1. Postepen, uravnoteen i ne uravnoteen ekonomski razvoj?

Zemlje u razvoju se uvijek nalaze pre dilemom odabira naina i puteva ekonomskog rasta I razvoja. Kada govorimo o ekonomskom rastu govorimo uvijek o raspodjeli dohotka po glavi stanovnika.

Privredni rast je rezultat rastue efikasnosti upotrebe proizvodnih inputa. Pojam privrednog rasta je ui od pojma privrednog razvoja. Rast je komponenta razvoja. On se bazira na krajnje simplificiranom prouavanju ekonomske dinamike i podrazumeva vrlo rigorozna ogranienja. Privredni rast je proces poveanja realnog bruto drulvenog proizvoda. Posmatrano u dugom roku pokazatelji privrednog rasta govore o napredovanju nacionalne ekonomije. Dakle, privredni rast je uveanje realnog bruto drutvenog proizvoda odreene makroekonomije u odnosu na njegovu veliinu u prethodnom vreinenskom inlervalu.

Privredni rast predstavlja poveanje agregatne ponude.

Ekonomski razvoj (engl. economic development) je proces unapreivanja ivotnog standarda i dobrobiti stanovnitva jedne zemlje poveanjem dohotka po stanovniku. To se postie poveanjem stepena industrijalizacije u zemlji, kao i unapreivanjem ostalih sektora privrede.

Kapital i tehnologija temeljni su faktori privrednog razvoja. U osnovici vezan je uz ekonomsku strukturu, ekonomski sistem i ekonomsku politiku.

Izazov zemalja u razvoju je uvijek bio skakovit rast u odnosu na ravnomjeran ili kontinuiran.

U tom kontekstu zemalja u tranziciji tee broj industralizaciji. Industrijalizacija je iz korjena promenila uslove ivota ljudi odvojila ih je od zemlje i potisnula iz sela ka gradovima, uinila njihovu egzistenciju zavisnu od potranje za radom i sposobnosti da svoj rad prodaju, tako npr. Industralizacija u BiH se moze ukratko opisati na nain da je industralizaciji predhodila privatizacija javnih dobara, na koji nain se smanjila potreba za radnom snagom, da su novi vlasnici preduzea na prioritetno mjesto stavili profit, u odnosu na ranije socijalistiko drustvo i drzavno vlasnistvo gdje je fokus bio na socijalnog stabilnosti i zadovoljstvu ljudi, tako da se u BiH sa negativnim efektima industralizacije moze povezati poveanje nezaposlenosti, nezadovoljstva ljudi, te potreba za veom socijalnom moi drave, sto u uslovima neravnomjernog ekonomskog rasta veoma teko za drzavu u tranziciji. Dakle pozitivne efekte industralizacija je donijela uglavnom za ui krug ljudi tj. vlasnika preduzea kojim je omogueno da imaju veliko triste rada, uz visoku ponudu radne snage, koja direktno utie na plae radnika, koje ne rastu, te im omoguuju vei profit, a iz razloga jer je velika ponuda radnika, naspram male ponude radnih mjesta.

Izazovi zemalja u u tranzicji su svakako: nove tehnologije, inovacije, oblici I naini finansiranja, progresivni bankarski sector, kvalifikovanost radne snage, zaposlenost, demokratija, demografija, ( porast stanovnitva, polna struktura, razmjetaj)

Problemi rasta i razvoja zemalja u tranziciji se dalje odnose na ekonomske vitalnekomponente (koje su nabrojati). Struktura platnog bilansa, monetarna ravnotea, struktrurna ravnotea. (Platni bilans , izvoz ve od uvoza, svaka zemlja tei za veimn platnim bilansom)

Monetarna ravnotea koliina novca u opticaju ( koliina novca jednaka ponudi), stabilnost cijena. Struktruna ravnotea (budet) upravlja javnim prihodima i javnim rashodima( vlada treba da ureuje ekonomsku politiku)

Brzi ekonomski razvoj ulazi u realne tokove, set neusaglaenosti i disproporcije ( nisus vi u istom poloaju, neki su podreeni , neki su povlateni.( Lake zapoljavanje u privantnom nego u javnom sektoru, pretjeran uvoz nepotrebne robe-disproporcija, ekspanzija bankarski kredita)

2. Meunarodna trgovina i strategija osvajanja novih trita

Trgovina koja se odvija izmeu dvije ili vie zemalja( razmjena dobara i usluga na globalnom nivou).

Nerazvijene zemlje sa niskim per capite dohotkom ( sa deficitom u platnom bilansu) budetu, monetarnim nestabilnostima, imaju problem sa svajanjem novih trita i uspostavljanja novih spoljno-trgovinskih odnosa, primjera radi u BiH imamo problem sa izvozom, odnososno injenicom da imamo otvorene granice, za Slobodan izvoz I uvoz, koje su potpisane u skladu sap red-pristupnim pregovorima EU, lanstvu u CEFTA (centralno evropska asocijacija o slobodnoj trgovini) i drugim udrugama koje olaksavaju protok roba, meutim to se negativno odrazilo na domau proizvodnju u BiH koja kao zemlja u razvoju nije konkurentna da ponudi veliku koliinu proizvoda kojim bi mogla zadovoljiti dio velikih potreba na tritu kojem je pristupila, uz tekoe pri izvozu, jer je potrbno ispuniti mnotvo kompikovanih procedura to se tie samog kvaliteta proizvoda, porjeklu sirovina itd. to sve direktno negativno utie na izvoz, a naspram toga lanice EU imaju otvoreno trite I proizvode koje bez ikakvih tekoa plasiraju na trite BiH I na sam taj nain direktno utjeu negativno na domau proizvodnju I domae trite koje je preplavljeno uvoznom robom, koja je esto I povoljnija zbog damping cijena, kvaliteta proizvoda koji su drugaiji za EU I istono europsko triste. Pored zahtjeva za visoke standarde kvaliteta, ISO standard i slino, koje je veoma teko pribaviti malim privrednim subjektima, a koji iziskuju I velike finansijske trokove za pribaljanje certifikata, upoljavanje dodatnih radnika na kontroli kvaliteta, to direktno utjee na poveanje cijena, odnosvno negativno se odrazava na samu konkurentnost, BiH preduzea nailaze I na druge zakonske prepreke kako u zemlji, kompleksnu administraciju I procedure prilikom registracije kod spoljno-trgovninske komore, dobijanje potrebnih licenci I certifikata za izvoz, tako I na zakone EU kojim se treba prilagoditi prije izvoza.

Fiskalni devizn kurs u BIH ima za cilj stabilnos cijena, valuta afirmie uvoz i stimulie investicije. Fiksni devizni kurs formira ga drava (vlada). Svojstven je manje razvijenim zemljama. Deficit u platnom bilasu kada je u pitanju fiksni devizni kurs smanjuje se kada se cena domaeg proizvoda smanjuje, poveava se izvoz i smanjuje deficit. Suficit kod zemalja koje imaju fiksni devizni kurs smanjuje se ukoliko cene domaih proizvoda rastu u odnosu na strane pa se i uvoz poveava. Prednosti: pozitivno utie na sklapanje dugoronih aranmana sa inostranim partnerima, titi privredu od svih poremeaja koji se deavaju na svetskom tritu, cene u zemlji su stabilne. Mane: nacionalna valuta je najee precenjena, devizne rezerve su mnogo vee nego kod fleksibilnog , nego to su potrebne, cela nacionalna ekonomija je poodredjena deviznom kursu.

Nasuporot fiksnom, varijabilni devizni kurs formira se pod uticajem ponude i tranje za devizama uz mali uticaj monetarne, fiskalne i devizne politike. Prednosti: olakana je privredna saradnja zemlje sa svetom, manja je mogunost da dodje do precenjenosti nacionalne valute, smanjena je potreba za dranjem velikih deviznih rezervi. Mane: moe da podstie veu inflaciju u zemlji (koja je izazvana svetskom inflacijom), zakljuivanje dugoronih aranmana je smanjeno. Kod ovih zemalja deficit se smanjuje poveanjem deviznog kursa dok se suficit smanjuje smanjenjem deviznog kursa. Dakle osnovni razloz ne prelaska na varijabilni devizni kurs u BiH je prije svega mogunost da e da se ugrozi stabilnost domae valute, da se utie negativno na investicije, jer invesitori e biti manje zainteresovani za ulaganje u zemlju gdje je stabilnost domae valute nestabilna na duzem roku, isto tako I zbog moguih inflatornih poremeaja, sve gore navedeno utjee na negativnu robnu inflaciju u BiH koja je iz godine u godinu u rastu, dakle posljednjih godina biljezimo konstantno povean uvoz, nasuprot izvozu koji se ostvaruje iz BiH, te injenicama da ak I nekih proizvoda kojih imamo jako mnogo u BiH uvozimo u velikim koliinama npr. Pitka voda.

3. Platni bilans, potronja dohodak i ekonomski rast?

Platni bilans je sistematski pregled svih ekonomskih transakcija (prihoda i rashoda) kojerezidenti jedne zemlje obave sa rezidentima drugih zemalja u odredenom vremenskom periodu (najcece u jednoj godini). Pod rezidentima se podrazumevaju: firme koje posluju uzemlji, stanovnici sa prebivalitem u zemlji i svi dravni organi.Platni bilans se moe podeliti na: tekuci bilans i kapitalni bilans.

U tekucem bilansu (racunu) se registruju izvoz i uvoz robe i usluga, prihodi i rashodi od investicija i tekucitransferi. Ove transakcije nazivamo tekucim transakcijama. Prihodi od investicija u inostranstvu, kao irashodi od stranih investicija mogu biti u obliku dividendi (ako se radi o stranim direktniminvesticijama) ili kamata (ako se radi o portfolio investicijama). Strane direktne investicije su oblik medunarodnog kretanja kapitala pri kome ulagac(investitor) stice pravo upravljanja firmom. Strane direktne investicije se mogu realizovati:

kupovimom vec postojece firme u inostranstvu (kao primer moe posluiti inostranaakvizicija tj. preuzimanje kompanije u inostranstvu, inostrani merder, tj. spajanjevie kompanija iz razlicitih zemalja i privatizacija drutvenih preduzeca u slucajukada je kupac inostrani rezident) ili

izgradnjom potpuno novih kapaciteta u inostranstvu (greenfield investicije).

Za vlade nije problem neravnotea platnog bilansa koja je posledica suficita, nego dificita. Prema tome, kada se govori o neravnotei platnog bilansa misli se na deficit tekuceg biliansa. Mere za njegovo otklanjanje zavise od njegovog porekla, to jest od prirode neravnotee. S tog stanovita razlikuju se njena tri oblika: privremena ili slucajna; ciklicna; i strukturna.

a) Privremena ili slucajna neravnotea je posledica delovanja nekog iznenadnog cinioca, kao to su na primer, prirodne nepogode.

b) Ciklicna neravnotea je proizvod poremecaja prouzrokovanih ciklicnim krizama u domacoj privredi.

c) Strukturna neravnotea je proizvod nedovoljne konkurentske sposobnosti i domace privrede na svetskom tritu zbog cinilaca u realnoj ekonomiji,kao i to su: nedgovarajuca domaca ponuda ( strutura drutvenog proizvoda ), nia proizvodnost rada, nii nivo tehnologije, nedovoljna tednja odnosno investicije, visoki trokovi proizvodnje, prekomerna strukturna zavisnost od inostranstva i slicno. Ispravna dijagnoza platno bilansne neravnotee vana je za izbor i kombinovanje mera za njeno otklanjanje. Mere za njeno otklanjanje platnobilansne neravnotee svrstavaju se u dve grupe: prilagodjavanje i finansiranje platnobilansne neravnotee.

U metode finansiranja spadaju :

a) pokrivanje deficita iz domacih deviznih rezervi;

b) pokrivanje deficita zaduivanjem u inostranstvu.

U metode prilagodjavanja platnog bilansa spadaju:

a) deflacija; b) devalvacija; c) devizna kontrola

Raspoloivi dohodak je vana odrednica potronje i tednje.

Funkcija potronje povezuje razinu potronje s razinom raspoloivog dohotka.

tednja je onaj dio raspoloivog dohotka koji nije potroen, te su ljudi skloniji potronji u onom momentu kada podmire sve svoje tekue potrebe iz svog dohotka, I nasuprot tome skloniji su potronji I zaduzivanju u situaciji kada nisu u mogunosti pokriti svoje trokove iz tekueg dohotka.

Funkcija tednje je zrcalna slika funkcije potronje.

Potronja je zavrni i krajnji cilj proizvodnje. Njen osnovni cilj je zadovoljavanje ljudskih potreba za odreenim dobrima. Potronja je onaj dio GDP-a koji je namijenjen zadovoljenju osobnih potreba.

Osnovne odrednice potronje:

Tekui raspoloivi dohodak (DI) (to je vei DI vea je i potonja i obrnuto)

Veliina bogatstva (to je bogatstvo vee tim je vea i potronja i obrnuto)

Veliina permanentnog dohotka (dohodak u dugom roku, samo porast veliine permanentnog dohotka utjee na strukturu i veliinu potronje za razliku od tekueg dohotka iji porast utjee na poveanje tednje, ali ne i potronje)

Opa razina cijena

Povea li se tednja bez odgovarajueg porasta investicija dolazi do tzv. paradoksa tednje jer porast tednje smanjuje potronju, dohodak i zaposlenost. Paradoks tednje se obino javlja kada je privreda u recesiji, dok se u vrijeme ekspanzije tednja najveim dijelom pretvara u investicije. Dakle drava treba da kamatnim stopama utjee na tednju ukoliko je tednja toliko izraena da remeti potronju, odnosno smanjuje proizvodju, npr. Kada uzmemo primjer BiH, stanovnitvo je sklonije potrnji, I to kreditiranoj potronji u obliku kredita, koritenja platnih kartica, odgode plaanja, raznih potroakih kredita I slino, obzirom na pokazatelje o zaposlenosti.

4. Deficit, suficit, uravnoteenje platnog bilansa?

Platni bilans je sistematski pregled svih ekonomskih transakcija (prihoda i rashoda) kojerezidenti jedne zemlje obave sa rezidentima drugih zemalja u odredenom vremenskom periodu (najcece u jednoj godini). Pod rezidentima se podrazumevaju: firme koje posluju uzemlji, stanovnici sa prebivalitem u zemlji i svi dravni organi.Platni bilans se moe podeliti na: tekuci bilans i kapitalni bilans.

U tekucem bilansu (racunu) se registruju izvoz i uvoz robe i usluga, prihodi i rashodi od investicija i tekucitransferi. Ove transakcije nazivamo tekucim transakcijama. Prihodi od investicija u inostranstvu, kao irashodi od stranih investicija mogu biti u obliku dividendi (ako se radi o stranim direktniminvesticijama) ili kamata (ako se radi o portfolio investicijama). Strane direktne investicije su oblik medunarodnog kretanja kapitala pri kome ulagac(investitor) stice pravo upravljanja firmom. Strane direktne investicije se mogu realizovati:

kupovimom vec postojece firme u inostranstvu (kao primer moe posluiti inostranaakvizicija tj. preuzimanje kompanije u inostranstvu, inostrani merder, tj. spajanjevie kompanija iz razlicitih zemalja i privatizacija drutvenih preduzeca u slucajukada je kupac inostrani rezident) ili

izgradnjom potpuno novih kapaciteta u inostranstvu (greenfield investicije).Posmatrano kroz odnos domae proizvodnje i ukupne domae potronje mogu se izraziti i deficit i suficit platnog bilansa, kao i uravnoteeno stanje. Kada je ukupna domaa potronja vea od proizvodnje tada je deficit platnog bilansa. Kada je domaa proizvodnja vea od ukupne domae potronje - ostvaren je suficit platnog bilansa. Platni bilans je uravnoteen kad je domaa proizvodnja jednaka ukupnoj domaoj potronji. Ovako definisan platni bilans ukazuje na veliki znaaj odnosa proizvodnje i potronje. Po logici stvari, stanje platnog bilansa bie povoljnije ukoliko su vei ostvareni rezultati u proizvodnji, a ako u istom nivou ne poraste i potronja.

Jedan od naina otklanjanja deficit u platnom bilansu jeste devalvacija valute. Upravo zbog toga Centralna Banka BiH ne prelazi na varijabilni kurs, jer bi u tom momentu devalvirala valuta. Na taj nain CB BiH titi stabilnost domae valute I spreava inflatorni pritisak koji bi uslijedio usljed prelaksa na varijabilni devizni kurs (po varijabilnom dev.kursu vrijednost domae vs strane valute bi se formirala na osnovu ponude I potranje na tristu). Meutim uz sve navedeno, u BiH I danje je evidentna injenica da su smanjene strane investicije iako drava radi na tome da se osigura pogodno tlo za strane investiture, ali uz trenutno zakonodavstvo, komplikovane procedure registracije preduzea, zakon u raunovodstvu koji se razlikuje u FBiH, RS I Distriktu, sve to utjee negativno na strane investicije zbog kojih investitori nerado ulazu u BiH, jer za irenje biznisa moraju registrovati kompaniju u RS u FBiH I na koncu u Distriktu, ukoliko ele pokriti cijelo triste, a sve to utjee negativno na investicije, poveava trokove investitorima, smanjuje profit, te se zbog kompleksnih procedrua esto odluuju da u svom investicijskom planu zaobiu BiH zbog kompleksne zakonske procedure, destruktivne politike drave, poreskih obaveza (koje na plate u ovom momentu iznose blizu 43% u FBH, a uz sve to I postojanje neusaglaenih politika na razliitim nivoima vlasti.

5. Stabilizaciona, spoljnotrgovinska politika ne razvijenih zemalja ( objasniti) ?

Spoljnotrgovinska politika predstavlja skup instrumenata i mjera kojima se ostvaruju ciljevi spoljne trgovine i privredne saradnje sa svijetom.

Metode stabilizacije su:

1. Ograniavanje uvoza

Ograniavanje uvoza (engl. restriction on importation) su dravne mjere kojima se poduzetnicima, ograniavanjem uvoza nekog proizvoda/usluge ili skupine proizvoda/usluga, ograniava pristup tritu zemlje koja je ogranienje uvela. Jedan od oblika zapreka pristupu tritu. Takve mjere mogu bit tarifne (engl. tariffs) i netarifne.

Carine (engl. customs duty) su najea tarifna ogranienja. To su pristojbe, odnosno porezi koji se plaaju na uvoz/izvoz neke robe. Time se tite domai poduzetnici, budui da zbog plaanja carine uvozni proizvodi postaju skuplji.

Najea netarifna ogranienja su kvote (engl. quotas) odnosno kontingenti (utvrivanje tonog broja ili koliine proizvoda koja se smije uvesti u odreenom razdoblju), standardi, dobrovoljna ograniavanja izvoza itd., uz sve navedeno drava provodi i akcije kupojmo koristimo domae (akcija u BiH)

2. Zatita od inostrane konkurencije

PROTEKCIONIZAM podrazumijeva zatitu nacionalne privrede, pogotovo u periodu razvoja mlade domae industrije. Brojne protekcionistike mjere su:

Carine

Uvozne takse

Kvote

Kontigenti

Uvozne dozvole

Uvozne procedure

Damping

3. Stimuliasnje akumulisanja tednje u ovom sluaju CB stimulie stednju u domaoj valuti, sa atraktivnim kamatnim stopama, na taj nain poveava akumulaciju za budue investicije, kao I stabilnost domae valute, povjerenje stanovnitva u domau valutu, u odnosu na strane valute, utjee na bankarski sektor da kredite poinje vezati za domau valutu, umjesto za stran stabilne valute, bez valutnih klauzula, gdje I sami korisnici kredita imaju vee povjerenje u valutu, bankarski sektor, ted a nee morati vrai vei iznos kredita zbog poremeaja na deviznom tritu

4. Trgovinska i devizna kontrola (porijeklo imovine) - Trgovina Kontrola se provodi u svrhu omoguavanja pravilan razvoj vanjske trgovine i odravanja mira i sigurnosti u zemlji, kao i na meunarodnoj zajednici vjebanje minimum potrebne kontrole i koordinacije mjera tokom slobodne trgovine, dok je brzo i tono, uzimajui u razmatranje treba propis o unutarnjim i vanjskim politike koja se odnose na granine kontrole i dosljednosti s unutarnjim uvjetima i odgovarajuim mjerama u pogledu zaloga, te uspostava odgovarajue sistema kontrole trgovine., tj. o vrsti proizvoda, koliini, kvalitetu I saimim tim direktno se utjee na spoljnotrgovinsku politiku zemlje.

Devizna kontrola (engl. foreign exchange control) osigurava ostvarivanje usvojene devizne politike. Najee je obavljaju sredinje banke i druge ovlatene banke ili posebne specijalizirane ustanove. Obuhvaa provjeru dokumenata na osnovi kojih se obavlja meunarodna trgovina i meunarodna plaanja. Da bi devizna kontrola bila efikasan instrument monetarnih vlasti, potrebno je da bude tono regulirana zakonskim propisima, da djeluje preventivno i sveobuhvatno (da obuhvaa sve oblike vanjskotrgovinskog prometa i meunarodnih plaanja).

5. Kontrola priliva i odliva novca (privatni sektor ne moze iznositi kapital iz zemlje, odnosno drava namee zakonskom regulativom da strane kompanije koje su osnovane na teritoriju zemlje, dobit mogu re-investirati, ulagati u poboljanje kvaliteta usluga, zapoljavanje, ali ne I iznositi nekontrolisano iz zemlje, na taj nain drava kontrolom odliva novca direktno utjee na poslovne aktivnosti, stabilnost, ouvanje radnih mjesta, umanjje mogunost stranim kompanijama da odnesu odluku o brzom zatvaranju pogona I premjetanja npr. U drugou zemlju, to smo svjedoci da se deava u nasoj svakodnevnici, a na taj nain se I onemoguuje pranje novca (eng. Money londering) ogranienje)