Мрежа - csrsabac.org.rscsrsabac.org.rs/images/download_docs/casopis mreza... · Центар...

ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД ‘‘ШАБАЦ’’

ЧАСОПИС ЦСР ‘‘ШАБАЦ’’ ШАБАЦМрежа

ТЕМА БРОЈАМАЛОЛЕТНИЦИСА ПРОБЛЕМИМА У ПОНАШАЊУ

ISSN2217-6322број 9 - децембар 2018. године

Садржај:

Тема броја: Малолетници сапроблемима у понашању _ _ _ 04

Активности центра _ _ _ _ _ _ 19

Сарадници за мрежу _ _ _ _ _ 33

Галерија _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 54

Издавач:Центар за социјални рад ‘‘Шабац’’ Шабац

Адреса: Шабац, Мачванска 76

Тел: 015/ 344 458, 344 462, 344 466Факс: 015/ 344 459E-mail: [email protected]: www.csrsabac.org.rs

За издавача:Љубица ЖуржиновићЈелена Милошевић, директор

За штампу приредио:Уређивачки одбор

Фотографије:Архива ЦСР

Припремa и штампа:КатоГрафика, Шабац

Тираж: 300

Децембар 2018.

CIP- Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд 364

Мрежа: часопис ЦСР ‘‘Шабац’’/ за издавачаЉубица Журжиновић, Бранка Давидовић. - 2010. Бр. 1 (10. Новембар) - . - Шабац: Центар за социјални рад ‘‘Шабац’’, 2010 -([Б.м.] : Штампарија Топаловић). - 30цм

Годишње:ISSN 2217-6322= Мрежа (Шабац)COBISS.SR-ID 185314828

ПРАВА У СОЦИЈАЛНОЈ ЗАШТИТИУ ГРАДУ ШАПЦУ

ЗА СВЕ ПОТРЕБНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

ЈАВИТЕ СЕ У ЦСР ‘‘ШАБАЦ’’, МАЧВАНСКА 76

ИЛИ НА ТЕЛЕФОН - 344 459

• НОВЧАНА СОЦИЈАЛНА ПОМОЋ

• ДОДАТАК ЗА ПОМОЋ И НЕГУ ДРУГОГ ЛИЦА И УВЕЋАНИ ДОДАТАК ЗА ПОМОЋ И НЕГУ ДРУГОГ ЛИЦА

• ПОСЕБНА НОВЧАНА НАКНАДА

• ЈЕДНОКРАТНА НОВЧАНА ПОМОЋ

• ОСПОСОБЉАВАЊЕ ЗА РАД

• ИСХРАНА У НАРОДНОЈ КУХИЊИ

• СУБВЕНЦИЈE КОД ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА

• НАКНАДА ТРОШКОВА САХРАЊИВАЊА

• НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА ЗА УЧЕНИКЕОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА

ТЕМА БРОЈАТЕМА БРОЈА

децембар 2018. Часопис Мрежа 54 Часопис Мрежа децембар 2018.

Породица, школа, различита удружења, спортске групе као и све друге институције које се баве младима морају заједно деловати у правцу превенције и суз-бијања малолетничке делинквенције.

Деца уче како да се опходе са другима, пре свега из односа који имају и стварају са својим родитељима. Родитељи деци треба да поставе јасне границе и ва-спитне захтеве и истовремено да у својим захтевима буду јединствени и доследни. Ако су родитељи у односу према својој деци груби, неуједначених васпитних ста-вова, ако се пред својом децом свађају или су деца сведоци њиховог насилног партнерског односа, онда је реално очекивати да исте такве методе решавања проблема примењују и у свом окружењу, међу својим вршњацима. Деца усвајају модел понашања који виде у својим примарним породицама, деца уче гледајући одрасле.

Ако се родитељи у својој међусобној комуникацији али и у комуникацији са другима односе са поштова-њем, међусобним уважавањем, онда они на тај начинпоказују својој деци да нема места за насилно пона-шање у односу према другима. Љубав, осмех, загрљај, поверење, уважавање које показујемо својој деци не-процењив је и немерљив капитал којим несебично морамо даривати своју децу у свим фазама развоја. Са-мо на тај начин својој деци можемо показати пут који води у сигурност, самопоуздање, лично задовољство и успех у свим сферама живота.

Весна Брајић, дипл. педагог,

руководилац Службе за заштиту деце и младих

У ЦСР "Шабац" током 2017. године евидентиран је 51 захтев Вишег суда који се односио на малолетне

учиниоце кривичних дела преко 14 година, 86 захтева Прекршајног суда који се односе на малолетне учи-ниоце прекршаја и 9 захтева који се односе на мало-летне учиниоце кривичних дела испод 14 година.

Током 2016. године број захтева у односу на мало-летне учиноце кривичних дела износио је 28, 2015. године 31 а 2014. године 37 захтева. У односу на ма-лолетне учиниоце прекршаја 2016. године тај број из-носио је 108 а малолетних учиниоца кривичних дела испод 14 година износио је 14. Ови подаци говоре да је дошло до пораста броја мал. учиниоца кривичних дела изнад 14 године, смањења броја мал. учиниоца прекршаја као и мањи број мал. учиниоца испод 14 године.

Оно што посебно забрињава су малолетни учинио-ци кривичних дела испод 14 године. Током 2017. го-дине обустављено је укупно16 кривичних пријава у односу према мал. испод 14 година што указује да ће у наредним годинама из те групе малолетника свакако бити регрутован и један број малолетника који ће се на нашој евиденцији појавити и као малолетни учиниоци преко 14 година тј. као кривично одговорни.

Забрињавајући податак је и пораст броја вршњачког насиља као и пораст броја пријава који се односе на насиље у породици, где су малолетна деца индиректне или директне жртве.

За малолетне учиниoце кривичних дела карактери-стична је склоност ка удруживању у групе тј. нефор-мално територијално удруживање као и усвојен модел насилне комуникације, смањен праг толеранције нафрустрације, неадекватни увиди у понашање, некрити-чност као и ослабљен ниво самоконтроле.

Током 2017. године укупно 35 малолетника је билопод неком од васпитних мера које су изречене ре-шењем Вишег суда, а током 2016. године тај број из-носио је 42. Од укупног броја малолетника у 2017. години 12 малолетника је било под васпитном мером Појачан надзор органа старатељства, 3 малолетника под васпитном мером Појачан надзор од стране роди-теља, 14 малолетника којима је изречена мера посебне обавезе и 6 малолетника којима је изречена васпитна мера упућивање у Васпитно-поправни дом. Током 2017. године обустављено је укупно 13 васпитних мера.

Малолетни учиниоци кривичних делаНајчешћа кривична дела која чине малолетни учи-

ниоци кривичних дела су крађе и тешке крађе често у саизвршилаштву, наношење тешких телесних повреда, туче, разбојништво, неовлашћена производња и став-љање у промет опојних дрога, насиље.

Највећи утицај на формирање асоцијалног или де-линквентног понашања имају породица, друштво, вр-шњачке групе а осим тога узроке треба тражити иу специфичним обележјима који су везани за неку кул-турну или друштвену средину као и самим особинама личности.

Узроци малолетничке делинквенције су:

• дисфункционални породични односи,

• насиље у породици,

• одрастање у нестимулативној едукативној средини,

• лош социоекономски статус,

• сиромаштво, незапосленост,

• лош здравствени статус родитеља,

• нижи интелектуални ниво, тешкоће у учењу, кон-центрацији, памћењу,

• социоемоционална незрелост,

• неадекватно формиран систем вредности, моралне норме, као и радне навике,

• недовољно и нејасно постављене границе унутар породичног система, ослабљен или непостојећи ау-торитет родитеља,

• неадекватни узори и модели понашања.

Малолетници који чине кривична дела су често бун-товни, некритични, самоуверени, непромишљени, по-водљиви, без адекватних, критичних и реалних увида у последице свог понашања. Веома често се ради о деци код којих су већ забележени неки знаци поремећаја у понашању и васпитне запуштености. Таква деца че-сто не похађају или нередовно похађају школу, не по-стижу задовољавајући успех, испољавају агресивно понашање у школи и ван школе као и у породици. И пре него што се појаве на евиденцији Центра као ма-лолетни учиниоци кривичних дела, могу се појавити на евиденцији Центра као деца са асоцијалним по-нашањем, деца са поремећајем у понашању или као кривично неодговорни малолетници.

Одрастање је веома сложен и динамичан процес када се млади суочавају са различитим проблемима изадацима који се пред њих постављају. То је истовре-мено и најинтензивнији емотивни период који је обе-лежен стицањем различитих искустава и усвајањем различитих навика, ставова, вредности. Током сазре-вања једне младе особе неопходно је водити рачуна о свим аспектима развоја младог човека. Малолетници нису у потпуности биолошки, психолошки и социјално зреле особе, а често се тако представљају или себе тако доживљавају. То је веома интензиван период брзих и наглих промена, који често са собом носи и мењање друштвеног статуса у породици, школи, друштву. Често у том периоду физичка снага достиже свој врхунац. Управо из тог разлога млади су подложни негативним утицајима, који могу њихов развој и понашање усме-рити у смеру друштвено неприхватљивог понашања.

У насилном понашању малолетници често траже за-довољење својих потреба и мотива које нису испуни-ли у својој примарној породици, формирање лажне и идеализоване слике о себи, као некоме коме је све дозвољено, често без осврта на последице и санкције. Све то им даје лажан осећај моћи и краткотрајног, личног задовољства. Када дете није задовољило своју примарну потребу за сигурношћу у својој примарној породици, онда оно ту сигурност у адолесценцији тражи у неформалним, вршњачким групама. Група за дете веома често значи сигурност и припадање а често и замену за породицу.



Малолетници са проблемимау понашању испод 14 година старости /јун 2018.

Категорија малолетних учинилаца прекршја или кри-вичних дела обухвата малолетнике испод и изнад

14 година, с том разликом што се малолетнику који, у време извршења противправног дела, у закону пред-виђеног као кривично дело, није навршило четрнаест година, не може изрећи кривичне санкције ни приме-нити друге мере које предвиђа закон.

Одатле и наша намера да осветлимо број малолетника испод 14 година старости а код којих се испољавају проблеми у понашању. Прва група су малолетници са проблемима у понашању испод 14 година старости. Период који ћемо обухватити је првих 6 месеци 2018. године.

Из табеле видимо да већи број деце долази из бра-чних заједница што ранијих година није био случај што само по себи не мора бити одлучујуће јер је ква-литет веза унутар сваке породице оно што је битно. Међутим, на квалитет веза унутар породица утиче исоцио-економски статус које чине у већем броју по-родице солидног социо - економског статуса мада су у8 случајева корисници НСП и повремених једно-кратних новчаних помоћи, који живе у лошим стам-беним условима. У 3 случаја родитељи повремено одлазе на рад у иностранство (БиХ, Аустрија). Кадасе погледа образовни статус родитеља преовлађујуродитељи са средњим стручним образовањем. Међуњима је 7 ромских породица. Породице су углав-ном вишегенерацијске. По евиденцији Центра, од броја деце који се појављују у првих 6 месеци ове године, 7-оро деце је већ 2 године на евиденцији Центра. А међу децом су и 2 рођена брата, (крађа), као и брат и сестра. Такође, 3-оје деце иде на третмане у Развојно саветовалиште а 1 малолетник иде у школу по ИОП-у.Од деце која редовно похађају школу, углавном су сви добри ђаци и већина се бави спортом.

проблема и реакције на околности у којима малолетник живи. Такође, се може издвојити и случај малолетника који пати од фобије од изласка ван куће и самим тим нередовно одлази ушколу.

Код ове групе малолетника охрабрује свакако, чиње-ница да су се родитељи одазивали на позив Центра и да су деца долазила у пратњи са оцем или са мајком, а само у 1 случају се нису одазвали, и из тога можемо да видимо да родитељи углавном схватају ситуацију и траже решење које може бити изузетно комплексно јер зависи и од много фактора на које они као појединци не могу да утичу. Само у 2 случаја, родитељи нису сарађивали са школом.

Малолетници испод 14 година-одбачене кривичне пријаве /јун 2018.

Ова категорија малолетника је свакако једна од важ-нијих категорија јер уколико малолетници не схвате озбиљност својих дела, у наредном периоду свог одра-стања могу свој живот довести на странпутицу са које се теже прелази на прави колосек.

године старости м ж

10 / 1

11 3 /

12 1 1

13 3 1

14 7 7

године старости м ж

10 1 1

12 3 /

13 1 /

14 6 2

брачна структура брачна структура

напустила мајка 1 родитељи више бракова 1

разведени 5 отац погинуо 1

брачна заједница 12 отац био у затвору 4

дела дела

нередовно похађање школе 10 покушај суицида 2

самоповређивање 1 бежање из куће, нестанак 2

крађе 3 плаши се да излази из куће 1

вршњачко насиље 3 заснивање ванбрачне везе 1

одбила да иде у школу 1

промене у понашању асоцијално понашање

2

брачна структура брачна структура

разведени 2 мајка ради у иностранству 1

брачна заједница 12 отац ради у иностранству 1

повремени одласци на рад у

иностранство1 отац био у затвору 1

Гледајући старосну структуру малолетника са про-блемима у понашању, испод 14 година, видимо да је већи број дечака иако није занемарљив и број де-војчица. Такође, већи број деце је са сеоског подручја. (село 18, град 6). Међу децом је 7 -оро ромске деце.Оно што сигурно има велики утицај на формирање васпитних и моралних вредности деце је и структура породице у којој дете одраста.

Од набројаних проблема најзаступљенији су изо-станци из школе, који се углавном дешавају из разло-га смањене контроле од стране родитеља који су одсутни због врсте посла којом се баве, (наднице, секундарне сировине...), као и због недостатка свести родитеља о значају васпитно-образовних потреба де-тета. Остали проблеми заступљени су у мањем броју.Међутим, забрињава и само постојање појединих врста дела јер она носе са собом озбиљност и велику опасност. Поменули бисмо ту самоповређивање и по-кушаје суицида који су увек последица емоционалних

Гледајући старосну структуру малолетника у сукобу са законом, испод 14 година, код којих је одбачена кривична пријава јер у моменту извршења дела нису имали 14 година, видимо да су дечаци заступљени у већој мери. Што се тиче територијалне заступљености подједнако су заступљени и село и град (село 7, град 7). Ромске деце је троје.

Код ове категорије корисника имамо да су скоро сва деца из брачних заједница што само по себи не мо-ра бити одлучујуће јер смо већ напоменули да је ква-литет веза унутар сваке породице оно што је битно. За-једничко за категорије малолетника испод 14 година је да на квалитет веза унутар породица утиче и социо-економски статус и окружење у којем одрастају. По-родице ове категорије малолетника су углавном со-лидног социо - материјалног статуса јер је већи број родитеља запослен. Када се погледа образовни статус родитеља, мали број родитеља има непотпуну основну школу, док са друге стране има родитеља са високом стручном спремом.

Свакако да треба нагласити да имамо случај да 2 рођена брата буду у сукобу са законом што није ништа ново јер нам је познат од раније случај да се неколико година уназад деца из једне породице годинама по-јављују на евиденцији Центра као малолетни учиниоци прекршаја и кривичних дела.



Када се погледа структура учињених дела, свакако да се по тежини издваја малтретирање старије особекоје се накнадно завршило смртним исходом. Иакосу учесници млађи од 14 година били у улози илипосматрача или директних учесника, случај је алар-мантан и указује да се сваком друштвено неприхват-љивом делу мора приступити одлучно и са јасном поруком шта је исправно да се не би малолетници упуштали у озбиљна кривична дела која ће им оставити печат за цео живот. Ни остала кривична дела нису безазлена али је потребно на време да се увиди сва озбиљност поступака и последице које ти поступци могу донети.

Добра страна је да су се и код ове категорије ма-лолетника, родитељи одазивали на позив Центра, и да су деца долазила у пратњи са оцем или са мајком, са оба родитеља, а само у 1 случају се нису одазвали, што нам даје наду да родитељи увиђају проблем и траже решење до којег је тешко, али могуће, доћи јер зависи и од много фактора на које они као појединци не могу да утичу. Фокус свакако треба ставити на породичне и личне капацитете родитеља и деце.

Љубица Журжиновић, социолог

Округли стоСаветовалишта за породицу и младе ЦСР „Шабац“

Поводом обележавања Дечије недеље, Саветовали-ште за породицу и младе ЦСР „Шабац“ организова-

ло је, 03. 10. 2018. године Округли сто са темом „Са-ветодавно - терапијски рад са децом асоцијалног понашања“. Округлом столу присуствовали су пред-ставници стручних служби ОШ „Мајур“, ОШ „Војвода Степа“ Липолист, ОШ „Доситеј Обрадовић“ Волујац, ОШ „Вук Караџић“, ОШ „Јеврем Обреновић, ОШ „Стојан Новаковић“, представник Развојног саветовалишта и директор ЦСР „Шабац“.

Деца са асоцијалним понашањем представљају јед-ну од најосетљивијих категорија малолетне деце са којом се у свом раду сусреће орган старатељства. Када говоримо о деци са асоцијалним понашањем можемо говорити о деци код којих су формирани разни обли-ци асоцијалног, девијантног понашања као и деци која чине разна кривична или прекршајна дела. Најчешћи проблеми у понашању су бежање од куће или шко-ле, скитња, лоше оцене, отпор према ауторитету, вр-шњачко насиље. Кривична дела су најчешће туче, кра-ђе, крађе у саизвршилаштву, провале, насиље. Поро-дице из којих потичу често су породице лошег социо-економског статуса, породице у којима постоји насиље, поремећени породични односи, лоше партнерске или родитељске релације као и породице које су суочавају са разводом родитеља а често се ради и о породицама које се суочавају са постразводном кризом.

У нашем друштву у односу према малолетницима испод 14 година не примењују се одредбе Закона о ма-лолетним учиниоцима кривичних дела, што значи дасу то кривично или прекршајно неодговорни мало-летници. Често је велика дилема како помоћи деци која чине кривична или прекршајна дела или већ имају формирано асоцијално понашање а нису кривично одговорни. Понекад су проблеми у понашању повезани са разним развојним сметњама или менталним по-ремећајима, што додатно чини овај проблем још сло-женијим.

Почетни корак у раду са овом категоријом малолет-не деце подразумева саветодавни рад са породицом и малолетном децом, оснаживање породице, усмера-вање на позитивне вредности и друштвено прихват-љиве норме понашања. Веома је важно да ли и на који начин породица сагледава проблем који има, да ли јеспремна да мења неке погрешне, али већ усвојене обрасце понашања и да ли жели да мења нешто у свомначину функционисања. Уколико породица не сагле-дава реално проблем који је довео до испољавања

асоцијалног понашања, то је додатни, ометајући фак-тор, који још више усложњава проблем а покушаје да се проблем разреши или санира чини још тежим. Овакве породице се често укључују у Саветовалиште за породицу и младе, Развојно саветовалиште, или по потреби и у друге институције, а често се интензивира рад са школом коју дете похађа.

Уколико саветодавни рад не даје резултате следећикорак је планирање рестриктивнијих мера у оквирунадлежности органа старатељства. Важно је напоме-нути да у нашем систему не постоје специјализоване хранитељске породице за децу са асоцијалним пона-шањем, па се овакви захтеви, готово по правилу од-бијају. Следећи корак је захтев за смештај у одгова-рајућу установу социјалне заштите, за шта је неопходна сагласност надлежног Министарства, што подразуме-ва и одређени проток времена за реализацију оваквог смештаја. Треба узети у обзир и расположивост капа-цитета ових установа. У случају потребе за ургентним збрињавањем детета, могуће је реализовати смештај у одређена прихватилишта, чији је број веома ограничен а реализација смештаја такође зависи од расположивих капацитета. Како се ради о установама отвореног типа, у пракси је честа појава да малолетна деца својевољно напусте овакву установу, па се такво дете враћа у уста-нову или се трага за другим, сврсисходнијим облицима заштите мал. детета.

У односу према родитељима чија деца чине кривична дела, а који не показују мотивацију или спремност закориговање својих образаца понашања, чији је ауто-ритет ослабљен или су супротних васпитних ставова и који својим понашњем грубо занемарују родитељско право, орган старатељства може покренути поступак корективног надзора, лишења родитељских права илиподносити кривичну пријаву тужилаштву због занема-ривања или запуштања мал. детета.

Оно што додатно усложњава овај проблем је вре-менско трајање свих поступака па је веома важна ефикасност у раду свих система као и благовремена заштита.

Проблем деце са асоцијалним понашањем је систем-ски проблем и тако га треба и решавати. Оно што често представља препреку у раду са овим породицама је и доступност породице као и поверење које детеима у институције. Ради се о деци која нису кривично одговорна али која могу учествовати у свим поступ-цима која се тичу заштите њихових права. Зато је веома битно да дете има изграђен однос поверења у стручне раднике као и стручне сараднике и да схвате да су сви поступци који се воде у циљу заштите њиховог нај-бољег интереса. У пракси је велики проблем када мало-летник има отпор према одређеној врсти смештаја или одређеним мерама заштите и када не верује ин-ституцијама.

Оно што сигурно има велики утицај на формирање моралних и васпитних вредности деце, на њихово

дела

превара (лажна продаја преко огласа) 1

малтретирање старије особе и крађа 4

вршњачко насиље (ударио друга, међусобна туча, узвратио ударац) 7

ситна крађа 1

отуђење телефона ( нађен телефон и задржан) 1

понашање је структура породице у којој дете одра-ста. Најважнији је квалитет породичних односа каои постојање адекватне комуникације између родите-ља и деце. Веома је битан начин на који се обраћамо и разговарамо са својом децом, начин на који ослу-шкујемо њихове потребе као и постојање међусобног разумевања, прихватања и уважавања у породици. Ста-билан и очуван ауторитет родитеља као и уједначени васпитни ставови од немерљиве су важности за пра-вилно сазревање сваког детета. Сва деца имају потре-бу за стабилним и топлим породичним односима а формирање привржености, осећање сигурности и са-мопоуздања веома су важни за сву децу. Организација слободног времена као и начин на који породица про-води и осмишљава своје слободно време такође је одвелике важности. Занемаривање, одбацивање, неува-жавање од стране родитеља, код детета доводи до не-сигурности, ниског самопоуздања и неприхватања. Када дете није задовољило своју примарну потребу засигурношћу у својој породици, онда ту сигурност често тражи ван породице и у неформалним, вршња-чким групама. У насилном понашању често траже за-довољење својих потреба и мотива који нису испунили у својој примарној породици.

Оснаживање породице и детета, указивање на личне снаге и капацитете породице и указивање на оно штоје најбоље у сваком детету, може да допринесе квали-тетном развоју и побољшању њиховог понашања.

Једна стара, народна изрека каже: „У односима из-међу родитеља и деце ништа није компликовано. Ако желите добру децу, будите добри родитељи“.

Весна Брајић, дипл.педагогпородични саветник

Милица Обреновић, дипл. соц. радник,породични психотерапеут



Деца и интернет

У Центар за социјални рад “Шабац“ односно Службу за заштиту деце и младих, последњих година често

стижу пријаве које се односе на злоупотребу деце путем интернета а такође и сајбер насиље, тј. претеће поруке које малолетници међусобно шаљу једни дру-гима а у којима доминира вербално насиље.

Једна од честих појава злоупотребе интернета је објављивање фотографија малолетника, без њиховог знања, којим се вређа достојанство детета и његов ин-тегритет, што подстиче негативне и непримерене ко-ментаре вршњака. Често смо сведоци и објављивања на друштвеним мрежама вршњачких сукоба, свађа, физичких обрачуна, шамарања, ударања малолетника, које се често дешавају у школи, школском дворишту или ван школе.

Једна од замки интернета је и лажно представљање и употреба лажног идентитета, којим се, врло често, ступа у контакт са осетљивом популацијом деце.

Најтежи облик злоупотребе деце путем интернета је и сугестивно деловање на корисника интернета, путем видео игрица или на неки други начин, са намером да се изазове самоповређивање или у најтежем случају, покушај суицида или суицид.

Деца проводе пуно времена на интернету и самим тим, могућности да буду изложени непријатним ситу-ацијама су велике. Ипак, у најризичнију групу спадају деца из дисфункционалних породица, у којима често не постоји или је у недовољној мери присутан ауторитет родитеља, без јасно дефинисаних васпитних граница, у којима не постоји у довољној мери љубави, разумева-ња и пажње а доминирају сукоби, нетрпељивост, не-уважавање а често и насиље у породици. Често деца из оваквих породица имају појачану потребу за емо-ционалним везивањем за особе које упознају на интер-нету, за брзо и лако успостављање контакта са непо-знатим особама, које им лажно нуде минималан степен разумевања и пажње.

Деца из породица у којима постоји насиље често преносе насилне обрасце понашања и на друштвене мреже, копирајући на тај начин усвојен модел насилног понашања.

Понекад код деце доминира осећање усамљености, неповерење у друге људе или једноставно пролазе кроз неки тежак период па на интернету проналазе утеху, подршку, могућност да испуне време садржајима који су им интересантни и корисни. На тај начин свој свет и неку врсту утехе проналазе у виртуелној стварности, а не у реалном, стварном животу.

Самоповређивање код младих„Што се више посечем, више бола исцури !“

У циљу проширивања знања стручњака који се баве адолесцентном популацијом, у Тим центру у Новом

Саду 20. 10. 2018. одржан је тренинг „Самоповређивање адолесцената“ са практичним смерницама за процену и терапијски рад. Аутори и водитељи тренинга билесу др Јасминка Марковић, дечји психијатар и поро-дични психотерапеут и др Јелена Срдановић Мараш, специјалиста медицинске психологије и породични психотерапеут, обе запослене на одељењу за дечју иадолесцентну психијатрију Клиничког центра Војво-дине. Тренинг је ове године акредитован од стране Ко-море социјалне заштите Републике Србије.

Психолози, психијатри, педијатри, дефектолози, со-цијални радници, наставници и други стручњаци који се баве децом и младима се у последњем периоду свечешће сусрећу са проблемом самоповређивања те је тренинг био усмерен првенствено на ову групу про-фесионалаца.

Основна тема овог скупа била је Несуицидално са-моповређивање које се у стручној пракси дефинише као намерно наношење повреда на површини тела без суицидалне намере а манифестује се као сечење или засецање коже на корену шаке, надлактицама и другим деловима тела ножем жилетом, стаклом, пластиком или печењем, бушењем коже, копањем рана, ударањем главом, рукама и ногама о чврсте предмете.

Резултати истраживања указују да је учесталост не-суицидалног самоповређивања код адолесцената изопште популације 13% -25 %. Тенденција самоповре-ђивања почиње у најтурбулентнијем периоду одра-стања, на узрасту од 12-14 година а своју кулминацију достиже на узрасту од 15-16 година. Од 17 година јеприметан пад учесталости. Већина адолесцената пре-стаје да се самоповређује спонтано али је неопходно имати у виду да је ова популација у већем ризику одзлоупотребе ПАСа, суицида и развоја граничног по-ремећаја личности.

Осим дефинисања феномена самоповређивања у адолесцентном периоду, овим тренингом је појашњена и етиологија самоповређивања, разликовање концепта несуицидалног самоповређивања, покушаја суицида и суицида, издвајање ризичних група као и третман младих са овом проблематиком и њихових породица.

Зашто се млади самоповређују?

На ово питање, од младих добијамо различите одго-воре као нпр:

• да се ослободим стреса и тензије

• да се осетим живо

• да манипулишем другима

• да привучем пажњу.

Без обзира на разлог односно порекло, овај проблем завређује пажњу најближе околине и стручњака јер пред-ставља апел за помоћ. Уместо осуђивања младих који на специфичан начин траже помоћ, потребно је показати разумевање и не очекивати да самоповређивање од-мах престане већ да се његова учесталост смањује.

Велики део младих који се самоповређују наводе да то чине јер очајнички желе да се ослободе лоших осећања и да им самоповређивање доноси олакша-ње које описују као краткотрајно. Девојчица описује тренутак када тензија код ње расте наводећи да је жеља за самоповређивањем у том тренутку толико интензивна да уколико нема чиме да се посече, то би учинила ноктима или зубима!!!

Младић описује своју растућу потребу за самоповре-ђивањем реченицом:

“Што се више посечем, више бола исцури!!!“Уколико родитељи деце, која превише времена про-

воде на интернету, примете појаве као што су узне-миреност, изолација, избегавање социјалних конта-ката, несаница, пад школског успеха, избегавање разговора о интернету или садржајима на интернету, главобоље, мучнине, депресивност, безвољност, агре-сивност према другима или аутодеструктивност, било би добро да се обрате за помоћ стручњацима како би открили узроке оваквих поремећаја а често се узроци могу крити управо у зависности од интернета. На тај начин родитељи могу спречити евентуално даље про-дубљивање психичких траума код деце која су по-стала зависна од интернета или су изложени некој непријатној ситуацији на интернету а о томе не желе да разговарају са својим родитељима.

Како би се избегла злоупотреба деце на интернету, веома је важно постојање адекватне комуникације уну-тар породице, стабилан и очуван ауторитет родитеља заснован на међусобном уважавању и поштовању чла-нова породичног система као и јасна и отворена ко-муникација. Не мање важна је и добра сарадња и комуникација између породице и школе и других ин-ституција које се баве заштитом малолетника, како би се заједничким снагама спречио сваки вид злоупотре-бе деце путем интернета.

Весна Брајић, дипл. педагогруководилац Службе за заштиту деце и младих



Како препознати несуицидално самоповређивање ?

Основне карактеристике Несуицидалног самоповре-ђивања су :

• Непостојање намере да оконча живот

• Емоционално стање је акутна љутња, очај, дистрес

• Лакши облици самодеструктивног понашања који нису животно угрожавајући

• Репетитивност

• Након покушаја окружење реагује гађењем и стра-хом

• Након НССИ – несуицидалног понашања осећају олакшање

Млади са овом тенденцијом врло често постају тај-новити, осамљују се, не исказују потребу за дружењем (проводе дуже време у купатилу, затварају се у собу...). Често носе неприкладну одећу за временски период (дуги рукави по врућини са тенденцијом прикривања ожиљака). Сакупљање и скривање оштрих предмета (жилета, оштрих ножева...) такође указују на ову тен-денцију.

Утицај социјалних фактора на злоупотребу алкохола у адолесценцији

Из године у годину у Србији се региструје пораст алкохолизма, а самим тим и прекомерно пијење

младих. У многим земљама, па и у Србији алкохол још увек представља главно опојно средство младих, и по-ред све агресивније појаве нових дрога. Етиологија алкохолизма није јасно одређена, као ни веза изме-ђу адолесцентног пијења и алкохолизма. Због тога се најчешће наводе три етиолошка фактора настајања алкохолизма: човек, алкохол и средина. Најчешће спомињани фактор у процесу започињања пијења и настанка алкохолизма код младих је средина. Поред шире социјалне средине (школа, другови), посебан значај има породица у којој одраста млад човек. Често је у питању некомплетна породица, настала из било ког разлога - било да је у питању развод, смрт једног од чланова, услови рада и слично. Истраживања показују да млади који живе у породицама у којима има или је било честих проблема због пијења родитеља, два-три пута чешће пију алкохол него млади који нису жи-вели у алкохоличарским породицама. Млади који су живели или живе у породицама у којима је било свађа знатно више употребљавају алкохол него млади који су искусили живот у породичној хармонији. Већина младих који имају проблем са алкохолом имала је или има комплексне проблеме у породици који укључује злостављање, недовољну комуникацију и отуђеност. У развоју алкохолне болести уопште, а код младих по-себно, важно је у ком се животном добу стиче прво искуство са алкохолом, односно први контакт са пи-ћем. Социјално-културни обрасци у појединим среди-нама играју значајну улогу у настанку и развоју алко-холизма код младих. Први контакт са алкохолом, али и прво опијање адолесцената најчешће се одиграва у друштву. Доба адолесценције доноси жељу младих за самопотврђивањем и изградњом ставова. Млади, посебно у овом периоду, теже да припадају одређе-ним групама, обично групама својих вршњака, унутар којих решавају своје несигурности, дилеме, страхове и остале проблеме. Тако је и експериментисање са алкохолом често подстакнуто радозналошћу, жељом за доказивањем, притиском околине, друштва.

Млади алкохоличари почињу да пију у друштву, и настављају да пију у друштву, односно, како они то кажу, "због друштва". Друштво се најчешће спомиње и као фактор који младе "наводи" да пију. За разлику од "одраслих" алкохоличара, "соло-дринкери", одно-сно солистичко пијење се веома ретко среће у овом животном добу. Учесталије и редовније пијење мла-дих, које изазива жеља да се искуси деловање алко-хола, која се доживљавају као позитивна, отвара пут "проблематичном пијењу". Истраживања показују дау највећем броју случајева пијење има социјалну фун-кцију, али и функцију психичке релаксације. Млади

најчешће пију јер сматрају да ће им алкохол побољшати расположење или их опустити. Други мотив је дружење.

Млади се обично прво упознају са алкохолом кодкуће или у присуству родитеља. Породица најчешће прихвата прва опијања младих као феномене сазре-вања, као нормалну фазу у одрастању адолесцента у савременом друштву. Често породица и каснија опи-јања доживљава као "младост-лудост". Став околине, као и породице младог алкохоличара је веома толе-рантан у односу на његово пијење и опијање. Поро-дица младог алкохоличара дуго не препознаје. Тек када пијење почне да изазива озбиљне тешкоће, да озбиљно омета функционисање породице, траже се могућности за решавање проблема.

Штетне последице конзумирања алкохола међу мла-дима су најчешће акутно тровање, несреће, насиље и криминал. Несумњиво је утврђено и да се употребом алкохола у адолесцентном добу оштећује нормалан развој личности и сазревања. Постепено се понашање под утицајем алкохола усваја као општи образац по-нашања и у трезном стању, што може да доведе до поремећеног понашања и, наравно, психопатије укаснијем животу. Због свега наведеног у свету су раз-рађене бројне превентивне активности које се негде називају кампањама, а засноване су на принципу укључивања свих друштвених структура. Њихов циљје подизање свести младих у вези са употребом алко-хола. Превентивна деловања требају бити усмерена нацелокупну популацију младих, а нарочито на групе мла-дих са повишеним ризиком. Превенција злоупотреба алкохола код младих је задатак свих друштвених стру-ктура. Она мора бити савремено конципирана и пре свега усмерена на породицу и школу. Школа има велики значај јер може у сарадњи са породицом и стручњацима из области алкохолизма организовати едукативно-пре-вентивне активности. У свим тим активностима зна-чајно је ко, када и како шаље превентивне поруке. Најадекватнији преносиоци таквих порука су особекојима млади верују, са којима имају добру комуни-кацију. То могу бити вршњаци, наставници, родитељи, лекари, омиљени спортисти и сл. Медији као најма-совнији вид савремене комуникације такође заузима-ју значајно место у доношењу одлука и избора у вези употребе алкохола. Успешан програм превенције мо-ра бити инидивидуално, социо-културно као и за суп-станцу специфичан. Школски програм заснован насекундарној превенцији користи комбиноване мотива-ционе стратегије и когнитивно бихејвиорални приступ у смањењу конзумације алкохола и сличних проблема младих. Да би се прилагодили варијацијама, три ал-тернативе су понуђене адолесцентима у школи: ин-дивидуални састанак са психологом, присуствовање групном састанку са вршњацима или самосталан рад

Приликом препознавања ове тенденције код свог детета, родитељи су врло често у стању шока и панике али не ретко су склони порицању проблема, жаљењу и самооптуживању. У оваквим ситуацијама је неопходно неодложно потражити помоћ, не чекати да се проблем сам од себе реши али у исто време не вршити притисак на дете.

Подршка породице и значајних особа из непосред-ног окружења је од неизмерног значаја у процесу ста-билизације реаговања адолесцента и превазилажењу проблема. Сваки посвећен родитељ долази у ситуацију да преиспитује своје поступке и поставља питање: „Дали сам негде погрешио?“ Ова потреба не треба да прерасте у самооптуживање већ у реалистично суоча-вање са узроком проблема и усмеравањем енергије на разумевање потреба детета, конкретну и квалитетну подршку овде и сада.

Поражавајући је податак истраживања из 2006. го-дине (Селекман) који каже да мајке у просеку проведу 8 минута дневно у разговору са адолесцентом а очеви 3 минута! Да ли је потребно додатно објашњење због чега нам значајни проблеми који тиште нашу децу, промакну.

Зорица Колаковић, дипл. психолог

супервизор у Служби за заштиту деце и младих



на веб сајту за интервенције. Формирање превентив-них програма код адолесцената, који могу повољно утицати на њих пре него што почну да конзумирају алкохол су од великог значаја.

• Основна порука у превенцији злоупотребе алкохо-ла и алкохолизма код адолесцената треба да буде -свако пијење алкохола пре навршене 18 године језлоупотреба алкохола, дакле пијење алохола у адо-лесценцији не може се сматрати друштвено прихва-тљивим понашањем.

• Неопходно је да се у унивезалној примарној пре-венцији и сугерише тај став, као и у селективној и индикованој превенцији.

• Интензивирати превентивне активности на раном (предшколском и основно-школском) узрасту, како би се спречило са раним започињањем употребе свих психоактивних супстанци.

• Кроз превентивне програме омогућити деци и мла-дима развијање социјалних вештина и информиса-ње о непосредним ефектима и дугорочним последи-цама злоупотребе психоактивних супстанци.

• Обухватити децу и омладину у ризику за развој бо-лести зависности специфично развијеним програ-мима и омогућити интензивнији рад са том попула-цијом.

• Интензивирати рад са родитељима и другим значај-ним одраслим особама из окружења деце и младих.

• Укључити целокупну заједницу у програме употре-бе ПАС код деце и младих, радити на измени за-конске регулативе, јачању примене постојећих за-кона, смањењу доступности, међусекторској ко-ординацији и дефинисању буџетских линија за пре-вентивне активности на нивоу локалне заједнице.

• Укључити младе у тимове за креирање превентив-них програма и едуковати вршњаке као кључне пре-носиоце порука које унапређују здравље.

• Укључити медије у превентивне активности и едуко-вати новинаре за преношење превентивних порука које подстичу здравље.

Ивана Нинковић дипл. дефектолог Установа за децу и младе са аутизмом Шабац

ЦСР Шабац

Развод бракаи девијантно понашање деце

Целокупно људско друштво данас је на прекретни-ци. Не може се оспорити брз напредак технике,

који не прати развој морала, демократије, едукације, већ нас друштво, нови светски поредак, глобализација медија учи шта је добро, а шта не. Запоставља се тра-диционална породица заснована на љубави. У оваквој ситуацији тешко се сналазе и одрасли, а млади још те-же. У друштву постоје одређене појаве које имају ка-рактер социјалних проблема, друштвене девијације, социјалне патологије и које представљају одступања од пожељних и прописаних облика друштвеног пона-шања. При том испитати како развод брака утиче напонашање адолесцената, саму њихову личност, алии треба нагласити да су друштвене девијације дру-штвени проблем и да су оне пре свега друштвено условљене и на њихову појаву делује низ непожељних друштвених фактора који у мањој или у већој мери утичу на појаву девијантног понашања. Ту првенстве-но мислимо на услове и чиниоце који врше утицај на социјализацију, васпитање и развој младе генерације. На појаву и испољавање проблема у понашању младих пре свега је утицала измењена улога појединих фак-тора социјализације и васпитања, измењена улога по-родице. Породични односи и понашања родитеља имају велики утицај на децу која их сагледавају из раз-личитих перспектива. Често се каже да су деца копије својих родитеља и да од понашања родитеља зависи и само понашање деце. Она деца која су у складним односима са својим родитељима и понашање родите-ља је у складу са дететом и правилима живота су таква и у понашању са околином и тако се развија и њи-хова личност. Уколико понашање родитеља одступа од одређених правила, испољава се кроз насиље, појаве разних облика зависности, занемаривање де-тета, неусаглашен став према детету, попустљивост према детету, то понашање се итекако одражава и на само дете. Проблем понашања детета су породични проблем понашања. Често као разлог остајања у браку или разлог развода људи наводе добробит деце. Не постоји већа жртва од оне коју смо спремни да учинимо за сопствено дете, барем ће вам већина родитеља тако рећи. Али, шта се дешава када несугласице са брачним партнером достигну такав ниво да све остало постаје од секундарног значаја? Да ли је уопште могуће да људи у страственим свађама и међусобним размирицама заборављају на добробит сопствене деце, те тако по-беда у свађи са супружником остаје једина битна?

Ретко који родитељ ће признати да ипак не чини неке ствари за добробит детета. Разведени родитељи ће веома често покушати да дете окрену против оног другог родитеља, до те мере да се комуникација са другим родитељем потпуно губи. Како би наудили бившем супружнику или задржали дете за себе свађе прелазе многе границе.

Девојчице и дечаци се према другој деци током игре понашају другачије. Истраживања су показала да се де-војчице много више труде да буду у добрим односима с другима и да се споразумеју и да помажу. Дечаци су чешће агресивни и воле да их људи доживљавају као успешне. Током њиховог развоја дечаци су васпитавани другачије у односу на девојчице. Оне током одрастања углавном сазревају у особе које се лакше сналазе у конфликтним ситуацијама и у ситуацијама у којима им је потребна помоћ. Пре свега разлике су у испољавању насилничког понашања, где дечаци теже испољавању своје мушкости, како не би пре свега били подвргнути насилничком понашању од стране других. То је посебно видљиво у школском периоду, периоду адолесценције.

На основу теоријског сазнања јасно је да је стабилна породица кључна за нормалан развој детета. Уколико дете не расте у нормалној породичној средини, где постоји хармонија породичних односа, односа између супружника и деце, значајно ће се одразити на његов развој личности. На основу тога такође се може закљу-чити и да се самим разводом брака нарушава стабил-ност породичног функционисања.

Ивана Нинковић, дипл. дефектологУстанова за децу и младе са аутизмом Шабац

ЦСР Шабац

Доводе до тога да се у детету ствара и развија бес, мржња, љутња која се итекако манифестују на његово понашање, не само са родитељима него уопште. Ро-дитељи оптерећују децу својим проблемима. Јављају се и проблеми када родитељи комуницирају преко детета и дете се осећа растрзано.

Затим, може се уочити да генерално не постоје зна-чајне разлике у понашању деце разведених и нераз-ведених родитеља. Деца разведених родитеља имајубољи успех у школи што се може сматрати као по-кушајем доказивања себе родитељима, док са друге стране бежање од куће је одраз покушаја скретања пажње на себе, освета родитељима за тугу коју осећа-ју, недостатке у васпитању и покушаја враћања истом мером.

Дечаци и девојчице се често понашају различито. Делом због тога што се различито опходимо према њима, а делом због генетике. Стално се праве раз-лике и поређења у односу на пол. Када се говори о тим разликама боље је користити термин родне разлике, јер је пол биолошка категорија, док је род културолошка. Родне разлике се испољавају пре свега на основу културалних обележја.



Школе су последњих година нарочито усмерене на истраживање и сузбијање вршњачког насиља.

Ова тема је, у том периоду, оправдано добила на ва-жности у оквиру не само просветне већ и шире дру-штвене заједнице. Насиље, стога, није тема којом се бави само школа, имајући у виду да се оно дешава у одређеном друштвеном контексту, ужем (породица, локална заједница) и ширем (медији, друштво).

Зато смо током прошле школске године у ОШ „Вук Караџић“ спроводили истраживање у којем смо по-кушали да вршњачко насиље испитамо у једном локал-ном контексту. Поред присутности вршњачког насиља испитивали смо повезаност димензија изложености насиљу и склоности ка насилном понашању са стилом афективне везаности за породицу. У истраживању је учествовало 312 ученика свих одељења од петог до осмог разреда матичне школе и школе у Мачванском Причиновићу.

Зашто смо тражили однос између баш ове две те-ме, теме насиља и теме емоционалне везаности за породицу?

О насиљу

Протокол о поступању у установи даје дефиницију у којој под насиљем подразумева, “сваки облик вер-балног или невербалног понашања, без обзира да ли је учињен једанпут или понављан, који за последицу има могућност угрожавања здравља, развоја и достојан-ства личности детета, ученика или запосленог“. Ова дефиниција је операционализована преко пет облика насиља (физичко, психичко, социјално, дигитално и сексуално) и три нивоа за сваки од тих облика и пружа нам законски оквир за препознавање и поступање у случајевима насиља.

Насиље укључује неоправдано наношење штете дру-гоме, при чему се неоправданост састоји у нелегитим-ности, незаслужености, прекомерности или неприме-рености таквог поступка. Да ли ће неки чин бити посматран као насилан зависи од перцепције свих учесника (па и пасивних посматрача и медијатора) дали је нанешена штета стварна и да ли је одређено по-нашање било „оправдано“. Зато често оно што се ушколском контексту проглашава насиљем из перспе-ктиве културе (вршњачке или шире) може бити но-рмалан, па и пожељан облик интеракције.

Не треба изгубити из вида да није сваки конфликт (сукоб) насиље. Конфликти су форме социјалних ин-теракција и представљају позитивне силе адаптације јер се у тим ситуацијама вежбају интерперсоналне ве-штине чиме се доприноси когнитивном, социјалном

Емоционална везаност за породицу и насиље код младих

Какав је однос између афективног везивања и насиља?

Можемо рећи да су обе „појаве“ универзалне: наси-ље постоји колико и сама цивилизација и присутно је у свакој култури на одређен начин. Истраживања по-казују да је и афективно везивање универзално, те да су и обрасци слично распоређени унутар различитих популација. У том смислу може се рећи да је сигурни образац норма, а да несигурни представљају одступа-ње од норме.

Функција афективног везивања, научници указују, може бити биолошка (заштитна) и социјална (кому-никацијска). У етолошком смислу ситуација опасности окида страх од одвајања, односно понашање афе-ктивног везивања код младунаца (заштитна). Код од-раслих одговор на опасност је “бори се или бежи” (fi ght or fl ight), а могли бисмо додати и трећу опцију- тражење помоћи и заштите од блиских особа (пона-шање афективног везивања). У том смислу насиље каоурођена одбрамбена агресивност може имати зашти-тну улогу.

И сама теорија афективног везивања се бавила пи-тањем насиља. Деца чији родитељи имају несигуран стил афективног везивања и сама често развију та-кав стил, што се односи на њихове унутрашње ре-презентације себе и других. Дете очекује да ће дру-ги реаговати на њега онако како реагују његови неговатељи. Биће болешљиво и плачљиво ако су то ситуације у којима је мајка (или друга значајна особа за коју се везује) најреспонзивнија, сигурно и опуштено са мајком која је топла и респонзивна. Ако мајка ни у једној ситуацији не реагује дете ће постепено преста-ти да шаље сигнале, постаће затворено, опрезно и неповерљиво. По теорији афективног везивања агре-сија се може развити на три начина: као реакција нанегативне односе са неговатељима; као начин при-влачења пажње запостављајућег неговатеља; као ме-ханизам одбране против опажене претње.

Како породица утиче на насиље? Истраживања по-казују да деца која не учествују у насиљу имају више подршке од стране родитеља, њихови родитељи сувише укључени у њихово образовање. Деца која уче-ствују у некој од директих улога (насилник или жр-тва) имају више негативних породичних искустава укључујући конфликте у породици и породично наси-ље, имају лоше односе са родитељима и слабу емотив-ну подршку. Породична ситуација код деце у различи-тим улогама у насилном циклусу (насилник и жртва) се разликује, али оно што се појављује као заједничко је емотивно злостављање од стране родитеља, недо-статак топлине и укључености у живот деце, недослед-но и телесно кажњавање, мајке које су презаштићујуће или хостилне (зависно од пола детета) и одбацујући очеви.

Породична средина, стил васпитања, али и сама ли-чност родитеља као и његов стил афективног везивања утиче на то какав ће бити образац афективног везивања код детета. Резултати истраживања која су се бавила баш односом између афективног везивања и искуства са насиљем код деце упућују на то да већи број деце која не учествују у насиљу има сигуран образац афективног везивања у односу на вршњаке који учествују. Учитељи примећују више проблема у вршњачкој групи код не-сигурно - избегавајућих девојчица у односу на сигурно везане девојчице. Стил афективне везаности може даутиче и на каснија искуства. Нпр. учитељи који су ви-ше наврата трпели насиље од стране ученика, од стра-не одраслих, или и од једних и од других, чешће имајуизбегавајући или анксиозно-амбивалентни стил афе-ктивне везаности у односу на учитеље који нису имали искуства виктимизације у школском контексту. У јед-ној студији рађеној међу преступницима насилници-жртве имају више скорове на избегавајућем обрасцу афективниг везивања у односу на остале насилнике, жртве и оне који нису укључени у насиље.

Резултати нашег истраживања

Као што је већ наведено, ми смо испитивали однос афективне везаности за породицу са склоношћу ка ис-пољавању и трпљењу насиља, и то све у односу на пол испитаника. Најпре смо поновили резултат добијен у ранијим истраживањима да су дечаци више склони насилном понашању од девојчица, а да нема разлике између њих у изложености насиљу - оба пола једнако трпе насиље.

Дечаци који су више изложени насиљу имају и вишескорове на димензији анксиозности, односно негати-вну слику о себи. Дечаци који су склони насилном понашању такође чешће имају негативну слику себе, али и других, јер поред виших скорова на димензији анксиозности имају и више скорове на димензији из-бегавања.

и моралном развоју. Повремено сукобљавање са вр-шњацима (једнакима по моћи) утиче на редукцију его-центризма - дете се суочава са постојањем другачијих потреба и гледишта која не може да занемари. Важно је да при том научи како сукобе може решавати наконструктиван начин. Ученици основних школа изве-штавају да се најчешће сукобљавају због оговарања, задиркивања, неумесних шала и провоцирања, суко-ба мишљења и компетиција. Скоро половина ученикау конфликте долази неколико пута током месеца, сва-кодневно 20%, а трећина веома ретко. Овако дефи-нисане конфликте можемо упоредити са психолошким насиљем првог и другог нивоа дефинисаног Прото-колом, док линија разграничења остаје субјективној интерпретацији учесника.

О афективној везаности

Афективна везаност представља специфичан однос који се у најранијем детињству формира између мајке и детета и траје кроз читав живот, као трајна психоло-шка веза успостављена између двоје људи. Теорија афективног везивања је теорија о пореклу и природи човекове осећајности. Поникла је из психоанализе још Фројдовим истицањем важности контакта између мајке и бебе. За разлику од Фројда који је сматрао да је потреба за контактом секундарна- изведена из потре-бе за храном, енглески научик Џон Болби је афективну везаност дефинисао као примарни нагон. До сличних закључака је исте године (1958) независно од Болбија дошао и Хари Харлоу путем својих експеримената нарезус мајмунима. Теорији је нарочито допринела и аме-ричка научница Мери Ејнсворт која је прва описала стилове афективног везивања након својих експери-мената под називом „Страна ситуација“.

Ким Бартоломју је операционализовала модел који је извела из Болбијевих теоријских претпоставки одва типа унутрашњих радних модела везаности: модел себе, који се односи на потребу за блискошћу и опе-рационализован је преко димензије анксиозности, имодел других, који се односи на способност успо-стављања блиског контакта са другима и операциона-лизован је преко димензије избегавања. Укрштањем ове две димензије добијамо четири обрасца афектив-не везаности: сигурни, преокупирaни, избегавајући и бојажљиви.

Истраживања нам говоре да се квалитет ове прве везе, везе са мајком, током живота преноси и на остале значајне особе - пријатеље, партнере, па зашто не и на учитеље, одељењске старешине, неке наставнике, вршњаке.

АКТИВНОСТИ ЦЕНТРА

19децембар 2018. Часопис Мрежа

ТЕМА БРОЈА

18 Часопис Мрежа децембар 2018.

Девојчице које су склоне насилном понашању имају доследно више скорове на димензији избегавања. Мо-жемо са извесном поузданошћу тврдити да су девој-чице које припадају сигурном и преокупираном стилу афективне везаности (имају позитиван модел других) у мањој мери склоне насиљу у односу на оне које при-падају избегавајућем и бојажљивом стилу (имају не-гативан модел других).

Када идентификујемо ученике који су склони наси-лном понашању, оне који су изложени насиљу, оне који су истовремено и склони и изложени насилном понашању, као и оне који нису ни у једној од ових ка-тегорија и погледамо њихове стилове афективног везивања јасно се издваја да је проценат сигурно ве-заних девојчица значајно мањи у категорији оних које су високо склоне и високо изложене насиљу и оних које су високо склоне а умерено изложене насиљу, односно девојчица које су истовремено и насилници и жртве насиља.

Шта даље?

Занимљиво је да стил афективног везивања код де-чака није значајно повезан са испољавањем или тр-пљењем насиља. Ми претпостављамо да на појаву насиља код њих не утичу доминантно породични фак-тори због тога што је толеранција на насиље у целом друштву када је у питању мушки пол већа. Такође, хи-јерархија афективне везаности се развија другачије

током адолесценције у зависности од пола: код де-војака структура хијерархије остаје стабилна (најпре породица па вршњаци), док код дечака породичне и вршњачке фигуре се уједначавају током одрастања.

Код девојчица одступање од сигурног обрасца афе-ктивне везаности јасно повећава могућност појаве насилничког понашања као одговора на изложеност насиљу („насиље рађа насиље“). Како нам пракса го-вори да је образац афективног везивања могуће про-менити, превенција насиља и интервенције би се мо-гле базирати на промени тог обрасца. Предшколске и школске установе би могле чешће организовати ак-тивности у којима би учествовали и родитељи уче-ника где би васпитачи, учитељи и наставници кроз практичан рад подучавали и подстицали интеракције које карактеришу сигурну афективну везаност између родитеља и детета. Локална заједница би се такође мо-гла ангажовати подстичући укучивање родитеља де-це свих узраста у различите едукативне програме. Породице оних девојчица које континуирано испоља-вају насилничко понашање би се требале укључити у саветодавни или терапијски рад. Емотивно фокусирана терапија, која је пре свега усмерена на терапију парова, би могла добити ново подручје примене управо зато што је њен циљ промена обрасца афективне везаности у дијади.

Данијела Рељић, психологОШ „Вук Караџић“ Шабац

Невена Станковић, психологМедицинска школа „Др Андра Јовановић“ Шабац

Прослава 15 година рада Саветовалишта за породицу и младе ЦСР „Шабац“

Поводом обележавања 15 година рада Саветовали-шта за породицу и младе ЦСР „Шабац“, дана 13. 04.

2018. године, у Центру за стручно усавршавање у Шапцу, одржана је Трибина на тему: „Улога Саветовалишта за породицу и младе ЦСР „Шабац“ у локалној заједници“ у организацији Саветовалишта за породицу и младе -Весне Брајић, породичног саветника и Милице Обре-новић, породичног психотерапеута.

Трибину је најавила директор ЦСР „Шабац“ Јелена Милошевић, дипл.психолог а присутни су упознати са презентацијама:

1. Весне Брајић, дипл. педагог, руководилац Служ-бе за заштиту деце и младих, породични савет-ник, са презентацијом „Улога Саветовалишта запородицу и младе ЦСР „Шабац“ у локалној зајед-ници

2. Милице Обреновић, дипл. соц. радник, суперви-зор Службе за заштиту деце и младих, породич-ни психотерапеут са презентацијом „Како бити добар родитељ после развода брака“

3. Трајка Давидовског, специјалиста психологије социјалне заштите, породични психотерепеут, /сада пензионер/ са темом „Презентовање успе-ха Саветовалишта у препознавању значаја пси-холошке подршке усмерене на очување ментал-ног здравља“

Трибини је присуствовао велики број сарадника истручних радника из система социјалне заштите –представници ЦСР Богатић, Владимирци, Лозница, Коцељева и Шабац, представници невладиних орга-низација „Каритас“, „Дуга“ и „Хумано срце“, представник Градске управе, представници Предшколске установе „Наше дете“, стручни сарадници основних и средњих школа, председник Удружења хранитеља Шабац, пред-ставници Центра за породични смештај и усвојење Шабац као и бивши директори ЦСР „Шабац“.

Саветовалиште за породицу и младе ЦСР „Шабац” започео је са радом 14. априла 2003. године. Пројекат је започео специјалиста психологије социјалне зашти-те ЦСР „Шабац”, породични психотерапеут Трајко Да-видовски уз велику подршку и залагање тадашњег ди-ректора ЦСР „Шабац” Даниеле Ловрин-Гавриловић.

Локална самоуправа је препознала важност ове идеје као и потребу за превентивним, саветодавним и терапијским радом, препознала је значај очувања и оснаживања породице као и потребу за пружањем бесплатних услуга грађанима и њиховим породицама и прихватила да финансира овај пројекат. Из године у годину локална самоуправа наставља са финансиј-ском подршком и обезбеђује континуитет у раду Са-ветовалишта.

Након оснивања Саветовалишта и подршке тадашњег директора ЦСР „Шабац”, важно је истаћи подршку раду Саветовалишта и других директора ЦСР „Шабац”.

Уз велико разумевање и подршку досадашњих ди-ректора ЦСР “Шабац” Бранке Давидовић, Милана Ва-сића, као и велико разумевање и подршку садашњег директора ЦСР „Шабац” Јелене Милошевић, Савето-валиште за породицу и младе наставља свој рад, опстаје и траје и заузима значајно место у локалној за-једници.

Важно је истаћи ентузијазам, труд и залагање свихстручних радника ЦСР „Шабац” породичних психо-терапеута, породичних саветника и дипломираних правника који су својим ангажовањем уткали сигуран пут развоја Саветовалишта и омогућили одрживост ове услуге.

Саветовалиште ради понедељком и средом од 15.00 до 19.00 часова, у просторијама ЦСР „Шабац”. Све услуге које пружа Саветовалиште су бесплатне. Заказивање је лично или по препоруци других институција и по-јединаца.

У Саветовалишту су до сада радили:

Трајко Давидовскиспецијалиста психологије, породични психотерапеут

Снежана Стошић Моравчевић,дипл. соц. радник, породични саветник

Зорица Колаковићдипл. психолог

Милка Пецарскидипл. психолог, породични саветник

АКТИВНОСТИ ЦЕНТРААКТИВНОСТИ ЦЕНТРА

2120 децембар 2018. Часопис МрежаЧасопис Мрежа децембар 2018.

Данијела Селенић дипл. правник

Маријана Петронијевић дипл. правник

Иванка Симић дипл. правник

Славица Матић дипл. правник

Данијела Стокић дипл. правник

Владимир Брковић дипл. правник

У Саветовалишту за породицу и младе актуелно раде:

Милица Обреновић, дипл. соц. радник, породични психотерапеут, супервизор Службе за заштиту деце и младих

Весна Брајић, дипл. педагог, породични саветник, руководилац Службе за заштиту деце и младих

Ана Аврамовић, дипл. правник Службе за локална права и услуге.

Основна идеја и сврха Саветовалишта је реализовање циљева превентивног, саветодавног и терапијског рада у области проширених права социјалне заштите кроз пружање бесплатних услуга грађанима и њиховим породицама.

Саветовалиште се ослања на терапијски модел сис-темске породичне терапије која не посматра поједин-ца као проблем, већ проблем види у међусобним од-носима, релацијама и интеракцији у породици.

Циљеви породичне терапије су промене у систему породичног функционисања, у међусобним релацијама и односима, које, када се разреше, отварају пут промене породице или појединца.

Саветовалиште пружа следеће врсте услуга:

• информативне

• саветодавне

• терапијске

• правне

• едукативне

Саветодавни и терапијски рад односи се на следеће проблеме:

• Поремећени породични односи

• Брачна криза

• Предразводно одлучивање

• Постразводна криза

• Насиље у породици

• Деца и млади са развојним тешкоћама

• Рад са родитељским паровима којима су изречене мере корективног надзора

• Породица са губитком

• Одрасле особе са тешкоћама

Услуге Саветовалишта намењене су појединцима, па- ровима и породицама које желе да:

• побољшају своју међусобну комуникацију, емоци-оналну размену и интерперсоналне релације

• превазилажење личне, партнерске и породичне кризе

• развијање ненасилне комуникације и толеранције у браку и породици

• одговорно планирање родитељства и успешно ро-дитељство

• помоћ деци и младима чији је развој у ризику

• побољшање положаја старих у кругу породице

Правна помоћ обухвата пружање правне помоћи:

• тужбе за вршење родитељског права (развод брака, поверавање деце из ванбрачне заједнице, измена одлуке о поверавању или виђењу мал. деце)

• тужбе за издржавање од стране сродника

• тужбе за заштиту од насиља у породици са пред-логом за одређивање привремене мере

• тужбе за оспоравање односно утврђивање очинства

• предлог за продужење родитељских права

• предлог за извршење судске пресуде

Презентација породичног психотерапеута Милице Обреновић, односила се на савете како после развода бити добар родитељ као и о мотивацији родитељских

парова да се укључе у саветодавно-терапијски рад. С обзиром да је развод тежак и болан догађај у животу сваког човека, потребно је посебно бити обазрив на који начин се деци пласирају такве информације. Де-ца током одрастања треба да се осећају сигурно и безбедно, али се разводом родитеља оквири њихове животне безбедности наруше. Деца, неретко, постају жртве развода и дужност је сваког родитеља да помогне детету да изађе на крај са новим животним околностима. Присутни су упознати са досадашњим искуством Саветовалишта у раду са оваквим породи-цама.

Родитељи су углавном заузети, усмерени на процес развода, узнемирени и често не примећују како се деца осећају. Треба избегавати свађе пред децом, не улазити у надметање или свађе око организовања породич-ног живота, не говорити лоше о другом родитељу, не дозволити да деца буду у улози посредника између родитеља а такође треба избегавати да деца имају превелику моћ у систему и да они преузму улогу оних који ће доносити одлуке.

Према евиденцији рада Саветовалишта, већи број ро-дитељских парова обраћа се Саветовалишту за помоћ после развода брака, а мање током предразводног одлучивања. Зато је потребно мотивисати родитељске парове да проблем решавају и онда када се одлуче за развод како би умањили, бар делимично, ескалацију међусобних сукоба и нетрпељивости.

Презентација породичног психотерапеута Давидов-ски Трајка, односила се на презентовање успеха Са-ветовалишта у препознавању значаја психолошке по-дршке усмерене на очување менталног здравља.

Током досадашњег рада Саветовалишта, од 2003. до 2017. године, укупан број породица које је користило услуге Саветовалишта је 3.998.

Од почетних 57 породица у првој години, наредне две године било је око 130 породица, наредних годи-на дошло је до повећања броја корисника - око 250 а 2017. године број породица које су користиле услуге Саветовалишта је 330.

Када говоримо о едукативним услугама, важно је ис- таћи да Саветовалиште остварује дугогодишњу сарад- њу са другим системима у локалној заједници. Од великог значаја је и сарадња Саветовалишта са систе-мом предшколског, основног и средњег образовања, здравственим системом и другим установама соција-лне заштите.

У духу значаја сарадње са другим системима, Саве- товалиште сваке године организује заједничке састан- ке са представницима стручних служби основних и средњих школа а у складу са предвиђеним активно-стима годишњег плана рада Саветовалишта.

Саветовалиште за породицу и младе је током 2016. и 2017. године организовало три Округла стола:

2016. године поводом обележавања Дечије недеље организован је Округли сто са темом „Породица и вр- шњачко насиље”. Учешће су узели представници струч- них служби основних и средњих школа, Ђачког пар-ламента Стручне хемијско-текстилне и Техничке шко-ле, Предшколске установе, Развојног саветовалишта, Полицијске управе, директор и стручни радници Службе за заштиту деце и младих ЦСР “Шабац”

За потребе овог Округлог стола, а на основу података о броју пријава вршњачког насиља Службе за заштиту деце и младих ЦСР „Шабац“, урађена је и социолошка анализа социолога ЦСР „Шабац“ Љубице Журжиновић, о појави и узроцима вршњачког насиља током 2016.године.

2017. године организована су два Округла стола са представницима стручних служби основних и средњих школа.

Поводом обележавања Дана породице организован је Округли сто на тему: „Функционална породица и заједничко време као фактор функционалности”. Ура- ђена је социолошка анализа /социолог Љубица Жур-жиновић/ свих предмета бракоразводних спорова евидентираних у ЦСР „Шабац” тј, Служби за заштиту деце и младих током 2016.године.

Поводом обележавања Дечије недеље, организован је Округли сто „Положај деце из хранитељских породи-ца у школском систему”. Сарадња са представницима других система је прилика да се размене информације као и примери добре и лоше праксе а све у циљу уна-пређења заједничке сарадње.



Све досадашње активности Саветовалишта пропра-ћене су медијски. Рад Саветовалишта објављиван јеу часопису „Мрежа” који издаје ЦСР “Шабац” као и ло-калним новинама „Глас Подриња”. Такође, поводом ових скупова, стручни радници Саветовалишта су свој рад презентовали и на локалној телевизији. Већ два скупа Саветовалишта су пријављена Комори социјалне заштите.

Саветовалиште у плану за 2018. године, осим ове ре-ализоване Трибине, планира и организовање две ра-дионице са родитељима деце са сметњама у развоју као и Округли сто поводом обележавања Дечије недеље. Планирана тема су узроци асоцијалног понашања код малолетника а социолошку анализу ће, као и до сада, урадити социолог ЦСР „Шабац“.

Саветовалиште планира даљи наставак рада, пружа-ње помоћи свима којима је помоћ потребна. Уз мали осврт на досадашњи развој и рад Саветовалишта, ва-жно је истаћи да свака породица или појединац, када се суочи са проблемом, може наћи решење, уз подр-шку, саветовање и усмеравање породичног психотера-пеута и саветника али и уз прихватање сопствене од-говорности. Породичном терапеуту је свака породица нови изазов као што је и свакој породици изазов по-родична терапија, јер понекад није лако прихватити и освестити да решење увек постоји и да се обично крије негде дубоко у нама.

Присутни, као и организатори, изразили су велико задовољство одржаном Трибином као и великим и зна-чајним јубилејом рада Саветовалишта за породицу и младе ЦСР „Шабац“ у локалној заједници.

Весна Брајић, дипл. педагогруководилац Службе за заштиту деце и младих,

породични саветник

Милица Обреновић, дипл. соц. радниксупервизор Службе за заштиту деце и младих,

породични психотерапеут

Радионица Саветовалиштаза породицу и младе са родитељима деце са сметњама у развоју

Поводом обележавања Међународног дана породи-це, Саветовалиште за породицу и младе ЦСР "Ша-

бац" организовало је 30. 05. 2018. године радионицу за породице деце са сметњама у развоју у просторијама ЦСР "Шабац". Ова радионица осмишљена је као вид по-дршке овим породицама, родитељима и деци. Уједноје ово и била прилика да родитељи међусобно разме-не своја досадашња добра и лоша искуства, поделе примере добре и лоше праксе али истовремено да се саветодавно ради са родитељима и да им се на овај на-чин пружи подршка.

Родитељи су наводили своја лична искуства, на који начин, када и како су приметили неке особености у развоју своје деце, на који начин су реаговали и како је даље текла динамика и организација породичног живота. Свака прича је прича за себе, али свака је проткана најтананијим емоцијама и жељом родитеља да својој деци омогуће и обезбеде срећно и радосно детињство, препуно љубави и топлине, које им њихови родитељи несебично дарују.

Одрастање детета са сметњама у развоју не разли-кује се, по својим законитостима од развоја друге деце. Веома је важно у каквим условима и породич-ном окружењу одраста дете код којих су уочене сме-тње у развоју, на који начин и како њихови родитељи прихватају ово сазнање. Пажња, љубав и нега коју им њихови родитељи и породице пружају у сваком случају су снажан мотивациони фактор за ову децу и омогућава им бољу социјалну интеракцију са око-лином и окружењем а пре свега са члановима својепородице. Ипак, деца са сметњама у развоју и њихо-ви родитељи могу се суочити са тешкоћама у успо-стављању социјалних контаката, јер, како и сами на-воде, најчешће са својом децом иду тамо где их нико неће "чудно гледати" и где се они и њихова деца неће осећати непријатно. Наравно да ово није правило, па смо чули и лепа искуства мајке која каже "моје дете сви прихватају". Неки имају добра и позитивна искуства са укључивањем деце у образовни систем, неки сматрају да њихова деца боље функционишу само у оквиру по-родице.

Деца са сметњама у развоју имају могућност лакшег савладавања тешкоћа и лакше адаптације уколико јесредина у којој одрастају позитивна, подстицајна и по-вољна. Прихватање детета од стране родитеља, пози-тивна искуства које дете има у својој породици, окру-жењу, школи, поверење у друге људе, су фактори за

оптималан раст и развој ове деце. Родитељима је та-кође веома важан позитиван одговор који добијају од своје деце и на тај начин њихов однос постаје богатији и садржајнији.

Током ове радионице могло се чути на који начин су родитељи доживели себе у улози родитеља који се суочава са сазнањем да су њихова деца деца са сметњама у развоју, често преиспитујући себе и своје односе, да ли су они у нечему погрешили, да ли су они нечим допринели или можда на то нису имали ника-кав утицај. Родитељи се често на овај начин преиспиту-ју а истовремено свакодневно пружају својој децу бри-гу, негу и заштиту, што често може довести родитељеу једну исцрпљујућу позицију. Понекад је реакција око-лине и неприхватање такође снажан ометајући фак-тор за ове родитеље. Често долази и до дисфункцио-налних партнерских релација, до међусобног неразу-мевања и оптуживања а у крајњем случају може доћи и до разлаза родитељског пара и формалног развода.

Један од начина да се помогне родитељима и поро-дицама деце са сметњама у развоју јесте и организо-вање оваквих радионица које омогућавају изградњу доброг терапијског односа са родитељима и форми-рање поверења родитеља у институције. Ово је такође и начин да родитељи буду мотивисани да користе све постојеће ресусре у заједници.

Саветодавно-терапијски рад Саветовалишта за поро-дицу и младе, како индивидуални тако и групни, омо-гућава родитељима деце са сметњама у развоју да се и они сами боље осећају а на тај начин и да постану још бољи родитељи за своју децу која су за њих, и поред свих тешкоћа, извор неизмерне љубави и радости.

Весна Брајић, дипл. педагогпородични саветник

Милица Обреновић, дипл. соц. радникпородични психотерапеут

Интервенцијемобилног тима

Година 2018. представља тринаесту годину рада мо-билних тимова који по принципу пасивног дежур-

ства, имају за циљ да обезбеде 24-часовну доступност услуга социјалне заштите, ради неодложних интер-венција, када је потребно заштитити дете, одраслу или старију особу и предузети мере за осигурање без-бедности да не би дошло до угрожавања живота, здрав-ља и развоја особе којој је потребна заштита. Основ за формирање ових тимова дат је у Стратегији развоја социјалне заштите, који је налагао обезбеђивање до-ступности услуга социјалне заштите 24 часа и у Општем протоколу о заштити деце од злостављања, који је предвиђао неодложно збрињавање деце жртава поро-дичног насиља.

Овде би се осврнули и на саме почетке спровођења рада мобилног тима за неодложне интервенције када се у првој години спровођења бележио значајан бројинтервенција који је био резултат уходавања и схва-тања праве сврхе постојања мобилних тимова тако да су у тој првој години мобилни тимови били позивани и за случајеве када њихово присуство није било неопхо-дно. Током каснијег периода на заједничким састан-цима са полицијском управом и кроз размене инфор-мација, договорена је реална потреба када се позивају мобилни тимови.

Током 10 месеци 2018. године мобилни тим је имао 83 интервенције, што представља повећање које себележи и у 2017. години а које је директан резултат примене Закона о спречавању насиља у породици који је ступио на снагу 01. јуна 2017. године. (2017.-90, 2016.-66, 2015.-45, 2014.-43, 2013.-28).

Броју интервенција у 2018. закључно са октобром месецом, се мора додати и преко 60-етак телефонских консултација у време ноћног дежурства.



Старосна група Врста неодложне интервенције 2014. 2015. 2016. 2017. 2018/октобар

Деца

присуствовање саслушању 5 14 15 27 34

збрињавање (смештај уХП,установу СЗ, код родбине) 14 12 19 13 13

породично насиље 3 / / / 3

излазак на терен по пријави 5 1 3 11 3

заснивање ванбрачних веза / 1 1 / 4

регулисање виђења 1 1 / / 1

враћање мигранта уколективни центар / / / / 1

Млади излазак на терен по пријавинасиља, смештај у Сигурну кућу 1 1 4 6 2

Одрасли

смештај у Сигурну кућу 5 6 4 9 4

породично насиље 2 4 6 5 9

збрињавање (у здравственуустанову, код родбине...) 2 4 7 7 4

депортоване особе / / / 5 /

поремећени породични односи / / / 2 1

Старији

збрињавање (у здравственуустанову, код родбине..) 3 1 7 5 4

породично насиље 2 / / / /

Гледано неколико година уназад, видимо да је нај-већи број интервенција мобилног тима сваке године, везано за категорију деце. Врсте проблема су углавном исте само се број појединих мења. Конкретно у ових 10 месеци 2018. године, највише интервенција је такође, забележено код старосне категорије деца, 69%, код којих су поводи за ангажовање мобилног тима Цен-тра биле у већем броју случајева поседовање мари-хуане, жртве насиља од стране оца, покушаји суицида, заснивање ванбрачних веза, бежање од куће, просја-чење а у појединачним случајевима чак покушај уно-шења на стадион пиротехничких средстава, вожње уаутомобилу са лицима која су била у бекству од по-лиције, сукоба са старијом сестром која јој је и старатељи сл. Улога мобилног тима код старосне групе децаогледа се између осталог, и у присуствовању саслу-шању, нарочито кад се не може ступити у контакт са родитељима или старатељима.

Што се тиче осталих старосних категорија, интервен-ције се односе углавном на збрињавање жртава насиља и збрињавање старијих особа услед деменције.


Активности Саветаза борбу против трговине људима града Шапца

У складу са најновијим упутством Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања о

обавези органа старатељства у заштити мал. деце која просе, дана 05. 06. 2018. године, одржан је састанак Савета за борбу против трговине људима града Шапца.

На овом састанку присуствовали су директор ЦСР „Шабац“ Јелена Милошевић, на чију иницијативу јеодржан састанак, председник Савета за борбу противтрговине људима и члан Градског већа Салко Кара-даревић, полицијски инспектор Одсека пограничне полиције Зоран Величковић, представник Комуналне полиције Ненад Илић, виши јавни тужилац Раденка Анђелић и Весна Брајић, члан Савета за борбу против трговине људима, руководилац Службе за заштиту деце и младих ЦСР „Шабац“.

На овом састанку констатовано је да Савет за борбу против трговине људима успешно функционише од 2014. године, уз заједничке и координиране акције ЦСР „Шабац“ односно Службе за заштиту деце и младих и Полицијске управе Шабац- Одсек пограничне полици-је, кроз континуиране заједничке акције ових служби у циљу заштите и превенције појаве малолетничког просјачења, а по потреби и укључивање представника других система.

Савет за борбу против трговине људима града Шапца првобитно је образован као Градски координацио-ни тим за борбу против трговине људима 25. 11. 2013. године, а за председника тадашњег координационог тима, именован је Салко Карадаревић, члан Градског већа града Шапца. Чланове Координационог тима са-чињавали су представници релевантних градских уста-нова (Предшколске установе „Наше дете“, Канцеларије за младе, Центра за социјални рад, Црвеног крста, Дома здравља, Завода за јавно здравље Шабац, Националне службе за запошљавање, Полицијске управе и Каритас Шабац).

Дана 25. 05. 2017. године, званично је образован Са-вет за борбу против трговине људима, а за чланове Са-вета именовани су представници следећих установа (Градске управе, Црвеног крста, Вишег јавног тужила-штва, Каритас Шабац, Завода за јавно здравље Шабац, Канцеларије за младе, Центра за социјални рад, Дома здравља, Основне школе „Вук Караџић“ Шабац и По-лицијске управе - Одсек пограничне полиције).

У периоду од 2014. до 2017. године, према евиденцији Службе за заштиту деце и младих ЦСР „Шабац“ ор-ганизовано је укупно 46 акција заштите мал. деце којасу затечена у просјачењу, о чему је члан Савета и ру-ководилац Службе за заштиту деце и младих ЦСР



„Шабац“ редовно обавештавао председника Савета заборбу против трговине људима, Полицијску управу Шабац као и надлежно Министарство. Током досада-шњих акција затечено је 47-оро мал. деце која просе, реализована су три смештаја мал. деце, изречено је шест мера корективног надзора, једно мал. дете је еви-дентирано као жртва трговине људима. Од укупног броја деце, 23 мал. деце је са друге територије о чему су обавештавани надлежни Центри за социјални рад.

Савет је такође редовно обележавао и Европски и Светски дан борбе против трговине људима.

На састанку одржаном 05. 06. 2018. године постигнут је договор да се акције заштите мал. деце која просе одржавају најмање два пута месечно и да ће се и да-ље одвијати уз координирану сарадњу ПУ – Одсек по-граничне полиције и Службе за заштиту деце и мла-дих ЦСР „Шабац“ а од сада ће у овим акцијама уче-ствовати и представник Комуналне полиције. Комуна-лна полиција ће такође редовно обавештавати ЦСРодносно Службу за заштиту деце и младих о ситуаци-јама када идентификује родитеље који просе са ма-лолетним дететом у просјачењу. Такође, потребно је обавештавати Више јавно тужилаштво уколико постоји сумња на трговину људима као и Основно јавно ту-жилаштво у случају сумње да је извршено кривично де-ло запуштање и злостављање мал. детета или насиља у породици.

Служба за заштиту деце и младих, ће као и до сада, предузимати мере породично - правне заштите у од-носу према мал. деци која просе као и у односу према њиховим родитељима.

Савет за борбу против трговине људима ће у на-редном периоду посветити пажњу и радној експлоата-цији малолетне деце и одраслих.

Савет за борбу против трговине људимаграда Шапца

Кад остариш

Не тако давно, случај 87- годишње баке из једног планиског села у Србији, све нас је растужио. Сле-

па и непокретна старица, мајка шесторо деце, након завршеног болничког лечења није имала где да се врати. Нико од синова и кћери није желео да је изведе из болнице и прихвати да се стара о њој. Кажу да је бака данима била тужна и уплакана, да је патила. И то нажалост није усамљени случај.

Стручни радници Службе за заштиту одраслих и ста-рих, скоро свакодневно се суочавају са тешким поро-дичним ситуацијама у којима су стари, немоћни, а често и потпуно непокретни људи препуштени сами себи. Најчешће се обраћају са одељења Опште болнице у Шапцу, саопштавајући да деца и сродници не желе да преузму стару особу након што је завршено болничко лечење и да је неопходно да се ангажује Центар.

Након оваквих вести човек не може, а да се не запита, шта се то са нама дешава. Да ли су се везе на релацији родитељ-деца толико истрошиле и истањиле, да више не видимо њихову праву вредност? Да ли је могуће да човек како стари, све више постаје сметња. Чини се да заборављамо да ћемо доћи у године, у којима ћемо и сами од некога зависити.

Данас се однос према старијима променио, како усамој породици, тако и у друштву. Некада је било при-родно да остарели родитељи рачунају на љубав и бри-гу своје деце. Данашња деца, која заправо то више ни-су, теже прихватају обавезу збрињавања свог староги немоћног родитеља, тражећи разлоге у професио-налном ангажману, обавезама према сопственој деци и породици, социјално-материјалним условима.

Промене у друштву, као и у интерперсоналним од-носима, изнедриле су неке друге вредности, а вред-ности као што су породична солидарност и узајамност, емпатија и алтруизам као да су нестале. Ако нам то недостаје за властите старе родитеље, како ћемо их имати за друге?

У старости су често присутна осећања туге, анксио-зности и осећања напуштености од стране породице, затим усамљености и страх од смрти. Стара особа је ра-њива на промене у својим статусима, пре свега здрав-ственом, као и на промене у свом окружењу, које пред-стављају дисконтинуитет у односу на раније стечене механизме задовољења животних потреба и формира-не навике. Најскромнији знак пажње може да умањи њихово осећање немоћи и може да помогне да побољ-шају психичко и физичко здравље.

Утисак је да се у ситуацијама када би требало на-чинити промене у свом породичном систему, због неге немоћног и болесног родитеља, макар и на само неколико дана, док се не заврши обрада за смештај у дом, прво помисли на обим личног ангажовања и обавезе, а не на интересе родитеља. Не размишља се о његовим осећањима, о томе шта он искрено жели, и да ли му је, уколико је у могућности да одлучује, дозвољено да сам одлучи, или му се ограничава пра-во на лични избор. Истина је да известан број стари-јих, смештај у дом доживљава као неминовност и на-метнуто решење.

Из тог разлога је потребно да се са више пажње, разумевања и стрпљења информишу о животу у дому, да се оснаже, и да им се помогне да редукују страх од непознатог. И да им се, пре свега, да времена да донесу одлуку.

Јер, помало је тужно кад остариш. („Бијело дугме“)

Снежана Стошић - Моравчевић

дипл. социјални радник, породични саветник руководилац Службе за заштиту одраслих и старих

У посети Геронтолошком центру

Поводом „Месеца солидарности са старима“ пред-ставници Центра за социјални рад Шабац, пред-

вођени директорком Јеленом Милошевић, посетили су 24. 10. 2018. године Геронтолошки центар Шабац.Ово је била прилика да се посете корисници и у ср-дачном разговору уручи 85 поклон пакета.




У Шабац враћено 250 осмеха

Већ дванаесту годину Служба за помоћ и негу у ку-ћи, при Центру за социјални рад у Шапцу, старост

чини лакшом, а тегобе и инвалидитете савладивом препреком за велики број грађана, укључујући и ме-штане сеоских подручја. Служба у којој ради 14 не-говатељица и два помоћна радника, под управом директорке Центра Јелене Милошевић, тренутно збри-њава 250 корисника.

Служба нуди помоћ, превасходно старим лицима, у обављању дневних кућних послова и пружању ме-дицинске неге. Неговатељице брину о личној хигијени корисника и простора у ком живе, обављају набавку за домаћинство. Корисници могу добити помоћ и прили-ком заказивања лекарских прегледа или пратњу до болнице. Међу потражиоцима услуга има и младих осо-ба. „Радимо у две смене уз дежурство викендом, а оп-сег послова зависи од потреба корисника. Током зим-ског периода, колеге су остајале по читаву ноћ уз кориснике који су стари, а живе сами и догревали про-сторије у којима спавају, да спрече смрзавање“, прича Сузана Татомировић, једна од неговатељица Службе. Писма, топле речи и осмеси које добијају за узврат, радницима Службе посао чине лаким! У једној од број-них захвалница које су примили, брачни пар Степић - Јованка и Живко, пишу:

„Ваша помоћ нам је драгоцена, без ње би било много теже. Особе које нам пружају помоћ увек се труде да нам удовоље. Иако (им) се понекад због преоптерећености види умор на лицу, не дозвољавају да нама било шта буде ускраћено.“

Биљана Лукућ се, у свом обраћању, захваљује за негуоца у његовом последњем периоду живота, облележе-ног тешком болешћу:

„Хигијена мог оца је, захваљујући њима (неговате-љицама), била на завидном нивоу. Биле су благе, у шта сам се лично уверила, и пуне разумевања... у по-тпуности су се придржавале правила хумане палија-тивне бриге о пацијенту у терминалном стадијуму бо-лести.“

Право да затраже кућну негу имају сви којима је по-требна, а социјално најугроженијима град Шабац по-крива трошкове услуга, као додатни вид подршке и збрињавања грађана.

Ана Костадиновић



Кућа на пола путаЈедна од прича

Излет у Сунчану Реку

Да ли су млади након изласка из система социјалне заштите одмах спремни за смосталан живот? Каква

им је подршка потребна и на који начин систем настоји да им помогне?

Ова питања се логично отварају, а посебно су акцен-тована у данашњем времену када је актуелан синдром „продуженог детињства“, у којем због економске кризе све више 30- годишњака остаје у својим примарним породицама.

Како наћи посао и кров над главом?

Намеће се закључак да је све већа потреба за раз-личитим видовима отворене социјалне заштите као и развијања грађанске солидарности управо са децом без родитељског старања.

Услуга становање уз подршку „Кућа на пола пута“ јесте један од видова помоћи младима који су на жи-вотној прекретници.

Центар за социјални рад Шабац у сарадњи са Градском управом града Шапца кроз наведену услугу пружа помоћ младима до 26 година старости, који су изашли из система социјалне заштите, а нису се још „снашли“. Стамбени објекат који се користи за ову намену по-вршине је 25м2 и у власништву је Центра за социјални рад, док режијске трошкове одржавања стана и месе-чни џепарац сноси Градска управа града Шапца. Кроз услугу поред бесплатног становања корисник добија и помоћ у професионалној орјентацији, започињању и наставку школовања, подршку у стицању и развоју вештина потребних за проналажење запослења, као и подршку у почетним данима новог запослења.

Координаторка "Куће на пола пута" ЦСР Шабац, Јасмина Мијић, наводи да је у кући од њеног оснивања 2006. године до данас уточиште пронашло 9 младих људи којима је ова услуга била значајна платформа на путу ка коначном осамостаљивању.

Одабир корисника врши се на основу процене ко има боље капацитете за самосталан живот, а на предлог водитеља случаја из Службе за заштиту деце и младих и договора са пружаоцем односно Службом за локална права и услуге ЦСР.

Тренутно услугу користи 25-годишњи Немања Узе-лац, који се у стан на Тркалишту уселио у октобру текуће 2018. године. Немања је студент Високе пољопривредне школе струковних студија у Шапцу, одсек сточарство. На самом је крају школовања са преосталим једним испитом и дипломским радом и реалним плановима када је у питању његова будућност.

Из непосредог разговора са Немањом изводи се позитиван закључак и без питања шта и колико за њега значи ова услуга.

Његов досадашњи живот није ни мало лако препри-чати, али се са сигурношћу можеу хватити нит када је у питању мотивација и борба за правилне изборе, у чему му је тврди велика подршка и ослонац била социјална радница и његов водитељ случаја Милица Стојнић.

Немања је променио три хранитељске породице, аод 2003. год. променио је и 18 адреса становања. Особаје која зна да цени помоћ и подршку и велики праг-матичар у животу што је свакако једна од особина које су га поред других довели на место корисника услуге. Има ту способност да поједностави све изазове који га дочекају на животном путу, па тако док је селидба за неког стрес, за њега представља три кутије и торбу и подразумева да се што лакше и брже спакујеш, кроз осмех објашњава Немања.

Велика подршка у животу му је и млађа сестра, сакојом је заједно боравио и у хранитељским породица-ма. Она тренутно борави у Америци где је јуна ове го-дине отишла преко размене студената.

Присећајући се своје прошлости и ситуација у који-ма се налазио, наводи да му је на том путу помоћ пру-жила и Ружа Поповић председница УО Фондације "Хумано срце Шапца", код које је провео скоро три године. Изнад свега јој је захвалан на избору који му је понудила, школа или посао?, а затим платила прву рату за школарину.

У новом стану и у оквиру услуге осећа се потпуно сигурно. Стан чува као свој, а и осећа га тако. "Ником ништа нисам дужан па нема разлога да се не осећам сигурно", каже Немања. Самоћа му још увек не смета. "Сам могу да се удубим у књигу, да организујем свој дан како желим. Идем у своје село Добрић надомак Шапца, имам пар другара са којима се дружим, возимо бицикла и врло често идемо на излете ван Шапца, одРадовашнице па чак до Златибора". У кухињи се тврди одлично сналази, уз "Светогорски кувар" за њега нема препреке, закључује Немања.

У прилог његовој одлучности говоре и други резул-тати. Немања има возачку дозволу за мотор, аутомо-бил, камион и камион са приколицом. Сем обуке за ау-томобил за који му је ујак дао новац, за остало је сам зарадио ангажујући се на различитим привременим пословима.

У цркви Свете Тројице на Летњиковцу проводи сво-је недеље, чита житија светих отаца и проналази снагу,како каже у том позитивном кругу. Овог септембра је ишао на Хиландар, где је научио да постоји место где људи живе без рачуна, посла, брзине и журбе. Место где време другачије тече и то му се свидело.

О својим плановима разговара са водитељем слу-чаја Милицом Стојнић, која му је тврди и данас вели-ки ослонац. ЦСР посећује једном месечно, да доносе рачуне, али су зато телефонски контакти са коорди-наторком услуге скоро свакодневни.

Немањини планови су надомак реализовања, живот у Кући за њега представља боравак у мирној луци где ће завршити школу и створити боље услове за одржив и дугорочан живот на селу. "У плану имам адаптацију куће у Добрићу, коју сам наследио и у којој намеравам да се трајно настаним након истека ових годину дана". Његов план је да већ на пролеће засади воћњак и да започне да се бави и пчеларством.

Немањина прича је једна од прича деце без роди-тељског старања са позитивним епилогом када је у питању одрастање и сазревање. Специфична је по томе што је успела да укључи различите актере социјалне заштите укључујући и приватни сектор, на најбољи могући начин. Такође његова прича потврђује да је услуга "Кућа на пола пута" као платформа за коначно и завршно укључивање у заједницу и осамостаљивање свакако од великог значаја за младе људе, којима је престао третман социјалне заштите.

Сања Павловић Мијаиловић

дипл. социолошкиња

У организацији Центра за социјални рад „Шабац“, учетвртак 31. 05. 2018. организован је излет за ко-

риснике Дневног боравка за децу и младе са сметња-ма у развоју и Установе за децу и младе„Шабац“у етно село Сунчана Река. Са корисницима Дневног боравка поред особља ишли су и поједини чланови њихових породица.

На 59 км од Шапца, након вожње аутобусом стигли смо до Сунчане Реке која се налази на обали реке Дрине испод планине Гучево. Вожња аутобусом је пред-стављала радост и задовољство за кориснике.

У Сунчаној Реци је дивна природа. На пространом ограђеном пашњаку били су пуштени коњи и магар-ци. Пријатан амбијент употпуњује поглед на малу фонтану и кућице изграђене у етно стилу. Шетњом главном стазом стигли смо до реке Дрине. Ту смо сеопустили у хладовини великих стабала липа и топола. Након освежења соком у оближњем ресторану крену-ли смо за Бању Ковиљачу како би излет учинили јошсадржајнијим. Шетња кроз велики парк је била при-јатна, а посебно задовољство је било расхлађивање омиљеном посластицом, сладоледом. Након одмора од шетње било је време за повратак у Шабац.

Још један успешно реализован излет је потврда да корисницима прија боравак у природи, да се радују излетима где се међусобно друже и доказују да је труд уложен у раду са њима видљив и представља потврду квалитетног рада и односа према њима.

Славица Матићруководилац Установе за децу и младе

САРАДНИЦИ ЗА МРЕЖУ

33децембар 2018. Часопис Мрежа

АКТИВНОСТИ ЦЕНТРА


Lix OpenУчешће на манифестацији

Чланови ФК „Мачва“посетили кориснике Дневног боравка и Установе

Корисници Установе за децу и младе „Шабац“ при Центру за социјални рад „Шабац“ су 8. септембра

били учесници 4. по реду „Лиx опен“, спортског так-мичења у моторици за децу и младе са аутизмом и смет-њама у развоју. Ова манифестација се традиционално одржава у септембру месецу на теренима Спортског центра Раковица у Београду.

Манифестација је замишљена као такмичење прила-гођено за децу и младе са аутизмом, менталном ре-тардацијом и другим потешкоћама. Поред активног такмичарског дела, постоји и ревијални у којем су укључени сви учесници. На овај начин се код овог дела популације утиче на развијање свести, социјализације личности, поспешују когнитивне функције и мотори-чке способности. Поред овога, елементи спорта се некористе само као рекреација већ и као један од нај-ефикаснијих начина терапије и третмана деце и младих са аутизмом и сметњама у развоју.

Корисници Установе за децу и младе су успели да освоје друго место и сребрну медаљу у конкуренцији трчање 50 метара. Поред ове дисциплине корисници су активно учествовали у савладавању полигона и уба-цивања лопте у кош. Овогодишња манифестација је бројала преко стотину учесника где успех у таквој кон-куренцији има још већи значај.

У складу са могућностима и способностима корисни-ка, одазваћемо се сваком позиву за манифастације различитих садржаја.

Никола Марковић, радни терапеут

проф. физичког васпитања

Млади фудбалери Мачве са својим тренерима по-сетили су кориснике Установе за децу и младе

и Дневног боравка Центра за социјални рад Шабац. После спортских поздрава, прешло се на спортски део посете.

У пријатељском духу, корисници су показали својим другарима из „Провинцијског Уругваја“ своје знање у овој дивној игри. Прецизне шутеве и успешне одбра-не тешко је било побројати. Најјачи утисак на младе госте оставила је велика енергија и искрена радост наших корисника. У складу са тим, навијање и аплау-зи уз радовање сваком успешном потезу одзвањали су спортском салом. Како обичаји налажу, гости су домаћинима уручили омиљене слаткише.

Захваљујемо се мајсторима и будућим звездама нај-важније споредне ствари на свету на лепом дружењу уз наду да ће ускоро поновити посету а ко зна, можда их данашњи домаћини изненаде посетом на некој од следећих утакмица.

Установа за децу и младе

Изазови хранитељстванеприлагођено понашање деце

Сви они који су дубоко у хранитељству, рећи ће да су деца мали људи које није увек лако разумети и ни-

је увек лако правилно одговорити на њихове потребе. Са физичким потребама се лакше излази на крај, јер се своде на кров изнад главе, топао кревет, одговарајућу исхрану, одећу, обућу, физичке активности, редовне контроле код лекара... Далеко теже је задовољити емо-ционалне потребе детета. Да би дете било стабилно и срећно оно мора имати безусловну љубав чланова по-родице, безбедно и сигурно окружење, јасна правила и прилику за остварење својих потенцијала - пуну при-лику за самоактуелизацију.

Породица је примарни и најважнији оквир припада-ња сваког детета. То је научна и животна истина, коју више не треба доказивати. Али нису сви родитељи довољно спремни и способни да својој деци обезбеде све потребне услове за развој. Ако неко дете из не-ких одређених разлога не може да живи са својим ро-дитељима, обезбеђује му се заменска породица, тј. хра-нитељи.

Хранитељска породица представља за дете потпуно нову, непознату средину у којој владају потпуно нова правила понашања. И поред одговарајуће припремедетета за прву сепарацију, деца могу да испољавају различите тешкоће приликом адаптације на нове жи-вотне услове. Боравак у новој породици за децу може бити изузетно фрустрирајући. Реаговаће плачем, губи-тком апетита или булимијом, регресивним понашањем, изолацијом или агресивношћу према себи и другима. Зато је неопходна пуна сарадња између хранитеља и са-ветника, непосредно при доласку детета у породицу, исто тако и даље у континуитету. Хранитељи истичу да је њима веома значајно ако се упозоре на могуће мање прилагодљиве облике понашања детета, јер тада не траже кривицу у себи, не осећају се мање компетентно и могу да се фокусирају на дете и узроке које доводе до његовог узнемиравајућег понашања. Узроци дечјег неприлагођеног понашања могу бити веома различи-ти, мање или више озбиљни. Треба имати на уму да су они за дете увек озбиљни и болни. Хранитељима се препоручује да саветницима скрену пажњу на сваки облик дечјег понашања чак и ситуацијама када им се они чине безазленим.

Хранитељи истичу да им је најнепријатније ако је дете агресивно, физички агресивно према стварима, вербално и физички према деци и одраслима, ако се свађа, ако вређа и исмева, туче се, псује... Агресивним понашањем дете смањује личну напетост али може да доведе до нових сукоба и да искомпликује већ и онако замршену личну ситуацију. Хранитељима сеуказује да узроци агресивног понашања детета могубити веома различити: осећање несигурности због

породичне проблематике која је довела до измешта-ња детета, несналажење у новој социјалној средини, осећање стида и кривице... Хранитељима се саветује да агресивност решавају преусмеравањем на неку дру-гу активност, помоћу позитивног примера самог хра-нитеља или друге деце у породици. Никад им се не са-ветује контра агресија јер она никад није продуктивна.

Хранитељима тешко пада ако њихово дете није при-хваћено у групи вршњака у комшилуку, вртићу или школи. Веома често се дешава да дете без дозволе хранитеља узме новац или неки предмет из куће, да би тиме купило наклоност друге деце. Веома че-сто дете прихвати непријатну улогу у игри, како би стекло било какав статус међу децом. Са проблемом неприхваћености, хранитељи не могу да се изборе без одговарајуће шире подршке. Деца имају обичај да ново дете које дође у вртић или разред не прихвате или теже прихвате. Ту је улога васпитача у вртићу и учитеља, наставника у школи, пресудна. Неопходна је припрема друге деце на долазак новог детета, што олакшава при-лагођавање једнима и другима. Хранитељи и сами могу да помогну васпитачу или учитељу тако што их упознају са особинама детета, посебно са оним особинама у ко-јима је оно супериорно.

Хранитељица Нада је Николину по доласку у поро-дицу уписала у нову школу, у 2. разред. Обавила је разговор са учитељем пре поласка Николине у школу како би га упознала са основним карактеристикама детета, посебно у области стеченог знања. Николина на почетку другог разреда није знала да чита, тачније читала је слово по слово, нечитко писала, сабирала и одузимала до 20. Није имала развијене радне навике.

САРАДНИЦИ ЗА МРЕЖУСАРАДНИЦИ ЗА МРЕЖУ


Хранитељица је инсистиралана на пуној сарадњи са учи-тељем како би заједничким снагама надокнадили про-пуштено и успели су у томе. Учитељ првих месец дана Николину није прозивао, није јавно говорио њене оце-не пред другом децом како се Николина не би осећала мање вредна. На полугодишту Николина је имала вр-ло-добар успех. На крају школске године одличан успех,заслужено. Ово је позитиван пример како се треба за-узети за своју децу. На почетку школске године Нико-лина је била дете по страни. На крају школске године Николина је дете у центру пажње, прихваћена не само од деце већ и од њихових родитеља.

Хранитељи веома често препознају регресивно по-нашање деце. По доласку у породицу деца могу реаго-вати енурезом упркос томе што су научена да кон-тролишу сфинктере. Могу да тепају или муцају и поред тога што су давно стекла примерену вештину говора. Слично може да реагује и дете које је у породици, јер је узнемирено доласком новог детета. Овакве регресије које произилазе из жеље детета да се поврати љубав и нежност, мање су проблематичне, како истичу хра-нитељи.

Несигурност је такође неприлагођено понашање де-тета, али често не бива запажено и не придаје му се по-требан значај. Несигурна деца су бојажљива, плашљи-ва, стидљива, повучена, апатична. Она прихватају пра-вила понашања у новој породици и привидно суадаптибилна. Разлози несигурности могу бити бројни.Несигурност може бити логичка последица несигур-ности у оквиру породице из које дете долази, али може бити и последица несигурности и непоуздано-сти нове породице, што је из перспективе хранитељ-ства алармантно. Ако је нова хранитељска породица непоуздана, деца су пометена и несигурна. Треба има-ти у виду да у основи агресивног и деструктивног по-нашања детета, такође стоји несигурност.

Хранитељи се суочавају са различитим облицима неприлагођеног понашања деце. Намера овог текста није била да се таксативно наведу сви могући облици неприлагођеног понашања деце. Издвојени су само неки облици за које се хранитељи изјашњавају да су им најизазовнији. Некад успевају сами да разреше ма-ње или више непријатну ситуацију, али сви кажу да им је од велике помоћи сарадња, тачније кооперација на ширем нивоу: саветник, водитељ случаја, васпитач, учитељ, лекар... У сваком случају, детету треба помоћи како би напредовало даље. Чак и у тешким случајевима, без обзира на узроке и дубину проблема, разрешење увек оставља позитивно искуство. Ако размишљамо као лекари нагласићемо да се не плашимо за децу ко-ја испољавају симптоме. Њих знамо како да лечимо. Плашимо се за ону децу која немају симптоме. „Симп-томатологија“ је позив у помоћ. Присетимо се да су деца врло вешта да од својих родитеља направе добре родитеље. Вероватно су исто толико вешта и према својим хранитељима.

Хранитељи морају, пре свега, да прихвате да деца, као личности у развоју, имају права на неке облике понашања која могу да буду условно неприлагодљива. Морају прихватити чињеницу да свако дете има пра-во на личне промашаје и погрешне поступке. Њихова улога је да их безбедно спроведу кроз лавиринт по-кушаја и погрешака. Деца ће се одговорно и зрело по-нашати у оној мери у којој им се пружи прилика за то.Мање притисака и забрана, више поверења, ствара ће услове за саморегулацију понашања. У основи дечјеодговорности лежи унутрашња потреба за самостал-ношћу. Уколико се детету пружи прилика да у различи-тим ситуацијама испољава самосталност, утолико ће бити зрелије и одговорније, а то је исправан пут до пуне самоактуелизације.

Улога хранитеља у професионалном смислу је веомазахтевна и изазовна. Она тражи од хранитеља да будуносиоци позитивних особина личности, да у конти-нуитету раде на кориговању својих недостатака, на стицању нових професионалних знања и вештина. Тра-жи се да имају емпатију за развојне потребе детета које му је поверено. Да су самокритични у довољној мери и храбри да признају када им је потребна помоћ. Да су отворени за сваки облик сарадње.

Бити хранитељ, данас подразумева информисаност и едукацију. Ако се то тражи од хранитеља, који су то онда пожељни квалитети других професионалаца. Било ко да се бави децом, родитељи, хранитељи, васпитачи, учитељи, наставници, саветници, лекари... или још бо-ље, сви они удружени, морају бити персонално и про-фесионално компетентни или како Јунг истиче:

„Само онај који је и сам личност, може некога да ва-спита и одгоји у личност. И најсавршенија метода нећеништа значити ако човек који је примењује није супе-риоран, захваљујући вредностима своје личности.“

Зорица Богићевић дипл. психолог-педагогедукатор-саветник за хранитеље

ЦПСУ Београд, Канцеларија Шабац

Лични односидеце на хранитељству

За децу која живе у хранитељским породицама, пи-тање контакта са сродницима значајно је из њихове

личне перспективе, ради личног равоја и прихватања смештаја. Из перспективе институција, ово питање је веома комплексно и не може се посматрати изоловано као задатак појединих институција. Тачније захтева си-стематски приступ и много актера.

У међународном и националном законодавству, кон-такти деце са родитељима су дефинисани као право детета. Контакти са сродницима, тачније, лични односиса сродницима али и са другим лицима са којима је дете везано посебно блиско, што је шира категорија, подједнако значајна за децу, такође је регулисана на-ционалним законодавством као право детета. Вршена су различита истраживања у овој области. У већој мери су оријентисана на контакте деце са родитељима. Вр-ло често се контакти деце и представљају као контакти са родитељима и сродницима заједно. Деца имају пра-во и потребу да контактирају са родитељима, са срод-ницима и са другим блиским особама које имају зна-чајну улогу у њиховом животу. У најширем смислу контакт треба тумачити као директне и индиректне контакте детета са њему блиским особама. Директан контакт представља личан сусрет. Индиректан кон-такт се одвија путем размене писама, телефонских разговора, преписке путем интернета.

Једно од фундаменталних веровања у социјалној за-штити јесте да су родитељи и породица пресудни за раст и развој детета. Чврсто се верује да сва деца имају право да одрастају са својим родитељима кад год је то могуће и кад год је то у њиховом најбољем интересу. Када то није могуће појављује се хранитељска породи-ца као заменска породица. Хранитељи као део система социјалне заштите имају задатак да помогну детету да разуме своју породичну ситуацију, али и да га припрема на планиране промене: реунификација са биолошком породицом, дугорочно хранитељство, усвојење или за самосталан живот. Без обзира o којој се планираној промени ради, искуство нам говори да је присуство родитеља или значајних блиских људи, као и размена релевантних информација са њима од велике важности. Сва деца имају потребу за конкретним информацијама о свом пореклу, чак и у ситуацијама када не остварују контакте са сродницима. Ове информације им пома-жу да дефинишу свој психолошки живот, психолошку стварност, изграде властити идентитет. По реализацији смештаја у хранитељску породицу, у првом контакту са родитељима или сродницима, деца су збуњена. Акоуследи саветодавни рад и други видови подршке, хра-нитељима и деци, родитељима и сродницима, деца успевају да прихвате информације о себи, да успоставе редовне контакте са сродницима, да прихвате храни-тељску породицу као место за свој развој и напредак.

Контактима се треба приступити тако да они буду ре-сурс за добробит детета, да доприносе очувању иден-титета и одржању континуитета у животу детета. Кон-такти као ресурс, дају прилику детету да разуме своју прошлост, прихвати садашњост и ради на креирању своје будућности. Све наведено, је потреба али и право деце на хранитељству.

Наше колеге Тамара Борисављевић, Миодраг Пе-тровић и Тијана Јауковић су пре пет година радили истраживање са децом која имају потребу за интен-зивном подршком ( 137-оро деце; 120 ХП). У посматра-ном периоду од годину дана, деца из испитиваног узорка су напредовала на готово свим плановима: здравље, интелектуални развој, образовање, развој емоција и понашања, породични и друштвени односи и вештине самозаштите. Најмање напредовања је кон-статовано на плану развоја идентитета - посебно удомену контаката са родитељима и другим блискимособама. Истраживање наших колега је, нажалост, показало да 40,15% деце није имало контакте са својим родитељима и сродницима, док је свега 28,47% имало редовне контакте.

Шта би се десило када би се ово истраживање по-новило? Шта би се десило када би се узела у обзир и деца на породичном смештају која немају потребу заинтензивнијом подршком? Да ли би уочено стањеу области контаката деце са родитељима и другимблиским особама, било квантитативно на сличном ни-воу? А квалитативно?



Са жељом да се о овој тематици озбиљније разгова-ра, 16. новембра у Шапцу је одржан Округли сто на те-му ‘‘Одржавање личних односа деце на хранитељству са сродницима и блиским особама’’. Скуп је био намењен стручним радницима ЦПСУ Београд са општим циљем да се унапреде права деце из области хранитељства. Дефинисани су контакти деце са родитељима, срод-ницима и њима блиским особама, директни или инди-ректни као лични односи деце који су њихово право и потреба. Посматрано је из перспективе најбољег ин-тереса детета, као ресурс за добробит детета. Како нам је полазиште увек пракса, примарни циљ овог скупа је био да се мапирају проблеми у овој области, да се усагласе ставови стручних радника како би сезаједничким снагама радило на превазилажењу акту-елних проблема. На округлом столу се говорило о ва-жности теме из перспективе детета, родитеља и срод-ника, из перспективе хранитеља. Презентовани судобри примери из праксе, као и примери који указу-ју на изазове или недостатке - лоша пракса. Размењи-вала се искуства са групом. Дискутовало се о ускла-ђености са правном регулативом у овој области и начи-нима превазилажења изазова. Посебно се дискутовало о улози саветника за хранитељство у пружању подршке деци и хранитељима у припреми и реализацији одр-жавања личних односа са родитељима, сродницима и другим блиским особама и о разликама у односу на улогу водитеља случаја у центрима за социјални рад.

Закључци са Округлог стола:

1. У циљу заштите најбољег интереса детета обавезе свих актера у бризи о детету је поштовање права деце и законске процедуре.

Подршка особама са аутизмом и њиховим породицама

Родитељи деце са поремећајем из спектра аутизма суочавају се са низом потешкоћа и изазова, од тре-

нутка када уоче да у развоју њиховог детета постоји проблем, па даље кроз живот. Подршка овим поро-дицама од стране друштва и система је неопходна.

Њихова прва борба у том ланцу јесте трагање за ди-јагнозом. Данас се сматра да су ставови родитељске одговорности за развојни поремећај њихове деце превазиђени. Ипак родитељи када се суоче са дијаг-нозом њихове деце осећају одговорност према деци за то што их је задесило.

За појединца, породица је стуб свега. И у овом слу-чају, породица има најзначајнију улогу у помоћи особи са аутизмом, али би било пожељно да родитељи оп-тимално користе своје снаге јер ће на тај начин бити од највеће помоћи за своје дете. Породица мора бити усмерена на своје дете, препознати његове слабости и снаге и на тај начин извући максимум из свог детета. Али родитељи не могу пружити ни сву потребну подршкуда то не би довело до социјалне искључености поро-дице, а самим тим и детета. Зато је породици потребна заједница, односно друштво које треба да буде инклу-зивно и да пружа особама са аутизмом подршку у онимсферама у којима то породица више не може, као штосу образовање, лечење, спортске активности и слично. Међутим, налазимо се у друштву које још увек нема довољно разумевања и знања у овој области, те се ин-клузија врши више теоријски него практично. Тако, уместо да, друштво појединцу и породици пружи аде-кватну помоћ и подршку, породице наилазе на неразу-мевање, понекад и одбацивање од средине што им представља додатне тешкоће са којима се морају бо-рити, а намеће им се, да неке услуге које су им пруже-не од стране система треба да осећају као да уживају луксуз и велику захвалност иако на то имају пуно право.

У живот особа са аутизмом треба да су укључени стручњаци за рад са особама са аутизмом, здравстве-ни радници, лични пратиоци, учитељи, наставници, стручни сарадници, тренери спортских активности. Особе са поремећајем из спектра аутизма треба да уживају пуно поштовање других, да имају своја права и да учествују у свим одлукама које се тичу њих. Без обзира на потешкоће у комуникацији које се јављају, постоје начини на које могу изразити шта је то што им прија и што желе, а шта не, а њихови најближи то могу препознати и изразити уместо њих.

Зато освестимо средину и друштво. Особама са ау-тизмом морају бити обезбеђена права, услуге, пружена подршка деци и њиховим родитељима, указано по-штовање и разумевање у здравственим, образовним установама и слично, јер је квалитет њиховог живота важан. Свако дете се мора посматрати индивидуално.Сарадња међу системима мора постојати. Незнање и недостатак обуке представљају тешкоће и треба ради-ти на проширивању знања, доступних информација на ову тему и доступности обука. Од великог значаја за родитеље јесу оснивања удружења и чланство у њима.

Све ове околности, од суочавања родитеља са ди-јагнозом и превазилажења њиховог осећаја одговор-ности, преко адекватног рада стручњака са особама са аутизмом, међусобне подршке која постоји између породице и детета, родитеља и стручњака, породице и средине, проширивања знања на ову тему и доступ-ности обука, учествовању деце у доношењу одлука које их се тичу, уживања права, уз инклузивно друштво, воде ка побољшању квалитета живота особа са аутизмом и максималном коришћењу њихових потенцијала, што треба да буде и коначни циљ који треба да се постигне.

Сарић Биљана, дип. социјални радникРазвојно саветовалиште

Дом здравља “Др Драга Љочић“

2. Кроз примере добре и лоше праксе уочени су иза-зови и предложени могући начини за превазила-жење тешкоћа.

- Одлуке о одржавању личних односа детета тре-ба да се односе на конкретно дете у складу са постојећим околностима а на основу претходно извршене добре процене.

- Неопходна је одговорна сарадња свих актера за-дужених за бригу о детету, обезбеђивање парти-ципације свих значајних особа за дете, као и пар-тиципација детета у складу са узрастом.

3. Улога саветника за хранитељство, у овој области, комплекснија је у односу на одредбе из Правилни-ка о хранитељству.

4. Имајући у виду значај контаката са родитељима, сродницима и другим блиским особама за изград-њу позитивног идентитета и општег развоја детета, препозната је потреба за интензивнијим радом наутврђивању процедура и дефинисању улога поје-диних стручних радника кроз организоване са-станке, стручне скупове и трибине са релевантним институцијама (ЦПСУ, ЦСР, Суд, школа, предшколске установе-вртићи...), као и заједничке едукације.

Организатори и реализатори Округлог стола:ЦПСУ Београд

Канцеларија ШабацЗорица Богићевић

Соња Роксандић РЈ Лозница

Снежана ИвановићЈелена Васић



Светски дан менталног здравља

У поводу обележавања Међународног дана заштите менталног здравља Каритас Шабац организовао

је Међународну конференцију са темом „40 година од Базаљиног закона – Где смо ми сад?“ у Богатићу, у Авлији одрживог развоја и Дневном боравку "Св. Јо-ван". Конференцији је присуствовао велики број стру-чњака у овој области, а одржана је у оквиру пројекта "Унапређење и развој услуга у заједници за особе са интелектуалним и менталним сметњама у Мачванском округу”, који финансира Европска унија.

О Базаљином раду и реформи у Италији говорио јеМирољуб Николић, директор Каритаса Шапца, а изла-гање Daniela Bombardija из Caritas Italiana прочитала је колегиница из Каритаса Србије Марина Костић. Драга-на Проданић, Каритас Шабац, говорила је на тему „Систем подршке у Републици Србији“, а Андријана Нешковић, Каритас Шабац „Услуге у заједници у оп-штини Богатић“. О својим искуствима говорили су икорисници наших услуга, Саша Миловановић и Сло-боданка Стјепановић. Скуп је затворила Сандра Перић, директорка Коморе социјалне заштите.

- У Србији је покренут поступак деинституционали-зације, али, наравно, потребно је уложити много више заједничких напора да би се покренуле услуге, да би се оне одржале и да би људи са проблемима менталног здравља, они који имају тежа оштећења и којима је потребна организована брига и нега, могли да живе у свом окружењу, а не да морају да иду у психијатријске болнице – каже Мирољуб Николић, директор шабачког Каритаса.

Током конференције представница Каритаса Србије, Марина Костић, уручила је, у име Каритаса Србије, Каритасу Шапца захвалницу за изузетан допринос у

развијању услуге Дневни боравак за особе са ментал-ним сметњама и интелектуалним потешкоћама, као и за успостављање модела и начина рада којим ће се водити организације Каритаса у Србији у пружању ове услуге. Ово је још једно у низу признања за висок квалитет и стандард који је шабачки Каритас постигао у обављању својих услуга, које ће их додатно обавезивати на даље унапређење рада, кажу у овој организацији.

За реализацију услуга у заједници потребна су парт-нерства и подршка, као и сарадња са свим релевантним институцијама.

- Што се тиче Центра за социјални рад и града Шапца, ми подржавамо развој услуга у заједници и локалних права, тако да ми тренутно имамо десет услуга које наши суграђани могу да користе. Једна од њих је и Са-ветовалиште за породицу и младе које ради већ 15 година и где наши корисници могу кроз саветодавне и терапијске услуге свакодневно да раде на свом мен-талном здрављу и међусобном разумевању и толеран-цији – рекла је Јелена Милошевић, директорка Центра за социјални рад Шабац.

Комора социјалне заштите Републике Србије, уз зак-ључак “Колеге из Каритаса су показале велику жељу за даљим развојем услуга из области социјалне заштите и проактивном улогом у јачању система социјалне за-штите”, пренела је на свом сајту вест о Међународној конференцији која је у Богатићу организована у поводу обележавања Светског дана менталног здравља.

- Сарадња, разумевање и партнерство са колегама изКоморе и других организација од великог су значаја за унапређење ове области, бољи положај наших ко-рисника и развој локалне заједнице – каже Мирољуб Николић, директор Каритаса Шапца.

Каритас Шабац

Регионалној конференцији Западног Балкана “Ини-цијатива за социјалну димензију ЕУ интеграција”,

која је одржана у Београду, присуствовао је Мирољуб Николић, директор Каритаса Шапца. Министри рада и социјалне заштите земаља региона на конференцији су потписали Заједничку Декларацију о унапређењу со-цијалне политике на Западном Балкану. У Деклараци-ји се наводи да се потписници "обавезују да удруже напоре у борби против социјалне искључености и дис-криминације, у промовисању социјалне правде и за-штите, повећању једнакости између мушкараца и же-на и подстицању солидарности између генерација и заштите права детета". Конференцију је отворио Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије.

- Све земље Западног Балкана суочавају се са сличним проблемима и зато заједно морамо урадити вишеза наше грађане. Процес прикључивања Републи-ке Србије Европској унији је стратешки циљ нашеземље и један од најважнијих стубова спољне по-литике. Будућност Србије у Европској унији јестереалност у коју верујемо, и у складу са њом, интен-зивно радимо на реформама система социјалне за-штите - рекао је Ђорђевић. Иницијативу за социјал-ну димензију евроинтеграција Западног Балкана, чији је циљ успостављање и унапређње дијалога између цивилног сектора, грађана и политичких елита у ЕУ и региону, финансира и спроводи не-мачка хуманитарна организација ASB, у сарадњи саМинистарством за рад, запошљавање, борачка исоцијална питања Републике Србије. Иницијатива је покренута како би се у наредних 18 месеци креирао портфолио од 165 предлога у области социјалне за-штите.

Каритас Шабац

Социјална димензијаЕУ интеграција

Развој превентивногсоцијално - здравственог програма

У септембру 2018. године, Асоцијација ДУГА је запо-чела реализацију пројекта под називом „Развој

превентивног социјално-здравственог програма“, про-јекат финансирају Европска комисија, уз кофинанси-рање од стране UNDP-а и града Шапца.

Овај пројекат се спроводи у оквиру програма UNDP-акоји је регионални програм локалне демократије на западном балкану ReLOaD.

На овом пројекту Асоцијација ДУГА има многе парт-нере и сараднике на локалном, националном и по-крајинском нивоу и то:

Партнери: PREVENT (Нови Сад), Тимочки омладински центар (Зајечар).

Сарадници: Институт за јавно здравље Србије „Батут“ (Београд), Покрајински завод за социјалну заштиту (Нови Сад), Центар за породични смештај и усвојење (Нови Сад), Центар за социјални рад Шабац (Шабац), Завод за јавно здравље Шабац (Шабац), Канцеларија за младе Шабац (Шабац), Глас Подриња (Шабац).

Асоцијација ДУГА последњих 12 година спроводи програм Outreach-a али само у области превенције HIV-AIDS-а, али је увидела шансу да се он као што је и у свету препознат и код нас уврсти у систем социјалне заштите, као превентивни, социјални или интегрисани социјално-здравствени програм или метод.

Програм се пилотира на територији града Шапцау периоду од 03. септембра 2018. године до 03. јуна 2019. године. Основни циљ пројекта је:

Обезбедити економичан, доступан, адекватан, одр-жив и инклузиван превентивни социјално/здравстве-ни програм за рањиве популације тешко доступне систему социјалне заштите.

Специфични циљеви пројекта су:

1. Пилотирати outreach социјално/здравствени про-грам и креирати минималне стандарде тог про-грама.

2. Досегнути и пружити услуге особама из рањивих популација тешко доступних системима социјалне заштите кроз outreach програм.

Outreach је социјални или социјално - здравствени програм препознат у Европској Унији и многим зе-мљама света као један од најбољих превентивних програма намењених високо рањивим популацијама. Појам outreach преводи се као достићи некога, стићи



некога напољу, изван нечега. У контексту социјалног рада мисли се на достизање некога ко се налази изван институционалног оквира - чак и на маргинама друштва, односно клијенти се досежу у њиховом при-родном окружењу. Овај програм је пре свега намењен рањивим популацијама које ретко користе услуге институција, или за које нису предвиђене адекватне услуге институција, а то могу бити: деца која живе и раде на улици, старачка домаћинства, LGBT особе и њихове породице, бивши штићеници васпитно и казнено поправних домова, бескућници, луталице, особе које злоупотребљавају психоактивне супстанце итд...

У току овог пројекта, желимо да обухватимо мно-ге циљне популације које су високо рањиве и да по-кушамо да превенирамо проблеме који могу настати код њих баш због те рањивости, истиче Александар Прица председник Асоцијације ДУГА и координатор овог пројекта.

Планирано је да се обухвате:

• деца и млади који су укључени у живот и/или рад на улици,

• одрасли и стари који су укључени у живот и/или рад на улици,

• млади у сукобу са законом,

• особе са инвалидитетом,

• млади Ромске националности,

• LGBT особе и њихове породице,

• особе које живе са HIV/AIDS-ом,

• самачка старачка домаћинства у руралном подручју,

• особе које злоупотребљавају психоактивне супстанце,

• особе које се баве сексуалним радом,

• особе које напуштају систем социјалне заштите.

Укупно 180 различитих особа и да се за њих пружи око 540 услуга.

Тим чини 6 особа и то две социјалне раднице, пси-холог, неговатељица и два теренска радника који су и парњачки едукатори.

Асоцијација ДУГА у систему социјалне заштите реа-лизује програм од 2011. године, сви наводи у опису проблема односе се на ситуацију на територији Шапца али и целе Србије, пошто је ово национални програм Асоцијације ДУГА, а овај пројекат је само саставни део нашег програма. Због преоптерећености система

социјалне заштите великим бројем клијената, који има-ју потребу за услугама овог система, стручни радници и раднице система социјалне заштите, нису у могућности да реализују и превентивне активности и тако смање број случајева где је потребно лечити последице које су се могле превенирати. То је нарочито случај код високо рањивих популација, које су веома тешко доступне си-стему социјалне заштите. Систем социјалне заштите је најмањи систем у Србији, са недостатком запослених, који има надлежности и мандате које користи око 12% становника Србије. У току 2017. у центрима за социјал-ни рад у Србији и испред њих десило се више убиста-ва и самоубистава, што довољно говори о тренутној ситуацији у систему социјалне заштите. Да је потребно стандардизовати или креирати минимални пакет за једну превентивну услугу, рекло је 99% од 1044 стручна радника и радница из 146 центара за социјални рад и3 центра за породични смештај и усвојење, система со-цијалне заштите на основним акредитованим тренин-зима Асоцијације ДУГА и 99% од њих 641 који су про-шли напредне тренинге, такође акредитоване од стра-не Асоцијације ДУГА. Напомињемо да је ово питање било саставни део евалуационог упитника после тре-нинга. Такође, у склопу напредног тренинга, на сесијипосвећеној креирању адекватне превентивне услуге за рањиве популације тешко доступне систему социјалне заштите њих 78% је препознало баш аутрич (outreach)као програм који је потребно препознати и стандар-дизовати у систему социјалне заштите или за њега урадити минималне стандарде.

Због недостатка превентивних услуга, стручне рад-нице и радници система социјалне заштите константно се налазе у решавању хитних и неодложних послова, а све што се могло превенирати у једном тренутку може постати хитно и неодложно. Рањиве популације којима се бавимо у овом пројекту веома често не знају своја права и могућности како да реше одређене про-блеме у свом животу. Стручни радници и раднице си-стема социјалне заштите сматрају теренским радом одлазак на терен по позиву полиције, школе, клијента, здравствене установе, тужилаштва, али тек када про-блем већ постоји. Outreach рад подразумева одлазак на терен и досезање клијената који припадају рањи-вим категоријама становништва и који се већ налазе у неком ризику, али са циљем да се тај ризик смањи или елиминише. Када говоримо о ризицима пре све-га мислимо на: ризик од насиља, проблема са зако-ном, покушаја или извршења суицида, смрти услед неадекватних услова живота и рада, напуштања шко-ловања, сиромаштва, инфицирања HIV-ом и другим полно преносивим инфекцијама, као и другим ризи-цима по себе и друштво. Баш због тога је важно имати једну квалитетну превентивну социјално/здравствену услугу, која би досегла тешко доступне рањиве ка-тегорије, помогла им у решавању њихових проблема и смањењу ризика, а директно смањила и оптерећење које има систем социјалне заштите у свом раду са приливом корисника чије ситуације хитно треба ре-шавати.

У прва два месеца реализације пројекта тим од 23 особе, израдио је минималне заједничке структурал-не и функционалне стандарде за outreach и минимал-не посебне структуралне и функционалне стандарде.Такође су израђени протоколи и обрасци за праћење и процену за сваку од услуга у оквиру програма.

Општи протокол за outreach рад*

Појам outreach се односи на досезање корисника ко-ји се налазе ван институционалних оквира. То је скуп континуираних активности заснованих на досезању, добровољности и укључивању корисника, те пружању сета услуга у теренским условима, са циљем контроле и смањења штете, директним досезањем корисника одласком у време и на места на којима се корисник мо-же затећи.

Outreach радом се унапређује подела одговорности установа из система социјалне као и других социјалних актера (пружалаца услуга) и самог корисника. На овај начин кориснику се пружа подршка, изграђује се ње-гово самопоштовање и оснажује се да учествује и ко-ристи социјалне услуге у заједници.

Протокол психолошког саветовања

Психолог се кориснику представља именом и пре-зименом. Објашњава своју улогу у outreach тиму. Обја-шњава сврху и начин чувања података који се траже (шифра корисника).

Психолошка подршка се обавља у мобилној соци-јално-здравственој јединици која обезбеђује приват-ност током читавог разговора или у кући клијента или на другом месту где то клијенту одговара (а обе-збеђена је приватност). Пружалац услуге је дипломи-рани психолог који је прошао тренинг за outreachрад. Психолог је сензибилисан за рад са маргинали-зованим и стигматизованим популацијама. Психолог пружа услугу психолошке подршке користећи техни-ке: активног слушања, отворених питања, парафрази-рања, преоквиравања, рефлектовања, кларификације,

приоритизације, нормализације и сумирања, уз јасанстав безусловног прихватања и емпатије, као и уважа-вање специфичног контекста проблема са којима секлијенти суочавају, а са циљем подстицања, оснажи-вања и валидације корисника.

Протокол парњачког саветовања

Парњачки саветник се кориснику представља име-ном и презименом. Представља организацију и услуге које се пружају о оквиру датог програма. Објашњава своју улогу у outreach тиму. Објашњава сврху и начин чувања података који се траже (шифра корисника).Парњачко саветовање се обавља ван установе, одно-сно организације, у време и у окружењу које обезбеђу-је поверљивост и безбедност током пружања услуге, а може се обавити у мобилној социјално-здравственој јединици, кући клијента и сваком другом адекватном окружењу у договору са корисником.

Протокол о изради безбедносног плана

Члан outreach тима се кориснику представља име-ном и презименом. Представља организацију и услуге које се пружају о оквиру датог програма. Објашњава своју улогу у outreach тиму. Објашњава сврху и начин чувања података који се траже (шифра корисника).Израда индивидуалног безбедносног плана се обављаван установе, односно организације, у време и уокружењу које обезбеђује поверљивост и безбедно-ст током пружања услуге, а може се обавити у мобил-ној социјално - здравственој јединици, кући клијента и сваком другом адекватном окружењу у договору са корисником. Пружалац услуге је било који члан out-reach тима који је прошао тренинг за outreach рад и примену концепта безбедносне културе. Члан outreach тима је сензибилисан за рад са маргинализованим и стигматизованим популацијама.



Протокол о праћењу корисника

Члан outreach тима се кориснику представља име-ном и презименом. Објашњава своју улогу у outreachтиму. Објашњава сврху и начин чувања података који се траже (шифра корисника). Корисник се пратиу мобилној социјално-здравственој јединици или дру-гом превозном средству у складу са могућности-ма и проценама outreach тима. Пружалац услуге јебило који члан outreach тима који је прошао тренинг за outreach рад. Члан outreach тима, пратилац у овом случају, самостално или са колегама, у зависности одврсте проблема са којима се корисник јавио, органи-зује одлазак код другог пружаоца услуге. Пратилац корисника информише о надлежности институције илиорганизације у коју га прати, а у те сврхе користи до-кумент који се налази у мобилној социјално-здрав-ственој јединици за услуге израде безбедносног плана, који садржи и надлежности институција.

Протокол о упућивању корисника

Члан outreach тима се кориснику представља име-ном и презименом. Представља организацију и услугекоје се пружају о оквиру датог програма. Објашња-ва своју улогу у outreach тиму. Објашњава сврху и на-чин чувања података који се траже (шифра корисника).Упућивање се обавља ван установе, односно органи-зације, у време и у окружењу које обезбеђује повер-љивост и безбедност током пружања услуге, а може се обавити у мобилној социјално - здравственој јединици, кући клијента и сваком другом адекватном окружењу у договору са корисником.

Све услуге у оквиру овог програма за грађане и гра-ђанке Шапца, су бесплатне.

Александар Прицапредседник Асоцијације ДУГА

*извод из Општег протокола за outreach рад

Учешћена међународној конференцији

Међународну конференцију и сајам „Нове техноло-гије у образовању 2018 “ British Council, је орга-

низовао пети пут заредом са циљем унапређења ква-литета образовања у овом делу света кроз употребу информационих технологија. Догађај се одржао у Belexpo centru и просторијама хотела „Holiday Inn“ у Београду, 8. и 9. јуна 2018..

Циљ овог догађаја је развој наставног и ненаставног особља у предшколским установама, школама, уни-верзитетима и другим организацијама који се баве образовањем у било ком облику, како би се подстакли креативност и иновације, осавременили процес уче-ња и на што бољи начин искористиле могућности које нове технологије пружају. Сваке године посетиоци догађаја су у могућности да чују и упознају стручњаке, иноваторе, ентузијасте и партнере из региона, али и целог света.

Теме о којима се говорило на овогодишњој конфе-ренцији су:

• Рад на пројектима и креативност у учионици

• Кључне вештине и ментални развој

• Развој дигиталног садржаја за потребе учења и упо-треба ИКТ у другим предметима

• Алгоритамско размишљање и кодирање

• Инклузивно образовање и помоћне технологије

• Управљање школом кроз процес дигитализације

• Стручно образовање и дигиталне индустрије.

Предавања су одржана на српском и енглеском језику, а програм Конференције је реализован паралелно у више сала током два дана. На овом догађају је, поред

квалитетног конференцијског програма, одржан и раз-новрстан сајамски програм са великим бројем излагача из региона и шире.

Поред еминентних предавача као што су:

- Alessandro Brolpito, виши стручњак за управљање знањем и иновацијама у Европској фондацији за обуку (ЕТФ), агенцији Европске уније (ЕУ) са седиштем у Италији.

- Richard Gerver, један од најславнијих говорника на свету. Његов увид у промене, лидерство и образовање су јединствени захваљујући изванредном путу који јесам прошао од глумца, copywriter-a и агента за не-кретнине, па све до награђиваног наставника и дирек-тора школе, чији је рад крунисан Британском наградом за образовање и наградом UNESCO-a.

- Phillipe Bagge, Phil је компјутерски инспектор /са-ветник који ради за Hampshire и наставник инфор-матике. Тренутно предаје компјутерску науку у двешколе у Hampshire. Аутор је књиге "Како учити при-марно програмирање користећи Scratch и Crumble Creations". Његови рачунски научни ресурси code-it.co.uk су шести најкоришћенији примарни рачунарски ресурс у Великој Британији.

- Fiona Goddard, Фиона је искусан образовни кон-султант која је провела више од две деценије помажући школама да подигну стандарде у математици. Фиона је искусна у менаџменту учионица, планирању лек-ција, развоју курикулума, обуци наставника и развојуособља. Фиона је одговорна за развој и имплемен-тацију образовног оквира и професионалног развоја,

пружајући подршку школама широм света у интегри-сању виртуелне туторске услуге..., предавање је одр-жала и Биљана Дробњак, мастер педагог.

Биљана Дробњак, ради у Шабачкој гимназији у Шапцу, као стручни сарадник и професор. Основне и последипломске студије завршила је на Филозофском факултету у Београду. Поред специјализације на Фа-култету Политичких наука у Београду, Биљана се стално стручно усавршава у земљи и иностранству, а аутор и реализатор је бројних семинара. Учешће на овој Конференцији је узела са предавањем о учењу и неуспеху ученика у настави као и најважнијим узро-цима неуспеха ученика. Предавање „Научимо како да учимо“, добило је сјајне критике, а професорка Дроб-њак неколико позива за сарадњу и за предавања у зе-мљи и иностранству.

„Ово предавање и учешће на међународној Кон-ференцији за мене је веома значајно, пре свега због међународне размене искустава из праксе који се мо-гу примењивати и у нашој средини. Бити део оваквог Тима, сваком мора да импонује и била бих нескромна ако бих рекла да ми није важно. Упознала сам колеге из земље и региона и других земаља, добила сам понуде за сарадњу на различитим пројектима...

Дивно је видети шта све колеге раде и колико мо-жемо сами да утичемо на реализацију наставе. Потру-дићу се да неколико нових савремених метода уврстим у своја предавања за ученике Шабачке гимназије, каои да сазнања из других области и материјале саКонференцијеп ренесем колегама са којима радим“, ре-кла је Биљана Дробњак.

Биљана Дробњак, мастер педагог



О ТОлеранцији и НЕнасиљу

Психолошка подршкаусмерена на очување менталног здравља

У склопу обележавања Дана школе, 7. новембра 2018.године, организована је обука за вршњачке еду-

каторе првог и другог разреда.

Наши ученици су имали прилику да кроз различите задатке и захтеве, сазнају нешто више о томе шта је толеранција, како настају предрасуде и да ли их може-мо превазићи, да ли треба да будемо увек толерантни, да ли и на који начин могу бити једнаки са осталима у друштву, да ли су вршњаци данас (не)толерантни, да ли можемо сви заједно да учимо да будемо толерантнији на различитости које нас окружују, шта је појам и које су дефиниције насиља, шта је активно слушање и емпа-тија, затим како се пружа прилика да дође до дијалога, коме се све треба обратити за помоћ у случају насиља, како настају препреке у комуникацији, шта је асертивна комуникација...

Програм обуке реализован је кроз шест тематских целина у трајању од 9 до 14 сати.

26 наших ученика је добило дипломе о учешћу, а у наредном периоду ће имати задатке да на часовима одељењских заједница говоре са вршњацима из оде-љења о толеранцији и ненасиљу, да организују раз-личите хуманитарне акције и активности, учествују насличним обукама, ажурирају страницу Вршњачки еду-катори – ШБН https://www.facebook.com/vrsnjackiedu-katorisbn/, припремају трибине и предавања у нашој Школи...

Обуку за вршњачке едукаторе, реализовала је Биља-на Дробњак стручни сарадник и професор у Шабачкој гимназији, која је и аутор ове Обуке.

„Данас је утицај вршњака на већину младих веомавелики, стога га је потребно искористити на прави на-чин. Ученици који су били на овој Обуци су заинте-ресовани да своја знања пренесу другим ученицима, да раде додатно и да сами иницирају и реализују не-колико активности у наредном периоду. Привилегија је радити са мотивисаним појединцима, који су сем што су успешни ђаци, добре и особе тј. људи. Верујем да у свакој младој особи постоји потенцијал и да га одговарајућим методама рада можемо усмеравати каправим вредностима, циљевима, како би једног дана постали одговорни појединци и они који ће бити сту-бови очувања нашег друштва. Част и привилегија ми је што ћу баш са њима сарађивати у неком наредном периоду“, рекла је Биљана Дробњак, мастер педагог.

Биљана Дробњак, мастер педагог

Почетак развоја менталне хигијене везује се за прву декаду XX века, када се појавила књига “Разум који се

враћа” у којој су верно описане тешкоће пацијената као личности у класичном моделу лечења. Књигу је 1909. године написао Клифорд Бирс, бивши психијатријски пацијент.

У том периоду један од водећих психијатара Адолф Мејер унео је велике промене у разумевање душевних патњи пацијената. До тада разумевање ових проблема налазило се у биолошким факторима и посебно у ге-нетици. Мејер је први истицао значај целокупне жи-вотне историје тих људи и околности у којима се про-блем манифестује. Тридесете године прошлог века ка-рактерисало је оснивање низа клиника у Америци и Енглеској које су имале за циљ превенцију схваћену каозаштита и унапређење менталног здравља.

Највећи допринос превенцији менталног здравља дао је психијатар Џералд Каплан, који је оснивач пре-вентивне психијатрије. Он је уобличио сада познату и популарну теорију кризе о којој ће бити речи касније, а кроз свој практичан рад указао је на основне страте-гије у практичном превентивном раду. Каплан је после II светског рата радио у Израелу са људима који су се досељавали. Утврдио је да после неколико година ве-лики број досељеника показује пасивност, апатију и депресивност. Основни узрок ових рекација видео је у начину смештаја и начину организовања свакодневног живота тих људи. Њихов начин живота био је превише колективан (живот у баракама, заједничка исхрана…), што је доводило до губитка породичне кохезивности исмањења осећања властите компетентности. Каплано-ви ставови који представљају допринос развоју мен-талне хигијене:

• Средина у којој особа живи и начин живота су један од најзначајнијих фактора у етиологији психичких поремећаја.

• Ангажованим радом на реорганизацији социјалне ифизичке средине многи поремећаји могу се убла-жити и отклонити.

• Професионална улога практичара на пољу менталног здравља треба да је уклопљена у живот заједнице са циљем активног мењања услова живота.

Развој клиничке психологије средином XX века до-вео је до тзв. покрета комуналне психологије. Основна идеја овог програма је да друштво у целини представља етиолошки фактор у настајању менталних болести, али

је исто тако и моћно терапијско оруђе. Основне идеје менталне хигијене као Феникс поново су оживеле кроз програм комуналне психологије. Основни постулати овог програма су:

• Социјални фактори су значајни како за обликовање понашања тако и за његово мењање.

• Социјално оријентисање интервенције, а не само ин-дивидуално оријентисање, редукују индивидуалну патњу.

• Циљ социјалних интервенција је појачавање инди-видуалних моћи и компетенција.

• Помоћ је много ефикаснија ако се пружа тамо где су проблеми настали (породица, школа, а не кабинети здравствених установа).

• Професионалци пружају своје услуге у виду консул-тација и едукације, али се ангажују и у активном ме-њању средине, иницирају и спроводе социјалне ре-форме.

• Превентивни програми који се нуде треба да буду инвентивни, креативни и да одсликавају потребе чланова заједнице.

• У раду је потребно ангажовати и непрофесионалце.

Антипсихијатријски покрет настао је 1960-70 годи-не. Он појачава неке раније идеје и схватања и означа-ва побуну против догми класичне, институционализо-ване психијатрије. Концепт о етикетирању или стиг-матизацији јасно одсликава став да девијантност сама по себи не постоји, већ је таквом чини друштвена реакција. Најпознатији су ставови Томаса Саса које јеизложио у књизи “Идеологија и лудило”, посебно у чланку “Мит о менталној болести”. Антипсихијатриј-ски покрет указује на недопустиво затварање очију пред легитимношћу људских патњи и несрећа и по-стојањем свих друштвених противречности које до-приносе, па чак и условљавају постојање тих патњи и несрећа. Код нас је један од најзначајних аутора Душан Кецмановић.

Развој хуманистичке психологије кроз дoстигнућа Роџерса, Ериксона и Јасперса довео је до новог схва-тања душевног здравља. Централни појмови Роџер-сове теорије су самоактуализација и селф концепт, аосновни терапијски приступ познат је као недирек-тивно (клијентом вођено) саветовање. Ериксон је за разумевање развоја човека користио епигенетички принцип развоја. Развој и формирање виталне лич-ности одвија се кроз фазе, које су међусобно пове-зане тако што остваривање циљева претходне фазе(исход) утиче на ток наредне фазе. Његов централни појам је идентитет одн. криза идентитета. За форми-рање идентитета нарочито је важан утицај групевршњака у периоду адолесценције, што је Ериксон снажно доживео у свом личном искуству. Јасперс је

изузетно значајан допринос дао као егзистенцијални психијатар. По његовом схватању суштину егзистенци-је изражавају доживљаји несигурности и коначности, које човек упознаје у граничним ситуацијама (смрт, кривица, борба, патња). У таквим ситуацијама човекмора да сам изабере једну од противречних могућно-сти. Јасперс сматра да душевну болест можемо да схватимо на 3 начина: као соматски процес, као поре-мећај основних функција (елемената) психичког живота и као једну варијацију људског бића која у већем или мањем обиму одступа од установљеног типа, обрасца људског бића.

Захваљујући идејама и доприносима ова три аутора дошло се до разумевања да проблеми душевног здра-вља имају 3 аспекта:

• Медицински (комплекс неадекватног понашања и непријатних унутрашњих преживљавања који се ма-нифестују преко симптома и синдрома)

• Друштвени (девијантност или одступање до уобича-јених образаца понашања у датој култури)

• Индивидуални (сплет искустава и доживљавања ко-ји преплављују особу, због чега је она неслободна, стагнира, налази се у застоју).

Савремена стратегија психолошке подршке

Имајући у виду ове аспекте и њихову испреплета-ност, акценат психолошке подршке за заштиту душев-ног здравља требало би померати ка развоју и реа-лизацији потенцијала личности. Прихватање овестратегије психолошке подршке засновано је на ба-зичним знањима из развојне психологије целокупног животног циклуса човека и на теорији о животним кри-зама. Између човека и спољашње средине постоји стални, динамички и реципрочни однос. Развој човека је непрекидни, континуирани процес са повременим нормалним кризним периодима који су смештени из-међу било које две развојне фазе. Левинсон развој човека види као “годишња доба човековог живота” и наводи 3 доба: детињство и адолесценција, средње одрасло доба и касно одрасло доба. Прелазне кризне периоде назива транзиторним фазама и сматра да онеимају одређени стресогени потенцијал. Други ауторикасније направили су поделу на нормалне и акциден-тне кризе. Ове друге кризе не дешавају се кроз нор-малан психолошки развој појединца (брачног пара, породице), већ су изненадне и врло стресогене (трау-матске) са последицама које се могу и касније јавити (тзв. пострауматски синдром). Највеће акцидентне кризе које доводе до стреса су губитак вољене осо-бе, земљотрес, рат, избеглиштво и губитак посла. Забило коју особу најризичније је када дође до истовре-меног одвијања (догађања) неке развојне и неке акци-дентне кризе. На пример, ако су деца између треће ишесте године (коју Ериксон назива “фаза стицања ини-цијативе”) истовремено изложена и некој дуготрајнијој акцидентној кризи, или ако старије особе које се на-



лазе у “фази интеграције” истовремено трпе због неке акцидентне кризе, последице су израженије него што би се то могло очекивати када је у питању само једна криза.

Акцидентне кризе

Када се говори о акцидентним кризама ради разу-мевања деловања кризогеног догађаја на живот ин-дивидуе или групе, веома је значајно да разумемо следеће:

• Како особа доживљава промену у спољашњој сре-дини на димензији пожељно-непожељно

• Да ли је промена антиципирана или потпуно неоче-кивана

• Да ли особа има доживљај беспомоћности или до-живљај могућности контроле и промена.

Душевно здравље, као и проблеми душевног здра-вља, не могу се посматрати као статичка и непромен-љива стања, већ као процес. Карл Менингер наводи даје душевно здравље континуум, а најважнији крите-ријум душевног здравља је успешност са којом по-јединац разрешава проблеме свакодневног живота, способност адаптације на промене које се дешавају уунутрашњој и спољашној реалности неке особе. Пру-жање психолошке подршке састоји се у повећавању могућности индивдуе да на унутрашње и спољашне промене реагује бољом адаптацијом, истовремено спречавајући адаптацију на регресивном нивоу.

Даља конкретизација ових циљева и задатака доводи до концепта “одважне личности” (стари термин “срчана

личност” приписује се психолозима тзв.чикашке школе) или концепта “храброг животног стила”, који одликују:

• Унутрашњи локус контроле

• Добра укљученост у токове живота и окружења у коме се налази (породица, професија, друштвени живот)

• Спремност да се промене у спољашњем свету свевише доживљавају као изазов а све мање као гу-битак и патња.

Закључак

За успешно пружање психосоцијалне подршке важно је познавање неке од психотерапија и техника рада. Целокупној социјалној заштити, а посебно раду на те-рену са појединцима и породицама у кризи, у великој мери “одговара” системска породична терапија. Пред-ност ове психотерапије је разумевање да проблем који је манифестан и који се нуди за решавање заправо представља решење за неке раније неразрешене про-блеме и кризе (најчешће страх од распада породице и страх од смрти). Проблем који постоји није случајан, често је трансгенерацијски. Техника рада позната као генограм (“породично стабло”) има изузетно велики дијагностички и терапијски потенцијал.

За рад на терену са угроженим појединцима, по-родицама или групама посебно је препоручљив груп-ни социјални рад. Боравак у групи, макар у почетку и пасиван, подразумева слушање о проблемима других и њиховим покушајима превазилажења кризе, што мо-тивише чланове да се и сами укључе. Учествовање у раду групе подстиче чланове на активан став у тражењу властитих решења.

Психолошка одн. психосоцијална подршка треба да омогући спону између прошлих животних искустава и оних који се стичу у садашњости, а често је усмерена на будућност. Психосоцијална подршка буди код ко-рисника наду, умањује рањивост због догађаја у про-шлости и буди очекивање позитивних исхода будућих искустава.

Буђење и очување наде значе очување смисла жи-вота.

Давидовски Трајко, психолог специјалиста СЗ, породични психотерапеут

1. Литература: Ериксон Е. “Омладина, криза, иденти-фикација” (НИП Победа, 1976.)

2. Јасперс К. “Општа психопатологија” (Просвета, 1978.)

3. Кецмановић Д. “Између нормалног и патолошког” (Мала едиција идеја, Београд 1973.)

Љубав кроз векове

Сви верујемо да знамо шта је љубав, а истовремено сви мислимо различито! У свакодневном животу

управо различита уверења о љубави праве неспора-зуме, нарочито у партнерским односима.

Историјски поглед на љубав је потпуно неуједначен и различит. У паганским религијама није било љубавне страсти: Стари Грци су је сматрали болешћу, беснилом када се појави потреба за телесним задовољством; Стари Римљани су имали пратиље ради задовољства, љубавнице за дневну негу, супруге да рађају закониту децу; У Кини није постојала ни љубавна страст, а нипојам за љубав, муж не воли жену, постоји само на-клоност и непристојно је показивати нежност између супружника.

У мрачном средњем веку жена је била понижена, у позицији мање вредног бића, секс је био извор пре-ношења греха, дозвољен само у браку и искључиво за рађање деце.

У 12. веку у Француској је наглашена нова врста љу-бави, витешко-дворска љубав, која је створила специ-фичну врсту партнерских односа, о којој су певали трубадури и преносили је Европом. Она је настала као реакција на обесправљеност жене у средњем веку и

неговала је култ жене – жена је постала предмет обо-жавања. Љубав витеза према дами је представљала племениту вештину, која је у себи обједињавала све хришћанске врлине. Описи заљубљене особе су личи-ли на описе стања религиозне свести, испуњени су били осећањем блажености, екстазе, надземаљске радости и уверењем да је живот вредан живљења. Витешки идеали били су слични особинама верника: верност, аскетизам, стрпљивост, патња, вера, нада. Романтична љубав је била као псеудорелигија – заљубљени су го-ворили да су „на седмом небу“ и да уживају у љубави „као у рају“. Витешка љубав је укључивала и друштвене, моралне врлине, асексуална је, неговала је добар укус кроз разне области уметности. Таква љубав је своје ме-сто налазила једино ван брака, она је била ствар из-бора, осећања, а брак врста посла у којој се воља под-чињавала дужности.

Средином 18. века Жан Жак Русо је инсистирао на љубави и осуђивао је друштво које раздваја љубав од брака. Век касније Наполеон прави преседан и узима за жену ону коју воли, противно традицији и политици. Средином 19. века романтична љубав је почела да се узима као један од услова за брак, а феминистички по-крет је љубав узимао као основу за брак и секс.



Мистеријаромантичне љубави

„Душа жели да спозна другога и да буде спозната. Блискост снажно делује на душу: она је отвара,

смирује, опушта и допушта партнерима да буду оно што јесу.“ (Хантер Бомон)

Иако су различити теоретичари успели да објасне по-једине аспекте романтичне љубави и даље остају отво-рена питања, као што су, чиме објаснити интензитет романтичне љубави, али и емоционалну опустошеност која прати прекид везе, а која може бити ризична у смислу развоја анксиозности и самосажаљења.

Збуњујуће је то како је наш укус врло дискримини-шући, јер истинску привлачност осећамо према јакомалом броју особа. Занимљиво је то што када бисмосачинили списак њихових предоминантних карактер-них црта, открили бисмо много сличности, укључујући и негативне стране. Изгледа да свако од нас компул-зивно трага за партнером с одређеним склопом црта личности. Клиничка испитивања су показала да су то структуре личности особа које су нас одгајиле. Како долази до тога?

Наш емоционални мозак, лимбички систем, који је у еволуцији настао раније од рационалног мозга, не познаје прошлост, заробљен је у вечитој садашњости. Он стално покушава да прошлост доведе у садашњост и тако трага за партнером који личи на родитеља, а који би поправио и исцелио емоционалне ране настале у детињству.

Једна врста рана односи се на наше незадовољене потребе у детињству, неиспуњене чежње да будемо храбрени и заштићени, а опет и подржани да се раз-вијамо до зрелости, те трагамо за партнером који нас може ослободити те душевне патње.

Друга врста рана су настале у току социјализације, тј. у процесу усвајања културолошких норми које су спутавале испољавање наше аутентичне личности. На хиљаде различитих начина наши родитељи су нам поручили да прихватају само један наш део. Тако свако од нас има делове личности који су скривени од свести, због којих није целовит – то је „изгубљено ја“. Област у којој је увек највише забрана је наше тело, а стид и кривица непријатна осећања која се везују за изражавање сензуалности. Последица ове послушности је губитак целовитости. Дете, да би ис-пунило празнину, ствара „лажно ја“ које камуфлира потиснуте делове и штити их од повређивања.

Једна од савремених концепција романтичне љуба-ви наводи да постоје људи „изолатори“ и људи „спа-јалице“. Ови први су у детињству били презаштићени

религиозност, култура... Ипак, ако су сличности пре-интензивне може доћи до стапања идентитета и губљења сопствених психолошких граница. Зато су и различитости пожељне јер оне пружају специфичну, развојну динамику партнерског односа, али и могућ-ност за повратак себи. Ипак, значајно је да сличности буду израженије од различитости да се не би изгубила блискост и осећање повезаности.

Сексуалност је једна од кључних димензија љуба-ви и потребно ју је неговати као врсту радости, хумора, узбуђења, здраве животне енергије између партнера. Необична, нова искуства у романтичном и сексуалном пољу љубави дају шарм и постојаност зрелом партнерском односу. Такође, неопходан је индивидуални раст и развој сваког партнера, али истални дијалог који ће одржати свежину у вези. Ва-жно је бити аутентично заинтересован за партнера, поштовати оно што он заиста јесте, а не оно што бисмо ми желели да буде. Све су ово нужни предуслови за опстанак везе и одржавање страсти.

Заводљива природа романтичне љубави је дивно приказана у једном од најлепших старогрчких митова, о Психи и Еросу, из другог века наше ере. Легенда каже да је богиња Афродита била страшно љубоморна на прелепу смртницу Психо, коју су сви обожавали, те је наредила да је одведу на врх планине, где ће постати

и преплављени родитељском бригом, те нису задово-љили своју потребу за самосталношћу. Зато у партнер-ским односима показују изразиту независност, не повезују се са партнером, не негују блискост него ди-станцу. „Спајалице“ су људи који су у детињству били занемаривани, родитељи им нису пружали довољно пажње, те у партнерским односима показују изразиту потребу за блискошћу. Помисао на раскид или ра-звод испуњава их ужасом јер их суочава са давним страховима од родитељског напуштања. Ово су две екстремне категорије, али већина људи се налази не-где између, мало више нагињући једној или другој, у зависности од околности под којима су одрастали.

Када је у питању љубав у зрелом добу (после 25. го-дине живота), најчешће бирамо особе које могу да нас подстакну на креирање неке новине. Жене траже мушкарце који ће им помоћи да реше неки проблем, који ће им својом мушком енергијом олакшати живот, алфа мужјаке који имају способност да доминирају, а не да буду лепи и млади (чежња, карактеристична за адолесценцију). Мушкарци бивају привучени класично лепим женама, здравим, негованим, добре грађе, не из модних него из репродуктивних разлога. За ову вр-сту романтичне љубави, која често поведе партнере у заједничко живљење и/или формирање породице, битно је да они имају сличне ставове када су у питању основна животна питања, као што су брак, породица,

У 20. веку најважнија је постала љубавна страст. Хипи покрет је пропагирао „слободну љубав“, спонтани секс и експериментисање.

И као производ свега што је претходило, у 21. веку брак је у озбиљној кризи услед споја неспојивог, љу-бавне страсти и брачне заједнице. Генерације младих одрастају уз двоструке стандарде: васпитавани су да за здрав раст и развој деце је неопходан брак који мора да траје, а истовремено су очарани романсом и страшћу, без којих живот нема пуноћу и смисао.

О љубави су писали многи умни људи различитих епоха:

„Чиста љубав веже срца двоје љубавника осећајем потпуног задовољства. То је ништа више доли проми-сли ума и страсти у срцу: не иде даље од пољупца, загрљаја и једноставнога контакта нагих љубавника са изостанком крајњега чина, јер они који желе да воле чисто то не чине...“ (Капелан, 1184.)

„Љубав је само лепша реч за нагон.“ (Фројд, 1881.)

„Ти си мој тренутак и мој сан и сјајна моја реч у шуму, мој корак и блудња; само си лепота колико си тајна; и само истина колико си жудња....“ (Дучић, Песме жени, 1901.)

„Љубав је доживљај који се првенствено састоји од осећања нежности и наклоности и прати га, ако све иде како треба, велико уживање, срећа, задовољство, усхићење, па чак и екстаза.“ (Маслов, 1982.)

„Љубав је однос према животу, активна заокупљеност животом и растом онога што волимо, али и став према животу, однос човека према свету. Љубав је активна брига за живот и развитак особе коју волимо.“ (Фром, 1984.)

„Љубав је субјективно стање, које се објективизује кроз поступке према особи која је објекат љубави.“ (Миливојевић, 1995.)

„Осећања се имају, љубав се збива. Осећања бораве у човеку, док човек борави у својој љубави. То није метафора него стварност: љубав није везана за ЈА на такав начин да би она ТИ имала само за садржај, за предмет. Она је између ЈА и ТИ! Љубав је космичко зрачење. Сваки пут се збива чудо искључиве присут-ности и тада она може да помогне, исцели, подучи, уздигне, избави. Љубав је одговорност једног ЈА за једно ТИ!“ (Бубер, 2000.)

Биљана Ерцеговчевићпсихолог, психотерапеут



Некад су се у ђачким торбама носиле свеске и (пу, пу, далеко било! ) књиге, а данас пуњачи телефона.

Разводници за пуњаче телефона. Продужни кабл за раз-воднике пуњача за телефоне. Резервни мобилни теле-фони.

Некад:

- Добар дан, децо!

- Добар дан, професоре! - сви устају.

- Седите - говори професор и ђаци седају.

- Редар, ко није на часу?

- На часу није...- и тако даље и тако даље...

Данас:

Пун ходник, иако је звонило. Професор иде.

- Стеване, силази с тог гелендера, ‘оћеш врат да сло-миш! – дере се професор у неверици.

- Ево сад ћу. Вуииииии...

Улазак у учионицу. Једни се свађају, други једу, они доле причају мобилним, онај у задњој клупи спава.

- Добар д...

- Људи, људи! Ало, људи!!! Бришите, ушао профа! Добар дан, професоре!

Сви седају, у нереду, где ко стигне, бука, шушкање, добацивање.

- Ко није на часу? Редар? - Нико не чује.

- На часу није... А нееeмојте њих, професоре, сад ће они, касне мало. Само да једу!

- Данас прелазимо на...

- А професоре, је л морамо да имамо час?

- Свашта... Па тек је први час!

- А професорееее... Ако нас ви пустите и пусти нас она из матиша, можда ће нас пустити и она из српског два часа.

Негде из даљине допире добри стари Pink Floyd: „We don’t need no education, we don’t need no thought con-trol…“

Бранко Живановић, професор

Било... Поновило се! невеста страшном чудовишту. Ипак, Западни ветар се сажалио и на својим крилима ју је однео у долину, која је била дом Ероса, бога љубави, Афродитиног сина (одатле ваљда оно о нетрпељивости између свекрве и снахе). Ерос и Психо су се заљубили једно у друго, али је Ерос крио свој идентитет бога, те јој је долазио само ноћу, под окриљем таме. Психо је уживала у љубави све док јој сестре нису усадиле сумњу да је њен љубавник можда гнусна змија, која планира да је прождере. Зато је Психо следећи пут испод кревета сакрила светиљку, која је осветлила Ероса у моменту док је он спавао крај ње. Златна светлост свеће га је пробудила и он је бесан излетео кроз прозор, заувек напустивши Психо зато што је разоткрила истину. Психо је била луда од бола, трчала је за њим, дозивавши га, али све што је постојало као чаролија – нестало је и она се поново нашла на страшној планини...

Дакле, мит указује и на незнање и фантазију на ко-јој се заснива романтична љубав. Заљубљени живе као у рајском врту док идеализују и не сагледавају у потпуности једно друго. Када Психо упали светиљку и суочи се са објективним карактеристикама свог љу-бавника, она угледа или бога са златним крилима (заљубљеност прерасте у љубав) или чаролија нестане, па угледа чудовиште којем је намењена (нестала за-љубљеност, али није остала љубав). Романса траје само

док је мрак. Психо осликава Ероса бојама својих фан-тазија, еротика траје док се ствари не открију до краја.Када у животу желимо да све знамо о својим партне-рима, ми растерујемо мрак, али са тим се сруше и наше пројекције и идеализације и заљубљеност нестане. Тај-новитост одржава страст.

Дакле, нема љубави без патње и бола. Можда је баш патња пут до љубави, тог еликсира који једини може да нас учини бесмртним. Ипак, најважнији услов за опстанак романтичне љубави јесте да волимо себе, да будемо заљубљени у сопствену егзистенцију, у љубав, да трагамо, развијамо се, истражујемо... на тај начин остајемо занимљиви другима, наша отвореност ка жи-воту постаје заразна. Ове капацитете за припадањем и љубављу свако од нас носи у себи, али је потребно да их развијамо кроз контакт са другим људским бићем. Пружајући и примајући љубав ми постајемо способнији за истински контакт.

И за крај: романтична љубав је неистражена земља, којој тежимо са страхом и радошћу и која нас позива да јој се отворимо, у свој својој неизвесности. За то су нам потребне вера, храброст, дисциплина и поштовање пред мистеријом.

Биљана Ерцеговчевићпсихолог, психотерапеут

ЈЕДАН ОД НАСЈЕДАН ОД НАС


Једна од нас

Велики је изазов писцу аматеру да напише ваљан текст о жени, која је синоним посвећеног социјалног

радника, Јулки Товиловић, за колеге и странке, само Јулка.

Мало биографских података, тј. социјалне анамнезе: Рођена је 08. 06. 1956. године у Криваји, од мајке Божи-це и оца Јована, као друго дете по рођењу, од четворо. Завршила је Вишу школу за социјалне раднике у Бео-граду, која је дала најбоље оперативце, социјалне рад-нике, који су успут изграђивали имиџ своје професије. Радни век, 33 године, је провела у својој струци у ЦСР Шабац, и 6 месеци у Геронтолошком центру. Удата, мај-ка две удате ћерке и бака две прелепе унуке.

Запослила се 01. 07. 1985. године, у ЦСР, на место со-цијалног радника, као 26-та по реду запослених. Од стране сложног колектива, прихваћена је врло добро. Шести дан по почетку, остала је сама у Центру, јер су сви стручни радници користили годишње одморе. У то време, стручни радници су обављали све послове, није било подела по категоријама корисника. Ватрено крштење је имала након неколико дана, када су из полиције јавили да је пронађена остављена беба и да је неопходно збрињавање. Са поносом истиче да је од-радила одлично цео смештај, али истиче и изузетну са-радњу са осталим установама и друштвеним структу-рама, те наводи да је звање социјалног радника било изузетно цењено и поштовано.

Кроз Центар је прошла све проблематике и категорије корисника, као и све терене у граду Шапцу. Стара лица и деца без родитељског старања су категорије где се највише залагала и волела помоћи.

Сећа се да су стручни радници ишли једном недељно у села, по месним канцеларијама, није било телефона, и расправљали о проблематици становништва, тако дасу били на извору информација. То је био изузетно кон-структиван рад, превентивно су деловали а и решавали проблеме. Ишли су и у друге центре, Владимирце, Љу-бовију, Мали Зворник, Лозницу, најчешће са Милком Пецарски и Стојанком Папић. На терен је често ишла и бициклом, раније и аутобусом. Позната и по томе, што за њу није било закључане капије, јер прескочи ограду и уђе у двориште.

Прича да је постојала изузетна солидарност од стра-не мушких колега, који су прихватали најтеже случајеве и терене. Владало је другарство, узајамна помоћ и ме-ђусобно поштовање. Сви су свима помагали, млађе колеге су прихватале посао, уз помоћ и надзор старијих колега.

Памти многе случајеве. Највеће лично задовољство осећа због направљених кућа по селима, у Метлићу по-себно, где је својим личним ангажовањем анимирала и остале становнике села да учествују у тим акцијама. За усељење сиромашне породице, са пуно деце, у кућу,

дошао је и председник општине и поклонио породици телевизор. Неописива је била дечија срећа, јер до тада нису имали ни струју.

Јулка се радо сећа дружења и прослава у колективу, који су организовани у самом Центру. Породице су се и приватно дружиле, знало се све о сваком, помагали су једни другима када се нађу у проблемима и тешкоћама. Гледамо слике са свадби колега, прослава Нових Го-дина, одлазака у пензију.

Пензионерске дане проводи опуштено, задовољна урађеним и одрађеним. Исцрпео је посао, али није неактивна. Засадила је њиву са јагодама, бави се умет-ничким радовима, жели да ради неке слике.

Окружена својом породицом, окупирана личним задовољствима, дружењем и путовањима, живи нови живот. Поставила је нове стандарде квалитетног со-цијалног рада и оставила неизбрисив траг у колективу.

Ево шта су колеге рекле о њој:

Зорица Опачић: „добар, поуздан сарадник, свака обрада реална...“

Рачуноводство: „флексибилна, лако се сарађује са њом, увек расположена за шалу...“

Љиља Јошић: „Процене непогрешиве, фантастична мрежа сарадника на терену, оперативац, тражена од странки и даље...“

Јована Крстић: „Једна једина, непоновљива...“

Даца, писарница: „Лајава, духовита, диже расположе-ње, вредна, воле је странке“.

Срђан, радник обезбеђења: „Кул“ жена...“

Шефица Маријана: „Одважна, храбра, прагматична, оперативна, изузетно сарадљива, дакле, прави соци-јални радник, понос своје струке...“

Снежа Стошић: „Вредна, позитивна, сарадљива, спре-мна да помогне колегама и странкама...“

Неца, Ика: „Прави социјални радник који је знао да препозна проблеме, теренац, оперативац, залегне дареши проблем, волеле су је странке. Нема странке да је била лоше са њом...“

Милена Шешић: „Не знам шта бих пре рекла о њој...“

Љубица и Вера: „Супер сарадник, насмејана, радна, сарадљива, спремна за шалу...“

Мирјана Михајловић: „Нека зна...недостаје...“

И тако, сви редом. Само речи хвале.

Михајловић Мирјана

социјални радник

ГАЛЕРИЈА


Месец старих

Семинари

Активности Дневног боравка и Установе

УСЛУГЕ У СОЦИЈАЛНОЈ ЗАШТИТИУ ГРАДУ ШАПЦУ

• СМЕШТАЈ У УСТАНОВУ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ ИЛИ ХРАНИТЕЉСКУ ПОРОДИЦУ

• СТАНОВАЊЕ УЗ ПОДРШКУ ЗА МЛАДЕ КОЈИ СЕ ОСАМОСТАЉУЈУ- КУЋА НА ПОЛА ПУТА

• САВЕТОВАЛИШТЕ ЗА ПОРОДИЦУ И МЛАДЕ - ТЕЛЕФОН - 344 459

• ПРИВРЕМЕНИ СМЕШТАЈ ЖРТАВА ПОРОДИЧНОГ НАСИЉА - СМЕШТАЈ У СИГУРНУ КУЋУ

• ЛИЧНИ ПРАТИЛАЦ ДЕТЕТА

• НЕОДЛОЖНЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ

• ПОМОЋ У КУЋИ

• КЛУБ ЗА ОСТАРЕЛА ЛИЦА

• ДНЕВНИ БОРАВАК ЗА ДЕЦУ, МЛАДЕ И ОДРАСЛА ЛИЦА САСМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ И ДРУГИМ МЕНТАЛНИМ СМЕТЊАМА

• СМЕШТАЈ У ПРИХВАТИЛИШТЕ И ПРИХВАТНУ СТАНИЦУ ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ, ОДРАСЛЕ И СТАРЕ

• СОЦИЈАЛНО СТАНОВАЊЕ У ЗАШТИЋЕНИМ УСЛОВИМА

• ПРЕДАХ СМЕШТАЈ

фотографија Като

ШАБАЧКИ АЛБУМВелики парк, децембар 2018.

Мрежа - csrsabac.org.rscsrsabac.org.rs/images/download_docs/casopis mreza... · Центар...

Documents