okviri merenja inovativnosti

Tendencije razvoja i inovativni pristup u tekstilnoj industriji – DTM 2016

______________________________________________________________

186

OKVIRI MERENJA INOVATIVNOSTI

THE FRAMEWORKS FOR MEASURING INNOVATIVENESS

Gordana Čolović1, Milica Milojević2, Mina Paunović1, Milomir Mitrović3

1Visoka tekstilna strukovna škola za dizajn, tehnologiju i menadžment, Beograd

2 Fakultet organizacionih nauka, Beograd

3 Urbanistički zavod Beograda

Rezime: Stvaranje brenda i uspeh u velikoj meri dolaze kao rezultat inovacije. Iako kompetitivna prednost može

nastati kao posledica veličine kompanije ili raspolaganja resursima, dominantnu poziciju na tržištu sve više

zauzimaju kompanije koje su u stanju da mobilišu znanje, tehnološke veštine i iskustvo da bi konstantno kreirale

nove prozvode i procese.

Ključne reči: inovativnost, merenja, okvir

Abstract: Creating a brand and success come largely as a result of innovation. Although a competitive advantage

can arise as a consequence of the size of the company or disposition of resources, a dominant position in the market

is increasingly being occupied by companies that are able to mobilize the knowledge, technology skills and

experience to constantly create new products and processes.

Key words: innovation, measurement, frameworks

1. UVOD

Inovacija je proces u kome se nove ideje transformišu, kroz ekonomsku aktivnost, u održivi rezultat koji ima

vrednost. To su razvoj i primena novih ideja ili veština u cilju komercijalizacije novih ili poboljšanih proizvoda,

procesa i usluga koji pospešuju privredni i društveni prosperitet. [1] Prema Oslo Manualu inovacija je veoma širok

pojam i ima više dimenzija. Izvršiti merenje inovacija je veoma težak zadatak. Sve inovacione aktivnosti su naučni,

tehnološki, finansijski, organizacioni i komercijalni koraci koji su isplanirani da vode primeni inovacija. Neke

inovacione aktivnosti su inovacione same po sebi, neke nisu nove ali su neophodne za primenu inovacija. Inovacione

aktivnosti takođe uključuju istraživanje i razvoj koji nisu direktno vezani za razvoj određene inovacije. [2]

Inovativnost i orijentisanost ka inovacijama kritična je za menadžment tehnologije i inovacija u celini, kako na

strateškom tako i na operativnom nivou. Inovativni potencijali, kompetentnosti i konkurentski menadžment inovacija

su u osnovi svih oblika kooperacije, mreža i alijansi u koje organizacije stupaju u globalnim, svetskim razmerama.

Sistemi inovacija upućuju na potrebu sveobuhvatnog menadžmenta inovacija koji zavisi od inovacijske

infrastrukture definisane na različitim nivoima grane, privrede, sektora, zemlje, regiona ili globalnog svetskog

prostora. [3]

Sistemska inovacija se sastoji od svrsishodnog i organizovanog traganja za promenama i na svoj specifičan način

znači i kontrolisanje sedam izvora inovativne mogućnosti [4]:

Neočekivano - neočekivani uspeh pruža bogatstvo mogućnosti za uspešne inovacije.

Nepodudarnost - neslaganje, disonanca između onoga što jeste i onoga što bi trebalo da bude, ili između

onoga što jeste i onoga što svako (ili većina) pretpostavlja da jeste.

Potrebe procesa - Drucker polazi od teza da je "potreba majka pronalaska", a potreba procesa osnov jednog

tipa poslovne inovativnosti. Ona počinje sa poslom koji treba da se uradi i usmerena je pre na radni zadatak

nego na situaciju.

Promene u strukturi privrede ili tržišta - ponekad ostaju nepromenjene godinama i godinama i izgledaju

potpuno stabilne, ali su u stvarnosti dosta krte, lomljive.


______________________________________________________________

187

Demografska kretanja – odnose se na promene u stanovništvu, njegovom obimu, starosnoj strukturi,

sastavu, zaposlenosti, obrazovnom statusu i dohotku. Imaju značajne implikacije na rok i karakteristike

poslovne aktivnosti, ali su i značajan izvor inovativnosti.

Promene u opažanjima, raspoloženjima i značenjima.

Nova naučna i nenaučna saznanja - inovacija zasnovana na znanju se često uzima kao ključna za

preduzetništvo. Ona dobija veliki publicitet i donosi značajne prihode. Ona se razlikuje od svih drugih

inovacija po svojim karakteristikama: vremenskom rasponu, stopi slučajnosti, predvidivosti i izazovima

koje postavlja preduzetnicima.

2. OSNOVNA SVOJSTVA INOVACIJA Osnovna svojstva su sledeća [5]:

Svojstvo 1: Inovacija obuhvata kombinaciju ulaza u stvaranju rezultata. Tokom inovacije nastaje nešto novo. Izvesni

ključni ulazi moraju biti dostupni da bi se dogodila inovacija, a prava priroda tih ulaza se razlikuje u zavisnosti od

željenih rezultata i ishoda.

Svojstvo 2: Ulazi za inovaciju mogu biti opipljivi i neopipljivi. Inovacione aktivnosti se oslanjaju na različite ulaze,

koji mogu biti kako opipljivi, tako i neopipljivi. Opipljivi ulazi imaju fizičku formu i troškove. Neopipljivi nemaju

fizičku formu, ali mogu imati cenu. Neopipljivi ulazi se u ekonomskoj literaturi označavaju kao ''sredstva znanja'', a

u poslovnom menadžmentu kao ''intelektualna sredstva''. Ulazi se smatraju sredstvima ako iz njih proizilazi neka

korist u budućnosti.

Svojstvo 3: Znanje je ključni input za inovacije. Inovacija podrazumeva primenu znanja u kreativnim aktivnostima.

Inovacija se ne može dogoditi bez razumevanja resursa, alata, tehnologija, materijala, tržista i potreba u datoj

situaciji. Imajući u vidu ogroman značaj znanja u inovacionom procesu, inovacione organizacije dobrovoljno troše

značajne količine sredstava na istraživanje i sticanje znanja (npr. intelektualna svojina).

Svojstvo 4: Ulazi za inovacije su sredstva.Veličina ulaza u inovacije se smatra sredstvima, jer se ponovo koriste

nakon što su stvoreni za jedan inovacioni niz ili se koriste za niz na način koji dovodi do različitog proizvoda.

Neopipljiva sredstva, koja obično ne izveštavaju o bilansima jer su teško merljivi, sve više se prepoznaju kao kritična

za proces inovacija.

Svojstvo 5: Inovacija uključuje aktivnost u cilju stvaranja ekonomske vrednosti. Od fundamentalnog značaja za

koncept inovacija je namera inovatora da stvori nešto što je ekonomski vredno – nešto što nudi korist potrošačima i

pruža ekonomske dobiti inovatoru. Komercijalizacija je mehanizam pomoću kojeg potrošač stiče korist od inovacija i

inovator stiče dobit pa je stoga od ključnog značaja za inovacioni proces.

Svojstvo 6: Proces inovacija je složen. Inovacija je složen proces koga nije tako lako svesti na merljive elemente

(npr. istraživanje i razvoj; broj ili vrednost dobijenih patenata) niti je linearan. Umesto toga, često je iterativan –

rezultati ranijih aktivnosti postaju ulazi za kasnije procese. Inovacija takođe nije linearna kombinacija sastavnih

činilaca ili ograničena u okviru firme. Ne-linearna dinamika karakteriše celokupan inovacioni lanac vrednosti, na

nacionalnom nivou kao i na nivou firme.

Svojstvo 7: Proizvodi inovacija su nepredvidivi. Ulazi za inovacije se lako okarakterišu; oni će uvek biti resursi i

sredstva. Proizvode je, međutim, teško okarakterisati, naročito pre završetka procesa. Proizvodi su nepredvidivi jer je

inovacija složena, nelinearna i rizična; odgovara situacijama, i suštinski uključuje slučajnosti.

Svojstvo 8: Znanje je ključni proizvod inovacija. Bez obzira kakvi proizvodi inovacija mogu biti, usvajaju znanja

firme u tom trenutku. Svaki opipljivi i neopipljivi (tj. proizvod i proces) proizvod odražava znanje firme o njenim


______________________________________________________________

188

resursima, tehnologijama, tržištima i potrošačima.

Svojstvo 9: Pokretač inovacija mora da sadrži razmatranje potražnje koja određuje stepen ulaganja i pokretanja novih

proizvoda i usluga.

3. OKVIRI MERENJA INOVACIJA

1) Model dijamanta

Inovacioni dijamant podrazumeva sledećih 5 dimenzija inovacionog pristupa [6]: 1. Strategija – U ovoj dimenziji, identifikovane su tri glavne oblasti. Prva je da li modna kompanija ima dobro

osmišljeno strateško planiranje. Druga je da li je inovacija cenjena od strane celokupne organizacije i na taj način

uključena u poslovnu strategiju. Treća je da li je kompanija uspostavila mehanizme koji će efikasno implementirati

poslovnu strategiju.

2. Proces – Ova dimenzija razmatra robusnost i fleksibilnost razvojnog procesa novog proizvoda i da li skreće pažnju

svih uključenih u potrebe potrošača (za razliku od marketinga fokusiranog samo na potrebe potrošača). U ovoj

dimenziji se takođe razmatra sposobnost organizacije da upravlja internim procesima.

3. Organizacija – U ovoj dimenziji, uzete su u obzir dve glavne oblasti. Prva je da li organizaciona struktura podstiče,

više nego sputava, inovaciju kroz efektivnu gore-dole, dole-gore i lateralnu komunikaciju i koordinaciju unutar

kompanije. Drugo, i isto tako važno, je da li je rukovodstvo postavilo sistem koji podstiče zaposlene da stvaraju nove

ideje.

4. Veze – U ovoj dimenziji fokus je na sposobnosti kompanije da stvori zdrave odnose sa spoljnim entitetima kao što

su dobavljači, kupci, akademici, kompanije iz drugih industrija, specijalisti, kao i konkurenti, sa osvrtom da pruže

kompaniji informaciju vezanu za znanje.

5. Učenje – U ovoj dimenziji su četiri glavne oblasti. Prva pokušava da utvrdi posvećenost organizacije obuci i

razvoju zaposlenih. Druga, sposobnost organizacije da prikupi znanje/informaciju od svojih veza. Treća, sposobnost

kompanije da uči iz svojih uspeha i neuspeha i četvrta, sposobnost da proširi ova saznanja na celu organizaciju.

Slika 1. Model dijamanta

2) Inovacioni levak

Model levka se predstavlja na kraju procesa inovacija. Sastoji se od devet elemenata, odnosno faza za inovacioni

proces:

1. Strateško razmišljanje.

2. Portfolio menadžment i metrika.

3. Istraživanje.

4. Ideje.

5. Uviđanje.

6. Ciljno tržište.

7. Inovacioni razvoj.

8. Razvoj tržišta.

9. Prodaja.


______________________________________________________________

189

Model se takođe može podeliti na 3 različita dela. Prvi deo uključuje strategiju i portfolio i metriku, ulaze koji

definišu obim, kontekst i strukture inovacije. Drugi deo je proces inoviranja sam po sebi, ono što klasično

podrazumevamo pod procesom inoviranja, koji uključuje istraživanje, ideje, uviđanje, ciljno tržište, razvoj inovacija

i razvoj tržišta. Treći deo je izlaz, prodaja, gde proces inovacija donosi ekonomsku dobit za organizacije koje

stvaraju i upravljaju njima.

Slika 2. Inovacioni levak

3) Lanac vrednosti inovacija

Hansen i Birkinshaw preporučuju da se inovacije posmatraju kao lanac vrednosti. Lanac vrednosti inovacija

podrazumeva inovaciju kao sekvencijalni, trofazni proces koji podrazumeva stvaranje ideja, razvoj ideja i širenje

razvojnih koncepata. [7] Ovaj okvir pruža krajnji pregled komercijalnih vrednosti za kompaniju od pristupanja i

stvaranja znanja, izgradnje inovacija i komercijalizacije tih inovacija. Dalja prednost tog okvira je da obezbeđuje

delotvornu strukturu za više detaljnih istraživanja i analiza.

Ropera, Dub i Loveb dalje šire i formalizuju rad Hansena i Birkinsawa kroz ekonometrijsko modelovanje. Ovaj

formalni pristup modelovanju pruža praktično tumačenje i okvir modelovanja odražavajući 3 inovacione aktivnosti

[8]:

1. Pristup znanju – Kooperativni proces koji uključuje znanje ili stvaranje inovacije može uključiti istraživanje i

razvoj i dizajn bilo dopunjavanjem ili zamenom za eksterne izvore znanja. Pristup znanju može da istakne sektorski

nivo angažovanja na otvorenim inovacionim aktivnostima.

2. Izgradnja inovacija – koja podrazumeva transformaciju znanja da bi se razvile šifrovane inovacije, tj. novi

proizvodi, procesi ili organizacioni oblici. Ovaj element lanca vrednosti može da uključi upotrebu timova sa više

veština u okviru kompanije, kao i različite oblike spoljnih partnera u procesu izgradnje novih inovacija. U fazi

izgradnje inovacija okvir obuhvata cene i intenzitete različitih vrsta skrivenih inovacija kao što su organizacione i

marketinške aktivnosti.

3. Komercijalizacija inovacija – ovo je proces eksploatacije kroz koji se nove inovacije prevode u produktivnost

ili prihode od prodaje. Ova veza u lancu vrednosti može uključiti različite oblike uključivanja potrošača, kao i

unutrašnju potrošnju na ugled, brendiranje i upotrebu zaštite intelektualne svojine.

Slika 3. Lanac vrednosti inovacija


______________________________________________________________

190

4. ZAKLJUČAK

Proizvodi na tržištu ne mogu trajati večno i permanentno se moraju inovirati i menjati, posebno u odevnoj industriji.

Novo vreme traži nova rešenja i odgovore na stara ekonomska pitanja: šta, kako i za koga proizvoditi? Naglasak je

na tehnološkim inovacijama u jezgru inovativne aktivnosti koje neposredno utiču na operacije kreiranja nove

vrednosti u obliku roba i usluga.

Inovacije su ključni pokretač rasta produktivnosti. Odluke menadžmenta o novom proizvodu su strateškog,

dugoročnog i investicionog karaktera. Uspeh uvođenja novog proizvoda zavisi od niza faktora: ideje o inovaciji,

precenjenosti tržišta, potcenjenosti tržišta, aktivnosti konkurencije i sl.

5. LITERATURA

[1] Mitrović M., Čolović G., Značaj inovacija u tekstilnoj i odevnoj industriji, Tekstilna industrija br. 2, str. (33- 37),

Beograd, 2011.

[2] Oslo M., Guidelines for Collecting and Interpreting, third edition, Innovation data, 2005

[3] Livingston J., Sustainability and the Future, in Bell D., Keil, R., Wekerle G., Human Society and the Natural

World: Perspectives on Sustainable Futures, York University, pp. 4-7, Toronto, 1994

[4] Drucker P.F., Inovacije i preduzetništvo, Privredni pregled, Beograd, 1996.

[5] Stone A., S. Rose B. Lal, S. Shipp, Measuring Innovation and Intangibles: A Business Perspective, Institute for

Defense Analysis, Science and Technology Policy Institute, Washington, 2008

[6] Gamal D., How to Measure Organization Innovativeness?, EgyiptInnovate, 2011

[7] Hansen M., Birkinshaw J.M., The Innovation, Value Chain, Harvard Business Review 85(6), 2007

[8] Ropera S., Dub J., Loveb J.H., Modeling the Innovation value Chain, Research Policy, Vol. 37, Issues 6–7, pp

961–977, 2008

[9] Colovic G., Paunovic D., Savanovic G., Pokrajac S., Importance Knowledge Management and Innovations for

the Fashion Industry, SIE 2015, pp. 242- 245

[10] Colovic G., Paunovic D., Innovation culture of organization, 4th International Conference on Innovation &

Engineering Management, Tunis, mart, 2016.

okviri merenja inovativnosti

Education