oplemenjivanje vi[egodi[njih trava - metode, … filemonokotiledonih biljaka za koje je zajedni~ko...

Pregledni rad - Review paper

OPLEMENJIVANJE VI[EGODI[NJIH TRAVA - METODE,KRITERIJUMI I REZULTATI U SRBIJI

Zorica Tomi}1, Dejan Sokolovi}2

1Institut za sto~arstvo, Beograd - Zemun2Institut za krmno bilje, Kru{evac

Izvod: Vi{egodi{nje trave predstavljaju osnovu odrìvog sto~arstva ibazu industrije sto~ne hrane, ~ine}i osnovnu hranu preìvara u oblastimaumerenog klimata kao komponente prirodnih i sejanih pa{njaka i livada kojese mogu koristiti putem ispa{e, kosidbe, senaè i silaè. Najbitnije vrste zasto~nu hranu su jeèvica, engleski ljulj, livadski vijuk, visoki vijuk, ma~ji rep,italijanski ljulj, francuski ljulj, crveni vijuk i bezosni vlasen. Usled ~injenice dagenotip, odnosno sorta u prinosu krmnih useva moè u~estvovati i vi{e od50%, oplemenjivanju vi{egodi{njih trava se posve}uje velika pa`nja. Najbitnijipreduslov oplemenjivanja je da po~etni materijal poseduje dovoljnu koli~inugeneti~ke varijabilnosti. Osnovne osobine vi{egodi{njih trava na koje se vr{iselekcija su prinos i kvalitet suve materije, vreme stasavanja, perzistentnost itolerancija na su{u i prinos semena. Najuspe{nija metoda oplemenjivanjavi{egodi{njih trava je fenotipska rekurentna selekcija, modifikovana u ciljuskra}enja samog ciklusa selekcije i redukcije nepoèljnih ukr{tanja, pra}enapolikros metodom ukr{tanja i formiranjem sinteti~ke sorte. Kao rezultatdugo godi{njeg oplemenjiva~kog rada u doma}im nau~nim institutima priz na -to je i na sortnu listu uvr{teno 18 krmnih i jedna parkovska sorta vi{egodi{njihtrava. U budu}em oplemenjiva~kom radu posebnu pa`nja treba posvetiti uvo -|enju novih savremenih metoda oplemenjivanja i pro{irenju broja vrstavi{egodi{njih trava uklju~enih u oplemenjiva~ke programe.

Klju~ne re~i: vi{egodi{nje trave, oplemenjivanje, metode, kriterijumi,priznate sorte, prinos.

Uvod

Vi{egodi{nje trave predstavljaju veoma kompleksnu i raznovrsnu grupumonokotiledonih biljaka za koje je zajedni~ko da pripadaju subfamiliji Pooideaefamilije Poaceae, da se odlikuju C3 fotosintetskim putem C fiksacije i da poka -zuju perenijalnost. U ovoj grupi biljaka su svrstane vrste koje ìve {irom planetena razli~itim geografskim {irinama i u razli~itim klimatima, ali je u na{im uslo -vima akcenat stavljen na vi{egodi{nje travne vrste hladne sezone koje suprilago |ene smeni godi{njih doba, zimskim klimatskim uslovima i niskim tem -pe raturama.

Grupa vi{egodi{njih trava sadrì vrste najrazli~itijih stani{ta, od stani{ta naniìm nadmorskim visinama, plodnijeg i dubljeg zemlji{ta, do stani{ta na nad -mor skim visinama i preko 1200 m sa vrlo plitkim i mineralnim materijamaoskudnim zemlji{tima. Tako|e, razlikuju se po afinitetu prema dostupnoj vlazi uzemlji{tu, od onih za koje su potrebni vla`niji uslovi stani{ta, pa sve do onih vrsta koje su otporne na su{ne uslove sredine. Upravo ta {iroka prilagodljivost

51

razli~itim agroekolo{kim uslovima uspevanja bitno uve}ava agronomski zna~ajvi{egodi{njim travama, posebno na prirodnim ili sejanim trajnim travnjacima na ve}im nadmorskim visinama i geografskim {irinama gde se druge poljo pri -vredne kulture ne mogu gajiti. Brojne vrste ove grupe trava su cenobionti,odnosno graditelji ~itavog niza prirodnih biljnih asocijacija prirodnih travnjakakoji zauzimaju velike povr{ine u Srbiji (Sto{i}, 2005).

Va`nost vi{egodi{njih trava je vi{estruka. One predstavljaju osnovu odrì -vog sto~arstva i bazu industrije sto~ne hrane, ~ine}i osnovnu hranu preìvara uoblastima umerenog klimata kao komponente prirodnih i sejanih pa{njaka(Sto{i} et al., 2005; Lazarevi}, et al., 1999), prirodnih i sejanih livada (Lazarevi}et al., 2001) koje se mogu koristiti putem kosidbe (Sto{i} and Radojevi}, 1980),senaè i silaè (Dini} et al., 2003). Adekvatnim i naprednim gazdovanjem usevavi{egodi{njih trava postiù se niske cene kabaste sto~ne hrane, znatno niè odkoncentrovanih hraniva. Najbitnije vrste za sto~nu hranu su jeèvica (Dactylisglomerata L.), engleski ljulj (Lolium perenne L.), livadski vijuk (Fes tu ca prate -nsis Huds.), visoki vijuk (Fes tu ca arundinacea Schreb.), ma~ji rep (Phleum pra -ten se L.), italijanski ljulj (Lolium multiflorum Lam.), francuski ljulj (Arrhena -therum elatius (L., P. Beauv. ex J. Presl & C.Presl.), crveni vijuk (Fes tu ca rubra L.) i bezosni vlasen (Bromus inermis Leyss). Pored toga vi{egodi{nje trave imajuvrlo bitnu ulogu u o~uvanju zemlji{ta, voda i prirodnih stani{ta, dok se pojedinevrste (engleski ljulj, crveni vijuk, visoki vijuk, prava livadarka i rosulje) koriste kao glavne parkovske vrste umerenog klimata. Iako je ova grupa biljaka po vrstamaveoma brojna samo mali broj vrsta je prilago|en nameni proizvodnje krme iformiranju ukrasnih travnjaka kroz domestifikaciju i ~ine 99% dana{njih trav nja -ka. I pored toga one zauzimaju ve}inu povr{ina poljoprivrednog zemlji{ta ishodno tome obezbe|uju veliki deo krme konzumirane od strane doma}ihìvotinja u umerenim klimatskim regionima sveta nario~ito na terenima vi{enadmorske visine.

Prisustvo vi{egodi{njih trava u poljoprivredi datira jo{ iz perioda nomad -skog sto~arstva. Prva zapisana svedo~anstva o upotrebi ove grupe biljaka upoljo privredi datiraju iz 12 veka kada je periodi~no dozvoljavano italijanskomljulju da ospe seme pre ko{enja da bi se regenerisao usev (Beddows, 1953),odnosno s kraja 17. veka kada je u Britaniji sakupljano seme engleskog ljuljaradi daljeg sejanja za sto~nu hranu zbog pove}anih potreba za hranom za ovce.

Vi{egodi{nje trave se odlikuju izuzetnom produkcijom biomase, odnosnosuve materije koja je, ako se usev koristi u pravom trenutku, visokog kvaliteta.Za krmu se vrlo retko seju pojedina~no, ve} se zbog upotpunjavanja vegeta ci -onog prostora i ekonomi~nosti eksploatacije obi~no seju u sme{ama sa legumi -nozama i drugim travama. Usled visokog sadràja {e}era vrlo su pogodne zasiliranje i samim tim otvaraju mogu}nost zdruènog siliranja sa leguminozama.

Usled ~injenice da genotip (sorta) u prinosu i uspe{nom iskori{}avanju kr -mnih useva moè u~estvovati i vi{e od 50%, a da ostalo ~ini menad`ment i na~iniskori{}avanja, unapre|enju gajenog biljnog materijala se posve}uje velika pa -`nja. Oplemenjivanje se pored prirodne selekcije koja je dugo vremena biladominantna, odvijalo potpuno nesvesno, gajenjem. Farmeri su upotrebomnapred nih tehnologija gajenja nesvesno unapre|ivali genotipove, odnosnobiljke koje su ~inile useve tako {to su samo prilagodljivi genotipovi preìvljavali u novim vidovima menad`menta. Formalno metodi~no i nau~no zasnovano ople -menjivanje vi{egodi{njih trava otpo~elo je gotovo simultano zadnje dekade 19.

52 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

veka u Velikoj Britaniji i USA i od tada se razvija konstantno i ubrzano. Zaoplemenjivanje vi{egodi{njih trava u Evropi posebno je bitno formiranje WelshPlant Breed ing Sta tion u Aberystwyth-u 1919. godine, gde su dizajnirani prvidugoro~ni programi oplemenjivanja prvenstveno engleskog ljulja, ali i drugihvi{egodi{njih trava.

Geneti~ka varijabilnost vi{egodi{njih travakao preduslov uspe{nog oplemenjivanja

Efikasna selekcija i oplemenjivanje zavise od geneti~ke varijabilnosti pri -sutne u po~etnom oplemenjiva~kom materijalu, odnosno od germplazme odkoje je formiran po~etni materijal i njene selekcione istorije. Prou~avanje po~et -nog materijala, radi utvr|ivanja varijabilnosti i osnovnih karakteristika, je prvi iosnovni korak u selekciji bilo da germplazma poti~e iz nekog prethodnogprocesa oplemenjivanja ili je potpuno nova (Sokolovi} i Ralevi}, 2003). U ovimistraìvanjima uvek se koriste metode multivarijacione analize, kao {to suklaster analiza, analiza osnovnih komponenata i diskriminaciona analiza, kojeomogu}avaju istovremenu obradu podataka za veliki broj populacija i osobina iutvr|ivanja odnosa me|u populacijama, kao i va`nosti pojedinih osobina zaukupnu varijabilnost (Sokolovi}, 2001; Casler, 1996). Pored autohtonih, priro d -nih populacija, postojanje varijabilnosti se na po~etku procesa oplemenjivanjaprou~ava i na materijalu koji je ranije pro{ao odre|enu selekciju (sorte i ople -menjiva~ke populacije). Tako se ujedno odre|uje adaptabilnost i varijabilnostmaterijala u lokalnim agroekolo{kim uslovima. Usled na~ina na koji su stvorenenajranije sorte vi{egodi{njih krmnih trava pobolj{anjem populacija, one susadràle veoma mnogo fenotipske varijabilnosti od koje veliki deo odlazi nageneti~ku (Van Dijk,1955; Hay ward,1970). Ove sorte su vrlo vredne kao izvorgeneti~ke varijabilnosti za dalje oplemenjivanje.

Proteklih godina razvoj molekularnih tehnika omogu}uje kori{}enje sofi -sticiranijih metoda u prou~avanju varijabilnosti, dijagnostici sorti i kategorizacijipo~etnih populacija. Metode molekularnih markera su zasnovane na elektro -forezi, odnosno migraciji proteina (izoenzima i rezervnih proteina semena) iDNK fragmenata (RAPD, RFLP, AFLP i SSR marker metode). One mogu bitikorisne za odre|ivanje varijabilnosti, odnosno srodnosti populacija i genotipova (Sokolovi}, 2006), prilikom determinacije vrsta, podvrsta, inter species hibrida isorti.

Ako je geneti~ka varijabilnost nedovoljna za uspe{nu selekciju do odre -|enog cilja neophodno je pove}ati je uno{enjem nove germplazme ukr{tanjemsa starom ili oplemenjivanjem potpuno novom germplazmom. Novi materijalmoè poticati iz autohtonih kolekcionisanih populacija (Tomi} i sar., 1996a;Tomi} i sar. 1997; Sokolovi}, 2001; Sokolovi} et al., 2002;) ili se moè sastojatiiz introdukovanog materijala stranog porekla (PI).

înjenica da je naj~e{}i centar porekla, odnosno gencentar, vi{egodi{njihtrava u Mediteranu ili na Bliskom istoku, navodi nas na zaklju~ak da u agro -ekolo{kim uslovima Srbije u spontanoj flori ̀ ive skoro sve najbitnije krmne vrstevi{egodi{nje trave severnog umerenog klimata. Potvrdu ~ine brojni literaturninavodi u kojima se potvr|uje konstantno pro{irenje geneti~ke osnove zaoplemenjivanje novim materijalom, odnosno lokalnim ekotipovima i auto hto -nim populacijama koje su prilago|ene lokalnim klimatskim uslovima i poseduju

Zbornik radova, Sveska 44, 2007. 53

komparativnu prednost u odnosu na strane populacije i sorte (Sokolovi} et al.,2003b, Tomi}, 1988; Tomi} i Mrfat-Vukeli}, 1986; Sokolovi} et al, 2004).

Bezgrani~na dostupna geneti~ka varijabilnost oplemenjiva~kog materijala, odnosno bogatstvo razli~itih genotipova obezbe|uje glavni preduslov za us -pe{no oplemenjivanje, pa su stoga glavne komponente doma}ih opleme -njiva~kih procesa uz proverene prinosne strane materijale i doma}e populacijevi{egodi{njih trava prikupljene sa brojnih lokaliteta {irom Srbije koje se odlikujunekim pozitivnim karakteristikama.

Kriterijumi oplemenjivanja - osobine na koje se vr{i oplemenjivanje

Najraniji napori oplemenjiva~a vi{egodi{njih trava su prvenstveno bili us -mereni na formalizaciju, odnosno prakti~no legalizaciju nesvesne selekcije zaosobine koje su obi~no vezane za reprodukciju semenom, odnosno polnomreprodukcijom. Tako|e su bili usmereni i u smeru kapitalizacije, odnosno fiksi -ranja prirodnih varijacija nastalih diferencijacijom ekotipova usled razli~itihekolo{kih uslova stani{ta ili dugogodi{njih razli~itih uslova menad`menta useva(Levy, 1932). Tako su prve sorte kreirane ili umnoàvanjem semena prirodnihmaterijala sa poèljnim osobinama ili selekcijom pojedina~nih biljaka sanajboljim karakteristika (Jenkin, 1943). Selekcija pojedina~nih biljaka je bilafokusirana na osnovne kriterijume kao {to su izgled habitusa biljaka, vremecvetanja i perzistenciju.

Veliki broj razli~itih selekcionih kriterijuma je primenjen kod vi{egodi{njihtrava, ali najbitnije i najzastupljenije u na{im uslovima oplemenjivanja koji semogu primeniti na sve vi{egodi{nje trave su vreme sazrevanja, prinos suvematerije i komponente prinosa, kvalitet (hemijski sastav) suve materije, poljskaperzistencija, produkcija semena i pove}ana otpornost na najva`nije bolestivi{egodi{njih trava (prvenstveno Puccinia sp.) i su{ne uslove sredine.

Sazrevanje (ranostasnost, kasnostasnost), kao vrlo bitna osobina prilikomoplemenjivanja vi{egodi{njih trava, odnosi se na vreme klasanja, odnosnometli~enja ili vreme cvetanja prou~avanog materijala. Ova osobina je ~estoprimenjivan kriterijum oplemenjivanja, jer sinhronizacija sazrevanja biljaka imavi{estruku va`nost. Prilikom prakti~nog oplemenjiva~kog rada razli~iti vidoviukr{tanja su mogu}i jedino kod biljaka ujedna~enog stasavanja, odnosno cve -tanja, dok ravnomerno razvi}e i zrenje useva omogu}uje sprovo|enje ade kva t -nog menad`menta. Po Casler-u (1988) ranostasniji genotipovi jeèvice poka -zuju bolju perzistenciju u sme{i sa lucerkom, dok su kasnije sorte engleskogljulja tolerantnije na mraz (Humphreys and Ea gles, 1988). Ipak najbitnije je to da se formiranjem palete sorti razli~itog stasavanja svih najbitnijih vrsta vi{ego -di{njih trava, stvara mogu}nost kreiranja detelinsko travnih sme{a razli~itogna~ina, vremena i trajanja iskori{}avanja. Ovo je visoko heritabilna osobina i vrlo uspe{no se modifikuje iako je poligenog karaktera. U Srbiji je oplemenjivanjeove osobine prisutno na jeèvici (Tomi} i sar., 1992) i engleskom ljulju (Soko -lovi} i sar., 2001; Sokolovi} et al., 2005) gde su kao rezultat dobijeni ranostasnasorta jeèvice i sorta engleskog ljulja srednjeg stasavanja. U toku su zavr{ne faze prou~avanja jeèvice u Institutu za krmno bilje u cilju dobijanja kasnostasnesorte.

Najva`niji i naj~e{}e primenjivani kriterijum pri oplemenjivanju vi{ego -di{njih trava za krmu je prinos suve materije. Ova agronomski najbitnija osobina


svake sorte predstavlja donju granicu oplemenjiva~kog programa, odnosno”bot tom line” ispod koje se pri oplemenjivanju ne moè i}i (Bur ton, 1948). Tozna~i da prilikom oplemenjivanja, odnosno unapre|enja bilo koje osobine,moramo u isto vreme zadràti ili unaprediti i prinos suve materije. Iako je velikibroj istraìva~a prou~avao nasle|ivanje i geneti~ku varijabilnost vi{egodi{njihtrava mali je broj radova na krmnom bilju koji govore o ople menjivanju napove}anje prinosa per se (Bur ton, 1982, Ceccarellii et al., 1980), dok se ve}inaostalih oplemenjiva~kih modela i procesa oslanja na oplemenjivanje razli~itihosobina koje uti~u na vi{i prinos (razli~ite otpornosti, perzistentnost, rege -neracija i vigor biljaka).

Ipak prinos krme moè se pobolj{ati selekcijom (Carlson, 1990), madaneznatan broj studija ukazuje da je pobolj{anje prinosa postignuto opleme -njiva~kim naporima i nije produkt drugih faktora. Selekcija biljaka na pove}anprinos se obi~no vr{i u oplemenjiva~kim mati~njacima sa pojedina~nim biljka -ma (Sokolovi} et al., 2002; 2004; 2005), gde se dobija zadovoljavaju}a heri -tabilnost (Sokolovi} i sar., 2004) i geneti~ka dobit ove osobine (Sokolovi},2006). Selekcija u mati~njaku pojedina~nih biljaka moè biti uspe{na, ali uspehbitno varira me|u populacijama vi{egodi{njih trava (Hay ward, 1983). Cecarelli isar. (1980) navode da je divergentna selekcija na prinos dala populacije sa 88%ve}im prinosom od populacija selekcionisanih za niì prinos iako je heritabilnost iznosila samo 0,13. Generalno, rezultati oplemenjivanja prinosa suve materije umati~njaku pojedina~nih biljka, dizajnu koji se u Srbiji kod vi{egodi{njih travanajvi{e upotrebljava, nisu potpuno pouzdani u predvi|anju prinosa istihgenotipova u gustom sklopu engleskog ljulja (Hay ward and Vivero, 1984),visokog vijuka (Rotilli et al., 1976), trstike (Casler and Hovin, 1985) i bezosnogvlasena (Car pen ter and Casler, 1990). Tako|e, geneti~ka dobit pri opleme nji -vanju pojedina~nih biljaka se smanjuje sa smanjenjem rastojanja izme|u biljaka u mati~njaku (Hay ward and Vivero, 1984). Zato se pri prakti~nom radu uoplemenjivanju prinosa suve materije vi{egodi{njih trava preporu~uju manjarastojanja izme|u biljaka, koja omogu}avaju razdvajanje biljaka, a u isto vremesimuliraju gusti sklop, odnosno proizvodni uslovi. Treba naglasiti da ipakpostoje rezultati u pove}anju prinosa u gustom sklopu oplemenjivanjem poje -dina~nih biljaka (Fujimoto & Suzuki, 1975; Sokolovi} i sar, 2007-u {tampi).

Pored napora za unapre|enje prinosa suve materije per se, mnogo ~e{}ese poku{ava njegovo unapre|enje preko komponenti prinosa, odnosno prekomorfolo{kih i fiziolo{kih osobina koje pokazuju visoke koeficijente korelacije saprinosom (Carlson, 1990; Sleper & Nel son, 1989; Sokolovi}, 2006 Sokolovi} etal., 2003a). Kvalitet suve materije, odnosno njen hemijski sastav tako|epredstavlja vrlo bitan kriterijum oplemenjivanja koji je obi~no prisutan u svakom programu oplemenjivanja krmnih sorti vi{egodi{njih trava. Posebna pa`nja sepoklanja svarljivosti suve materije i sadràju pojedinih gradivnih komponentikao {to su sirovi proteini, sirova celuloza (ADF i NDF), pepeo, odnosno mineralne materije, sirove masti i BEM. Ove osobine se u oplemenjivanju vi{egodi{njihtrava u Srbiji vrlo ~esto prou~avaju i unapre|uju (Tomi} et al.,2000; 2001; 2002;Sokolovi} et al., 2002; Sokolovi} i sar., 2004; Ignjatovi} i sar., 2004).

S obzirom da se proizvodnja krme travno-leguminoznih i travnih sme{a una{im uslovima uglavnonm odvija u suvom ratarenju, nedostatak vodenogtaloga i vlage u zemlji{tu predstavljaju vrlo bitne ograni~avaju}e agroekolo{kefaktore za uspe{nu proizvodnju krme vi{egodi{njih trava. U lokalnim uslovima


Srbije se zadnjih godina sve ~e{}e javljaju su{ni periodi i postaju sve izraènijiproblemi koji se mogu re{iti, odnosno ublaìti oplemenjivanjem genotipovatolerantnih na su{ne uslove. Strani selekcionisani materijali najvi{e prisutni nana{em trì{tu (zapadno evropski) su obi~no prilago|eni humidnijim uslovimagajenja, tako da se usevi ovih sorti vremenom prore|uju i umanjuju prinoskrme. Tu na zna~aju dobijaju doma}i genotipovi vi{egodi{njih trava prilago|enilokalnim agroekolo{kim uslovima jer su prete`no selekcionisani od autohtonihili odoma}enih populacija.

Brojni su selekcioni kriterijumi razvijeni u svetu koji unapre|uju otpornostna su{u kao {to su mogu}nost nicanja semena sa ve}e dubine setve, ve}aveli~ina semena, broj, veli~ina i otvaranje stoma, provodljivost i efikasnostusvajanja vode itd. Prirodna selekcija tako|e ima veliku ulogu kod ove osobinevi{egodi{njih trava jer prilago|ene populacije imaju bolju otpornost (Reed et al.,1987). U radu Sokolovi}a (2001) uo~eno je znatno prore|ivanje prou~avanihgenotipova sorte Ilirka ve} u tre}oj godini mati~njaka, dok su genotipovi lokalnih populacija zadràli ve}u brojnost. Doma}i oplemenjiva~ki programi za pove -}anje otpornosti na su{u sastoje se od unapre|enja poljske perzistencije iselekcije genotipova koji ̀ ive duè u poljskim su{nim uslovima i samim tim vi{etoleri{u su{u. Tako je selecionisana i priznata 2006. godine sorta engleskogljulja K-11 (Sokolovi} i sar., 2007).

Prinos semena vi{egodi{njih trava kao kriterijum za oplemenjivanje jeizuzetno bitan, jer nakon dugotrajne i sloène selekcije koja se na kraju veri -fikuje priznavanjem nove sorte, predstoji jo{ i dug put do {iroke primene te sorte u proizvodnji. Osnovno maj~insko seme novih sorti se treba dovoljno umnoìtiza {iru upotrebu, a nova sorta se mora odlikovati dobrim prinosom semena da bi bila privla~na za semenare. Vrlo ~esto je ova osobina u negativnoj korelaciji sadrugim va`nim osobinama na koje se vr{i selekcija. Oplemenjivanje ove osobine se vr{i per se, ili preko brojnih komponenti prinosa semena (Soko lovi} et al.,2006) kao {to su broj generativnih izdanaka, duìna klasa, odnosno metlice,broj klasi}a, odnosno bo~nih grana metlice, masa hiljadu zrna, kvalitet semenaitd.

Najbitnije metode oplemenjivanja vi{egodi{njih trava

Usled razli~itosti karakteristika vi{egodi{njih trava ne postoji jedinstvenametoda oplemenjivanja za sve vi{egodi{nje trave, ali su specifi~ne metodeoplemenjivanja koje se primenjuju za odre|enu vrstu, odre|ene evolucijom istepenom razvoja objekta oplemenjivanja, vremenom domestifikacije i raspo -loìvom varijabilno{}u u materijalu. Kontinuirana selekcija i izolacija koju ~ovek~ini, tako|e ima jak uticaj na smanjenje ukupne geneti~ke varijabilnosti i delo -vanje gena. Sve su ove varijable nezavisne, ali zajedno odre|uju mogu}nostprimene odre|enog metoda oplemenjivanja, odnosno upravo ”geneti~ka arhi -tektura vrste odre|uje metod oplemenjivanja” (Breese and Hay ward, 1972).

Fenotipska masovna ili rekurentna selekcija su naj~e{}e primenjivanimetodi oplemenjivanja vi{egodi{njih trava. Fenotipska rekurentna selekcija jemo}no selekciono oru|e, dizajnirano da brzo pove}a frekvenciju poèljnih genaodràvaju}i geneti~ku varijabilnost i minimiziraju}i inbriding unutar populacija.To je visoko izdr`ljiv metod koji koristi sve aditivne geneti~ke varijacije unutarpopulacija i obezbe|uje primetan progres ~ak i za osobine sa malom heri ta -


bilno{}u (Hallauer & Miranda, 1981). Uz primenu odre|enih ograni~enja, koja se odnose na eliminaciju polena nepoèljnih genotipova, kontrolu oplodnje iklonsko razmnoàvanje, mogu}e je skratiti ciklus oplemenjivanja i ubrzati samproces rekurentne selekcije (Bur ton, 1982). Da li su ovo i najuspe{nije metodeoplemenjivanja, pitanje je za razmatranje, jer u oblasti krmnih trava nema eks -perimenata koji upore|uju uspehe razli~itih metoda oplemenjivanja (Brummer,2005). Isti autor navodi da dugotrajna fenotipska rekurentna selekcija pred -stavlja osnovu u oplemenjivanju prinosa krmnih biljaka i na nju bi bilo mogu}enadgraditi sve savremene alternativne metode oplemenjivanja (molekularnimarkeri), kako bi se sam proces oplemenjivanja u~inio efikasnijim. Ovu selek -ciju bi trebalo vr{iti u okviru stabilnih populacija da bi se izbeglo cepanje po -èljnih genskih kompleksa, ali i na vrlo {irokim germplazmama da bi se ujednoprou~io i uticaj geneti~ke strukture populacija na selekcioni odgovor. Ipak,fenotipska rekurentna selekcija na geneti~ki {irokim populacijama dovodi dospore akumulacije poèljnih osobina kontrolisanih aditivnim geneti~kim efek -tom (Brummer, 1999).

Fenotipska rekurentna selekcija se primenjuje vrlo ~esto na osobine saniskom heritabilno{}u i u tom slu~aju selekcioni odgovor po ciklusu selekcijenije zadovoljavaju}i, ve} se pribegava ponavljanju selekcionih ciklusa ili pro -genom testiranju ako je heritabilnost ispod 10%.

Konvencionalno oplemenjivanje krmnih trava naj~e{}e je bazirano na dobi -janju sinteti~kih sorti i populacija (Krsti} i sar, 1982; Tomi} i sar., 1992; Soko -lovi} i sar, 2007 u {tampi). Sinteti~ke sorte se dobijaju me|usobnim ukr {tanjemodabranih roditelja (S0) u svim mogu}im kombinacijama, da bi se proizvelooplemenjiva~ko seme (prva sinteti~ka generacija, S1). Ono se postepeno umno -àva do dovoljne koli~ine sertifikovanog semena (S3 ili S4) u izolaciji (Brummer,1999; Casler et al., 1995). Maj~inske biljke (roditelji) su odabrane zbog poten -cijalno visoke kombinacione sposobnosti za agronomski va`ne karakteristikekoja se moè potvditi polikros ili topkros testom (Wilkins, 1991; Sokolovi},2006). Prema Fos ter et al. (2001) proces oplemenjivanja engleskog ljulja naj -~e{}e po~inje prou~avanjem bazi~ne populacije od 2000 do 5000 genotipova,pra}enog odabirom pribli`no 200 genotipova svrstanih u jednu ili vi{e grupa uzavisnosti od vremena stasavanja i zatim ukr{tenih u polikrosu unutar grupa.Nakon half sib analiza odabiraju se superiorne maj~inske biljke, ponovo ukr{taju u polikrosu daju}i sintetik 1 sastavljen od 7 do 10 roditeljskih komponenti kojiprolazi jedan ciklus umnoàvanja semena. Isti proces oplemenjivanja je mogu}kod ostalih vrsta vi{egodi{njih trava.

Heterozis, kao pojava, pretstavlja superiornost potomaka (F1 generacija) ujednoj ili vi{e osobina u odnosu na roditelje (P). Dosta je istraìva~a radilo naovome fenomenu na razli~itim ratarskim kulturama prvenstveno na una pre -|enju prinosa proizvodnjom hibrida. Kod krmnih trava ostvarivanje heterozisa uprinosu suve materije je vezano za proizvodnju hibrida i razvija se vi{e od 60godina (Brummer, 1999), ali je ograni~eno sistemom oplodnje i nemogu}no{}udobijanja dovoljne koli~ine semena hibridne heteroti~ne generacije. Ve} nakonjednog ciklusa umnoàvanja semena nove hibridne sorte, heteroti~ni efekat sesmanjuje za 50% (Poselt, 2003). Iz tih razloga do sada nema komercijalnihhibrida vi{egodi{njih trava.

Postoji i mogu}nost ukr{tanja parcijalno inbridovanih roditelja (umnoènih u izolaciji) koju je predloìo Eng land (1974) pri ~emu su oko 83% potomaka


stvarni hibridi dok ostatak otpada na unutarpopulacijska ukr{tanja. Ti tzv. SIhibridi prakti~no pokazuju heteroti~ni efekat ve}i od 20% (Posselt, 1993).

Brummer (1999) iznosi tezu o ”polu-hibridima” (semihibridi), odnosnohibridnim populacijama nastalim ukr{tanjem odabranih populacija prethodnoumnoènih da bi se u F1 generaciji dobilo dovoljno semena za komercijalnuupotrebu. Ovu ideju je prvi razradio Bur ton (1948) i ove hibride nazvao ”slu~ajnihibridi”, jer se smatra da na principu slu~ajnosti kod oko 50% potomaka ne}edo}i do me|upopulacionih ukr{tanja. U praksi ovaj procenat je jo{ manji i iznosioko 35% na italijanskom ljulju (Bertling, 1993, po Posselt, 2003). Iako sinhro -nizacija cvetanja roditeljskih populacija predstavlja usko grlo ovog metoda,heterozis je ostvaren kod brojnih vi{egodi{njih trava (Fos ter, 1971; Eickmeyer,1994, po Posselt, 1993). Brummer (1999) za razli~ite selekcionisane populacijekoje se koriste u ukr{tanjima, a nazivaju se ”heteroti~ne grupe”. Identifikovanje irazvoj heteroti~nih grupa, kao i njihovo odràvanje i umnoàvanje u izolaciji,predstavlja po istom autoru osnovu za dobijanje komercijalno isplativih hibri d -nih sorti vi{egodi{njih trava.

Odre|ivanje koje su populacije i njihove kombinacije najbolje za dobijanjeheterozisa iziskuje istraìvanja razlike alelne frekvencije populacija ili geno -tipova. Ovo se moè posti}i metodama molekularnih markera ili direktnimukr{tanjem populacija radi provere kombinacionih sposobnosti (Fos ter, 1971).Heterozis kod brojnih prou~avanih osobina engleskog ljulja prisutan je prilikomukr{tanja geneti~ki najudaljenijih genotipova (Sokolovi}, 2006).

Obzirom da su krajnji rezultat oplemenjivanja genotipovi unapre|enih karak -teristika, adekvatno planiranje samog metoda i na~ina selekcije iziskuje pred -vi|anja unapre|enja biljaka koje se ozna~ava kao geneti~ka dobit selek cijom.Ovaj parametar se pokazao kao nezamenljiv u odabiru najefikasnijeg metodaoplemenjivanja. Geneti~ka dobit zavisi od samog materijala na kome se radi,njegove varijabilnosti i heritabilnosti, tipa oplodnje i nasle|ivanja, same osobinena koju se vr{i oplemenjivanje, ali i od modela oplemenjivanja. Gene ti ~ka dobit se moè pove}ati ve}om kontrolom ukr{tanja roditelja, reduk cijom trajanja ciklusaselekcije i pobolj{anjem kvaliteta oplemenjiva~kih ogleda (Hallauer, 1981).

Tako|e, ako se selekcija vr{i na vi{e osobina selekcioni odgovor i dobit supozitivni, ali znatno niì (Sokolovi}, 2006). Predvi|anje dobiti u selekciji moè po Casler (1999) posluìti za predvi|anje najboljeg metoda oplemenjivanja. Iako jedobio neslaganje u predvi|enoj i ostvarenoj dobiti u dve studije utvrdio je da serelativne razlike izme|u selekcionih metoda u predvi|enoj dobiti i realizovanojdobiti me|usobno slaù. Identi~an ishod oplemenjivanja je prisutan i u raduSokolovi}a (2006).

Jedan od bitnih metoda selekcije za formiranje potpuno nove germplazmeje proizvodnja poliploidnih sorti koje se odlikuju pobolj{anim karakteristikama u odnosu na diploide. Ovo se moè posti}i dupliranjem broja hromozoma (pro -dukcija amfiploida) u vegetativnim izdancima dejstvom vodenim rastvoromkolhicina (Tomi}, 1994; Tomi} i Popovi}, 1996). Ovako dobijeni poliploidi imajuve}u produkciju zelene i suve materije, broj izdanaka i broj procvetalih izdanakaod diploida od kojih poti~u (Hassan et al., 1989).

Tako|e hibridizacija, odnosno ukr{tanje razli~itih vrsta istog roda (inter -spe cies) ili ~ak i razli~itih rodova (intergeneric) postaje zanimljiv metod zadobijanje me|uvrsnih hibrida pobolj{anih i kombinovanih karakteristika. Ova -kav vid ukr{tanja me|u biljnim vrstama prisutan je u prirodi, naro~ito me|u


travama, a istraìvanja su bazirana na prou~avanju Lolium-Fes tu ca kompleksa(Thomas & Humphreys, 1991). Naro~ito mnogo se radilo na dobijanju i prou -~avanju hibrida izme|u italijanskog i engleskog ljulja sa jedne strane i visokog ilivadskog vijuka sa druge strane (Zwierzykowski, 1980; Casler et al., 2002), ~ime se kombinuju pozitivne osobine ovih vrsta i objedinjuju u hibridima.

Danas je u oplemenjivanju vrlo zastupljena metoda kultura tkiva. Najbitnijemogu}nosti kulture tkiva kojima se unapre|uje oplemenjivanje su brzo umno -àvanje materijala, skladi{tenje materijala na duè vreme i brzo dobijanjeveoma varijabilnog materijala somaklonalnim varijacijama.

Pored toga {to su sprovedena brojna istraìvanja na nasle|ivanju multi ge -nskih osobina (koriste}i klasi~ne biometri~ko-statisti~ke metode), opleme nji -va~i krmnih trava imaju malo ili nimalo podataka o broju genskih lokusa kojiuti~u na pojedine osobine, lociranosti lokusa na hromozomima, ja~ini uticajapojedinih lokusa na ispoljavanje osobine, plejotropnom efekatu i epistati~kojinterakciji lokusa i variranju ekspresije gena u razli~itim sredinama (Stuber,2001). Upravo odgovore na ova pitanja je mogu}e dobiti primenom moleku lar -nih metoda oplemenjivanja, odnosno mapiranjem lokusa kvantitativnih osobina (QTL) {to }e na kraju dovesti do boljeg razumevanja geneti~kih fenomenaepistaze, plejotropije, a naro~ito heterozisa.

Metoda analize izoenzimskog sastava je pored evaluacije po~etnog mate -rijala na{la primenu i u drugim oblastima selekcije. Za sam proces selekcije vrloje zanimljiva me|uzavisnost izoenzimskog sastava i agronomskih osobina ispi -tivanog materijala, kao i zavisnost pomenutih osobina od ekogeografskog fak -tora (Loos, 1994). Veoma je zna~ajna identifikacija individualnih gena koji uodre|enoj meri uti~u na kvantitativne osobine (Humphreys, 1992). Tako|e jezna~ajna mogu}nost utvr|ivanja geneti~ke sli~nosti odnosno dis tance metodom izozimskog sastava, ~ime se mogu predvideti najbolji genotipovi i populacije zaukr{tanje (Sokolovi}, 2006).

Metode geneti~kih markera bazirane na DNA polimorfnosti se javljaju se -damdestih godina sa pojavom sekvencioniranja DNA i mogu}no{}u analizenjegovih fragmenata elektroforezom. Zadnjih godina ove metode postaju bitanalat u oplemenjivanju (Fos ter et al., 2001), odre|ivanju QTL (Knapp, 2001),mapiranju genoma i za{titi sorti i linija. Naj~e{}e primenjivane metode kodvi{egodi{njih trava su bile RFLP, AFLP i RAPD, dok se danas naj~e{}e koristemetode microsatelitne DNA, odnosno SSR markera.

Rezlutati oplemenjivanja vi{egodi{njih trava u Srbiji

Tradicija oplemenjivanja vi{egodi{njih trava je u na{oj zemlji veoma duga.Pionirski koraci u ovoj nau~noj oblasti u~injeni su znatno kasnije nego u svetu,ali ipak dosta davno. Sredinom pro{log veka, ta~nije 1961. godine formiran jeZavod za krmno bilje u Kru{evcu, specijalizovana nau~no-stru~na ustanova zaoplemenjivanje i prou~avanje iskori{}avanja krmnog bilja u ~ijem delokrugurada su se na{le i vi{egodi{nje trave kao bitne komponente sto~ne hrane,naro~ito u brdsko-planinskom podru~ju kome je ova ustanova i gravitirala. Kaorezultat 45-togodi{njeg nau~nog i oplemenjiva~kog rada u Institutu za krmnobilje priznato je i ra{ireno u proizvodnji i praksi 15 novih sorti u na{em agro -ekolo{kim uslovima najbitnijih vi{egodi{njih trava. To su krmne sorte jeèviceK-6, K-7, K-rana i K-40, ma~jeg repa K-15 i K-41, italijanskog ljulja K-13 i K-29t,


livadskog vijuka K-21, visokog vijuka K-19 i K-20, crvenog vijuka K-14, fran cu -skog ljulja K-12 i najnovija priznata sorta engleskog ljulja K-11. U sortiment jeuklju~ena i parkovska sorta crvenog vijuka K-parkovski priznata 1989. godinekoja se odlikuje boljom pokrovno{}u od stan dard sorte Jabeljska, kao i manjomvisinom biljaka za 2 cm (Tomi}, 1989). K-parkovski je sinteti~ka sorta nastala ododabranih genotipova ukr{tenih u polikrosu. Tako|e, simultano je u na{oj dru -goj selekcionerskoj ustanovi Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadustvorena i priznata 1979. sorta visokog vijuka Novosadski visoki vijuk 10 (NS-10).

Sve doma}e priznate sorte za proizvodnju sto~ne hrane se odlikuju visokim geneti~kim potencijalom produkcije biomase dobrog kvaliteta, kao i brojnimspecifi~nim osobinama kao {to su razli~ita vremena stasavanja, poja~ana per -zistencija i otpornost na stresne uslove sredine, prvenstveno na su{u. U tabeli 1.date su neke od krakteristika krmnih sorata vi{egodi{njih trava registrovanih uSrbiji u prethodnom periodu.

Jeèvica, kao jedna od najva`nijih vi{egodi{njih trava i komponenta brojnih sme{a za ko{enje i ispa{u, u sortimentu je predstavljena sa 4 sorte. Sorte K-6 iK-7 su me|u prvim priznatim sortama u Institutu za krmno bilje ~ije je ople me -njivanje otpo~elo 1960. godine. Sorta K-6 je formirana od 6 genotipa poreklomiz introdukovanih sorti (4 iz ̂ ehoslova~ke, 1 iz Holandije i 1 iz Portugalije). To jevisoko produktivna sorta ~iji je prose~ni trogodi{nji prinos suve materije iznosioi do 13,4 t ha-1 sa prose~no 13,2% sirovih proteina (Te{i}-Jovanovi} i sar.,1978). U radu Krsti}-a i sar. (1978) sorta K-6 je ostvarila prinos zelene mase udrugoj godini useva od 76 t ha-1 u 3 otkosa, dok je K-7 u istim uslovima kaokasnostasnija dostigla 62,7 t ha-1 zelene mase. U istraìvanju Tomi} et al. (1989) ove dve sorte jeèvice su ostvarile prose~an ~etvorogodi{nji prinos suve materije od 7,67 t ha-1 (K-6), odnosno 6,46 t ha-1 (K-7). Tako|e, sorta K-7 je u trogo -di{njim istraìvanjima ostvarila prinos suve materije od 8,9 t ha-1 u nizijskompodru~ju (ôli} i sar., 1982). ̂ etvorogodi{nji prosek prinosa suve materije sorteK-6 iznosi 11,6 t ha-1, dok je sorta K-7 kao kasnostasna dostigla 10,1 t ha-1

(Mijatovi}, 1978). Prou~avaju}i hemijski sastav suve materije ove dve sorte istiautor je utvrdio da sadràj sirovih proteina u ~etiri otkosa kod sorte K-6 kre}e od175 do 203,4 g kg-1, odnosno od 164,9 do 179,8 g kg-1 kod sorte K-7. Sadràjsirove celuloze je kod obe sorte oko 25 g ka-1. Kolarski i sar. (1982) potvr|ujuvisok kvalitet suve materije sorti jeèvice K-6 i K-7 (tab.1).

Sorta K-rana selekcionisana je kao ranostasna sinteti~ka sorta i priznata1992. godine. Dobijena je ukr{tanjem 6 ranostasnih genotipova, 4 iz odoma -}enih i 2 iz autohtonih populacija i klasa 20 dana ranije od ostalih srednjestasnih sorti. (Tomi} et al., 1995). Sorta se odlikuje visokim prinosom suve materije oko10 t ha-1 (tab.1) koji je vi{i od prinosa stranih sorti jeèvice u lokalnim ekolo{kimuslovima (Sokolovi} i sar., 2004a). Nova sorta jeèvice K-41 nastala je od 7autohtonih populacija flore Srbije. Po morfolo{kim osobinama sli~na je sortiK-6. Otporna je na niske tem per a ture i poleganje. Ostvaruje prose~no oko 10,5 t ha -1 suve materije godi{nje (Tomi} i sar., 2001; Sokolovi} i sar., 2004a) i pro se -~an sadràj sirovih proteina je 164,3 g kg-1. Sorta je srednjestasna i preporu~ujese za iskori{}avanje u ~istoj kulturi ili u sme{ama.

Italijanski ljulj je u doma}em sortimentu zastupljen sa dve sorte. Diploidnasorta K-13 je nastala vi{estrukom masovnom selekcijom iz populacije êho -slova~kog porekla u toku 6 generacija. Sorta se odlikuje prose~nim trogodi{njim prinosom suve materije na ~etiri lokaliteta od 14,07 t ha-1 i prinosom sirovih


Zb

orn

ik ra

do

va, S

vesk

a 4

4, 2

007.

61

Tabela 1. Visina stabljika (cm), prinos (t ha-1) suve materije (SM) i kvalitet sorti vi{egodi{njih trava priznatih od 1979-2007. godineTa ble 1. Plant height (cm), yield (t ha-1) of dry mat ter (DM) and qual ity of cultivars of pe ren nial grasses ac knowl edged from year 1979

to 2007

Odgajiva~ka inst. ibroj sorti

Breed ing inst. andnum ber of cultivars

Vrsta, sorta i godina priznavanja (repriznavanja)

Spe cies, cultivar and year of ac knowl edg ing (re-ac knowl edg ing)

Visina(cm)

Height

Prinos suvematerije

(tha-1)Dry mat ter yield

U gkg-1 SMIn gkg-1 of DM Izvori podataka

Source of dataSPCP

SCCC

Institut za krmno biljeIn sti tute of for age crops

(14)

Je`evicaCocksfoot

K-6 1976 105 7,67 - 11,6 101,5-104,4 285,1-319,8[40], [71], [33],

[74], [79]

K-7 1976 116 6,46 - 10,1 125,2 316,5 [40], [71], [33]

K-rana 1992 89,3-120 9,12-10,44 84 -127,8 297-313,1[74], [53], [72],

[79]

K-40 2001 86,6 10,59 103,6-170,6 272,3 [53], [79]

Ma~ji repTim o thy

K-15 1979 56,3 7,5-15,01 83,6-113,3 268,2-293,6[77], [73],[16], [30]

K-41 2002 86,6 6,56 139,5 - [53]

Italijanski ljuljItal ian ryegrass

K-131979

(2006)59,7 -67 10,36 -14,07 115,7-142,6 219,2-252,2 [76], [79]

K-29t 1994 65,7 15,5 145,7 234 [80], [79]

Livadski vijukMeadow fes cue

K-21 1986 - - 124,8-132,4 225-290,7 [79], [70], [30]

Visoki vijukTall fes cue

K-19 1982 97,5 13,3-17,72 113,4-118 304,6 [79], [73], [35]

K-20 1982 95 13,15-15,66 102,6 269,8 [79], [73], [35]

Crveni vijukRed fes cue

K-141979

(2006)64,3 7,44-10,56 117,7 265,4 [53], [71]

Francuski ljuljTall oat grass

K-121979

(2006)66 12,46 92 296,9 [83]

Engleski ljuljPe ren nial ryegrass

K-11 2006 42,2 6,45 115,5 307,2 [58], [83]

Institut za ratarstvo i povrtarstvo

In sti tute of field and veg e ta ble crop

(1)

Visoki vijukTall fes cue

NS-10 1979 100 12,11 115 - [35]

proteina od 1646 kg ha-1 (Tomi} i Popovi}, 1996). Sorta je repriznata 2006.godine. Druga sorta K-29t je na{a prva autotetraploidna sorta vi{egodi{njihtrava dobijena ve{ta~kim putem indukcijom poliploidije kolhicinom. Deset poli -ploidnih porodica koje ~ine sortu poti~u iz sorti B-9, Jabeljska i K-13 (Tomi},1994). Dostiè prose~an trogodi{nji prinos suve materije na 4 lokaliteta od 15,5t ha-1 i prinos proteina od 2328 kg ha-1 (Tomi} i sar., 2001a).

Po~etni selecioni materijal sorata visokog vijuka K-19 i K-20 ~ine odo -ma}ene populacije introdukovane iz SAD 30 godina pre oplemenjivanja (Krsti} isar., 1982). Selekcija je vr{na u smeru odabira biljaka poja~anog kvaliteta suvematerije. Zavr{ni stupnjevi oplemenjivanja sastojali su se u vi{estrukomukr{tanju vegetativno umnoènih klonova (21 srednjestasni za K-20 i 27 zaK-19). To su visokoprinosne sorte koje dostiù preko 13 t ha-1 suve materije(Krsti} i sar., 1982).

Sorta ma~jeg repa K-15, kao i sorte crvenog vijuka K-14 i francuskog ljuljaK-12 su sorte produkti prvih oplemenjiva~kih procesa u Institutu za krmno bilje inastale su od populacija ~ehoslova~kog porekla vi{estrukom masovnom selek -cijom. Sorte su repriznate 2006. godine. Sorta K-15 dostiè prinos sena od 7,5 tha-1 na planinskim lokalitetima (Tomi} et al., 1997) do 13,11 t ha-1 (Tomi} et al.,1989). Nova sorta ma~jeg repa K-41 priznata 2002. godine do sada je uogledima usled nepovoljnih klimatskih uslova ostvarila relativno niì prinos(6,56 t ha-1) u pore|enju sa ranijim prinosom K-15, ali je taj prinos bio ve}i odstrane sorte Foka (6,25 t ha-1). Sorta crvenog vijuka K-14 prilikom priznavanjapo izve{taju Komisije za priznavanje ostvarila je prinos suve materije od 10,56 tha-1, dok je u kasnijim prou~avanjima dostigla izme|u 7,095 t ha-1 (Tomi} et al.,1998) i 7,82 t ha-1 (Sokolovi} i sar., 2004a) {to je bilo vi{e od prinosa strane sorte Kos (7,69 t ha-1).

Krsti} i sar. (1978) navode da je francuski ljulj K-12 dostigao prose~an go di -{nji prinos zelene mase u brdsko-planinskom podru~ju Valjeva od 46,87 t ha-1.

Sorta livadskog vijuka K-21 je produktivna sorta (Tomi} i Te{i}-Jovanovi},1986) koja se odlikuje visokim kvalitetom suve materije sa prose~no 124,8 gkg-1 sirovih proteina i 290,7 g kg-1 sirove celuloze (Ignjatovi} i sar., 2004).

Najnovija sorta vi{egodi{njih trava u sortimentu Instituta za krmno bilje jesrednjestasna sinteti~ka sorta engleskog ljulja. Nastala je fenotipskom reku ren -tnom selekcijom od autohtonih genotipova iz flore Srbije. Odlikuje se prose~nim prinosom suve materije od 6,45 t ha-1, koji je u 2006 godini na lokalitetimaKru{evac i Zaje~ar iznosio 8,22, odnosno 8,65 t ha-1, (Tomi} i sar., 2007; Soko -lovi} i sar., 2007 u {tampi). Sadràj sirovih proteina iznosio je 115,5 g kg-1 suvematerije, a sirove celuloze 307,2 g kg-1. Prose~na visina biljaka je 42,2 cm.

U skorije vreme na na{em trì{tu su se pojavile i od Sortne komisijepriznate sorte pojednih vrsta trava semenarske firme Agrosit iz Aleksandrovca.To su sorte francuskog ljulja Go~, crvenog vijuka Alfest i engleskog ljulja Alper. Unedostatku nau~nih istraìvanja sa ovim sortama moèmo zaklju~iti da uogledima sortne komisije gde su proteklih godina sluìli kao standardi pokazujusolidne rezultate.

Nove metode i kriterijumi u oplemenjivanju trava - perspektive

Itraìva~i su poslednjih godina suo~eni sa brojnim izazovima u prog ra mi -ma oplemenjivanja, a mnogi od njih se mogu re{iti unapre|enjem starih irazvojem i primenom novih tehnologija. Neki od tih izazova su po Stuber (2001):


1. Identifikacija korisnih geneti~kih pokazatelja u raznovrsnim populacijama i linijama;

2. Uno{enje po`eljnih gena u odabrani oplemenjiva~ki materijal;3. Unapre|enje programa rekurentne selekcije bazirano na fenotipskom

odgovoru;4. Prou~avanje osnove heterozisa i predvi|anje osobina hibrida;5. Razumevanje i modifikovanje interakcije genotip - spolja{nja sredina.

Svi ovi ciljevi se mogu posti}i prou~avanjem i odabirom najpovoljnije,najefikasnije i najproduktivnije kombinacije metoda oplemenjivanja. S drugestrane, predvi|anje odre|enih geneti~kih parametara kao {to su heritabilnost(Sokolovi} i sar., 2004b), geneti~ke korelacije (Sokolovi} et al., 2001; Sokolovi}et al., 2005), predvi|ena selekciona dobit (Sokolovi}, 2006) i interakcija genotip- sredina (Waldron et al., 1998) je od neizmernog zna~aja za formulaciju efikasne strategije i metoda oplemenjivanja.

U budu}em oplemenjiva~kom radu u na{oj zemlji na vi{egodi{njimtravama posebnu pa`nju treba usmeriti na slede}e teme:• Oplemenjivanje u pravim proizvodnim uslovima, odnosno oplemenjivanje

za kompetitivnost vi{egodi{njih trava u sme{ama i kompatibilnost saleguminoznim vrstama u sme{i.

• Uvo|enje novih vrsta vi{egodi{njih trava u proces oplemenjivanja, tzv.”sekundarnih trava”, (Frame, 1989; 1990), koje se odlikuju {irokomgeneti~kom osnovom i prilagodljivo{}u brojnim agroekolo{kim uslovima({iroka ekolo{ka valenca) i koje nemaju velike zahteve za zemlji{tem usmislu plodnosti i vlage (lisi~ji rep, bezosni vlasen, trstika).

• Pove}anje otpornosti, odnosno tolerancije na su{ne uslove sredineoplemenjivanjem fiziolo{kih i morfolo{kih osobina (razvijenost korenovogsistema).

• Formiranja ~itave palete sorti razli~itog vremena stasavanja najbitnijih vrsta vi{egodi{njih trava u cilju komponovanja sme{a razli~itog na~ina i vremena iskori{}avanja.

• Indukovanje poliploidije na engleskom ljulju i ostalim prirodno diploidnimtravama, kao i rad na iterspecies hibridizaciji (Lolium-Fes tu ca kompleks)radi dobijanja hibrida kombinovanih i pobolj{anih osobina polaznih vrsta.

• Razvijanje heteroti~nih populacija najva`nijih vrsta vi{egodi{njih trava idobijanje i prou~avanje semihibrida.

• Upoznavanje i uvo|enje metoda molekularnih markera u cilju prou~avanjageneti~ke varijabilnosti i divergentnosti polaznog oplemenjiva~kog mate -rijala i marker asistiraju}e selecije.

Zaklju~ak

Tokom dugogodi{njeg nau~no-istra`iva~kog rada u oblasti oplemenjivanja vi{egodi{njih trava u doma}im nau~nim Institutima je selekcionisan veliki brojsorti za sto~nu hranu koje se odlikuju visokim geneti~kim potencijalom zaprodukciju i kvalitet suve materije i brojna agronomski va`na svojstva. Ukupno je uvr{teno na sortnu listu 19 sorti, od kojih su 18 krmnih, dok je jedna sortaparkovska. Od krmnih sorti najve}i broj je selekcionisan u nau~nim institutima(14 u Institutu za krmno bilje, Kru{evac i 1 u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo,Novi Sad), dok su tri poreklom iz semenarske ku}e Agrosit iz Aleksandrovca.


Sve sorte selekcionisane u doma}im nau~nim ustanovama dobijene suupotrebom savremenih metoda i kriterijuma oplemenjivanja vi{egodi{njih tra -va. Naj~e{}e kori{}eni metod selekcije je masovna, odnosno fenotipska reku -rentna selekcije, modifikovana u cilju skra}enja samog ciklusa selekcije i reduk -cije nepoèljnih ukr{tanja, pra}enja polikros metodom ukr{tanja i formi ranjemsinteti~ke sorte. Jedna sorta je stvorena dupliranjem broja hromozomatretiranjem kolhicinom. Najzastupljenije osobine u oplemenjivanju su prinos ikvalitet suve materije, razli~ito vreme stasavanja, poja~ana tolerancija na su{neuslove, odnosno poljska perzistentnost i dobar prinos semena kao krajnjikriterijum oplemenjivanja.

U budu}em oplemenjiva~kom radu }e se posebna pa`nja posvetiti uvo |e -nju novih savremenih metoda oplemenjivanja i pro{irenju broja vrsta vi{e -godi{njih trava objekata selekcije.

Literatura

Beddows,A.R. (1953): The ryegrass in Brit ish ag ri cul ture: a sur vey. Bull. no. 17, Se ries H,Welsh Plant Breed ing Sta tion, Aberystwyth, Wales.

Breese, E.L. and Hay ward, M.D. (1972): The ge netic ba sis of pres ent breed ing meth ods infor age crops. Euphytica 21, p. 324-336.

Brummer, E.C. (1999): Cap tur ing heterosis in for age crop cultivar de vel op ment. Crop Sci.,Vol.39, p. 943-954.

Brummer, E.C. (2005): Thoughts on breed ing for in creased for age yield. Procceding of XXIn ter na tional Grass land Con gress, Dub lin, Ire land, p. 63.

Bur ton, G.W. (1948): The per for mance of var i ous mix tures of hy brids and pat ent in bredpearl mil let (Pannisetum glaucum). J. Am. C. Soc. Agron., 40, p. 908.

Bur ton, G.W. (1982): Im proved re cur rent re stricted phenotypic se lec tion in creasesbahiagrass for age yields. Crop Sci., 22, 1058-1061.

Carlson, I.T. (1990): Di rect and in di rect se lec tion for for age yield in reed canarygrass. p.83-84. Agron omy ab stracts, ASA, Mad i son, WI.

Car pen ter J.A. and Casler M.D. (1990): Di ver gent phenotipic se lec tion re sponse in soothbromegrass for for age yield and nu tri tive value. Crop Sci., 30, 17-22.

Casler M.D. (1988): Per for mance of orchardgrass, smooth bromegrass and ryegrass inbinarymixtures with al falfa. Agron. J., 80, 509-514.

Casler M.D. (1995): Pat terns of vari a tion in a col lec tion of pe ren nial ryegrass ac ces sions.Crop Sci ence 35, p. 1169-1177.

Casler, M.D. (1999): Phenotypic reccurent se lec tion meth od ol ogy for re duc ing fi ber con -cen tra tion in smooth bromegrass. Crop Sci. 39, p. 381-390.

Casler M.D. and Hovin A.W. (1985): Pre dict ing for age yield from mor pho log i cal traits inreed canarygrass. Crop Sci., 30, 783-787.

Casler, M.D., Pedersen, J.F., Eizenga, G.C. and Stratton, S.D. (1996): Germplasm and cul -tivar de vel op ment. p 413-469. In: L.E. Moser et al. (ed.): Cool-sea son for age grasses,Agron. Monogr. 34. ASA, CSSA and SSSA, Mad i son, WI.

Casler, M.D., Pe ter son, P.R., Hoffman, L.D., Ehlke, N.J., Brummer, E.C., Hansen, J.L.,Mlyna rek, M.J., Sulc, M.R., Henning, J.C., Undersander, D.J., Pitts, P.G., Bilkey, P.C.and Rose-Fricker, C.A. (2002) : Nat u ral se lec tion for sur vival im proves freez ing tol er -ance, for age yield, and per sis tence of festulolium. Crop breed ing, ge net ics & cy tol -ogy,

Ceccarelli, S., Falcinelli, M. and Damiani, F.(1980): Se lec tion for dry mat ter yield in Loliumperenne L. I Di rect re sponse to se lec tion. Can. J. Plant Sci., 60, p. 491-500.

ôli} D., Ocokolji} S., Valenta M. i Zbignjev P.(1982): Prinosi suve nmaterije nekih soratavisokog vijuka, jeèvice, francuskog ljulja, ma~ijeg repka i livadskog vijuka u


nizijskom podru~ju SR Srbije, Sinopsisi referata IV jugoslovenskog simpozijuma okrmnom bilju, Novi Sad, 42-44.

Dini} B., Lazarevi} D., Ignjatovi} S., Dordjevi} N. (2003): The in flu ence of de vel op mentphase and dry mat ter level on qual ity and nu tri tive value of orchardgrass si lage.Procceding of 11th In ter na tional sci en tific Sym po sium ”For age Con ser va tion”, 9.-11.09., Nitra, Slo vak Re pub lic, p. 130-131.

Eng land, F.J.W. (1974): The use of in com pat i bil ity for the pro duc tion of F1 hy brids in for age grasses. He red ity, 32., p. 183-188.

Fos ter,C.A. (1971): Interpopulational and intervarietal hy bridi sa tion in Lolium perennebreed ing: heterosis un der non com pet i tive con di tions. J. Agric. Sci., 76, p. 107-130.

Fos ter, J.W., Jones, E.S., Kolliker, R., Drayton, M.C., Dupal, M.P., Guth ridge, K.M. andSmith, K.F. (2001): Ap pli ca tion of DNA pro fil ing to an outbreeding for age spe cies. p.299-320. In: Henry, R.J. (ed): Plant geno typ ing: the DNA fin ger print ing of plants. CABIn ter na tional.

Fujimoto F. and Suzuki S. (1975): Stud ies on vari a tions and se lec tion in Ital ian ryegrasspop u la tions. III Re sponse to se lec tion for higher dry mat ter weight. Jpn. J. Breed.,25, 323-333.

Hallauer A.R. (1981): Se lec tion and breed ing meth ods. p. 3-55. In: Quan ti ta tive ge net ics inmaize breed ing. Iowa State Univ. press, Ames, Iowa.

Hallauer A.R. and Miranda, J.B.(1981): Quan ti ta tive ge net ics in maize breed ing. p. 109.Iowa State Univ. Press, Ames, IA.

Hassan, L., Jones, R.N. and Posselt, U.K. (1989): A novel source of ge netic vari a tion inryegrasses (Lolium multiflorum, L. perenne). He red ity 63, p. 339-342.

Hay ward M.D. (1970): Se lec tion and sur vival in Lolium peenne L. He red ity, 25, p. 441-447.Hay ward , M.D. (1983): Se lec tion for yield in Lolium peenne. I. Se lec tion and per for mance

un der spaced plant con di tions. Euphytica 32: 85-95.Hay ward, M.D. and Vivero, J.L. (1984): Se lec tion for yield in Lolium perenne. II. Per for -

mance of spaced plant se lec tions un der com pet i tive con di tions. Euphytica 33:787-800.

Humphreys, M.O. (1992): As so ci a tion of ag ro nomic traits with isozyme loci in pe ren nialryegrass (Lolium perenne L.). Euphytica, 59, p.141-150.

Humphreys, M.O. and Ea gles, C.F. (1988): As sess ment of pe ren nial ryegrass (Loliumperenne L.) for breed ing. I Freez ing tol er ance. Euphytica, 38, No.1, p. 75-84.

Ignjatovi} S., Sokolovi} D., Jevti} G. i Vasi} T. (2004): Uticaj starenja na hemijski sastavvi{egodi{njih trava. Acta Ariculturae Serbica, Vol. IX, 17, 325-329.

Jenkin T.J. (1943): Aberystwyth strains of grasses and clo vers. Agriculure (Lon don), 50,343-349.

Knapp, S.J. (2001): Map ping quan ti ta tive tria loci. p. 59-99. In: Phillips, R.L. and Vasil, I.K.(eds): DNA-based mark ers in plants, Kluwer Ac a demic Pub lish ers.

Kolarski D., Koljaji} V. i ^oli} D. (1982): Hemijski sastav i hranljiva vrednost nekih sorataDactylis glomerata i Fes tu ca arundinacea. Sinopsisi referata IV jugoslovenskogsimpozijuma o krmnom bilju, Novi Sad, 48-50.

Krsti} O., Te{i}-Jovanovi} B, \uki} D. (1978): Uvo|enje u proizvodnju sorata francuskogljulja (Arrhenatherum elatius MK) i je`evice (Dactylis glomerata L.) ubrdsko-planinskom podru~ju Valjeva. Sinopsisi III Jugoslovenskog simpozijuma okrmnom bilju, Bled, 157-160.

Krsti} O., Te{i}-Jovanovi} B., Tomi} Z., (1982): Osobine sorti visokog vijuka, Zbornikradova IV jugoslovenskog simpozijuma o krmnom bilju, Novi Sad, 84-96.

Lazarevi} D., Sto{i} M., Dini} B. (2001): Produktivnost sejanog travnjaka u razli~itimsistemima iskori{}avanja. Arhiv za poljoprivredne nauke. Vol. 63, No220, 251-259.

Lazarevi} D., Sto{i} M., Dini} B., Terzi} D.(1999): Dy nam ics of garss-le gume mix ture pro -duc tion un der con tin u ous graz ing by sheep. Biotehnologija u sto~arstvu. 15 (3-4) p.77-87.

Levy, E.B. (1932): New Zea land pas ture seeds. What the dominition has to of fer. N.Z.J.Agric. 44,p. 253-262.


Loos, B.P. (1994): Allozyme dif fer en ti a tion of eu ro pean pop u la tions and cultivars of Loliumperenne L., and the re la tion to ecogeographical fac tors. Euphytica, 80, 1-2, 49-57.

Mijatovi} M. (1978): Produktivnost i hranljiva vrednost nekih sorata Dactylis glomerata priintenzivnom gajenju i iskori{}avanju. Sinopsisi III Jugoslovenskog simpozijuma okrmnom bilju, Bled, 177-180.

Posselt, U.K. (1993): Hy brid pro duc tion in Lolium perenne based on in com pat i bil ity.Euphytica 71, p. 29-33.

Posselt, U.K. (2003): Heterosis in grasses. Czech jour nal of ge net ics and plant breed ing,vol.39, p. 48-53.

Reed K.F.M., Cunningham P.J., Barrie J.T. and Chin J.F. (1987): Pro duc tiv ity and per sis -tence of cultivars and Al ge rian in tro duc tions of pe ren nial ryegrass (Lolium perenneL.) in Vic to ria. Aust. J. Exp. Agric., 27, 267-274.

Rottili P., Zannone L. and Gnocci G. (1976): Ef fects of as so ci a tion and den sity in clones oftall fes cue (Fes tu ca arundinacea L.). p. 141-151. In B Den nis (ed.) Breed ing meth odsand va ri ety test ing in for age plants. Procceding of EUCARPIA Fod der Crops Sec., 7-9Sep tem ber, Den mark.

Sleper, D.A. and Nel son, C.J. (1989): Pro duc tiv ity of se lected high and low leaf area ex pan -sion Fes tu ca arundinacea strains. p. 379-380. In Jarrige et al. (ed): Proc. 16th Int.Grassl. Congr., Nice, France.

Sokolovi} D. (2001): Geneti~ka varijabilnost i selekciona vrednost autohtonih populacijaengleskog ljulja (Lolium perenne L.). Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet,Zemun - Beograd.

Sokolovi} D. (2006): Geneti~ka dobit u procesu oplemenjivanja engleskog ljulja (Loliumperenne L.). Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet Zemun - Beograd, 1-133.

Sokolovi} D., Tomi} Z. i [urlan-Momirovi} G. (2001): Geneti~ka varijabilnost autohtonihpopulacija engleskog ljulja (Lolium perenne L.). I. Fenolo{ke i morfolo{ke osobine.Arhiv za poljoprivredne nauke, Vol.62, No 220, str. 27-35.

Sokolovi} D., Tomi} Z., Ignjatovi} S., [urlan-Momirovi} G. and @ivanovi} T. (2002): Ge neticvari abil ity of pe ren nial ryegrass (Lolium perenne L.) autochthonous pop u la tions. II.Dry ma ter yield and chem i cal com po si tion. Multi-Func tional Grass lands, Qual ity For -ages, An i mal Productio and Land scapes, Grass lands sci ence in Eu rope, Vol 7., 92-93.

Sokolovi}, D. i Ralevi}, N. (2003): Predselekciono prou~avanje autohtonih populacijaengleskog ljulja (Lolium perenne L.) pomo}u multivarijacione analize. Zbornikabstrakata drugog simpozijuma za oplemenjivanje organizama, V. Banja, 1 str. 67.

Sokolovi} D., Tomi} Z., and Lugi} Z. (2003a): Dry mat ter yield com po nents of pe ren nialryegrass (Lolium perenne L.) pop u la tions. Op ti mal For age Sys tems for An i mal Pro -duc tion and the En vi ron ment, Grass lands sci ence in Eu rope, Vol 8., 126-130.

Sokolovi} D., Tomi} Z., Mrfat-Vukeli} S. and Radovi} J.(2003b): Cur rent state of Loliumperenne L. and Dactylis glomerata L. col lec tions in Ser bia. Czech J. Genet. PlantBreed., 39, p. 256-259.

Sokolovi} D., Ignjatovi} S., Tomi} Z. (2004a): Prinos i kvalitet krme eksperimentalnihgenotipova vi{egodi{njih trava. Acta Ariculturae Serbica, Vol. IX, 17, 135-142.

Sokolovi} D., Lugi} Z., Radovi} J. (2004b): Varijabilnost i heritabilnost nekih osobinagenotipova engleskog ljulja (Lolium perenne L.). Zbornik izvoda III kongresageneti~ara Srbije, Subotica, 30. novembar - 4. decembar, 150.

Sokolovi} D., Radovi} J. and Ignjatovi} S. (2004): Study of mor pho log i cal traits and yield oftall oat grass pop u la tion from Ser bia. Grass lands sci ence in Eu rope, Vol. 9, 437-439.

Sokolovic D., Ignjatovic S. and Tomic Z. (2005): Vari abil ity and cor re la tions of some in ves ti -gated traits of pe ren nial ryegrass pop u la tions. Proccedings of XX In ter na tional Grass -land Con gress, Dub lin, Ire land and UK, 125.

Sokolovi}, D., Radovi}, J., Lugi}, Z., Tomi}, Z. i Babi}, S. (2006): Ge netic vari abil ity of pe -ren nial ryegrass (Lolium perenne L.) autochthonous pop u la tions. III. Seed yield andseed yield com po nents. Procceding of 26th EUCARPIA Fod der Crops and Ame nityGrasses Sec tion Meet ing and 16th EUCARPIA Medicago spp. Group Meet ing., Perugia, It aly, XXX.


Sokolovi} D., Lugi} Z., Radovi} J., Tomi} Z., Babi} S., Vu~kovi} M. (2007): Agronomskasvoj stva nove sorte engleskog ljulja Kru{eva~ki 11 (K-11). Zbornik radova Instituta zaratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, u {tampi.

Sto{i} M. (2005): Coun try Pas ture/For age Re source Pro files: Ser bia and Montenegrowww.fao.org/ag/AGP/AGPC/doc/Counprof/serbiamontenegro/serbiamont.htm

Sto{i} M., Radojevi} D. (1980): Du ra tion and suit abil ity of grass-le gume mix tures for for agepro duc tion in the moun tain re gions of Ser bia. Pro ceed ings 8th gen eral meet ing ofthe EGF, Zagreb, 93-101.

Sto{i} M., Lazarevi} D., Dini} B., Terzi} D., Simi} A. (2005): Nat u ral grass lands as ba sic oflive stock de vel op ment in hilly-moun tain ous re gions of cen tral Ser bia. 8th In ter na -tional Sym po sium ”Mod ern Trends in Live stock Pro duc tion”. Biotehnology in An i malHus bandry. Vol 21, Book 1. 265-273.

Stuber, C.W (2001): Breed ing multigenic traits. p. 115-137. In: Phillips, R.L. and Vasil, I.K.(eds): DNA-based mark ers in plants, Kluwer Ac a demic Pub lish ers.

Te{i}-Jovanovi} B, Krsti} O., Ocokolji} S., ôli} D. (1978): Prou~avanje produktivnostinekih stranih i doma}ih sorata jeèvice (Dactylis glomerata L.) u uslovima Kru{evca iZlatibora, Sinopsisi III Jugoslovenskog simpozijuma o krmnom bilju, Bled, 161-164.

Thomas, H. and Humphreys, M.O. (1991): Prog ress and po ten tial of interspecific hy brids ofLolium and Fes tu ca. J. Agric. Sci., 117, p. 1-8.

Tomi} Z. (1988): Produktivne i kvalitetne osobine odabranih biljaka autohtonih poliploidacrvenog vijuka, Fes tu ca rubra L. Zbornik radova VI jugoslovenskog simpozijuma okrmnom bilju, Osijek, 113-120.

Tomi} (1989): Priznata sorta crvenog vijuka Fes tu ca rubra L. Kru{eva~ki parkovski(K-parkovski), Re{enje Saveznog sekretarijata za poljoprivredu br. 295 od15.01.1986.

Tomi} Z. (1994): Oplemenjivanje italijanskog ljulja (Lolium multiflorum L.) udvajanjemhromozoma. Zbornik izvoda I kongresa geneti~ara Srbije. Vrnja~ka Banja, 180.

Tomi} Z. (1997): Ge netic di ver sity of Fes tu ca rubra and Agrostis sp. pop u la tions in Ser bianflora, Sym po sium: Managment for grass land biodiversity, May 20-23, Po land,249-253.

Tomi} Z. i Mrfat-Vukeli} S. (1986): Prou~avanje autohtonih genotipova jeèvice, Dactylisglomerata L. u cilju odabiranja ranostasnih, VII Kongres biologa Jugoslavije, Budva,338.

Tomi} Z., Te{i}-Jovanovi} B. (1986): Sorta livadskog vijuka ”Kru{eva~ki 21”, Fes tu ca pra -tensis Huds, Re{enje Saveznog sekretarijata za poljoprivredu br. 481 od 15.01.1986.god.

Tomi}, Z., Sto{i}, M. & ôli}, D. (1989): The dry mat ter yield of grass cultivarss in the Up -land of Sebia, Proc. XVI In ter na tional Grass land Con gress, Nice, France, 1455-1456.

Tomi} Z., Krsti} O., Mrfat-Vukeli} S., (1992): Nova sorta jeèvice, Dactylis glomerata L.”Kru{eva~ka rana”. Re{enje Saveznog komiteta za poljoprivredu, br.2/0-04-037/022od 6.8.1992. godine.

Tomi}, Z., Ralevi}, I., [urlan-Momirovi}, G. and Sto{i}, M. (1994): Dry Mat ter Productrion ofPe ren nial Grasses of Dif fer ent Spe cies and their Cultivars. Re view of Re search Work at the Faculte of Ag ri cul ture. Vol. 39. No. 1, 113-120.

Tomi} Z., Mrfat-Vukeli} S., [urlan-Momirovi} G., Krsti} O., Popovi} J. and Sto{i} M. (1995):Se lec tion of the Early Ma tur ing Cockfoot (Dactylis glomerata L.) Va ri ety Kru{eva~karana. Re view of Re search Work at the Fac ulty of Ag ri cul ture. Vol. 40, No. 1. 79-83.

Tomi} Z., Mrfat-Vukeli} S., [urlan-Momirovi} G., Krsti} O. (1996): Prinos i kvalitet suvematerije sorti i autohtonih genotipova jeèvice (Dactylis glomerata L.), Zbornikradova Instistuta za ratarstvo i povrtarstvo, sveska 26 , Novi Sad, 97-102.

Tomi} Z., Popovi} J. (1996): Tetraploidna sorte italijanskog ljulja (Lolium multiflorumLam.) KRU[EVA^KI 29 tetra, Zbornik radova Instistuta za ratarstvo i povrtarstvo,sveska 26 , Novi Sad, 89-96


Tomi} Z., Sokolovi} D. and Ostoji} S. (1997): Fod der pro duc tion of tim o thy (Phleum pra -tense L.) ge no types on moun tain Kopaonik, Ag ri cul tural Sci ence Jour nal of Moun tainAgricuture on the Bal kans, Vol.1, 1, 47-55.

Tomi} Z., Sokolovi} D., Ignjatovi} S. and Dini} B. (1998): Dry mat ter pro duc tion of red fes -cue (Fes tu ca rubra L.) ge no types use un der cut ting and graz ing man age ment onKopaonik moun tain. Eco log i cal As pects of Grass land Man age ment, Procc. of the 17th Gen eral Meet ing of the Eu ro pean Grass land Fed er a tion, May 18-21, 1998, Debrecen,Hun gary, 925-927.

Tomi}, Z, Sokolovi}, D., Ignjatovi}, S. (2000): Herb age qual ity and dry mat ter pro duc tion insome grass cultivars, Procc. EGF Vol.5 Grass land farm ing, 22-25 May, Aalborg, Den -mark, 250-253.

Tomi} Z., Lugi} Z., Sokolovi} D., Ignjatovi} S. (2001): Pro duc tion of Dry mat ter and Qual ityof grass, le gumes and grasslegumes mix ture, J. Sci. Agric. Re search/Arhiv za poljo -privredne nauke, 62, 220, 259-266.

Tomi} Z., S. Mrfat-Vukeli}, Z. Lugi}, D. Sokolovi} i J. Radovi} (2001): Nova sorta je`eviceKru{eva~ka 40 (K-40). Re{enje Saveznog ministrastva za poljoprivredu, Saveznizavod za biljne i `ivotinjske geneti~ke resurse, br.4/008-186/058 od 14.07.2001.

Tomi} Z., Sokolovi} D., Ignjatovi} S., @ujovi} M., Negovanovi} D, Krnjaja V., Ne{i} Z.,Vorkapi} M. (2002): Chem i cal Com po si tion of Do mes tic and For eign Cultivars of Pe -ren nial Grasses Ac cord ing to Cuts For An i mal. 15th Sym po sium on In no va tion in An i -mal Sci ence and Pro duc tion. Biotehnology in An i mal Hus bandry, 18, 5-6, 251-256.

Tomi} Z., Sokolovi} D., Radovi} J., Ne{i} Z., Marinkov G. (2007): New Do mes tic cultivars ofPe ren nial Grasses Used as Live stock Pro duc tion. Biotehnology in An i mal Hus bandry,23, 1-2, 81-87.

Van Dijk G.E. (1955): The in flu ence of sward-age and man age ment on the type of tim o thyand cocksfoot. Euphytica, 4, 83-93.

Waldron, B.L., Ehlke, N.J. Wyse, D.L. and Vellekson, D.J. (1998): Gentic vari a tion and pre -dicted gain from se lec tion for winterhardiness and turf qual ity in a pe ren nial ryegrasstopcross pop u la tion. Crop Sci. 38, p. 817-822.

Wilkins, P. W. (1991): Breed ing pe ren nial ryegrass for ag ri cul ture. Euphytica, 52, No.3, p.201-214.

Zwierzykowski, Z. (1980): Hy brid of Lolium multiflorum Lam. (2n=14) X Fes tu caarundinacea Schreb. (2n=42) and its alloploid derivaties II. Mei o sis of F1 hy brids andC0 and C1 alloploid de riv a tives. Genetica Polonica, vol.21, no. 4, p. 395-407.


BREEDING OF PERENNIAL GRASSES - METHODS,CRITERIA AND RESULTS IN SERBIA

Tomi} Zorica1, Dejan Sokolovi}2

1Institute for An i mal Hus bandry, Bel grade-Zemun2Institute for for age crops, Kru{evac

Sum mary: Pe ren nial grasses rep re sent ba sis of sus tain able live stock breed ing and live stock feed pro duc tion, it is main food for ru mi nants in the re gions with mod er ate cli -mate, as com po nent of nat u ral and sown pas tures and mead ows that can be used as pas -ture, cut ting, haylage and si lage. The most im por tant spe cies for live stock feed arecocksfoot, pe ren nial ryegrass, meadow fes cue, tall fes cue, Ital ian ryegrass, tall oat grass,red fes cue and smooth browengrass. Con sid er ing that the ef fect of the ge no type, i.e.cultivar, on the yield is 50% and more, breed ing of pe ren nial grasses is in the fo cus of at -ten tion. The most im por tant pre req ui site for breed ing is that the ini tial ma te rial has suf fi -cient amount of ge netic vari abil ity. Main traits of pe ren nial grasses which are the cen tre ofse lec tion are yield and qual ity of dry mat ter, time of mat u ra tion, per sis tency and tol er ance to drought, and seed yield. The most suc cess ful meth ods of breed ing of pe ren nialgrasses is phenotypic re cur rent se lec tion, mod i fied in or der to shorten the se lec tion cy cleit self and re duce un de sir able cross ings, mon i tor ing polycross us ing the method of cross -ing and form ing of syn thetic cultivar. As a re sult of long breed ing work in do mes tic sci en -tific in sti tu tions, 19 for age and one park cultivar of pe ren nial grasses have been ac knowl -edged and in cluded into cultivar list. In fu ture breed ing work, spe cial at ten tion must bedi rected to in tro duc tion of new mod ern breed ing meth ods and in crease of num ber of spe -cies of pe ren nial grasses in cluded into breed ing programmes.

Key words: pe ren nial grasses, breed ing, meth ods, cri te ria, ac knowl edgedcultivars, yield.


oplemenjivanje vi[egodi[njih trava - metode, … filemonokotiledonih biljaka za koje je zajedni~ko...

Documents