33. BICE I ELEMENTI BICA KRIVICNOG DELA

Da bi postojalo bilo koje kd moraju biti ostvarena bitna obelezja zakonskog opisa kd, mora cinjenicno stanje odgovarati zakonskom opisu tj. mora biti ostvareno bice krivicnog dela.BICE KRIVICNOG DELA obuhvata skup obaveznih obelezja koja cine posebne pojmove pojedinih krivicnih dela. Ono predstavlja tipiziranje pojedinih oblika krivicnog neprava. Umesto bica, moglo bi se govoriti o pojmu kradje, ubistva, klevete itd. Eventualno kaze se da je odnos izmedju opsteg pojma krivicnog dela I bica krivicnog dela odnos izmedju opsteg I posebnog. Moze se reci da bice kd predstavlja most izmedju opsteg I posebnog dela krivicnog dela.-Bice krivicnog dela proizlazi iz zakonskog opisa nekog krivicnog dela. Propisivanje nekog kd vrsi se tako sto se u zakonu odredjuju njegova obavezna, konstitutivna obelezja. Time se ostvaruje predvidjenost radnje u zakonu kao jednog od osnovnih elemenata opsteg pojma kd.- Obelezja bica kd mogu biti OBJEKTIVNA (ili spoljna) I SUBJEKTIVNA (ili unutrasnja).Osim radnje izvrsenja koja spada u objektivna obelezja tu se mogu svrstati posledica, predmet radnje, sredstvo, nacin izvrsenja, licno svojstvo, licni odnos ili licni status izvrsioca, mesto I vreme izvrsenja kd.Objektvina obelezja mogu biti desktiptivna kada se odnose na cinjenice koje se mogu opaziti culima I normativna kada njihov pojam zavisi od odredjenih pravnih normi ili proizlaze iz odredjenih vrednovanja.U subjektivna obelezja spadaju pre svega umisljaj I nehat.U nasoj teoriji prisutno je shvatanje da su to samo oblici vinosti, dok u stranoj teorii uglavnoj nemackoj, dominira shvatanje da postoji subjektivno bice kd koje obuhvata umisljaj I nehat.Najprihvatljivije je shvatanje o dvostrukoj funkciji umisljaja I nehata, jednom kao bitnih elemenata u bicu kd., drugi put kao oblika krivice.U subjektivna obelezja spadaju I namera I pobuda. Shavatanje u nasoj literaturi, subjektivna bica kd neopravdano svodi samo na odredjenu nameru ili pobudu. Tako kod vise kd protiv ustavnog uredjenja I bezbednosti RS neophodna je namera ugrozavanja ustavnog uredjenja ili bezbednosti RS. Namera pretpostavlja postojanje umisljaja usmeravajuci ga na ostvarenje odredjenog cilja, pojacava voljni momenat kod umisljaja.- Nehatna krivicna dela ne mogu sadrzati nameru ili pobudu, ali je sam nehat, tamo gde je predvidjen, obelezje subjektivnog karaktera. Nehatna kd, nemaju svoje samostalno bice. Njihov zakonski opis polazi od zakonskog opisa umisljajnih kd, s tim sto se kao subjektivni elemenat umesto umisljaja predvidja nehat. Nehat se kao subjektivno obelezje izricito unosi posebnom normom kod svakog krivicnog dela kod kojeg zakonodavac predvidja nehatni oblik.Da nema subjektivnog sadrzaja nekog ponasanja kao takvog, bez obzira na to ko ga preduzima, ne bi se moglo razlikovati ubistvo od nesrecnog slucaja I to ne na planu krivice nego vec na nivou bica krivicnog dela.Npr. davanje novca nekom moze biti vracanje duga, neko placanje, ail u zavisnosti od subjektivne usmerenosti to moze biti I davanje mita. Sa aspekta zastitne f-je krivicnog prava to subjektivno daje nekom ponasanju karakter drustveno opasnog ponasanja koje predstavlja ugrozavanje ili povredu zasticenog dobra.Ljudsko ponasanje je nuzno subjktivni cin. Zato se vec na nivou bica kd mora razlikovati umisaljno od nehatnog ponasanja. Subjektivni element sluzi I tome da se izdvoje krivicnpravno relevantna ponasanja od onih ponasanja I dogadjaja koji nemaju krivicnopravni znacaj.

71. SAIZVRSILASTVO

Saizvrsilastvo postoji kada vise lica ucestvovanjem u radnji izvrsenja sa umisljajem ili iz nehata zajednicki izvrse kd, ili ostvarujuci zajednicku odluku drugom radnjom sa umisljajem bitno doprinesu izvrsenju kd.Preciziranjem zakonske odredbe o pojmu saizvrsilastva u odnosu na odredbu ranije vazeceg za krivicnog zakonodavstva, nisu sasvim otklonjene neke poznate dileme koje se ticu razlikovanja saizvrsilastva od saucenistva u uzem smislu, a posebno od pomaganja.Osnovni problem jeste, u kojim slucajevima osim kada se ucestvuje u radnji izvrsenja sto je nesporno, moze postojati saizvrsilastvo. Osim kada se ucestvuje u radnji izvrsenja, saizvrsilastvo postoji I onda kada vise lica ostvarujuci zajednicku odluku drugom radnjom sa umisljajem bitno doprinesu izvrsenju krivicnog dela.Zakon zahteva tri uslova za postojanje saizvrsilastva u slucaju da ni delimicno nije preduzeta radnja izvrsenja : umisljaj, zajednicku odluku I bitan doprinos izvrsenju krivicnog dela.-Formalno-objektivna teorija- svodjenje saizvrsilastva na slucajeve kada neko makar delimicno preduzme radnju izvrsenja nije opravdano jer cesto neko u ostvarenju kd ima vazniju ulogu od onoga ko neposredno preduzima radnju izvrsenja I stoga ga nije opravdano svoditi na rang pomagaca. Ova teorija jeste precizna, ail suvise suzava krug ucesnika koji se mogu smatrati saizvrsiocem-Subjektivna teorija- ne moze se prihvatiti ni da je presudan subjektivni element kao sto to cini ova teorija. Prema njoj postoji saizvrsilastvo uvek onda kada neko ucestvuje u ostvarenju krivicnog dela tako sto delo hoce kao svoje, sto postupa sa izvrsilackom voljom. Medjutim, ako neko, cak I kada preduzme radnju izvrsenja postupa tako da delo hoce kao tudje(animus soci) bice smatran samo pomagacem. Ekstremna subjektivna sasvim zanemaruje neciji objektivni doprinos ostvarenju kd. Kao dopusnki kriterijum osim izvrsilacke volje ona uzim au obzir I to da li neko delo cini u svom licnom interesu. SLUCAJ KADE- u interesu I na molbu majke vanbracnog deteta nja sestra je to dete sama lisila zivota tako sto ga je utopila u kadi sa vodom…bla bla-Teorija vlasti nad delom - Nastala je kao reakcija na neprihvatljivu ekstremnu subjektivnu teoriju. Prema njoj saizvrsilac je onaj koji je u svakoj fazi ostvarenja kd imao presudnu ulogu u smislu da je bitno mogao uticati na tok izvrsenja bica kd. Za nju ja karakteristicno da uzima da je saizvrsilac I svako ono lice koje je nosilac materijalne vlasti nad delom. To moze biti I lice koje se ogranicilo samo na preuzimanje psihickih akata.-Teorija o podeli rada- nju prihvata deo nase sudske prakse. Medjutim cinjenica da se vise lica unapred dogovorilo kako da ostvare kd, da su pri tome podelile uloge I napravili plan, ne moze nekoga ko je u tom planu dobio ulogu pomagaca, I kasnije zaista I preuzeo radnju pomaganja da transformise u saizvrsioca.Sve ove teorje mogu dati korisne kriterijume za odredjivanje pojma saizvrsioca u okviru jedne mestovite, objektivno-subjektivne teorije. Ta teorija je vladajuca u nasoj sudkoj praksi I ona uzima da je za postojanje saizvrsilastva neophodno da bude ostvarena I objektivna I subjektivna komponenta. Ona se zasnima I na zakonskom odredjivanju pojma saizvrsilastva. U slucaju kada je I delimicno preduzeta radnja izvrsenja, za postojanje saizvrilastva na subj. planu ne trazi se nista vise od opsteg subjektivnog uslova za postojanje saucenistva, a to je svest o zajednickom delovanju. Ako nije preuzeo radnju izvrsenja, vec neke druge radnje koje mogu biti I radnje

pomaganja, potrebno je da je subjektivni element ostvaren u intenzivnijoj formi, pa cak I u formi izvrsilacke volje.Objektivni I subjektivni element u konkretnom slucaju se moraju posmatrati u medjusobnoj vezi I moze se uzeti do odredjene granice, da jace izrazen subjektivni elemenat moze da kompenzuje slabije izrazen objektivni elemenat.-Kod delicta propria ( kod kojih je posebno svojstvo ucinioca bitno obelezje kd) saizvrsilac moze biti samo ono lice koje moze biti I samostalan izvrsilac. Kod svojerucnih krivicnih dela ( moze izvrsiti samo jedan ucinilac licno I samostalno) nije moguce saizvrsilastvo.-O saizvrsilastvu ce se raditi I u slucaju sukcesivnog saizvrsilastva koje postoji onda kada neko pridruzi nekome u toku izvrsenja kd, tj. nije nuzno da su svi saizvrsioci ucestvovali u izvrsenju dela od samog pocetka.-Nema saizvrsilastva u slucaju prividnog saizvrsilastva tj. onda kada dva ili vise lica zajednicki prouzrokuju posledicu kd, bez postojanja svesti o zajednickom delovanju. Prividno saizvrsilastvo se takodje naziva paralelnim izvrsilastvom jer je tu rec o izvrsilastvu, a ne saizvrsilastvu.-Nuzno saizvrsilastvo postoji kod nekih kd. U ciji opis bica ulazi kao obavezan elemenat da mogu biti ostvarena samo od strane dva ili vise lica. Ti se slucajevi ne resavaju prema pravilima o saizvrsilastvu kao institutu opsteg dela, vec se jednostavno utvrdjuje da li je I taj, kao I ostali elemenmti bica kd ostvaren u konkretnom slucaju. Npr kd oruznane pobune ne moze postojati uukoliko u njegovom izvrsenju ne ucestvuje vise lica.Saizvrsilac se kaznjava kao da je delo sam izvrsio.

74. ODGOVORNOST SAUCESNIKA ZA KRIVICNO DELO

Odredbe clana 36.kz sadrze posebna pravila o granicama odgovornosti I kaznjivosti saucesnika. U svemu ostalom vaze opsta pravila o kd.U pogledu krivice postoji razlika izmedju saizvrsilastva I ostalih oblika saucesnistva. Odgovornost saucesnika u uzem smislu postoji samo onda kada kod njih postoji umisljaj, saizvrsilac je odgovoran I onda kada kod njega postoji nehat.Odgovornost saucesnika za ucinjeno kd, pa I samo saucensnistvo postoji nezavisno od toga da li postoji krivica izvrsioca. Za razliku od PRINCIPALNE TEORIJE saucesnistva prema kojoj je irelevantno da li je izvrsilac preduzeo bilo sta I gde svako potpuno samostalno odgovara za svoje radnje, AKCESORNA TEORIJA koja je prihvacena I kod nas, zahteva da je izvrsilac izvrsio krivicno delo, odnosno da je preduzeo radnje koje ulaze u kriminalnu zonu. Pri tome ne trazi se I krivica izvrsioca, kao sto to cini teorija ekstremne akcesornosti. Dovoljno je da je izvrsilac ostvario sve objektivne elemente krivicnog dela. Osnovi koji iskljucuju krivicu izvrsioca ne iskljucuju krivicno delo saizvrsioca, podstrekaca ili pomagaca kod kojeg postoji krivica.Licna svojstva, odnosi I okolnosti od kojih zavisi oslobodjenje od kazne, ili koje uticu na odmeravanje kazne uzimaju se u obzir samo kod onog ucesnika kod kojeg postoje.Saizvrsilac odgovara u granicama svoga umisljaja ili nehata, te ne odgovara za ono sto je ostvario drugi saizvrsilac. Takodje moguce je da u istom delu jedan saizvrsilac postupa s umisljajem a drugi iz nehata.Podrstekac I pomagac odgovaraju u granicama svog umisljaja. Ono sto nije bilo obuhvaceno njihovim umisljajem predstavlja ekces izvrsioca za koji oni ne odgovaraju. Tu su moguce 3 situacije.1.izvrsilac vrsi neko sasvim drugo krivicno delo, a ne ono na koje je bio podstrekavan odnosno u kome mu je pruzena pomoc ( kvalitativni ekces ). U ovom slucaju nema odgovornosti saucesnika, jer radnja saucesnistva nije ni u kakvoj uzrocnoj vezi sa izvrsenim kd, odnosno preka akcesornoj teoriji delo na koje se podstrekavalo nije ni pokusano ne moze biti osnov za odgovornost saucesnika.2.izvrsilac vrsi tezi oblik krivicnog dela, a umisljajem saucesnika je bio obuhvacen samo osnovni oblik ( kvantitativni ekces) Polazeci od pravila da saucesnici odgovaraju samo u granicama svog umisljaja tu se dolazi do rezultata da oni odgovaraju samo za osnovni oblik.3. dolazi do izvrsenja lakseg oblika krivicnog dela, a umisljajem saucesnika je bio obuhvacen osnovni oblik (negativni kvantitativni ekces). Tu I ne dolazi do ekcesa izvrsioca, on ostvaruje manje od onoga na sta je bio podstrekavan, odnosno manje od onoga u cemu je pomagac hteo da pruzi svoj doprinos. On nije prekoracio gornju granicu kao kod pravog kvantitavivnog ekcesa, vec donju granicu onoga sto je trebalo da izvrsi. Npr. umesto osnovnog oblika kradje izvrsio je samo sitnu kradju.- U okviru instituta dobrovoljnog odustanka od izvrsenja krivicnog dela predvidjeno je I dobrovoljno sprecavanje dela od strane saucesnika. U ovom slucaju nije dovoljno da je saucenik odustao od daljeg preduzimanja radnje saucenistva, vec je potrebno da je sprecio izvrsioca da izvrsi kd. Kada je saucenik ucinio sve da spreci ucinioca da ne izvrsi kd, ail u tome nije uspeo, ne moze doci do primene ove odredbe, koja predvidja fakultativni osnov za oslobodjenje od kazne.

Postavlja se pitanje kako primeniti pravilo da saucenisci odgovaraju u granicama svoga umisljaja, a saizvrsioci u granicama svog umisljaja ili nehata, kod krivicnog dela kvalifikovanog tezom posledicom. To pravilo nije prepreka da saucesnici odgovaraju za krivicno delo kvalifikovano tezom posledicom pod istim uslovima kao I izvrsilac. Nema razloga da se saucesnici privileguju u odnosu na izvrsioca I da odgovaraju samo za osnovni oblik. Tome ide u prilog I jezicko tumacenje odredbe clana 27kz. U kojoj se kao uslov postavlja da je ucinilac u odnosu na tezu posledicu postupao iz nehata. To znaci da u odnosu na tezu posledicu mora I kod saucenika postojati nehat. Npr. ako je neko podstrekavao na kd otmice, a usled toga je nastupila smrt otetog lica koja se moze pripisati nehatu podstrekaca, postojace odgovornost podstrekaca ne za osnovni oblik otmice, vec za njegov kvalifikovani oblik. Umisljaj mora postojati u odnosu na osnovni oblik, a u odnosu na tezu posledicu nehat. Ovde se radi o posebnom obliku odgovornosti u krivicnom pravu, o slozenoj konstrukciji koja se primenjuje kako kod izvrsioca, tako I kod saucesnika.

62. VREME IZVRSENJA KRIVICNOG DELA

Vreme izvrsenja krivicnog dela vazno je za resavanje vise pitanja u krivicnom pravu ( vremensko vazenje kz, zastarelost, utvrdjivanje krivice ucinioca, maloletstvo, kd koja kao konstitutivno obelezje imaju odredjeno vreme)Postoje 2 nacina resavanja ovog pitanja, tj. vremenom izvrsenja kd smatra se vreme kada je preduzeta radnja izvrsenja (teorija delatnosti), ili da se uzme da je vreme izvrsenja kada je nastupila posledica (teorija posledice). Ovo vreme se razlikuje narocito kod temporalnih delikata, tj. kod onih kd kod kojih izmedju preduzete radnje I nastupanja posledice prodje krace ili duze vreme.Iako se u teoriji spominje I teorija jedinstva, prema kojoj se vreme izvrsenja kd smatra I vreme kada je preduzeta radnja I vreme kada je nastupila posledica. -Nas zakon se opredelio za teoriju delatnosti, sto znaci da se kao vreme kada je kd ucinjeno uzima vreme kada je ucinilac preduzeo radnju izvrsenja, a kod kd necninjenja vreme kada je propustio radnju koju je bio duzan da preduzme. Kod nekih kd necinjenja postoji odredjeni vremenski period kad se mogla preduzeti radnja, kao vreme izvrsenja treba uzeti zavrsetak tog perioda, tj. momenat kada ta radnja nije mogla vise da se preduzme, tj kada se posledica kd nije mogla vise otkloniti preduzimanjem radnje.Momenat nastupanja posledice nije od znacaja za utvrdjivanje vremena izvrsenja krivicnog dela.-Kod produzenog kd kao vreme izvrsenja uzima se momenat preduzimanja poslednje radnje koja ulazi u sastav produzenog krivicnog dela.-Kod trajnih kd vremenom njihovog izvrsenja treba smatrati vreme kada je dovrsena radnja izvrsenja. Po pravilu tada prestaje I protivpravno stanje, jer se radnja preuzima sve vreme trajanja protivravnog stanja s ciljem odrzavanja tog stanja.KZ odredjuje I sta se smatra vremenom radnje saucesnistva. Saucesnik je krivicno delo ucinio u vreme kada je radio ili bio duzan da radi. To znaci da je za saucesnika relevantvno ono vreme kada je preduzeo radnju saucesnistva, bez obzira kada je preduzeta radnja izvrsenja.

57. NACELNA PITANJA KAZNJIVOSTI NEDOVRSENOG KRIVICNOG DELA

Kada se govori o krivicnom delu podrazumeva se da je ucinilac preduzeo radnju izvrsenja, kao I da je nastupila posledica, osim kod onih krivicnih dela ciji zakonski opis ne obuhvata I posledicu.Postoje situacije kada krivicno delo ostaje nekompletno, kada ucinilac ostvari samo jedan njegov deo, ili pak preduzme odrejdene radnje koje vode izvrsenju krivicnog dela. Osnovno pitanje je koje se u vezi sa tim postavlja jeste gde je granica cije prekoracenje od strane ucinioca znaci njegov ulazak u kriminalnu zonu.U nasoj krivicnopravnoj literaturi smatra se da postoje 4 moguce faze u ostvarenju krivicnog dela:

1. Donosenje odluke 2. Pripremne radnje 3. Pokusaj 4. Dovrseno krivicno delo

U pogledu kaznjavanja za neke od ovih faza postoji spor izmedju objektivnih I subjektivnih teorija.-Subjektvine teorije polaze od toga da je u najranijoj fazi krivicnopravna intervencija opravdana s obzirom na ispoljenu volju ucinioca da izvrsi krivicno delo.-Objektivna smatra da samo stetne posledice na zastitnom objektu, na pravnom dobru opravdavaju krivicnopravnu intervenciju.Kada se radi o prvoj fazi, donosenju odluke da se kd izvrsi, postoji saglasnost da se za samu odluku ne treba kaznjavati. Uobicajena je izreka ,,cognitationis poenam nemo patitur`` da se za misli niko ne kaznjava.-Sto se tice ostalih faza u ostvarivanju kd, jasna je I nesporna situacija dovrsenog krivicnog dela. Dovrseno kd je pravilo, na njemu se zasniva citavo krivicno pravo I kada se govori da neko ponasanje predstavlja kd. Ima se u vidu upravo dovrseno krivicno delo.-Pitanje pravnodogmatskog I kriminalno-politickog opravdanja kaznjavanja za pokusaj I pripremanje krivicnog dela izaziva niz dilema.Dok kod pokusaja moze da se govori o postojanju cetiri bitna, obavezna elementa krivicnog dela, opravdanost kaznjavanja za pripremne radnje je tesko obrazloziti. Kod njih nedostaje radnja krivicnog dela kao I predvidjenost u zakonu. Osim u slucaju kada su one same proglasene za posebno krivicno delo, pripremanje nekog kd kao prethodni stadijum zapocinjanja njegovog izvrsenja, ne moze se obuhvatiti opstim pojmom krivicnog dela.U nasem krivicnom pravu se za pokusaj kaznjava pod odredjenim uslovima. Kaznjavanje za pripremne radnje u krivicnom pravu, pa I onda kada se naglasava izuzetnost njihovog kaznjavanja predstavlja strano telo koje se tesko moze obuhvatiti bilo kojim opstim pojmom krivicnog dela.-S obzirom da kod pokusaja, a narocito kod pripremnih radnji, dolazi do brojnih I po pravilu udaljenih oblika ugrozavanja zastitnog objekta, krivicnopravnu zastitu treba svesti samo na najintenzivnije oblike ugrozavanja. Osnovni kriterijumi jesu vrednost zastitnog objekta I intenzitet njegovog ugrozavanja. Sto je neko dobro vrednije, a intenzitet ugrozavanja vise izrazen, utoliko je opravdanija krivicnopravna zastita. Ove dve komponente se mogu medjusobno kompenzovati.Potrebno je utvrditi koja je to ,,minimalna kolicina`` intenziteta ugrozavanja I kod najvrednijeg dobra, odnosno mora se postaviti donja granica ispod koje ne bi bila opravdana krivicnopravna intervencija. Donju granicu odredjuje intenzitet ugrozavanja, ail I jos jedan kriterijum. Taj kriterijum bi bio zabrana zadiranja krivicnog prava u privatnu, licnu sferu gradjanina.

120. VASPITNE MERE POJACANOG NADZORA

Nase krivicno pravo predvidja 4 mere pojacanog nadzora:

1.Vaspitnu meru pojacanog nadzora od strane roditelja, usvojioca ili staraoca sud ce izreci ako su roditelji, usvojilac odnosno staralac propustili da vrse potrebnu brigu I nadzor nad maloletnikom, a u mogucnosti su da tu brigu I nadzor vrse I to se od njih s osnovom moze ocekivati. Kad sud izrene ovu meru dace potrebna uputsva roditelju ili staraocu I naloziti mu odredjene duznosti koje treba preduzeti za vaspitanje maloletnika, njegovo lecenje I otklanjanje stenih uticaja.Sud moze odrediti da organ starateljstva proverava izvrsenje ove mere I ukazuje pomocroditelju, usvojiocu ili staraocu. Trajanje ne moze biti krace od 6 meseci ni duze od 2 godine.

2. Vaspitnu meru pojacanog nadzora u drugoj porodici sud ce izreci onda kada roditelj, usvojilac ili staralac nisu u mogucnosti da nad maloletnikom vrse nadzor, odnosno kada se to ne moze od njih sa osnovom ocekivati. Maloletnik ce biti smesten u drugu porodicu koja je voljna da ga primi. Za vreme trajanja ove mere organ starateljstva proverava njeno izvrsenje I ukazuje potrebnu pomoc porodici u kojoj je maloletnik smesten. Ova mera moze trajati najmanje 6.meseci, a najduze 2 godine. Moze se obustaviti ne samo u slucaju da prestane potreba za pojacanim nadzorom, nego I u slucaju da su roditelji stekli mogucnost da nad njim vrse pojacan nadzor.

3.Vaspitna mera pojacanog nadzora organa starateljstva izrice se u slucaju ako roditelji, usvojilac odnosno staralac nisu u mogucnosti da vrse pojacan nadzor nad maloletnikom, a ne postoje uslovi za pojacan nadzor u drugoj porodici. Ne krace od 6 meseci, niti duze od 2 godine.Za vreme trajanja ove mere maloletnik I dalje ostaje da zivi kod roditelja, a pojacani nadzor nad njim odredjeno vreme vrsi sluzbeno lice organa starateljstva ili drugo strucno lice koje taj organ odredi. Organ starateljstva brine o skolovanju maloletnika, njegovom zaposlenju, odvajanju iz sredine koja na njega stetno utice, potrebnom lecenju I uopste o sredjivanju prilika u kojima maloletnik zivi.

4.Vaspitna mera pojacanog nadzora uz dnevni boravak u odgovarajucoj ustanovi za vaspitavanje I obrazovanje izrice se ako je uz neku od odgovarajucih vaspitnih mera pojacanog nadzora potrebno I angazovanje strucnih lica u posebnoj ustanovi koja se bavi vaspitavanjem I obrazovanjem maloletnika. Trajanje ove mere isto kao I kod ostalih. Maloletnik ostaje kod roditelja, ail u toku dana provodi odredjeno vreme u ustanovi za vaspitavanje I obrazovanje. Taj boravak ne sme da ometa njegovo redovno skolovanje, ili redovno odlazenje na posao. O izvrsenju ove mere stara se organ starateljstva.-ako je potrebno za uspesnije izvrsenje izrecene mere, sud moze maloletniku prilikom izricanja neke od 4 mere pojacanog nadzora odrediti jednu ili vise posebnih obaveza predvidjenih u cl14.ZOMUKD. To su posebne obaveze koje se inace mogu izreci kao mera upozorenja I usmeravanja

61. DOBROVOLJNI ODUSTANAK

Pojam dobrovoljnog odustanka

- Cilj postojanja instituta dobrovoljnog odustanka od izvrsenja krivicnog dela je da se ucinilac stimulise da ne dovrsi kd na taj nacin sto mu se stavlja u izgled mogucnost oslobodjenja od kazne u slucaju da dobrovoljno ne dovrsi zapoceto kd.On predstavlja ,,poslednju sansu`` za ucinioca.U mnogim slucajevima ucinioci ne odustaju zbog mogucnosti da budu oslobodjeni od kazne. Ta mogucnost im cesto nije ni poznata, a ne mogu se pouzdati u to da ce sud iskoristiti tu mogucnost pa odustaju iz sasvim drugih razloga.- Dobrovoljni odustanak sadrzi objektivnu I subjektivnu komponentu. Na objektivnom planu potrebno je da ucinilac prestane sa daljim preduzimanjem radnje izvrsenja (kod nesvrsenog pokusaja), ili da spreci nastupanje posledice (kod svrsenog pokusaja). U pogledu subjektivnog elementa potrebno je da je odluku doneo sam, pod uticajem unutrasnjih motiva, a ne pod uticajem nekih spoljnih okolnosti koje predstavljaju ozbiljnu smetnju za dovrsenje krivicnog dela.- Dobrovoljnost u principu, postoji onda kada je ucinilac I pored toga sto je bio svestan da krivicno delo moze da dovrsi, od njega odustao. Nema dobrovoljnosti, kada ucinilac pogresno uzima, tj. nalazi se u zabludi da postji neka spoljna okolnost koja ga sprecava u dovrsenju dela, pa zbog toga odustane.- Poseban problem za utvrdjivanje postojanja dobrovoljnosti su tzv. relativne spolje smetnje- to su one smetnje koje otezavaju izvrsenje krivicnog dela, ali ga ne onemogucavaju. Za razliku od apsolutnih spoljnih smetnji koje onemogucavaju ucinioca da delo dovrsi i koje uvek iskljucuju dobrovoljnost, znacaj relativnih smetnji je sporan. Relativne smetnje ne iskljucuju dobrovoljnost, ali u slucajevima kada su one takvog intenziteta da bi dovrsenje kd za ucinioca znacilo povecan rizik za otrkrivanje, ili uopste izvrsenje kd cine bitno tezim tako da mu se njegovo dovrsenje ,,ne isplati`` treba uzeti da je dobrovoljnost iskljucena.- Nece se smatati da dobrovoljni odustanak postoji ukoliko ucinilac krivicno delo nije dovrsio zbog okolnosti koje onemogucavaju ili znatno otezavaju izvrsenje krivicnog dela. Dobrovoljnost je iskljucena I onda kada je ucinilac smatrao da takve okolnosti postoje.- Kod nesvrsenog pokusaja dovoljno je da se ucinilac uzdrzi od daljeg preduzimanja radnje, s tim da mora definitivno odustati od dovrsenja dela. Ucinilac moze odustati I od pripremnih radnji. To je u slucaju dobrovoljnog odustanka relevantno samo ako je rec o kaznjivim pripremnim radnjama.- Kod svrsenog pokusaja, kada ucinilac veruje da je preduzeo sve sa ciljem izvrsenja krivicnog dela, potrebno je njegovo aktivno delovanje kojim on sprecava nastupanje posledice. Posledica ne sme ni u kom slucaju nastupiti. Dobrovoljni odustanak kod svrsenog pokusaja je moguc samo kod kd kod kojih posledica nastupa posle kraceg ili duzeg vremena posle dovrsenja radnje. Nema dobrovoljnog odustanka kada je ucinilac preduzeo sve da da spreci nastupanje posledice, ali ona ipak nastupi.

Kaznjavanje za dobrovoljni odustanak

Za razliku od nekih stranih zakonodavstava, KZ polazi od nacelnog stava da je dobrovoljni odustanak kaznjiv. On predstavlja fakultativni osnov za oslobodjenje od kazne, a samim tim I fakultativni osnov za neograniceno ublazavanje kazne. Ova mogucnost postoji I onda ako je ucinilac dobrovoljno odustao od kaznjivih pripremnih radnji. Ukoliko sud odluci da ucinioca oslobodi od kazne za pokusaj kd od kojeg je odustao, mora ga kazniti za delo koje dovrsio kroz pokusaj kd za koje se oslobadja od kazne.Npr.ako sud odluci da ucinioca oslobodi od kazne za pokusaj silovanja, nece ga kazniti ni za kd prinude, ili krivicno delo nedozvoljenih polnih radnji jer su ta dela konzumirana kd silovanja.

113. AMNESTIJA

Amnestija znaci predavanje u zaborav ucinjenog kd.Amnestija je akt zakonodavnog organa kojim se u formi zakona poimenicno neodredjenom krugu lica daje oslobodjenje od krivicnog gonjenja(abolicija), potpuno ili delimicno oslobodjenje od izvrsenja kazne, zamena izrecene kazne blazom kaznom, rehabilitacija, ukidaju pravne posledice osude, ili ukidaju odredjene mere bezbednosti. To se cini posebnim zakonom kojim se u skladu za KZ, propisuje I dejstvo amnestije.Posledice amnestije mogu biti sledece:1. oslobodjenje od gonjenja (abolicija)

2. potpuno ili delimicno oslobodjenje od izvrsenja kazne3. zamena izrecene kazne blazom kaznom 4. rehabilitacija 5. ukidanje pravnih posledica osude 6. ukidanje odredjenih mera bezbednosti

Amnestija se moze odnositi na ucinjena odredjena kd, ili na odredjene kazne bez obzira na kd. KZ ne predvidja nikakva ogranicenja u pogledu vrste I tezine kd, odnosno visine izrecene kazne za kd koja mogu biti obuhvacena aktom amnestije. To je iskljucivo stvar zakonodavca prilikom donosenja pojedinog zakona o amnestiji. Amnestijom moze biti obuhvaceno bilo koje krivicno delo.Amnestija se najcesce vezuje za vrstu krivicnog dela, ili visinu izrecene kazne, njom se mogu obuhvatiti ucinioci I po nekom drugom kriterijumu, pa se ona moze odnosti na ucinioce odredjene staroti, pola, odredjenog zdravstvenog stanja.Ona se daje za vec ucinjena krivicna dela, a ne I za ubuduce.Kod trajnih krivicnih dela datom amnestijom obuhvaceno samo ono protivpravno stanje stvoreno izvrsenjem krivicnog dela koje je trajalo do stupanja na snagu zakona o amnestiji.npr. ako bi posle amnestije za kd izbegavanja vojne obaveze, amnestirano lice nastavilo da izbegava vojnu sluzbu, amnestija se ne bi odnosila na delo izvrseno nakon stupanja na snagu zakona kojim je data amnestija.Davanjem amnestija ne dira se u prava trecih lica.

53. ACTIONES LIBERAE IN CAUSA (skrivljena neuracunljivost)

Nase krivicno pravo predvidja institut actiones liberae in causa tj. radnje slobodne u uzroku nazivajuci ga skrivljena uracunljivost. Krivica ucinioca krivicnog dela koji se upotrebom alkohola, droga ili na drugi nacin doveo u stanje u kojem nije mogao da shvati znacaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima, utvrdjuje se prema vremenu neposredno pre dovodjenja u takvo stanje.- Njegov cilj jeste resavanja problema krivice onih ucinilaca koji su kd ucinili u stanju neuracunljivosti, ali su sami sebe doveli u to stanje. Otuda I naziv ovog instituta: iako u momentu izvrsenja (in actu) njegove radnje nisu bile slobodne, tj. on je bio neuracunljiv, u jednom prethodnom stanju (in causa), pre nego sto je prouzrokovao stanje sopstvene neuracunljivosti, njegove radnje su bile slobodne u smislu skrivljenog zapocinjanja uzrocnog toka koji se zavrsio vrsenjem kd u neuracunljivom stanju.- Rec je o toku dogadjaja koji ima dve faze: u prvoj uracunljiv ucinilac prouzrokuje situaciju u kojoj ce u drugoj fazi, postavsi u medjuvremenu neuracunljiv, izvrsiti krivicno delo.Ovaj institut je jedini izuzetak od pravila da se krivica utvrdjuje u vreme izvrsenja krivicnog dela. Taj momenat se u odnosu na vreme izvrsenja kd pomera unazad, tj. u vreme pre nego sto je ucinilac sam sebe doveo u stanje neuracunljivosti u kome je izvrsio kd.- Za primenu ovog instituta, time I uspostavljanja kd, potrebno je da je kod ucinioca u momentu pre nego sto se upotrebom alkohola, droga doveo u stanje neuracunljivosti, tj. u momentu donosenja odluke, postojala krivica u odnosu na kasnije ucinjeno krivicno delo. Pored uracunljivosti u odnosu na delo koje je kasnije izvrseno u stanju neuracunljivosti, mora postojati ili umisljaj, ili nehat ako se radi o delu za koje zakon predvidja kaznjivost I onda kada je ucinjeno iz nehata.- Postoje dve situacija : umisljajna I nehatna actio libera in causa. Kod prve ucinilac se sa umisljajem dovodi u stanje neuracunljivosti u kome vrsi krivicno delo u odnosu na koje je postojao umisljaj u momentu actio praecedens.Kod druge situacije kod ucinioca postoji u momentu prethodnog delovanja (actio praecedens) nehat (svesni ili nesvesni) u odnosu na kd koje je kasnije ucinio u stanju neuracunljivosti, u koje je sam se sebe doveo iz nehata ili sa umisljajem.- U okviru te dve situacije moguca su 4 slucaja: direktni umisljaj, eventualni umisljaj, svesni nehat, nesvesni nehat.Potrebno je da budu ostvareni svi elementi tih stepena krivica, ali s tim da to mora biti u momentu pre nego sto se ucinilac doveo u stanje neuracunljivosti. Npr. ako je jedno lice ostvarilo zakonska obelezja kd ugrozavanja javnog saobracaja, u stanju neuracunljivosti usled privremene dusevne poremecenosti tako se je pre toga samo sebe dovelo u stanje teske alkoholisanosti kd ce postojati u sledecim situacijama:

- u prvoj, izvrsilac je svestan da ce u stanju neuracunljivosti , tj. potpunog pijanstva, izvrsiti kd ugrozavanja javnog saobracaja I to hoce (direktni umisljaj)

- u drugoj, on je svestan toga da moze da izvrsi krivicno delo u tom stanju I na to pristaje (eventualni umisljaj)

- u trecoj, on je svestan te mogucnosti, ali olako drzi da do kd nece doci ili da ce ga moci spreciti (svesni nehat)

- u cetvrtoj, izvrsilac nije bio svestan toga da u stanju pijanstva moze izvrstiti kd koje je izvrsio, niti je to hteo, ali je prema okolnostima I svojim licnim svojstvima bio duzan I mogao biti svestan te mogucnosti (nesvesni nehat)

-Ovaj institut se primenjuje I kod krivicnih dela necinjenja. Ako ucinilac sebe dovede u stanje neuracunljivosti, a bio je svestan da u tom stanju svojim propustanjem moze ostvariti bice odredjenog kd a to je I hteo, odnosno pristao na to (umisljaj), ili je pak olako drzao da do toga nece doci (svesni nehat), odnosno nije bio svestan toga ali je mogao I bio duzan(nesvesni nehat) postojace njegova krivica.Za primenu actiones liberae in causa bitno je da su ispunjena 2 uslova :

1. da je ucinilac sam sebe doveo u stanje neuracunljivosti2. da je u tom stanju ucinio kd u odnosu na koje je kod njega, u

momentu pre nego sto se doveo u to stanje, postojao umisljaj ili nehat.

Uciniocu koji se sam doveo u stanje bitno smanjene uracunljivosti ne moze se ublaziti kazna!Problem vrsenja krivicnih dela u neuracunljivom stanju u koje je ucinilac sam sebe doveo moze se donekle resiti I na drugi nacin. Postoje zakonodavstva koja poznaju krivicno delo pijanstva, tu je kao krivicno delo predvidjeno samo opijanje pod uslovom da u stanju pijanstva bude ucinjeno kd.

123. MALOLETNICKI ZATVOR

- Nase krivicno pravo poznaje samo jednu kaznu koja se moze primeniti prema maloletnom uciniocu krivicnog dela, a to je maloletnicki zatvor. Do kaznjavanja maloletnika dolazi samo izuzetno, prema njima se po pravilu primenjuju vaspitne mere.- Kazniti se moze samo stariji maloletnik koji je ucinio krivicno delo za koje je zakonom propisana kazna teza od 5 godina zatvora, ako zbog visokog stepena krivice, prirode I tezine krivicnog dela ne bi bilo opravdano izreci vaspitnu meru.- Nase krivicno pravo predvidja mogucnost kaznjavanja ne svih, vec samo starijih maloletnika I to uz ispunjavanje 2 obavezna uslova.Subjektivni uslov jeste da kod maloletnika postoji krivica, a objektivni uslov je da se radi o kd za koje je propisana kazna zatvora teza od 5.Okolnosti koje sud treba uzeti u obzir prilikom odlcivanja da li ce izreci kaznu maloletnickog zatvora, ukazuju na izuzetnost kaznjavanja maloletnika I na davanje prednosti vaspitnim merama. Mora se voditi racuna o tome da je kaznjavanje maloletnika supsidijarnog karaktera, ono dolazi u obzir samo onda kada se primenom vaspitne mere ne moze postici svrha.- Stepenovanje krivice treba vrsiti u osnovi na isti nacin kao sto se to cini kod odmeravanja kazne punoletnim licima. Postoji jedna sustinska razlika koja se ogleda u tome sto visok stepen krivice kod punoletnih ucinioca utice na odmeravanje kazne, ovde je to jedna od odlucujucih okolnosti od kojih zavisi izricanje kazne maloletnickog zatvora.- Priroda I tezina kd su dve okolnosti koje su u toj meri medjusobno povezane da bi se moglo govoriti o jednoj okolnosti. Priroda krivicnog dela treba da ukazuje na njegovu tezinu u smislu da izricanje vaspitne mere ne bi bilo adekvatno. Tezinu krivicnog dela treba tumaciti kao postojanje jaceg intenziteta ugrozavanja ili povrede zasticenog dobra u konkretnom slucaju.Zakon predvidja maloletnicki zatvor kao jedinu kaznu koja u nasem krivicnom pravu postoji za maloletnike, odredjuje njen opsti minimum I maksimum kao I nacin njenog izricanja. Opsti minimum je 6 meseci. U pogledu opsteg maksimuma predvidjene su dve granice. Pravilo je da ne moze biti duzi od 5 godina. Medjutim ako se radi o sledeca 2 slucaja maloletnicki zatvor se moze izreci u trajanju do 10 godina. Prvi je kada je ucinjeno kd za koje se moze izreci kazna zatvora od 20 godina ili zatvor u trajanju od 30 do 40 godina.U drugom slucaju radi se o krivicnim delima ucinjenim u sticaju od kojih su najmanje dva dela zaprecena kaznom zatvora tezom od 10 godina. - Prilikom odmeravanja kazne maloletnickog zatvora sud odmerava kaznu u granicama propisane kazne zatvora za ucinjeno kd. Ako je minimum kazne za odredjeno krivicno delo visi od 6 meseci, onda to ni u kom pogledu ne vezuje sud, sto znaci da je ovde iskljucena I primena instituta ublazavanja kazne. Ako je taj minimum ispod 6 meseci, ni to nema znacaja s obzirom na to da se ne moze izreci kazna maloletnickog zatvora kraca od 6 meseci.Prilikom odmeravanja kazne posebno se vodi racuna o zrelosti maloletnika, vremenu koje je potrebno za njegovo vaspitavanje I strucno osposobljavanje.- Kazna maloletnickog zatvora ne moze se izvrsiti ako je proteklo: a) 10 godina od osude na maloletnicki zatvor preko 5 godina; b) 5 godina od osude na maloletnicki zatvor preko 3 godine; c) 3 godine od osude na maloletnicki zatvor do 3 godine.

30. VRSTE RADNJE KRIVICNOG DELA

Moguce je razlikovati vise vrsta radnje krivicnog dela. Pored radnje izvrsenja koju preduzima izvrsilac, postoji I radnja saucesnistva koju preduzima saucesnik.- U teoriji je opsteprihvacena podela na radnju cinjenja I radnju necinjena (propusanja). Od radnje izvrsenja treba razlkovati pripremne radnje koje ne ulaze u bice krivicnog dela. Pripremne radnje, osim u slucaju kada su proglasene samostalnim kd I kao takve predvidjene zakonom, ne predstavljaju radnju kd.- S obzirom na to da se radnja moze ispoljiti u cinjenju I necinjenju, postoji podela svih krivicnih dela na krivicna dela cinjenja (komisivni delikti) I krivicna dela necinjenja, ili propustanja (omisivni delikti).Nasa teorija krivicna dela cinjenja(komisivni delikti) definise kao voljno preduzimanje telesnog pokreta, a krivicna dela necinjenja kao voljno propustanje telesnog pokreta. Osim toga sto predstavlja preterano pojednostavljenje, tako shvacen pojam radnje ima teskoce sa obuhvatanjem ove dve razlicite situcacije.- Uobicajena podela krivicnih dela necinjenja jeste podela na prava I neprava dela necinjenja. Prava krivicna dela necninjenja mogu se izvrsiti samo necinjenjem I njihova radnja izvrsenja je tako u zakonu postavljena. Ona postoje kad zakon propustanje da se preduzme odredjeno cinjenje predvidja kao kd. Npr kd neprijavljivanje pripremanja krivicnog dela I neprijavljivanje krivicnog dela I ucinioca. Neprava krivicna dela necinjenja su ona krivicna dela cija je radnja u zakonu postavljena kao radnja cinjenja, ali se izuzetno pod odredjenim uslovima mogu izvrsiti I necinjenjem (npr. krivicno delo ubistva).- Za neprava krivicna dela necinjenja centralno je, postojanje duznosti da se preduze cinjenje I njih moze izvrsiti samo lice kod kojeg ta duznost postoji a koje se u teoriji obicno naziva garantom.Ta duznost postoji na osnovu:

a) zakonskog propisa b) nekog pravnog poslac) prethodnog cinjenja garanta kojim je stvorio opasno stanje.

Ukoliko odredjeno lice kod kojeg po jednom od navedenih osnova, postoji duznost da preduzme odredjenu radnju, a ono to propusti zbog cega nastupi posledica krivicnog dela, to lice smatrace se izvrsiocem krivicnog dela.- S obzirom na nacin propisivanja radnje izvrsenja u zakonskom opisu pojedinih krivicnih dela razlikuje se alternativno I kumulativno propisana radnja izvrsenja.Alternativno propisivanje radnje izvrsenja, koje se koristi kod velikog broja krivicnih dela, znaci da je za postojanje radnje izvrsenja kao bitnog elementa krivicnog dela dovoljno da je izvrsena bilo koja od alternativno propisanih radnji. Npr. za postojanje kd ratnog zlocina protiv civilnog stanovnistva dovoljno je da je preduzeta bilo koja od propisanih brojnih radnji izvrsenja kao sto je vrsenje ubistva prema civilnom stanovnistvu, mucenje…bla bla.Kod kumulativno propisane radnje izvrsenja potrebno je za postojanje radnje izvrsenja da budu ostvarene sve (najcesce dve) propisane radnje izvrsenja. Npr kd nepruzanje pomoci licu

povredjenom u saobracajnoj nezgodi potrebno je da se ostvare 2 radnje: da izvrsilac prouzrokuje povredu nekog lica I da ga ostavi bez pomoci.

86. OLAKSAVAJUCE I OTEZAVAJUCE OKOLNOSTI

U pogledu olaksavajucih I otezavajucih okolnosti postoje dva koncepcijski razlicita pristupa prilikom zakonodavnog regulisanja. Jedan nacin je nabrajanje olaksavajucih I otezavajucih okolnosti, dok drugi podrazumeva samo uopsteno navodjenje okolnosti o kojima sud mora da vodi racuna prilikom odmeravanja kazne.KZ prihvata drugo resenje koje ukazuje na najvaznije okolnosti koje sud mora uzeti u procesu odmeravanja kazne. U zavisnosti kako je ostvarena u konkretnom slucaju, jedna ista okolnost moze biti ili otezavajuca ili olaksavajuca okolnost.- Na osnovu navedenih okolnosti sud moze odmeriti I izreci kaznu koja je u granicama propisanim za kd za koje se kazna odmerava. Ukoliko neka okolnost ima karakter olaksavajuce okolnosti ona ce uticati da kazna bude bliza donjoj granici propisane kazne za to delo, I obrnuto.Kod pojednih okolnosti koje zakon navodi (clan 54), prilikom njihovog procenjivanja od posebnog znacaja su sledeca pitanja.1.STEPEN KRIVICE- Uracunjljivost, umisljaj(odnosno nehat) kao I svest o protivpravnosti kao komponente krivice se mogu stepenovati. Narocito je to prisutno kod umisljaja I nehata. Ne samo da je vazno koji oblik krivice postoji u konkretnom slucaju, nego se stepenovanje moze vrsiti u okviru pojedinih oblika krivice. Npr.vazno je koliko je intenzivno ucinilac hteo nastupanje posledice. U oceni voljnog elementa kod umisljaja znacajno je da je ucinilac pokazao posebnu upornost I bezobzirnost. Kod nehata, vazan je stepen nepaznje.2.POBUDE IZ KOJIH JE DELO UCINJENO- Pobude, odnosno motivi se mogu eticki vrednovati sto je znacajno za odmeravanje kazne (npr. da li je neko izvrsio kradju da bi obezbedio svoje elementarne zivotne potrebe ili da bi se kockao). Ima misljanja da pobude treba ocenjivati u vezi sa stepenom krivice polazeci od toga da je taj stepen visi ukoliko je motiv negativniji I obrnuto.3.JACINA POVREDE ili UGROZAVANJA ZASTICENOG DOBRA- Prilikom propisivanja kazne zakonodavac procenjuje u kojo meri neko ponasanje, moze da ugrozi ili povredi zasticeno dobro. Kod odmeravanja kazne ova se okolnost ne moze procenjivati apstraktno, ona se mora konkretizovati I utvrditi u kojoj meri je ucinjeno krivicno delo ugrozilo ili povredilo zasticeno dobro. Do toga se dolazi kroz procenu nacina izvrsenja dela, sredstava za izvrsenje, a narocito je u ovom pogledu znacajna posledica. Kod pokusaja jacina ugrozavanja zasticenog dobra niza nego kod dovsenog kd. 4.OKOLNOSTI POD KOJIMA JE DELO UCINJENO- To su sve okolnosti objektivnog karaktera koje se ticu dela I konkretne situacije u kojoj je ono ucinjeno. U krug ovih okolnosti spadao bi doprinos zrtve izvrsenju krivicnog dela, odnosno okolnost da je zrtva dala povod za izvrsenje krivicnog dela ili je na drugi nacin doprinela nastupanju posledice. Doprinos zrtve je olaksavajuca okolnost5.RANIJI ZIVOT UCINIOCA- U vezi sa ovom okolnoscu vazan je odnos ucinioca prema drustvenim I moralnim normama koji je ispoljio u svom zivotu pre izvrsenja krivicnog dela, a narocito da li je vrsio krivicna dela ili ne. Ranija neosudjivanost je olaksavajuca okolnost.6.LICNE PRILIKE UCINIOCA- U sudskoj praksi se one po pravilu smatraju olaksavajucim okolnostima (nezaposlenost, lose zdravstveno stanje…)

7.DRZANJE UCINIOCA POSLE UCINJENOG KRIVICNOG DELA- Tu se mogu razlikovati dve grupe okolnosti. Jedne se odnose na ublazavanje posledica prouzrokovanih krivicnim delom, kao sto je pomoc I izvinjenje zrtvi, naknada stete, stvarno kajanje. U vezi sa tim, zakon posebno naglasava znacaj odnosa prema zrtvi krivicnog dela. U drugu grupu okolnosti spadaju one koje se ticu drzanja ucinioca kao okrivljenog u toku krivicnog postupka. Priznanje je olaksavajuca, dok poricanje ne predstavlja otezavajucu okolnost.8.DRUGE OKOLNOSTI KOJE SE ODNOSE NA LICNOST UCINIOCA- Tesko je pronaci neke okolnosti koje se odnose na licnost a da nisu obuhvacene drugim okolostima iz clana 54. Jedino ako se pojam ,,licnih prilika ucinioca`` restriktivno tumaci, onda bi se neke okolnosti mogle ovde podvesti (psihofizicke osobine ucinioca, stepen obrazovanja)9.OKOLNOSTI KOJE NISU PROPISANE U CLANU 54.- Izuzetno se retko koriste u sudskoj praksi, ali one koje se uzimaju u obzir mogu se podvrci kritici. Npr kao otezavajuca okolnost se uzima da je doslo do porasta vrsenja onih kd za koje se uciniocu sudi,

- Zakon navodi jednu okolnost koja se tice odmeravanja novcane kazne. Odredba clana 54 stav 2. obavezuje sud da prilikom odmeravanja novcane posebno uzme u obzir imovno stanje ucinioca, tj. da proceni njegovu ukupnu imovinu I prihode, kao I imovinske obaveze.- Sporno je kako procenjivati olaksavajuce I otezavajuce okolnosti I u vezi sa tim mogu da se koriste 2 metoda: analiticki I sinteticki. Pristalice analitickog metoda smatraju da sud mora pazljivo da analizira svaku okolnost, da je vrednuje I utvrdi koliko svaka od njih utice na kaznu. Tek na osnovu pazljivog procenjivanja sud treba da izabere I odmeri kaznu.Pristalice sintetickog metoda smatraju da sud mora da ceni kd I ucinioca kao jednu celinu I da na osnovu jednog opsteg utiska I uverenja odmeri kaznu.Najprihvatljivijim se cini kombinacija ova dva metoda analiticko-sintetickog metoda.To znaci da sud na osnovu opsteg utiska, polazeci od propisane kazne, trebalo da dodje do jedne polazne osnove, do neke prosecne, orijentacione kazne I onda da je povecava I snizava nakon pazljivog pojedinacnog vrednovanja svake olaksavajuce I otezavajuce okolnosti.- Nasa sudska praksa I teorija prihvatala je princip zabrane dvostrukog vrednovanja. Taj princip znaci da nije dozvoljeno da se neka okolnost vrednuje dva puta, prvi put od strane zakonodavca, a drugi put prilikom odmeravanja kazne.

54. ODGOVORNOST ZA KRIVICNA DELA KVALIFIKOVANA TEZOM POSLEDICOM

- Postoji veci broj krivicnih dela koja osim svog osnovnog oblika imaju I svoje teze oblike u slucaju da iz osnovnog oblika proizadje teza posledica. Npr. izvrsilac hoce da zrtvu tesko telesno povredi, ali iz toga proizadje njena smrt iako on to nije hteo. Osnovno pitanje koje se tu postavlja jeste pitanje krivice I za tu tezu posledicu. To pitanje je posebno regulisano Krivicnim zakonikom koji sadrzi odredbu o odgovornosti za tezu posledicu, sto znaci da vazi isto pravilo za sva ova krivicna dela. Kad je iz kd proizasla teza posledica zbog koje zakon za to delo propisuje tezu kaznu, ta se kazna moze izreci ako je ucinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata. Ako je u odnosu na tezu posledicu postojao umisljaj ucinioca, onda se to resava primenom pravila koja vaze za sticaj krivicnih dela.- Za kd kvalifikovana tezom posledicom zakon po pravilu propisuje tezu kaznu od one do koje se moze doci primenom odredaba za odmeravanje kazne za sticaj krivicnih dela, ako se radi o nehatnom prouzrokovanju teze posledice.Za odgovornost za krivicna dela kvalifikovana tezom posledicom potrebno je da se ta teza posledica moze pripisati nehatu ucinioca.Postojanje objektivne veze, tj.uzrocne veze imedju osnovnog dela I teze posledice jeste neophodan, ali ne I dovoljan uslov. Uzrocna veza se mora utvrditi pre nego sto se predje na utvrdjivanje postojanja nehata ucinioca.- Jedno od spornih pitanja jeste da li osnovno delo moze ostati u pokusaju, a da postoji odgovornost za tezu posledicu???U praki se na ovo pitanje uglavnom odgovara potvrdno.npr ako dodje do smrti ili teske telesne povrede zenskog lica koje, da bi izbeglo silovanje, iskace iz vozila u pokretu, ili sa sprata.- Ako u odnosu na tezu posledicu postoji umisljaj, primenjivace se odredbe za sticaj kd.Izuzetno, odgovornost za krivicno delo kvalifikovano tezom posledicom postoji I onda kada je u odnosu na tu posledicu postojao umisljaj.Rec je o stituaciji kada teza posledica, sama po sebi, ne predstavlja krivicno delo. Npr.jedan od kvalifikovanih oblika silovanja postoji onda kada je silovanje za posledicu imalo trudnocu.Clan 27. KZ predvidja odgovornost za tezu posledicu izuzetno I onda kada je u odnosu na nju postojao umisljaj ukoliko time nisu ostvarena obelezja nekog drugog krivicnog dela.- Novi KZ I dalje ostavlja donekle spornom situaciju koja se odnosi na slucajeve kada se za kd kvalifikovano tezom posledicom moze izreci teza kazna , nego primenom odredaba za odmeravanje kazne izvrsene u sticaju. Neprihvatljivo je da se uciniocu moze izreci stroza kazna kada je u odnosu na tezu posledicu postupao iz nehata, nego u slucaju kada je kod njega u odnosu na tezu posledicu postojao umisljaj. Ranije krivicno zakonodavstvo poznavalo je slucajeve u kojima se mogla odmeriti znacajno strozija kazna za kd kvalifikovano tezom posledicom, nego za dva umisljajna krivicna dela ucinjena u sticaju.Npr. kod kd ugrozavanja javnog saobracaja iz nehata je doslo do teske telesne povrede kao posledice vrsenja osnovnog dela, moze se izreci kazna zatvora od 1 do 8.godina. Ako u odnosu na tezu posledicu postoji umisljaj I ako bi se uzelo da postoji sticaj osnovnog oblika ovog kd I osnovnog oblika teske telesne povrede, maksimalna kazna koja bi se mogla izreci mogla bi biti do 7 godina I 11 meseci.

Pored osnovne situacije (umisljaj(osn)+nehat(posl)), nije sporno da je moguca primena odredbe clana27. I onda kada je osnovno kd izvrseno iz nehata, pa iz njega proizadje teza posledica.(ne+ne)

79. KAZNA ZATVORA U NASEM KRIVICNOM PRAVU

Iako je moguce predvideti vise vrsta kazne lisenja slobode, nas se zakonodavac odlucio samo za jednu vrstu ove kazne: zatvor.- Nase krivicno zakonodavstvo odredjuje opsti minimum I maksimum kazne zatvora, odnosno najmanju I najvisu mogucu meru kazne, tj.njeno trajanje. Svrha propisivanja opsteg minimuma I opsteg maksimuma jeste pre svega da se u okviru njega kod pojedinih krivicnih dela propise posebni minimum I posebni maksimum. Nas zakonodavac se opredeljuje za resenje prema kome zatvor ne moze biti kraci od 30 dana ni duzi od 20 godina.- U odnosu na opsti maksimum odredba clana 45. stav 3 z. predvidja mogucnost koja u izvesnom smislu predstavlja izuzetak, a to je da se za najteza krivicna dela ili najteze oblike teskih krivicnih dela propise I kazna zatvora u trajanju od 30 do 40 godina. Ova kazna se moze propisati samo uz kaznu zatvora do 20 godina. Ona se ne moze izreci licu koje u vreme izvrsenja krivicnog dela nije navrsilo 21 godinu zivota.Kaznu zatvora od 30 do 40 godina treba posmatrati kao poseban slucaj kazne zatvora koja je uvedena kao zamena za smrtnu kaznu. Zato se ne moze odmeravati I izricati kazna u rasponu izmedju 20 I 30 godina.- Izricanja kazne zatvora I na dane, iz vise razloga opravdano je samo kod kratkotrajnih kazni lisenja slobode, dok se kod duzih kazni ona izrice na pune godine I mesece. KZ kao granicu u tom ogledu odredjuje 6 meseci zatvora, tj. zatvor se izrice na pune godine I mesece, a do 6 meseci I na pune dane.- Raniju odredbu kojom je bil propisano da se zatvor izdrzava u zatvorenim, poluotvorenim ili otvorenim ustanovama za izdrazavanje kazne sadrzi ZIKS, stim sto se osim tri navedene ustanove, previdja I izdrzavanje kazne u zavodima zatvorenog tipa sa posebnim obezbedjenjem.ZID KZ iz 2009 uvodi kaznu kucnog zatvora, ail je fomalno ne izdvaja kao zasebnu vrstu kazne lisenja slobode, vec je predvidja u okviru kazne zatvora kao modalitet njenog izvrsenja. Osudjenom kome je izrecena kazna zatvora do jedne godine sud moze odrediti da se ona izvrsi tako sto osudjeni nece napustati prostorije u kojima stanuje. Danas postoje tehnicke mogucnosti elektronskog pracenja kretanja osudjenog lica, tako da je ova kazna vec zazivela u praksi nekih zemalja. Zakon kao kriterijum za izbor ove kazne na prvo mesto stavlja tehnicke mogucnosti za njeno izvrsenje, a upucuje I na to da ce sud voditi racuna I o drugim okolnostima za odmeravanje kazne. U slucaju da osudjeni samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje u kojima izdrzava izrecenu kaznu zatvora, jednom u trajanju od 12sati ili 2 puta u trajanju od 6 casova, ostatak kazne ce izdrzavati u zatvoru. Ova kazna se ne moze se odrediti uciniocu krivicnog dela protiv braka I porodice ukoliko zivi sa ostecenim u istom porodicnom domacinstvu

42. NUZNA ODBRANA

- Nuzna odbrana predstavlja jedan od najstarijih instituta opsteg dela krivicnog prava. Ona je opsteprihvacena kako u teoriji tako I u praksi, jedino sto je sporno jesu njene granice.

- Nuzna odbrana je osnov koji iskljucuje postojanje kd, tj. ucininjeno u nuznoj odbrani nije krivicno delo. Prema zakonskoj definiciji, nuzna je ona odbrana koja je neophodna da ucinilac od svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad.Nuzna odbrana postoji ne samo onda kada odbije napad od sebe, nego I od nekog drugog lica (nuzna pomoc). Opste je prihvaceno da nuzna odbrana ima 2 elementa: napad I odbranu.

-Uslovi napada su da je napad: a) ponasanje coveka b) uperen protiv nekog pravom zasticenog dobra c) protivpravan d) istovremen e) stvaran.

A) Napad preduzima covek, I on se sastoji u cinjenju a samo izuzetno u necinjenju.

B) Napad mora biti uperen na bilo koje pravom zasticeno dobro.C) Napad mora biti protivpravan, sto znaci da je protivan normama

pravnog sistema procenjujuci to objektivno, a ne sa aspekta napadaca. Iz uslova da napad mora biti protipravan proizlazi da nije dozvoljena nuzna odbrana na nuznu odbranu ili na radnje preduzete u kranjoj nuzdi. Dozvoljena je nuzna odbrana u odnosu na one radnje koje predstavljaju prekoracenje nuzne odbrane. Napad je protivpravan I onda kada ga je napadnuti izazvao.

D) Istovremenost postoji sve dok napad traje, a to znaci sve dok ne prestane kao I onda kada napad neposredno predstoji. U praksi se javljaju I situacije u kojima je tesko utvrditi koje su radnje odbrane preduzete nakon prestanka napada I da li se u tim situacijama radi o nepostojanju uslova istovremenosti, ili se radi o toe da odbrana nije bila neophodno potrebna sto je presudno za postojanje prekoracenja granica nuzne odbrane.

E) Napad mora stvarno postojati, a u suprotnom je rec o putativnoj nuznoj odbrani kada se ta situacija resava kroz institut stvarne zablude.

-Uslovi odbrane su da je : a) kroz radnju odbrane ostvarenjo bice nekog krivicnog dela;b) upravljena prema nekom napadacevom dobru;

d) neophodno potrebna za odbijanje napada .

A) Ukoliko bi napadnuti uspeo da odbije napad, a da pri tome ne povredi nikakvo napadacevo dobro, odnosno ne ostvari elemente bica nekog kd, onda nema ni svrhe primenjivati institut nuzne odbrane.

B) Ukoliko bi se napad odbijao povredom dobra treceg lica moglo bi se raditi o krajnjoj nuzdi, ail ne o nuznoj odbrani.

C) Neophodno potrebna je ona odbrana kojom bi se s obzirom na okolnosti konkretnog slucaja mogao efikasno odbiti napad uz najmanju povredu napadacevog dobra.

Ovo je najsporniji uslov I izaziva najvise teskoca u sudskoj praksi. Kriterijumi da li je ovaj uslov ispunjen su : intenzitet napada I upotrebljenih sredstava, nacini I sredstva koja su napadnutom stajala na raspolaganju za odbijanje napada I dr. Potrebno je da se u najvecoj meri stede napadaceva dobra, ail da se pri tome ne ugrozi efikasnost odbrane. Od posebnog znacaja je I pitanje srazmere izmedju vrednosti napadacevog dobra I dobra koje se brani. Uslov koji zahteva da je odbrana neophodno potrebna nije ispunjen u slucaju kada dodje do vece, ociglednije nesrazmere ovih dobara, tj. kada dodje do povrede znatno vrednijeg dobra napadaca.

- Sporno je da li kod odbrane, osim navedenih uslova, mora postojati I subjektivni elemenat koji se sastoji u svesti I volji napadnutog da odbija napad. Npr. da li postoji nuzna odbrana u situaciji kada napadnuti odbije napad, a da pri tome uopste nije bio svestan da postoji napad, odnosno da je odbijao napad? Moguce je da je ucinilac s umisljajem ili iz nehata lisi zivota neko lice, a da pri tome nije bio svestan da mu neposredno preti napad od strane tog lica. Ili se radi o error in persona: ucinilac hoce da izvrsi krivicno delo prema jednom licu, a umesto toga izvrsi delo prema napadacu. Ili kada je pruzena nuzna pomoc protivno voli napadnutog.

- Prekoracenje (ekces) granica nuzne odbrane postoji onda kada su ostvareni svi uslovi odbrane I napada, osim onog koji zahteva da je odbrana bila neophodno potrebna. To je tzv.intenzivno prekoracenje, intenzivni ekces, za razliku od ekstenzivnog ekcesa koji nasa sudska praksa, opravdano, ne prihvata, a koji postoji onda kada napad prestane.Prekoracenje granica nuzne odbrane predstavlja fakultativni osnov za ublazavanje kazne. Pod dodatnim uslovim, kada je prekoracenje izvrseno usled jake prepasti ili razdrazenosti izazvane napadom, prekoracenje granica nuzne odbrane ne moze voditi oslobodjenju od kazne, tj. predstavlja fakultativni osnov za oslobodjenje od kazne.

29. POJAM I FUNKCIJE RADNJE KRIVICNOG DELA

Prilikom odredjivanja pojma krivicnog dela mora se poci od pojma radnje.

- U pogledu odredjivanja pojma radnje krivicnog dela javlja se vise teorija. Kod nas je skoro opsteusvojena objektivno-subjektivna ili kauzalna teorija, koja potice iz stare nemacke doktrine.Prema njoj, radnja je voljni telesni pokret, ili voljno propustanje da se preduzme telesni pokret. Istice se da je telesni pokret ,, u fiziolosko-psiholoskom smislu kontrakcija misica``, dok je propustanje telesnog pokreta ,,odsustvo pomenute kontrakcije``.Osnovna slabost ovako shvacenog pojma radnje jeste to sto radnju vidi samo kao fizioloski fenomen posmatran sa aspekta prirodnih nauka.

- Kod finalne teorije radnje nije dovoljno da je voljnom radnjom pokrenut spoljni uzrocni proces, vec se zahteva usmerenost radnje na ostvarenje nekog cilja, tj. ona je ,,vrsenje ciljne delatnosti``.

- Od novijih teorija treba spomenuti socijalnu teoriju za koju je vazna normativna ocena I vrednovanje odnosa ljudske radnje prema spoljnom svetu I drustvenoj stvarnosti. Postoji veci broj varijanti socijalnog shvatanja pojma radnje, a zajednicko im je to sto prema svima njima da bi se neko ponasanje moglo smatrati radnjom krivicnog dela, ono mora imati odredjeni drustveni znacaj. Slabost ove teorije jeste u njenoj neodredjenosti I nepreciznosti, mada je to, s druge strane I njena prednost jer pojam radnje moze biti ispunjen razlicitim sadrzajima, tj.u okviru socijalnog pojma radnje moguce je na dosta razlicite nacine odredjivati pojam radnje.

- Medju najnovije spada I personalna teroija koja radnju odredjuje kao ispoljavanje licnosti, ali I ona kao I prethodna, mada na jedan drugi nacin, suvise prosiruje krug radnji koje bi se mogle smatrati radnijom krivicnog dela.U novije nacine odredjivanja pojma radnje spada I tzv. Negativni pojam radnje. Prema njemu radnju kd cini neizbegavanje onoga sto se moglo izbeci.

- Postavlja se pitanje koje funkcije I koju ulogu ima radnja u pojmu krivicnog dela. Ona ima trostruku funkciju, ima ulogu osnovnog elementa, povezujuceg elementa I razgranicavajuceg elementa u tom pojmu. Kao osnovni element ona je visi pojam (genus proximum) koji obuhvata sve oblike ispoljavanja kaznjivog ponasanja. Ona obuhvata cinjenje I propustanje, umisljajnu I nehatnu radnju, dovrsenu I

nedovrsenu radnju. Ostvarivanje volje se moze ispoljiti u vrlo razlicitim oblicima: pocev od jednog prostog telesnog pokreta, pa do vrlo slozenih dogadjaja I procesa.Kao povezujuci element ona predstavlja noseci stub, kicmu u pojmu krivicnog dela jer se ostali elementi u tom pojmu javljaju kao atributi radnje, odnosno kao uslovi koje radnja mora da ispuni da bi predstavljala krivicno delo. Ova funkcija radnje podrazumeva da ona ne sme da sadrzi ono sto je sadrzano u drugim elementima u pojmu krivicnog dela, tj. ona mora biti neutralna u odnosu na predvidjenost u zakonu, protivpravnost I krivicu.Njena uloga je da iz pojma radnje iskljuci dogadjaje I radnje koji ne mogu predstavljati radnju kd, odnosno ona je element koji vec na prvom nivou mora da izvrsi razgranicenje u odnosu na ono sto je krivicnopravno irelevantno.Razgranicavajuca funkcija. Prema opsteusvojenom shvatanju nema radnje krivicnog dela onda kada je ona preduzeta pod uticajem apsolutne sile . Kompluzivna sila I pretnja uticu na donosenje odluke koja se javlja kao iznudjena, one uticu na volju ucinioca ali je ne iskljucuju cime ne iskljucuju ni postojanje radnje.Radnje krivicnog dela nema u stanjima gubitka svesti. Mora doci do potpunog gubitka svesti, jer se poremecaju svesti resavaju na planu uracunljivosti. Radnje nema ni u slucaju refleksnih pokreta koji su organska posledica spoljnih nadrazaja. Sporno je pitanja tzv. Automatizovanih radnji. Preovladjuje shvatanje da, posto kod njih nije sasvim iskljucena volja, pa cak da se I sa njima moze osvarivati odredjeni cilj, radnja krivicnog dela postoji.

Do prihvatljivog pojma radnje krivicnog dela moze se doci spajanjem odredjenih teorija. U tom smislu iako na prvi pogled izgleda da su to dva razlicita pristupa, ima opravdanja za jedan mesoviti socijalno-personalni pojam radnje koji bi predstavljao spoj dve teorije. Radnja bi prema tom pojmu bila drustveno relevantno ispoljavanje licnosti. Tako bi se postiglo da radnja krivicnog dela, koja tek na kasnijim stepenima dobija svoja bliza odredjenja ne obuhvata ni suvise malo ni suvise mnogo. Socijalnom pojmu radnje se moze prigovoriti da ne postoji radnja koja nema odredjeni drustveni znacaj, a personalnom da svaki postupak, stav ili drzanje pojedinca predstavlja njegovo ispoljavanje licnosti. Zato se polazi od socijalno-personalnog pojma radnje, tako odredjen pojam radnje ukljucuje u ogranicenom obimu I odredjena drustvena vrednovanja I ocene.Umesto ,,ispoljavanje licnosti`` u definiciju pojma radnje treba uneti ,,ostvarivanje volje``. Ispoljavanje licnosti se uglavnom svodi na ostvarivanje volje. Neko ispoljava svoju licnost svojim postupcima I svojim stavovima. To ispoljavanje uvek podrazumeva volju bez obzira kakvog je ona kvaliteta I intenziteta.Radnju krivicnog dela treba odrediti kao drustveno relevantno ostvarivanje volje. Tako odredjen pojam radnje I dalje se moze oznaciti kao socijalno-personalni pojam radnje. Kod njega su od podjednakog znacaja I postojanje drustvenog znacaja radnje koju neko preduzima I ostvarivanje volje do kojeg dolazi prilikom preduzimanja neke radnje.

87. UBLAZAVANJE KAZNE

- Institut ublazavanja kazne, odnosno nacin odmeravanja kazne omogucava sudu da pod odredjenim uslovima moze izreci kaznu koja je blaza od propisane za krivicno delo za koje se odmerava kazna.To moze biti kazna koja je po meri niza od propisanog minimuma za odredjeno krivicno delo, ili blaza vrsta kazne od one koja je za to delo propisana.S obzirom na to razlikuje se ublazavanje po vrsti I po meri.

- Imajuci u vidu iz clana 56. KZ moze se govoriti o zakonskom I sudskom ublazavanju. U prvom slucaju sud je vise vezan zakonom, dok u drugom slucaju ublazavnje kazne u mnogo vecoj meri zavisi od procene suda.Razlika izmedju zakonskog I sudkog ublazavanja je samo relativnog karaktera.

- Za razliku od sudsog ublazavanja kazne koje je uvek ograniceno, kod kojeg je sud vezan odredjenim pravilima I donjom granicom do koje kaznu moze ublaziti, zakonsko ublazavanje kazne moze biti I neograniceno onda kada postoji neki od osnova za oslobodjenje kazne. To znaci da onda kada zakon predvidja da sud ucinioca moze osloboditi od kazne, moze mu umesto toga kaznu neograniceno ublaziti.

- Zakonski osnovi za ublazavanje kazne propisani su kako u opstem delu tako I u posebnom delu kod odredjenih krivicnih dela. U opstem delu propisano je vise osnova za ublazavanje kazne. Svi su oni fakultativnog karaktera.To su :1.prekoracenje granica nuzne odbrane2.prekoracenje granica krajnje nuzde3.izazivanje opasnosti iz nehata kod krajnje nuzde4.kompluzivna sila I pretnja5.bitno smanjena uracunljivost6.otklonjiva pravna zabluda7.pokusaj8.pomaganje9.odsustvo licnog svojstva kod podstrekaca ili pomagaca.Neki od navedenih uslova ukoliko postoje odredjeni dodatni, dopunski uslovi predstavljaju I osnov za oslobodjenje od kazne.

Samo kod kd samovoljnog odsustvovanja I bekstva iz Vojske Srbije predvidja se mogucnost ublazavanja kazne uciniocu dela koji se dobrovoljno javi nadleznom drzavnom organu, radi vrsenja vojne sluzbe.

-Za sudsko ublazavanje kazne potrebna su dva uslova: 1.da postoje dve ili vise narocito olaksavajuce okolnosti2.da sud oceni da se I sa ublazenom kaznom u konkretnom slucaju moze postici svrha kaznjavanjaRadi se o generalnom ovlascenju suda koji moze uvek onda kada smatra da su ova dva uslova ispunjena da ublazi kaznu. Ova mogucnost dovodi do veoma cestog koriscenja instituta ublazavanja kazne u praksi.Ublazavanje kazn je po pravilu ograniceno, odnosno zakon propisuje granice ublazavanja kazne.

- Kad postoje uslovi za ublazavanje kazne iz clana 56. KZ sud ce ublaziti kaznu prema sledecim pravilima:1.zatvor od 10 ili vise godina, kazna se moze ublaziti do 7 godina zatvora;2.zatvor od 5 godina, kazna se moze ubalaziti do 3 godine3.zatvor od 3 godine, kazna se moze ublaziti do 1 godine 4.zatvor od 2 godine, kazna se moze ublaziti do 6 meseci 5.zatvor od 1 godine, kazna se moze ublaziti do 3 meseca 6.zatvor ispod 1 godine, kazna se moze ublaziti do 30 dana 7.ako je za kd propisana kazna zatvora bez naznacenja najmanje mere, umesto zatvora moze se izreci novcana kazna ili rad u javnom interesu8.ako je za kd propisana novcana kazna sa naznacenjem najmanje mere, kazna se moze ublaziti do deset dnevnih iznosa, odnosno do 10 000 dinara.

- Nase krivicno zakonodavstvo propisujuci granice ublazavanja kazne, odredjuje u stvari nove nize posebne minimume u slucaju ublazavana kazne. Samo u jednom slucaju predvidjena je mogucnost ublazavanja kazne po vrsti, tj. izricanje novcane kazne, ili rada u javnom interesu umesto zatvora.Pri odlucivanju u kojoj ce meri kaznu ublaziti prema navedenim pravilima, sud treba da ima u vidu raspon propisane kazne za kd za koje se kazna odmerava. To znaci da ne samo propisani posebni minimum, vec u izvesnoj meri I posebni maksimum moze imati odredjeni znacaj za ublazavanje.

- ZID KZ je uveo zabranu ublazavanja kazne kod odredjenih krivicnih dela. Radi se o dosta neobicnom resenju iz sledecih razloga. Prvo, time se derogira jedan opsti institut, a sa druge strane, iako se radi o teskim kd, ne vidi se kriterijum kojim se zakonodavac rukovodio kada je zabranio ublazavanje kazne bas kod tih krivicnih dela.ZID KZ propisuje jos jednu zabranu ublazavanja kazne: ne moze se ublaziti kazna uciniocu krivicnog dela koji je ranije osudjivan za isto krivicno delo.

50. STVARNA ZABLUDA

- Zabluda u najsirem smislu jeste nepostojanje svesti, ili postojanje pogresne svesti o nekim okolnostima. 2. vrste stvarne zablude: a)zabludu o stvarnim obelezjima bica kdb)zabludu o razlozima iskljucenja protivpravnosti.Ove dve vrste starne zablude se u nasoj literaturi cesto nazivaju stvarnom zabludom u uzem smislu(s.z o obelezjima krivicnog dela) I stvarnom zabludom u sirem smislu (s.z o osnovima iskljucenja protivpravnosti).I jedna I druga mogu iskljuciti postojanje krivice, a time I krivicnog dela.

- Osnovna razlika izmedju te dve vrste zablude jeste u tiome sto prva vrsta stvarne zablude deluje u odnosu na elemenat predvidjenosti dela u zakonu, a druga u odnosu na elemenat protivpravnosti, te se ne vidi zasto bi jedna bila stvarna zabluda u sirem, a druga u uzem smislu.

- Stvarna zabluda o bicu krivicnog dela postoji onda kada kod ucinioca ne postoji svest o bilo kojoj stvarnoj okolnosti koja ulazi u bice kd. Npr. izvrsilac pogresno drzeci da se radi o osvezavajucem napitku da drugome licu da popije tecnost koja sadrzi smrtonosni otrov.Nije neophodno da je ucinilac u zabludi u pogledu nekog stvarnog obelezja u celini. Zabluda se moze odnositi I samo na jednu stvarnu okolnost, koja cini sastavni deo obelezja kd, ukoliko je to presudno za postojanje krivicnog dela. Stvarna zabluda moze postojati kako u odnosu na deskriptivno, tako I u odnosu na normativno obelezje bica kd.

- Stvarna zabluda o okolnostima koje iskljucuju protivpravnost postoji onda kada je ucinilac u zabludi u pogledu neke stvarne okolnosi cije bi postojanje uz druge uslove, vodilo iskljucenju postojanja kd. To bi npr. bio slucaj sa putativnom nuznom odbranom kod koje ucinilac pogresno drzi da postoji napad, odnosno da je on stvaran.

- I jedna I druga vrsta stvarne zablude moze biti neotklonjiva ili otklonjiva. U prvom slucaju ucinilac u konkretnoj situaciji nikako nije mogao imati pravilnu predstavu o relevantnoj stvarnoj okolnosti. To je neotklonjiva stvarna zabluda. U drugom slucaju on je prema okolnostima konkretnog slucaja I prema svojim licnim svojstvima mogao I bio duzan da ima pravilnu predstavu o relevantnim stvarnim okolnostima koje ulaze u bice kd. Tada ce postojati otklonjiva stvarna zabluda ili stvarna zabluda iz nehata.

KRIVICNOPRAVNO DEJSTVO PRAVNE ZABLUDE

Osnovno pitanje koje se kod stvarne zablude postavlja jeste njen uticaj na postojanje krivice ucinioca. Stvarna zabluda o bicu krivicnog dela, bez obzira da li je otklonjiva ili neotklonjiva uvek iskljucuje umisljaj. Isto je I sa stvarnom zabludom u pogledu osnova koji iskljucuju protivpravnost. Samo neotklonjiva stvarna zabluda, kako o bicu kd tako I o osnovima koje iskljucuju protivpravnost, iskljucuje I umisljaj I nehat, tj. uvek iskljucuje krivicu, a time I krivicno delo.Delo ucinjeno u neotklonjivoj stvarnoj zabludi nije krivicno delo. - Neotklonjiva stvarna zabluda postoji onda kada ucinilac nije bio duzan I nije mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja predstavlja obelezje krivicnog dela, ili u pogledu neke okolnosti koja bi, da je zaista postojala, cinila delo dozvoljenim.- Otklonjiva stvarna zabluda, tj.zabluda kada je ucinilac mogao I bio duzan da ima pravilnu predstavu o stvarnim obelezjima kd, ne iskljucuje nehatnu krivicu. Ako je ucinilac bio u zabludi usled nehata, postojace krivicno delo ucinjeno iz nehata kad zakon takvo krivicno delo predvidja.

ZABLUDA O PREDMETU, LICU I UZROCNOJ VEZI

- Slucajevi zablude o objektu radnje, a to su zabluda o predmetu I zabluda o licu, nisu krivicnopravno relevantni kada su predmet ili lice istog kvaliteta. Nije od znacaja kada je ucinilac u zabludi u pogledu identiteta zrtve, pa misleci da krivicno delo vrsi prema jednom licu, ucini ga prema drugom licu. Isto je I kod zablude o predmetu.Kada se radi o tome da je samo odredjeni predmet, ili lice sa odredjenim svojstvom bitni element krivicnog dela, tada stvarna zabluda moze da utice na krivicu ucinioca ili pravnu kvalifikaciju dela.

- Sto se tice zablude o uzrocnoj vezi, tj. kada ucinilac prouzrokuje posledicu na drugom objektu radnje krivicnog dela, a ne na onom na kojem je hteo, postoje razlicita misljenja. Jedno od njih jeste da je I ova vrsta zablude irelevantna te da postoji samo jedno dovrseno krivicno delo u slucaju da oba objekta ispunjavaju uslove iz zakonskog opisa, tj. da su iste vrednosti, odnosno znacaja. Vladajuce je shvatanje da ovu situaciju treba resavati tako da se uzme da postoji sticaj krivicnog dela u pokusaju I nehatnog krivicnog dela.

90. ODMERAVANJE KAZNE ZA DELA IZVRSENA U STICAJU

- U svim savremenim krivicnim zakonodavstvima postoje odredbe koje propisuju pravila za odmeravanje kazne za krivicna dela ucinjena u sticaju.Ne pravi se razlika u pogledu kaznjavanja izmedju idealnog I realnog sticaja. Ipak, idealni sticaj, po pravilu treba blaze ocenjivati nego realni sticaj jer kod njega nema onog ponavljanja radnje krivicnog dela, pa cesto ni svako delo koje je obuhvaceno idealnim sticajem nema svoj samostalni materijalni supstrat.

- U pogledu centralnog pitanja kako odrediti jedinstvenu kaznu za krivicna dela u sticaju zapazaju se u savremenim krivicnim zakonodavstvima uglavnom dva resenja. - Po jednom resenju, do jedinstvene kazne se dolazi tako sto se prethodno utvrdi posebna kazna za svako pojedino delo u sticaju, pa se onda na osnovu tih pojedinacnih kazni dolazi do jedinstvene kazne. To resenje podrazumeva primenu tri principa pomocu kojih se dolazi do jedinstvene kazne:1. najteza kazna apsorbuje ostale kazne (princip apsorpcije)2. najteza pojedinacna kazna se povisava, ali tako da ne dostigne zbir svih pojedinacnih kazni (princip asperacije)3. jednostavno sabiranje svih pojedinacnih kazni (princip kumulacije)

- Po drugom resenju jedinstvena kazna se odmerava bez prethodnog utvrdjivanja posebnih kazni za pojedina krivicna dela I pri tome se na razne nacine odredjuju kazneni okviri unutar kojih se odmerava jedinstvena kazna. KZ prihvata prvo resenja kada se radi o punoletnim uciniocima.

- Prema odredbama clana 60. KZ princip apsopscije primenjuje se onda kada je za jedno delo u sticaju utvrdjena kazna zatvora od 30 do 40 godina u kom slucaju ona apsorbuje druge kazne. Takodje, apsorpcija se primenjuje I onda ako je za neko krivicno delo u sticaju utvrdjena kazna zatvora od 20 godina. Postoji I tkz. Nuzna apsorpcija u slucaju da je za jedno kd utvrdjena kazna zatvora u trajanju od 30 dana, a za drugo u trajanju od 6 meseci ili duze, jer se kazna zatvora preko 6 meseci ne moze izricati na dane, a prema principu asperacije jedinstvena kazna mora biti manja od zbira pojedinacnih.

- Princip asperacije prema odredbama clana 60. KZ primenjuje se u slucaju kada u za pojedina dela u sticaju utvrdjene kazne zatvora. U savremenim krivicnim zakonodavstvima polazi se od toga da je to najprihvatljivije resenje koje se nalazi izmedju apsorpcije I kumulacije.Princip asperacije prema odredbama clana 60. KZ primenjuje se u slucaju kada su za pojedina dela u sticaju utvrdjene kazne zatvora. Prema principu asperacije, ako je za vise dela utvrdjeno vise

kazni zatvora, sud ce izreci jedinstvenu kaznu koja mora biti veca od svake pojedine utvrdjene kazne, ali ne sme dostignuti zbir utvrdjenih kazni.

-Princip kumulacije u nasem krivicnom zakonodavstvu primenjuje se onda kada je sud za kd u sticaju utvrdio samo novcane kazne. Tada se izrice jedinstvena kazna koja odgovara zbiru pojedinacnih novcanih kazni, s tim da ona ne sme preci opsti maksimum novcane kazne. Ako je bar za jedno kd sud utvrdio novcanu kaznu koristeci sistem dnevnih iznosa, onda jedinstvena kazna ne sme preci iznos od 18 miliona dinara, a ako je utvrdio samo novcane kazne u odredjenim iznosima, ona ne sme preci milion dinara odnosno 10 miliona ako je bar jedno krivicno delo u sticaju izvrseno iz koristoljublja.

- Ako je za neka kd u sticaju utvrdio kazne zatvora, a za druga dela novcane kazne sud ce izreci jednu kaznu zatvora I jednu novcanu kaznu, primenjujuci princip asperacije u pogledu zatvora, a princip kumulacije u pogledu novcane kazne.

- Ako je sud za krivicna dela u sticaju utvrdio samo kazne rada u javnom interesu, izreci ce jedinstvenu kaznu rada u javnom interesu u visini zbira utvrdjenih casova rada, s tim da ona ne sme preci 360 casova, a vreme u kome se rad mora obaviti ne sme biti duze od 6 meseci.

- Zakonom nije predvidjena mogucnost kda se za neka kd. Ucinjena u sticaju utvrdi uslovna osuda, a za druga krivicna dela zatvor, te da se izrekne zajedno kazna zatvora I uslovna osuda, all se takva mogucnost izricito I ne zabranjuje.

- KZ regulise I dve posebne situacije kod odmeravanja kazne za krivicna dela ucinjena u sticaju. Novcanu kaznu kao sporednu kaznu sud ce izreci ako je utvrdjena makar I za jedno krivicno delo u sticaju, a ako je utvrdio vise novcanih kazni, izreci ce jednu novcanu kaznu primenjujuci princip kumulacije.U drugoj situaciji resava se pitanje odnosa zatvora I maloletnickog zatvora jer je moguce da sud kod pojedinacnih krivicnih dela za neka od njih utvrdi zatvor, a za druga maloletnicki zatvor. Ako je sud za kd u sticaju utvrdio kazne zatvora I maloletnickog zatvora, izreci ce zatvor kao jedinstvenu kaznu primenom principa asperacije koja vazi za zatvor.

72. PODSTREKIVANJE

- Podstrekivanje je oblik saucesnistva kojim se umisljajno navodi drugo lice da izvrsi kd. Stvaranje odluke kod drugog lica da se izvrsi krivicno delo je glavna, centralna karakteristika podstrekivanja. U nasoj teoriji neki autori pojam podstrekivanja odredjuju kao umisljajno izazivanje ili ucvrscivanje odluke od podstrektnutog da preduzme protivpravnu radnju kojom ce ostvariti obelezja nekog bica kd. Ukoliko je kod izvrsioca vec postojala cvrsta odluka da izvrsi krivicno delo nece postojati podstrekivanje, vec neuspelo podstrekivanje ili psihicko pomaganje. Treba imati u vidu da odluka da se izvrsi krivicno delo moze biti manje ili vise cvrsta, odnosno da se cvrstina odluke moze stepenovati, ako I to da ni najcvrsca odluka ne mora biti ostvarena.

- Ne moze se prihvatiti shvatanje da svako ucvrscivanje odluke da se izvrsi krivicno delo predstavlja podstrekivanje. U nekim slucajevima, kada bi odluka I inace bila ostvarena, dalje jacanje te odluke treba smatrati psihickim pomaganjem.

- Odredbom KZ kojom je regulisano podstrekivanje nije propisana radnja podstrekivanja. To moze biti svaka radnja koja se krece u rasponu od blagog nagovaranja pa do nekih formi prinude. Npr. to moze biti molba, obecanje ili davanje poklona odnosno placanje za delo na koje se podstrekava, nagovaranje..Podstrekavanje se najcesce vrsi verbalnim putem, ali je moguce da bude ostvareno I na druge nacine kao sto su konkludentne radnje (gestovima) ili stvaranjem situacije koja na neko lice deluje tako sto kod njega stvara odluku da izvrsi krivicno delo. Navodjenje ne mora biti eksplicitno, odluka da se izvrsi kd se moze stvoriti I na jedan suptilan, rafiniran nacin. Bitno je da je u pitanju radnja koja je podobna da kod podstreknutog stvori odluku da izvrsi kd.

- Podstrekavanje moze postojati I u slucaju kada se modifikuje vec stvorena odluka kod podstreknutog da izvrsi krivicno delo. Tu u osnovi postoje 3 situacije koje treba razlicito resavati:

1. ako se odluka izmeni tako da podstreknuti izvrsi neko sasvim drugo delo u odnosu na ono koje je bio odlucio da izvrsi, nesporno je da postoji podstrekivanje u odnosu na izvrseno krivicno delo.

2. ako podstrekac izmeni odluku kod podstreknutog tako da on izvrsi tezi oblik istog krivicnog dela, ili teze istovrsno krivicno delo, sporno je kako resiti tu situaciju.Iako se moze braniti stav da podstrekac treba da odgovara samo za ,,visak`` u odnosu na stvorenu odluku, prihvatljivije je resenje da on odgovara za tezi oblik, odnosno za teze delo u celini.

3. Postoji I treca situacija kada se podstrekava na laksi oblik, odnosno na istovrsno lakse delo u odnosu na ono koje je podstreknuti odlucio da izvrsi. Tu ne postoji podstrekivanje s obzirom na to da postojeca odluka obuhvata u sebi I laksi oblik krivicnog dela. Npr. ako je izvrsilac doneo odluku da kradju izvrsi tako da pri sebi ima oruzje koje je spreman da upotrebi, a podstrekac ga ubedi da to nije potrebno, onda nece postojati podstrekivanje na obicnu kradju.

- U skladu sa akcesornom prirodom saucesnistva, za postojanje podstrekivanja potrebno je da je delo izvrseno ili pokusano. Podstrekivanje u stvari ima dvostruku posledicu: 1. odluku podstreknutog da izvrsi krivicno delo 2. izvrsenje krivicnog dela odnosno kaznjivog ponasanja.

- Podstrekivanje moze biti posredno, tj. preko treceg lica, odnosno preko vise lica kada se svi oni javljaju kao posredni podstrekaci. Podstrekavanje se moze vrsiti I od strane vise lica koja neposredno podstrekavaju izvrsioca na izvrsenje krivicnog dela.Podstrekavanje se uvek odnosi na konkretno krivicno delo. Ono mora biti upravljeno ili na odredjeno lice ili odredjeni krug lica, a da pri tome nije neophodno da podstrekac licno poznaje izvrsioca.Izvrsilac ne mora poznavati podstrekaca, niti mora biti svestan ,,da je njegova odluka da izvrsi krivicno delo nastala pod uticajem podstrekaca``.

- Umisljaj podstrekaca treba da obuhvati svest o uzrocnoj vezi izmedju radnje podstrekavanja I odluke da se izvrsi krivicno delo, kao I sva bitna obelezja tog dela.Sporna je situacija kada je umisljaj lica koje vrsi radnju podstrekavanja upravljen na to da izvrsilac samo zapocne radnju izvrsenja sa ciljem njegovog hvatanja na delu pre nego sto ga dovrsi, zbog lakseg dokazivanja dela. Radi se o koriscenju tzv. Agenta provokatora u suzbijanju odredjenih posebno opasnih oblika kriminaliteta.Nase pravo poznaje institut prikrivenog islednika koji bi se mogao podvesti pod pojam agenta provokatora. Zakon predvidja mogucnost koriscenja prikrivenog islednika pod odredjenim uslovima. Argument da agent provokator nije hteo da izvrsilac prouzrokuje posledicu ne iskljucuje njegovu odgovornost kao podstrekaca, narocito u slucaju ako dodje do dovrsenja dela.

- Podstrekac se kaznjava kao da je delo sam izvrsio, tj. u okviru kazne propisane za delo koje je izvrseno. Ukoliko je delo ostalo u pokusaju, a pokusaj je kaznjiv, podstrekacu se kao I izvrsiocu kazna moze ublaziti.Podstrekavanje se u nekim slucajevima predvidja kao posebno, samostalno krivicno delo.Retke su situacije kada zakonodavac iz kriminalno-politickih razloga predvidja kao krivicno delo radnju podstrekavanja, a ono na sta se podstrekava samo po sebi nije krivicno delo, ili pak procenjuje da podstrekavanje pod odredjenim uslovima u nekim situacijama moze biti teze od radnje izvrsenja. Primer za prvu situaciju bi bilo kd navodjenja na samoubistvo I pomaganje u samoubistvu. Posto samoubistvo nije krivicno delo, ni saucesnistvo u njemu, zbog svoje akcesorne prirode, ne moze biti krivicno delo. Primer za drugu situaciju moglo bi biti krivicno delo izbegavanja vojne obaveze. Kod tog kd tezi oblik je kad neko poziva ili podstice vise lica na vrsenje ovog kd.

- KZ predvidja slucaj neuspelog podstrekavanja koje postoji onda kada podstreknuti nije delo ni pokusao. Tu postoje dve situacije. Prva kada podstrekac nije uspeo da stvori ili ucvrsti odluku kod podstreknutog, sto bi odgovaralo nesvrsenom pokusaju. Druga je kada je uspeo da izazove ili ucvrsti odluku ail podstreknuti iz bilo kojeg razloga delo nije izvrsio ni pokusao, sto odgovara svrsenom pokusaju.Za neuspelo podstrekavanje se, pod uslovom da se podstrekavalo na izvrsenje krivicnog dela ciji pokusaj je po zakonu kaznjiv, kaznjava.96. SUDSKA OPOMENA

- Sudska opomena, zajedno sa uslovnom osudom, predstavlja u nasem krivicnom pravu samostalan tip sankcije koja se uobicajeno naziva merom upozorenja.Bitna razlika u odnosu na kaznu jeste sto je ona zamena za kaznu, pre svega zamena za kratkotrajne kazne lisenja slobode, I sto je u prvom planu njen vaspitni ucinak pa se time o sadrzini priblizava vaspitnim merama.

- Sudska opomena je najblaza sankcija za punoletne ucinioce I ne dovodi do ogranicavanja prava I sloboda ucinioca. Namenjna je kao oblik reagovanja, najlaksim oblicima kriminaliteta. Ona znaci socijalno-eticki prekor za ucinjeno krivicno delo I istovremeno upozorenje uciniocu ako ponovo izvrsi krivicno daelo da moze ocekivati primenu neke stroze krivicne sankcije.Sudska opomena je sankcija sa naglasenim specijalno-preventivnim dejstvom pre svega okrenuta primarnim delikventima, uciniocima laksih krivicnih dela.

- Za izricanje sudske opomene potrebno je da kumulativno budu ispunjena dva uslova:1. da se radi o krivicnom delu za koje je propisan zatvor do jedne godine ili novcana kazna2. da je krivicno delo ucinjeno pod takvim olaksavajucim okolnostima koje ga u konkretnom slucaju cine narocito lakim.U odnosu na prvi uslov predvidjen je I izuzetak: sudska opomena se moze izreci I onda kada je propisan zatvor do 3 godine. Npr to je propisano kod tzv. Opasne lake telesne povrede kada je ucinilac bio izazvan nepristojnim ili grubim ponasanjem ostecenog.

- Pri odlucivanju da li ce izreci sudsku opomenu sud ce, vodeci racuna o svrsi sudske opomene, posebno uzeti u obzir licnost ucinioca, njegov raniji zivot, njegovo ponasanje posle izvrsenog krivicnog dela, njegov odnos prema zrtvi krivicnog dela, stepen krivice I druge okolnosti.

- Sudska opomena se moze izreci I za krivicna dela u sticaju ako za svako od tih dela postoje uslovi za izricanje sudske opomene. U tom slucaju nije potrebno prethodno utvrdjivati sudsku opomenu za svako delo u sticaju, pa tek onda izricati jedinstvenu, nego se odmah posle konstatovanja da sva dela izvrsena u sticaju ispunjavaju uslove za izricanje sudske opomene, moze izreci sudska opomena za sva dela.

- Sudska opomena se ne moze primenjivati na dve kategorije lica.1. Ne moze se izreci maloletnom licu jer u okviru vaspitnih mera upozorenja I usmeravanja postoji sudski ukor koji je po svojoj sadrzini I svrsi istovetan sa sudskom opomenom.2. Ne moze se izreci ni vojnim licima za kd protiv Vojske Srbije. Njima se za vojna kd izrice disciplinska kazna ako je delo dobilo narocito lak vid I ako to zahtevaju interesi sluzbe.

Sudska opomena se izrice resenjem.Uz sudsku opomenu moze se izreci vecina mera bezbednosti koje predvidja KZ. (obavezno lecenje narkomana, alkoholicara, zabrana vrsenja poziva, delatnosi I duznosti…bla bla). Sudska opomena ne povlaci pravne posledice osude. Brise se iz kaznene evidencije nastupanjem zakonske rehabilitacije ako osudjeni u roku od jedne godine od dana kada pravosnaznosti sudske odluke ne ucini novo krivicno delo.

48. NEURACUNLJIVOST

- Ucinilac koji je kd ucinio u stanju neuracunljivosti ne moze biti smatran krivim, odnosno neuracunljivost iskljucuje krivicu kao obavezan elemenat krivicnog dela. S obzirom na to da se stanje neuracunljivosti u praksi retko srece, polazi se od pretpostavke da je ucinilac uracunljiv. To je pretpostavka koja se moze obarati, odnosno postoji duznost suda da u slucaju sumlje u pogledu uracunljivosti utvrdjuje da li ona kod ucinioca postoji ili ne.

- Poznata su 3 nacina utvrdjivanja neuracunljivosti: bioloski, psiholoski I mesoviti.Za psiholoski metod merodavne su samo posledice, odnosno poremecaji do kojih dolazi na psihickom planu, dok kod bioloskog metoda, sasvim suprotno, u obzir se uzimaju samo odredjena bolesna, abnormalna psihicka stanja. Mesoviti metod trazi I jedno I drugo, I uzrok I posledicu.Postoje forme dusevne poremecenosti koje se ne zasnivaju na organskim, bioloskim promenama. Nije prihvatljiva fikcija da svaki dusevni poremecaj ima organski uzrok, samo sto nauka jos nije u stanju da ga ustanovi.

- Polazeci od mesovitog metoda resenje u nasem krivicnom pravu za postojanje neuracunljivosti zahteva ostvarenje kako bioloskog, tako I psiholoskog osnova. To znaci da je potrebno kako postojanje nekog abnormalnog dusevnog stanja, tako I odredjenih psihickih smetnji prouzrokovanih tim stanjima.Bioloski osnov se moze ispoljiti u 4 oblika:

1. Dusevna bolest 2. Privremena dusevna poremecenost 3. Zaostali dusevni razvoj 4. Druga teza dusevna poremecenost

1. Zakon na prvom mestu navodi dusevne bolesti. S obzirom na uzrok dusevnih bolesti, moguca je podela dusevnih bolesti na egzogene I endogene. Egzogene su one koje su izazvane nekim spoljnim faktorima koji spolja deluju na organizam I gde se njihovo dejstvo moze ustanoviti, pa se stoga govori o dusevnim bolestima koje su organski uslovljene. Endogene psihoze su one dusevne bolesti ciji je uzrok unutrasnji, kod kojih se ne mogu dokazati organski uzroci.

2. Pojam privremene dusevne poremecenosti obuhvata redje neka normalna, a cesce neka patoloska stanja koja su prolaznog, privremenog karaktera. To mogu biti stanja izazvana jakim afektima, ili intoksikacijom usled uzimanja alkohola ili droga.

3. Zaostali dusevni razvoj je takva forma dusevne poremecenosti gde je ostecena inteligencija bez obzira na njen uzrok. Postoje tri stepena: laka, srednja I teska.

4. Zakon navodi I ,,drugu tezu dusevnu poremecenost``. Ova formulacija je dosta neodredjena. Jasno je da tu spadaju one forme dusevne poremecenosti koje se ne mogu podvesti pod prethodne tri. Tu bise mogle svrstati neke psihopatije, tezi poremecaju nagona, ili teze neuroze.

- Psiholoski osnov se moze manifestovati ili u obliku nemogucnosti shvatanja znacaja svoga dela (odsustvo moci rasudjivanja) ili u nemogucnosti upravljanja svojim postupcima (odsustvo moci odlucivanja). Ucinilac nije svestan znacaja svoga dela onda kada ne shvata prirodni znacaj svoga dela, kada nije svestan delovanja prirodnih zakona. Ta svest je odsutna I onda kada on ne shvata drustveni znacaj svoga dela.Dovoljno je da nedostaje ili intelektualna (moc rasudjivanja) ili voluntaristicka komponenta (moc odlucivanja). Ono sto kumulativno mora biti ostvareno za postojanje neuracunljivosti jeste psiholoska I bioloska komponenta.I bioloska I psiholoska komponenta moraju postojati u momentu izvrsenja dela, tj. postojanje uracunljivosti, odnosno neuracunljivosti je relevantno samo u vreme kada je delo ucinjeno.Dusevna poremecnost do koje u nekim slucajevima dolazi posle ucinjenog dela nije od znacaja za utvrdjivanje neuracunljivosti, takvo lice je uracunljivo, a njegova dusevna poremecenost ima samo procesni znacaj.

- Neuracunljivost se uvek utvrdjuje u odnosu na odredjeno krivicno delo. To dalje znaci da je moguce da jedan ucinilac u istom vremenskom momentu u odnosu na jedno delo bude neuracunljiv a u odnosu na drugo uracunljiv. Npr. ucinilac moze usled zaostalog dusevnog razvoja da shvati znacaj kd ubistva I u odnosu na njega da bude uracunljiv, a ne moze da shvati znacaj neprijavljivanja pripremanja krivicnog dela, pa bi u odnosu na to delo bio neuracunljiv.

- Lice koje svojom radnjom ostvari sve elemente bica nekog krivicnog dela u stanju neuracunljivosti nije za to delo krivo, odnosno uzima se da ne postoji ni krivicno delo jer nije ostvaren njegov subjektivni element. U odnosu na neuracunljivog ucinioca, pod uslovom da je opasan za okolinu, mogu biti primenjene odredjene mere bezbednosti. To su mere bezbednost obaveznog psihijatrijskog lecenja I cuvanja u zdr.ustanovi.

82. NOVCANA KAZNA U NASEM KRIVICNOM PRAVU

- KZ predvidja dva sistema novcane kazne tako sto novi sistem koji naziva novcanom kaznom u dnevnim iznosima (clan 49) postavlja kao primaran, a stari sistem ( novcana kazna u odredjenom iznosu) postavlja kao supsidijaran (clan 50).

- Novcana kazna u dnevnim iznosima, prema resenju u KZ (clan 49), odmerava se tako sto se prvo utvrdjuje broj dnevnih iznosa, a zatim visina jednog dnevnog iznosa.Broj dnevnih iznosa za ucinjeno kd odmerava se na isti nacin kao I kada bi se odmeravala kazna zatvora u danima, a na osnovu opstih pravila o odmeravanju kazne. Taj broj ne moze biti manji od 10, niti veci od 360 dnevnih iznosa. Visina dnevnog iznosa se izracunava I utvrdjuje tako sto se od prihoda ucinioca kd u prethodnoj godini oduzmu nuzni rashodi koje je imao, pa se ta razlika podeli sa brojem dana u godini. Vrednost jednog dnevnog iznosa ne moze biti manja od 500 dinara niti veca od 50 000 dinara.Do iznosa odmerene novcane kazne koju ce sud izreci dolazi se jednostavnim mnozenjem utvrdjenog broja dnevnih iznosa sa utvrdjenom vrednoscu jednog dnevnog iznosa!!!!!!

- Odredbama opsteg dela propisani su I kazneni rasponi kod ovog sistema novcane kazne.Visina kaznenih raspona zavisi od visine zaprecene kazne zatvora uz koju je kod pojedinih krivicnih dela u posebnom delu alternativno propisana novcana kazna. Tako, broj dnevnih iznosa novcane kazne se utvrdjuje u okviru sledecih raspona:

1. do 60 dnevnih iznosa za kd. za koja se moze izreci kazna zatvora do 3 meseca 2. od 30 do 120 dnevnih iznosa za kd za koja se moze izreci kazna zatvora do 6

meseci3. od 60 do 180 dnevnih iznosa za kd za koja se moze izreci zatvor do 1 godine 4. od 120 do 240 dnevnih iznosa za kd za koja semoze izreci kazna zatvora do 2

godine5. najmanje 180 dnevnih iznosa za kd za koja se moze izreci kazna zatvora do 3

godine

- U primeni ovog sistema novcane kazne sudovi se suocavaju sa odredjenim problemima . Pre svega rec je o problemu na koji nacin utvrditi stvarne prihode ucinioca. U tom cilju zakon ovlascuje sud da moze zahtevati podatke od banaka ili drugih finansijskih ustanova, koji su duzni da dostave trazene podatke I ne mogu se pozivati na zastitu poslovne ili druge tajne. Ukoliko se ne mogu pribaviti verodostojni podaci, sud ce na osnovu raspolozivih podataka po slobodnoj proceni utvrditi visinu jednog dnevnog iznosa novcane kazne. Zbog toga sto u nekim slucajevima se ne moze utvrditi visina dnevnog iznosa KZ je zadrzao I stari sistem fiksnih iznosa koji ce se primenjivati kao supsidijarni odnosno rezervni.

- CLAN 50 KZ sadrzi odredbe o izricanju novcane kazne u odredjenom iznosu. Pre svega propisan je opsti minimum koji iznosi 10 000 dinara, a opsti maksimum milion dinara, s tim sto je propisan znatno visi opsti maksimum kod kd izvrsenih iz koristoljublja (10 miliona).Visina kaznenih raspona zavisi od visine zaprecene kazne zatvora uz koju je novcana kazna za pojedina dela propisana. Novcana kazna kao glavna kazna se izrice u sledecim iznosima:

1) do 100 000 za kd za koja se moze izreci zatvor do 3 meseca 2) od 20 000 do 200 000 za kd za koja se moze izreci zatvor do 6 meseci 3) od 30 000 do 300 000 za kd za koja se moze izreci zatvor do 1 godine 4) od 50 000 do 500 000 za kd za koja se moze izreci zatvor do 2 godina 5) najmanje 100 00 za kd za koja se moze izreci kazna zatvora do 3 godine .

- Za izricanja novcane kazne od znacaja je I odredba koja propisuje da se za kd ucinjena iz koristoljublja novcana kazna kao sporedna moze izreci I kad nije propisana zakonom, ili kad je zakonom propisano da ce se ucinilac kazniti zatvorom ili novcanom kaznom, a sud kao glavnu kaznu izrekne kaznu zatvora. To znaci da se novcana kazna kao sporedna moze izreci I kad ona kod pojedinog kd nije predvidjena.

- Odredbe clana 51 regulisu pitanje izvrsenja novcane kazne I odnose se na oba sistema novcane kazne. U pogledu roka placanja novcane kazne propisano je da se on odredjuje u presudi I da ne moze biti kraci od 15 dana ni duzi od 3 meseca, a da sud u opravdanim slucajevima moza dozvoliti da osudjeni isplati novcanu kaznu I u otplatama, s tim da rok isplate ne moze biti duzi od 1 godine.

- Ako osudjeni ne plati novcanu kaznu u odredjenom roku, dolazi do njenog pretvaranja u zatvor. Rec je o tzv. Supletornom zatvoru, za koji ne vazi vecina odredaba o kazni zatvora kao sto je npr ona u pogledu opsteg minimuma. Ekvivalent koji je u zakonu odredjen kod zamene neplacene novcane kazne iznosi jedan dan zatvora za svakih zapocetih 1000 dinara novcane kazne. Supletorni zatvor moze trajati najduze 6 meseci, a ako je izrecena novcana kazna u iznosu vecem od 700 000, on ne moze biti duzi od jedne godine. Neplacena kazna se moze zameniti I kaznom rada u javnom interesu. U tom slucaju za svakih zapocetih 1000 dinara novcane kazne odredjuje se 8 casova rada u janom interesu.U slucaju da osudjeni isplati deo novcane kazne, ostatak se srazmerno pretvara u zatvor.Izricito je propisano da se posle smti osudjenog novcana kazna nece izvrsiti.

69. POJAM I VRSTE SAUCESNISTVA

- Kao I u drugim oblastima ljudske delatnosti, I krivicno delo se moze vrsiti zajednicki od strane vise lica. Zajednicko ostvarenje kd uz ucesce vise lica po pravilu je opasnije.Ucestvovanje vise lica u ostvarenju krivicnog dela moze se ispoljiti na vrlo razlicite nacine. To ucestvovanje se moze manifestovati u veoma sirokom dijapazonu: pocev od obicnog pasivnog posmatranja, ili odobravanja vrsenja kd, pa do glavne uloge u ostvarenju kd. S`jedne strane imamo veoma udaljene I po intenzitetu slabe forme ucestvovanja gde se ne moze govoriti o saucesnistvu, a s druge strane imamo lice koje ostvaruje radnju izvrsenja, koje je izvrsilac krivicnog dela. Zato je potrebno da se saucesnistvo razgranici kako u odnosu na one forme ucesca koje ne zasluzuju da budu obuhvacene kriminalnom zonom, tako I u odnosu na ono sto predstavlja najintenzivniju formu ucesca u ostvarenju kd, a to je izvrsilastvo. Moze se stoga govoriti o 3 grupe lica koja ostvaruju krivicno delo:

1) izvrsilac (neposredni, posredni izvrsilac I saizvrsilac)2) saucesnici 3) ostala lica ciji doprinos po intenzitetu I kvalitetu nije od takvog znacaja da u

odnosu na takve forme ucestvovanja treba reagovati krivicnim pravom.Saucesnike treba razlikovati od izvrsioca I od ostalih lica koje ne treba smatrati saucesnicima s obzirom na njihov zanemarljiv doprinos izvrsenju krivicnog dela.

- Pod saucesnistvom se podrazumeva ostvarenje krivicnog dela od strane vise lica, to je sticaj vise lica u jednom kd. Izmedju tih vise lica mora postojati subjektivna veza da bi se radilo o saucenistvu. Ta subjektivna veza se ogleda u svesti o zajednickom delovanju.Saucesnistvo je zajednicko ostvarivanje krivicnog dela od strane vise lica uz postojanje svesti kod njih da zajednicki deluju.

- Saucesnistvo kao institut zasniva se na restriktivnom shvatanju pojma izvrsilastva. Izvrsilac je ono lice koje samo ostvaruje bitne elemente bica nekog kd, koje samo preduzima radnju izvrsenja.Nasuprot restriktivnog pojma, postoji I ekstenzivno shvatanje koje polazi od toga da je izvrsilac svako ono lice koje na bilo koji nacin ucestvovalo u ostvarenju krivicnog dela, sto znaci da to shvatanje negira saucesnistvo kao institut. Kod nas je prihvacen restriktivni pojam izvrsioca, sto znaci da se pravi razlika izmedju izvrsioca I saucesnika.

U okviru restriktivnog imamo dve varijante, prva polazi od toga da je izvrsilac samo ono lice koje samo vrsi krivicno delo, a druga podrazumeva izvezno prosirivanje tog pojma I na saizvrsioca I posrednog izvrsioca.Razlikuju se 3 forme izvrsilastva: neposredno izvrsilastvo, posredno izvrsilastvno I saizvrsilastvo.Nase zakonodavstvo ostaje pri najuzem shvatanju pojma izvrsioca, sto za posledicu ima svrstavanje saizvrsilastva u saucesnistvo, dok je posredni izvrsilac institut kome u nasoj teoriji nije dato jasno mesto u sistemu opsteg dela.U nasoj teoriji prihvacena je podela na saucesnistvo u uzem I sirem smislu.1. Saucesnistvo u uzem smislu obuhvata podstrekavanje I pomaganje. 2. Saucesnistvo u sirem smislu pored navedenih oblika obuhvata I saizvrsilastvno.- Za postojanje saucesnistva potrebno je da je delo izvrseno ili pokusano, tj da je izvrsilac usao u kriminalnu zonu. Postojanje saucesnistva zavisi od toga da li je izvrsilac izvrsio kd, to ne mora biti dovrseno kd, dovoljno je da je ostvario neku kaznjivu fazu kd (akcesorna priroda saucesnistva).Principalna teorija o pravnoj prirodi saucesnistva polazi od toga da ono postoji sasvim nezavisno od toga da li je izvrsilac nesto preduzeo sa ciljem izvrsenja kd. Prema toj teoriji, postoji onoliko kd koliko ima ucesnika.

- Od saucenistva treba razlikovati posrednog izvrsioca. Tu je rec o ucescu vise lica u ostvarenju kd, ail se lice koje preduzima radnju smatra samo sredstvom, a ne izvrsiocem. Posredni izvrsilac je ono lice koje ostvarujuci sve subjektivne elemente krivicnog dela navede drugog na ostvarenje krivicnog dela, a da se pri tome taj drugi ne moze smatrati izvrsiocem kd jer mu u potunosti nedostaje subjektivna strana kd.U vezi sa najvaznijom situacijom povodom koje je I nastala ova konstrukcija, a to je saucesnistvo u delu izvrsioca kod kojeg ne postoji krivica, resenje je pronadjeno u prihvatanju teorije limitirane akcesornosti koja za postojanje saucenistva I odgovornost saucesnika ne trazi da je ostvareno krivicno delo u objektivno-subjektivnom smislu,tj. ne trazi krivicu izvrsioca.U sledece 3 situacije opravdana je primena ove konstrukcije u nasem pravu: 1. ako je neko lice kd izvrsilo pod uticajem apsolutne sile, 2. ako je delo izvrsilo u neotklonjivoj stvarnoj zabludi I 3. kada je rec o krivicnom delu za koje se kod izvrsioca trazi neko posebno svojstvo.U ovim situacijama izvrsilac ne bi bilo lice koje je preduzelo radnju izvrsenja, vec bi izvrsilac(posredni) u prvoj situaciji bilo lice koje je primenilo apsolutnu silu, u drugoj koje je dovelo u neotklonjivu stvarnu zabludu lice koje preduzelo radnju izvrsenja, I u trecoj lice koje ima odredjeno svojstvo koje se trazi za odredjeno kd I koje podstreklo drugo lice.

114. POMILOVANJE

- Pomilovanje je institut kojim se menja dejstvo sudske odluke u pogledu izrecene krivicne sankcije, ili sprecava donosenje te odluke u slucaju da do krivicnog gonjenja jos nije doslo.Pomilovanje ima dejstvo samo u odnosu na poimenicno odredjeno lice.

- Pomilovanjem ucinilac kd se moze:1. osloboditi od gonjenja (abolicija)2. potupuno ili delimicno osloboditi od izvrsenja kazne3. zameniti izrecena kazna blazom kaznom ili uslovnom osudom4. dati rehabilitaciju5. ukinuti , odnosno odrediti krace trajanje pojedine ili svih pravnih posledica

osude6. ukinuti , ili odrediti krace trajanje mere bezbednosti

- Pomilovanjem moze da se odredi ne samo ukidanje, vec I krace trajanje mera bezbednosti: zabrane vrsenja poziva, delatnosti ili duznosti, zabrana upravljanja motornim vozilom I proterivanje stranca.

- Pomilovanje predstavlja akt milosti cije davanje nije ograniceno nekim materijalno-pravnim uslovima.Dejstvo pomilovanja u odnosu na izvrsenje bilo koje kazne, odredjene mere bezbednosti I pravne posledice moze biti potpuno ili delimicno, dok u odnosu na krivicno gonjenje moze biti samo potpuno.Pomilovanje je u iskljucivoj nadleznosti predsednika RS.

- Postupak pomilovanja pokrece se na molbu osudjenog lica, ili po sluzbenoj duznosti od strane ministra pravde. Osim osudjenog molbu moze podneti: zakonski zastupnik, njegov bracni drug, srodnik u pravoj liniji, brat, sestra, hranilac ili staralac.Ako se radi o oslobodjenju od krivicnog gonjgnja postupak se pokrece samo po sluzbenoj duznosti.Molba za pomilovanje podnosi se sudu koji je izrekao presudu u prvom stepenu, I ona se podnosi posto je presuda postala pravosnazna. U slucaju odbijanja moze se ponoviti posle godinu dana od dana donete odluke ako se osudi preko 3 godine, a po isteku od 6 meseci ako je u pitanju osuda na blazu kaznu.

- Davanjem pomilovanja ne dira se u prava trecih lica koja se zasnivaju na osudi. Lica koja su ostecena krivicnim delom mogu da ostvaruju svoj imovinskopravni zahtev, bez obzira na to sto je uciniocu krivicnog dela dato pomilovanje.Odluka o pomilovanju ne moze se ni na koji nacin osporavati.

58. PRIPREMANJE KRIVICNOG DELA

- Krivicno delo se moze pripremati na razlicite nacine, rec je o radnjama koja su u daljoj ili blizoj vezi sa radnjom izvrsenja. Pripremanje podrazumeva postojanje umisljaja jer se ne moze nehatno pripremati krivicno delo. Jedino opravdanje za kaznjavanje pripremanje krivicnog dela je umisljaj, jer je umisljaj ucinioca ono sto ugrozava objekt krivicnopravne zastite.Za kaznjivost umisljajnog pripremanja izvrsenja krivicnog dela potrebno je da je to izricito predvidjeno u posebnom delu. To se moze uciniti na 2 nacina:

1. propisivanjem pripremanja kao posebnog krivicnog dela2. propisivanjem kaznjavanja pripremanja kao faze u ostvarivanju nekog kd

- Prvu vrstu kaznjivih pripremnih radnji predstavljaju one pripremne radnje koje su odredjene kao posebno krivicno delo. Tu se formalno gledajuci I ne radi o pripremnim radnjama: zakon ih je podigao na rang izvrsenja. Npr kada zakon pripremanje za proizvodnju opojnih droga predvidja kao kd, onda to cini tako sto precizira u cemu se to pripremanje sastoji, a pri tome propisuje I druge bitne elemente koji moraju biti ostvareni da bi postojalo krivicno delo.

- U vezi za kaznjavanjem druge vrste pripremnih radnji, pripremnih radnji u uzem smislu (delicta preparata) javljaju se ozbiljne sumlje. Problem predstavlja kako odrediti u cemu se one sastoje, I kako u konkretnom slucaju postaviti granicu izmedju radnje izvrsenja I pripremne radnje. Ranije KZ propisivalo je da ce se kazniti I onaj ko priprema njihovo izvrsenje, a da se pri tome blize ne odredjuje u cemu se sastoji njihovo pripremanje. Upravo zbog tog problema zaknodavac je pokusao da da jednu opstu definiciju pripremnih radnji. To je ucinjeno tako sto je pripremne radnje svrstao u 4 grupe na osnovu odredjenih kriterijuma.4 grupe pripremnih radnji su:

1. nabavljanje ili osposobljavanje sredstava za izvrsenje kd2. otklanjanje prepreka za izvrsenje kd3. dogovaranje , planiranje ili organizovanje sa drugima izvrsenja kd4. druge radnje kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvrsenje krivicnog

dela a koje ne prestavljaju radnju izvrsenja.Ovi kriterijumi mogu biti od koristi, ali ipak ne resavaju ovaj slozen problem. U prve tri grupe nema spora, dok cetvrta kategorija ostavlja problem odredjivanja pripremnih radnji. Kod tih ostalih pripremnih radnji pojavljuju se problemi u praksi.

- KZ vise ne predvidja kaznjavanje pripremanja odredjenog kd, tj. pripremnih radnji u uzem smislu(delicta preparata). Ne samo da nema opste odredbe o pripremnim radnjama, nego se ni kaznjavanje za pripremanje bez odredjivanja u cemu se ono sastoji vise ne predvidja kod pojedinih krivicnih dela. Ukidanje opste odredbe o pripremnim radnjama znaci da zakonodavac ne bi vise mogao da propisuje pripremanje nekog kd kao kaznjivo, a da pri tome ne precizira u cemu se sastoji to pripremanje. Ovaj nacelni stav od nije sasvim dosledno sproveden. Kod vecine kd protiv ustavnog uredjenje I bezbednosti RS predvidja se kaznjavanje I za pripremne radnje.

83. RAD U JAVNOM INTERESU

- Pozitivna iskustva u drugim zemljama, kao I stav nase teorije da je opravdano u nase zakonodavstvo uvesti ovu sankciju, uticali su na to da je KZ predvidi kao jednu od krivicnih sankcija.-Razlozi koji idu u prilog njenom uvodjenju jesu ti sto:1.osudjeno lice ne gubi svoje drustvene kontakte2.moze nastaviti obavljanje svoje pofesije3.nema ostalih negativnih posledica kazne lisenja slobode I znatno manji su troskovi njenog izvrsenja.4.gradjani sa kojima je osudjeni u kontaktu toku obavljanja rada u javnom interesu mogu imati na njega pozitivan uticaj.-Razlozi protiv nje jesu pre svega problemi na planu izvrsenja, nedostatak humanitarnih I volonterskih organizacija u okviru kojih bi se ovaj rad obavljao, kao I nedostatak onih koji bi nadgledali izvrsenje ove sankcije.Moze se dati prednost razlozima koji idu u prilog uvodjenja ove sankcije.

-Rad u javnom interesu KZ predvidja kao kaznu koja se moze izreci samo kao glavna kazna. Davanje statusa glavne kazne radu u javnom interesu u KZ ne menja osnovni smisao I razlog uvodjenja ove sankcije, a to je da bude zamena, alternativa kazni lisenja slobode. Da bi ova kazna zaista postala znacajna sankcija, osim sto joj zakon daje vazno mesto, treba resiti odredjene probleme koji ce se javiti u vezi sa njenim izvresnjem. Novi ZIKS sadrzi odredbe o tome I predvidja uvodjenje posebne sluzbe, odnosno lica(poverenika) koji bi izvrsavali ovu kaznu.- Kazna rada javnom interesu moze se izreci za kd za koja je propisana kazna zatvora do 3 godine ili novcana.Rad u javnom interesu mora biti koristan rad, rad kojim se ne vredja ljudsko dostojanstvo I koji se ne vrsi u cilju sticanja dobiti.- KZ propisuje minimum I maksimum ove kazne, ne moze biti kraci od 60 casova , niti duzi od 360 casova. Period u kome ce se obaviti odmereni broj sati rada jeste od 1 do 6 meseci I traje 60 sati u toku jednog meseca.Prilikom izricanja ove kazne imajuci u vidu svrhu kaznjavanja sud uzima u obzir vrstu ucnjenog krivicnog dela, licnost ucinioca, kao I njegovu spremnost da obavlja rad u javnom interesu.

Vazan uslov za izricanje ove kazne jeste pristanak ucinioca. Ovaj uslov postoji zbog relevantnihh medjunarodnih konvencija kojima se zabranjuje prisilni rad kao krivicna sankcija.- Postavlja se pitanje sta se desava ako osudjeni na kaznu rada ne obavi casove rada koji su mu odredjeni u okviru izrecene kazne?U tom slucaju dolazi do zamene kaznom zatvora tako sto ce se za svakih zapocetih 8 casova rada u javnom interesu odrediti jedan dan zatvora. Nasuprot ovom slucaju, KZ predvidja da ukoliko osudjeni savesno ispunjava svoje obaveze vezane za rad u javnom interesu, sud kaznu moze umanjiti za ¼.Osim sto je predvidjen kao glavna kazna, on predstavlja I jednu vaznu mogucnost zamene neplacene novcane kazne I u toj situaciji on je alternativa kazni lisenja slobode. Prihvatljivije je da osudjeni koji ne plati novcanu kaznu umesto toga obavi rad u javnom interesu, nego da mu se neplacena novcana kazna pretvara u zatvor.43. KRAJNJA NUZDA

- Krajnja nuzda, kao I nuzna odbrana iskljucuje postojanje protivpravnosti, tj. predstavlja opsti osnov za iskljucenje postojanja krivicnog dela. Nastala je posle nuzne odbrane I ima odredjene slicnosti sa njom, u pogledu odredjenih uslova se razlikuje.- Prema zakonskoj definiciji kranja nuzda postoji kada je delo ucinjeno radi toga da ucinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugog istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi nacin nije mogla otkloniti, a pri tom ucinjeno zlo nije vece od zla koje je pretilo. Za razliku od nuzne odbrane ovde se radi o sukobu prava sa pravom. Stroziji su zakonski uslovi za postojanje kranje nuzde (npr. zahteva se stroga ekvivalencija izmedju dobra koje se spasava I onog koje se zrtvuje).- Elementi krajnje nuzde su opasnost I otklanjanje opasnosti. Uslovi za postojanje kranje nuzde vezuju se ili za jedan ili za drugi elemenat, I isto kao I kod nuzne odbrane moraju svi biti kumulativno ispunjeni.- Opasnost je stanje u kome je neko dobro ugrozeno I prema okolnostima konkretnog slucaja postoji neposredna mogucnost da ono bude povredjeno. Ona moze, za razliku od napada kod nuzne odbrane biti izazvana ne samo ljudskom radnjom, nego I na bilo koji drugi nacin. Uslov opasnosti su: 1. da se njome ugorzava bilo koje pravom zasticeno dobro 2. da je neskrivljena 3. da je istovremena 4. da je stvarna.

1. zakon nije ogranicio dobra koja se mogu stititi, iako su to po prirodi stvari najvaznija dobra, kao sto je zivot, telesni integritet, imovina. Mogu se stititi I svoja I tudja dobra.

2. na krajnju nuzdu se ne moze pozivati neko ko je bilo sa umisljajem bilo iz nehata izazvao opasnost. U tom slucaju kd postoji. Izazivanje opasnosti iz nehata, predstavlja fakultativni osnov za ublazavanje kazne.

3. istovremenost postoji dok traje opasnost, I onda kada o neposredno predstoji. Ovaj uslav je postavlje na isti nacin kao I kod nuzne odbrane

4. opasnost mora stvarno postojati. Kao I kod nuzne odbrane ovde moze doci do situaciji kada postoji putativna krajnja nuzda sto se resava u okviru instituta stvarne zablude.

Uslov otklanjanja opasnosti su : 1. da se ona na drugi nacin nije mogla otkloniti osim vrsenjem radnje kojom

su ostvareni svi elementi nekog krivicnog dela2. da ucinjeno zlo nije vece od onoga koje je pretilo

-kod otklanjanja opasnosti teba uciniti sve sto je moguce da ne dodje do povrede tudjeg dobra. Za razliku od nuzne odbrane, lice koje je u opasnosti od nje se mora spasavati I bekstvom. Ako je nuzno da do povrede tudjeg dobra dodje, ono se mora u najvecoj meri stedeti.-ucinjeno zlo mora biti manje od onoga koje je pretilo, a najvise sto zakon prihvata jeste da je ono isto. Kao I kod nuzne odbrane, sporno je da li treba da bude ostvaren I subjekvni elemenat, tj. da je lice svesno opasnosti I da je voljno otklanja.- Prekoracenje granica krajnje nuzde reseno je u osnovi na isti nacin kao I kod nuzne odbrane. Prekoracenje koje je zakonski relevantno postoji onda kada je opasnost otklonjena povredom dobra vece vrednosti od vredosti dobra od koga se otklanjala opasnost. Prekoracenje ce postojati I kada se sa ciljem otklanjanja opasnosti moglo povrediti dobro manje vrednosti ili je povreda odredjenog dobra mogla biti manjeg intenziteta. U tom slucaju kd postoji, ail zakon predvidja fakultativni osnov za ublazavanje kazne. Krajnja nuzda se ne moze primenjivati u situacijama u kojima je ucinilac bio duzan da se izlozi opasnosti(npr. policajci,vatrogasci,piloti, rudari)-duzni da se zrtvuju.98. MERE BEZBEDNOSTI-POJAM, SVRHA, VRSTE I SISTEM

- Ono sto razlikuje dva tipa krivicnih sankcija jeste pre svega nacin ostvarivanja opste svrhe krivicnih sankcija. Postizanje ciljeva krivicnopravne zastite kaznom vrsi se u prvom redu na generalno-preventivnom planu. Kod mera bezbednosti specijalna prevencija je u prvom planu, generalna prevencija je sporedan efekat koji je izrazen u manjoj meri nego kod kazne ili je savim odsutan.Kazna znaci socijalno-eticki prekor, dok je mera bezbednosti vrednosno neutralna sankcija zasnovana na opasnosti ucinioca u smislu ponovnog vrsenja krivicnog dela.Kazna se nikada ne sme izreci samo zbog specijalne prevencije, dok je kod mera bezbednosti to pravilo.

- Razlog postojanja mera bezbednosti je da se kazna suvise ne optereti speijalno-preventivnim zadacima I sto se kao osnov za primenu kazne ne sme na prvo mesto stavljati opasnost ucinioca.Kazna je pre svega okrenuta potencijalnim uciniocima, mere bezbednosti su krivicne sankcije predvidjene da budu reakcija na individualnu drustvenu opasnost odredjenog ucinioca. Opasnost ucinioca se shvata kao opasnost za okolinu, opasnost da se vrse nova kd.

- Izbor, vrsta I trajanje mere bezbednosti odredjuje se na osnovu procene opasnosti ucinioca.Svrha mere bezbednosti se sastoji u otklanjanju stanja ili uslova koji mogu biti od uticaja da ucinilac ubuduce vrsi krivicna dela. Ova odredba nije samo deklarativnog karaktera, ili odredba koja samo odredjuje prirodu mera bezbednosti kao posebne vrste krivicnih sankcija. Ona sadrzi I uslove za njihovu primenu. Primena vecine mera bezbednosti je fakultativna. U vezi s`tim posebnu paznju treba posvetiti tumacenju pojmova ``stanja`` I ,,uslova``. Pod pojmom stanja podrazumevaju se psihicka stanja ucinioca. Za izricanje mere bezbednosti trazi se postojanje uzrocne veze izmedju njihovog psihickog stanja I ucinjenog krivicnog dela, kao I da takva stanja mogu voditi ponovnom vrsenju kd.Pojam uslovi se uobicajeno tumaci kao povezanost licnosti ucinioca I njegove sredine I prilika. Kod pojma stanja dominiraju subjektivni, a kod pojma uslovi objektivni elementi.

VRSTE I SISTEM MERA BEZBEDNOSTI U NASEM KRIVICNOM PRAVU

Nase krivicno pravo poznaje 10 mera bezbednosti:1.obavezno psihijatrijsko lecenje I cuvanje u zdravstvenoj ustanovi2.obavezno psihijatrijsko lecenje na slobodi3.obavezno lecenje narkomana4.obavezno lecenje alkoholicara5.zabrana vrsenja poziva, delatnosti ili duznosti6.zabrana upravljanja motornim vozilom7.oduzimanje predmeta8.proterivanje stranca iz zemlje9.javno objavljivanje presude10.zabrana priblizavanja I komunikacije sa ostecenimUobicajene su podele mera bezbednosti medicinskog karaktera I ostale mere bezbednosti, na mere licnog I stvarnog karaktera, kao I na mere sa I bez lisenja slobode.Moguce ih je podeliti I na obavezne I fakultativne.

- Predvidjene mere bezbednosti su po svojoj sadrzini I prirodi heterogene. One su oblikovane tako da odgovaraju specificnim situacijama u kojima predstavljaju pogodniji oblik reakcije od kazne koja u tim specificnim slucajevima nija adekvatna krivicna sankcija, ili sama nije dovoljna za postizanje preventivnih ciljeva.

- S obzirom na to da su pre svega vezane za licnost ucinioca, mere bezbednosti nisu, kao sto je to slucaj sa kaznom, predvidjene kod pojedinih kd, vec se primenjuju na osnovu odredaba opsteg dela. KZ propisuje da nikome ne moze biti izrecena ne samo kazna, vec I druga krivicna sankcija za delo koje, pre nego sto je ucinjeno, nije zakonom bilo odredjeno kao kd, kao da mu se moze izreci samo ona kazna ili druga krivicna sankcija koja je bila propisana pre nego sto je kd ucinjeno.

- Trajanje mera bezbednosti posebno je odredjeno kod svake pojedine mere bezbednosti. Jedina mera bezbednosti cije je trajanje neodredjeno I neograniceno jeste obavezno psihijatrijsko lecenje I cuvanje u zdravstvenoj ustanovi.

- Odredbnom clana 80.kz odredjuje se kako medjusobni odnos pojedinih mera bezbednosti prilikom njihovog izricanja u konkretnom slucaju, tako I njihov odnos sa drugim krivicnim sankcijama. Predvidjene mere bezbednosti su po pravilu sankcije dopunskog karaktera. Vecina mera bezbednosti se moze izreci uz kaznu, uslovnu kaznu, sudsku opomenu ili oslobodjenje od kazne, a mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom I oduzimanje predmeta I uz sudsku opomenuu ili oslobodjenje od kazne.

- Samo kada je u pitanju neuracunljiv ucinilac, moguce je samostalno izreci dve mere bezbednosti: mb obaveznog psihijatrijskog lecenja I cuvanja u zdravstvenoj ustanovi I meru obaveznog psihijatrijskog lecenja na slobodi.Dve ili vise mera bezbednosti moguce je izreci I u drugim slucajevima kada su ispunjeni uslovi za njihovo izricanje.

59. POKUSAJ KRIVICNOG DELA-POJAM, VRSTE I KAZNJAVANJE

- Pokusaj je jedan od stadijuma u ostvarenju krivicnog dela. Kod pokusaja na subj.planu uvek mora postojati umisljaj, a na obj.planu se zahteva da je izvrsenje kd zapoceto. Delo je zapoceto onda kada je doslo do preduzimanja radnje izvrsenja, ali krivicno delo nije dovrseno. Pokusaj krivicnog dela je nepotpuno ostvarenje bica krivicnog dela. Tu nedostaje neki od predvidjenih elemenata krivicnog dela a to je po pravilu posledica. S` obzirom da se pokusaj nalazi izmedju pripremnih radnji I dovrsenog krivicnog dela, potrebno je odrediti njegove granice u odnosu na raniju I kasniju fazu.

- Pokusaj se u odnosu na pripremne radnje kvalitativno razlikuje. On predstavlja kd ali nepotpuno, dok pripremanje nekog krivicnog dela samo po sebi nije krivicno delo. Kriterijum za nacelno razgranicenje relativno je jednostavan. Taj kriterijum jeste da li je preduzeta radnja izvrsenja (pokusaj) ili nije (pripremne radnje). To se utvrdjuje na osnovu zakonskog opisa izvrsenja pojedinih krivicnih dela. Dodatni kriterijum jeste I dovodjenje u vezu preduzete radnje sa zastitnim objektom, tj. postavljanje pitanja da li je u konkretnom slucaju preduzimanjem odredjene radnje neposredno ugrozen objekt krivicnopravne zastite.

- Kod KD ciji pokusaj nije kaznjiv mnogo veci znacaj ima razlikovanje izmedju pokusanog I dovrsenog krivicnog dela. Kod tih krivicnih dela odredjivanje granice izmedju pokusanog I dovrsenog krivicnog dela prestavlja, odredjivanje granice ulaska u kriminalnu zonu. Postavljanje granice izmedju pokusanog I dovrsenog krivicnog dela po pravilu je slozenije kod krivicnih dela koja u svom zakonskom opisu nemaju posledicu.

- Za postojanje pokusaja krivicnog dela karakteristican je izostanak posledice. To znaci da ucinilac sa umisljajem preduzima radnju izvrsenja delimicno ili u celini, zapocinje radnju izvrsenja ali posledica izostaje. Pri tome se mogu razlikovati 2 situacije I 2 vrste pokusaja. U prvoj, kada se radi o nesvrsenom pokusaju, ucinilac je preduzeo samo deo radnje izvrsenja, on radnju izvrsenja nije dovrsio pa samim tim nije ni prouzrokovao posledicu. U drugoj situaciji kad postoji svrseni pokusaj ucinilac preduzima kompletnu radnju izvrsenja, ail iz razlicitih razloga posledica ne nastupa.

- Pokusaj moze postojati od momenta kada je izvrsilac zapoceo radnju izvrsenja, pa sve do momenta nastupanja posledice. Nastupanje posledice iskljucuje pokusaj. Izostanak posledica ne znaci uvek I postojanje pokusaja krivicnog dela. Pokusaj nekih krivicnih dela ne moze postojati zato sto to nije moguce zbog same njihove prirode, ili zato sto je radnja pokusaja inkriminisana kao svrseno krivicno delo. Kod nekih krivicnih dela ne moze postojati svrseni pokusaj jer se u tom slucaju radi o svrsenom krivicnom delu.

- Nastupanje posledice ne znaci uvek I postojanje dovrsenog kd. Do posledice moze doci delovanjem nekih drugih uzroka, a ne radnjom izvrsenja ucinioca.Konstitutivni elemenat pokusaja jeste umisljaj ucinioca. Za pokusaj je takodje karakteristicno da je u potpunosti ostvareno subjektivno bice krivicnog dela,tj. da postoji umisljaj, a kod pojedinih kd gde je to predvidjeno I ostali subjektivni elementi.Pored podele na svrseni I nesvrseni pokusaj, postoji I kvalifikovani pokusaj. Kvalifikovani pokusaj tj. teza vrsta pokusaja postoji onda kada je kroz pokusaj nekog tezeg krivicnog dela dovrseno neko lakse krivicno delo. U tom slucaju uzima se da postoji samo pokusaj tezeg krivicnog dela, ali okolnosti da je kroz pokusaj dovrseno neko lakse krivicno delo treba tretirati kao otezavajucu okolnost prilikom odmeravanja kazne.

KAZNJAVANJE ZA POKUSAJ

- Kod kaznjavanja za pokusaj treba razlikovati dva pitanja: kod kojih kd je pokusaj kaznjiv, I kako, odnosno kojom kaznom se kaznjava pokusaj. U pogledu prvog pitanja resenje u nasem krivicnom pravu odredjuje krug krivicnih dela kod kojih je pokusaj kaznjiv vezivanjem za propisanu kaznu. To znaci da se polazi od nacelnog stava da je kaznjavanje za pokusaj opravdano kod tezih krivicnih dela. Kaznjava se za pokusaj onih krivicnih dela za koja se moze izreci kazna zatvora u trajanju od 5 godina ili teza kazna. Pri tome nije od znacaja da li je 5 godina zatvora donja ili gornja granica raspona propisane kazna kod nekog krivicnog dela. Presudno je da postoji mogucnost izricanja kazne zatvora od 5 godina ili teze. Npr kaznjiv je kako pokusaj krivicnog dela ubistva, tako I pokusaj kd pronevere. Kaznjiv je I pokusaj kd silovanja( zakon je je zaprecena kazna u rasponu koji omogucava izricanje kazne zatvora od 5 godina ( zatvor od 2 do 10 godina)).Izuzetno pokusaj moze biti kaznjiv I kod laksih krivicnih dela za koja se ne moze izeci kazna zatvora od 5 godina.

- U slucaju da je rec o kaznjivom pokusaju, postavlja se pitanje kojom ce se kaznom kazniti ucinilac pokusanog krivicnog dela. Propisujuci kaznu kod pojedinih krivicnih dela zakon to cini imajuci u vidu dovrseno krivicno delo. Resavajuci pitanje kojom ce se kaznom kazniti ucinilac pokusanog krivicnog dela, zakonodavac upucuje na tu kaznu. Poksaj se kaznjava istom kaznom koja je propisana za dovrseno krivicno delo, ali se kazna moze I ublaziti (u praksi se to I najcesce cini).

80. USLOVNI OTPUST

- Prilikom zakonskog regulisanja uslovnog otpusta u nasem pravu poslo se od toga da je uslovni otupust samo faza u izvrsenju kazne zatvora. Takvo shvatanje se moze dovesti u pitanje, narocito u sistemima poput naseg gde se uslovno otpusteni ne stavlja pod zastitni nadzor.Uslovni otpust suspenduje kaznu I u tom pogledu ima slicno dejstvo kao I uslovna osuda. Sustina uslovnog otpusta je u tome da se deo kazne ne izvrsava, odnosno da do izvrsenja preostalog dela kazne dolazi samo izuzetno tj. u slucaju opoziva uslovnog otpusta, a ako do njega ne dodje kazna se gasi. Tesko se moze prihvatiti tvrdjenje koje je I dalje prisutno u nasoj teoriji I praksi da se kazna zatvora izvrsava I za vreme dok je uslovno otpusteni na slobodi I bez ikakvih obaveza. Za vreme uslovnog otpusta kazna postoji samo kao pravna mogucnost.Da je izvrsenje kazne suspendovano, jasno je I iz resenja u vezi sa njegovim opozivom, a to je da se vreme provedeno na uslovnom otpustu u slucaju opoziva ne uracunava u izdrzanu kaznu .

- KZ propisuje opste uslove za uslovni otpust. Prorpisuje se koji je deo kazne zatvora potrebno da je ucinilac izdrzao, kao I uslov da za vreme trajanja uslovnog otpusta osudjeni ne izvrsi novo krivicno delo. Osudjeni koji je izdrzao 2/3 kazne zatvora sud moze otupustiti pod uslovom da do isteka vremena za koje je izrecena kazna ne ucini novo krivicno delo. Bitno je da se u toku izdrzavanja kazne tako popravio da se sa osnovom moze ocekivati da ce se na slobodi dobro vladati, a narocito da do isteka vremena za koje je izrecena kazna nece vrsiti krivicna dela.

- Ispunjavanje uslova koji se odnosi na popravljanje osudjenog lica I prognoza da nece ubuduce vrsiti krivicna dela je tesko sa sigurnoscu utvrditi.ZID KZ uvodi zabranu uslovnog otpustanja osudjenog koji je pokusao bekstvo ili je pobegao iz zavoda za izvrsenje kazne zatvora u toku izdrzavanja kazne.

- Opozivanje uslovnog otpusta je takodje regulisano odredbom KZ. Predvidjeno je obavezno opozivanje uslovnog otpusta ako osudjeni za vreme dok je na uslovnom otpustu ucini kd. za koje je izrecena kazna zatvora preko 6 meseci, I fakultativno kada je izrecena kazna zatvora do 6 meseci. U slucaju kada uslovno otpusteni na slobodi ucini krivicno delo do opozivanja uslovnog otpusta moze, a ne mora doci ukoliko mu je za to krivicno delo izrecena kazna zatvora do 6 meseci.

- O uslovnom otpustanju kao I o njegovom opozivanju odlucuje sud.Ranijem zakonskom resenju instituta uslovnog otpusta pravu su se mogli uputiti odredjeni prigovori.npr. tesko se moglo pravdati resenje da o uslovnom otpustu odlucuje komisija obrazovana od strane organa uprave, odnosno ministra pravde, koja je mogla da suspenduje polovinu, pa cak I 2/3 izrecene kazne, uz odsustvo adekvatnih kriterijuma za primenu dosta neprecizno postavljenih zakonskih uslova I to u postupku koji ne pruza ni minimalne garancije.Kriminalno-politicki je bila dubiozna I mogucnost koja je ranije postojala, a to je da se osudjeno lice uslovno otpusti posle samo jedne trecine izdrzane kazne. Zato je ova mogucnost u KZ ukinuta.

47. NEHAT

- Nehat je u odnosu na umisljaj laksi oblik, odnosno nizi stepen krivice. Nehat je dovoljan za postojanje kd samo kada to zakon kod pojedinih kd izricito propisuje. Prema tome, kao oblik krivice umisljaj je pravilo I on se posebno ne propisuje u bicu svakog krivicnog dela, dok je nehat izuzetak koji mora biti posebno propisan u bicu kd. Nehat ima dvostruki karakter, on je I oblik krivice, ali I subjektivni element bica kd.- U slucaju kada zakon predvidja I nehatni oblik nekog krivicnog dela, propisana kazna uvek je blaza u odnosu na umisljajni oblik. U pogledu nehatnih kd ne primenjuju se neki vazni instituti opsteg dela. (npr.pokusaj, saucesnistvo u uzem smislu)Nacin svrhe kazne dovodi se u pitanje, dok je generalna prevencija, tj.delovanje na potencijalne ucinioce da ne vrse krivicna dela, jedna od najvaznijih komponenti u svrsi kazne, kod nehatnih kd postavlja se pitanje da li je moguce ostvarivati generalnu prevenciju.Za razliku od nekih umisljajnih krivicnih dela koja mogu biti dovrsena I bez nastupanja posledice, nehatna kd podrazumevaju po svojoj prirodi nastupanje posledice. Posledica ima za nehatna krivicna dela narocit znacaj, zbog njene tesne veze sa radnjom. Taj nemaran, nepazljiv odnos ucinioca prema mogucnosti nastupanja posledice cini sustinu nehatnog kd. Posledica je glavni kriterijum za odredjivanje nehata.- Zakon poznaje 2 vrste nehata: svesni I nesvesni.Retka su kd koja zbog svoje prirode zahtevaju postojanje samo jednog od ova dva oblika nehata.npr. nehatni oblik krivicnog dela prikrivanja moze postojati samo u slucaju nesvesnog nehata, jer ako bi ucinilac znao da je stvar pribavljena krivicnim delom, vrsio bi umisljajni oblik ovog krivicnog dela.- Svesni nehat (luxuria) postoji onda kada je ucinilac svestan da svojom radnjom moze uciniti delo, ali olako drzi da do toga nece doci ili da ce to moci da spreci. Elemenat svesti se kod svesnog nehata ne razlikuje u odnosu na eventualni umisljaj, a razlika se ispoljava na planu voljnog elementa. Kod svesnog nehata se govori o dve situacije gde se, u prvoj, ucinilac pouzdaje u svoje sposobnosi koje precenjuje, a u drugoj pogresno procenjuje objektivnu situaciju.npr. ako ucinilac u jednosmernoj ulici vozi automobil u suprotnom smeru od dozvoljenog a rec je o sasvim kratkom rastojanju I malo prometnoj ulici, nadajuci se da za tih nekoliko sekundi nece naici nijedno vozilo, u slucaju udesa postojace svesni nehat.

- Nesvesni nehat (negligentia), iz zakonskog teskta proizlazi da ne postoji psihicka veza izmedju ucinioca I dela, sto znaci da je odsutan I elemenat svesti I elemenat volje. Krivica se ovde uspostavlja na osnovu duznosti I mogucnosti da se, prema okolnostim I svojim licnim svojstvima, predvidi nastupanje posledice. Nesvesni nehat se iskljucivo zasniva na normativnim elementima, jer su psiholoski elementi kod ucinioca potpuno odsutni. Za postojanje nesvesnog nehata presudna je ocena o tome da li je ucinilac mogao I bio duzan da se drugacije ponasa I tako izbegne nastupanje posledice.- U nasoj teoriji I praksi se smatra da je za nesvesni nehat potrebno kumulativno ispunjavanje objektivnog I subjektivnog uslova. Objektivni uslov jeste da je ucinilac bio duzan da predvidi posledicu, a subjektivni da je mogao da je predvidi.Kod nesvesnog nehata I svest I volja se manifestuju u svom negativnom obliku, pa je opravdano za konstituisanje krivice zahtevati I jedno I drugo I da je ucinilac mogao I da je bio duzan da predvidi nastupanje posledice. Ako je bio duzan da predvidi posledicu,a to prema svojim licnim svojstivma nije mogao, ili obrnuto ako je mogao ali nije bio duza, nema nesvesnog nehata. nije dovoljan 1 uslo76. SISTEM KAZNI

Materijanlno formalni pojam kazne se odredjuje na sledeci nacin. Kazna je zakonom predvidjena represivna mera koja se u cilju suzbijanja kriminaliteta primenjuje prema uciniocu kd na osnovu odluke suda nakon sprovedenog krivicnog postupka.Sistem kazni u nasem krivicnom zakonodavstvu obuhvata 4 kazne.To su : 1.zatvor 2.novcana kazna 3.rad u javnom interesu 4.oduzimanje vozacke dozvole

Postojeci registar krivicnih sanckija se znatno razlikuje u odnosu na onaj koji je predvidjao zakonik iz 1951. Prvobitno on je predvidjao 7 vrsta kazni. Razvoj tog sistema karakterise izrazit trend smanjivanja broja kazni. Najvise dilema u sistemu kazni koji je predvidjalo nase krivicno zakonodavstvo izazivala je smrtna kazna. Smrtna kazna koja je u republickom krivicnom zakonodavstvu bila propisana samo za dva krivicna dela ukinuta je izmenama I dopunama KZ Srbije iz februara 2002. Smrtna kazna je oduvek imala, pa I danas ima svoje pristalice I protivnike

- Nase krivicno pravo polazi od uobicajene podele na glavne I sporedne kazne. Glavna kazna je zatvor, dok se novcana kazna, rad u javnom interesu I oduzimanje vozacke dozvole mogu izreci I kao glavne I kao sporedne kazne. Glavna kazna se izrice samostalno, s tim sto se samo jedna kazna moze izreci kao glavna. Novcana kazna I oduzimanje vozacke dozvole kao sporedna kazna se mogu izreci uz kaznu zatvora kao glavnu kaznu. Podela kazni na glavne I sporedne je od znacaja za njihov medjusobni odnos prilikom izricanja. S obzirom na to da se nas krivicni sistem svodi na 4 kazne pitanje odnosa glavnih I sporednih kazni je relativno jednostavno.

31. POSLEDICA

- Posledica se u nasoj teoriji shvata kao proizvedena promena ili stanje u spoljnom svetu.

- Radnja kd uvek prouzrokuje neku vrstu posledice. Ta posledica nije u svim slucajevima neophodna za postojanje krivicnog dela, to nije posledica u krivicnopravnom smislu. Samo kod kd kod kojih zakon izricito zahteva nastupanje odredjene posledice, ona je neophodna za njegovo postojanje. Kod drugih krivicnih dela posledica nije obavezan uslov, ili element.Zato se moze govoriti o posledici krivicnog dela u uzem(pravom smislu) I posledici u sirem smislu.Posledica u sirem smislu, ili posledica koja pogadja zastitni objekat, ima znacaj prilikom procene drustvene opasnosti nekog ponasanja, odnosno nju procenjuje zakonodavac, kada donosi odluku o tome da li ce neko ponasanje predvideti kao kd ili ne.Drugi slucaj gde ta vrsta posledice ima izvesni znacaj, jeste prilikom odmeravanja kazne kada se uzima u obzir I intenzitet povrede ili ugrozavanja zasticenog dobra.

- Prema vladajucem shatanju u nasoj literaturi svako krivicno delo ima svoju posledicu.Navedeno shvatanje bi se moglo prihvatiti samo ukoliko se posledica shvati u sirem smislu kao radnjom prouzrokovano negativno dejstvo na zastitnom objektu. Ima krivicnih dela koja nemaju posledicu kao konstitutivni elemenat bice kd, pa je za postojanje kd u konkretnom slucaju ne treba ni utvrdjivati, odnosno dovrsenje radnje izvrsenja znaci I dovrsenje krivicnog dela. To su formalna, ili cista delatnosna krivicna dela. Krivicna dela dovrsena su samim dovrsavanjem radnje izvrsenja, nije potrebno da nastupi bilo kakva posledica(npr.kd davanja laznog iskaza, kd silovanje)Kod drugih dela njihov zakonski opis sadrzi I odredjenu posledicu koja se u svakom konkretnom slucaj mora utvrdjivati. To su materijalna odnosno posledicna krivicna dela.- Razlikovanje na krivicna dela sa posledicom (posledicna) I na ona bez posledice (delatnosna) znacajno je za razgranicenje dovrsenog kd sa pokusajem, za utvrdjivanje mesta I vremena izvrsenja kd kao I za resavanje nekih drugih pitanja.- S obzirom na vrstu posledice uobicajena je podela na krivicna dela povrede I krivicna dela ugrozavanja. Posledica kd povrede jeste unistenje ili ostecenje objekta radnje. Povreda

podrazumeva negativnu fizicku, materijalnu promenu na objektu radnje prouzrokovanu radnjom krivicnog dela.Kod krivicnih dela ugrozavanja posledica se sastoji u apstraktnoj (mogucoj) ili konkretnoj opasnosti (opasnost koja je nastupila). Apstraktna opasnost jeste mogucnost za nastupanje konkretne opasnosti.npr. krivicno delo unistenja, ostecenja ili uklanjanja znakova kojima se upozorava na opasnost, krivicno je delo sa apstraktnom opasnoscu.Apstraktna opasnost je, zakonodavni motiv inkriminisanja. Sama radnja je tipicno opasna I nije dozvoljeno u konkretnom slucaju dokazivati da do opasnosti nije moglo doci. Kod konkretne opasnosti mora se u svakom konkretnom slucaju utvrditi njeno nastupanje jer ona predstavlja bitno obelezje u bicu krivicnog dela.KD povrede I KD ugorzavanja mogu se ispoljiti u 2 forme, kd povrede kao unistenje ili ostecenje; kd ugrozavanja kao konkretna ili apstraktna opasnost.Lice koje pogadja posledica naziva se pasivnim subjektom. To moze biti I pravno lice, a u nekim slucajevima I drustvno, odnosno drzava.89. POVRAT

- Povrat postoji onda kada ucinilac koji je ranije osudjivan ponovo ucini kd. To je najopstiji pojam povrata, s tim sto se za njegovo postojanje, narocito kada su u pitanju neke njegove vrste mogu zahtevati I neki drugi elementi.Sustinska razlika izmedju te dve situacije jeste u tome sto se kod realnog sticaja po pravilu radi o neefikasnosti drzave, odnosno organa krivicnog pravosudja u pogledu primene krivicnog prava u odnosu na ucinioce krivicnog dela, dok kod povrata ucinilac na primenu sankcije umesto da ona na njega deluje preventivno, reaguje ponovnim vrsenjem krivicnog dela.

- Nase krivicno pravo sada poznaje samo jednu vrstu povrata.U teroriji kao I u nekim zakonodavstvima poznata je I podela na generalni I specijalni povrat. U prvom slucaju posle osude za neko kd, vrsi krivicno delo koje sa ranijim nije srodno, dok u drugom slucaju rec o istovrsnom krivicnom delu. Tu podelu indirektno prihvata I KZ upucujuci sud da prilikom odlucivanja o dejstvu povrata uzme u obzir srodnost dela na koje se odnosi ranija osuda I novog krivicnog dela.

- Za postojanje povrata ne postavljaju se nikakvi uslovi osim da je ucinilac najmanje jedanput ranije osudjivan. Povrat predsavlja fakultativnu otezavajucu okolnost. Prilikom odlucivanja da li ce povrat uzeti kao otezavajucu okolnost zakon posebno upucuje sud da procenjuje okolnosti koje se ticu odnosa ranije ucinjenog dela I onog za koje mu se sudi. To nisu uslovi za postojanje povrata, vec samo okolnosti koje sud uzima u obzir prilikom donosenja odluke o tome da li ce povrat uzeti kao otezavajucu okolnost.

- Nase krivicno zakonodavstvo je poznavalo I visestruki povrat kao fakultatitvni osnov za poostravanje kazne. Posle izmena I dopuna I 2003.god. on se vise nije ni mogao zvati visestrukim povratom, jer se kao uslov za poostravanje kazne nije zahtevalo da je ucinilac bio najmanje dva puta osudjivan. KZ ne poznaje povrat kao osnov za poostravanje kazne.Samim tim sto ga zakonodavac izdvaja u zaseban clan, time je hteo da izrazi stav da povrat ima poseban znacaj I da ukaze na relevantne okolnosti koje sud treba da ima u vidu kada odmerava kaznu uciniocu koji se nalazi u povratu.

- Kriminalno-politicki je sporno kako treba reagovati na visestruki povrat. Sve se vise odustaje od toga da se predvidjaju neke posebne odredbe za slucaj visestrukog povrata. Nasa sudska praksa nije koristila mogucnost poostravanja kazne u slucaju visestrukog povrata. Zato se zakonodavac odlucio da potpuno napusti ovaj osnov za poostravanje kazne.

49. BITNO SMANJENA URACUNLJIVOST

- Bitno smanjena uracunljivost nije osnov koji iskljucuje krivicu. Ona se razmatra na ovom mestu samo zato sto je nacin njenog utvrdjivanja u nacelu isti kao I kod neuracunljivosti.U vreme nastanka instituta bitno smanjene uracunljivosti bilo je onih koji su bili protiv stepenovanja uracunljvosti, a to su bili narocito predstavnici klasicne skole.

- BSU je prelazno stanje izmedju uracunljivosti I neuracunljivosti. Iako je prilikom njenog zakonskog regulisanja, kao I kod neuracunljivosti primenjen mesoviti metod, ona je ipak bliza uracunljivosti.Prema resenju iz KZ BSU postoji onda kada je sposobnost ucinioca da shvati znacaj svoga dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima usled jednog od 4 zakonska oblika dusevne poremecenosti (dusevna bolest, privremena dusevna poremecenost, zaostali dusevni razvoj, druga teza dusevna poremecenost) bila bitno smanjena.To znaci da je uslov u pogledu bioloskog osnova, odnosno oblika dusevne poremecenosti isto postavljen kao I kod neuracunljivosti.BSU u odnosu na neuracunljivost se razlikuje na psiholoskom planu, tj. u pogledu postojanja moci rasudjivanja I moci odlucivanja. Kod BSU one postoje, ali se trazi da je bar jedna od njih usled dusevne poremecenosti u momentu izvrsenja bila bitno smanjena. Npr. usled privremene dusevne poremecenosti sposobnost ucinioca da shvati znacaj svoga dela bila je bitno smanjena. Ili njegova sposobnost da upravlja svojim postupcima bila je bitno smanjena usled dusevne bolesti.

- BSU ne iskljucuje krivicu ucinioca koji je kd ucinio u tom stanju mogu se izreci sve krivicne sankcije koje se izricu I uracunljivom uciniocu. Zakon predvidja mogucnosti ublazavanja kazne. Isto tako postoji I mogucnost da se uz kaznu izreknu MB obaveznog psihijatrijskog lecenja I cuvanja u zdravstvenoj ustanovi, a uz uslovnu osudu MB obaveznog psihijatrijskog lecena na slobodi.

- Stanje BSU mora postojati u momentu izvrsenja krivicnog dela. Moguce je da kod ucinioca koji ucini vise krivicnih dela u sticaju u odnosu na jedno delo postoji bitno smanjena uracunljivost, a u odnosu na drugo potpuna uracunljivost.

- Treba razlikovati bitno smanjenu uracunljivost od obicne smanjene uracunljivosti. Obicnu smanjenu uracunljivost poznaje nasa sudska praksa, ali ne I zakon. Ona predstavlja dalje stepenovane uracunljivosti I nalazi se izmedju BSU I uracunljivosti. Obicna smanjena uracunljivost moze imati samo karakter olaksavajce okolnosti kod odmeravanja kazne prilikom stepenovanja krivice.

70. PRAVNA PRIRODA SAUCESNISTVA

Postoje dve osnovna pristupa, dve osnovne teorije o pravnoj prirodi saucesnistva.- Principalna teorija- prema ovoj teoriji saucesnistva irelevantno je da li je izvrsilac uopste nesto preduzeo. Ne pravi se razlika izmedju izvrsioca I saucesnika. Izjednacavaju se svi oblici ucesca u krivicnom delu tako sto se svi smatraju izvrsiocem. Tu vazi pravilo koliko ucesnika toliko krivicnih dela. Saucesnistvo postoji uvek onda kada je neko od ucesnika preduzeo bilo koju radnju I za nju samostalno odgovara potpuno nezavisno od drugih ucesnika.-Akcesorna teorija- zahteva da je izvrsilac izvrsio krivicno delo, odnosno da je preduzeo radnju koja ulazi u kriminalnu zonu. To nikako ne znaci da saucesnici odgovaraju za radnju odnosno delo glavnog izvrsioca. Ono je samo nuzan uslov za postojanje saucesnistva.Akcesorna teorija je prihvacena ne samo kod nas nego I uglavnom u savremenom evropskom krivicnom zakonodavstvu.Bez drugog saizvrsioca nema saizvrsilastva, bez izvrsioca nema ni podstrekivanja I pomaganja.-Moze se govoriti o postojanju dvostruke akcesornosti. Postojanje saucesnistva zavisi od toga u koji je stadijum izvrsilac dospeo, dokle je dosao u svojoj kriminalnoj aktivnosti, odnosno koliko je, u kojoj meri ostvario kriminalno ponasanje. To bi bila kvantitativna akcesornost.Ako je krivicno delo dovrseno, kvantitativna akcesornost nema sumlje postoji. Ako je delo samo pokusano ili su preduzete pripremne radnje, saucesnistvo ce postojati samo ukoliko su takav pokusaj odnosno pripremne radnje kaznjivi. Presudno je da li je usao izvrsilac u kriminalnu zonu.Kvalitativna akcesornost znaci da postojanje saucesnistva takodje zavisi I od toga sta je izvrsilac ostvario, da li je ostvario krivicno delo sa svim njegovim obaveznim elementima, ili je za postojanje saucesnistva dovoljno da su ostvareni samo neki elementi opsteg pojma krivicnog dela. Moze se razlikovati nekoliko varijanti akscesornosti.- Izvesno vreme bila je prihvacena teorija potpune (ekstremne) akcesornosti prema kojoj je bilo nuzno da je izvrsilac ostvario kd sa svim njegovim opstim obelezjima, a narocito da je postojala I njegova krivica. Polazeci od potpune akscesornosti dolazi se do rezultatta da tu nema krivicnog dela, a samim tim ni saucesnistva.- Teorija limitirane (ogranicene akcesornosi), prema njoj ne trazi se da su ostvareni svi opsti elementi krivicnog dela, tj. da je izvrsilac I postupao sa krivicom, kao sto to cini teorija potpune akcesornosti, vec je dovoljno da je izvrsilac ostvario sve objektvine elemente kd. Uslov je

postojanje kd, s tim sto je za razliku od potpune akcesornosti, kod koje je potrebno da budu ostvareni svi elementi kd, dovoljno izvrsenje dela koje je predvidjeno kao kd u zakonu I koje je protivpravno.- Treba spomenuti I shvatanje o hiperekstremnoj akcesornosti koja danas, bar u svom cistom obliku, nije nigde prihvacena. Ovo shvatanje akcesornosti polazi od toga da se sve okolnosti koje imaju znacaj za postojanje krivicnog dela, krivice, ili odmeravanje kazne koje postoje kod izvrsioca prenose I na sve ostale ucesnike u krivicnom delu. U nasem krivicnom pravu prihvaceno je sasvim suprotno stanoviste koje je eksplicitno izrazeno, tj. te se okolnosti uzimaju u obzir samo kod onog ucesnika kod kojeg postoje.- Jos manji znacaj ima minimalna akcesornost prema kojoj je dovoljno za postojanje saucesnistva da su ostvarena bitna obelezja nekog krivicnog dela, a ne I njegova protivpravnost. Prema ovoj varijanti, postojalo bi saucesnistvo I onda kada bi npr. neko drugome pomogao u nuznoj odbrani.Saucesnistvo je zavisne prirode, a ta zavisnost se moze stepenovati kako kvantitativno tako I kvalitativno, tj. moze se stepenovati ono od cega zavisi postojanje saucesnistva, a to je izvrseno kd.68. PRODUZENO KRIVICNO DELO

- Kod produzenog kd, za razliku od slozenog I kolektivnog krivicnog dela javlja se veci broj problema, te stoga ono zasluzuje posebnu paznju. Postoje misljenja po kojima bi trebalo da se odbaci konstrukcija produzenog krivicnog dela.- Produzeno krivicno delo do donosenja KZ nije bilo regulisano odredbama naseg materijalnog krivicnog zakonodavstva. Konstrukcija produzenog krivicnog dela nije ni cista pravna fikcija kao sto neki smatraju, jer se u njenom osnovu ipak nalazi odredjeni fakticki, prirodni supstrat koji opravdava pravno objedinjavanje. Radi se o pravnom jedinstvu koje polazi od prirodne povezanosti pojedinih krivicnih dela. Osnovno pitanje jeste da li tu povezanost traziti samo na objektivnom planu, ili i na subjektivnom psihickom planu ucinioca. Ovo pitanje dovelo je I do rascepa u shvatanju produzenog krivicnog dela I do podele na one koji zastupaju cisto objektivnu teoriju I one koji se priklanjaju objektivno-subjektivnoj teoriji.- Osnovni problem koji se javlja kod produzenog krivicnog dela jeste dakle odredjivanje njegovog pojma, odnosno utvrdjivanje uslova pod kojima vise krivicnih dela preduzetih sa vise radnji treba pravno objediniti I smatrati ih jednim krivicnim delom. Kada nije pravedno ni celishodno uzeti da postoji vise krivicnih dela, iako je sa vise radnji ostvareno vise krivicnih dela?- U nekim slucajevima je dosta lako dati odgovor na to pitanje jer se I na prvi pogled vidi da pojedinacna dela nemaju svoju samostalnost, da sva ona cine jednu celinu. Neki od tih slucajeva su na granici pravog jedinstvenog dela kada se I bez konstrukcij produzenog krivicnog dela moze smatrati da postoji jedno jedinstveno delo. Npr. ako ucinilac vrsi kradju iz istog stana tako sto u toku nekoliko sati u vise navrata oduzima stvari, I bez konstrukcije produzenog krivicnog dela opravdano je uzeti da postoji samo jedno krivicno delo, a ne onoliko kd koliko je puta iznosio stvari iz stana istog vlasnika. Ako je isto ucinio u toku nekoliko dana il nekoliko meseci,ili je delo ucinio u toku iste noci ali u odnosu na stvari vise razlicitih vlasnika, onda se vec javlja problem opravdanosti primene konstrukcije produzenog krivicnog dela.- Prema objektivnoj teoriji, koja kojd nas predstavlja vladajuce shvatanje za produzeno kd najcesce se zahtevalo postojanje 3 uslova: 1.istovetnost ili istovrstnost krivicnog dela2.vremenski kontiunitet3.istovetnost ostecenog

Treci uslov je bio sporan, pa su neki umesto njega zahtevali da sve radnje obuhvacene produzenim krivicnim delom predstavljaju jednu jedinstvenu kontinuiranu delatnost koja cini jednu prirodnu celinu.Prihvatalo se da istovetnost ostecenog moze u nekim slucajevima izaostati, s tim da drugi povezujuci elementi vise dodju do izrazaja.- Spomenuto pravno shvatanje je imalo veliki uticaj na sudsku praksu, treba primetiti da uslov da je delo dobilo vid celine, u stvari I ne predstavlja uslov, vec se time samo ponavlja ono sto je osnovna karakteristika produzenog krivicnog dela, a uslovi za produzeno krivicno delo upravo treba da daju odgovor na pitanje kada vise kd dobija vid takve celine da ih treba smatrati jednim krivicnim delom.- KZ prvi put u nase zakonodavstvo uvodi institut produzenog krivicnog dela. Moglo se razmisljati o tome da se produzeno krivicno delo postavi kao fakultativni osnov (za ograniceno)poostravanja kazne. Ipak to nije ucinjeno iako u nasem zakonodavstvu ne postoji ni jedan osnov za poostravanje kazne.To predvidja ZID KZ iz 2009 s tim sto poostravanje kazne ogranicava dvostrukim posebnim maksimumom, odnosno opstim maksimumom kazne zatvora, a ako je za neko delo koje ulazi u sastav produzenog kd propisana kazna od 30-40 godina, ne moze se izreci kazna veca od 40 godina.- Prema zakonskom resenju produzeno kd cini vise istih ili istovrsnih krivicnih dela ucinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog ucinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od pet okolnosti koje zakon navodi. To su: istovetnost ostecenog, istovrsnost predmeta dela, koriscenje iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstvo mesta ili prostora izvrsenja dela ili jedinstveni umisljaj.To znaci da za postojanje produzenog kd kumulatinvno zahteva ostvarenje tri uslova, s tim sto za postojanje treceg uslova neophodno da budu ostvarene najmanje 2 od 5 navedenih okolnosti.3 obavezna uslova jesu:

1. istovetnost ili istovrsnost krivicnih dela2. vremenski kontinuitet 3. da ucninjena dela predstavljaju celiu

- Istovetnost ili istovrsnost kd se procenjuje prema pravnoj kvalifikaciji. Zakonodavac dozvoljava da se konstrukcijom produzenog krivicnog dela obuhvate ne samo istovetna, vec I istovrsna krivicna dela. Istovrstnost postoji onda kada je u pitanju osnovni, kvalifikovani ili privilegovani oblik.- Uslov koji zahteva vremensku povezanost sam po sebi je nesporan, ali je njegovo ostvarenje u konkretnom slucaju ponekad tesko utvrditi. Sto je duzi vremenski razmak izmedju pojedinih dela, ima manje osnova da se zakljci da je taj uslov ostvaren.- Treci uslov, tj. da ucinjena dela predstavljaju celinu jeste najslozeniji uslov, jer je neophodno ceniti postojanje 5 okolnosti od kojih moraju biti ostvarene najmanje dve. Istovetnost ostecenog je imao veliki znacaj za postojanje produzenog krivicnog dela, deo prakse smatrao ga je obaveznim uslovom. Istovrsnost predmeta dela znaci da je radnja izvrsenja preduzeta na objektima koji su iste vrste. Koriscenje iste situacije ili istog trajnog odnosa podrazumeva postojanje okolnosti koje omogucavaju ili olaksavaju izvrsenje krivicnog dela. Jedinstvo mesta ili prostora se odnosi ili na odredjeno mesto u geografskom smislu, ili na jedan tacno odredjeni. Okolnost koja ima izrazito koheziono dejstvo u smislu da ucinjena dela predstavljaju celinu jeste jedinstveni umisljaj.

- U zakonskom resenju mesto je nasao I opsteprihvacen stav da kd upravljena protiv licnosti mogu uci u sastav produzenog kd samo ako postoji istovetnost ostecenog.- Kod nekih kd sama njihova priroda ne dopusta spajanje u produzeno krivicno delo, pa je to I izricito zakonom zabranjeno.- S obzirom da u sastav produzenog krivicnog dela mogu uci istovrsna krivicna dela, a to znaci I laksi I tezi oblici istog krivicnog dela, uzima se da je produzenim krivicnim delom ucinjen najtezi oblik koji ulazi u njegov sastav.- Jedinstveni umisljaj mora postojati u situaciji kada produzeno kd dobija tezu kvalifikaciju u odnosu na pojedina dela koja su njime obuhvacena.- Zakonskom odredbom je resena I situacija kada donetom pravosnaznom presudom neko kd nije obuhvaceno produzenim kd koje je bilo predmet te presude, a bili su ispunjeni uslovi za to zasebnim krivicnim delom, odnosno zasebnim produzenim kd ako se radi o vise dela koja ispunjavaju uslove za produzeno krivicno delo.

115. POJAM ZASTARELOSTI IZASTARELOST KRIVICNOG GONJENJA

- Zastarelost je zakonski osnov za gasenje krivicnih sankcija, usled proteka odredjenog vremena sto za posledicu ima gubitak prava drzave ili na krivicno gonjenje ili na izvrsenje izrecene krivicne sankcije. Ona nastupa protekom izvesnog vremena od izvrsenja kd, ili od pravosnaznosti presude kojom je izrecena krivicna sankcija.

- Razlozi za postojanje instituta zastarelosti su kriminalno-politicke prirode. Njeno opravdanje je u propustu drzave da preko svojih oraga preduzme krivicno gonjenje, ili pak da izvrsi izrecenu sankciju. Nakon proteka odredjenog vremena cija duzina zavisi od tezine izvrsenog kd, drzava na neki nacin gubi pravo na kaznjavanje, odnosno ona se sama odrice tog prava jer se kaznjavanje posle proteka duzeg vremenskog perioda ozbiljno dovodi u pitanje.

- Nase krivicno pravo poznaje dve vrste zastarelosti: 1. zastarelost krivicnog gonjenja I 2. zastarelost izvrsenja krivicnih sankcija. Iako postoji jedan vazan izuzetak, zastarelost u nasem krivicnom pravu je opsta, odnosno neogranicena I kod nje je irelevantno o kojem se krivicnom delu, uciniocu ili sankciji radi.Krivicno gonjenje I izvrsenje ne zastareva za krivicna dela genocida I ratnih zlocina, kao ni za krivicna dela za koja po medjunarodnim ugovorima zastarelost ne moze da nastupi. Nezastarivost ovih krivicnih dela bila je predvidjena u nasem krivicnom pravu I pre nego sto je bila usvojena I ratifikovana Konvencija o nezastarivosti ratnih zlocina I zlocina protiv covecnosti.

Z ASTARELOST KRIVICNOG GONJENJA

- Protek odredjenog vremena od izvrsenja krivicnog dela, odnosno roka zastarelosti ima za posledicu nemogucnost krivicnog gonjenja. U clanu 103. propisani s rokovi za zastarelost krivicnog gonjenja. Kriterijum za odredjivanje duzine ovih rokova jeste propisana kazna za ucnjeno kd. Zastarelost nastupa ako je proteklo:

1. 25 godina od izvrsenja kd za koje se po zakonu moze izreci zatvor od 30 do 40 godina

2. 20 godina od izvrsenja kd za koje se po zakonu moze izreci zatvor preko 15 godina

3. 15 godina od izvrsenja kd za koje se po zakonu moze izreci zatvor preko 10 godina

4. 10 godina od izvrsenja kd za koje se po zakonu moze izreci zatvor preko 5 godina

5. 5 godina od izvrsenja kd za koje se po zakonu moze izreci zatvor preko 3 godine

6. 3 godine od izvrsenja kd za koje se po zakonu moze izreci zatvor preko 1 godine

7. 2 godine od izvrsenja kd za koje se po zakonu moze izreci zatvor do 1 godine ili novcana kazna

- Ako je za kd propisano vise kazni, rok zastarelosti odredjuje se po najtezoj propisanoj kazniKod produzenog kd, rok zastarelosti krivicnog gonjenja racuna se od preduzimanja radnje poslednjeg dela koje ulazi u sastav produzenog krivicnog dela. Kod KD necinjenja rok zastarelosti krivicnog gonjenja pocinje se racunati od prestanka duznosti na cinjenja. Kod temporalnih posledicnih krivicnih dela, zastarelost pocinje od dana kada je posledica nastupila.- Kada se radi o kd izvrsenim u sticaju rok zastarelosti krivicnog gonjenja racuna se posebno za svako pojedino krivicno deloOdredbe o zastarelosti krivicnog gonjenja su opsteg karaktera, primenjuju se u odnosu na sva krivicna dela osim u odnosu na ona kod kojih je zastarelost izricito iskljucena.

- Dok tece rok zastarelosti moguce je da nastupe 2 situacije koje u stvari produzavaju taj rok, a to su obustava I prekid zastarelosti.

- Obustava zastarelosti nastupa onda kada zastarelost prestaje da tece za vreme za koje se po zakonu gonjenje ne moze otpoceti ili produziti. Njeno dejstvo se sastoji u tome sto za vreme dok postoji smetnja koja je dovela do obustave ne tece rok zastarelosti krivicnog gonjenja. Prestankom te smetnje, rok zastarelosti nastavlja da tece od momenta u kome je obustavljen. Tj. od momenta kada je nastupila smetnja koja je prouzrokovala obustavu.

- Prekid zastarelosti krivicnog gonjenja nastupa u dva slucaja:1. preduzimanje bilo koje procesne radnje koja se preuzima radi otkrivanja

krivicnog dela ili radi otkrivanja I gonjenja ucinioca zbog ucinjenog krivicnog dela

2. ucinjeno novo krivicno delo koje je prema zaprecenoj kazni isto toliko tesko, ili je teze od onoga u pogledu kojeg tece rok zastarelosti krivicnog gonjenja.

- Apsolutna zastarelost krivicnog gonjenja nastupa protekom dvostrukog roka predvidjenog za relativnu zastarelost krivicnog gonjenja. Kod apsolutne zastarelosti rok zastarelosti uvek tece, tj. I za vreme obustave I prekida zastarelosti.

37. OBJEKT KRIVICNOG DELA

Postoje dve vrste objekta krivicnog dela, zastitni objekt I objekt radnje I oni se bitno razlikuju u pogledu vise okolnosti.- Zastitni objekt predstavlja odredjena dobra kojima se krivicnim pravom pruza zastita. Zastitni objekt moze biti opsti I grupni. U nasoj teoriji opsti zastitni objekt se shvata kao dobro, interes, vrednost, ili drustveni odnos protiv koga je kd upravljeno, odnosno koje se stiti krivicnim pravom.Zastitni objekt moze imati I svoju kriticku dimenziju, tj. on moze sluziti kao osnovni kriterijum za propisivanje inkriminacija I odredjivanje granica krivicnog prava u celini. U prvom slucaju zastitni objekt oznacava ono sto jeste predmet krivicnopravne zastite, a u drugom slucaju ono sto bi trebalo da bude predmet te zastite.- U vezi za opstim zastitnim objektom postavlja se pitanje ko je nosilac zastitnog objekta: pojedinac ili drzava, odnosno drustvo. Preovladjuje dualisticko shvatanje, tj. I jedan I drugi subjekt se oznacava nosiocem zastitnog objekta.Opsti zastitni objekt treba videti u osnovnim dobrima coveka kao I onim drustvenim dobrima koja su u funkciji postojanja I ostvarivanja osnovnih dobara coveka. To znaci da se krivicnim pravom stite kako dobra pojedinca tako I opsta dobra bez kojih se ne ni dobra pojedinca ne bi mogla ostvarivati.Osnovna ljudska prava su kompleksna dobra koja pored dobra u uzem smislu obuhvataju I odnos coveka prema tom dobru, njegovo pravo na to dobro. Utvrdjivanje onoga sto spada u osnovna ljudska prava u jednom odredjenom drustvu po pravilu ne zadaje vece teskoce. Iako su danas prava coveka brojna, vecina njih se moze svesti na mali broj genusnih pojmova, odnosno opstih osnovnih prava, tao npr. pravo na slobodu, pravo da se bude slobodno ljudsko bice obuhvata veci

broj posebnih prava pocev od slobode kretanja pa do slobode misljenja I prava na nepovredivost pravne sfere.- Grupni zastitni objekt predstavlja ona dobra koja su zajednicka za odredjenu grupu krivicnih dela kao sto su, npr. zivot I telo, imovina, cast I ugled, privreda. On predstavlja vazan sustinski kriterijum za odredjivanje koja ponasanje treba propisati kao krivicno delo. Grupni zastitni objekt predstavlja osnovni kriterijum za klasifikaciju krivicnih dela I njihovo svrstavanje u okviru pojedinih glava u Posebnom delu. Ono sto povezuje odredjene grupe krivicnih dela, jeste njihov odnos prema zastitnom objektu.- Napadni I gramaticki objekt- njihov pojam je veoma sporan. Neki nasi autori ih shvataju kao podvrste objekta radnje sto nije sasvim tacno. Napadni objekt ima svoje opravdanje samo ako se shvati kao ona vrsta objekta radnje koja je predmet neposrednog napada preko kojeg, kao materijalizovanog oblika zastitnog objekta, kao njegovog amterijalnog, fizickog nosioca, dolazi do povrede ili ugrozavanja zastitnog objekta. Zastitni objekt uvek predstavlja odredjene apstraktne vrednosti. - Objekt radnje jeste materijalni, fizicki predmet na kome se ostvaruje radnja krivicnog dela. Npr imovina kao skup prava jeste zastitni objekt, a tudja pokretna stvar objekt radnje odredjenih krivicnih dela protiv imovine. Taj predmet nije samo predmet u svakodnevnom smislu reci, vec obuhvata I lice. U tom slucaju objekt radnje naziva se pasivnim subjektom. To je u stvari lice koje je nosilac dobra koje je zasticeno krivicnim delom, cije je dobro povredjeno ili ugrozeno. To moze biti I pravno lice, a u pogledu fizickog lica kao pasivnog subjekta ne postavljaju se nikakvi uslovi.

73. POMAGANJE

- Pomaganje je oblik saucesnistva u uzem smislu kod koga se sa umisljajem doprinosi izvrsenju kd. Taj doprinos mora biti u izvesnoj uzrocnoj vezi sa izvrsenim krivicnim delom.Za postojanje uzrocnosti kod pomaganja dovoljno je da je doprinos uticao na ostvarenje krivicnog dela u svom konkretnom obliku, odnosno pomaganje postoji I onda kada bi ostvarenje kd bez radnje pomaganja bilo moguce, ail na drugaciji nacin I u drugom obliku. Dovoljno je da je pomaganje dovelo do manjih modifikacija u radnji izvrsenja, odnosno nacinu ostvarenja krivicnog dela.

- Pomaganje se moze preduzeti na razne nacine, tj. pomaganje je svaka radnje kojom se moze doprineti izvrsenju krivicnog del.Kao tipicne radnje pomaganja nas KZ propisuje: davanje saveta ili uputstava kako da se izvrsi kd, stavljanje uciniocu na raspolaganje sredstava za izvrsenje krivicnog dela, stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvrsenje kd, kao I unapred obecano prikrivanje kd, ucinioca, sredstava kojima je kd izvresno, tragova kd ili predmeta pribavljenim kd.Pomaganje moze biti psihicko(intelektualno) I fizicko.Psihicko pomaganje je davanje saveta kako da se izvrsi kd, obecavanje prikrivanje dela, odnosno izvrsioca, a u nekim slucajevima I davanje podrske da se izvrsi kd. Pomaganje se uglavnom vrsi verbalnim putem.

- Pomaganje se moze izvrsiti I necinjenjem. Da bi to bio slucaj kod pomagaca mora postojati duznost na cinjenje, tj. kao I izvrsilac kd propustanje I on mora imati polozaj garanta. Npr. ako ne cuva objekt koji je bio duzan da cuva cime omogucava izvrsenje kradje stvari iz tog objekta.

- Za postojanje pomaganje nije potrebno da je kod izvrsioca postojala krivica, dovoljno je da su ostvareni objektivni elementi krivicnog dela.Kada se doprinos izvrsenju kd ostvaruje preko nekog 3 lica radi se o posrednom pomaganju, a kada vise lica pomazu izvrsiocu onda se svi pojavljuju u ulozi sapomagaca. U prvoj situaciji se javlja vise pomagaca od kojih samo jedan ili neki imaju neposredan kontakt sa izvrsiocem, tako da to moze biti citav lanac pomagaca, dok u drugoj situaciji svi pomagaci neposredno pruzaju pomoc izvrsiocu.- Pomagac ne mora licno znati izvrsioca, ali mora znati za njegovo postojanje, odnosno da mu mora biti poznat krug lica iz koga ce proizaci izvrsilac.Umisljaj treba da obuhvati, pored cinjenice da svojom radnjom doprinosi ostvarenju kd, I sve bitne elemente tog krivicnog dela.

- Ukoliko isto lice u istom kd preduzme I radnje nekog drugog oblika saucesnistva, pomaganje ce uvek biti konzumirano tim drugim oblikom, jer se uzima da je pomaganje najlaksi oblik saucenistva.- Pomaganje moze postojati pre ili posle izvresnja kd. Pomoc pruzena posle izvrsenog krivicnog dela koja se sastoji u tome da se krije izvrsilac, da se prikrivaju tragovi, osim ako to ranije nije obecano, predstavlja posebno krivicno delo pomoci uciniocu posle izvrsenog kd.U pogledu kaznjavanje pomagaca, zakon predvidja mogucnost ublazavanja kazne, tj. odmeravanje I izricanje kazne koja je po vrsti ili meri blaza od one koja je propisana za izvrseno kd.46. UMISLJAJ

- Umisljaj je tezi stepen krivice I on se uvek zahteva za postojanje krivicnog dela. Kod nekih krivicnih dela predvidjen je I nehat kao blazi oblik krivice, tj. propisuje se laksi oblik odredjenog krivicnog dela s obzirom na stepen krivice. I sama ta cinjenica govori o tome da umisljaj I nehat imaju osnov u bicu krivicnog dela.

- Iz zakonske definicije umisljaja prozilaze 2 vrste: direktni I eventualni umisljaj.Krivicno delo je ucinjeno sa direktnim umisljajem onda kad je ucinilac bio svestan svog dela I hteo njegovo izvrsenje.Eventualni umisljaj postoji onda kad je ucinilac bio svestan da moze uciniti delo pa je na to pristao.Obe vrste umisljaja imaju 2 elementa: svest (intelektualni) I volju (voluntaristicki).Svest treba da obuhvati sve bitne elemente bica krivicnog dela, to vazi ne samo za direktni vec I za eventualni umisljaj.

- Za razliku od deskriptivnih obelezja gde to po pravilu ne predstavlja problem, postavlja se pitanje kakvu predstavu ucinilac mora imati o normativnim elementima bica kd. Deskriptivna obelezja se odnose na ono sto je neposredno dostupno culima, normativna se mogu ispravno shvatiti samo ako se dovedu u vezu sa pravnim I drugim drustvenim normama. Medjutim ako bi se od ucinioca trazilo da zna pravnu definiciju normativnih obelezja koja ulaze u bice kd, samo

pravnici bi mogli delovati umisljajno. Zato je dovoljno da ucinilac ima predstavu o cinjenicnom stanju koje je zakonodavac zeleo da obuhvati krivicnopravnom normom.

- Direktni umisljaj postoji onda kada je ucinilac bio svestan svoga dela I hteo njegovo izvrsenje. Ucinilac zna da svojom radnjom ostvaruje sve bitne elemente bica krivicnog dela ukljucujuci I posledicu cije nastupanje shvata kao realnu mogucnost. Moze se govoriti o nekoliko situacija u kojima postoji direktan umisljaj.

1. u prvoj situaciji, ostvarivanje bica kd je jedini, pravi cilj preduzimanja radnje. Ako se ucinilac odlucio da ostvari bice odredjenog krivicnog dela, ako on to hoce, ako vrsenjem krivicnog dela zeli da postigne odredjeni cilj, postojace direktni umisljaj bez obzira koliko mu verovatno izgledalo ostvarenje svih bitnih obelezja bica tog dela, pod uslovom da to smatra mogucim.npr.ako provalnik zna da mora da neutralise sigurnosne uredjaje da bi izvrsio kradju, direktni umisljaj postoji I onda kada nije siguran da ce uspeti u tome, vec drzi da je to moguce ako da sve od sebe.

2. direktni umisljaj postoji I onda kada uciniocu ostvarenje bica kd sluzi samo za postizanje nekog drugog cilja. Ostvarenje bica kd je samo prethodni ili prolazni stadijum u ostvarivanju glavnog cilja. Npr. ucinilac racuna s tim da ce najverovatnije morati da ubije ili tesko telesno povredi lice koje obezbedjuje banku u koju hoce da provali da bi obio sef. Iako mu ubistvo cuvara nije cilj, to nece biti izvrseno ubistvo sa eventualnim vec sa direktnim umisljajem.

3. u trecoj situaciji, direktni umisljaj postoji onda kada ucinilac hoce jedno delo, ali uz to delo sasvim izvesno dolazi do vrsenja I drugog dela. Moguce je da ucinilac uopste ne zeli to drugo delo, ali izvesnost njegovog ostvarivanja daje osnova za stav da se I ovde radi o direktnom umisljaju. Npr. aktiviranje eksplozivne naprave u toku leta aviona da bi se jedno lice lisilo zivota zbog cega stradaju svi koji su se nalazili u avionu.

- Eventualni umisljaj postoji onda kada je ucinilac svestan da moze uciniti kd, pa je na to pristao. Intenzitet elementa svesti, a narocito volje, slabije je izrazen nego kod direktnog umisljaja. Ucinilac je svestan da postoji mogucnost da ucini kd, ali nije siguran da ce do toga doci. I kod eventualnog umisljaja svest mora da obuhvati sve bitne elemente bica krivicnog dela. Kod direktnog je svestan tih elemenata dok kod eventualnog on prihvata mogucnost njegovog postojanja. Npr. ucinilac nije siguran da je isprava koju upotrebljava lazna, ali se saglasava I sa tom mogucnoscu.

- Razlikovanje direktnog I eventualnog je znacajno iz dva razloga. Prvo, ima kd koja se mogu izvrsiti samo sa direktnim umisljajem, a opet jedan manji broj krivicnih dela moze se izvrsiti samo sa eventualnim umisljajem. Drugo, direktni po pravilu znaci visi stepen krivice u odnosu na eventualni, sto je od znacaja kod odmeravanje kazne.

- Jedan od najvaznijih problema kod umisljaja, pa I krivice u celini jeste razgranicenje eventualnog umisljaja I svesnog nehata. Elemenat svesti je isti, a razlika postoji u pogledu elementa volje: kod eventualnog ucinilac pristaje da ucini krivicno delo, kod svesnog nehata on nece nastupanje posledice, ne pristaje da ucini kd. Izmedju vise teorija koja nastoje da rese ovaj problem zakonodavac se opredelio za teoriju pristajanja. Pristajanje treba ceniti pre svega u

odnosu na posledicu kd, jer se po pravilu u spornim slucajevima radi o posledicnim krivicnim delima.

- U pogledu odredjivanja pojma pristajanja danas je aktuelna FRANKOVA FORMULA.Prema toj formuli postavlja se pitanje da li bi ucinilac preduzeo radnju u slucaju kada bi znao da posledica nastupiti. Npr. kod utvrdjivanja oblika krivice kod kd ugrozavanja javnog saobracaja, postavlja se pitanje da li je izvrsilac preticanjem u nepreglednoj krivini doveo u konkretnu opasnost zivot vozaca I putnika u tom drugom vozilu koje mu je naislo u susret sa umisljajem ili iz nehata. Ukoliko je znao da ce svojom nepropisnom voznjom dovesti u opasnost druge ucesnike, pa se I pored toga odlucio na preticanje znaci da se saglasio sa poslediocom. Ukoliko bi se uzdrzao od preticanja da je znao da mu drugo vozilo dolazi u susret, postojao bi svesni nehat.

- Teorija pristanja ne resava slucajeve u kojima postoji potpuna ravnodusnost ucinioca u pogledu nastupanja posledice. Ravnodusost nije isto sto I pristajanje, tako da ovi slucajevi neopravdano ostaju van podrucja umisljaja.Kod razgranicenja eventualnog umisljaja I svesnog nehata treba imati u vidu I to da nepostojanje eventualnog umisljaja u spornim situacijama ne mora uvek da znaci automatski postojanje svesnog nehata.Umisljaj mora postojati u momentu izvrsenja krivicnog dela, a kod saucesnika u momentu preduzimanja radnje saucesnistva.Od znacaja je I alternativni umisljaj, Iako ga nase pravo izricito ne predvidja.On postoji kada ucinilac predvidja mogucnost nastupanja dve ili vise konkretno odredjenih posledica koje se medjusobno iskljucuju, a njegova volja je u istom stepenu upravljena na bilo koju od tih posledica.

88. OSLOBODJENJE OD KAZNE

- Institut oslobodjenja od kazne podrazumeva da ucinilac kd ne mora uvek da bude I kaznjen bilo iz odredjenih kriminalno-politickih razloga, bilo zato sto su ciljevi kazne I inace vec postignuti. Za razliku od ublazavanja kazne, sud moze ucinioca osloboditi od kazne samo u onim slucajevima koji su izricito predvidjeni u krivicnom zakonu.- U opstem delu KZ predvidjeno je vise osnova za oslobodjenje od kazne. Svi su oni fakultativnog karaktera. To su:

1. prekoracenje granice nuzne odbrane usled razdrazenosti ili prepasti izazvane napadom

2. prekoracenje granica krajnje nuzde ucinjeno pod narocito olaksavajucim okolnostima

3. nepodoban pokusaj 4. dobrovoljni odustanak 5. dobrovoljno sprecavanje izvrsenja krivicnog dela

I u posebnom delu su predvidjeni fakultativni osnovi za oslobodjenje od kazne npr.ucinilac kd davanja mita koji je delo prijavio pre nego sto je saznao da je ono otkriveno, moze se osloboditi kazne.- U vezi sa oslobodjenjem od kazne predvidjeno je neograniceno ublazavanje kazne, tj. mogucnost iskljucenja primene odredbe kojom se propisuju granice ublazavanja kazne.U slucajevima postojanja nekog od zakonom propisanih osnova za oslobodjenje od kazne, kazna se moze neograniceno ublaziti.- Oslobodjenjem od kazne se ne dira u postojanje krivicnog dela. Krivicno delo sa svim svojim elementima postoji. To znaci da se oslobadja od kazne onaj ucinilac krivicnog dela koji se u nacelu moze kazniti. U slucaju oslobodjenja od kazne donosi se osudjujuca osuda kojom se ucinilac proglasava odgovornim za ucinjeno kd, ali se oslobadja od kazne. S`obzirom da se radi o osudjujucoj presudi, ona se upisuje u kaznenu evidenciju, a brise se iz nje nastupanjem zakonske rehabilitacije ako osudjeni u roku od 1 godine od dana pravosnanosti sudske odluke ne ucini novo kd.- U slucaju oslobodjenja od kazne, ne mogu nastupiti pravne posledice osude.Postoje jos 3 specificna osnova za oslobadjanje, za svaki od njih je potrebno da su ispunjeni odredjeni uslovi. Sud moze osloboditi od kazne ucinioca kd ucinjenog iz nehata kad posledice dela tako tesko pogadjaju ucinioca da izricanje kazne u takvom slucaju ocigledno ne bi odgovaralo svrsi kaznjavanja. Radi se o osnovu za oslobadjanje od kazne koji se u nacelu moze primeniti kod svih kd ucinjenih iz nehata. Pored nehata, trebaju biti ispunjena jos 2 uslova: da posledice dela tesko pogadjaju ucinioca, a drugi da zbog toga izricanje kazne ne bi odgovaralo svrsi kaznjavanja.-Kao nove osnove za oslobodjenje od kazne KZ predvidja I poravnanje ucinioca I ostecenog, kao I stvarno kajanje. Savremena kriminalna politika u izmirenju ucinioca I zrtve vidi jednu od vaznih alternativa krivicnim sankcijama. Ukoliko ucinilac ispuni sve obaveze iz sporazuma koji je postigao sa ostecenim, moze se osloboditi od kazne.Stvarno kajanje kao fakultativni osnov za oslobodjenje od kazne zahteva ispunjenje sledecih uslova:

1. da ucinilac otkloni posledice dela ili nadoknadi stetu prouzrokovanu krivicnim delom

2. da to ucini pre nego sto je saznao da je otkriven3. da se radi o krivicnom delu za koje je propisana kazna zartvora do 5

godina.

41. DELO MALOG ZNACAJ

- Nase krivicno zakonodavstvo predvidjalo je institut neznatne drustvene opasnosti kao opsti osnov koji iskljucuje postojaje krivicnog dela. U novom KZ on je zamenjen institutom koji ima istu svrhu a to je delo malog znacaja. U pogledu njegove pravne prirode, moze se braniti stav da je I ovde rec o osnovu koji iskljucuje protivpravnost. Iako neko cinjenicno stanje moze u potpunosti biti podvedeno pod zakonski opis nekog krivicnog dela, cime je istovremeno ostvaren I elemenat predvidjenosti u zakonu, mali znacaj konkretnog dela ukazuje na nedostatak krivicne protivpravnosti u materijalnom smislu.- Potreba za jednim ovakvim institutom moze se pravdati time sto zakonodavac ne moze uvek da na nivou bica krivicnog dela izvrsi selekciju u odnosu na bagatelna ponasanje, ponasanja koja ne povredjuju ili ugrozavaju zastitni objekat u meri koja opravdava krivicnopravnu reakciju.

U institutu dela malog znacaja se donekle krije opasnost slabljenja nacela zakonitosti I prodora arbitrernosti jer se dozvoljava da sud da prevagu materijalnom kriterijumu I onda kada su ispunjeni svi elementi krivicnog dela. Ta opasnost svodi se samo na oblast laksih kd. Izricito ogranicavanje primene instituta dela malog samo na dela za koja je propisana kazna zatvora do 3 godine ili novcana kazna. Ne znaci samo jacanje nacela zakonitosti, vec I svodjenje primene ovog instituta samo u onoj oblasti gde mu ima mesta.- Cilj instituta dela malog znacaja jeste, da iskljuci primenu krivicnog prava u odnosu na slucajeve u kojima su ispunjena sva obelezja nekog krivicnog dela, ali se radi o tako beznacajnom delu da primena krivicnih sankcija ocigledno nema svrhe.- Osnovna pretpostavka za primenu institua dela malog znacaja jeste da su ostvarena sva bitna obelezja kd u konkretnom slucaju. Odredba clana 18 KZ zahteva kumulativno ostvarivanje 3 uslova za iskljucenje postojanja kd po ovom osnovu:1.da je stepen krivice ucinioca nizak2.da su stetne posledice odsutne ili da su neznatne3.da opsta svrha krivicnih sankcija ne zahteva izricanje krivicne sankcije.Delo malog znacaja je objektivno-subjektivna kategorija, sto znaci da su za ocenu njegovog postojanja relevantne okolnosti koje su vezane kako za delo tako I za ucinioca. - Uslov koji je vezan za posledicu postavljen je alternativno. Ako je posledica dela nastupila ona mora biti neznatna, a u drugom slucaju rec je o odsutnosti stetnih posledica. - Prilikom primene instituta neznatne drustvene opasnosti narocito je bilo sporno kakav znacaj ima propisana kazna, odnosno pitanje koja to kd, s obzirom na njihovu tezinu nikada u konkretnom slucaju ne mogu biti malog znacaja.Cilj ovog instituta je da se omoguci selekcija krivicnog gonjenja u sferi tzv.bagatelnog kriminaliteta, nepostojanje preciznog zakonskog uslova vezanog za propisanu kaznu omogucavalo je njegovu primenu I kod tezih kd. To nije prihvatljivo jer je smisao ovog instituta da iskljuci postojanje kd samo u onim slucajevima u kojima ga ni zakonodavac ne bi predvideo kao kd da je za to imao legislativno-tehnickih mogucnosti.- Najznacajniju novinu treba videti u ogranicavanju primene ovog instituta u ogranicavanju primene ovog osnova iskljucenja protivpravnosti samo na krivicna dela za koja je propisana kazna zatvora do 3 godine ili novcana kazna. ZID 2009 prosiruje mogucnost primene ovog instituta I na kd za koja je propisana kazna zatvora do 5 godina, sto predstavlja korak unazad ka prevazidjenom institutu neznatne drustvene opasnosti.

93.94.95. USLOVNA OSUDA

NASTANAK I SISTEMI USLOVNE OSUDE

- Osnovna karakteristika uslovne osude jeste teznja za postizanjem maksimalnih rezultata u suzbijanju odredjene vrste kriminaliteta uz minimalno angazovanje drzave.Iako ona predstavlja I humanizaciju sistema krivicnih sankcija to nije bio razlog za njeno uvodjenje, vec je razlog za njeno siroko prihvatanje I cestu primenu upravo njena efikasnost bez nekog narocitog angazovanja od strane drzave.

- Nastala prvobitno kao zamena za kratkotrajne kazne lisenja slobode , uslovna osuda je nakon uvodjenja u zakonodavstvo I praksu nekih zemalja pokazala I niz drugih pozitivnih strana.

Ona je pogodna za modifikacije I prilagodjavanja zavisno od potreba I stavova kaznene politike neke zemlje, a da pri tome ne izgubi svoj osnovni smisao I sadrzaj. Upravo od toga da li su pronadjene prave, optimalne varijante kao posebna resenja za odredjenu zemlju, u velikoj meri zavisi I ostvarenje svrhe uslovne osude I njena efikasnost.

- Danas postoje dva tipa uslovne osude: anglosaksonski I kontinentalni, ali razlike nisu toliko izrazene kao u vreme njihovog nastanka. U mnogim zemljama postoje mesovita resenja, ili postoje uslovne osude oba tipa. Sustina oba sistema uslovne osude jeste da ona sadrzi pretnju da ce se primeniti kazna ako se osudjeni ne bude pridrzavao odredjenih uslova, s tim sto kontinentalni sistem podrazmeva pretnju izvrsenjem kazne, dok se kod anglosaksonskog sistema ne preti konkretnom kaznom, vec se preti dovrsenjem krivicnog postupka u kome ce se tek odmeriti I izreci kazna koja ce se izvrsiti.

MEHANIZAM FUNKCIONISANJA USLOVNE OSUDE U NASEM KRIVICNOM PRAVU

- KZ preuzima koncepciju uslovne osude iz KZ SRJ kao samostalne krivicne sankcije sto je karakteristicno za uslovnu osudu anglosaksonskog tipa, za razliku od KZ iz 1951 u kome je ona bila samo modalitet izricanja kazne zatvora. No I pored toga ona je bliza kontinentalnom tipu uslovne osude pre svega zato sto je vezana za kaznu, ona je pretnja konkretno utvrdjenom kaznom.

- Bitni elementi uslovne osude kao samostalne krivicne sankcije u KZ jesu:1. utvrdjena kazna 2. vreme proveravanja

Izricanje I izvrsenje utvrdjene kazne se odlaze pod uslovom da uslovno osudjeni u toku vremena proveravanja koje sud odredjuje u okviru zakonskog raspona od 1 do 5 godina, ne izvrsi novo kd. U praksi je sporno da li se vreme proveravanja moze utvrdjivati I u mesecima ili samo u punim godinama. Uslovnom osudom kazna se ,,utvrdjuje`` ne samo zato sto je to nuzna posledica postavljanja uslovne osude kao samostalne krivicne sankcije, vec je taj termin adekvatniji I zbog toga sto se kazna izrice u slucaju kada je izvesno da ce zaista biti izvrsena.-Pored glavne obaveze da ne izvrsi novo kd, resenje u KZ predvidja mogucnost postavljanja I drugih obaveza uslovno osudjenom.Mere bezbednosti koje se izricu uz uslovnu osudu se izvrsavaju.

USLOVI ZA IZRICANJE USLOVNE OSUDE

- Uslovi za izricanje uslovne osude su objektivni I subjektivni. Objektivni uslovi vezani su za krivicno delo, odnosno za kaznu I to ili za konkretno utvrdjenu kaznu ili za propisanu kaznu, a subjektivni za ucinioca.

- Osnovni objektivni uslov je onaj koji odredjuje da se uslovna osuda moze izreci onda kada je u konkretnom slucaju uciniocu utvrdjena kazna zatvora u trajanju manjem od 2 godine. Utvrdjena kazna je istovremeno I elemenat I glavni objektivni uslov za izricanje uslovne osude. Kazna se odmerava po opstim pravilima za odmeravanja kazne, a zatim utvrdjuje u konkretnom slucaju.

-Osim ovog osnovnog uslova koji se vezuje za konkretno odmerenu I utvrdjenu kaznu, propisana je I uslov koji je vezan za zaprecenu, propisanu kaznu. On je dopunskog karaktera I ima za cilj ogranicenje u primeni uslovne osude, tj. njeno iskljucenje kod teskih krivicnih dela.Uslovnom osudom moze biti utvrdjena samo kazna zatvora.

- U pogledu uslova vezanih za ucinioca polazi se od stava da donekle treba ograniciti krug lica kojima se moze izreci uslovna osuda. Cesto je zastupano misljenje da primenu uslovne osude treba iskljuciti u odnosu na lica koja su vec vrsila krivcna dela.Prema resenju KZ uslovna osuda se ne moze izreci ako nije proteklo vise od 5 godina od pravosnaznosti osude kojom je uciniocu izrecena kazna zatvora za umisljajno kd.

- Propisane su I okolnosti o kojima sud treba da vodi racuna o tome kojim uciniocima je opravdano izreci uslovnu osudu, sto znaci da je sudu ostavljena mogucnost da u svakom konkretnom slucaju, vodeci racuna o tim opstim kriterijumima donese odluku o tome. Sud ce posebno uzeti u obzir licnost ucinioca, njegov raniji zivot, njegovo ponasanje posle izvrsenog krivicnog dela, stepen krivice I druge okolnosti pod kojima je delo ucinjeno.

OPOZIVANJE USLOVNE OSUDE

- U slucaju opozivanja uslovne osude realizuje se pretnja kaznom, tj. pretnja kaznom se pretvara u kaznu.Opozivanje uslovne osude zbog NOVOG UCINJENOG KD je obavezno ako je za jedno ili vise novih kd izrecena kazna zatvora u trajanju od 2 godine ili stroza kazna. Opozivanje je fakultativno ako uslovno osudjeni u toku vremena proveravanja ucini jedno ili vise kd za koja je izrecena kazna manja od 2 godine ili novcana kazna.Ako uciniocu za kd utvrdjena u uslovnoj osudi I za nova kd treba izreci jedinstvenu kaznu preko 2 godine zatvora, sud je vezan zabranom izricanja uslovne osude .

- U slucaju da opozove uslovnu osudu, sud ce izreci jedinstvenu kaznu primenom odredaba za odmeravanje kazne za kd u sticaju tako sto ce za kd za koje je izrecena uslovna osuda uzeti kaznu utvrdjenu u uslovnoj osudi.

- Ako sud ne opozove uslovnu osudu moguce su 2 situacije. U prvoj, kada sud smatra da I za novo kd treba izreci uslovnu osudu, bice izrecena samo jedna nova uslovna I to tako sto ce se u toj uslovnoj osudi utvrditi nova kazna I novo vreme proveravanja koje se racuna od dana pravosnaznosti presude. Ukoliko osudjeni opet ucini kd, mora doci do opoziva. U drugoj situaciji, kada sud odluci da za novo kd izrekne zatvor postojace paralelno I zatvor I uslovna osuda, s tim sto se vreme provedeno na izdrzavanju kazne zatvora ne racuna u vreme proveravanja.

- Do opozivanja uslovne osude zbog RANIJE UCINJENOG KD dolazi kada sud posle njenog izricanja utvrdi da je osudjeni izvrsio kd pre nego sto je uslovno osudjen, a u pitanju je takvo delo da ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osuda da se za njega znalo. Kada utvrdi da se za to delo nije mogla izreci uslovna osuda, sud mora da opozove uslovnu osudu. U slucaju opoziva, primenom odredaba za odmeravanje kazne u sticaju izreci ce jedinstvenu kaznu tako sto ce utvrditi

kaznu za ranije ucinjeno kd, a za kd za koje je izrecena uslovna osuda uzece kaznu iz opozvane uslovne osude kao utvrdjenu.

- Uslovna osuda se moze opozvati I zbog NEISPUNJENJA ODREDJENIH OBAVEZA. Ako je uslovnom osudom uslovno osudjenom nalozeno da vrati imovinsku korist pribavljenu izvrsenjem kd, ili da nadoknadi stetu koju je prouzrokovao kd, ili da ispuni neku drugu obavezu predvidjenu krivicnopravnim odredbama, a on ne ispuni tu obavezu u roku odredjenom u presudi, sud moze, u okviru vremena proveravanja, produziti rok za ispunjenje obaveze ili moze opozvati uslovnu osudu I izreci kaznu koja je utvrdjena u uslovnoj osudi. U slucaju neispunjavanja neke obaveze odredjene uz uslovnu osudu, sudu stoje na raspolaganje 4 mogucnosti:1.da u okviru vremena proveravanja produzi rok za ispunjenje obaveze2.ako postoje opravdani razlozi da tu obavezu zameni nekom drugom obavezom 3.da osudjenog koji iz opravdanih razloga ne moze da ispuni postavljenu obavezu oslobodi od ispunjenja te obaveze4.moze mu opozvati uslovnu osudu I izreci kaznu utvrdjenu u uslovnoj osudi.

- U pogledu rokova za opozivanje uslovne osude pravilo je da se uslovna osuda moze opozvati samo u toku vremena proveravanja. Izuzetno do opozivanja uslovne osude zbog novog kd moze doci u roku od 1 godine od proteka vremena proveravanja, ukoliko je presuda za to delo doneta posle isteka vremena proveravanja.U slucaju neispunjenja neke od obaveza iz clana 65. uslovna osuda se moze opozvati u roku od jedne godine od isteka vremena proveravanja I odrediti da se utvrdjena kazna utvrdi.

USLOVNA OSUDA SA ZASTITNIM NADZOROM

- Nase krivicno pravo, osim obicne osude poznaje I uslovnu osudu za zastitnim nadzorom. Uslovna osuda sa zastitnim nadzorom predstavlja spoj elemenata kontinentalnog I anglosaksonskog tipa uslovne osude. Njome se omogucava da se prema uslovno osudjenom preduzimaju aktivne radnje, kroz koje mu se pruza pomoc I zastita, a istovremeno I vrsi nadzor sa ciljem izbegavanja ponovnog vrsenja kd.

- Cilj je da se bez primene kazne izvrsi uticaj na ucinioca da ne vrsi krivicna dela. Razlika je samo u tome sto je potrebno I aktivno delovanje sa tim ciljem, upozorenje uz pretnju kaznom dobija ovde novi kvalitet.Uslovna osuda sa zastitnim nadzorom izreci ce se u slucajevima gde postoji odredjena sumlja u ucinioca I njegove sposobnosti da se uzdrzi od vrsenja kd ako bi se prepustio sam sebi, kao kod obicne uslovne osude.

- Trajanje zastitnog nadzora moze se kretati samo u okviru vremena proveravanja. Nece se poklapati sa vremenom proveravanja u dva slucaja: prvo, moguce je da sud prilikom izricanja uslovne osude odredi da zastitni nadzor traje krace od vremena proveravanja I drugo, ako u toku trajanja zastitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena njegova svrha moze ga ukinuti I pre isteka vremena na koje je odredjen.

- Sadrzinu zastitnog nadzora cine pojedine obaveze. Pored obaveze osudjenog da se javlja organu nadleznom za vrsenje zastitnog nadzora u rokovima koje taj organ odredi propisuje I mogucnost postavljanja osudjenom uz uslovnu osudu I sledecih obaveza:

1. osposobljavanje ucinioca za odredjeno zanimanje 2. prihvatanje zaposlenja koje odgovara sposobnostima osudjenoga3. ispunjavanje obaveza izdrzavanja porodice , cuvanja I vaspitanja dece4. uzdrzavanje od posecivanja odredjenih mesta , lokala ili priredbi, ako to

moze biti prilika ili podsticaj za ponovno vrsenje kd5. blagovremeno obavestavanje o promeni mesta boravka, adrese ili radnog

mesta6. uzdrzavanje od upotrebe droge ili alkoholnih pica7. lecenje u odgovarajucoj zdravstvenoj ustanovi 8. posecivanje odredjenih profesionalnih I drugih savetovalista I ustanova I

postupanje po njihovim uputstvima9. otklanjanje ili ublazavanje stete pricinjenekd, a narocito izmirenje sa zrtvom

kd

- ZIKS predvidja nadleznost uprave za izvrsenje zavodskih sankcija ministarstva pravde koja ce imati posebne sluzbenike za izvrsenje uslovne osude sa zastitnim nadzorom.- Zbog toga sto nisu bili stvoreni uslovi za izvrsenje ovog oblika uslovne osude, predlagalo se njeno ukidanje.

- U slucaju da uslovno osudjeni ne ispunjava nalozene obaveze sud ga moze opomenuti, nalozenu obavezu zameniti drugom, produziti trajanje obaveze I najzad moze uslovnu osudu opozvati zbog neispunjavanja.Sudu je data mogucnost da opozove uslovnu osudu ako osudjeni ne ispunjava obaveze iz zastinog nadzora.

52. SILA I PRETNJA

- Osnovno pitnje koje se u vezi sa silom I pretnjom u opstem delu krivicnog prava postavlja jeste da li one iskljucuju postojanje krivicnog dela ucinjenog pod njihovim uticajem.Kod razmatranja radnje krivicnog dela vec je receno da apsolutna sila iskljucuje postojanje radnje krivicnog dela. Postoji saglasnost da kada je prema nekom bila primenjena sila takvog intenziteta kojoj se nije mogao odupreti, vec je bio prinudjen da ostvari bice nekog krivicnog dela, krivicno delo ne postoji zasto sto nema voljne radnje. KZ predvidja da neodoljiva sila iskljucuje postojanje kd, kao I da se u tom slucaju izvrsiocem krivicnog dela smatra ono lice koje je primenilo neodoljivu silu (posredni izvrsilac).

- Osim apsolutne, postoji I kompluzivna sila kao I pretnja. One ne iskljucuju radnju, ali se postavlja pitanje kakvo dejstvo imaju u pogledu krivice, odnosno da li se delo koje je predvidjeno u zakonu kao kd I koje je protivpravno moze uciniocu pripisati u krivicu ukoliko ga je izvrsio pod uticajem kompluzivne sile ili pretnje.Kompluzivna sila za razliku od apsolutne, predstavlja upotrebu fizicke snage prema nekom licu s ciljem da se ono prinudi da izvrsi odredjeno kd. Ona u vecoj ili manjoj meri utice na donosenje odluke prinudjenog lica, ali to lice ipak nije liseno svake mogucnosti da odlucuje ili da svoju odluku realizuje kao sto je to slucaj kod apsolutne sile. Posto takva sila ne iskljucuje voljnu radnju, namece se pitanje da li ona moze imati znacaj za postojanje krivice. I pretnjom se utice na volju nekog lica da izvrsi krivicno delo, ali se ne iskljcuje voljna radnja. Pretnja predstavlja stavljanje u izgled nekog zla licu koje se prinudjava. Da bi postojao uticaj na donosenje odluke kod lica kome se preti, potrebno je da pretnja bude ozbiljna I moguca, sto se procenjuje pre svega sa aspekta lica kome je upucena. Pretnju treba razlikovati od opomene, jer je kod pretnje nuzno da lice koje preti na bilo koji nacin doprinese zlu kojim preti.- Novi KZ sadrzi odredbu prema kojoj kompluzivna sila I pretnja predstavljaju fakultativni osnov za ublazavanje kazne. Osnovno pitanje koje se u vezi sa tim postavlja jeste da li navedena odreba negira mogucnost da kompluzivna sila I pretnja, pod odredjenim uslovima, bude I osnov iskljucenja krivice. Kompluzivnom silom I pretnjom se deluje na volju ucinioca. To se ukoliko je volja sasvim iskljucena resava na nivou radnje krivicnog dela. Ukoliko postoji voljna radnja makar ona bila I iznudjena, onda na nivou krivice treba utvrditi da li voljna radnja koja je bila posledica upotrebe kompluzivne sile ili pretnje moze biti dovoljan osnov za krivicu. KD ucinjeno pod uticaj kompluzivne sile ili pretnje, po prirodi stvari, je pre svega umisljajno krivicno delo. Ucinilac zna na sta je prinudjen. Prinuda na nehatno krivicno delo je konstrukcija koja je hipoteticki moguca, ail je praksi tesko zamisliva.- Moze se postaviti I pitanje postojanja uraculjivosti. Sila I pretnja, mada retko prouzrokuju privremenu dusevnu poremecnost koja kod prinudjenog moze dovesti cak I do neuracunljivosti.Uticaj sile I pretnje u krivicnom pravu, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slucaja, a pre svega u zavisnosti od intenziteta upotrebljene prinude I mogucnosti da joj se prinudjeni odupre, moze resavati na sledece nacine. Apsolutna sila iskljucuje radnju, tako da nema tog osnovnog pocetnog elementa kd. Kompluzivna I pretnja, kada su za to ispunjeni uslovi, preko instituta krajnje nuzde mogu iskljuciti postojanje kd.Uracunljivost ce biti bitno smanjena, ili ce postojati neuracunljivost ako usled privremene dusevne poremecenosti ucinilac nije mogao shvatiti znacaj svoga dela ili nije mogao upravljati svojim postupcima. Cetvrto, ima I situacija u kojima ce biti iskljuceno postojanje umisljaja jer ce nedostajati njegov voljni element. K.sila I pretnja, ne iskljucuju krivicu.99. OBAVEZNO PSIHIJATRIJSKO LECENJE I CUVANJE U ZDRAVSTVENOJ USTANOVI

- Ova mera bezbednosti se moze primeniti prema uciniocu koji je kd ucinio u stanju bitno smanjene uracunljivosti, ili uciniocu koji je u stanju neuracunljivosti ucinio protipravno delo predvidjeno u zakonu kao kd.To znaci da se ova mera moze primeniti u odnosu na 2 kategorije ucinilaca: neuracunljive I bitno smanjeno uracunljive ucinioce. Ona se ne moze primeniti prema licima koja kasnije, u toku krivicnog postupka dusevno obole I tako postanu procesno nesposobna.

- Za primenu ove mere moraju biti ispunjena 2 uslova:1.postojanje ozbiljne opasnosti da ce ucinilac uciniti teze krivicno delo2.za otklanjanje te opasnosti potrebno njegovo lecenje I cuvanje u zdravstvenoj ustanovi.Utvrdjivanje postojanja ozbiljne opasnosti da ce ucinilac uciniti teze kd zasniva se na prognozi buduceg ponasanja ucinioca u smislu visokog stepena verovatnoce da ce uciniti neko teze kd usled nekog od psihickih stanja koja su vodila neuracunljivosti, odnosno bitno smanjenoj uracunljivosti. KZ ogranicava primenu ove mere samo na slucajeve kada postoji verovatnoca da ce ucinilac vrsiti teza krivicna dela, jer njena priroda I neograniceno trajanje ne daje osnova za primenu u slucajevima kada postoji opasnost da ce ucinilac vrsiti samo neka laksa krivicna dela.

- Drugi uslov za primenu ove mere bezbednosti, da je radi otklanjanja opasnosti ucinioca potrebno njegovo lecenje I cuvanje u zdravstvenoj ustanovi, ujedno je I kriterijum za izbor izmedju te mere I mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenja na slobodi kada se radi o neuracunljivom uciniocu.Kod procene da li je nuzna ova mera, ili je u odnosu na neuracunljivog ucinioca dovoljno lecenje na slobodi, presudno je strucno misljenje vestaka psihijatra.

- Dok se u odnosu na neuracunljive ucinioce ova mera bezbednosi izrice kao samostalna sankcija, bitno smanjeno uracunljivim uciniocima se izrice uz kaznu I izvrsava se pre kazne (vikarijski sistem). Ukoliko je takav ucinilac proveo duze ili isto vreme u ustanovi za izvrsavanje ove mere od duzine izrecene kazne zatvora, time je ujedno I izdrzao kaznu. Ako je to vreme krace, sud ce odluciti da ga uputi na izdrzavanje ostatka kazne, ili ce ga pustiti na uslovni otpust.Pri tom odlucivanju sud ce, pored uslova za uslovni otpust uzeti u obzir uspeh lecenja I zdravstveno stanje osudjenog, kao I vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi I ostatak kazne koju osudjeni nije izdrzao.

- Ova mera se izrice na neodredjeno vreme, a o otpustanju iz zdravstvene ustanove odlucuje sud resenjem nakon sprovodjenja posebnog postupka. Taj postupak se sprovodi po sluzbenoj duznosti, na predlog zdravstvene ustanove, ili na predlog organa starateljstva.

36. SUBJEKT KRIVICNOG DELA

- Subjekt (ucinilac) krivicnog dela jeste covek, tj. fizicko lice koje preduizma radnju izvrsenja, ili radnju saucesnistva. Izvrsilac je ono lice koje preduzima radnju izvrsenja, koje ostvaruje elemente bica krivicnog dela sadrzane u zakonskom opisu kod svakog kd u posebnom delu, dok je saucesnik lice koje preduzima radnju saucesnistva I ispunjava I ostale uslove predvidjene odredbama opsteg dela. Subjekt ili ucinilac je najsiri pojam ne samo u smislu da obuhvata izvrsioca I saucenike, nego I u smislu da je siri od pojma krivca.

- Subjektom se smatra I ono lice koje se prilikom izvrsenja krivicnog dela posluzilo zivotinjom, mehanickom ili prirodnom silom. Medjutim sporno je da li je subjekt krivicnog dela I ono lice koje se za izvrsenje krivicnog dela posluzilo drugim licem. Na to pitanje se moze potvrdno odgovoriti samo u nekim situacijama, odnosno ukoliko su ispunjeni uslovi za postojanje posrednog izvrsilastva.

- Danas je sve prisutnije misljenje koje nasuprot pravilu da pravno lice ne moze vrsiti krivcna dela I za to odgovarati, polazi od toga da I pravno lice moze biti subjekt krivicnog dela, odnosno da je opravdano uvodjenje krivicnopravne odgovornosti pravnih lica.U krivicnom pravu Srbije pravno lice od nedavno moze biti subjekt krivicnog dela. Iako je zadrzano I resenje prema kome pravno lice predstavlja subjekt privrednog prestupa kao posebne kategorije delikta u nasem kaznenom pravu, pravno lice prema zakonu o odgovornosti pravnih lica za kd donetom 2008 moze biti I subjekt krivicnog dela.

75. POJAM I VRSTE KRIVICNIH SANKCIJA (SANKCIJA)

- Krivicne sankcije predstavljaju sredstvo za ostvarivanje zastitne funkcije krivicnog prava koja je osnovni cilj I svrha postojanja krivicnog prava u celini. Ta se zastita ostvaruje predvidjanjem odredjenih ponasanja kao kd I propisivanjem krivicnih sankcija za ta dela, kao I kroz primenu krivicnog prava, tj.izricanjem propisanih sankcija uciniocima krivicnih dela.

- Krivicne sankcije su zakonom predvidjene represivne mere koje se s ciljem suzbijanja kriminaliteta primenjuju prema uciniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predvidjeno kao kd na osnovu odluke suda donete nakon sprovedenog krivicnog postupka.Elementi, osnovna obelezja krivicnih sankcija prema tome su:

1. cilj krivicnih sankcija je suzbijanje kriminaliteta2. one su po svojoj pravnoj prirodi represivne mere3. primenjuju se prema uciniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predvidjeno

kao k.delo4. moraju biti predvidjene zakonom5. primenjuje ih , odnosno izrice sud6. izricu se u krivicnom postupku

VRSTE KRIVICNIH SANKCIJA Sistem krivicnih sankcija u nasem krivicnom pravu sadrzi 4 vrste krivicnih sankcija to su:

1. kazne 2. mere upozorenja (uslovna osuda I sudska opomena)3. mere bezbednosti 4. vaspitne mere

Ipak rec je o dualistickom sistemu krivicnih sankcija gde se s jedne strane javlja kazna, a s druge, mere bezbednosti. Mere upozorenja su alternativa kazni I tesko su zamislive bez njenog postojanja, a vaspitne mere su u stvari u krajnjoj liniji specijalna vrsta mera bezbednosti koje se primenjuju prema odredjenoj kategoriji ucinilaca.- Opsta svrha krivicnih sankcija jeste ostvarivanje zastitne funkcije krivicnog prava.Opsta svrha propisivanja I izricanja krivicnih sankcija jeste da se putem generalne I specijalne prevencije suzbijaju dela kojima se povredjuju ili ugrozavaju vrednosti zasticene krivicnim zakonodavstvom.- Pored opste svrhe svih krivicnih sankcija svaka vrsta, tip sankcije ima I svoju posebnu svrhu. KZ sadrzi I odredbe o posebnoj svrsi 3 vrste krivicnih sankcija, dok ZOMUKD propisuje svrhu vaspitnih mera kao sankcija koje se primenjuju prema maloletnicima.- Krivicno pravo zakonodavstvo Srbije poznaje I neke mere koje, iako imaju izvesne slicnosti sa krivicnim sankcijama, nisu obuhvacene sistemom krivicnih sankcija jer im nedostaju neke bitne karakteristike koje svaka krivicna sankcija mora da poseduje. Pravne posledice osude ne izrice sud u krivicnom postupku, one nastupaju po sili zakona kod osude za odredjena krivicna dela. Ni mera oduzimanja imovinske koristi pribavljene kd nije sankcija, ali iz drugih razloga. Tom merom se realizuje princip da niko ne moze zadrzati imovinsku korist pribavljenu kd.Od znacaja za oblast krivicnih sankcija u nasem KP su odredbe o rehabilitaciji I davanju podataka iz kaznene evidencije.51. PRAVNA ZABLUDA

- Pravna zabluda podrazumeva nepostojanje svesti o tome da se cini kd, odnosno da se preduzima pravom zabranjeno ponasanje. Kod lica koje se nalazi u pravnoj zabludi nema svesti o pravnoj zabranjenosti dela koje preduzima.

Pravna zabluda predstavlja pogresnu predstavu o tome da neko ponasanje nije predvidjeno kao krivicno delo.Za postojanje pravne zablude nije nuzno da ucinilac nema tacnu predstavu o tome da je njegovo ponasanje predvidjeno upravo kao krivicno delo, dovoljno je da on ne zna da je to ponasanje zabranjeno pravom. Ta vrsta pravne zablude uobicajeno se naziva direktnom pravnom zabludom. U slucaju direktne pravne zablude ucinilac ne zna da je ono sto cini pravom zabranjeno. Kod njega ne postoji svest o tome da je delo zabranjeno pravnim normama. Za svest o protivpravnosti kod ucinioca nije dovoljna svest o drustvenoj stetnosti ponasanja koje preduzima, ili o tome da njime krsi moralne norme, ali nije potrebno ni da postoji svest o tome da je to ponasanje predvidjeno kao odredjeno krivicno delo.

- Osim direktne pravne zablude postoji I pravna zabluda u pogledu nekog osnova koji iskljucuje protivpravnost u krivicnom pravu. Ucinilac pogresno procenjuje postojanje pravnih uslova za primenu nekog od tih osnova, ili uopste pogresno smatra da nesto predstavlja osnov koji iskljucuje krivicnu protivpravnost. Ova vrsta pravne zablude naziva se indirektnom pravnom zabludom.

- I u jednom I u drugom slucaju pravne zablude kod ucinioca ne postoji svest o zabranjenosti dela koje cini. Za postojanje pravne zablude dovoljno je odsustvo svesti o zabranjenosti dela, nije potrebno da ucinilac smatra da je delo dozvoljeno. Pravna zabluda ne postoji u slucaju da ucinilac dopusta mogucnost da je njegovo delo zabranjeno.

- Dok kod stvarne zablude ucinilac ne zna cinjenicnu podlogu kd, kod pravne zablude on je u zabludi u pogledu zabranjenosti dela. U slucaju stvarne zablude o bicu kd on ne zna za neku stvarnu okolnost koja ulazi u to bice, a kod pravne zablude on ne zna da je to uopste predvidjeno kao krivicno delo, ili pogresno shvata I tumaci krivicnopravnu normu.

- U odnosu na neka kd tesko je zamisliti postojanje pravne zablude. U vezi sa tim, od znacaja je podela krivicnih dela na mala in se I mala prohibita.Kod ponasanja koja su zlo sama po sebi (mala in se) I koja kao takva predstavljaju kd u svim drustvima I vrlo su malo podlozna promenama s obzirom na istorijski period, iskljuceno je postojanje pravne zablude. Kod njh je pravna I drustvena zabranjenost dela identicna, pa I svest o zabranjenosti obuhvata oba ta aspekta. Kod drugih kd, koja zavise samo ili pretezno od procene zakonodavca u odredjenom drustvu I u odredjenom vremenskom periodu I koja nisu premet moralne osude, koja su kd samo zbog toga sto su kao takva zakonom zabranjena (mala prohibita)sasvim je moguce postojanje pravne zablude.

KRIVICNOPRAVNI ZNACAJ PRAVNE ZABLUDE

- Pravna zabluda se pod odredjenim uslovima smatra osnovom koji iskljucuje krivicu.

U vezi sa dejstvom pravne zablude u krivicnom pravu, poseban znacaj ima podela pravne zablude na otklonjivu I neotklonjivu pravnu zabludu. Neotklonjiva pravna zabluda postoji onda kada ucinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno zato sto to nije mogao I nije bio duzan da zna.

- Prema normativnoj, a takodje I prema mesovitoj, psiholosko-normativnoj teoriji krivice od koje polazi I KZ Srbije, u slucaju neotklonjive pravne zablude iskljucena je krivica, a time I krivicno delo.KZ Srbije eksplicitno kaze da delo koje je ucinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi nije krivicno delo. Pravna zabluda je neotklonjiva ako ucinilac nije mogao I nije bio duzan da zna da je njegovo delo zabranjeno. Tu nedostaje krivica kao obavezan elemenat kd. Nje nema zato sto kod ucinioca nije mogla postojati svest o protivpravnosti koja je konsitutivni deo krivice. Svest o protivpravnosti je elemenat krivice koji se pretpostavlja I cije se postojanje ne mora utvrdjivati u svakom konkretnom slucaju.Prema resenju KZ Srbije umisljaj I nehat postoje u odnosu na ,,delo`` a ne u odnosu na krivicno delo.

- Stvarna ili moguca svest o protivpravnosti, odnosno o zabranjenosti dela ne podrazumeva tacno poznavanje krivicnopravne norme. Dovoljna je I svest da ucinilac cini nesto sto je protivno pravnom poretku, da njegovo ponasanje predstavlja napad na neko dobro koje je pravom zasticeno.Otklonjiva pravna zabluda postoji kada ucinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno, ail je to mogao I bio duzan da zna. Ukoliko je kd ucinjeno u otklonjivoj pravnoj zabludi, uciniocu se kazna moze ublaziti.

25. VREMENSKO VAZENJE KRIVICNOG ZAKONA

- Kao I drugi zakoni I krivicni zakon stupa na snagu onog dana kada je to njime izricito propisano. To moze biti duze ili krace vreme od dana donosenja zakona. Specificno za ovu oblast je vreme koje je po pravilu duze nego kod drugih zakona, razlog za to je potreba da se gradjani upoznaju sa novim krivicnim zakonom.- Ukoliko nije izricito propisan dan stupanja na snagu krivicnog zakona, vazi opste pravilo, tj. zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u sluzbenom glasilu. Zakon prema ustavnoj odredbi, stupa na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja.- U krivicnom pravu postoje specificnosti vezane za vremensko vazenje krivicnog zakonika. Odredbama clana 5. KZ regulisano je vremensko vazenje krivicnog zakonodavstva.Na ucinioca kd primenjuje se zakon koji je vazio u vreme izvrsenja kd, nuzna je posledica vazenja nacela zakonitosti. Predvidjen je ipak jedan vazan izuzetak od tog opsteg pravila.Rec je o retroaktivnoj primeni zakona koji je blazi za ucinioca. Ukoliko je novi zakon strozi za ucinioca, on se ni u kom slucaju ne moze retroaktivno primeniti . Moguce je da se zakon posle izvrsenja krivicnog dela izmeni vise puta. U tom slucaju primenice se onaj zakon koji je najblazi za ucinioca. Postojece zakonsko resenje ukazuje na to da se prilikom procene da li je neki zakon blazi uzimaju u obzir I medjuzakoni, tj. zakoni koji su vazili posle zakona koji je vazio u vreme izvrsenja kd.- Kada se procenjuje da li je jedan zakon blazi moze se doci do vise situacija. Za ucinioca je najpovoljnija ona situacija kada novi zakon, za razliku od starog ucinjeno delo ne predvidja kao kd, kada je doslo do dekriminalizacije. Tu su I situacije kada novi zakon propisuje nove osnove iskljucenja krivicnog dela(npr. kz predvidja da neotklonjiva pravna zabluda iskljucuje krivicu), zatim kada predvidja nove osnove za oslobodjenje od kazne.U slucaju spora, tj. kada se ne moze utvrditi koji je zakon blazi za ucinioca, treba ostati pri osnovnom pravilu I primeniti zakon koji je vazio u vreme izvrsenja krivicnog dela.- Iako je u nekim slucajevima moguce uporedjivati norme kao takve I donositi zakljucak o tome koja je od njih sama po sebi blaza, po pravilu je neophodno imati u vidu I konkretan slucaj. Treba uporedjivati resenja do kojih se dodje primenom jedne I druge norme. Jedna ista norma se u jednom konkretnom slucaju ukazuje kao blaza, a u drugom kao stroza. Npr. ako je novi zakonski opis krivicnog dela uzi, ail je zaprecena kazna stroza, od konkretnog slucaja zavisi da li je novi zakon blazi za ucinioca. Ako se na osnovu cinjenicnog stanja u tom slucaju ponasanje koje preduzeto vise ne moze podvesti pod novu normu koja je suzila kriminalnu zonu, ona je naravno blaza za ucinioca.Ako je preduzeto ponasanje I dalje obuhvaceno zakonskim opisom kd, nova norma je stroza za ucinioca s obzirom na zaprecenu kaznu.Jezicko tumacenje ide u prilog tome da se ocena I uporedjivanje zakona zasniva na konkretnom slucaju jer kz propisuje da se primenjuje onaj zakon koji je najlblazi za ucinioca.-Pitanje je do kada se moze primeniti blazi zakon, tj. da li samo do pravosnazne presude, ili u postupku vandrednih pravnih lekova? Primena blazeg zakona moguca je I posle donosenja pravosnazne presude ako je u postupku po nekom pravnom leku ponovo doslo do glavne rasprave, odnosno ako se o stvari ponovo meritorno odlucuje.Resenje KZ, na ucinioca kd koje je predvidjeno zakonom sa odredjenim vremenskim trajanjem primenjuje se taj zakon bez obzira na to kad mu se sudi, osim ako tim zakonom nije drugacije odre28. ODREDJIVANJE OPSTEG POJMA KRIVICNOG DELA I MEDJUSOBNI ODNOS ELEMENATA U TOM POJMU

- Dosadasnja shvatanja o opstem pojmu krivicnog dela u nasoj savremenoj krivicnopravnoj literaturi medjusobno se ne razlikuju bitno. Karakteristicno za njih jeste da se zasnivaju na klasicnom pojmu krivicnog dela, s tim sto vecina autora u taj pojam unosi I drustvenu opasnost na sta je uticalo I nase ranije krivicno zakonodavstvo.

- Potrebno je da se drugacije odredi opsti pojam krivicnog dela. To je neophodno u pogledu 3 kljucne stvari. Prvo, nije opravdano unositi I materijalni elemenat u taj pojam. Drugo, veoma je vazno odrediti redosled pojedinih elemenata u opstem pojmu krivicnog dela I postaviti ih kao stepene koji nisu proizvoljni jer od toga zavisi I primena krivicnog prava. I trece sam sadrzaj pojedinih elemenata potrebno je odrediti na drugaciji nacin imajuci u vidu neka savremena shvatanja.Opsti pojam krivicnog dela treba odrediti na nacin koji ce ne samo dati zadovoljavajuce resenje na teorijskom planu, vec tako da prestavlja I polazni opsti osnov za resavanja konkretnih slucajeva u primeni krivicnog prava.

- Opsti pojam krivicnog dela se moze odrediti na sledeci nacin: krivicno delo je radnja koja je u zakonu predvidjena kao krivicno delo, koja je protivpravna I koja je skrivljena.Ovako odredjen opsti pojam krivicnog dela ima sledeca 4 elementa:1.radnju2.predvidjenost krivicnog dela u zakonu3.protivpravnost4.krivicu

- Objektivno-subjektivni pojam kd koji sadrzi odredba 14.stav 1 KZ je ne samo u skladu sa novijom teorijom krivicnog prava I predstavlja normu koja nije samo deklarativnog karaktera, vec se uspesno moze primenjivati u praksi. Prema toj odredbi krivicno delo je ono delo koje je zakonom predvidjeno kao krivicno delo, koje je protivpravno I koje je skrivljreno.

- Elementi kd, iako se mogu zasebno razmatrati, tesno su medjusobno povezani tako da predstavljaju jednu celinu.Krivicno delo ima dve dimenzije: normativnu I realnu. Bez normativnog krivicno delo se ne bi razlikovalo od drugih ponasanja, bez realnog ono ne bi moglo ni da postoji. Ove dve dimenzije se preplicu I cesto jedna na drugu uticu.

MEDJUSOBNI ODNOS POJEDINIH ELEMENATA OPSTEG POJMA KRIVICNOG DELA

- Odnos radnje I ostala tri elementa odrazava se pre svega u tome sto je samo ona supstantiv, dok su svi ostali elementi atributi, tj.odredjuju kakva radnja mora biti da bi predstavljala krivicno delo. Radnja krivicnog dela je u tom smislu noseci element, bez obzira sto su svi elementi istog znacaja I ranga, jer ukoliko nedostaje bilo koji od 4 elementa nema ni krivicnog dela.Po prirodi stvari, postoji izvesno prozimanje tih elemenata I oni se ne mogu u potpunosti jedan od drugog odvojiti.

- Zakonskim opisom predvidja se radnja izvrsenja, tj. ona ulazi u taj opis I pojavljuje se I u okviru tog elementa. Radnja u krivicnopravnom smislu mora imati I subjektivni sadrzaj, pa tako delimicno ulazi I u onu sferu koja obuhvata krivicu.Izmedju predvidjenosti u zakonu I protivpravnosti ima izvesnih prozimanja. Ono sto je u zakonu predvidjeno kao krivicno delo po pravilu je I protivpravno.Na nivou predvidjenosti u zakonu vrsi se podela na umisljajna I nehatna krivicna dela kao dva razlicita tipa krivicnih dlea.

- Redosled pojedinih elemenata nije dat proizvoljno I on se ne moze menjati, a da ne dodje do neprihvatljivih teorijskih I prakticnih posledica. Postepenost u utvrdjivanju ostvarenosti navedena 4 elementa je veoma vazna. Prilikom resavanja konkretnih slucajeva I primene krivicnog prava uvek se pocinje sa radnjom a zavrsava sa krivicom.

- Prvo se utvrdjuje da li neka radnja ispunjava uslove koji se zahtevaju za radnju kd. Na tom prvom nivou manji deo radnji nece ispuniti minimalne uslove koji se postavljaju za radnju krivicnog dela.Na sledecem nivou ili stepenu, prilikom utvrdjivanja da li su ispunjena bitna obelezja zakonskog opisa odredjenog krivicnog dela, dolazi do znacajnog suzavanja kruga radnji putem kojih su ostvareni svi zakonski uslovi za postojanje odredjenog krivicnog dela.Predvidjenost u zakonu je elemenat u opstem pojmu krivicnog dela koji izuzetno veliki broj ljudskih radnji koje bi potencijalno mogle biti radnja krivicnog dela svodi na jedan relativno ogranicen krug radnji. Ostvarenost svih obelezja predvidjenih u zakonskom opisu odredjenog krivicnog dela jos ne znaci postojanje krivicnog dela, pa cak ni krivicnog neprava. Do utvrdjivanja protipravnosti dolazi na sledecem nivou. Utvrdjuje se nije li iskljucena protivpravnost nekog ponasanja koje ispunjava sva zakonska obelezja nekog krivicnog dela.Ukoliko ne postoji neki od osnova koji iskljucuju protivpravnost, moze se konstatovati da je ucinjeno krivicno nepravo, da postoji krivicno delo u nepotpunom, objektivnom smislu.Za postojanje krivicnog dela potrebno je utvrditi krivicu ucinioca. To je poslednji nivo na kome se donosi odluka I konacna ocena o tome da li je u konkretnom slucaju ucinjeno krivicno delo. Prva 3 (objektvina) elementa ne mogu postojati bez cetvrtog, ali nikako obrnuto: nema krivice ukoliko nisu ostvareni objektivni elementi.

26. PROSTORNO VAZENJE KRIVICNOG ZAKONODAVSTVA

- Pravila o prostornom vazenju krivicnog zakonodavstva resavaju pitanje cije ce krivicno zakonodavstvo u konkretnom slucaju biti primenjeno, tj. da li zakonodavstvo jedne ili druge drzave. Svaka drzava tezi tome da primeni sopstveno krivicno zakonodavstvo onda kada za to ima interesa. Interes postoji kada je kd izvrseno na teritoriji odredjene zemlje, kada je kd ucinio njen drzavljanin I kada je kd ucinjeno protiv njenih interesa ili protiv njenog drzavljanina.Pod odredjenim uslvoima postoji opsti interes svih drzava da se I van tih slucajeva obezbedi primena krivicnih sankcija prema uciniocu kd. U krivicnom pravu se primenjuju 4 vrste principa koji to obezbedjuju: teritorijalni, personalni, realni (ili zastitni) I univerzalni.

TERITORIJALNI PRINCIP (vazenje naseg krivicnog zakonodavstva za dela ucinjena u zemlji)

- Teritorijalni princip predstavlja osnovni princip vazenja naseg krivicnog zakonodavstva. S obzirom na to da je svaka drzava zainteresovana da pre svega na svojoj teritoriji osigura primenu svog prava, razumljivo je sto je teritorijalni princip osnovni princip I sto se u praksi najcesce primenjuje.

- Prema teritorijalnom principu krivicno zakonodavstvo Srbije primenjuje se na sva krivicna dela koja su ucinjena na nasoj teritoriji nezavisno od drzavljanstva ucinioca. Krivicno zakonodavstvo Srbije vazi za svakoga ko na teritoriji Srbije ucini kd.

- Teritorijalni princip je prosiren principom zastave broda I principom registracije aviona. To znaci da nase krivicno zakonodavstvo vazi I za svakog ko ucini kd na domacem brodu, bez obzira gde se brod nalazi u vreme izvrsenja dela, kao I za svakog ko ucini kd u domacem civilnom avionu dok je u letu, ili domacem vojnom avionu, bez obzira na to gde se on nalazio u vreme izvrsenja dela.

- Nase krivicno pravo predvidja mogucnost da se krivicno gonjenje stranca koji je ucinio kd na teriotoriji Srbije, pod uslovom uzajamnosti, ustupi stranoj drzavi. Uslov u pogledu dela jeste da je ucinjeno kd za koje je propisana kazna zatvora do 10 godina, ili krivicno delo ugrozavanja javnog saobracaja, ako je delo ispunjava te uslove moze doci to ustupanja.U slucaju kada je delo ucinjeno kod nas, a u stranoj drzavi pokrenut ili dovrsen postupak, krivicno gonjenje u Srbiji preduzece se samo po odobrenju republickog javnog tuzioca.

REALNI, PERSONALNI I UNIVERZALNI PRINCIP (vazenje naseg krivicnog zakonodavstva za dela ucinjena u inostranstvu)

a) REALNI PRINCIP. Primena realnog principa dovodi do toga da se krivicno pravo jedne drzave primenjuje na sva krivicna dela ucinjena na stetu te drzave ili njenih gradjana. KZ razlikuje 2 vrste realnog principa, zbog uslova potrebnih za njihovu primenu mozemo ih nazvati primarnim I supsidijarnim principom.1.Primarni realni princip.- Nase krivicno zakonodavstvo vazi za svakog ko u inostranstvu ucini neko krivicno delo protiv ustavnog uredjenja I bezbednosti RS ili ucini kd falsifikovanja novca ako se falsifikovanje odnosi na domaci novac. To znaci da je predvidjena primena realnog ili

zastitnog principa vazenja krivicnog zakonodavstva. Rec je I tzv.primarnom realnom principu prema kome se nase krivicno zakonodavstvo bez nekih dodatnih uslova primenjuje na svakog ko u inostranstvu izvrsi neko od navedenih krivicnih dela (kd protiv ustavnog uredjenja I bezbednosti RS I kd falsifikovanja novca kada se odnosi na domaci novac). U ovim slucajevima realni princip je primaran I obligatoran. Nase krivicno pravo bice primenjeno I onda kada je ucinilac u inostranstvu osudjen I kaznu izdrazao.

2.Supsidijarni realni princip.- Krivicno zakonodavstvo Srbije vazi I za stranca koji u inostranstvu ucini prema nasoj zemlji neko drugo krivicno delo, a ne samo neko od onih koja su navedena u clanu 7.KZ u odnosu na koja se primenjuje primarni realni princip. Ono vazi I za stranca koji ucinio bilo koje kd protiv drzavljanina Srbije. U oba slucaja potrebno je da se stranac zatekne na teritoriji nase zemlje ili da joj bude ekstradiran. Kada je delo ucinjeno prema nasoj zemlji rec je o primeni realnog principa, a u slucaju kada je delo ucinjeno na stetnu naseg drzavljanina o pasivnom personalnom principu koji tkdj spada u realni princip. U oba slucaja primenjuje se realni princip koji je supsidijarnog karaktera, jer se primenjuje samo ako su ispunjeni uslovi propisani clanom10. Ovde nema potrebe za primenom naseg krivicnog prava u slucaju da je doslo do primene stranog krivicnog prava

b) PERSONALNI PRINCIP. Nase krivicno zakonodavstvo vazi za drzavljanina Srbije I kad u inostranstvu ucini neko drugo krivicno delo, osim kd navedenih u clanu 7KZ, ako se zatekne na tertoriji nase zemlje ili joj bude ekstradiran. Ovom odredbom predvidja se personalni princip za vazenje naseg krivicnog zakonodavstva. Prema njenu, nase krivicno zakonodavstvo se primenjue na nase drzavljane koji u inostranstvu ucine kd I onda kada se radi o bilo kojem kd, a ne samo o onima koja su obuhvacena primarnim realnim principom. Primenice se I na onog ucinioca koji je postao drzavljanin Srbije posto je ucinio krivicno delo. Razlog za primenu ovog principa jeste da nasi drzavljani dolaskom u Srbiju ne bi izbegli odgovornost za kd ucinjena u inostranstvu, s obzirom na to da ne mogu biti ekstradirani.

c) UNIVERZALNI PRINCIP. Odredba clana 9.predvidja uslove pod kojima se primenjuje univerzalni princip. Prema njenu nase krivicno zakonodavstvo vazi I za stranca koji prema stranoj drzavi ili prema strancu ucini u inostranstvu krivicno delo za koje se prema zakonodavstvu zemlje u kojoj je ucinjeno moze izreci zatvor u trajanju od 5 godina ili teza kazna. Uslovi za primenu ovog principa su da se stranac zatekne na nasoj teritoriji a ne bude ekstradiran stranoj drzavi, kao I da je delo kaznjivo I po zakonu zemlje u kojoj je ucinjeno. Sud ne moze izreci tezu kaznu od kazne koju predvidja krivicno zakonodavstvo zemlje u kojoj je delo ucinjeno. I ovaj princip je supsidijarnog karaktera. U praksi se ekstradicija stranca vrsi ako su ispunjeni uslovi za nju, sto jos vise umanjuje njen prakticni znacaj univerzalnog principa, tj. do njegove primene u praksi dolazi veoma retko. To njen znacaj ne umanjuje jer on obezbedjuje da se prema uciniocu krivicnog dela uvek moze primeniti krivicna sankcija.

POSEBNI USLOVI ZA PRIMENU SUPSIDIJARNOG REALNOG PRINCIPA, PERSONALNOG I UNIVERZALNOG PRINCIPA

- Odredbe KZ predvidjaju posebne uslove pod kojima nece doci do primene supsidijarnog realnog principa, odnosno personalnog I univerzalnog principa ili, drugacije receno, predvidjaju dalje posebne uslove pod kojima se mogu primeniti ovi principi.Prema odredbama clana 10 st1.KZ personalni, supsidijarni realni I univerzalni princip nece biti primenjeni I krivicno gonjenje nece preduzeti u sledeca 4 slucaja:1.ako je ucinilac potpuno izdrzao kaznu na koju je u inostranstvu osudjen2.ako je ucinilac u inostranstvu pravosnaznom presudom oslobodjen ili mu je kazna zastarela ili oprostena3.ako je prema neuracunljivom uciniocu u inostranstvu izvrsena odgovarajuca mera bezbednosti4.ako je za krivicno delo po stranom zakonu za krivicno gonjenje potreban zahtev ostecenog a takav zahtev nije podnet.

-U navedenim slucajevima nema razloga za primenu naseg krivicnog zakonodavstva tj. opravdano je uvaziti primenu stranog krivicnog zakonodavstva.

-Za primenu personalnog, supsidijarnog realnog I univerzalnog principa potrebno je da bude ispunjen jos jedan uslov a to je da se za kd kaznjava I po zakonu zemlje u kojoj je delo ucinjeno. Ukoliko se po zakonu zemlje u kojoj je delo ucinjeno za to kd ne kaznjava, gonjenje se moze preduzeti samo po odobrenju republickog javnog tuzioca.

URACUNAVANJE PRITVORA I KAZNE IZDRZANE U INOSTRANSTVU

- Primenom nekog od principa prostornog vazenja krivicnog zakonodavstva, iako je u inostranstvu pokrenut krivicni postupak, a u nekim slucajevim I onda kada je doslo do izvrsenja krivicne sankcije u inostranstvu, moguce je da se ponovo sudi uciniocu kd I primeni domace krivicno pravo.Ako do toga dodje, nepravedno bi bilo da se vreme provedeno u zatvoru, ili deo kazne ne uracuna u kaznu izrecenu od strane domaceg suda. Zato se pritvor, lisenje slobode u ekstradicionom postupku, kao I kazna koju je ucinilac izdrzao na osnovu presude inostranog suda, uracunava u kaznu koju izrekne domaci sud za isto kd. Ukoliko se ne radi o kaznama iste vrste, uracunavanje ce se izvrsiti po oceni suda.Kod supsidijarnog realnog principa, personalnog I univerzalnog principa, uracunavanje kazne izdrzane u inostranstvu dolazi u obzir samo!! ako je ucinilac delimicno izdrzao kaznu, jer ako je izdrzao u celini do krivicnog gonjenja nece ni doci.Do uracunavanja pritvora I kazne izrecene presudom inostranog suda kod teritorijalnog principa dolazi samo ukoliko dodje do primene naseg krivicnog prava, tj.ukoliko postoji odobrenje republickog janvnog tuzioca za krivicno gonjenje. U slucaju primarnog realnog principa, cesto nece ni doci do primene stranog krivicnog prava, pa stoga nema ni potrebe za uracunavanjem.

109. ZABRANA PRISUSTVOVANJA ODREDJENIM SPORTSKIM PRIREDBAMA

- Zabrana prisustvovanjaodredjenim sportskim priredbamaje nova mera bezbednosti uvedena krajem 2009.godine. Povod za prorisivanje su bili neredi I vrsenje krivicnih dela u toku, pre I neposredno posle fudbalskih utakmica. Dosadasnja iskustva ne govore da li I u kojoj meri ovamera doprinela suzbijanju kd koja se vrse na I u vezi sportskih takmicenja

- Sud moze izreci uciniocu ovu meru kada je to neophodno. Ona se moze izreci uz kaznu ili uslovnu osudu. Opstu bezbednost kao uslov za izricanje treba shvatiti kao bezbednost ljudi I imovine. Primecuje da je ovaj uslov nedovoljan, I da je trebalo propisati I uslov koji bi bio vezan za vrstu I tezinu ucinjenog kd.

- Odredbom KZ (clan 89b stav 2) propisano je da se ova mera bezbednosti izvrsava na taj nacin sto je ucinilac kd. duzan da se neposredno pre pocetka vremena odrzavanja odredjenih sportskih priredbi licno javi sluzbenom licu u podrucnoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici, na podrucju na kojem se ucinilac zatekao da boravi u njihovim prostorijama za vreme odrzavanja sportske priredbe. U vezi sa ovim postavlja se pitanje kako nacelnog tako I organizaciono tehnickog karaktera. Prvo, ovde se radi o specijalnoj preventivnoj meri policijskog pirtvora, jer ,,boraviti`` znaci biti lisen slobode. Drugo, smestajni kapaciteti u policijskim stanicama su ograniceni, a boravak drugih lica u njima bi ometao njihov normalan rad.

-Vreme trajanja odredjuje sud prilikom njenog izricanja s timsto to vreme ne moze biti krace od 1 niti duze od 5godina, racunjauciod dana pravosnaznosti odluke. Ukolio je ucinilac osudjenna kaznu zatvora, vreme provedeno se ne uracunava u vreme trajanja ove mere.

-U slucaju kada je ova mera izrecena uz uslovnu osudu, sud ce odrediti da ce se ta osuda opozvati, ako ucinilac prekrsi zabranu prisustvovanja odredjenim sportskim priredbama, ili u slucaju kada se ne javi sluzbenom licu u podrucnoj policijskoj upravi odnosno policijskoj stanici.

- Ako posle izdrzane kazne zatvora, ucinilac prekrsi zabranu prisustvovanja sportskim priredbama,odnosno ako ne izvrsi duznost javljanja,sud koji je izrekao ovu meru iz stava 1.ovog clana, moze ga kazniti zatvorom od 30 dana do 3 meseca. U ovom slucaju se radi o propisivanju krivicnog dela u opstem delu kz, sto je nacelno neprihvatljivo. Ako je to u sustini kd cija radnja izvrsenja se sastoji u krsenju zabrane prisustvovanja odredjenim sportskim priredbama, neprihvatljiva je I fakultativnost kaznjavanja za njega.

- Zakonom se moze odrediti obavezna zabrana prisustvovanja odredjenim sportskim priredbama sto je ucinjeno kod kd (nasilnicko ponasanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu).