OPSTIPACIJAPROBLEM SAVREMENOG NAČINA ŽIVOTAOPSTIPACIJAPROBLEM SAVREMENOG NAČINA ŽIVOTA

Prim. dr Snežana Despotović-Kušljević

Šta je opstipacija?

Statistika kaže da gotovo trećina svetske populacijeima problem sa neurednom probavom.

Opstipacija i neuredna probava su česti pratiocisavremenog načina života.

Opstipacija može da bude oboljenje ili simptomneke druge bolesti.

Definicija opstipacije ili zatvora nije jednostavna jerse ritam pražnjenja creva razlikuje od osobe doosobe. U najširem smislu opstipacija predstavljaporemećaj tog ritma i otežano pražnjenje creva.

Statistika kaže da gotovo trećina svetske populacijeima problem sa neurednom probavom.

Opstipacija i neuredna probava su česti pratiocisavremenog načina života.

Opstipacija može da bude oboljenje ili simptomneke druge bolesti.

Definicija opstipacije ili zatvora nije jednostavna jerse ritam pražnjenja creva razlikuje od osobe doosobe. U najširem smislu opstipacija predstavljaporemećaj tog ritma i otežano pražnjenje creva.

Digestivni trakt

Sistem organa za varenje, odnosno digestivni iligastrointestinalni trakt se sastoji od međusobnopovezanih, uzastopnih organa u kojima se odvijavarenje.

Početak digestivnog trakta su usta, a njegov završetakpredstavlja anus.

Pored usta i anusa gastrointesinalni trakt sačinjavaju izubi, jezik, ždrelo, jednjak, želudac, jetra, žučna kesa,pankreas, tanko crevo i debelo crevo koje se sastoji izslepog creva (lat. cecum), kolona (lat. colon) i zadnjeg iličmarnog creva (lat. rectum).

Sistem organa za varenje, odnosno digestivni iligastrointestinalni trakt se sastoji od međusobnopovezanih, uzastopnih organa u kojima se odvijavarenje.

Početak digestivnog trakta su usta, a njegov završetakpredstavlja anus.

Pored usta i anusa gastrointesinalni trakt sačinjavaju izubi, jezik, ždrelo, jednjak, želudac, jetra, žučna kesa,pankreas, tanko crevo i debelo crevo koje se sastoji izslepog creva (lat. cecum), kolona (lat. colon) i zadnjeg iličmarnog creva (lat. rectum).

Slika 1. Organi digestivnog trakta

Proces varenja

Telo uz pomoć mišića digestivnog trakta, hormona ienzima vari hranu.

Svarena hrana na kraju dospeva u donji digestivnitrakt koji čine debelo crevo i anus. Tada debelocrevo apsorbuje vodu iz delimično svarene hranekoja dospeva u debelo crevo iz malog creva i nataj način iz tečnosti nastaje čvrsta masa kojapredstavlja stolicu.

Stolica prolazi iz kolona u rektum, gde se skladištisve dok ne dođe do pražnjenja creva, a onda sepomera iz rektuma u anus gde napušta oragnizam.

Telo uz pomoć mišića digestivnog trakta, hormona ienzima vari hranu.

Svarena hrana na kraju dospeva u donji digestivnitrakt koji čine debelo crevo i anus. Tada debelocrevo apsorbuje vodu iz delimično svarene hranekoja dospeva u debelo crevo iz malog creva i nataj način iz tečnosti nastaje čvrsta masa kojapredstavlja stolicu.

Stolica prolazi iz kolona u rektum, gde se skladištisve dok ne dođe do pražnjenja creva, a onda sepomera iz rektuma u anus gde napušta oragnizam.

Tipovi izmeta

U nameri da pomognepacijentu da opiše svojustolicu, dizajnirana jeBristolska skala izmeta (BristolStool Scale) koja klasifikujeljudski izmet u 7 tipova.

Tipovi 3 i 4 su normalnestolice.

Tipovi 1 i 2 mogupredstavljati opstipaciju.

Tipovi 5, 6 i 7 ukazuju nadijareju.

Tipovi izmeta

U nameri da pomognepacijentu da opiše svojustolicu, dizajnirana jeBristolska skala izmeta (BristolStool Scale) koja klasifikujeljudski izmet u 7 tipova.

Tipovi 3 i 4 su normalnestolice.

Tipovi 1 i 2 mogupredstavljati opstipaciju.

Tipovi 5, 6 i 7 ukazuju nadijareju.

Tipovi opstipacije

Opstipacija može biti akutna (povremena) ihronična.

Akutna opstipacija je prolazna i nije zabrinjavajuća,dok hronična opstipacija pokazuje da postojiproblem koji zahteva medicinsko ispitivanje itretman.

Osnovne razlike između ova dva tipa su prikazanau narednoj tabeli.

Opstipacija može biti akutna (povremena) ihronična.

Akutna opstipacija je prolazna i nije zabrinjavajuća,dok hronična opstipacija pokazuje da postojiproblem koji zahteva medicinsko ispitivanje itretman.

Osnovne razlike između ova dva tipa su prikazanau narednoj tabeli.

Retko se javlja.

Predstavlja povremen,kratkoročn problem koji utičena svakodnevnu rutinu.

Izazvana je promenomishrane, manjkom aktivnosti,bolešću ili lekovima.

Leči se hranom, vežbama,lekovima.

Prisutna je duže od 6 nedeljaneprekidno, može trajatimesecima, pa čak igodinama.

Predstavlja dugoročniproblem koji dominira životompojedinca.

Ne mora biti povezana samosa ishranom, aktivnošću,bolešću i lekovima. Mogu jeizazivati i organski problemi.

Potrebno je ispitati uzroke ilečiti ih.

Akutna ili povremena opstipacija Hronična opstipacija

Retko se javlja.

Predstavlja povremen,kratkoročn problem koji utičena svakodnevnu rutinu.

Izazvana je promenomishrane, manjkom aktivnosti,bolešću ili lekovima.

Leči se hranom, vežbama,lekovima.

Prisutna je duže od 6 nedeljaneprekidno, može trajatimesecima, pa čak igodinama.

Predstavlja dugoročniproblem koji dominira životompojedinca.

Ne mora biti povezana samosa ishranom, aktivnošću,bolešću i lekovima. Mogu jeizazivati i organski problemi.

Potrebno je ispitati uzroke ilečiti ih.

Hronična opstipacija

Hronična opstipacija može biti:1. funkcionalna ili primarna – je najčešći oblik

opstipacije. Podrazumeva poteškoće u pražnjenjucreva koje su prisutne duže od 6 nedelja, tvrde i suvestolice male količine, osećaj nedovoljnog pražnjenjacreva, kao i nemogućnost defekacije bez upotrebelakasativa.

2. organska ili sekundarna – javlja se kao pratećisimptom drugih oboljenja. Može pratiti endokrinebolesti (dijabetes, bolesti tiroidne žlezde, itd.),neurološke bolesti (Parkinsonova bolest, multiplaskleroza, itd.), mentalne bolesti (depresija, poremećajiu ishrani, anksioznost, itd.), oboljenja digestivnogtrakta (Kronova bolest, tumor debelog creva).

Hronična opstipacija može biti:1. funkcionalna ili primarna – je najčešći oblik

opstipacije. Podrazumeva poteškoće u pražnjenjucreva koje su prisutne duže od 6 nedelja, tvrde i suvestolice male količine, osećaj nedovoljnog pražnjenjacreva, kao i nemogućnost defekacije bez upotrebelakasativa.

2. organska ili sekundarna – javlja se kao pratećisimptom drugih oboljenja. Može pratiti endokrinebolesti (dijabetes, bolesti tiroidne žlezde, itd.),neurološke bolesti (Parkinsonova bolest, multiplaskleroza, itd.), mentalne bolesti (depresija, poremećajiu ishrani, anksioznost, itd.), oboljenja digestivnogtrakta (Kronova bolest, tumor debelog creva).

Faktori rizika

Postoji nekoliko faktora koji ukazuju na veći rizik zarazvoj hronične konstipacije. To su:

1. Starost preko 65 godina2. Ženski pol3. Nedovoljno unošenje tečnosti i biljnih vlakana4. Smanjena pokretljivost

Postoji nekoliko faktora koji ukazuju na veći rizik zarazvoj hronične konstipacije. To su:

1. Starost preko 65 godina2. Ženski pol3. Nedovoljno unošenje tečnosti i biljnih vlakana4. Smanjena pokretljivost

Simptomi opstipacije

Otežano ili usporeno pražnjenje creva Veliki napor prilikom pražnjenja creva Smanjena količina stolice, tvrda ili suva stolica Ritam pražnjenja ređi od tri puta nedeljno Osećaj nedovoljnog pražnjenja nakon defekacije

Otežano ili usporeno pražnjenje creva Veliki napor prilikom pražnjenja creva Smanjena količina stolice, tvrda ili suva stolica Ritam pražnjenja ređi od tri puta nedeljno Osećaj nedovoljnog pražnjenja nakon defekacije

Upozoravajući simptomi

Pored navedenih simptoma opstipacije mogu se javiti isimptomi koji ukazuju na ozbiljan zdravstveni problem.To su:

1. Nenameran i iznenadan gubitak težine2. Anemija3. Rektalno krvarenje i bol4. Povraćanje5. Temperatura6. Pozitivna porodična anamneza (tumor, sindrom

iritabilnog creva, celijačna bolest)

Pored navedenih simptoma opstipacije mogu se javiti isimptomi koji ukazuju na ozbiljan zdravstveni problem.To su:

1. Nenameran i iznenadan gubitak težine2. Anemija3. Rektalno krvarenje i bol4. Povraćanje5. Temperatura6. Pozitivna porodična anamneza (tumor, sindrom

iritabilnog creva, celijačna bolest)

Uzroci hronične opstipacije

1. Nedostatak biljnih vlakana u ishrani – predstavlja najčešći uzrokopstipacije. Smanjen unos nesvarljivih biljnih vlakana uzrokuje tvrdu isuvu stolicu koja teško prolazi. Biljna vlakna vezuju veliku količinu vode,bubre u crevima i na taj način dovode do razmekšavanja stolice i dopovećanja zapremine crevnog sadržaja, time se ubrzava peristatika ipodstiče fiziološko pražnjenje creva bez neželjenih efekata.

2. Nedovoljan unos tečnosti – unos vode i nazaslađenih sokova je odizuzetnog značaja za razmekšavanje i lakše kretanje izmeta krozcreva. Važno je znati da tečnosti poput kafe i drugih pića sa kofeinomimaju dehidrirajući efekat. Unos tečnosti kod odraslih osoba bi trebaloda bude između 2 i 3 litra, oko 8 čaša.

3. Manjak fizičke aktivnosti – umerena fizička aktivnost je neophodnaza dobro funkcionisanje sistema za varenje. Sat vremena fizičkeaktivnosti (šetnje, vežabanja, gimanstike, itd.) se preporučuje kododraslih osoba.

1. Nedostatak biljnih vlakana u ishrani – predstavlja najčešći uzrokopstipacije. Smanjen unos nesvarljivih biljnih vlakana uzrokuje tvrdu isuvu stolicu koja teško prolazi. Biljna vlakna vezuju veliku količinu vode,bubre u crevima i na taj način dovode do razmekšavanja stolice i dopovećanja zapremine crevnog sadržaja, time se ubrzava peristatika ipodstiče fiziološko pražnjenje creva bez neželjenih efekata.

2. Nedovoljan unos tečnosti – unos vode i nazaslađenih sokova je odizuzetnog značaja za razmekšavanje i lakše kretanje izmeta krozcreva. Važno je znati da tečnosti poput kafe i drugih pića sa kofeinomimaju dehidrirajući efekat. Unos tečnosti kod odraslih osoba bi trebaloda bude između 2 i 3 litra, oko 8 čaša.

3. Manjak fizičke aktivnosti – umerena fizička aktivnost je neophodnaza dobro funkcionisanje sistema za varenje. Sat vremena fizičkeaktivnosti (šetnje, vežabanja, gimanstike, itd.) se preporučuje kododraslih osoba.

4. Upotreba lekova – neki lekovi, poput analgetika (naročitonarkotici), antacidi koji sadrže aluminijum, spazmolitici,antidepresivi, diuretici, suplementi gvožđa, konvulzivi otežavajui usporavaju rad digestivnog trakta.

5. Preterana upotreba laksativa – može dovesti do lenjosti crevai stvaranja navike. Takvi preparati se koriste isključivo popreporuci lekara.

6. Odlaganje defekacije (pražnjenja creva) – ljudi koji odlažudefekaciju zato što ne žele da vrše nuždu izvan kuće, zato štosu zauzeti ili zbog stresa, vremenom mogu prestati da osećajupotrebu za pražnjenjem. Ovaj problem je izuzetno izražen koddece.

4. Upotreba lekova – neki lekovi, poput analgetika (naročitonarkotici), antacidi koji sadrže aluminijum, spazmolitici,antidepresivi, diuretici, suplementi gvožđa, konvulzivi otežavajui usporavaju rad digestivnog trakta.

5. Preterana upotreba laksativa – može dovesti do lenjosti crevai stvaranja navike. Takvi preparati se koriste isključivo popreporuci lekara.

6. Odlaganje defekacije (pražnjenja creva) – ljudi koji odlažudefekaciju zato što ne žele da vrše nuždu izvan kuće, zato štosu zauzeti ili zbog stresa, vremenom mogu prestati da osećajupotrebu za pražnjenjem. Ovaj problem je izuzetno izražen koddece.

7. Sindrom iritabilnog creva – poznat i kao spastični kolon, može bitiposledica stresa. Periodi opstipacije i dijareje se smenjuju, a uz to sejavljaju i bol u abdomenu, gasovi i nadutost. Ne postoje nikakveabnormalnosti debelog creva koje uzrokuju ovaj sindrom.

8. Specifične bolesti – prethodno nabrojane bolesti utiču na višesistema organa, a sa tim i na sistem organa za varenje, što možedovesti do otežanog i usporenog kretanja stolice kroz kolon, rektum ianus.

9. Problemi sa donjim digestivnim traktom – reč je o organskimproblemima koji podrazumevaju dalja ispitivanja, poput adhezija,divertikuloze, polipa debelog creva, tumora, celijačne bolesti.

7. Sindrom iritabilnog creva – poznat i kao spastični kolon, može bitiposledica stresa. Periodi opstipacije i dijareje se smenjuju, a uz to sejavljaju i bol u abdomenu, gasovi i nadutost. Ne postoje nikakveabnormalnosti debelog creva koje uzrokuju ovaj sindrom.

8. Specifične bolesti – prethodno nabrojane bolesti utiču na višesistema organa, a sa tim i na sistem organa za varenje, što možedovesti do otežanog i usporenog kretanja stolice kroz kolon, rektum ianus.

9. Problemi sa donjim digestivnim traktom – reč je o organskimproblemima koji podrazumevaju dalja ispitivanja, poput adhezija,divertikuloze, polipa debelog creva, tumora, celijačne bolesti.

Dijagnostika

Da bismo dijagnostikovali uzrok opstipacije potrebno jeuzeti anamnezu sa porodičnom istorijom bolesti, uraditipregled i obaviti pojedina dodatna ispitivanja.

U zavisnosti od toga koliko pacijent dugo pati odopstipacije, koliko je ona ozbiljna, od njegove starosti,zatim od toga da li ima krv u stolici ili na primer, nagligubitak u težini, lekar određuje u kom pravcu će ićidalja ispitivanja.

Važno je znati da kod većine pacijenata opstipacija nezahteva dalja detaljna ispitivanja, već se sanirapromenom ishrane i uvođenjem fizičke aktivnosti.

Da bismo dijagnostikovali uzrok opstipacije potrebno jeuzeti anamnezu sa porodičnom istorijom bolesti, uraditipregled i obaviti pojedina dodatna ispitivanja.

U zavisnosti od toga koliko pacijent dugo pati odopstipacije, koliko je ona ozbiljna, od njegove starosti,zatim od toga da li ima krv u stolici ili na primer, nagligubitak u težini, lekar određuje u kom pravcu će ićidalja ispitivanja.

Važno je znati da kod većine pacijenata opstipacija nezahteva dalja detaljna ispitivanja, već se sanirapromenom ishrane i uvođenjem fizičke aktivnosti.

Šta uključuje dijagnostički proces?

1. Anamneza – važno je da lekar sazna koliko trajeopstipacija, frekvenciju pražnjenja creva, kakvogtipa je stolica, da li ima krvi u njoj ili ne, kakva jepacijentova ishrana, da li koristi neke lekove i imali fizičku aktivnost.

2. Fizički pregled – reč je o pregledu koji se nazivarektalni tuše, prilikom koga lekar ispituje tonusmišića koji zatvaraju anus, mekoću, začepljenja ilikrv.

1. Anamneza – važno je da lekar sazna koliko trajeopstipacija, frekvenciju pražnjenja creva, kakvogtipa je stolica, da li ima krvi u njoj ili ne, kakva jepacijentova ishrana, da li koristi neke lekove i imali fizičku aktivnost.

2. Fizički pregled – reč je o pregledu koji se nazivarektalni tuše, prilikom koga lekar ispituje tonusmišića koji zatvaraju anus, mekoću, začepljenja ilikrv.

3. Dijagnostički testovi – dodatna testiranja senajčešće obavljaju kod starijih pacijenata i kod onihkoji imaju neke od navedenih upozoravajućihsimptoma. Takvi testovi su:

• Laboratorijsko ispitivanje krvi – pokazuje opšte stanje organizma ipomoću njega je moguće dijagnostikovati bolest koja može biti uzrokopstipacije.

• Irigografija – radiološka dijagnostička metoda koja služi zaispitivanje oboljenja debelog creva. Radi boljeg prikazivanjastruktura debelog creva, pacijentu se rektalno daju barijum ili jodkoji imaju kontrastno dejstvo. Nekoliko dana pre pregleda potrebnoje jesti lakšu hranu, uzimati laksativ, a ponekad i klistir. U toku samogtestiranja pacijent leži na pokretnom stolu

3. Dijagnostički testovi – dodatna testiranja senajčešće obavljaju kod starijih pacijenata i kod onihkoji imaju neke od navedenih upozoravajućihsimptoma. Takvi testovi su:

• Laboratorijsko ispitivanje krvi – pokazuje opšte stanje organizma ipomoću njega je moguće dijagnostikovati bolest koja može biti uzrokopstipacije.

• Irigografija – radiološka dijagnostička metoda koja služi zaispitivanje oboljenja debelog creva. Radi boljeg prikazivanjastruktura debelog creva, pacijentu se rektalno daju barijum ili jodkoji imaju kontrastno dejstvo. Nekoliko dana pre pregleda potrebnoje jesti lakšu hranu, uzimati laksativ, a ponekad i klistir. U toku samogtestiranja pacijent leži na pokretnom stolu

za snimanje, a kada se ubaci kontrastno sredstvo u rektum,eventualna oboljenja debelog creva postaju vidljivija na rendgenu.

• Kolonoskopija – dijagnostički metod prilikom koga doktor uz pomoćfleksibilnog instrumenta pregleda debelo crevo. Ovaj instrument jedebljine prsta i sadrži sočivo, kameru i izvor svetla pomoću kojihdoktor posmatra sliku na monitoru. Da bi se obavio pregled, crevamoraju biti u potpunosti ispražnjena, pa je pacijent dužan da sepripremi pre odlaska na pregled. Ukoliko lekar primeti promenekoje zahtevaju dodatno ispitivanje, kroz kolonoskop može upotrebitiinstrument kojim će uzeti deo tkiva za biopsiju.

• Analna manometrija je metoda kojom se meri pritisak unutaranalnog kanala. Tanka cev sa balonom na kraju se ubaci u anusa,zatim se balon naduva i tako se meri pritisak, na kraju se cevčicalagano izvlači, te se tako proverava tonus i kontrakcije mišića.

za snimanje, a kada se ubaci kontrastno sredstvo u rektum,eventualna oboljenja debelog creva postaju vidljivija na rendgenu.

• Kolonoskopija – dijagnostički metod prilikom koga doktor uz pomoćfleksibilnog instrumenta pregleda debelo crevo. Ovaj instrument jedebljine prsta i sadrži sočivo, kameru i izvor svetla pomoću kojihdoktor posmatra sliku na monitoru. Da bi se obavio pregled, crevamoraju biti u potpunosti ispražnjena, pa je pacijent dužan da sepripremi pre odlaska na pregled. Ukoliko lekar primeti promenekoje zahtevaju dodatno ispitivanje, kroz kolonoskop može upotrebitiinstrument kojim će uzeti deo tkiva za biopsiju.

• Analna manometrija je metoda kojom se meri pritisak unutaranalnog kanala. Tanka cev sa balonom na kraju se ubaci u anusa,zatim se balon naduva i tako se meri pritisak, na kraju se cevčicalagano izvlači, te se tako proverava tonus i kontrakcije mišića.

• Rektosigmoidoskopija – metoda pregleda završnog dela debelogcreva i rektuma fleksibilnim optičkim instrumentom, pomoću koga jemoguće obaviti pregled na 40 do 60 cm debelog creva.

• Rentgenska proktografija – metoda snimanja unutrašnjosti završnogdela debelog creva, pomoću koje se procenjuje zadržavanje ipražnjenje solice.

• MRI Defekografija – predstavlja vizualizovanje toka defekacije iotkrivanja uzroka rektumske opstipacije. Ovom metodom dobijamoprikaz dinamike defekacije, anorektalnog ugla i sluzokože rektuma.

• Rektosigmoidoskopija – metoda pregleda završnog dela debelogcreva i rektuma fleksibilnim optičkim instrumentom, pomoću koga jemoguće obaviti pregled na 40 do 60 cm debelog creva.

• Rentgenska proktografija – metoda snimanja unutrašnjosti završnogdela debelog creva, pomoću koje se procenjuje zadržavanje ipražnjenje solice.

• MRI Defekografija – predstavlja vizualizovanje toka defekacije iotkrivanja uzroka rektumske opstipacije. Ovom metodom dobijamoprikaz dinamike defekacije, anorektalnog ugla i sluzokože rektuma.

Lečenje

Opstipaciju možemo lečiti na tri načina ili njihovimkombinovanjem.

Promene u ishrani i životnim navikama - kod većinepacijenata promene u navikama postižu dobre rezultate ulečenju opstipacije. Te promene podrazumevaju:

1. Povećanje unosa biljnih vlakana. Namirnice od celog zrna,sveže voće i povrće, mahunarke i orašasti plodovi sesmatraju najboljim izvorima biljnih vlakana. Preporučljivoje da odrastao muškarac unese minimum 30 grama biljnihvlakana na dan. Ženama se preporučuje dnevna doza odnajmanje 20 grama vlakana.

2. Povećanje fizičke aktivnosti3. Povećanje unosa tečnosti4. Neodlaganje akta defekacije

Opstipaciju možemo lečiti na tri načina ili njihovimkombinovanjem.

Promene u ishrani i životnim navikama - kod većinepacijenata promene u navikama postižu dobre rezultate ulečenju opstipacije. Te promene podrazumevaju:

1. Povećanje unosa biljnih vlakana. Namirnice od celog zrna,sveže voće i povrće, mahunarke i orašasti plodovi sesmatraju najboljim izvorima biljnih vlakana. Preporučljivoje da odrastao muškarac unese minimum 30 grama biljnihvlakana na dan. Ženama se preporučuje dnevna doza odnajmanje 20 grama vlakana.

2. Povećanje fizičke aktivnosti3. Povećanje unosa tečnosti4. Neodlaganje akta defekacije

Medikamentozno lečenje – postoji više vrsta laksativa ilekar je taj koji odlučuje kojim laksativom će tretiratiopstipciju. Laksativi se dele na:

1. Osmotski laksativi – putem osmoze omogućavajupovećanje zapremine crevnog soka i dovode do brzedefekacije, koja nastaje sat vremena nakon uzimanjaleka. To su magnezijum-hidroksid, magnezijum-sulfat,laktuloza i glicerol.

2. Nadražajni laksativi – deluju na zid debelog creva ipodstiču pražnjenje. Tu spadaju bisokadil i senozidi.

3. Omekšivači stolice- razvodnjavaju i tako omekšavajustolicu. Maslinovo ulje spada u ovu vrstu laksativa.

Medikamentozno lečenje – postoji više vrsta laksativa ilekar je taj koji odlučuje kojim laksativom će tretiratiopstipciju. Laksativi se dele na:

1. Osmotski laksativi – putem osmoze omogućavajupovećanje zapremine crevnog soka i dovode do brzedefekacije, koja nastaje sat vremena nakon uzimanjaleka. To su magnezijum-hidroksid, magnezijum-sulfat,laktuloza i glicerol.

2. Nadražajni laksativi – deluju na zid debelog creva ipodstiču pražnjenje. Tu spadaju bisokadil i senozidi.

3. Omekšivači stolice- razvodnjavaju i tako omekšavajustolicu. Maslinovo ulje spada u ovu vrstu laksativa.

4. Antiapsorpcijski laksativi – deluju tako što izazivajuulazak vode ili blokadu apsorpcije vode, pa na tajnačin razmekšavaju stolicu. Ovde pripadaju jakilaksativi, koji mogu izazvati dijareju, poput ricinusovogi krotonovog ulja.

5. Laksativi koji povećavaju volumen stolice – zadržavajuvodu i povećavaju zapreminu crevnog sadržaja.Nemaju neželjena dejstva i to su, na primer, pektini izvoća i ljuske semena metilceluloze.

Operativni pristup – ako opstipaciju uzrokuje nekafizička prepreka u donjem digestivnom traktu, mora sehirurški ukloniti.

4. Antiapsorpcijski laksativi – deluju tako što izazivajuulazak vode ili blokadu apsorpcije vode, pa na tajnačin razmekšavaju stolicu. Ovde pripadaju jakilaksativi, koji mogu izazvati dijareju, poput ricinusovogi krotonovog ulja.

5. Laksativi koji povećavaju volumen stolice – zadržavajuvodu i povećavaju zapreminu crevnog sadržaja.Nemaju neželjena dejstva i to su, na primer, pektini izvoća i ljuske semena metilceluloze.

Operativni pristup – ako opstipaciju uzrokuje nekafizička prepreka u donjem digestivnom traktu, mora sehirurški ukloniti.

Moguće komplikacije

Opstipacija može izazvati sledeće komplikacije: Hemoroide – usled napinjanja prilikom defekacije, vrši

se veliki pritisak na venske krvne sudove oko anusa idolazi do njihovog pucanja. To pucanje se manifestujepojavom sveže krvi na stolici ili toalet papiru. Leče sehemoroidalnim mastima i čepićima.

Analne fisure ili analne čireve – predstavljaju malerascepe na sluzokoži anusa ili čmara, što dovodi doizrazito bolnih pražnjenja creva i pojave krvi. Leče seupotrebom krema ili omekšivača stolice, a ako na tajnačin nije moguće ukloniti analne fisure, pribegava semanjoj hirurškoj intervenciji.

Opstipacija može izazvati sledeće komplikacije: Hemoroide – usled napinjanja prilikom defekacije, vrši

se veliki pritisak na venske krvne sudove oko anusa idolazi do njihovog pucanja. To pucanje se manifestujepojavom sveže krvi na stolici ili toalet papiru. Leče sehemoroidalnim mastima i čepićima.

Analne fisure ili analne čireve – predstavljaju malerascepe na sluzokoži anusa ili čmara, što dovodi doizrazito bolnih pražnjenja creva i pojave krvi. Leče seupotrebom krema ili omekšivača stolice, a ako na tajnačin nije moguće ukloniti analne fisure, pribegava semanjoj hirurškoj intervenciji.

Prolaps rektuma – predstavlja ispadanje sluzokožeili celog zida rektuma kroz analni otvor usledslabljenja mišića i vezivnih tkiva koji drže rektum.Bol, krv, nemogućnost zadržavanja stolice su neki odsimptoma prolapsa rektuma. Uklanjanje uzroka,poput naprezanja ili dugotrajne opstipacije možeukloniti rektalni prolaps, ali jedino definitivnoizlečenje je operativnom metodom.

Prolaps rektuma – predstavlja ispadanje sluzokožeili celog zida rektuma kroz analni otvor usledslabljenja mišića i vezivnih tkiva koji drže rektum.Bol, krv, nemogućnost zadržavanja stolice su neki odsimptoma prolapsa rektuma. Uklanjanje uzroka,poput naprezanja ili dugotrajne opstipacije možeukloniti rektalni prolaps, ali jedino definitivnoizlečenje je operativnom metodom.

Zablude o opstipaciji

Jedno od najčešćih pogrešnih uverenja je da jeobavezno imati stolicu svaki dan. Svaki organizam imasvoj ritam pražnjenja, dok se kod nekog defekacijaodvija tri puta na dan, kod nekog je to tri putanedeljno, a da pritom pojedinac nema opstipaciju.

Druga česta zabluda je da se izmet koji se skuplja uorganizmu apsorbuje, šteti zdravlju, izaziva bolesti iliskraćuje životni vek.

Obe zablude dovode do preterane i nepotrebneupotrebe laksativa, koja je jedan od uzroka opstipacije.

Jedno od najčešćih pogrešnih uverenja je da jeobavezno imati stolicu svaki dan. Svaki organizam imasvoj ritam pražnjenja, dok se kod nekog defekacijaodvija tri puta na dan, kod nekog je to tri putanedeljno, a da pritom pojedinac nema opstipaciju.

Druga česta zabluda je da se izmet koji se skuplja uorganizmu apsorbuje, šteti zdravlju, izaziva bolesti iliskraćuje životni vek.

Obe zablude dovode do preterane i nepotrebneupotrebe laksativa, koja je jedan od uzroka opstipacije.

Ključne tačke

Opstipacija je poremećaj ritma pražnjenja creva, koji odlikujepražnjenje ređe od tri puta nedeljno, tvrda i suva stolica, velikinapor prilikom izbacivanja male količine izmeta.

Najčešći uzroci opstipacije su loša ishrana i nedostatak fizičkeaktivnosti.

Pored toga, opstipaciju mogu uzrokovati lekovi, preterana upotrebalaksativa, ignorisanje potreba za defekacijom, oboljenja ilifunkcionalni poremećaji digestivnog trakta.

Opstipacija može biti akutna i hronična, pri čemu hroničnaopstipacija zahteva medicinski tretman.

Za dijagnostikovanje uzroka hronične opstipacije potrebno je uzetianamnezu, obaviti rektalni tuše i izvršiti dodatna ispitivanja.

Lečenje opstipacije može obuhvatiti promene u ishrani i životnimnavikama, medikamentozni tretman ili operativni zahvat.

Opstipacija može izazvati komplikacije poput hemoroida, analnihfisura ili prolapsa rektuma.

Opstipacija je poremećaj ritma pražnjenja creva, koji odlikujepražnjenje ređe od tri puta nedeljno, tvrda i suva stolica, velikinapor prilikom izbacivanja male količine izmeta.

Najčešći uzroci opstipacije su loša ishrana i nedostatak fizičkeaktivnosti.

Pored toga, opstipaciju mogu uzrokovati lekovi, preterana upotrebalaksativa, ignorisanje potreba za defekacijom, oboljenja ilifunkcionalni poremećaji digestivnog trakta.

Opstipacija može biti akutna i hronična, pri čemu hroničnaopstipacija zahteva medicinski tretman.

Za dijagnostikovanje uzroka hronične opstipacije potrebno je uzetianamnezu, obaviti rektalni tuše i izvršiti dodatna ispitivanja.

Lečenje opstipacije može obuhvatiti promene u ishrani i životnimnavikama, medikamentozni tretman ili operativni zahvat.

Opstipacija može izazvati komplikacije poput hemoroida, analnihfisura ili prolapsa rektuma.

HVALA NA PAŽNJI!