op[tina mali zvornik slu@beni list - paragraf · 2019-06-25 · 142/2014, 68/2015-dr. zakon,...

Na osnovu ~lana 32. stav 1. ta~ka 2. Zakona o lokalnoj samoupravi (''Sl.glasnik RS'', br. 129/2007,83/2014-dr.zakon, 101/2016-dr.zakon i 47/2018), ~lana 2.ta~ka 53. i ~lana 77. Zakona o buyetskom sistemu("Sl. glasnik RS'', br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013-ispr., 108/2013,142/2014, 68/2015-dr. Zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017i 95/2018), ~lana 30. stav 1 . ta~ka 2. StatutaOp{tine Mali Zvornik (''Sl.list op{tine Mali Zvornik'', br. 21/18), a na predlog Op{tinskog ve}a,Skup{tina op{tine Mali Zvornik je na sednici odr`anoj, dana21.06.2019. godine, donela

O D L U K UO ZAVR[NOM RA^UNU BUYETA OP[TINE MALI ZVORNIK ZA 2018. GODINU

I OP[TI DEO

^lan 1.

Ovom odlukom utvr|uju se ukupni prihodi, primawa sa prenet im neutro{enim sredstva,ukupni rashodi i izdaci iz prihoda, primawa i neutro{enih sredstava iz ranijih godina, finansijskirezultat, stawe imovine i obaveza, iz svih izvora, buyeta op{tine Mali Zvornik u 2018. godini (udaqem tekstu: zavr{ni ra~un buyeta) i ra~un finansirawa.

^lan 2.

Ukupno ostvareni prihodi i primawa, sa prenetimneutro{enim sredstvima iz ranijih godina u2018.godini iznose 781.567.929,83 dinara.

Ukupno izvr{eni rashodi i izdaci buyeta op{tine Mali Zvornik u 2018. godinuiznose558.207.598,27dinara.

Ostvareni prihodi, primawa, preneta sredsva iz ranijih godina, rashodi i izdaci po izvorima:

KONTO OPISBUXET

OP[TINEIZ DRUGIH

IZVORA UKUPNO

UKUPNI PRIHODI, PRIMAWA I PRENETA NEUTRO[ENASREDSTVA IZRANIJIH GODINA 772.050.603,42 9.517.326,41 781.567.929,83

321000PRENETA NEUTRO[ENA SREDSTVA IZ RANIJIH GODINA 192.957.300,10 392.170,24 193.349.470,34

700000 TEKU]I PRIHODI 562.169.776,06 9.125.156,17 571.294.932,23

800000 PRIMAWA OD PRODAJE NEFINANSIJSKE IMOVINE 423.188,00 423.188,00

900000 PRIMAWA OD ZADU@IVAWA I PRODAJE FINANSIJSKEIMOVINE

16.500.339,26 16.500.339,26

UKUPNI RASHODI I IZDACI I IZDACI ZA NEFINANSIJSKUIMOVINU

548.771.675,09 9.435.923,18 558.207.598,27

400000TEKU]I RASHODI 351.162.275,11 8.937.443,18 360.099.718,29

Republika SrbijaOP[TINA MALI ZVORNIK

SLU@BENI LIST

BROJ 07/19 Mali Zvornik, 21.06.2019. godine Besplatan primerak

500000 IZDACI ZA NEFINANSIJSKU IMOVINU 197.609.399,98 498.480,00 198.107.879,98

600000 IZDACI ZA OTPLATU GLAVNICE I NABAVKU FINANSIJSKEIMOVINE

OSTVARENI VI[AK PRIHODA I PRIMAWA- SUFICIT 223.278.928,33 81.403,23 223.360.331,56

^lan 5.

Ostvareni vi{ak prihoda i primawa buyeta op{tine Mali Zvornik u 2018. godini-suficit(konsolidovani) utvr|en u ~lanu 2 ove odluke iznosi 223.360.331,56 dinara, i ~ini ga vi{ak prihoda iprimawa-suficit buyeta u iznosu od 223.278.928,33 dinara, i primawa-suficit buyetskih korisnika izdrugih izvora u iznosu od 81.403,23 dinara.

Vi{ak prihoda i primawa iz stava 1. Ovog ~lana prenosi se u 2019. godinu i bi}e raspore|en zanamene koje se utvrde Odlukom o buyetu op{tine Mali Zvornik i finansijskim planovima buyetskihkorisnika op{tine.

^lan 6.

Ukupni buyetski suficit- d eficit, ukupni fiskalni suficit-deficit i ra~un finansirawabuyeta op{tine Mali Zvornik za 2018.godinu utvr|uje se u slede}im iznosima:

A. RAÛN PRIHODA I PRIMAWA,

RASHODA I IZDATAKA BUXETDRUGI

IZVORI

UKUPNA

SREDSTVA

UKUPNI TEKU]I PRIHODI I PRIMAWA OD PRODAJE NEFINANSIJSKEIMOVINE

562.592.964,06 9.125.156,17 571.718.120,23

1. Teku}i prihodi 562.169.776,06 9.125.156,17 571.294.932,23

2.Primawa od prodaje nefinansijke imovine 423.188,00 423.188,00

UKUPNI TEKU]I RASHODI I IZDACI ZA ZA NEFINANSIJSKUIMOVINU

548.771.675,09 9.435.923,18 558.207.598,27

1. Teku}i rashodi 351.162.275,11 8.937.443,18 360.099.718,29

2.Izdaci za nefinansijsku imovinu 197.609.399,98 498.480,00 198.107.879,98

BUXETSKI SUFICIT/DEFICIT+13.821.288,97 -310.767,01 +13.510.521,96

Primawa od prodaje finansijske imovine 16.500.339,26 16.500.339,26

Izdaci za nabavku finanansijskeimovine ( u ciqu sprovo|ewa javnihpolitika

UKUPAN FISKALNI SUFICIT/DEFICIT +30.321.628,23 -310.767,01 +30.010.861,22

B. RAÛN FINANSIRAWA

Prim.od prodaje finansijske imovine (9211, 9219, 9221, 9227, 92289)

Izdaci za nab. finansijske imovine,krediti (a nije u ciqu spr. jav.pol.)

Neutro{ena sredstva iz prih. godine 223.278.928,33 81.403,23 223.360.331,56

NETO FINANSIRAWE +30.321.628,23 -310.767,01 +30.010.861,20

PROMENA STAWA NA RAÛNU(POZITIVNA-POVE]AWE GOTOVINSKIH SREDSTAVANEGATIVNA- SMAWEWE GOTOVINSKIH SREDSTAVA)

192.957.300,10 392.170,24 193.349.470,34

^lan 7.

U konsolidovanom Bilansu stawa na dan 31.12. 2018.godine (Obrazac 1) ukupno utvr|ena aktivaiznosi 889.023.187,40, a ukupna pasiva u iznosu od 889.023.187,40 dinara.

Strukturu aktive i pasive, prema ekonomskoj klasifikaciji, u hiqadama dinara, ~ine:

2 strana Op{tina Mali Zvornik - SLU@BENI LIST Br. 07/19 - 21.06.2019.

Ozna-ka OP

KONTO OPIS 2017 2018

AKTIVA

1001 000000 Nefinansijska imovina 312.021 490.817

1002 010000 Nefinansijska imovina u stalnim sredstvima 312.021 490.810

1020 020000 Nefinansijska imovina u zalihama - 7

1028 100000 Finansijska imovina 274.527 398.206

1029 110000 Dugoro~na finansijska imovina 64.400 58.471

1049120000

Nov~ana sredstva, plemeniti metali, hartije od vrednosti,potra`ivawa i kratkoro~ni plasmani 204.197 331.288

1067 130000 Aktivna vremenska razgrani~ewa 5.930 8.447

1072UKUPNA AKTIVA 586.548 889.023

1073 351000 Vanbilansna aktiva - 358.257

PASIVA

1074 200000 Obaveze 80.472 116.375

1075 210000 Dugoro~ne obaveze

1118 230000 Obaveze po osnovu rashoda za zaposlene 1.651 4.805

1173 240000 Obaveze po osnovu ostalih rashoda, izuzev rashoda za zaposlene 299 352

1198 250000 Obaveze iz poslovawa 3.906 3.344

1212 290000 Pasivna vremenska razgrani~ewa 74.563 107.927

1218 300000 Kapital utvr|ivawe rezultata poslovawa i vanbilansna evidencija 506.076 772.648

1219 310000 Kapital 312.034 549.288

1221 311100 Nefinansijska sredstva u stalnim sredstvima 312.021 490.810

1222 311200 Nefinansijska sredstva u zalihama

1224 311400 Finansijska imovina 13 58.471

1225 311500 Izvori nov~anih sredstava

1227 311700 Preneta nov~ana sredstva iz ranijih godina

1228 311900 Ostali sopstveni izvori

1229 321121 Vi{ak prihoda- suficit 46.821 30.010

1231 321311 Neraspor. vi{ak prihoda iz ranijih godina 147.221 193.350

1232 321312 Deficit iz ranijih godina

1239 UKUPNA PASIVA 586.548 889.023

1240 352000 Vanbilansna pasiva - 358.257

^lan 8.

U konsolidovanom Bilansu prihoda i rashoda buyeta za 2018. godinu (obr azac 2) utvr|eni su ukupni prihodi i primawa od prodaje nefinansijske imovine, ukupni rashodi i izdaci za nabavku nefinansijske imovine i suficit-deficit, u slede}im iznosima:

KONTO OPISBUXET

OP[TINEIZ DRUGIH

IZVORA UKUPNO

TEKU]I PRIHODI I PRIMAWA OD PRODAJE NEFINANSIJSKEIMOVINE 562.593 9.125 571.718

700000 TEKU]I PRIHODI 562.170 9.125 571.295

800000 PRIMAWA OD PRODAJE NEFINANSIJSKE IMOVINE 423 423

TEKU]I RASHODI I IZDACI ZA NEFINANSIJSKU IMOVINU 548.772 9.436 558.208

400000TEKU]I RASHODI

351.163 8.937 360.100

500000 IZDACI ZA NEFINANSIJSKU IMOVINU 197.609 499 198.108

Op{tina Mali Zvornik - SLU@BENI LIST Br. 07/19 - 21.06.2019. strana 3

UTVR\IVAWE REZULTATA POSLOVAWA

VI[AK PRIHODA I PRIMAWA- BUXETSKI SUFICIT 13.821 13.510

KORIGOVAWE VI[KA ODNOSNO MAWKA PRIHODA I PRIMAWA 311

321000 PRENETA NEUTRO[ENA SREDSTVA IZ RANIJIH GODINA 192.958392

193.350

900000 PRIMAWA OD OTPLATE DATIH KREDITA KORI[]ENA ZA POKRI]ERASHODA I IZDATAKA TEKU]E GODINE 16.500 16.500

600000 POKRI]E IZVR[ENIH IZDATAKA IZ TEKU]IH PRIHODA I PRIMAWA

VI[AK PRIHODA I PRIMAWA- SUFICI 13.821 13.510

MAWAK PRIHODA I PRIMAWA - DEFICIT 311

321121VI[AK PRIHODA I PRIMAWA – SUFICIT (ZA PRENOS U NAREDNU GODINU)

223.279 81 223.360

^lan 9.

Ukupna primawa i kapitalni izdaci u konsolidovanom Izve{taju o kapitalnim izdacima iprimawima za 2018.godinu (Obrazac 3) utvr|eni su u slede}im iznosima:

KONTO OPIS IZ BUXETAIZ DRUGIH

IZVORAUKUPNO

PRIMAWA 16.923 16.923

800000PRIMAWA OD PRODAJE NEFINANSIJSKE IMOVINE

423 423

811000PRIMAWA OD PRODAJE NEPOKRETNOSTI

98 98

812000 PRIMAWA OD PRODAJE NEPOKRETNE IMOVINE 325 325

uto900000

PRIMAWA OD ZADU@EWA I PRODAJE FINANSIJSKE IMOVINE 16.500 16.500

921600 PRIMAWA OD OTPLATE KREDITA 16.500 16.500

IZDACI 197.609 499 198.108


511000 ZGRADE I GRA\EVINSKI OBJEKTI 115.480 115.480

512000MA[INE I OPREMA

17.310 499 17.809

514000 KULTIVISANA IMOVINA

515000 NEMATERIJALNA IMOVINA 415 415

523000 ZALIHE ROBE ZA DAQU PRODAJU

541000 ZEMQI[TE 64.404 64.404

600000 IZDACI ZA OTPLATU GLAVNICE I NABAVKU FINANSIJSKEIMOVINE

621000 NABAVKA DOMA]E FINANSIJSKE IMOVINE

MAWAK PRIMAWA 181.185 181.185

^lan 10.

U konsolidovanom Izve{taju o nov~anim t okovima u 2018.godini (obrazac 4), u kupni nov~aniprilivi ostvareni su u iznosu od588.218 hiqada dinara, a nov~ani odlivi u iznosu od 558.208 hiqadadinara. Konsolidovani saldo gotovine na dan 31.12.2018. godine iznosi223.360 hiqada dinara.

KONTO OPIS BUXET DRUGIIZVORI UKUPNO

NOV^ANI PRILIVI 579.093 9.125 588.218


700000 Teku}i prilivi 562.170 9.125 571.295

710000 Porezi 147.413 147.413

730000 Donacije i transferi 272.590 7.873 280.463

740000 Drugi prihodi 142.167 332 142.499

770000 Memorandumske stavke za refundaciju rashoda 920 920

800000 Primawa od prodaje nefinasijske imovine 423 423

810000 Primawa od prodaje osnovnih sredtava 423 423

820000 Primawa od prodaje zaliha

900000 Primawa od zaduìvawa i prodaje finansijske imovine 16.500 16.500

920000 Primawa od prodaje finansijske imovine 16.500 16.500

NOVÂNI ODLIVI 548.772 9.436 558.208

400000 Teku}i rashodi 351.163 8.937 360.100

410000 Rashodi za zaposlene 68.820 5.441 74.261

420000 Kori{}ewe usluga i roba 142.526 1.156 143.682

430000 Amortizacija

440000 Otplata kamata i prate}i tro{k. zaduèwa

450000 Subvencije 27.856 27.856

460000 Donacije, dotacije i transferi 74.250 2.340 76.590

470000 Socijalno osigurawe i soc.za{tita 9.460 9.460

480000 Ostali rashodi 28.251 28.251

500000 Izdaci za nefinansijsku imovinu 197.609 499 198.108

510000 Osnovna sredstva 133.205 499 133.704

520000 Zalihe

540000 Zemqi{te 64.404 64.404

600000 Izdaci za otpl. glavn. i nab.fin. imovine

620000 Nabavka finansijske imovine

VI[AK NOVÂNIH NOVÂNIH PRILIVA 30.321 30.010

MAWAKNOVÂNIH NOVÂNIH PRILIVA 311

SALDO GOTOVINE NA POÊTKU GODINE 192.958 392 193.350

Korig.priliv za primqena sred. u obra~unu 588.218

Korekcija nov~. priliva za napl. sred. koja se ne evidentiraju prekoklase 7,8 i 9

Korig.odlivi za ispl. sredstva u obra~unu558.208

Korekcija nov~anih odliva za iznos obra~unate amortizacije na teretsopstvenih prihoda

Saldo gotovine na kraju godine 223.279 81 223.360

^lan 11.

U konsolidovanom Izve{taju o izvr{ewu buyeta op{tine za 2018. godinu (Obrazac 5) utvr|eni suukupni prihodi i primawa u iznosu od 571.718 hiqada dinara , ukupni rashodi i izdaci u iznosu od558.208 hiqada dinara i vi{ak nov~anih priliva u iznosu od 13.510 hiqada dinara.

KONTO OPIS IZVR[EWE IZ BUXETA

IZVR[EWE

IZ DRUGIH

IZVORA

UKUPNO

IZVR[EWE

UKUPNI PRIHODI I PRIMAWA 579.093 9.125 588.218

700000 TEKU]I PRIHODI 562.170 9.125 571.295

800000 PRIMAWA OD PRODAJE NEFINANSIJSKE IMOVINE 423 423


900000 PRIM.OD ZADU@. I PROD. FINANS. IMOVINE 16.500 16.500

UKUPNI RASHODI I IZDACI 548.772 9.436 558.208

400000 TEKU]I RASHODI 351.163 8.937 360.100


600000 IZDACI ZA OTPL. GLAVN. I NAB. FINANS. IMOVINE

TEK. PRIH. I PRIM. OD PROD. NEFINANS. IMOVINE 562.593 9.125 571.718

TEKU]I RASH. I IZDACI ZA NEFINANS.IMOVINU 548.772 9.436 558.208

VI[AK PRIH. I PRIMAWA- BUXETSKI SUFICIT 13.510 13.821

MAWAK PRIH. I PRIMAWA- BUXETSKI DEFICIT 311

900000 PRIM. OD [email protected] PRODAJE FINANS. IMOVINE 16.500 16.500

600000 IZDACI ZA OTPL. GLAVN. I NAB. FINANS. IMOVINE

VI[AK PRIMAWA 16.500 16.500

MAWAK PRIMAWA

VI[AK NOVÂNIH PRILIVA 30.010 30.321

MAWAK NOVÂNIH PRILIVA 311

III ZAVR[NE ODREDBE

^lan 13.

Zavr{ni ra~un buyeta op{tine Mali Zvornik za 2018. godinu sadrì:

1. Bilans stawa na dan 31.12.2018.godine

2. Bilans prihoda i rashoda u periodu 01.01.2018. do 31.12.2018. godine

3. Izve{taj o kapitalnim izdacima i primawima u periodu 01.01.2018.do 31.12.2018.god

4. Izve{taj o nov~anim tokovima u periodu 01.01.2018.do 31.12.2018.godine

5. Izve{taj o izvr{ewu buyeta u periodu 01.01.2018.do 31.12.2018.godine

6. Obja{wewa velikih odstupawa izme|u odobrenih sredstava i izvr{ewa u 2018.godini

7. Izve{taj o kori{}ewu teku}e i stalne buyetske rezerve u 2018.godini

8. Izve{taj o izvr{enim promenama aproprijacije u 2018.godini.

9. Odluka o neangaòvawu revizora za eksternu reviziju zavr{nog ra~una buyeta op{tine MaliZvornik za 2018. godinu

^lan 14.

Izve{taj o izvr{ewu odluke o buyetu op{tine Mali Zvornik za 2018.godinu i finansijski planovi buyetskih korisnika sastavni su deo ove odluke.

^lan 15.

Odluku o zavr{nom ra~unu buyeta op{tine Mali Zvornik za 2018.godinu dostaviti Ministarstvufinansija - Upravi za trezor.

^lan 16.

Ovu odluku objaviti u slu`benom listu op{tine Mali Zvornik.

SKUP[TINA OP[TINE MALI ZVORNIKBroj: 06-1142Dana: 21.06.2019. godine Mali Zvornik


PREDSEDNIKSKUP[TINE OP[TINE

Radovan Tadi}, s.r.

Na osnovu ~lana 59. stav 1. Zakona o lokalnojsamoupravi ("Slu`beni glasnik RS", broj129/2007, 83/2014 - drugi zakon, 101/2016 - drugizakon i 47/2018), ~lana 40. Statuta op{tine MaliZvornik (" Slu`beni list op{tine MaliZvornik", broj 21/18), Skup{tina op{tine MaliZvornik na predlog Op{tinskog ve}a, na sedniciodrànoj dana 21.06.2019. godine, donela je

O D L U K UO OP[TINSKOJ UPRAVI OP[TINE

MALI ZVORNIK

I OP[TE ODREDBE

^lan 1.

Ovom Odlukom ure|uju se pitawaorganizacije, nadle`nosti i na~in radaOp{tinske uprave, kao i druga pitawa od zna~ajaza wen rad.

^lan 2.

Op{tinska uprava je organ Op{tine.

Op{tinska uprava organizuje se kaojedinstveni organ.

^lan 3.

Op{tinska uprava:

1. priprema nacrte propisa i drugih akatakoje donosi Skup{tina op{tine,Predsednik Op{tine i Op{tinsko ve}e;

2. izvr{ava odluke, propise i druga aktaSkup{tine op{tine, Predsednika op{tinei Op{tinskog ve}a;

3. re{ava u upravnom postupku u prvomstepenu o pravima i du`nostima gra|ana,preduze}a, ustanova i drugih organizacija uupravnim stvarima iz nadle`nostiOp{tine;

4. obavqa poslove upravnog nadzora nadizvr{avawem propisa i drugih akataSkup{tine;

5. izvr{ava zakone i druge propise ~ije jeizvr{avawe povereno Op{tini;

6. vodi zakonom propisane evidencije i starase o wihovom odràvawu

7. obavqa stru~ne i administrativne -tehni~ke poslove za potrebe radaSkup{tine op{tine, predsednika Op{tinei Op{tinskog ve}a

8. pruà pomo} mesnoj zajednici u obavqawuadministrativn-tehni~kih ifinansijsko-materijalnih poslova;

9. dostavqa izve{taj o svom radu na izvr{ewu administrativno-tehni~kih ifinansijsko-materijalnih poslova,predsedniku Op{tine, Op{tinskom ve}u iSkup{tini op{tine, po potrebi, a najmawejednom godi{we;

10. obavqaidruge poslove u skladu sa Zakonom,statutom i ovom Odlukom.

^lan 4.

Op{tinska uprava obavqa poslove na osnovui u okviru Ustava, Zakona, Statuta op{tine idrugih akata Op{tine.

^lan 5.

Rad Op{tinske uprave dostupan je javnosti ipodloàn kritici i javnoj kontroli gra|ana nana~in utvr|en Zakonom i Statutom op{tine.

^lan 6.

Zaposleni u Op{tinskoj upravi du`ni su dasvoje poslove obavqaju stru~no, ne rukovode}i sepri tom svojim politi~kim ube|ewima, niti ih uobavqawu poslova mogu izraàvati i zastupati.

^lan 7.

Op{tinska uprava ima svoj pe~at i {tambiq.

Pe~at Op{tinske uprave je okruglog oblika,pre~nika 32 mm, sa kru`nim ispisanim tekstom}irilicom: "Republika Srbija", u prvom krugu udnu pe~ata, "Op{tina Mali Zvornik" u drugomkrugu, "Op{tinska uprava" u tre}em krugu igrbom Republike Srbije u sredini. Izme|u grbaRepublike Srbije i sedi{ta "Mali Zvornik"rimskim brojem obeleèva se redni broj pe~ata.

[tambiq Op{tinske uprave je pravouganogoblika i sadrì: u vrhu grb Republike Srbije, uprvom redu }irili~nim pismom na srpskom jezikure~i " Republika Srbija" (u prvom redu),"Op{tina Mali Zvornik" (u drugom redu),prostor za broj predmeta (u tre}em redu), prostorza datum (u ~etvrtom redu) i re~i Mali Zvornik (u petom redu).

^lan 8.

Sredstva za finansirawe poslova Op{tinske uprave obezbe|uju se u buyetu op{tine MaliZvornik.

II ORGANIZACIJA I DELOKRUG RADA

^lan 9.

U okviru Op{tinske uprave obrazuju seosnovne i unutra{we organizacione jedinice za


vr{ewe srodnih poslova i zadataka iz delokruganadle`nosti Op{tinske uprave.

Osnovne organizacione jedinice Op{tinskeupravi su:

- Odeqewe za privredu, inspekcijske poslove, urbanizam, i objediwenu proceduru;

- Odeqewe za finansije, op{tu upravu idru{tvene delatnosti;

- Odeqewe za lokalnu poreskuadministraciju.

^lan 10.

Odeqewe za privredu, inspekcijske poslove,urbanizam i objediwenu proceduru ima unadle`nosti slede}e poslove:

- izrada predloga i priprema narta akata koje donosi Skup{tina op{tine i Op{tinskove}e za ~ije je sprovo|ewe nadle`no

- poslove iz komunalne i stambene oblasti

- pruàwe podr{ke malim i sredwimpreduze}ima i preduzetnicima

- poslovi iz oblasti poqoprivrede

- poslove iz oblasti rudarstva

- poslovi iz oblasti gra|evinarstva iurbanizma

- inspekcijske poslove u oblastigra|evinarstva, prosvete, komunalnedelatnosti, saobra}aja, turizma i za{teteìvotne sredine

- za{titu, ure|ewe, unapre|ewe i kori{}ewegra|evinskog zemqi{ta i razvoja lokalnihi nekategorisanih puteva u op{tini MaliZvornik

- imovinsko pravne poslove

- poslove javnih nabavki

- poslove odbrane zemqe za koje je odgovornajedinica lokalne samouprave

- poslove za potrebe Skup{tine op{tine iOp{tinskog ve}a (priprema nacrte akatakoje donosi Skup{tina op{tine, weniorgani i wena radna tela, izdaje slu`benoglasilo Op{tine, priprema sedniceSkup{tine i Op{tinskog ve}a, dostavqaakte Skup{tine op{tine i Op{tinskogve}a subjektima na koje se odnose i drugo)

- druge poslove utvr|ene Statutom op{tine i odlukama Skup{tine op{tine.

^lan 11.

U okviru ovog Odeqewa sistematizovane suuè organizacione jediice:

- Odsek za inspekcijske poslove,

- Odsek za evidenciju i upravqaweop{tinskom imovinom,

- Slu`ba za stru~ne poslove organa op{tine,

- Slu`ba za odnose sa javno{}u.

^lan 12.

Odsek za inspekcijske poslove vr{i posloveiz delokruga rada Op{tinske uprave koji seodnose na obavqawe inspekcijskog nadzora nadprimenom republi~kih zakonskih propisa,propisa i op{tih akata Skup{tine op{tine ipoverenih poslova posebnim materijalnimpropisima iz dela inspekcijskog nadzoragra|evinarstva, prosvete, komunalnih delatnosti,saobra}aja, turizma, za{tite ìvotne sredine,vo|ewa postupaka i dono{ewa re{ewa o ru{ewu i uklawawu objekata u postupku inspekcijskognadzora, izradu akata i izvr{eweadministrativno-tehni~kih poslova kojima seure|uju i obezbe|uju uslovi i mere koje jepotrebno sprovesti i obezbediti u toku ru{ewa uuklawawa bespravno podignutih i postavqenihobjekata. Odsek vr{i i druge poslove u skladu sazakonom, Statutom op{tine i op{tim aktima.

Odsek vr{i i druge poslove po naloguna~elnika Op{tinske uprave.

^lan 13.

U Odseku za evidenciju i upravqaweop{tinskom imovinom vr{e se poslovi koji seodnose na upravqawe, kori{}ewe i raspolagaweop{tinskom imovinom; sprovode se upravnipostupci eksproprijacije, komasacije, prometazemqi{ta i zgrada, arondacije, samovlasnogzauze}a zemqi{ta, nacionalizacije idenacionalizacije, konverzije prava kori{}ewa upravo svojine na gra|evinskom zemqi{tu,ustanovqewa prava slu`benosti, kao i drugihprava na gra|evinskom zemqi{tu; posloviraspolagawa nepokretnostima na kojima Op{tinaima pravo kori{}ewa, vezane za davawe u zakupjavnog zemqi{ta i ostalog gra|evinskogneizgra|enog zemqi{ta u dràvnoj svojini nateritoriji op{tine, poslovi povrata utrina ipa{waka, vodi evidencija o nepokretnostima kojekoristi Op{tina i javna preduze}a i ustanove~iji je osniva~ Op{tina i evidenciju tereta nanepokretnostima; prikupqa dokumentaciju za upisop{tinske imovine u odgovaraju}e javne registre,vodi jedinstveni registar nepokretnosti u javnojsvojini Op{tine i vr{i wegovo aùrirawe uposebnom softveru za evidenciju o imovini; dajupodaci iz evidencije imovine u svojini jedinicelokalne samouprave; prate propisi iz oblastistanovawa i komunalnih delatnosti; izra|uj u


nacrte akata iz stambene i komunalne delatnosti; vode upravne postupke po zahtevu stranaka iizra|uje re{ewa iz komunalno-stambene oblasti;vr{e administrativno-tehni~ki poslovi vezani za izdavawe u zakup stanova sa kojima raspolaèOp{tina; vr{e poslovi pribavqawadokumentacije o stawu op{tinskih nepokretnostii vr{i wihova procena; obavqa i drugi poslove po nalogu rukovodioca Odeqewa i na~elnikaOp{tinske uprave.

^lan 14.

Slu`ba za odnose sa javno{}u obavqaposlove tehni~kog sekretara predsednikaop{tine; poslove vezane za organizovawekonferencija za {tampu; poslove protokola;poslove u vezi prijema i boravka doma}ih istranih delegacija i funkcionera; posloveinformisawa o aktivnostima organa op{tine;poslove rasporeda i prijema stranaka i gostiju zapredsednika op{tine, zamenika predsednikaop{tine i na~elnika Op{tinske uprave;obezbe|uje i uspostavqa telefonske i telefaksveze; obavqa daktilografseke poslove Slu`be idrugim organima op{tine; poslove prijema iotpremawa po{te, obavqa poslove razno{ewa iuru~ivawa po{iqki u neposrednoj blizini zgradeOp{tine i vr{i druge poslove u skladu saStatutom op{tine i drugim aktima.

^lan 15.

Slu`ba za stru~ne poslove organaop{tineprprema nacrte op{tih i pojedina~nih ipravnih akata kojima se ure|uju organizacijaorgana op{tine; obavqa stru~ne iadministrativno - tehni~ke poslove za organeop{tine;izra|uje nacrte i pravnu obradu iredakciju odluka, propisa i drugih akata kojedonose organi op{tine; priprema izve{taje iinformacije o radu Skup{tine i Op{tinskogve}a; organizuje sednice za potrebe organaop{tine, umnoàva, pakuje i blagovoremenodostavqa materijal za sednice; obavqa poslovevo|ewa i sre|ivawa zapisnika za potrebe organaop{tine; dostavqa usvojene akata na objavqivawei zaposlenima; obavqa poslove i zadatke koji sudefinisani u Zakonu o rudarstvu i geolo{kimistraìvawima, a koji su nadle`nosti lokalnesamouprave ili su joj povereni; prati i prou~ava stawa u oblasti poqoprivrede, vodoprivrede,{umarstva, turizma; sprovodi postupak dono{ewavodnih akata; vodi upravni postupak i odlu~uje pozahtevima za promenu namene poqoprivrednogzemqi{ta i utvr|uje naknadu shodno zakonu;priprema nacrte i predloge odluka i drugih akataiz svog delokruga rada i sara|uje sa preduze}ima,zadrugama i drugim organizacijama, organima izajednicama, i obavqa druge poslove u skladu sazakonom, Statutom op{tine i op{tim aktima.

^lan 16.

Odeqewe za finansije, op{tu upravu idru{tvene delatnosti obavqa poslove na osnovuZakona i drugih propisa, koji se odnose nasprovo|ewe propisa o lokalnoj samoupravi iunapre|ewe organizacije rada i modernizacijeOp{tinske uprave, pra}ewe zakonitosti,efikasnosti i aùrnosti rada uprave, vo|ewepersonalne evidencije i stru~ni poslovi u vezi sa radnim odnosom radnika zaposlenih u Op{tinskojupravi, izdavawe uverewa i potvrda na osnovupodataka o kojima se vodi ili ne vodi slu`benaevidencija kada je dokazivawe tih ~iwenicapropisano zakonom, poslove pripremawa iizvr{avawa buyeta op{tine, lokalne javneprihode i rashode, finansijsko-ra~unovodstveneposlove za potrebe op{tine, Op{tinske uprave imesnih zajednica, poslove blagajne, vr{i posloveza invalidsko-bora~ku, socijalnu i de~ijuza{titu, poslovi vezani za sticawe pravaenergetski za{ti}enog kupca, poslovi vezani zaostvarivawe prava na porodiqsko odsustvo, negudeteta i posebnu negu deteta, poslovi vezani zaostvarivawe prava na u~eni~ke i i studentskestipendije i domove, poslove upravqawa qudskimresursima, poslove vo|ewa mati~nih kwiga igra|anskih stawa, vr{i stru~ne poslove zazbriwavawe izbeglica na teritoriji op{tine,poslove arhive, izbora odbornika, vo|ewaregistra stanovnika i op{teg bira~kog spiska,overu potpisa, rukopisa i prepisa, posloveteku}eg i investicionog odràvawa zgrade,poslove voza~a, poslove odràvawa higijene.

Odeqewe vr{i i druge poslovedru{tvenih delatnosti u skladu sa Zakonom,Statutom op{tine i ovom Odlukom, kao i op{teuprave koje Republika poveri op{tini.

^lan 17.

U okviru ovog odeqewa obrazovane su uèorganizacione jedinice: - Slu`ba buyeta,

- Slu`ba za informacione tehnologije,

- Slu`ba za odràvawe zgrade,

- Odsek za op{tu upravu i dru{tvenedelatnosti.

^lan 18.

U okviru Slu`be buyetaobavqaju sefinansijsko-ra~unovodstveni poslovi za potrebeorgana Op{tine, koji se odnose na poslove buyetai to na poslove izrade uputstva, proceduru ismernica za pripremu i dono{ewe buyeta ifinansijskih planova buyetskih korisnika,kontrolu i pra}ewe primawa i izdatke, tj.izvr{ewe buyeta; poslove trezora i internekontrole koji obuhvataju finansijsko planirawe,upravqawe gotovinskim sredstvima nakonsolidovanom ra~unu trezora, otvarawe ikontrola bankarskih ra~una i pod ra~una svih


korisnika, upravqawe imovinom, likvidno{}u idugom; poslove buyetskog ra~unovodst va iizve{tavawa koji obuhvataju obra~un pla}awa ievidentirawa primawa, vo|ewe dnevnika, glavnekwige i drugih pomo}nih kwiga za sva primawa iizdatke, izradu periodi~nih izve{taja i zavr{nihra~una; poslove blagajne (obra~un i isplat a zarade i svih drugih vidova naknada i primawa), kao idruge finansijsko-ra~unovodst vene poslove uskladu sa zakonom i drugim propisima kojireguli{u i ure|uju ovu oblast.

^lan 19.

U okviru Slu`be za informacionetehnologije se obavqaju najsloèniji stru~niposlovi u oblasti planirawa razvoja, odràvawa i sigurnosti ra~unarsko-komunikacioneinfrastrukture organa lokalne samouprave;odràvawe i razvoj informati~kih servisa organa lokalne samouprave; administrativno tehni~kiposlovi na odràvawu aplikacija Lokalneporeske administracije, Centralnog sistemamati~nih kwiga; vo|ewe evidencije o potro{nommaterijalu i rezervnim delovima; obavqawestru~nih administrativno tehni~kih poslova navo|ewu Jedinstvenog bira~kog spiska i Posebnogbira~kog spiska za podr u~je op{tine MaliZvornik, kao i obavqawe drugih poslova skladu sa zakonom i drugim propisima.

^lan 20.

Slu`ba za odràvawe zgrade obuhvataposlove ~i{}ewa prostorija u zgradi op{tine istarawe o ure|ewu prostora oko zgrade Op{tine;svakodnevnu proveru i snabdevawe toaleta -prostorija potrebnim sredstvima za li~nuhigijenu i higijenu prostora;redovno ~i{}ewemesnih kancelarija, poslove pripreme iusluìvawa hrane i pi}a za goste i posetioce naop{tinskim proslavama, skupovima i prilikomobeleàvawa zna~ajnih datuma, pruàwe tehni~kepomo}i u radu sednica Skup{tine op{tine,Op{tinskog ve}a, raznosi materijale za zakazanesednice Skup{tine op{tine, Op{tinskog ve}a istalna i povremena radna tela; stara se o voznomparku;organizuje termine za izvr{ewe postupakaredovnih servisa, popravke i odràvawe vozila;poslove slu`benog prevoza funkcionera iradnika op{tinske uprave i obavqa druge poslove.

^lan 21.

Odsek za op{tu upravu i dru{tvene delatnsti obavqa pravne i stru~ne poslove iz oblastiradnih odnosa u op{tinskoj upravi i ostvarivawuprava iz radnog odnosa; priprema pojedina~ne akte iz rada i radnih odnosa koje donosi na~elnikop{tinske uprave; primawe zahteva za slobodanpristup informacijama od javnog zna~aja iobezbe|uje uvid u dokument koji sadrì traènudokumentaciju; obavqa poslove socijalne i de~ije

za{tite i invalidsko-bora~ke za{tite; poslovivo|ewa mati~ne kwige ro|enih, ven~anih iumrlih, kao i kwige dràvqana za mati~nopodru~je Mali Zvornik; izdavawe uverewa izmati~nih kwiga u formi izvoda; dostava podatakaiz mati~nih kwiga odgovaraju}im organima,obavqa poslove radnih aktivnosti i zadatakekojise vr{e u op{tinskom uslu`nom centru; obavqastru~ne poslove vezane za sticawe pravaenergetski ugorènog kupca, obavqa upravno -pravne poslove iz oblasti privatnogpreduzetni{tva, stru~ne i administrativneposlove vezane za upis radwi u registar i svepromena vazane za wihov rad i koordinaciju saAgencijom za privredne registre, odlu~ivawe ozahtevima za ostvarivawe prava na besplatnupravnu pomo} i obavqa druge poslove u skladusaZakonom, Statutom op{tine i ovom Odlukom.

^lan 22.

Odeqewe za lokalnu poresku administraciju,u skladu sa materijalnim propisima kojima suuvedeni i ure|eni lokalni javni prihodi obavqaslede}e poslove:vodi postupak (utvr|ivaweporeskim re{ewem, naplatu i kontrolu) zalokalne javne prihode i stara se o pravima iobavezama poreskih obveznika, a naro~ito:

- vodi registar obveznika izvornih prihodajedinice lokalne samouprave na osnovupodzakonskih akata iz Jedinstvenog registra poreskih obveznika koji vodi Poreskauprava;

- vr{i utvr|ivaawe izvornih prihodajedinice lokalne samouprave re{ewem zakoje nije propisano da ih utvr|uje samporeski obveznik (samooporezivawe) uskladu sa zakonom;

- vr{i kancelarijsku i terensku kontroluradi provere i utvr|ivawa zakonitosti ipravilnosti ispuwavawa poreske obaveze po osnovu lokalnih javnih prihoda u skladu sazakonom;

- vr{i obezbe|ewe naplate lokalnih javnihprihoda u skladu sa zakonom;

- vr{i redovnu i prinudnu naplatu lokalnihjavnih prihoda i sporednih poreskih davawa u skladu sa zakonom;

- vodi prvostepeni upravni postupak poàlbama poreskih obveznika izjavqenimprotiv upravnih akata donetih u poreskompostupku;

- primewuje jedinstveni informacioni sistem za lokalne javne prihode;

- vodi poresko kwigovodstvo za lokalne javne prihode u skladu sa propisima;

- planira i sprovodi obuku zaposlenih;


- pruà osnovnu stru~nu i pravnu pomo}poreskim obveznicima o poreskimpropisima iz kojih proizilazi wihovaporeska obaveza po osnovu lokalnih javnihprihoda, u skladu sa kodeksom pona{awazaposlenih u lokalnoj samoupravi;

- po slu`benoj du`nosti dostavqa Poreskojupravi dokaze o ~iwenicama koje sazna uvr{ewu poslova iz svoje nadle`nosti, akoji su od zna~aja za utvr|ivawe ilikontrolu pravilnosti primene poreskihpropisa za ~iju je primenu nadle`naPoreska uprava;

- obezbe|uje primenu propisa o slobodnompristupu informacija od javnog zna~aja;

- vr{i izdavawe uverewa i potvrda o~iwenicama o kojima vodi slu`benuevidenciju;

U ovom Odeqewu obavqaju se i drugi posloviutvr|eni Zakonom, drugim propisima, Statutomop{tine i ovom Odlukom.

^lan 23.

U Op{tinskoj upravi se kao posebnaorganizaciona jedinica obrazuje Kabinetpredsednika op{tine u skladu sa Zakonom.

Kabinet predsednika op{tine vr{isavetodavne, protokolarne, organizacione iadministrativno-tehni~ke poslove koji se odnosena ostvarivawe nadle`nosti i ovla{}ewaPredsednika op{tine.

Radni odnos u Kabinetu predsednika op{tine zasniva se na odre|eno vreme, najduè dok trajedu`nost predsednika op{tine.

Pomo}nik predsednika Op{tine se postavqau Kabinetu predsednika op{tine.

^lan 24.

U Op{tinskoj upravi se kao posebneorganizacione jedinice obrazuju Slu`ba internerevizije, Slu`ba buyetske inspekcije i Glavniurbanista.

^lan 25.

Pored poslova utvr|enih aktom opostavqewu, zaposleni u Kabinetu predsednikaop{tine, u~estvuju i u pripremi op{tih akatakoje donose organi Op{tine, izve{taja iinformacija koje priprema Op{tinska uprava,mogu u~estvovati u radu komisija koje obrazujena~elnik Op{tinske uprave, koordiniraju rad narealizaciji projekata za koje je zaduènaOp{tinska uprava ili drugi buyetski korisnik.

III RUKOVO\EWE

^lan 26.

Op{tinskom upravom, kao jedinstvenimorganom rukovodi na~elnik Op{tinske uprave.

Za na~elnika Op{tinske upravemoè biti postavqeno lice koje ima ste~enovisoko obrazovawe iz nau~ne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu odnajmawe 240 ESPB bodova, master akademskimstudijama, specijalisti~kim akademskim studijama, specijalisti~kim strukovnim studijama, odnosnona osnovnim studijam u trajawu ~etiri godine ilispecijalisti~kim studijama na fakultetu, najmawe pet godina radnog iskustva u struci i poloèndruàvni stru~ni ispit za rad u organima dràvne uprave.

^lan 27.

Na~elnika Op{tinske uprave postavqaOp{tinsko ve}e, na osnovu javnog oglasa, namandatni period od pet godina.

^lan 28.

Na~elnik za svoj rad i rad Op{tinske uprave odgovara Op{tinskom ve}u.

Najmawe jednom godi{we na~elnikOp{tinske uprave podnosi Op{tinskom ve}u iSkup{tini op{tine Izve{taj o radu Op{tinskeuprave.

^lan 29.

Na~elnik Op{tinske uprave:

- Predstavqa i zastupa Op{tinsku upravu,organizuje i obezbe|uje zakonito i efikasno obavqawe poslova, odlu~uje o pravima,obavezama i odgovornostima iz radnogodnosa zaposlenih

- Raspore|uje rukovodioce organizacionihjedinica u upravi,

- Pokre}e, vodi, odlu~uje o disciplinskojodgovornosti i izri~e disciplinske mere,

- daje Op{tinskom ve}u predlog Pravilnikao organizaciji i sistematizaciji radnihmesta u Op{tinskoj upravi i Op{tinskompravobranila{tvu i internoj revizijiop{tine Mali Zvornik

- Objediwuje i usmerava rad organizacionihjedinica,

- re{ava sukob nadle`nosti izme|uoranizacionih jedinica,

- daje posebna ovla{}ewa rukovodiocimaorganizacionih jedinica,

- Izdaje po potrebi naloge za rad svimzaposlenima u okviru op{tinske uprave,


- Donosi pravilnike, naredbe, uputstva ire{ewa u skladu sa Zakonom i drugimop{tim aktima,

- Obavqa druge poslove utvr|ene Zakonom,statutom Op{tine i drugim op{tim aktima

^lan 30.

Na~elnika Op{tinske uprave moè imatizamenika koji ga zamewuje u slu~aju wegoveodsutnosti i spre~enosti da obavqa svoju du`nost.

Zamenik na~elnika Op{tinskeuprave se postavqa na isti na~in i pod istimuslovima kao na~elnik.

^lan 31.

Radom odeqewa kao osnovne organizacionejedinice Op{tinske uprave neposredno rukovodirukovodilac odeqewa.

Za svoj rad, rad Odeqewa i svih zaposlenih uokviru odeqewa rukovodilac je neposrednoodgovoran na~elniku Op{tinske uprave.

Rukovodilac Odeqewa ostvaruje prava iobaveze iz radnog odnosa na osnovu zakona i aktadonetih na osnovu zakona.

^lan 32.

Radom slu`be, odnosno odseka, kaounutra{we organizacione jedinice u sastavuodeqewa, neposredno rukovodi {ef, kogarasporedi na~elnik Op{tinske uprave.

Rukovodilac slu`be, odnosno odseka,odgovoran je za svoj rad, rad slu`be, odnosnoodseka i svih zaposlenih u okviru slu`be, odnosno odseka, neposredno rukovodiocu odeqewa ina~elniku op{tinske uprave.

Rukovodilac slu`be, odnosno odsekaostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa na osnovu zakonai akta donetih na osnovu zakona.

IV ODNOSIOP[TINSKE UPRAVE SADRUGIM ORGANIMA

Odnos prema Skup{tini op{tine iOp{tinskom ve}u

^lan 33.

Odnos Op{tinske uprave prema predsednikuop{tine, Op{tinskom ve}u i Skup{tiniop{tine, zasniva se na pravima i du`nostimautvr|enim zakonom, Statutom op{tine i ovomOdlukom.

Op{tinska uprava je obavezna da predsednika op{tine, Skup{tinu op{tine i Op{tinsko ve}eizve{tava o vr{ewu poslova iz svog delokruga,daje obave{tewa, obja{wewa i podatke iz svog

delokruga koji su neophodni za r ad predsednikaop{tine, Skup{tine op{tine i Op{tinsko ve}e.

^lan 34.

Odnos Op{tinske uprave prema Op{tinskomve}u zasniva se na pravima i du`nostimautvr|enim zakonom, Statutom op{tine i ovomOdlukom.

Kada u vr{ewu nadzora nad radom Op{tinskeuprave utvrdi da akta uprave nisu u skladu sazakonom, odnosno odlukom Skup{tine op{tine,Op{tinsko ve}e ukida takva akta sa nalogom, da se donesu nova akta koji }e biti u skladu sa zakonom.

Ukoliko Op{tinska uprava ne post upi ponalogu i ne donese novi akt, Op{tinsko ve}emoè pokrenuti pitawe odgovornosti na~elnika i radnika koji je neposredno radio na dono{ewuakta.

^lan 35.

U vr{ewu prava nadzora nad radomOp{tinske uprave, Skup{tina op{tine,Op{tinsko ve}e i predsednik op{tine mogu dapreduzmu odgovaraju}e organizacione, kadrovskemere utvr|ene zakonom, radi obezbe|ewaefikasnog izvr{avawa zadataka i poslovaOp{tinske uprave.

Op{tinska uprava je du`na da, na zahtevSkup{tine op{tine, Op{tinskog ve}e ipredsednika op{tine ili nadle`nogministarstva, preduzme odgovaraju}eorganizacione, kadrovske i druge mere kojima seobezbe|uje efikasno izvr{avawe zadataka iposlova iz wenog delokruga.

Odnos prema gra|anima i pravnim licima

^lan 36.

Op{tinska uprava je du`na da organizujevr{ewe odgovaraju}ih poslova i zadataka iz svogdelokruga na na~in kojim se gra|anima omogu}avada {to lak{e i u {to kra}em postupku ostvarujusvoja prava i interese i izvr{avaju obaveze i kaoi da im pruà odgovaraju}u pravnu pomo} i da pritom sara|uju sa gra|anima, pravnim licima idrugim strankama, po{tuju}i dostojanstvoli~nosti i ~uvaju}i ugled Op{tinske uprave.

^lan 37.

Op{tinska uprava je du`na da razmatrapredstavke, pritu`be, peticije i predlogegra|ana, da postupa po wima i o tome obave{tavagra|ane.

^lan 38.

Op{tinska uprava je du`na da re{ava opravima, obavezama i interesima gra|ana, pravnihlica i drugih stranaka u upravnom postupku urokovima propisanim zakonom.


^lan 39.

Odredbe ove Odluke o odnosima Op{tinskeuprave prema gra|anima primewuju se i na odnoseprema pravnim licima i drugim strankama, kadaodlu~uju o wihovim pravima, interesima iobavezama na osnovu zakona i drugih propisa.

Me|usobni odnosi organizacionihjedinicaOp{tinske uprave

^lan 40.

Me|usobni odnosi organizacionih jedinica usastavu Op{tinske uprave zasnivaju se na pravima i du`nostima utvr|enim zakonom, Statutomop{tine i ovom Odlukom.

^lan 41.

Organizacione jedinice u sastavu Op{tinske uprave du`ne su da me|usobno sara|uju kada tozahteva priroda posla, da razmewuju podatke iobave{tewa neophodna za rad, obrazuju zajedni~kastru~na tela i da ostvaruju druge oblikezajedni~kog rada i saradwe.

V JAVNOST RADA OP[TINSKE UPRAVE

^lan 42.

Rad Op{tinske uprave je javan.

Javnost rada Op{tinska uprava obezbe|uje sedavawem informacija sredstvima javnoginformisawa.

Op{tinska uprava }e uskratiti davaweinformacija ako wihova sadrìna predstavqadràvnu, vojnu, slu`benu ili poslovnu tajnu.Odavawu odnosno uskra}ivawu davawa informacijao radu Op{tinske uprave odlu~uje na~elnikOp{tinske uprave, u skladu sa zakonom iStatutom op{tine.

U re{evawu u upravnim stvarima Op{tinskauprava je du`na da obezbedi javnost u skladu sazakonom.

VI AKTI OP[TINSKE UPRAVE

^lan 43.

Op{tinska uprava donosi pravilnike,naredbe, uputstva, re{ewa, zakqu~ke i dr.

Akte iz prethodnog stava donosi na~elnikOp{tinske uprave, odnosno lice koje on ovlasti.

^lan 44.

Akti Op{tinske uprave moraju biti saglasni sa zakonom, Statutom op{tine, ovom Odlukom i

drugim op{tim aktima Skup{tine op{tine,Op{tinskog ve}a i predsednika op{tine.

Op{tinska uprava moè davati instrukcije,stru~na uputstva i davati obja{wewa.

Akta iz stava 1. i 2. ovog ~lana donosi isvojim potpisom verifikuje na~elnik Op{tinskeuprave.

Re{ewa i zakqu~ke ko jim se odlu~uje uupravnom postupku na levoj strani potpisujeradnik koji je obradio predmet i izradio predlogre{ewa, zakqu~ka ili drugog pravnog akta.

^lan 45.

Ostale dokumente kao {to su zapisnici,prekr{ajne prijave, potvrde, uverewa, dopisi,zahtevi i sl. potpisuje radnik koji je taj dokumentsastavio.

^lan 46.

Akte koji se donose u postupku inspekcijskekontrole potpisuje inspektor koji je akt doneoili sastavio.

^lan 47.

Pravilnikom se razra|uju pojedine odredbeodluka i drugih akata radi wihovog izvr{avawa.

Naredbom se, radi izvr{avawa pojedinihodredaba odluka i drugih propisa, nare|uje ilizabrawuje postupawe u odre|enoj situaciji kojaima op{ti zna~aj.

Uputstvom se propisuje na~in rada i vr{ewaposlova Op{tinske uprave, kao i drugihorganizacija, kada vr{e poverene posloveOp{tinske uprave u izvr{avawu pojedinihodredaba odluka i drugih propisa.

Re{ewem se odlu~uje o pojedinim upravnim idrugim pojedina~nim stvarima, u skladu saodlukama i drugim propisima.

Obaveznom instrukcijom se ure|uju obaveznapravila o na~inu rada i postupawa Op{tinskeuprave, kao i drugih organizacija kada vr{epoverene poslove Op{tinske uprave, kojima seobezbe|uje uspe{no izvr{avawe poslova.

Stru~no uputstvo sadrì pravila za stru~noorganizovawe organizacionih jedinica Op{tinske uprave i za stru~an rad zaposlenih u Op{tinskojupravi i drugim organizacijama koje vr{epoverene poslove.

Obja{wewem se daje mi{qewe koje se odnosina primenu pojedinih odredbi odluka i drugihpropisa.

VII SUKOB NADLE@NOSTI I IZUZE]ESLU@BENOG LICA

^lan 48.


Op{tinsko ve}e re{ava sukob nadle`nostiizme|u Op{tinske uprave i d rugih preduze}a,organizacija i ustanova kada na osnovu odlukeSkup{tine op{tine odlu~uje o pojedinim pravima gra|ana, pravnih lica ili drugih stranaka.

Na~elnik Op{tinske uprave re{ava sukobnadle`nosti izme|u organizacionih jedinicaOp{tinske uprave.

^lan 49.

O izuze}u slu`benog lica u Op{tinskojupravi re{ava na~elnik Op{tinske uprave.

O izuze}u na~elnika Op{tinske upravere{ava Op{tinsko ve}e.

VIII RE[AVAWE PO @ALBI

^lan 50.

Protiv prvostepenog re{ewa Op{tinskeuprave, donetog u okviru re{avawa o pravnojstvari iz nadle`nosti Op{tinske uprave, poàlbi, re{ava Op{tinsko ve}e, ako zakonom ilidrugim propisom nije druga~ije odre|eno.

IX RADNI ODNOSI

Zanivawe radnih odnosa

^lan 51.

Radni odnos u organu Op{tinske uprave zasniva se na na~in i po postupku utvr|enomzakonom i drugim propisima.

Radno mesto moè da se popune kada se ispune dva uslova: da je radno mesto predvi|enoPravilnikom i da je wegovo popuwavawepredvi|eno Kadrovskim planom za teku}u godinu.

Re{ewe o zasnivawu radnog odnosa uOp{tinskoj upravi donosi na~elnik Op{tinsk euprave.

^lan 52.

U Op{tinskoj upravi, pored zaposlenih naneodre|eno i odre|eno vreme, mogu se primati ipripravnici radi osposobqavawa za vr{eweodre|enih poslova kroz prakti~an rad, poduslovima utvr|enim zakonom.

^lan 53.

Na~elnik Op{tinske uprave moè zaobavqawe odre|enih poslova iz delatnostiuprave, koji su po svojoj prirodi takvi da ne trajuduè od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, sa

odre|enim licem da zakqu~i ugovor o obavqawuprivremenih i povremenih poslova.

^lan 54.

Na~elnik Op{tinske uprave moè, u skladusa zakonom, sa odre|enim licem da zakqu~i ugovor o delu radi obavqawa poslova koji su vandelatnosti Op{tinske uprave, a koji imaju zapredmet samostalnu izradu ili popravku odre|enestvari, samostalno izvr{ewe odre|enog fizi~kogili intelektualnog posla.

Poloàji, izvr{ila~ka radna mesta iname{tenici

^lan 55.

Zaposleni u Op{tinskoj upravi suslu`benici i name{tenici.

Slu`benici su lica na poloàju i lice naizvr{ila~kim radnim mestima.

Name{tenici su lica koja zasnivaju radniodnos na osnovu ugovora o radu radi obavqawaprate}ih, pomo}no-tehni~kih poslova u jedinicilokalne samouprave, ~ija se radna mestarazvrstavaju u pet vrsta.

^lan 56.

Radna mesta slu`benika u Op{tinkoj upravi mogu biti:

1. Slu`benik na poloàju:

- na~elnik Op{tinske uprave - slu`benikna poloàju I grupe,

- zamenik na~elnika Op{tinske uprave -

slu`benik na poloàju II grupe.

2. Izvr{ila~ka radna mesta su svamesta koja nisu poloàji ukqu~uju}i i radna mesta rukovodioca unutra{wih organizacionih jedinica.

Izvr{ila~ka radna mesta razvrstavaju se pozvawima i to:

- Samostalni savetnik,

- Savetnik,

- Mla|i savetnik,

- Saradnik,

- Mla|i saradnik,

- Vi{i referent,

- Referent,

- Mla|i referent.

Radno mesto rukovodioca uè unutra{wejedinice ne moè biti razvrstano u zvawe ni{e od zvawa ostalih radnih mesta u woj.

Za{tita prava iz radnog odnosa


^lan 57.

Akt kojim se odlu~uje o pravima, obavezama iodgovornostima slu`benika iz radnog odnosadonosi se u formi re{ewa, saglasno zakonu kojimse ure|uje op{ti upravni postupak, i ima karakter upravnog akta, ako ovim zakonom nije druk~ijeodre|eno.

Zaposlenom slu`beniku u Op{tinsk ojupravi se u pisanom obliku dostavqa svakore{ewe o ostvarivawu prava, obaveza iodgovornosti.

Protiv re{ewa ili drugog akta kojim jeodlu~eno o wegovim pravima, obavezama iodgovornostima, zaposleni u Op{tinskoj upravi imaju pravo, da u roku od 8 dana od danadostavqawa re{ewa ili drugog akta izjave albu @albenoj komisiji.

@albena komisija odl u~uje i oàlbama u~esnika internog i javnog konkursa.

@albena komisija duna je da odlu~ipo àlbi u roku od 15 dana od dana wenog prijema,ako zakonom nije druk~ije odre|eno.

Protiv odluke @albene komisije moè da se pokrene upravni spor.

Radno vreme

^lan 58.

Puno radno vreme iznosi 40 ~asova nedeqno.

Raspored radnog vremena utvr|uje na~elnikOp{tinske uprave.

X SREDSTVA ZA FINANSIRAWEPOSLOVA OP[TINSKE UPRAVE

^lan 59.

Sredstva za finansirawe poslova Op{tinske uprave obezbe|uje se u buyetu op{tine, kao i izsopstvenih prihoda, odnosno u buyetu Republikeza obavqawe zakonom poverenih poslova i posebno se evidentiraju u buyetu op{tine.

^lan 60.

Sredstva za finansirawe poslova Op{tinske uprave ~ine:

- pokri}e rashoda za postavqena lica izaposlene u Op{tinskoj upravi,

- pokri}e rashoda za kori{}ewe usluga iroba,

- otplatu kamata i prate}ih tro{kovazaduìvawa,

- socijalno osigurawe i socijalnu za{titu,

- pokri}e ostalih rashoda,

- izdatke za nefinansijsku imovinu i

- izdatke za otplatu glavnice i nabavkufinansijske imovi

^lan 61.

Op{tinska uprava moè ostvarivati prihode svojom delatno{}u, kada to ne uti~e na redovnoobavqawe poslova iz wenog delokruga.

Prihodi ostvareni obavqawemposlova iz prethodnog stava unose se u buyetop{tine.

^lan 62.

Za zakonito kori{}ewe sredstava iz ~lana56. ove Odluke odgovoran je na~elnik Op{tinskeuprave.

Naloge i druge akte za isplatu ikori{}ewe sredstava iz prethodnog stavapotpisuje na~elnik Op{tinske uprave, poovla{}ewu predsednika op{tine.

XI PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 63.

Na~elnik Op{tinske uprave done}e novi akto organizciji i sistematizaciji radnih mesta uroku od 30 dana od dana stupawa na snagu oveOdluke.

^lan 64.

Raspore|ivawe rukovodilaca odeqewa, {efova slu`bi i odseka, kao i raspore|ivaweostalih zaposlenih u Op{tinskoj upravi,izvr{i}e se po dono{ewu akta o unutra{wojorganizaciji i sistematizaciji radnih mesta poduslovima predvi|enim tim aktom.

^lan 65.

Danom stupawa na snagu ove Odluke prestajeda vaì Odluka o Op{tinskoj upravi (''Sl. listop{tine Mali Zvornik'' broj:2/17, 19/17, 7/18).

^lan 66.

Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom listu op{tineMali Zvornik.

SKUP[TINA OP[TINE MALI ZVORNIK

Broj: 06 - 1143 Dana: 21.06.2019. godine. Mali Zvornik


Radovan Tadi},s.r.


Na osnovu ~lana 32. stav 1. ta~ka 20. i ~lana60. Stav 3. Zakona o lokalnoj samou pravi(''Sl.glasnik RS'', br. 129/07, 83/14-dr.zakon,101/16-dr.zakon i 47/2018), ~lana 34. i 35. Zakona ojavnoj svojini (''Sl.glasnik RS'', br. 72/01, 88/13,105/14, 104/16-dr.zakon, 108/16, 113/2017 i 95/2018),~lana 10. Stav 1. ta~ka 13. Uredbe o uslovimapribavqawa i otu|ewa nepokretnostineposrednom pogodbom i davawa u zakup stvari ujavnoj svojini, odnosno pribavqawa i ustupawaiskori{}avawa drugih imovinskih prava, kao ipostupcima javnog nadmetawa i prikupqawapismenih ponuda (''Sl.glasnik RS'', br. 16/2018),~lana 40. Statuta op{tine Mali Zvornik ("Slu`beni list op{tine Mali Zvornik'' broj21/2018), Sku{tina op{tine Mali Zvornik nasednici odr`anoj 21.06.2019. godine, donela je

O D L U K UO USVAJAWUELABORATA O

OPRAVDANOSTI DAVAWU U ZAKUPBEZNAKNADE OBJEKATA " STARA

PILANA" U VLASNI[TVU OP[TINEMALI ZVORNIK PRIVREDNOM DRU[TVU

MAYDENIM DOO Mali Zvornik ZAREALIZACIJU ULAGAWA U POGON ZAPROIZVODWU U MALOM ZVORNIKU

^lan 1.

Usvaja se Elaborat o opravdanostidavawa u zakup bez naknade objekata " StaraPilana " u vlasni{tvu Op{tine Mali Zovrnik

Privrednom dru{tvu MAYDENIM DOO MaliZvornik, za realizaciji u lagawa u pogon zaproizvodwu u Malom Zvorniku.

^lan 2.

Ovla{}uje se predsednik Op{tine MaliZvornik da nakon odluke Op{tinskog ve}a odavawu u zakup bez naknade objekata " StaraPilana " u vlasni{tvu Op{tine Mali Zvornik, uime i za ra~un Op{tine Mali Zvornik sa "

MAYDENIM " DOO Mali Zvornik registrovanogkod Agencije za privredne registre, pod mati~nimbrojem 21481254, PIB 111431612, zakqu~i Ugovor o zakupu poslovnog prostora u javnoj svojiniOp{tine Mali Zvornik, neposrednom pogodbombez pla}awa naknade.

^lan 3.

Elaborat o opravdanosti davawa u zakup beznaknade objekata " Stara Pilana " u vlasni{tvuOp{tine Mali Zvornik Privrednom dru{tvu

MAYDENIM DOO Mali Zvornik za realizacijiulagawa u pogon za proizvodwu u MalomZvornikuje sastavn deo ove Odluke.

^lan 4.

Ova Odluka stupa na snagu narednog dana oddana objavqivawa u ''Slu`benom listu op{tineMali Zvornik''.

Danom stupawa na snagu ove Odluke prestajeda va`i Odluka o usvajawuElaborata oopravdanosti davawa u zakup bez naknade objekata" Stara Pilana " u vlasni{tvu Op{tine Mali

Zovrnik Privrednom dru{tvu MAYDENIM DOOMali Zvornik, za realizaciji ulagawa u pogon zaproizvodwu u Malom Zvorniku broj 06-1007 od30.05.2019. godine("Slu`beni list op{tine MaliZvornik" br. 5/19 ).


Broj: 06- 1134U Malom Zvorniku, dana 21.06.2019. godine


Radovan Tadi},s.r.

REPUBLIKA SRBIJAOP[TINA MALI ZVORNIK

ELABORATO OPRAVDANOSTI DAVAWA U ZAKUP

BEZ NAKNADE OBJEKATA "STARAPILANA" U VLASNI[TVU OP[TINE

MALI ZVORNIK PRIVREDNOM DRU[TVU

"MAYDENIM DOO Mali Zvornik" ZAREALIZACIJU ULAGAWA U POGON ZAPROIZVODWU U MALOM ZVORNIKU

Mali Zvornik, maj 2019. godine


UVOD

Privredno dru{tvo "MAYDENIM DOO Mali Zvornik", osnovano je 2019. godine u Malom Zvorniku

i bavi }e se proizvodwom ode}e od teksasa i ostale tekstilne ode}e namawene izvozu. "MAYDENIM

Textile Turkey" posluje na globalnom nivou, pojavila im se potreba za pro{irewem proizvodnih

kapaciteta zbog pove}ane potra`we. Novoosnovana firma "MAYDENIM DOO Mali Zvornik"premaprojekcijama iz biznis plana godi{we planira da izveze gotove proizvode u vrednosti od preko8.905.600,00 miliona EUR (u prvoj godini).

Ovo im je prva investicija u Republici Srbiji.

S tim u vezi, pomenuto preduze}e je uputilo dopis Predsedniku op{tine Mali Zvornik br.06-951/2019 od 22.05.2019. godine kojim izraàva spremnost zapo{qavawa 500 radnika ukoliko dobije uzakup bez naknade, hale biv{eg preduze}a "Stare Pilane, sada u vlasni{tvu Op{tine Mali Zvornik,

ukupne povr{ine od oko 8.984,16 m².

Kako je takav aran`man u skladu sa vaè}im pravnim sistemom Republike Srbije (Zakon oulagawima, Zakon o kontroli dràvne pomo}i, Uredba o uslovima, pribavqawu i otu|ewanepokretnosti neposrednom pogodbom i davawa u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavqawa iustupawa iskori{}avawa drugih imovninskih prava, kao i postupcima javnog nadmetawa i prikupqawapismenih ponuda , Uredba o pravilima za dodelu dràvne pomo}i), Predsednik op{tine je dopisom br.06-951/2019 - 01 od 23.05.2019. g. naloìo Op{tinskoj upravi op{tine Mali Zvornik izradu Elaborata o opravdanosti davawa u zakup objekata u javnoj svojini op{tine ispod trì{ne vrednosti zakupnine,odnosno bez naknade.

Op{tinska uprava op{tine Mali Zvornik je sa~inila ovaj Elaborat na osnovu: Dopisainvestitora Predsedniku i prate}ih materijala (Izvod iz biznis plana investitora), Izve{taja oproceni trì{ne vrednosti zakupnine poslovnog prostora na lokaciji "Stara Pilana" u javnoj svojiniop{tine Mali Zvornik, zvani~nih podataka Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i Republi~kog zavodaza statistiku, pristupa sajtu Agencije za privredne registre, kao i kori{}ewem sopstvenestatisti~ko-dokumentacione osnove.

Analizom su obuhva}eni efekti na javne prihode (Op{tine i Republike Srbije) samo od dodatnogzapo{qavawa novih 500 radnika. Iznosi u dinarima su dati u stalnim cenama ~ime je iskqu~en uticajinflacije, a primewen je zvani~ni sredwi kurs Narodne banke Srbije na dan 27.05.2019. godine (danizrade procene trì{ne cene zakupnine) od 1 EUR = 117,95 dinara.

Ukupna ivesticija potencijalnog investitora u prvoj i drugoj godini iznosi 3.074.000,00 evra.

1. OSNOVNE SOCIO-EKONOMSKE KARAKTERISTIKE OP[TINE MALI ZVORNIK

1.1. Povr{ina i geografski poloàj

Op{tina Mali Zvornik se nalazi u zapadnom delu Republike Srbije, u Sredwem Podriwu. Zapadnugranicu Op{tine (i dràvnu granicu) ~ini reka Drina, sa severoistoka se grani~i sa op{tinomLoznica, sa isto~ne strane sa op{tinom Krupaw, a sa jugoistoka sa op{tinom Qubovija. Na zapadnojgranici je me|udràvni grani~ni prelaz sa Republikom Srpskom, koji se nalazi u samom mestu MaliZvornik, a na suprotnoj obali reke Drine je mesto Zvornik.

Povr{ina Op{tine je 184 km², najmawa je u Ma~vanskom okrugu (kojem administrativno pripada) ijedna od najmawih u Srbiji.

Naseqa op{tine Mali Zvornik sa povr{inama

R. br. Naseqe Katastarska op{tina Povr{ina u km2 Izvori podataka

1. Brasina Brasina 15,91/16,23 PPOMZ*/GIS**

2. Budi{i} Budi{i} 8,62 / 8,54 PPOMZ/GIS

3. Velika Reka Velika Reka 24,52 / 24,60 PPOMZ/GIS

4. Voqevci

5. Dowa Borina Dowa Borina 22,70 / 22,67 PPOMZ/GIS


6. Dowa Tre{wica Dowa Tre{wica 25,45 / 25,41 PPOMZ/GIS

7. Mali Zvornik Mali Zvornik 9,09 / 9,13 PPOMZ/GIS

8. Radaq Radaq 9,48 / 51,96 PPOMZ/GIS

9. Sakar Sakar 7,21 / 7,30

10. Culine Culine 9,48 / 9,62 PPOMZ/GIS

11. ^itluk Amaji} 8,88 / 9,02 PPOMZ/GIS

12. Amaji}

* Prostorni plan op{tine Mali Zvornik** Izra|eni podaci za op{tinu Mali Zvornik u GIS-u, granice K.O. su preuzete iz baze Institutaza arhitekturu i urbanizam Srbije

Posle Prvog svetskog rata, Mali Zvornik je bio u sastavu Ra|evskog sreza, pod upravom Krupwa,kao jedna od petnaest op{tina Podriwskog okruga, nastalih unutra{wom administrativnom podelomsreza, koji je do tada imao 35 seoskih naseqa. U sastavu Ra|evskog sreza bile su i Radaqska iDowotre{wi~ka op{tina.

Ukazom Prezidijuma narodne skup{tine Republike Srbije, od 3. aprila 1952. godine, Op{tinaMali Zvornik sa jo{ 25 op{tina i dve gradske op{tine u Podriwu pripala je Jadranskom srezu.

Tri godine kasnije 26. septembra 1955. godine, na dan pu{tawa u rad hidroelektrane "Zvornik",osnovana je dana{wa Op{tina Mali Zvornik.

Reqef na teritoriji op{tine Mali Zvornik je brdsko-planinski, nadmorske visine od 200 do 856metara, sa izuzetkom naseqa Brasina i Dowa Bor ina koja su bre`uqkasto podru~je, sa nadmorskomvisinom od 200 do 500 metara. Najvi{a kota op{tine je Crni vrh, visine 856 metara. Prirodni reqefop{tine modifikovan je izgradwom brane na Drini i stvarawem ve{ta~kog Zvorni~kog jezera, kojezahvata 7% op{tinske teritorije.

Povezanost Op{tine sa drugim op{tinama i gradovima u Srbiji i BiH


Veoma dobar poloàj op{tine ostvara mogu}nosti prekograni~ne saradwe na svim poqimaodrìvog dru{tveno-ekonomskog razvoja. Op{tina se nalazi u podru~ju prekograni~ne saradweBosna-Srbija, Hrvatska-Srbija, a tokom posledwih godina pokrenuta je inicijativa pridodavawaop{tine SWG regionu Drina-Sava.

1.2. Stanovni{tvo

Posledwi popis ra|en je 2011. godine, i predstavqa zvani~ne podatke. Kako je od posledweg popisapro{lo 8 godina i kako je rapidan trend odliva i starewa stanovni{tva prisutan i u Malom Zvorniku,kao i u mnogim op{tinama i regionima u Srbiji, za analizu su uzete dostupne procene iz 2018 godine, aza 2017. godinu Republi~kog zavoda za statistiku. Projektovana procena ukupnog stanovni{tva zaop{tinu Mali Zvornik ukazuje da je ukupan broj stanovnika mawi za ne{to mawe od 1.000 stanovnika,odnosno 7,5% u periodu od 2011.-2017. godine .

Tabela 5. Ukupan broj stanovnika prema popisu 2011. i procewenom broju Republi~kog Zavoda za statistiku

Godina 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Ukupan broj 12.492 12.335 12.169 12.005 11.853 11.706 11.559

Tabela 6a. Osnovni kontingenti i indikatori stanovni{tva, 2017.

Ukupnostanovni{tvo

Osnovni kontingenti stanovni{tva

(15–64) (18 i vi{e) (0–6) (7–14) ène(15–49)

Pros.starost

indeks1

stare-wa

broj % broj % broj % broj % broj %

43.85 149.8 8.031 69.48 9.699 83.91 611 5.29 856 7.41 2.368 20.49

1) Indeks starewa predstavqa odnos broja starog (60 i vi{e godina) i mladog (0-19 godina)stanovni{tva.

Tabela 6b. Osnovni kontingenti i indikatori stanovni{tva, 2017 – nastavak

O~ekivano trajawe ìvotaìvoro|ene dece 2015-2017 @ivoro|eni Umrli Prirodni prira{taj

mu{ko ènsko brojna

1000stanov-nika

brojna

1000stanov-nika

brojna

1000stanov-nika

71.88 79.02 86 7.4 163 14.1 -77 -6.7

Pokazateqi broja doma}instava i strukture doma}instava detaqnije su obra|eni u Poglavqu IV

SITUACIONA ANALIZA Karakteristike poqoprivrede i rurala Op{tine.

Pokazateqi obrazovawa i informati~ke pismenosti, detaqnije su obra|eni u Poglavqu II SITU-ACIONA ANALIZA - Obrazovawe.

1.3. Privredna dru{tva i radwe

Privreda

Op{tina Mali Zvornik raspolaè vrednim vodnim, {umskim, mineralnim i drugim prirodnimresursima, ~iji zna~aj prevazilazi lokalne okvire. Prirodni potencijali ove op{tine istovremeno su i jedinstven potencijal Srbije, a s obzirom na to da, u odnosu na mogu}nosti, nisu ni pribli`no


iskori{}eni, oni prestavqaju razvojnu {ansuop{tine i izazov za doma}e i strane investitore.

Privreda op{tine Mali Zvornik bazira sena proizvodwi elektri~ne energije, preradikamena i drveta, poqoprivredi i turizmu, pa suprocene da bi zna~ajnija ulagawa u ovim oblastima u budu}nosti pomogla da se pokrene to~akprivrede u op{tini, usporen 90 - ih godinapro{log veka, usled sankcija i ratnih zbivawa, aonda i dodatno tranzicionim procesom, koji jeposle 2000. godine u punoj meri zahvatio ~itavuzemqu.

U procesu privatizacije brojni privrednisubjekti na podru~ju op{tine Mali Zvornikprestali su sa radom ili znatno umawili svojkapacitet. Na spisku uga{enih preduze}a supilana "Novo Gu~evo", Dru{tveno preduze}e"Metalac", Dru{tveno preduze}e "Gra|evinar",Zemqoradni~ka zadruga "Podriwe", DP"Grafika", dok su neka od privatizovanih firmi,kao {to je TP "Napredak", DP "Putnik" i DP"Ravnaja" nakon nekoliko vlasni~kihtransformacija nastavila rad u privatnoj svojinipod novim imenom i sa znatno mawim brojemzaposlenih. Ga{ewe i privatizacija preduze}a uMalom Zvorniku uticali su na pove}awe brojanezaposlenih, do otvarawa novih kapaciteta iprivla~ewa investicija tokom 2017. i 2018. godine.

Mala i sredwa preduze}a. Razvoj tzv. maleprivrede u op{tini Mali Zvornik uglavnom sesvodi na otvarawe objekata namewenih uslu`nimdelatnostima, trgovina, ugostiteqskih objekata izanatskih radwi.

Za trgovinu je karakteristi~na stagnacijaili propadawe velikih dru{tvenih trgovinskihpreduze}a i razvoj privatnog sektora, {to jedoprinelo da su me|u najm asovnijim u op{tiniMali Zvornik upravo privatne trgovinske radwe.Jedna od vode}ih u pogledu poslovawa i brojazaposlenih posledwih godina je trgovina "Skroz"doo, koja u nekoliko prodavnica u MalomZvorniku i okolnim naseqima zapo{qava preko100 radnika.

Zanatska delatnost odvija se u okviruprivatnih zanatskih radwi, ~iji je broj u porastukao posledica potra`we za odre|enimproizvodima i uslugama, ali i kao posledicanezaposlenosti. Tako je na mesto zatvorenog DP"Grafika", koje je osnovano 1975. godine i bavilose pruàwem {tamparskih usluga, otvorenaprivatna [tamparija "Novakovi}" sa sedi{tem uMalom Zvorniku, koja se bavi grafi~komdelatno{}u i pruà usl uge privrednicima iustanovama na podru~ju op{tine u okviru wihovihpotreba.

Najbrojnije u op{tini su zanatske radwegra|evinske delatnosti, frizerske, uslu`ne,

prevozni~ke, posredni~ke, automehani~arske idruge sli~ne radwe

Tokom posledwe dve godine stvoreno jepovoqno poslovno okruèwe za nove investicije u fabri~ke pogone stolarije i tekstila.

Turizam

Okosnicu razvoja turizma op{tine MaliZvornik, ~ini reka Drina sa Zvorni~kim jezerom,, Radaqska bawa (nema status "bawe") i kulturnoistorijski lokaliteti Kara|or|ev grad iOrlovine.

Poqoprivreda

Poqoprivredu na podru~ju op{tine MaliZvornik karakteri{e usitwenost parcela,tradicionalna i nedovoqno trì{no orjentisanaproizvodwa.

U oblasti biqne proizvodwe zbogkonfiguracije terena, najzastupqeniji su kukuruz,p{enica, je~am, lucerka, duvan i krompir.Zastupqene su i druge biqne vrste ali na mawimpovr{inama i za sopstvene potrebe. Proizvodwom ìtarica bave se skoro sva gazdinstva naprose~noj povr{ini od 1,3 ha.

Kada je u pitawu vo}arstvo, zbog usitwenosti parcela i nepotpune agrotehnike, prinosi vo}a sunestabilni. Ekonomski vode}e vo}na vrsta jesumalina i {qiva.

Ostale vo}ne vrste po zna~aju na ovimprostorima su: kupina, jabuka, kru{ka, vi{we,orah, breskva, kajsija, le{nici, i dr.Zabeleèno je i 5 poqoprivrednih gazdinstva sa zasadima vinoveloze, ali povr{ine pod ovom kulturom zajedno suispod 1 ha.

Od sto~arstva najzastupqeniji sugovedarstvo, ov~arstvo, p~elarstvo i ribarstvo.

Zbog dobrih karakteristika vodne mreè uop{tini Mali Zvornik postoje povoqni uslovi za podizawe ribwaka, pre svega hladnovodnihpastrmskih ribwaka. Na teritoriji op{tine ima 3 pastrmska ribwaka.

Na osnovu dostavqenih Finansijskihizve{taja privrednih dru{tava i zadruga sateritorije op{tine Mali Zvornik Agenciji zaprivredne registre, za poslovnu 2018. godinurezultate je iskazalo ukupno 72 pravna lica(preduze}a i zadruga, u daqem tekstu: preduze}a) sa sedi{tem na teritoriji op{tine Mali Zvornik,{to je mawe nego prethodne godine, kada ih je bilo ukupno 76 pravnih lica.


Broj privrednih dru{tava

2015 2016 2017 2018

Aktivnih 72 77 76 72

Novoosnovanih

3 6 4

Brisanih /Uga{enih

1 3 5

* Posledwe a`urno stawe se odnosi na period01.01 - 31.12.2018. godine

Izvor: Agencijazaprivredneregistre

Broj preduzetnika

2015 2016 2017 2018

Aktivnih 308 331 355 389

Novoosnovanih

45 43 53 67

Brisanih /Uga{enih

33 23 30 36

* Posledwe a`urno stawe se odnosi na period01.01 - 31.12.2018. godine

Izvor: Agencijazaprivredneregistre

U poslovnoj 2018. u odnosu na 2017. godinupove}an je uk upan broj aktivnih preduze}a za9,13%. Posmatrano ima vi{e preduzetni~kihradwi u odnosu na pravna lica.

Naime, u periodu 2015.godine do juna2018.godine na teritoriji op{tine Mali Zvornikosnovano je ukupno 13 privrednih dru{tava dok ihje 9 odjavqeno.

Kada je re~ o preduzetni~kim radwama, uperiodu od 2015.godine do kraja 2018.godine, nateritoriji op{tine Mali Zvornik osnovano jeukupno 208 preduzetni~kih radwi dok ih je 122odjavqeno.

* Izvor: Agencijazaprivredneregistre

1.4. Struktura privrednih dru{tava posektorima

Na osnovu podataka Agencije za privredneregistre, u 2018. godini 72 privrednih dru{tavasa teriorije op{tine Mali Zvornik je predalofinansijske izve{taje o poslovawu. Ako seposmatra struktura privrednih dru{tava posektorima i broju radnika:

® najve}i broj preduze}a posluje u sektoru G-Trgovina na veliko i malo

® najve}i brojradnika, wih 322 radi u sektoru G- Trgovina na veliko i malo, wih 196 usektoru Saobra}aj, wih 96 u sektoruPoqoprivrede.

1.5. Zaposlenost

Broj zaposlenih (bez podataka oregistrovanim individualnim poqoprivredni-cima) u Republici Srbiji na dan 31.12.2018.godiniiznosi2.131.079 radnika, dok u Ma~vanskom okruguiznosi 70.951 radnika {to ~ini 3,33 % od ukupnogbroja zaposlenih na nivou Republike. Op{tinaMali Zvornik ima 2.021 zaposlenih lica {to ~ini 0,09 % u odnosu na ukupan broj zaposlenih nanivou Republike, s tim da broj zaposlenih lica uMalom Zvorniku ~ini 2,85 % ukupno zaposlenih u Ma~vanskom okrugu. Od ukupno zaposlenihlica(2.021)na teritoriji op{tine Mali Zvornikkod pravnih lica zaposleno je 1.406 a kodprivatnih preduzetnika (lica koja samostalnoobavqaju delatnost i lica zaposlena kod wih) 575lica.

Ukupna zaposlenost na dan 31.12.2018.godine

O p i s

2018

Ukupno Pravnalica Privatnipreduzetnici

REPUBLIKASRBIJA 2.131.079 1.688.241 364.305

Ma~vanskiokrug 70.951 60.940 46.486

MaliZvornik 2.021 1.406 575

* Izvor podataka:Republi~ki zavod za statistiku


Op{tina Mali Zvornik, zaposleni u pravnim licima na dan 31.12.2018.godine

NAZIV BROJZAPOSLENIH

UKUPNA PRIVREDA I VANPRIVREDA I +II 2.021

I - SEKTOR PRIVREDE (sektori A-N) 1.304

A- Poqoprivreda, {umarstvo i ribarstvo 96

B-Rudarstvo 42

C- Prera|iva~ka industrija 179

D- Snadbevaweel. en. gasom, parom iklimatizacija 145

E- Snadbevawevodom,upravq.otpadnimvodama,kontrolisaweprocesauklawawaotpada i sl.

57

F- Gra|evinarstvo 108

G- Trgov. navel i malo, popravkamot. vozila 322

H-Saobra}aj i skladi{tewe 196

I- Uslugesme{taja i ishrane 73

J- Informisawe i komunikacije 14

K-Finansijskedel.idel. osigurawa 8

L- Poslovawenekretninama 0

M- Stru~ne, nau~ne, inovacione i tehn. del. 45

N- Administrativne i pomo}neuslu`nedel. 19

II - SEKTOR VANPRIVREDE (sektori O-U) 676

O-Dr`avnauprava i odbrana,obaveznosoc.osig. 345

P- Obrazovawe 174

Q- Zdravstvo i soc.za{tita 110

R- Umetnost,zabava i rekreacija 21

S- Ostaleuslu`nedelatnosti 26

T- Delatnostdoma}.kaoposlodavca, delat.doma}.kojaproizvoderobu iuslugezasop.potrebe

0

U- Ostalo 41

* Izvor: Republi~ki zavod za statistiku

1.6. Nezaposlenost

Prema podacima NSZ - Filijala Loznica,ukupan broj nezaposlenih lica na teritorijiop{tine Mali Zvornik, na dan 31.10.2018.Godineiznosi 1.772lica.

Treba napomenuti da se broj nezaposlenihlica, za prvih 10 meseci u 2018. godini, smawio za410 lica tj. za 18,8%, u odnosu na brojnezaposlenih lica na kraju decembra meseca2018.kada je broj nezaposlenih iznosio 2.182 lice.

U narednim tabelama prikazana je struktura nezaposlenih lica po starosnoj strukturi i polu,prema trajawu nezaposlenosti i polu i premastepenu stru~ne spreme na kraju meseca oktobra2018.godine.

Nezaposlenost po godinama starosti

Godine starostiBroj nezaposlenih lica

m/`

15-19 godina 40/26

20-24 godina 134/74

25-29 godina 161/107

30-34 godina 176/105

35-39 godina 185/110

40-44 godina 192/130

45-49 godina 203/133

50-54 godina 246/176

55-59 godina 273/151

60-64 godina 162/62

65 i vi{e godina /

Ukupno: 1772/1074

*Izvor podataka: Nacionalna slu`ba zazapo{qavawe

Nezaposlenost po du`ini trajawa nezapo-slenosti

Trajawe

nezaposlenostiBroj nezaposlenih lica

do 3 meseca 160/89

3 do 6 meseci 92/51

6 do 9 meseci 73/30

9 do 12 meseci 58/16

1 do 2 godine 190/91

2 do 3 godine 108/71

3 do 5 godina 179/104

5 do 8 godina 266/157

8 do 10 godina 121/81

preko 10 godina 525/384

Ukupno: 1772/1074

*Izvor podataka: Nacionalna slu`ba zazapo{qavawe


Nezaposlenost, kvalifikaciona struktura

Stepen Stru~ne SpremeNOVEMBAR 2018.

Broj Struktura (%)

I stepen stru~nespreme -Nekvalifikovani

470/304 -

II stepen stru~ne spreme -Polukvalifikovani

75/50 -

III stepen stru~nespreme -Kvalifikovani

551/291 -

IV stepen stru~nespreme- Sredwa stru~na sprema

506/322 -

V stepen stru~nespreme –Visokokvalifikovani

18/4 -

VI/1 stepen stru~nespreme -Vi{a stru~na sprema

26/15 -

VI/2 stepen stru~nespreme -Vi{a stru~na sprema

37/30 -

VII/1 stepen stru~nespreme-Visoka stru~na sprema

88/57 -

VII/2 stepen stru~nespreme-Magistri

1/1 -

VIII stepen stru~nespreme-Doktori nauka

/ -

UKUPNO: 1772 -

Od 2014. godine, kada je broj nezaposlenih bio 2.420 lica (31.12.2014.) , primetan je padnezaposlenosti koji je rezultat dobre poslovnepolitike op{tine Mali Zvornik, ali i posledicapoo{trenih kriterijuma evidentirawa nezaposle-nih lica od strane Nacionalne slu`be zazapo{qavawe.

1.7. Prose~ne zarade

Prose~na bruto zarada u Republici Srbiji za februar 2019.godinu iznosi 72.350,00 dinara, aneto zarada 52.426,00 dinara, dok u op{tini MaliZvornik prose~na bruto zarada iznosi 58.536,00 aneto zarada 42.436,00 dinara.

Region, Oblast, Grad –Op{tina

Prose~ne brutozarade

Prose~ne netozarade (bez poreza

i doprinosa)

RSD Indeks RSD Indeks

I-XII2017

I-XII2017 I-XII2016

I-XII2017

I-XII2017 I-XII2016

RepublikaSrbija 65.976 103,9 47.893 103,9

Ma~vanski okrug 52.720 103,6 38.292 103,6

Mali Zvornik 49.941 99,5 36.291 99,9

Bogati} 46.860 100,6 34.447 100,5

Vladimirci 43.169 104,6 31.474 104,6

Koceqeva 54.351 101,9 39.918 102

Krupaw 39.893 99 29.213 99

Qubovija 54.895 103 39.674 102,8

* Izvor: Republi~ki zavod za statistiku

I bruto i neto zarade u op{tini MaliZvornik u 12 meseci 2017. godine su za blizu 24,27% ni`e od republi~kog proseka.

1.8. Stepen razvijenosti op{tine MaliZvornik u odnosu na republi~ki prosek

U procesu privatizacije brojni privrednisubjekti na podru~ju op{tine Mali Zvornikprestali su sa radom ili znatno umawili svojkapacitet. Na spisku uga{enih preduze}a supilana "Novo Gu~evo", Dru{tveno preduze}e"Metalac", Dru{tveno preduze}e "Gra|evinar",Zemqoradni~ka zadruga "Podriwe", DP"Grafika", dok su neka od privatizovanih firmi,kao {to je TP "Napredak", DP "Putnik" i DP"Ravnaja" nakon nekoliko vlasni~kihtransformacija nastavila rad u privatnoj svojinipod novim imenom i sa znatno mawim brojemzaposlenih. Ga{ewe i privatizacija preduze}a uMalom Zvorniku uticali su na pove}awanezaposlenosti do protekle dve godine, kada supo~ele aktivnosti na privla~ewu investicijainostranih preduze}a.

Na osnovu Uredbe o utvr|ivawu jedinstveneliste razvijenosti regiona i jedinica lokalnesamouprave za 2014. godinu ( " Sl. Glasnik RS "br. 104/2014 ) op{tina Mali Zvornik je svrstana uIV grupu - izr azito nedovoqno razvijenihjedinica lokalnih samouprava ~iji je stepenrazvijenosti ispod 60 % republi~kog proseka.

U me|u-periodu 2004-2012. godine, na osnovuUredbe o kriterijumima i pokazateqima zautvr|ivawe devastiranih podru~ja, "Slu`beniglasnik RS", br. 58/04) i Odluka o odre|ivawu


devastiranih podru~ja ("Slu`beni glasnik RS",63/04), op{tina Mali Zvornik je sa jo{ dvadesetak gradova i op{tina imao status devastiranogpodru~ja (po osnovu velikog pada narodnogdohotka, industrijske proizvodwe i visokenezaposlenosti), ali je to period kad je izostalazna~ajnija finansijska pomo} sa republi~kognivoa, tako da takav status prakti~no nije doneonikakve zna~ajne finansijske podsticaje toj grupi gradova i op{tina.

Iz priloènih podataka moè se primetiti da op{tina Mali Zvornik spada me|u nerazvijeneop{tine, koje imaju problema sa velikimmigracijama stanovni{tva i niskim ekonomskimrazvojem.

2. NEPOKRETNOSTI KOJE SU PREDMET ZAKUPA

Predmet zakupa su objekti biv{egdru{tvenog preduze}a " Gu~evo ", sada u javnojsvojini op{tine Mali Zvornik, ukupne povr{ine

8.984,16 m² i zemqi{te za redovnu upotrebu istihpovr{ine oko 2 ha 71 ar 39 m2.

Objekti su izgra|eni na delu katastarskeparcele broj 1124/1, KO Mali Zvornik , koja sevodi kao ostalo gra|evinsko zemqi{te.

Na delu parcele se nalaze slede}i objekti:

- hala 1 ( objekti 2 i 5 u LN ) - 3.428,13 m2

- hala 2 ( objekat broj 10 u LN ) - 1.340,62m2

- Hala 3 i 4 ( objekat broj 3 i 4 u LN ) -3.607,3 m2

- Bela zgrada ( objekat broj 12 u LN ) -142,33 m2

- Kotlarnica - 40,46 m2

- Hidroma{inska zgrada 125,33 m2

- Bazeni kod hidroma{inske zgrade 300,00 m2

UKUPNA NETO POVR[INA IZNOSI8.984,16 m2

*Navedeni objekti i wihove povr{ine date su prema nalazu stalnog sudskog ve{taka SlobodanaGrbi}a dipl. oec iz Zrewanina.

3. PRAVNI OSNOV ZA DAVAWE UZAKUP OBJEKATA U JAVNOJ SVOJINIOP[TINE VAN POSTUPKA JAVNOG

NADMETAWA, ODNOSNO PRIKUPQAWAPISMENIH PONUDA

Uredba o uslovima, pribavqawu i otu|ewanepokretnosti neposrednom pogodbom i davawa uzakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavqawai ustupawa iskori{}avawa drugih imovninskihprava, kao i postupci javnog nadmetawa iprikupqawa pismenih ponuda (Sl. glasnik RS br16/2018 ) ~lanom 10., predvi|a:

Nepokretnosti u javnoj svojini mogu seizuzetno od ~lana 6. ove uredbe, dati u zakup i vanpostupka javnog nadmetawa, odnosno prikupqawapismenih ponuda, u slu~ajevima:

13) kada se nepokretnost koja je u javnojsvojini, odnosno koja }e do dana primopredaje biti ste~ena u javnu svojinu, daje u zakup u ciqurealizacije investicionog projekta kojim se uroku od najvi{e tri godine od dana sticawa pravazakupa otpo~ne industrijska proizvodwa iobezbedi, uz obavezu odràvawa broja zaposlenih u periodu od pet godina nakon dostizawa punezaposlenosti:

(1) najmawe 1.000 novih radnih mesta naneodre|eno vreme povezanih sa investicionimprojektom u jedinicama lokalne samouprave koje su prema stepenu razvijenosti razvrstane u prvugrupu;

(2) najmawe 350 novih radnih mesta naneodre|eno vreme povezanih sa investicionimprojektom u jedinicama lokalne samouprave koje su prema stepenu razvijenosti razvrstane u drugu ili tre}u grupu;

(3) najmawe 100 novih radnih mesta naneodre|eno vreme povezanih sa investicionimprojektom u jedinicama lokalne samouprave koje su prema stepenu razvijenosti razvrstane u ~etvrtugrupu, ukqu~uju}i i devastirana podru~ja;

Kako se op{tina Mali Zvornik na osnovuUredbe o utvr|ivawu jedinstvene listerazvijenosti regiona i jedinica lokalnesamouprave za 2014. godinu ( " Sl. Glasnik RS "br. 104/2014 )je svrstan u IV grupu - izr azitonedovoqno razvijenih jedinica lokalnihsamouprava ~iji je stepen razvijenosti ispod 60 % republi~kog proseka, zapo{qavawe novih 500radnika otvara mogunost davawa objekata biv{e "Stara Pilana" sada u vlasni{tvu Op{tine uzakup van postupka javnog nadmetawa, odnosnoprikupqawa pismenih ponuda, uz uslov da seinvesticioni projekat realizuje i otpo~neindustrijska proizvodwa u roku od najvi{e trigodine od dana sticawa prava zakupa, uz obavezu


odràwa broja zaposlenih u periodu od pet godinanakon dostizawa pune zaposlenosti.

4. TR@I[NA VREDNOST ZAKUPA

Procenu trì{ne vrednosti zakupnineobjekata na dan 27.05.2019. godine sa~inilo jePreduze}e " SM-AgroEkonomik" doo Zrewanin,stalni sudksi ve{tak za ekonomsko - finansijskuoblast ( po re{ewu Ministarstva pravde br.740-05-04759/2010 od 06.07.2011. godine ) SlobodanGrbi}, dipl.oec.

"Procewena trì{na vrednost zakupnineposlovnog prostora u dinarima na mese~nom nivou na dan procene 27.05.2019. godine iznosi:

0,35 EUR/m² x 117.9511 rsd = 41,28 rsd/m ² (bezPDV-a)

0,42 EUR/m2 x 117.9511 rsd = 49,54rsd/m² (saPDV-om)

Za povr{inu koja }e se izdavati u zakupprocewena vrednost zakupnine na mese~nom nivouiznosi:

8.984,16 m² x 0,35 EUR = 3.144,46 EUR/ m² (bezPDV-a)

8.984,16 m² x 0,42 EUR/m2= 3.773,35 EUR/ m² (saPDV-om)

Odnosno: 3.144,46 EUR x 117.9511 rsd =

370.892,52 rsd/m² (bez PDV-a)

3.773,35 EUR/ m² x 117.9511 rsd = 445.070,78 (saPDV-om)

5. LICE OVLA[]ENO ZAPOTPISIVAWE UGOVORA O ZAKUPU

Lice ovla{}eno za potpisivawe ugovora ozakupu nakon, pribavqawa pozitivnog re{ewaKomisije za kontrolu dràvne pomo}i RepublikeSrbije i saglasnosti Skup{tine op{tine MaliZvornik je Predsednik op{tine Mali Zvornikgospodin Zoran Jevti}.

6. STICALAC PRAVA ZAKUPA BEZNAKNADE

Sticalac prava zakupa bez naknade je

Privredno dru{tvo MAYDENIM DOO MaliZvornik, sa poslovnim sedi{tem u MalomZvorniku, ul. Ribarska bb, mati~ni broj 21481254,PIB 21481254, {ifra delatnosti 4690 -Nespecijalizovana trgovina na veliko.

Preduze}e je osnovano 14.05.2019. godine, uMalom Zvorniku i bavi }e se proizvodwom ode}eod teksasa i ostale tekstilne ode}e namawene

izvozu. MAYDENIM Text ile Turkey posluje naglobalnom nivou, pojavila im se potreba zapro{irewem proizvodnih kapaciteta zbogpove}ane potra`we. Godi{we izveze gotoveproizvode u vrednosti od preko 10 miliona EUR.

Ovo im je prva investicija u RepubliciSrbiji.

S tim u vezi, preduze}e je uputilo dopisPredsedniku br. 06-951/2019 od 22.05.2019. godinekojim izraàva spremnost zapo{qavawa 500radnika ukoliko dobije u zakup bez naknade,neposrednom pogodbom, hale biv{eg Stare Pilane, sada u vlasni{tvu Op{tine, ukupne povr{ine odoko 9.211,42 m2) i to u prvoj godini od zakqu~ewaugovora zaposli 300 radnika i 200 radnika nakonadaptacije hale 4 a ne duè godinu dana odtrenutka adaptacije.

Zakonski zastupnici preduze}a su: BeratI{a{ir.

Upisani i u celosti upla}eni osnovnikapital iznosi 1.000.000,00 dinara, sa udelom od100 %.



PR

OJE

KC

IJA

BI

LA

NS

A U

SP

EH

A (

EU

R)

FA

ZA 1

2019

janu

ar

2019

Feb

r.

2019

mar

t

2019

apri

l

2019

maj

2019

juni

2019

jul

i

2019

avg

2019

sept

2019

okt

2019

nov

2019

dec

Kap

acit

etpr

oizv

odw

eA

rtik

al/m

es11

0.00

011

0.00

011

0.00

011

0.00

011

0.00

011

0.00

011

0.00

011

0.00

011

0.00

011

0.00

011

0.00

011

0.00

0

Pro

se~n

a en

a pr

odaj

e ar

t9,

29,

29,

29,

29,

29,

29,

29,

29,

29,

29,

29,

2

Isk

ori{

}eno

st k

apac

itet

a20

%30

%40

%50

%60

%80

%10

0%10

0%10

0%10

0%10

0%10

0%

Pro

izvo

dwa

(art

ikli

)22

.000

33.0

0044

.000

55.0

0066

.000

88.0

0011

0.00

011

0.00

011

0.00

011

0.00

011

0.00

011

0.00

0

Bro

j rad

nika

150

200

250

300

300

300

300

300

300

300

300

300

PR

IH

OD

202.

400

303.

600

404.

800

506.

000

607.

200

809.

600

1.01

2.00

01.

012.

000

1.01

2.00

01.

012.

000

1.01

2.00

01.

012.

000

Ops

tiad

min

istr

. tro

{ko

vi

Tro{

kovi

oso

bqa

43.5

0058

.000

72.5

0087

.000

87.0

0087

.000

87.0

0087

.000

87.0

0087

.000

87.0

0087

.000

Tro{

kovi

upr

avq

awa

35.0

0035

.000

35.0

0035

.000

35.0

0035

.000

35.0

0035

.000

35.0

0035

.000

35.0

0035

.000

Dru

gi o

ps i

adm

pos

lovi

24.2

8828

.336

32.3

8434

.408

36.4

3238

.456

40.4

8040

.480

40.4

8040

.480

40.4

8040

.480

Mar

keti

ng i

put

ovaw

e10

.000

10.0

0010

.000

10.0

0010

.000

10.0

0010

.000

10.0

0010

.000

10.0

0010

.000

10.0

00

Tro{

kovi

odr

àv

awa

5.00

05.

000

5.00

05.

000

5.00

05.

000

5.00

05.

000

5.00

05.

000

5.00

05.

000

Tro{

kovi

kon

sult

acij

a5.

000

5.00

05.

000

5.00

05.

000

5.00

05.

000

5.00

05.

000

5.00

05.

000

5.00

0

TRO

[K

OV

IP

RO

IZV

OD

WE

Cen

a pl

atna

85.8

0012

8.70

017

1.60

021

4.50

025

7.40

034

3.20

042

9.00

042

9.00

042

9.00

042

9.00

042

9.00

042

9.00

0

Se~

ewe

mat

er11

.000

16.5

0022

.000

27.5

0033

.000

44.0

0055

.000

55.0

0055

.000

55.0

0055

.000

55.0

00

Cen

e pr

awa

9.90

014

.850

19.8

0024

.750

29.7

0039

.600

49.5

0049

.500

49.5

0049

.500

49.5

0049

.500

Po{

tari

na (s

hipp

ing)

2.02

43.

036

4.04

85.

060

6.07

28.

096

10.1

2010

.120

10.1

2010

.120

10.1

2010

.120

Cen

e uv

oza

i iz

voza

2.02

43.

036

4.04

85.

060

6.07

28.

096

10.1

2010

.120

10.1

2010

.120

10.1

2010

.120

Tro{

kovi

23

3.53

630

7.45

838

1.38

045

3.27

851

0.67

662

3.44

873

6.22

073

6.22

073

6.22

073

6.22

073

6.22

073

6.22

0

Ope

rati

vna

dobi

t31

.136

3.85

823

.420

52.7

2296

.524

186.

152

275.

780

275.

780

275.

780

275.

780

275.

780

275.

780

Mar

à

oper

. dob

iti

-15,

4%-1

,3%

5,8%

10,4

%15

,9%

23,0

%27

,3%

27,3

%27

,3%

27,3

%27

,3%

27,3

%

Taks

a4.

670

579

3.51

37.

908

14.4

7927

.923

41.3

6741

.367

41.3

6741

.367

41.3

6741

.367

Am

orti

zaci

ja

37.2

9237

.292

37.2

9237

.292

37.2

9237

.292

37.2

9237

.292

37.2

9237

.292

37.2

9237

.292

Net

o do

bit

63.7

5740

.571

17.3

857.

522

44.7

5412

0.93

819

7.12

119

7.12

119

7.12

119

7.12

119

7.12

119

7.12

1

Mar

à

neto

dob

iti

-31,

5%-1

3.4%

-4,3

%1,

5%7,

4%14

,9%

19,5

%19

,5%

19,5

%19

,5%

19,5

%19

,5%


Projekcijabilansa

(E

UR) - F

aza

2

2020

jan

2020

feb

2020

mar

t

2020

apr

2020

maj

2020

juni

2020

jul

i

2020

avg

2020

sept

2020

okt

2020

nov

2020

dec

Kap

acit

etpr

oizv

odw

Art

ikal

/mes

110.

000

110.

000

110.

000

110.

000

110.

000

110.

000

110.

000

110.

000

110.

000

110.

000

110.

000

110.

000

Pro

se~n

acen

apro

daje

art

9,2

9,2

9,2

9,2

9,2

9,2

9,2

9,2

9,2

9,2

9,2

9,2

Isk

ori{

}eno

st k

apac

itet

a20

%30

%40

%50

%60

%80

%10

0%10

0%10

0%10

0%10

0%10

0%

Pro

izvo

dwa

(art

ikli

)22

.000

33.0

0044

.000

55.0

0066

.000

88.0

0011

0.00

011

0.00

011

0.00

011

0.00

011

0.00

011

0.00

0

Bro

j rad

nika

150

200

250

300

300

300

300

300

300

300

300

300

PR

IH

OD

202.

400

303.

600

404.

800

506.

000

607.

200

809.

600

1.01

2.00

01.

012.

000

1.01

2.00

01.

012.

000

1.01

2.00

01.

012.

000

Ops

ti a

dmin

istr

. tro

{ko

vi

Tro{

kovi

oso

bqa

43.5

0058

.000

72.5

0087

.000

87.0

0087

.000

87.0

0087

.000

87.0

0087

.000

87.0

0087

.000

Tro{

kovi

uup

ravq

awa

35.0

0035

.000

35.0

0035

.000

35.0

0035

.000

35.0

0035

.000

35.0

0035

.000

35.0

0035

.000

Dru

gi o

ps I

adm

pos

lovi

24.2

8828

.336

32.3

8434

.408

36.4

3238

.456

40.4

8040

.480

40.4

8040

.480

40.4

8040

.480

Mar

keti

ng i

put

ovaw

e10

.000

10.0

0010

.000

10.0

0010

.000

10.0

0010

.000

10.0

0010

.000

10.0

0010

.000

10.0

00

Tro{

kovi

odr

àv

awa

5.00

05.

000

5.00

05.

000

5.00

05.

000

5.00

05.

000

5.00

05.

000

5.00

05.

000

Tro{

kovi

kon

sult

acij

a5.

000

5.00

05.

000

5.00

05.

000

5.00

05.

000

5.00

05.

000

5.00

05.

000

5.00

0

TRO

[K

OV

IP

RO

IZV

OD

WE

Cen

a pl

atna

85.8

0012

8.70

017

1.60

021

4.50

025

7.40

034

3.20

042

9.00

042

9.00

042

9.00

042

9.00

042

9.00

042

9.00

0

Se~

ewe

mat

er.

11.0

0016

.500

22.0

0027

.500

33.0

0044

.000

55.0

0055

.000

55.0

0055

.000

55.0

0055

.000

Cen

e pr

awa

9.90

014

.850

19.8

0024

.750

29.7

0039

.600

49.5

0049

.500

49.5

0049

.500

49.5

0049

.500

Po{

tari

na (s

hipp

ing)

2.02

43.

036

4.04

85.

060

6.07

28.

096

10.1

2010

.120

10.1

2010

.120

10.1

2010

.120

Cen

e uv

oza

i i

zvoz

a2.

024

3.03

64.

048

5.06

06.

072

8.09

610

.120

10.1

2010

.120

10.1

2010

.120

10.1

20

Tro{

kovi

23

3.53

630

7.45

838

1.38

045

3.27

851

0.67

662

3.44

873

6.22

073

6.22

073

6.22

073

6.22

073

6.22

073

6.22

0

Ope

rati

vna

dobi

t31

.136

3,85

823

.420

52.7

2296

.524

186.

152

275.

780

275.

780

275.

780

275.

780

275.

780

275.

780

Mar

à

oper

ativ

ne d

obit

i-1

5,4%

-1,3

%5,

810

,515

,923

,027

,327

,327

,327

,327

,327

,3

Taks

a 4.

670

579

3.51

37.

908

14.4

7927

.923

41.3

6741

.367

41.3

6741

.367

41.3

6741

.367

Am

orti

zaci

ja

37.2

9237

.292

37.2

9237

.292

37.2

9237

.292

37.2

9237

.292

37.2

9237

.292

37.2

9237

.292

Net

o do

bit

63.7

5740

.571

17.3

857.

522

44.7

5412

0.93

819

7.12

119

7.12

119

7.12

119

7.12

119

7.12

119

7.12

1

Mar

à

neto

dob

iti

-31,

5%-1

3,4%

-4,3

%1,

5%7,

4%14

,9%

19,5

%19

,5%

19,5

%19

,5%

19,5

%19

,5%

Projekcija bilansa - KONSOLIDACIJA

2019 2020 2021

PRIHOD 8.905.600 21.049.600 24.288.000

OP[TI ADMINISTRATIVNI TRO[KOVI

Tro{kovi osobqa 957.000 2.001.000 2.088.000

Tro{kovi upravqawa 420.000 840.000 840.000

Drugi op{ti i administr. tro{kovi 437.184 922.944 971.520

Marketing i putovawa 120.000 240.000 240.000

Tro{kovi odràvawa 60.000 120.000 120.000

Tro{kovi konsultacija 60.000 120.000 120.000

TRO[KOVI PROIZVODWE

Cena platna 3.775.200 8.923.200 10.296.000

Se~ewe mater. 484.000 1.144.000 1.320.000

Cene prawa 435.600 1.029.600 1.188.000

Po{tarina (shipping) 89.056 210.496 242.880

Cene uvoza i izvoza 89.056 210.496 242.880

Tro{kovi 6.927.096 15.761.736 17.669.280

Operativna dobit 1.978.504 5.287.864 6.618.720

Marà operativne dobiti 22,2% 25,1% 27,3%

Taksa 296.776 793.180 992.808

Amortizacija 447.500 895.000 895.000

Neto dobit 1.234.228 3.599.684 4.730.912

Marà neto dobiti 13,9% 17,1% 19,5%

Obrtni kapital

- U projekcionom periodu koriste se prose~ni parametri obrtnog kapitala za 2018. godinu.

- Prema tome, prose~ni dani naplate potraìvawa od kupaca su predvi|eni na 60 dana.

- Pretpostavqa se da se sve platne obaveze realizuju tokom istog meseca proizvodwe.

- Po~etni obrtni kapital od 1.250.000 EUR planiran je u mesecu januaru 2019. godine.

- To ulagawe }e pokriti deficit koji proizlazi iz kasnih potraìvawa ra~una i osiguravapozitivan nov~ani tok.



PROJE

KCIJA

OBRTNOG KAPITALA (EUR)

2019

JAN

FEB

MART

APR

MAJ

JUNI

JULI

AVG

SEPT

OKT

NOV

DEC

Potr

aìva

we

ra~

una

1.25

0.000

020

2.400

303

.600

404.800

506.000

607.20

0809.600

1.01

2.000

1.01

2.000

1.01

2.000

1.01

2.000

Obav

eze

(bez

tak

si)

-233

.536

-307.45

8-3

81.380

-453

.278

-510

.676

-623

.448

-736.22

0-736.22

0-736.22

0-736.22

0-736.22

0-736.22

0

Net

o o

brtn

i k

apita

l1..016

.464

-307.45

8-178

.980

-149

.678

-105

.876

-117

.448

129.020

73.380

275.78

027

5.78

027

5.78

027

5.78

0

Kum

ulat

ivn

i o

brtn

i k

apita

l1.01

6.464

709.006

530.026

380.026

274.47

215

7.024

28.004

101.38

437

7.16

465

2.944

928.72

412

04.504

2020

JAN

FEB

MART

APR

MAJ

JUNI

JULI

AVG

SEPT

OKT

NOV

DEC

Potr

aìva

we

rac

una

1.01

2.000

1.01

2.000

1.21

4.000

1.31

5.600

1.41

6.800

1.51

8.000

1.61

9.20

0 01.82

1.600

2.024

.000

2.024

.000

2.024

.000

2.024

.000

Obav

eze

(bez

tak

si)

-969

.756

-1043

.678

-111

7600

-118

949

8-1

246896

-135

9668

-147

2440

-147

2440

-147

2440

-147

2440

-147

2440

-147

2440

Net

o o

brtn

i k

apita

l42

.244

-31.67

896.800

126.10

216

9.904

158.33

214

6.76

0349

.160

551.56

055

1.56

055

1.56

055

1.56

0

Kum

ulat

ivn

i o

brtn

i k

apita

l

1.24

6.74

81.21

5.070

1.31

1.87

01.43

7.972

1.607.87

61.76

6.20

81.91

2.968

2.26

2.12

82.81

3.688

3.365

.248

3.91

6.808

4.468.368

2021

JAN

FEB

MART

APR

MAJ

JUNI

JULI

AVG

SEPT

OKT

NOV

DEC

Potr

aìva

we

rac

una

2.024

.000

2.024

.000

2.024

.000

2.024

.000

2.024

.000

2.024

.000

2.024

.000

2.024

.000

2.024

.000

2.024

.000

2.024

.000

2.024

.000

Obav

eze

(pre

taks

i)

-147

2440

-147

2440

-147

2440

-147

2440

-147

2440

-147

2440

-147

2440

-147

2440

-147

2440

-147

2440

-147

2440

-147

2440

Net

o o

brtn

i k

apita

l55

1.56

055

1.56

055

1.56

055

1.56

055

1.56

055

1.56

055

1.56

055

1.56

055

1.56

055

1.56

055

1.56

055

1.56

0

Kum

ulat

ivn

i o

brtn

ikap

ita

l5.01

9.928

5.57

1.448

6.12

3.048

6.67

4.608

7.22

6.16

87.77

7.72

88.32

9.288

8.880.848

9.43

2.408

9.983

.968

10.535

528

11.087

088

Investicije (nastavak)Projekcije investicija

JEDINICACENA PO

JEDINICI(EUR)

BROJJEDINICA 2019 2020 ZBIR

Faza1

Proizvodna linija (jedna linija) 212.000 3 636.000 636.000

Rezac (189.000 USD) 162.540 1 162.540 162.540

Drugo (generatori, parni bojleri,elektricne instalacije..itd 500.000 1 500.000 500.000

Postrojewe za prawe i bojewe 1,729.400 1 1,729.400 1,729.400

Tro{kovi prawa i bojewa 100.000 1 100.000 100.000

Postrojewe za otpadne vode 60.000 1 60.000 60.000

Investicija obrtnog kapitala 1.250.000 1 1.250.000 1.250.000

Snabdevawe sirovinama za pokrivawe 1,5mes. Proizvodwe 5000 art dn x 1,3m dn x 33dana

3 214500 643.500 643.500

Faza 2

Proizvodna linija (jedna linija) 212.000 3 636.000 636.000

Reza~ (189.000 USD) 162.540 1 162.540 162.540

Drugo (generatori, parni bojleri,elektricne instalacije..itd 300.000 1 300.000 300.000

Postrojewe za prawe i bojewe 1,344.600 1 1,344.600 1,344.600

Snabdevawe sirovinama za pokrivawe 1,5mes. proizvodwe5000 art dn x 1,3m dn x 33dana

3 214500 643.500 643.500

UKUPNI ZBIR 5.081.440 3.086.640 8.168.080

Na osnovu napred iznetih pokazateqa svih projekcija o poslovawu, moè se zakqu~iti da preduze}e ne spada u grupu privrednih subjekata sa te{ko}ama u poslovawu (u smislu ~lana 2., stava 5. Uredbe opravilima za dodelu dràvne pomo}i), te mu moè biti dodeqena dràvna pomo}.

7. IZNOS DOZVOQENE DR@AVNE POMO]I

Zakon o kontroli dràvne pomo}i ("Slu`beni glasnik RS" br. 51/2009) dràvnu pomo} defini{ekao svaki stvarni ili potencijalni javni rashod ili umaweno ostvarewe javnog prihoda, kojim korisnikdràvne pomo}i sti~e povoqniji poloàj na trì{tu u odnosu na konkurente, ~ime se naru{ava ilipostoji opasnost od naru{avawa konkurencije na trì{tu.

Dràvna pomo} dodeqena u bilo kom obliku, koja naru{ava ili pretida naru{i konkurenciju natrì{tu, osim ako nije druga~ije propisano ovim zakonom, ili koja je suprotna zakqu~enimme|unarodnim ugovorima, nije dozvoqena.

U skladu sa ovim zakonom, moè biti dozvoqena dràvna pomo} koja se dodequje (~lan 5.):

1) radi unapre|ewa ekonomskog razvoja podru~ja Republike Srbije sa izuzetno niskimìvotnim standardom ili sa visokom stopom nezaposlenosti;

2) radi otklawawa ozbiqnog poreme}aja u privredi Republike Srbije ili izvo|ewa odre|enogprojekta od posebnog zna~aja za Republiku Srbiju;

3) za unapre|ewe razvoja odre|enih privrednih delatnosti ili odre|enih privrednih podru~jau Republici Srbiji, ukoliko se time ozbiqno ne naru{ava, niti postoji pretwa ozbiqnom naru{avawukonkurencije na trì{tu;


4) za unapre|ewe za{tite i o~uvawakulturnog nasle|a.

Davalac dràvne pomo}i je Republika Srbija, autonomna pokrajinai jedinica lokalnesamouprave, preko nadle`nih organa, i svakopravno lice koje upravqa i/ili raspolaè javnimsredstvima i dodequje dràvnu pomo} ubilo komobliku, a korisnik dràvne pomo}i je svakopravno i fizi~ko lice, koje u obavqawudelatnosti proizvodwe i/ili prometa robe i/ilipruàwa usluga na trì{tu, koristi dràvnupomo} u bilo kom obliku.

Kontrolu dràvne pomo}i u skladu sa ovimzakonom vr{i Komisija koju obrazuje VladaRepublike Srbije. Davalac dràvne pomo}i duànje da, pre dodele dràvne pomo}i, podnese prijavudràvne pomo}i Komisiji, koja re{ewem odlu~ujeo dozvoqenosti dràvne pomo}i.

Uredom o pravilima za dodelu dràvnepomo}i ("Sl. glasnik RS", br. 13/2010, 100/2011,91/2012, 37/2013, 97/2013 i 119/2014) se ure|ujupravila za dodelu dràvne pomo}i, odnosno zaocenu dozvoqenosti prijavqene, odnosno dodeqene dràvne pomo}i.

Ukupan iznos regionalne investicionedràvne pomo}i se izra~unava na bazi:

1. opravdanih tro{kova za po~etnainvesticiona ulagawa,

2. procewenih tro{kova zarada zanovootvorena radna mesta povezana sa ulagawem udvogodi{wem periodu,

3. kombinacijom metoda iz stava 1. ta~.1) i 2) ovog ~lana pod uslovom da pomo} neprema{i najpovoqniji iznos koji proizilazi izprimene jednog ili drugog na~ina izra~unavawa.

Op{tina Mali Zvornik opredelila se zaprocewene tro{kove zarada kao metod zaizra~unavawe dozvoqene dràvne pomo}i, s tim dadràvna pomo} moè iznositi do 50% tro{kovaprocewenih dvogodi{wih bruto zarada (netozarade sa svim pripadaju}im porezima idoprinosima), uz ispuwewe slede}ih uslova:

1. da radno mesto mora da bude nepo-sredno povezano sa po~etnom investicijom, aotvoreno u roku od tri godine od zavr{etkainvesticije,

2. da ulagawe mora da rezultira netopove}awem broja zaposlenih u privrednom subjektu u pore|ewu sa prose~nim brojem zaposlenih uproteklih 12 meseci, a u slu~aju da se neko radnomesto zatvori u tom periodu, mora se oduzeti odbroja novootvorenih radnih mesta,

3. da nova radna mesta budu o~uvana uperiodu od najmawe pet godina od datuma kada jeradno mesto prvi put popuweno.

Na osnovu napred navedenog i dostaqenogIzvoda iz biznis plana, izvr{en je obra~un iznosa

dozvoqene dràvne pomo}i preduze}u MAYDENIM

DOO Mali Zvornik za realizaciju Investicionog ulagawa u pogon za proizvodwu ode}e u MalomZvorniku koje obuhvata dodatna ulagawa od3.074.000,00 miliona EUR u opremu i zapo{qavawe novih 500 radnika.

Obra~un visine dràvne pomo}i

R.br. OPIS

Pros.mes.

brutozarada

Bruto zarade za 2 godine

U dinarima U evrima

1. Brutozarade 36.365,48 436.385.760,00 3.699.752,10

2.

Visinadozvoqene dràvnepomo}i

218.192.880,00 1.849.876,05

Prema zagarantovanoj minimalnoj prose~nojbruto zaradi za 2019. godini a na osnovu podatakaRZS (sa svim porezima i doprinosima) iznosi}e 36.365,48 .

Dvogodi{wi fond bruto zarada iznosi436.385.760,00 dinara, ili 3.699.752,10 EUR (sredwi kurs Narodne banke Srbije na dan 28.05.2019.godine u iznosu od 1 EUR = 117,95 dinara), tako davisina dozvoqene dràvne pomo}i iznosi218.192.880,00dinara, ili 1.849.876,05 EUR.

8. VREME TRAJAWA ZAKUPA BEZNAKNADE

8.1. Dozvoqena dràvna pomo} iznosi1.849.876,05 EUR, a procewena trì{na

vrednost zakupnine na mese~nom nivou 3.773,35 EUR tako da vreme trajawa zakupa bez naknade

moè biti do:

Po formuli:

(zbir prose~nih bruto zarada za period od 24meseca) : (godi{wi iznos zakupnine) = (brojgodina zakupa bez naknade);

1.849.876,05EUR : 45.280,2 EUR = 40,85godina

Imaju}i u vidu interese op{tineMali Zvornik kao i zahteve investitora smatramo da bi najcelishodnije bilo investitoru dati uzakup navedene nepokretnosti na period od 25godina.


9. EKONOMSKA ANALIZA OÊKIVANIHTRO[KOVA I KORISTI

9.1. O~ekivani tro{kovi

O~ekivani tro{kovi od izdavawa objekata uvlasni{tvu Op{tine bez naknade (u formiizostajawa naplate javnih prihoda) iznose218.192.880,00 dinara, ili 1.849.876,05 EUR.

9.2. Uticaj na javne prihode Op{tina iRepublike

Investitor je Pismom o namerama izraziospremnost da uloì oko 3.074.000,00 miliona EURu nabavku opreme i zaposli 500 radnika i to uprvoj godini od zakqu~ewa ugovora zaposli 300

radnika i 200 radnika nakon adaptacije hale 4 a ne duè godinu dana od trenutka adaptacije.Investicija bi bila realizovana za 2 godine, s tim da bi puna zaposlenost bila dostignuta ve} udrugoj godini. S obzirom da postoji zakonskaobaveza odràwa zaposlenosti u periodu od 5godina od momenta realizacije investicije,dostavqen je Izvod iz biznis plana sa projekcijom bilansa uspeha za 7 godina (2 godine su periodulagawa, tj. realizacije investicije, dodatne 5godine u kojima }e biti odràna zaposlenost odnajmawe 500 radnika).Iznosi su prera~unati uEUR po zvani~nom sredwem kursu na dan 27.05.2019. godine.

Analizom su obuhva}eni efekti na javneprihode i drugi ekonomski efekti koji se ti~usamo dodatnog zapo{qavawa novih radnika.


Projekcija bilansa uspeha MAYDENIM DOO Mali Zvornik- u EUR

Opis

Periodimplement

acijeProjekta

Puna zaposlenost

1 2 1 2 3 4 5

1. Ukupni prihodi 8.905.600 21.049.600 21.049.600 22.730.000 24.288.000 24.288.000 24.288.000

1.1. Izvoz 8.905.600 21.049.600 21.049.600 22.730.000 24.288.000 24.288.000 24.288.000

1.2. Doma}e trì{te 0 0 0 0 0 0 0

2. Ukupni tro{kovi 6.927.096 15.761.736 15.761.736 16.900.000 17.669.280 17.669.280 17.669.280

3. Ukupan profit 1.978.504 5.287.864 5.287.864 5.830.000 6.618.720 6.618.720 6.618.720

Projektovani bilans uspeha investitora osnov je za procenu pozitivnih efekata na javne prihodeOp{tine i Republike Srbije. O~ekivani javni prihod od realizacije investicije Op{tine je 74 %poreza na zarade, a Republike Srbije: 26 % poreza na zarade, celokupni doprinosi, porez na dobit icarine.

Op{tina Mali Zvornik ne}e ostvarivati dodatne prihode s obzirom da se radi o zakupu kao i poosnovu komunalne takse za isticawe firme na poslovnom prostoru.

Republika Srbija ne}e ostvarivati prihode po osnovu PDV-a, s obzirom da je celokupnaproizvodwa namewena izvozu.

Na osnovu bruto zarada iz projekcije bilansa uspeha investitora, izvr{en je obra~un neto zarada,poreza i doprinosa u skladu sa vaè}im propisima.

Projekcija bruto zarada- u EUR

O p i s Period ulagawa Period pune zaposlenosti Ukupno

I II III IV V VI VII

Neto zarade 1.184.754,99 1.184.754,99 1.184.754,99 1.184.754,99 1.184.754,99 1.184.754,99 1.184.754,99 8.293.284,95

Porezi na dohodak 80.077,03 80.077,03 80.077,03 80.077,03 80.077,03 80.077,03 80.077,03 560.539,22

Doprinosi, ukupno 585.044,03 585.044,03 585.044,03 585.044,03 585.044,03 585.044,03 585.044,03 4.095.308,18

Ukupno 1.849.876,05 1.849.876,05 1.849.876,05 1.849.876,05 1.849.876,05 1.849.876,05 1.849.876,05 12.949.132,34

O~ekivani javni prihodi Op{tina Mali Zvornik i Republike Srbije od realizacije investicije

preduze}a "MAYDENIM DOO Mali Zvornik":- u EUR

NAZIVPeriod ulagawa Period pune zaposlenosti

UkupnoI II III IV V VI VII

Prihodiop{tine MaliZvornik

59.257,00 59.257,00 59.257,00 59.257,00 59.257,00 59.257,00 59.257,00 414.799,02

1.1. 74% porezana dohodak 59.257,00 59.257,00 59.257,00 59.257,00 59.257,00 59.257,00 59.257,00 414.799,02

PrihodiRepublikeSrbije

20.820,03 20.820,03 20.820,03 20.820,03 20.820,03 20.820,03 20.820,03 145.740,20

2.1. 23 % porezana dohodak 20.820,03 20.820,03 20.820,03 20.820,03 20.820,03 20.820,03 20.820,03 145.740,20

U k u p n o: 80.077,03 80.077,03 80.077,03 80.077,03 80.077,03 80.077,03 80.077,03 560.539,22

10. OSTALI SOCIJALNI EFEKTI

Osim ve} navedenih i kvantifikovanih pozitivnih efekata na lokalni buyet, prihode lokalnogkomunalnog sektora, kao i buyet Republike Srbije,o~ekuju se i slede}i pozitivni socijalni efekti:

® porast nabavki roba i usluga od lokalnih snabdeva~a pruà {ansu znatnom broju privrednika i preduzetnika za {irewe sopstvenih biznisa,

® o~ekivane neto zarade u sedmogodi{wem periodu realizacije zna~ajno }e popraviti kupovnu mo} i ìvotni standard gra|ana, a naro~ito porodica novozaposlenih radnika,

® smawuje se broj nezaposlenih,

® pove}ava se broj regularno zaposlenih u privredi odnosno, za najmawe 500 lica sa redovnomzaradom i regulisanim doprinosima za socijalno osigurawe,

® uspe{na realizija ovog projekta uz saradwu sa lokalnom samoupravom, kao i efikasna lokalnaadministracija mogu biti primer dobre prakse i preporuka za dolazak drugih velikihinvestitora.

ZAKQUÂKUredba o uslovima, pribavqawu i otu|ewa nepokretnosti neposrednom pogodbom i davawa u zakup

stvari u javnoj svojini, odnosno pribavqawa i ustupawa iskori{}avawa drugih imovninskih prava, kao i postupci javnog nadmetawa i prikupqawa pismenih ponuda (Sl. glasnik RS br 16/2018) pruà mogu}nostlokalnim samoupravama koje su prema stepenu razvijenosti razvrstane u ~etvrtu grupu, ukqu~uju}i idevastirana podru~ja da nepokr etnosti daju u zakup bez naknade neposred nom pogodbom u ciqurealizacije projekta kojim }e biti otvoreno najmawe 100 novih radnih mesta na neodre|eno vreme.

Uredbom o pravilima za dodelu dràvne pomo}i definisano je da visina dozvoqene dràvne

pomo}i moè iznositi do 50 % opravdanih tro{kova, u slu~aju "MAYDENIM DOO Mali Zvornik"procewenih tro{kova zarada za novootvorena radna mesta povezana sa ulagawem u dvogodi{wem periodu.

Kako dvogodi{wi fond bruto zarada iznosi 436.385.760,00 din. ili 3.699.752,10 EUR

(sredwi kurs Narodne banke Srbije na dan 27.05.2019. godine u iznosu od 1 EUR = 117,95 dinara),odnosno na godi{wem nivou iznosi 218.192.880,00 dinara, ili 1.849.876,05 EUR, tako da vreme trajawazakupa bez naknade moè biti 25 godina kao prema zahtevima investitorima.


Procewena trì{na vrednost zakupnineposlovnog prostora u dinarima na mese~nom nivou na dan procene 27.05.2019. godine iznosi 41,28

din/m² ili 0,35 EUR, odnosno za celu povr{inu namese~nom nivou 370,892,52 dinara ili 3.144,46 EUR(bez PDV-a), tako da vreme trajawa zakupa beznaknade moè biti 25 godina.

Procewena trì{na vrednost zakupnineposlovnog prostora u dinarima na mese~nom nivou na dan procene 27.05.2019. godine iznosi

49,54rsd/m² ili 0,42 EUR, odnosno za ce lupovr{inu na mese~nom nivou 445.070,78 dinara ili 3.773,35 EUR (sa PDV-om), tako da vreme trajawazakupa bez naknade moè biti 25 godina.

Smatramo da op{tina Mali Zvornik ne}eostvarivati prihode po osnovu poreza na imovinui naknade za za{titu i unapre|ewe ìvotnesredine imaju}i u vidu aktuelne pozitivnepropise koji reguli{u ovu oblast, do eventualnogwihovog druga~ijeg regulisawa i stvarawazakonskog okvira za naplatu, s obzirom da se radio zakupu, kao ni po osnovu komunalne takse zaisticawe firme na poslovnom prostoru.

Pravno lice -zakupac poslovne zgrade nijeobveznik poreza na imovinu za tu nepokretnost(Mi{qewe Ministarstva finansija, br.430-00-00161/2019-04 od 19.03.2019. godine),jer nemaoporeziva prava iz ~lana 2.stav 1.Zakona oporezima na imovinu ("Sl.glasnik RS", br.26/01...99/18-US).

Odlukom o naknadi za za{titu i unapre|eweìvotne sredine op{tine Mali Zvornik("Sl.list op{tine Mali Zvornik " br. 02/10 ,02/11 i 05/18) propisano da se osloba|aju pla}awanaknade za za{titu i unapre|ivawe ìvotnesredine obveznici koji u poslovnim objektimakoji se nalaze na teritoriji op{tine MaliZvornik , u godini za koju se utvr|uje naknadazapo{qavaju vi{e od 200 (dvesta) radnika.Odredbe ~lana 87. stav 3. ta~ka 3) i stav 6. Zakonao za{titi ìvotne sredine ("Slu`beni glasnikRS", br. 135/04, 36/09, 36/09 - dr. zakon, 72/09 - dr.zakon, 43/11 - UC, 14 /16 i 76/18), kao i aktajedinica lokalne samouprave koja su done ta naosnovu ~lana 87. Zakona o za{titi ìvotnesredine ("Slu`beni glasnik RS", br. 135/04, 36/09, 36/09 - dr. zakon, 72/09 - dr. zakon, 43/11 - US , 14/16 i 76/18) prestale su da vaè 1. marta 2019. godine(~lan 278. stav 2. Zakona o naknadama zakori{}ewe javnih dobara).

Odlukom o lokalnim komunalnimtaksama ("Sl. list op{tine Mali Zvornik", broj08/13,03/14,12/15, 11/17, 5/18,14/18 i 02/19)-Tarifnibroj 1. propisano je da se osloba|aju pla}awakomunalne takse za isticawe firme obveznicikoji u poslovnim objektima koji se nalaze nateritoriji op{tine Mali Zvornik , u godini za

koju se utvr|uje taksa zapo{qavaju vi{e od 200(dvesta) radnika.

Na osnovu svega iznetog ukoliko bi po{li od prepostavke da na osnovu pozitivnih propisa ~ijese usvajawe o~ekuje, a kojem }e preciznije bitidefinisane oblasti naplate naknade za za{titu iunapre|ewe ivotne sredine, a da na osnovu istihzakupac eventualno nebih mogao biti oslobo|engore pomenute nadoknade u nastavku dajemo prikazdràvne pomo}i sa oslba|awem od naknade zaza{titu i unapre|ewe ìvotne sredine a premaprojekciji iz vaè}e Uredbe o kriterijumima zaodre|ivawe aktivnosti koje uti~u na ìvotnusredinu prema koli~ini zaga|ewa, odnosnostepenu negativnog uticaja na ìvotnu sredinukoji nastaje obavqawem aktivnosti, iznosimanaknada, uslovima za osloba|awe od pla}awanaknade ili weno umawewe, kao i kriterijumimakoji su od zna~aja za uticaj fizi~kih lica naìvotnu sredinu ( " Sl. Glasnik RS " br. 29/19 ).

Na osnovu dostupnih podataka i vaè}ihpozitivnih propisa naknada za za{titu iunapre|ewe ìvotne sredine iznosila bi35.623,60EUR na godi{wem nivou, odnosno na mese~nomnivou naknadi za za{titu i unapre|ewe ìvotnesredine iznosila bi2.968,64EUR.

Imaju}i u vidu delatnost kojom bi sepotencijalni investitor bavio op{tina MaliZvornik pre davawa u zakup gore navedenihnepokretnosti adaptirala je postoje}u trafostanicu snage do 1mw kako bi uve}ala vrednostimovine, stvorila boqe uslove za poslovawe atime i uve}ala cenu zakupa.

Ako se uz napred navedeno, imaju u vidu i ostali socijalni efekti (porast ìvotnogstandarda gra|ana, smawewe nezaposlenosti,porast zaposlenosti u privredi, posebnoprera|iva~koj industriji, poslovne {anse zarazvoj lokalnih malih i sredwih preduze}a ipreduzetnika, itd.) bitni za ocenu opravdanostidavawe objekata u zakup bez naknade, ekonomski jeopravdano i socijalno prihvatqivo davawe u zakup bez naknade objekata "Stara Pilana? uvlasni{tvu Op{tine korisniku dràvne pomo}i

"MAYDENIM DOO Mali Zvornik", za realizaciju Ulagawa u pogon za proizvodwom ode}e od teksasai ostale tekstilne ode}e namawene izvozu uMalom Zvorniku, na period od 25 godina.


Na osnovu ~lana 13. stav 4. Zakona opodsticajima u poqoprivredi i ruralnom razvoju("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj:10/2013, 142/2014, 103/2015 i 101/2016), ~lana 3 2.Zakona o lokalnoj samoupravi ("Slu`beniglasnik RS", broj:129/2007, 83/2014- dr.Zakon,101/2016 i 47/2018), Odlu ke o buyetuop{tine Mali Zvornik za 2019. godinu ('Sl. list op{tine Mali Zvornik', broj 21/18) ~lana 40.Statuta op{tine Mali Zvornik ("Slu`beni listop{tine Mali Zvornik", broj 21/18), na predlogpredsednika op{tine Mali Zvornik, uz prethodnusaglasnost Ministarstva poqoprivrede,{umarstva i vodoprivrede (a kt broj320-00-4869/2019-09 od 19.06.2019.godine),Skup{tina op{tine Mali Zvornik na sedniciodrànoj dana 21.06.2019.godine, donela je:

PROGRAM PODR[KE ZA SPROVO\EWEPOQOPRIVREDNE POLITIKE I

POLITIKE RURALNOG RAZVOJA ZAOP[TINU MALI ZVORNIK ZA 2019.

GODINU

I. OP[TE INFORMACIJE I TABELARNIPRIKAZ PLANIRANIH MERA

Analiza postoje}eg stawaGeografske i administrativne karakteris-

tike: Op{tina Mali Zvornik se nalazi u zapadnom delu Republike Srbije, u Sredwem Podriwu.Zapadnu granicu Op{tine (i dràvnu granicu)~ini reka Drina, sa severoistoka se grani~i saop{tinom Loznica, sa isto~ne strane saop{tinom Krupaw, a sa jugoistoka sa op{tinomQubovija. Na zapadnoj granici je me|udràvnigrani~ni prelaz sa Republikom Srpskom, koji senalazi u samom mestu Mali Zvornik, a nasuprotnoj obali reke Drine je mesto Zvornik. Povr{ina Op{tine je 184 km² , najmawa je uMa~vanskom okrugu (kojem administrativno pripada) i jedna od najmawih u Srbiji. Ukupan broj stanovnika po popisu iz 2011. godine je 12.482, aukupan broj doma}instava 4.220. Prose~naveli~ina naseqa je 15,3 km² . Na kilometarkvadratni dolazi 67,8 stanovnika, {to je znatnoispod proseka za Republiku Srbiju. Na podru~juOp{tine ima 10 katastarskih op{tina, 11registrovanih mesnih zajednica, 12 naseqenihmesta i 4 mesne kancelarije. Op{tina MaliZvornik je nerazvijena op{tina sa slaborazvijenom privredom, velikom nezapo{qeno{}u i izraènim procesom odliva radno sposobnogstanovni{tva. Uredbom o utvr|ivawu jedinstveneliste razvijenosti regiona i jedinica lokalnesamouprave za 2014. godinu ("Slu`beni glasnikRS",broj 104/2014) op{tina Mali Zvornikrazvrstana je u ~etvrtu grupu razvijenostiop{tina, odnosno u grupu tkz. devastiranihpodru~ija. Op{tina Mali Zvornik ima povoqan

geografski poloàj. Pruà se du` magistralnesaobra}ajnice Beograd - Bajina Ba{ta, kojapredstavqa glavni komunikacijski pravac Zapadne Srbije. Preko Uìca ova saobra}ajnica jepovezana sa Jadranskom magistralom. Ovimmagistralnim putem Op{tina je povezana sa svimve}im gradskim centrima u Republici: Loznicomkoja je udaqena 26 km, Qubovijom udaqenom 43 km,dok je od [apca koji je administrativni centar aujedno i najve}e mesto u Ma~vanskom okrugu,udaqena 81 km. Udaqenost Malog Zvornika odBeograda je 170 kilometara. Preko Novog mosta igrani~nog prelaza sa Republikom Srpskom, MaliZvornik je povezan sa magistralomZvornik-Tuzla-Sarajevo, kao i saobra}ajnimpravcem Bjeqina-Loznica-Bajina Ba{ta-Uìce.Povezanost sa ovako zna~ajnim magistralamapredstavqa veliku prednost za razvoj ove, ina~e,jedne od najmawih i najnerazvijenijih op{tina uRepublici Srbiji.

Prirodni uslovi i ìvotna sredina: ReqefOp{tine je veoma razu|en i uo~qivi su slede}itipovi: - uzajamni pojas aluvijalnih ravni uz samuDrinu i ~ija se {irina kre}e od nekolikodesetina metara, kao u Budi{i}u, do 3,5kilometara u Radaqu i Dowoj Borini; - predeodolinskih kosa i pobr|a od 200-500 mnv, kojikarakteri{u razbijena naseqa sa malomnaseqeno{}u; - pojas niskih planina i zaravni od500-856 mnv na Crnom vrhu, koji je najvi{a kotaOp{tine. Op{tina Mali Z vornik se nalaziizme|u 150-856 m.n.v. Naseqa Brasina i DowaBorina su breùqkasta, sa niìm brdima,dolinama i kotlinama, na 200-350 m.n.v, dok suostala naseqa brdska, sa vi{im dolinama ikotlinama na 350-600 m.n.v. Najvi{a kota op{tineje Crni vrh sa 856 m.n.v. Pedolo{kekarakteristike zemqi{ta su dinami~ne ipromenqive kategorije, od sudbinskog zna~aja,kako za vegetaciju i ìvi svet vezan za zemqi{te,tako i za poqoprivrednu proizvodwu kojomupravqa ~ovek. Pored pedolo{kih osobinazemqi{ta u smislu agrohemijskih i fizi~kih,nagib terena i ekspozicija su osobine koje imajuuticaj na izbor kultura koje se uzgajaju naodre|enoj teritoriji. Po pedolo{k imkarakteristikama na podru~ju Op{tineustanovqeni su slede}i tipovi zemqi{ta: crnicana kre~waku, sme|e rudo zemqi{te, parapodzol(ili padinski pseu doglej kao uslovnoproduktivno zemqi{te je najzastupqeniji tipzemqi{ta na ovom podru~ju), aluvijalno, sme|eskeletoidno zemqi{te na {kriqcima, sme|eskeletoidno zemqi{te na granitu i skeletkamewar. Najplodnije zemqi{te je aluvijalnogtipa. Ono je zastupqeno u atarima svih naseqa,ali u razli~itom obimu. Ratarske i povrtarskekulture se uzgajaju na aluvijalnim terenima.Vo}arske kulture su zastupqene na sme|e rudomzemqi{tu. Plitko zemqi{te crnice na kre~waku


je pogodno za pa{wake. Skelet kamewar jeneplodno zemqi{te. Procewuje se da

najkvalitetnija zemqi{ta, koja pripadaju I - IVbonitetnoj klasi, zauzimaju oko 12,12 %op{tinske teritorije, ali na wima su ve}imdelom izgra|ena naseqa. Osim oveneracionalnosti, mora se ukazati i na izgradwuindustrijske zone Malog Zvornika na zemqi{tu I

i II klase u zoni Zvorni~kog poqa na u{}uRadaqske reke. Aluvijalnim terenima pripada 700

ha (3,81% op{tine), boniteta I - III klase. Problem ovih zemqi{ta jeste ugroèniost poplavama,buji~nim i podzemnim vodama, naro~ito napodru~ju Zvorni~kog, Voqeva~kog i And ra~kogpoqa. Parapodzol koji je zastupqen u Radaqu i

Malom Zvorniku ~ini zemqi{ta II do IV

bonitetne klase. U predelu Gu~eva je zastupqenacrnica na kre~waku (planinsko zemqi{te). Unièm dolinskom pojasu zemqi{te je pogodno zaratarske kulture, dok u zoni pobr|a ima uslova zavo}arstvo. Klima ovog podru~ja jeumereno-kontinentalna. Leta su topla saprose~nom temperaturom vazduha, najtoplijegmeseca jula je izme|u 20 - 22 stepena. Zime suve}inom hladne, a temperatura najhladnijeg meseca januara kre}e se od 1 - 8 stepeni. Povr{inske ipodzemne vode Podru~je op{tine Mali Zvornik se odlikuje razgranatom hidrografskom mreòm. Na1 km2 povr{ine dolazi 1,1 km vodenog toka. Tozna~i da ovo podru~je ima ukupno 205 km reka nasvega 184 km2 povr{ine {to je iznad proseka uSrbiji. Dakle, ceo prostor je ispresecanvodotocima i izvori{tima koji pripadaju''drinskom slivu' ' {to zna~i da okosnicuhidrografije ovog podru~ja ~ini reka Drina. Drina spada u red hidrolo{ki relativno dobroizu~enih vodotoka u na{oj zemqi. Naziv Drina jeprema nekim autorima ilirskog porekla, dokdrugi autori navode da je postao od turske re~i''derin'' {to zna~i ''duboko''. U Sredwem veku jenazivana ''Drinos'' a u narodu ''Zelenika'' ili''Zelenka'' zbog zelene boje vode. Primarnirecipijent joj je reka Sava. Sa zna~ajnimelektroenergetskim i vodoprivrednimpotencijalom, Drina proti~e kroz teritorijuOp{tine Mali Zvornik u duìni od 33 km .Drenira celokupno podru~je i predstavqaregionalni erozioni bazis, kojem gravitirajubrojne wene pritoke. Glavni tokovi i wihovepritoke su paralelni i teku od istoka premazapadu, odnosno od istoka prema jugozapadu. Krozsami grad Mali Zvornik proti~u slede}e buji~nereke i potoci: \ukanovi}a potok, Bu~evski potoki Mo{tanica. Orlov potok predstavqa grani~nivodotok izme|u lozni~ke i malozvorni~keop{tine. Veo~a i Trebe{nica imaju tok dug oko 6km. Svi vodotoci na podru~ju op{tine MaliZvornik su vredni vodni resursi, ali se po zna~aju ipak razlikuju. Najzna~ajnije reke kao pritok eDrine su: Borinska reka, Radaqska reka,

Borawska reka i Velika reka. Reìm podzemnihvoda ove izdani je u direktnoj zavisnosti odreìma padavina. Kvalitet podzemnih voda, alionih koje su uzete kao potencijalna izvori{ta zavodosnabdevawe stanovni{tava op{tine MaliZvornik, je takav da u pogledu hemijskog sastavazadovoqavaju potrebne kriterijume i uslove oupotrebi vode za pi}e, dok prema bakteriolo{kom sastavu ne zadovoqavaju i potrebno je preduzetimere za wihovo obavezno hlorisawe pre upotrebe.Moè se zakqu~iti da op{tina Mali Zvornikraspolaè izuzetnim vodnim resursima koji nisuiskori{}eni u meri mogu}eg racionalnogkori{}ewa. Karakteristi~na geomorfolo{ka ihidrografska bogatstva prirodne sredine, koja jevelikoj meri o~uvana, glavni su aduti razvojasamog grada i cele op{tine Mali Zvornik. Rekekoje nisu u dovoqnoj meri iskori{}ene, trebaiskoristiti za proizvodwu elektri~ne energije iza poboq{awe vodosnabdevawa samog grada iseoskih naseqa u vi{im zonama, zatim zanavodwavawe zemqi{ta pod poqoprivrednimkulturama, za proizvodwu ribe, kao i za razvojugostiteqstva i turizma. Op{tina Mali Zvornikima komparativnu prednost {to se ti~e stawa io~uvanosti ivotne sredine. Povr{inski najvi{e prostora zauzimaju {ume, koje predstavqaju veliki prirodni potencijal ove op{tine.[uma kaoìvotna zajednica je stani{te mnogih biqnih iìvotiwskih vrsta i bogate su srne}om divqa~i,divqim sviwama, ze~evima, fazanima, divqimpatkama i jarebicama. Dodatno bogatstvo {umapredstavqaju {umski plodovi, pe~urke i lekovitobiqe. Od pe~uraka u zna~ajnijim kol i~inama senalaze lisi~arka i vrgaw. Na ovom podru~jurasprostrawene su slede}e vrste lekovitihbiqaka: hajdu~ka trava, kopriva, ho}u ne}u,kantarion, kleka, {ipurak, ze~ji trn, masla~ak,maj~ina du{ica, nana, lipa, breza. Svima jepoznato da je Drina najlep{a i naj~istijaplaninska reka na Balkanu, obdarena brojnimvrstama ribe, od kojih se u na{em delu toka moèprona}i: deverika, plotica, grge~, {aran, {tuka,som, mladica, pastrmka, liwak i mnoge druge.Prema povr{ini koju obuhvata (184 km2) MaliZvornik spada u mawe op{tine. [ume se prostiruna 9320 ha, ili 50,7% teritorije, a prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku Srbije za2013.godinu ukupna obrasla {umska povr{ina je8.860,72 ha ili 48,15 %. Ovi podaci ukazuju na~iwenicu da je Mali Zvornik zna~ajno nadma{iopo{umqenost u Ma~vanskom okrugu (2 3,0%) iSrbiji (26,7%). Tako|e po istom izvoru podataka u 2013. godini po{umqeno je 1,78 ha li{}arima i0,41 ha ~etinarima, a pose~ena drvna masa li{}ara

iznosi 26.210 m³ i 76 m³ . [ume na podru~ju MalogZvornika nalaze se u dru{tvenom - 55,1% i uprivatnom sektoru - 44,9%. [umama u dru{tvenomsektoru gazduje JP "Srbija{ume" - [umskogazdinstvo "Borawa". Listopadno drve}e se


prostire na oko 80% {umskih povr{ina, adominiraju bukove {ume. Od ostalih vrstaprisutni su: hrast kitwak, cer, grab i bagrem, a udolini Drine topola i vrba. Kvalitet {uma jepodignut na vi{i nivo po{umqavawem~etinarima. U drà vnom sektoru preovladavajuekonomske {ume - 84,6%. Na 15,4% {umskihpovr{ina nalazi se: {ibqaka - 6,2%, neobraslogzemqi{ta - 4,3%, za{titnih {uma - 2,9%,uzurpacija - 1,3% i izolovanih parcela za za{titu - 0,7%.

.

Stawe i trendovi u ruralnom podru~ju

Demografske karakteristike i trendovi:Demografske karakteristike i trendovi dati su uslede}oj tabeli: Broj i nacionalna strukturastanovni{tva Prema rezultatima popisa 2011.godine na teritoriji op{tine ìvi 12.482stanovnika sa dominantnim srpskimstanovni{tvom i stanovni{tvom pravoslavneveroispovesti. U pogledu nacionalnog sastavastanovni{tvo op{tine Mali Zvornik je dostahomogeno. Uzimaju}i u obzir podatke popisa iz2011. godine, Srbi u~estvuju u ukupnomstanovni{tvu sa 93,55 % dok ostatak od 6,45 %~ine nacionalne mawine me|u kojima se po brojunajvi{e isti~u Muslimani kojih prema datompopisu ima 376 ili 3,01%. Gustina naseqenostiOp{tina ima 12.482 stanovnika ili 67,8

stanovnika po km² {to je znatno mawa gustinanaseqenosti od republi~kog proseka koji iznosi

81,3 stanovnika po km². Starosna struktura Prose~na starost stanovni{tva na nivou celeop{tine je 42,39 godina. Udeo st anovni{tvastarosti do 20 godina u ukupnom stanovni{tvuop{tine iznosi 20,49%, stanovni{tva od 20-40godina 24,91%, stanovni{tva od 40-60 godina33,28% i stanovni{tva preko 60 godina starosti21,32%. Rodna struktura Na osnovu podataka koji se odnose na zvani~ne popise stanovni{tva moèse konstatovati da razvoj stanovni{tva op{tineMali Zvornik u kojoj prema rezultatima popisaìvi 12.482 stanovnika, od kojih 50,55% enskog i49,45 % mu{kog pola. o uporednim podacima izpopisa 2002. i 2011.godine beleì se padstanovni{tva na prostoru op{tine Mali Zvornik (-1594) ili 11,32%; o evidentan je trenddemografskog starewa - prose~na staroststanovni{tva u op{tini Mali Zvornik je 42,39godina, a indeks starewa je 114,8. o 20,49 % ukupnepopulacije ~ine deca i mladi do 20 godina. Polna struktura stanovni{tva je u odnosu 50,55%ènske, naspram 49,4 5% mu{ke populacije. Demografska kretawa Pr ema statisti~kimpodacima Republi~kog Zavoda za statistiku, brojstanovnika rastao je samo u periodu izme|u dvaposleratna popisa (1948-2002.godine), ina~e,op{tina Mali Zvornik je imala povoqne

populacione karakteristike u periodu1948-2002.godine. Buran rast broja stanovnika uposleratnom periodu je posledica visokogprirodnog prira{taja domicilnog stanovni{tvaali i izra{enog procesa doseqavawa zbogizgradwe HE ''Zvornik'' i razvoja prate}eindustrije. U navedenom periodu broj stanovnikauve}ao se za 5.040 ili za 55,38%. N akon togperioda, pozitivnog demografskog razvoja, zborte{ke socijalno ekonomske i politi~ke situacije(u procesu privatizacije mnogo stanovnika jeostalo bez zaposlewa), do{lo je do smawewaprirodnog prira{taja, {to je imalo za posledicuveliki pad broja stanovnika. Prirodni prira{taj kao direktan rezultat odnosa nataliteta imortaliteta, za period od posledwih deset godina ima negativnu vrednost, tako da je u 2011.godinibroj ìvoro|enih bio 96, a umrlih 147.

Starosna i polna struktura formiraju sekao rezultat dugogodi{wih promena nataliteta,mortaliteta i migracija. Polna struktura uranijem periodu imala je negativne tendencije koje su se manifestovale padom u~e{}a enskog pola u ukupnom stanovni{tvu. Uzrok tome je pove}anodliv ènskog mladog stanovni{tva iz oveop{tine, tako da je pove}ano u~e{}e mu{kogstanovni{tva. U periodu izme|u 2002. do 2011.godine dolazi do promene u polnoj strukturistanovni{tva, pri ~emu se pove}ava broje ènskepopulacije u odnosu na mu{ku pre svega zbogprocesa starewa stanovni{tva, jer je poznato daène duè ìve, kao i odliva mu{kog radnosposobnog stanovni{tva kao procesa ekonomskeemigracije. Dugogodi{wi pad nataliteta i veomaizraèna stopa emigrirawa mla|eg stanovni{tvaproizveli su veliki pad u~e{}a mladogstanovni{tva do 19 godina i naravno, pove}awesredove~nog stanovni{tva od 40-59 godina istarog (preko 60 godina).

Demografske karakteristike i trendovi

Naziv naseqa Popis 2002 Popis 2011 Tip naseqa

Mali Zvornik 4376 4407 Urbano

Amaji} 186 156 Seosko

Brasina 1663 1479 Seosko

Budi{i} 249 219 Seosko

Velika Reka 476 373 Seosko

Voqevci 719 617 Seosko

Dowa Borina 1731 1523 Seosko

Dowa Tre{wica 688 575 Seosko

Radaq 2497 2211 Seosko

Sakar 504 452 Seosko

Culine 389 291 Seosko

îtluk 238 179 Seosko

UKUPNO 14076 12482


Diverzifikacija ruralne ekonomije:Poqoprivreda kao jedna od osnovnih qudskihdelatnosti ima veliko zana~aj za na{u op{tinu.Proizvodwa hrane i energije ima strate{ kizna~aj za svaku dràvu. Za op{tinu Mali Zvornik karakteristi~no je da je sa po~etkom izgradwaHE''Zvornik'' do{lo do priliva velikog brojastanovnika koji su doseqeni iz svih krajeva biv{e SFRJ i radili su na izgradwi hidroelektrane apotom su ostali da rade i nastanili su se u na{ojop{tini, ali se nisu bavili poqoprivredom jernisu imali zamqi{te. Tako|e u procesuindustrijalizacije doma}e stanovni{tvo je po~elo da se zapo{qava u industriji i prate}imdelatnostima pa je napu{talo svoja imawa i timese smawivao obim poqoprivredne proizvodwe, aulagawa u osnovan sredstva su bila sve mawa.Ekonomska kriza i sankcije po~et kom 90- tihgodina dodatno je produbila ovaj proces tako da jepoqoprivreda podnela najve}i teret. Izostanakulagawa u osnovna sredstva doveo je do toga da jeprose~na starost mehanizacije u poqoprivredipreko 20 godina. Isti je slu~aj i sa zasadima vo}ai sa osnovnim stadima u sto~arstvu koji nisu adekvatno obnavqani. Glavne nosioce razvojapoqoprivrede u svakoj op{tini treba da buduzemqoradni~ke zadruge, pa je tako bilo i u na{ojop{tini, me|utim u napred navedenom periodu uprocesu privatizacije ova zadruga je prestala saradom tako da je ovaj problem dodatno uve}an.Samo uz podr{ku lokalne samouprave i dràvepoqoprivreda u budu}nosti moè da bude glavninosilac razvoja op{tine.. N ivo zaposlenosti,meren brojem zaposlenih na 1000 stanovnika,pokazuje znatno zaostajawe op{tine Mali Zvornik u odnosu na Republiku, ali i u odnosu nacelokupnu Ma~vansku oblast. Kada se u zme uobzir struktura zaposlenih po delatnostima za2013.godinu, moè se uo~iti da je najve}i brojzaposlenih na teritoriji op{tine Mali Zvornik u obrazovawu (14,4%), zatim u oblasti va|ewa rude i kamena (8,9%), u oblasti zdr avstvenog isocijalnog rada (7,6%) i u proizvodwi elektri~neenergije, gasa i vode (5,5%). Zna~ajno je naglasitida od ukupnog broja zaposlenih u op{tini MaliZvornik izuzetno veliki procenat ~ine privatnipreduzetnici (lica koja samostalno obavqajudelatnost) i zaposleni kod wih, ~ak 32,0%, {to jeznatno vi{e u odnosu na republi~ki prosek(22,0%) i prosek Ma~vanske oblasti (26,3%). .

Nivo zaposlenosti

Zaposleni u2013.godini

RepublikaSrbija

Ma~vanskaoblast

Op{tinaMali

Zvornik

Ukupno 1.715.163 50.441 1.505

U~e{}e èna% 46,2 46,1 39,1

Zaposleni upravnim licima 1.338.082 37.158 1024

Privatnipreduzetnici izaposleni kodwih

377.081 13.283 481

Broj zaposlenihna 1000stanovnika

239 172 124

Ruralna infrastruktura: Saobra}ajnainfrastruktura Prirodne predispozicijeposmatrane sa prostornog i fizi~ko-geografskogstanovi{ta i postoje}a konfiguracija zemqi{ta,ukazuju da op{tina Mali Zvornik ima relativnopovoqan saobra}ajno-komunikativni i strate{kipoloàj i daleko ve}i potencijal u odnosu nadosada iskori{}en. Uprkos ~iwe nici da jeOp{tina zna~ajnog prigrani~nog i tranzitnogpoloàja, jer raspolaè sa tri mosta -èlezni~kim, drumskim i pe{a~kim, koji jepovezuju sa Republikom Srpskom, ona premaZakonu o nedovoqno razvijenim podru~ijimaRepublike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 53/95), ashodno svojoj nerazvijenoj privrednoj strukturi inedovoqnoj opremqenosti infrastrukturnim isocijalnim sadràjima, spada u nedovoq norazvijene op{tine u Srbiji, sa svimkarakteristikama perifernih delova Republike. Drumski saobra}aj Povezanost Op{tine sabliìm i daqim okruèwem, kao i mreòmdrumskih saobra}ajnica u kojoj je od prioritetnogzna~aja mreà transevropskih magistrala nakojima se odvija najve}i deo me|unarodnog

transporta, ostvaruje se putem Ib reda br.28 Loznica-Mali Zvornik- Qubovija-Bajina Ba{ta i

delimi~no IIa reda Radaq- Radaqska Bawa- [arena Bukva. Brzu i laku integraciju u regionalne isvetske robno-nov~ane tokove, ovo podru~ije moè ostvariti samo uz dobru infrastrukturnuopremqenost, gde u prvom planu treba da egzistira saobra}ajna infrastruktura. Time }e se direktnouticati na sveobuhvatno i kvalitetno kori{}ewesvih raspoloìvih resursa, a prenosno i naaktivniji odnos ka razvojnim procesima Op{tine.

Putevi Ib reda kao osnovni nosioci saobra}ajaunutar Republike, sa ulog om povezivawa vi{edru{tveno - politi~kih i privrednih podru~ja icentara, odnosno opsluìvawa ~itave weneteritorije, po pravilu se prikqu~uju ili sepoklapaju sa Me|unarodnim putevima. Iako{ematski ve} formirani, wihova kapilarna


mreà se mora u dugoro~nom periodu konstantnofunkcionalno unapre|ivati, a oni se samikratkoro~no moraju odràvati u stawu tehni~keispravnosti propisane odgovaraju}im

standardima. Dràvni put I B reda broj 28Loznica-Mali Zvornik- Qubovija-Bajina Ba{ta,kao najzna~ajnija drumska saobra}ajnica podru~ja,proteè se paralelno sa tokom reke Drine celomduìnom Op{tine. Glavna je spona ovog delaRepublike sa slede}im primarnim drumskimtrajektorijama unutar dràve i {ire:

preko [apca nastavqa ka Beogradu, makroregionalnom centru Republike, i izlazi name|unarodne koridore: E-70, a preko we ga kaseveroistoku (Rumunija) i zapadu (Hrvatska)Evrope; i E-7 5, a preko wega ka severu(Ma|arska), istoku (Bugarska) i jugu (Mediteranu) Evrope; * preko Uìca iZapadno-moravskog koridora E-761, odnosno

dràvnog puta Ib reda (Uìce - â~ak - Pojate -Zaje~ar), povezuje podru~ije Op{tine sacentralnom i isto~nom Srbijom i daqe sa istokom Evrope; * preko Uìca i kor idora E-763povezuje podru~je Op{tine sa Ju`nim Jadranom(Crna Gora-Bar); ra~v aju}i se na teritorijiMalog Zvornika jedan krak ovog puta drumskimmostom preseca reku Drinu i stapa se sakoridorom E-762 koji nastavqa ka Sarajevu,povezuju}i Republiku Srbiju sa BiH. Nateritoriji Op{tine se nalaze dve benzinskestanice sa jedanaest to~ionih mesta, locirane ugradu Malom Zvorniku (Dowe naseqe i kod Novogmosta). Postoje}e stawe u sferi distribucijenafte i naftinih derivata potencijalnimpotro{a~ima, kvalitativno ne zadovoqava wihovepotrebe. Gustina i kvalitet postoje}e autobuskemreè su, u globalu, zadovoqavaju}i. Teritorijuop{tine pokrivaju slede}i autoprevoznici: ("Lastra" iz Lazarevca i "Raketa A.D" izLoznice) sa dovoqnim brojem prevoznih sredstava. Problem predstavqaju, po putnike nebezbedna,autobuska stajali{ta du` prevoznih trasa(neure|ena pro{irewa du` magistrale) i lokacije krajwih stanica u pojedinim mesnim zajednicama(obi~no centri mesnih zajednica). Ener getskainfrastruktura - Reka Drina, sa svojimcentralnim geografskim poloàjem i energetskim potencijalom, spada u najpovoqnije energetskeizvore Srbije. Hidroelektrana ''Zvornik'', kaonajnizvodnija stepenica sredweg toka reke Drine,jeste pribransko postrojewe sa dve ma{inskezgrade, jedne na levoj, a druge na desnoj obali, kojezajedno sa branom pregra|uju reku Drinu. Ovahidroelektrana ~ini osnovu energetskeinfrastrukture Malog Zvornika i u pogonu je ve}57 godina. Uz redovno odràvawe i kori{}ewe ona je u ovom periodu dala odgovaraju}i doprinosenergetskom sistemu Srbije. Za svojih 57 godinaneprekidnog rada HE ''Zvornik'' je proizvela preko 22 milijarde KWh elektri~ne energije i prebacuje

plan proizvodwe svake godine. Hidropotencijalpodru~ja Malog Zvornika nije u dovoqnoj meriiskori{}en. Pored Hidroelektrane ''Zvornik'',mogu}e je sagraditi vi{e mawih hidroelektranakoje bi doprinele proizvodwi daleko ve}ekoli~ine elektri~ne energije u odnosu nasada{wu proizvodwu. Hidropotencijal Drine iwenih pritoka, za izgradwu vi{enamenskih miniakumulacija i rezerve podzemnih voda pruàjupovoqne uslove za snabdevawe naseqa i industrije vodom. Postoji ~ak 13 lokaliteta veoma povoqnihza tu svrhu. Podru~je op{tine Mali Zvornikelektri~nom energijom snabdeva J.P.''Elektropodriwe'' -Loznica, koje je u sastavu J.P.''Elektrosrbija'' -Kraqevo. Elektri~na energija se prenosi ~etvoronaponskim sistemom (110/35/10/0,4KV), preko elektro-energetske prenosne mreè ielektroenergetskih objekata. Osnovni izvorsnabdevawa elektri~nom energijom za ~itavuOp{tinu je trafo-stanica 110/35 KV ''MaliZvornik''. Ova trafostanica je u sklopu razvodnogpostrojewa 110 KV Hidroelektrane ''Zvornik''. Izove trafo-stanice izgra|eni su dalekovodi zapravce Loznica-Ose~ina-Vaqevo i Loznica-Le{nica-[abac, ukupne duìne 25,5 m,kao i za pravac prema Republici Srpskoj u duìni od 550 m. Pored ove glavne trafo-stanice uMalom Zvorniku postoje jo{ dve trafo-stanice

35/10 KV ''Mali Zvornik I'' i ''Mali Zvornik II'', sapo dva transformatora od po 4 MVA. U narednomperiodu se planira zamena jednog transformatorau obe trafo-stanice od 4 MVA transformatoromod 8 MVA. Tako|e se planira demontaà

trafo-stanice ''Mali Zvornik II'' i izgradwa noveTS 35/10 KV, tipa zidana, maksimalnog kapaciteta

2 x 8 MVA. Ina~e, svako od seoskih naseqa imasvoje trafo-stanice za snabdevawe elektri~nomenergijom stanovni{tva na tom podru~ju, i to:Radaq 11, Dowa Borina 7, Brasina 12, Sakar 3,Budi{i} 2, Dowa Tre{wica 3, Amaji} 1, Culine 6, Velika Reka 6, i Voqevci 1 trafo-stanicu. [to se ti~e îtluka, Gorwi îtluk ima jednutrafo-stanicu, dok se Dowi itluk napaja strujom iz Culina. Najve}i problemi vezani za snabdevawe strujom u seoskim naseqima su, pre svega, niskinapon struje, mali broj trafo-stanica, velikaudaqenost, negde i po nekoliko km, niskonaponske mreè od ku}a, struja je u ve}ini monofazna, retko gde trofazna itd. Napon struje je od 220 i 380 V. Fiksna i mobilna t elefonija N a osnovupodataka dobijenih iz centrale preduze}a Telekom Srbija A.D., op{tina Mali Zvornik je samo jednood ~vornih podru~ja koja se nalaze i funkcioni{u u sastavu mre`ne grupe [abac. Na podru~juOp{tine se nalazi {est analognih telefonskihcentrala ~ije kapacitete koristi 3542telefonskih pretplatnika. Prema podacimaRepubli~kog zavoda za statistiku, gustinapostoje}e TT mreè, odnosno broj telefonskihprikqu~aka na 100 stanovnika na teritoriji


Op{tine je oko 23.2. Ovaj pokazateq je osetnoniì od istog za celu teritoriju Ma~vanskogokruga - oko 27.6, a daleko niì od proseka za celu teritoriju Republike Srbije - oko 33.3 Podru~ijeop{tine dobro je pokriveno signalima svihoperatera mobilne telefonije koji posluju nateritoriji Republike Srbije a to su ''Telekom-Srbija'', ''Telenor - Srbija'' i ''Vip mobile'', osimnekih perifernih delova op{tine, koji su slabonaseqeni. Po{to je Op{tina Mali Zvornikgrani~na op{tina, veliki deo teritorije jepokriven signalom mobilnog operatera kojiposluje na teritoriji Republike Srbije Po{te ipristup internetu Na podru~ju Op{tinefunkcioni{e pet po{tanskih {altera u glavnojpo{ti u samom gradu Malom Zvorniku i triugovorne po{te u mesnim zaje dnicama Radaq,Dowa Borina i Velika Reka. Postoje}i prostorniraspored po{tanskih ispostava i wihov broj, kaoi sam asortiman i kvalitet usluga koje onepruàju, odgovaraju trenutnoj broj~anojkoncentraciji i potrebama lokalnogstanovni{tva. U poslovawu internet provajderamonopol drì " Telekom" Srbija a svi drugoprovajderi moraju da koriste wegovu mreù. Upravqawe otpadom U Malom Zvorniku ne postoji deponija sme}a. Sme}e se odvozi na deponiju uLoznicu. Skupqawe i odvoèwe sme}a u Op{tinije kontejnerskog tipa. Na podru~iju cele op{tineMali Zvornik sme}e se svakodnevno odvozi nadeponiju (8- 10 tona sme}a dnevno) uz pomo}namenske mehanizacije JKP ''Drina'' iz MalogZvornika. Na terit oriji Op{tine nisuregistrovane divqe deponije ali je zabeleèno dapostoje 3 sme tli{ta. Pomenuto komunalnopreduze}e raspolaè sa 418 kontejnera zapremine

1,1 m³ , 15 kontejnera od 5 m ³ i 10 kontejnera zasakupqawe plasti~ne ambalaè koji se nalaze ugradskom delu op{tine. Industrijski otpad sesakupqa u samim privrednim subjektima u kojim jei nastao i na zakonom propisan na~in seskladi{ti i daje na reciklaù. Medicinski otpadkoji nastaje u domu zdravqa se sakupqa i nabezbedan na~in prevozi do postrojewa zaspaqivawe u [abac. Vodosnabdevawe Od ukupno 12 naseqa na teritoriji op{tine Mali Zvornik, JKP "Drina" pruà usluge vodosnabdevawa iodràvawa vodovoda u osam naseqa. Na sistemvodovoda pod ingerencijom JKP "Drina" ukupno je prikqu~eno 2.915 doma}instava, tj oko 8.700stanovnika op{tine Mali Zvornik. Vodu podupravom JKP koristi i 110 preduze}a i 193 radwe.Ukupno je zahva}eno 810.000 m3 vode , dok je 399.000 m3 isporu~eno vode za pi}e.Pod ingerencijom JKP "Drina" nije vodosnabdevawe u naseqima:Budi{i}, Amaji}, Voqevci i Dowa Tre{nica, kaoi u delovima naseqa Sakar, Brasina, Dowa Borina i velikom delu naseqa Radaq. Ta~nije, oko 3.700stanovnika Op{tine ne koristi vodu podingerencijom JKP. Vodosnabde vawe op{tine

Mali Zvornik, koje je u nadle`nosti JKP"Drina", bazira se na dva sistema: - centralnigradski vodovodni sistem Malog Zvornika;trenutno su u funkciji 2 kopana bunara ualuvijumu Drine (jedan u gradskom nasequ MaliZvornik i jedan u Brasini), a postoje i tri bu{ena bunara (2 nisu u funkciji, a tre}i [ipad je u fazi otvarawa) i - gravitacioni tip vodosnabdevawa

sa brojnih izvori{ta (Vla{ke wive I, Vla{ke

wive II, Gu~evo). Neka naseqa koriste samo jedanod ovih sistema (naseqe Sakar prikqu~eno je samo na centralni gradski vodovodni sistem, a naseqaD. Borina, Velika Reka, Radaq, Culine i îtluksamo na gravitacioni tip vodosnabdevawa), a nekaoba sistema (gradsko naseqe Mali Zvornik iBrasina). Kako je ve} spomenuto, oko 5.500 stanovnika Op{tine nije prikqu~eno niti najedan od ovih sistema u nadle`nosti JKP"Drina", ve} koristi sopstvene izvorevodosnabdevawa, koji nisu pod kontrolom JKP. Kvalitet vode za pi}e koja je pod ingerencijomJKP je zadovoqavaju}i i redovno se kontroli{e.Me|utim, kvalitet vode za pi}e sa izvori{ta kojaseosko stanovni{tvo koristi kao jedini ilialternativni vid vodosnabdevawa (poredsnabdevawa iz domena JKP), a koja nisu podingerencijom JKP "Drina" - diskutabilan je irazlikuje se u zavisnosti od lokacija, vremenskihprilika i sl. Kanalizaciona mreà Gradskakanalizacija projektovana je za 2.500ekvivalentnih stanovnika. U 2013. godini ukupnoje ispu{teno oko 249.000 m3 otpadnih voda izdoma}instava i oko 50.000 m3 otpadnih voda izobjekata pravnih lica, dok je 240.000 m3 ispu{teno otpadnih voda u sistem za odvo|ewe otpadnih voda. Pod kontrolom JKP "Drina" je kanalizacionisistem u gradskom nasequ Mali Zvornik i unajve}em delu Doweg Naseqa. Kanalizacionisistem u gradskom nasequ Mali Zvornik urelativno je zadovoqavaju}em stawu, mada uki{nom periodu dolazi do me{awa fekalnih iatmosferskih voda, {to predstavqa najve}iproblem u pruàwu ovih usluga. Za Dowe Naseqe,koje je u sastavu gradskog naseqa Mali Zvornik,samo je delimi~no ura|ena kanalizaciona mreà.Kanalizacija po selima ne postoji. Kanalizaciono pitawe je re{eno individualno, a samo pojedinamesta imaju neki vid centralne kanalizacionemreè, koji nije pod ingerencijom JKP "Drina". Toplovodna mreà Kvalitet usluge grejawa, kroztoplovodni sistem, koju pruà JKP "Drina", samo za gradsko naseqe Mali Zvornik, nazadovoqavaju}em je nivou. Uslugu grejawa ovogjavnog preduze}a koristi 455 doma}instava (oko10% ukupnog broja doma}instava u Op{tini),uglavnom u stanovima, sa povr{inom od 22.925 m2i 73 preduze}a, radwi i ustanova sa 12.419 m2prostora. Postoje}i toplovodni sistem je urelativno dobrom stawu, mada je jako optere}en, te se ne bi mogao pove}avati broj korisnika bez


izgradwe novih postrojewa. U narednom perioduJKP "Drina" o~ekuje odabir nove lokacije zaizme{tawe postoje}e toplovodne kotlarnice izpodrumskih prostorija stambene zgrade u centrugrada, uz neizbe`no obnavqawe dotrajalih kotlova i instalacija (cevi za toplovod). Gasovodna mreà Na podru~ju op{tine Mali Zvornik postojigasovodna mreà. JKP "Drina" gasom snabdeva "Srbijagas", odakle se on daqe distribuiradoma}instvima i industrijskim korisnicima. Udistributivnom gasovodu postoji potrebna rezerva gasa na osnovu koje se moè planirati nastavakgasifikacije za {iroku potro{wu, gde se mislipre svega na individualno stanovawe, maluprivredu i potencijalne nove privredne funkcijeu Malom Zvorniku.

Pokazateqi razvoja poqoprivrede

Poqoprivredno zemqi{te: Prema podacimaRZS za 2012. godinu ukupna povr{inaraspoloìvog poqoprivrednog zemqi{ta nateritoriji op{tine iznosi 5913 ha ili 32,13%ukupne povr{ine op{tine, od ~ega je 2723 hakori{}eno poqoprivredno zemqi{te ili 46,05 %od uku pno raspoloìvog poqoprivrednogzemqi{ta. Oranice i ba{te zauzimaju 938 ha,vo}waci 306 ha, livade i pa{waci 1372 ha.Prose~na veli~ina poqoprivrednog gazdinstva jeoko 1,3 ha.Najkvalitetnije obradivo zemqi{te senalazi u dolini reke Drine i wenih pritoka.Velike povr{ine zemqi{ta nalazi se ubrdsko-planinskom zale|u al i ga karakteri{enepovoqna konfiguracija i lo{eg kvalitetazamqi{ta. Po pedolo{kim karakteristikama napodru~ju Op{tine ustanovqeni su slede}i tipovizemqi{ta: crnica na kre~waku, sme|e rudozemqi{te, parapodzol (ili padinski pse udoglejkao uslovno produktivno zemqi{te jenajzastupqeniji tip zemqi{ta na ovom podru~ju),aluvijalno, sme|e skeletoidno zemqi{te na{kriqcima, sme|e skeletoidno zemqi{te nagranitu i skelet kamewar. Najplodnije zemqi{teje aluvijalnog tipa. Ono je zastupqeno u atarimasvih naseqa, ali u razli~itom obimu. Ratarske ipovrtarske kulture se uzgajaju na aluvijalnimterenima. Vo}arske kulture su zastupqene nasme|e rudom zemqi{tu. Plitko zemqi{te crnicena kre~waku je pogodno za pa{wake. Skeletkamewar je neplodno zemqi{te. Procewuje se da

najkvalitetnija zemqi{ta, koja pripadaju I - IVbonitetnoj klasi, zauzimaju 12,12% uk upnogpoqoprivrenog zemqi{ta, ali na wima su ve}imdelom izgra|ena naseqa. Osim oveneracionalnosti, mora se ukazati i na izgradwu

industrijske zone Malog Zvornika na zemqi{tu I

i II klase u zoni Zvorni~kog poqa na u{}uRadaqske reke. Aluvijalnim terenima pripada 700

ha (3,81% op{tine), boniteta I - III klase. Problem

ovih zemqi{ta jeste ugroèniost poplavama,buji~nim i podzemnim vodama, naro~ito napodru~ju Zvorni~kog, Voqeva~kog i And ra~kogpoqa. Parapodzol koji je zastupqen u Radaqu i

Malom Zvorniku ~ini zemqi{ta II do IV bonitetne klase. U predelu Gu~eva je zastupqena crnica nakre~waku (planinsko zemqi{te). U nièmdolinskom pojasu zemqi{te je pogodno za ratarske kulture, dok u zoni pobr|a ima uslova zavo}arstvo. Ukupno se navodwava 17 ha, a od toganajvi{e oranice i ba{te na 7 ha, vo}waci 6 ha i 1ha ostali stalni zasadi. Prema na~inu navodwavapovr{inski se navodwava 40,9 %, oro{avawem 11,4 % i sistemom kap po kap 47,7%. Prema izvorunavodwavawa iz podzemnih voda se navodwava 5,3%, povr{inskim vodama na gazdinstvu 29,1 %,povr{inskim vodama van gazdinstva 54,4%, vodomiz vodovoda 1,9% i ostalim izvorima navodwavawa 9,2%. Na teritoriji op{tine Mali Zvornik nepostoje sistemi za odvodwavawe i za{tituspoqa{wih i unutra{wih voda. Povr {ina od400,15 ha je u dràvnoj svojini, a po~ev od2008.godine od kada se na osnovu Godi{wegprograma ovo zemqi{te putem javnog nadmetawanudi u zakup, nije bilo zainteresovanih dapoqoprivredno zemqi{te u dràvnoj svojini uzmuu zakup. .

Vi{egodi{wi zasadi: Vo}arsku proizvodwuna ovom podru~ju op{tine Mali Zvornikkarakteri{e usitwenost parcela i tehnol ogijaproizvodwe na niskom nivou.Ukupna povr{ina pod vo}wacima je 306 ha, od toga je 253 ha planta`nih i 53 ha ekstezivnih. Iako su prirodni uslovipovoqni, zbog usitwenosti parcela i nepotpuneagrotehnike, prinosi vo}a su nestabilni. Zbognedostatka sezonske radne snage i zbog varijacijana trì{tu na ovim prostorima nema velikihkomercijalnih zasada. M alina Predstavqaekonomski vode}u vo}na vr sta na prostorimaop{tine Mali Zvornik. Sa izgradwom preradnihkapaciteta u dve hladwa~e ukupnog kapaciteta 300tona do{lo je do pove}awa zasada pod malinom,me|utim zbog organizacionih problema jednahladwa~a je prestala sa radom. Trenutne povr{ine pod malinom su oko 72 ha. Godi{wa proizvodwa se kre}e od 450-500 tona. Prednost maline u odnosuna ostale vo}ne vrste je u tome {to redovno ra|a i nema ve}ih oscilacija u godi{wem prinosu iima zagarantovan otkup Kupina Povr{ ine podkupinom su oko 8 ha. Za ovu vo}nu vrstu jekarakteristi~ne velike oscilacije u kvalitetu iotkupnoj ceni. Zbog toga povr{ine pod ovom poqoprivrednom kulturom zadwih godina su ustagnaciji, jer proizvo|a~i nisu nikada sigurnikakav finansijski rezultat mo gu da o~ekuju. [qiva [qiva je po povr{ini koji zahvata vode}avo}na vrsta na prostorima op{tine MaliZvornik. Oko 70% proizvodwe je prera|ivano u


rakiju a 30% za su{ewe. Na prostorima op{tineMali Zvornik krajem 70-tih i po~etkom 80-tihproizvodilo se do 70 tona suve {qive. U tri sela(Brasina, Radaq i D. Tre{nica) bile su izgra|ene industrijske su{are koje su bile u vlasni{tvu ZZ" Podriwe ". Zadwih 30 godina do{lo je dopostepenog prestanka sa radom navedene zadruge,smawenog interesovawa za proizvodwom ipreradom {qive, {to je imalo za posledicusmawewe broja stabala i povr{ina pod {qivom.Tako|e jedan od razloga za to je smawewe brojastanovnika u seoskim podru~jima tj. smawewebroja aktivnog poqoprivrednog stanovni{tva ali i pojava neizle~ivog virusnog obolewa {arke

{qive (Plum pox virus) koja se na ovimprostorima pojavila devedesetih godina pro{logveka. Trenutna povr{ina pod {qivom je oko 178ha. Od proizvedene koli~ine trenutno se preko95% se preradi na poqoprivrednim gazdinstvima(85% za proizvodwu rakije, 5% za su{ewe i 5% za prera|evine-yem, pekmez i sok) a preostalih 5%se plasira za konzum (pijace) izvoz i preradu. Ostalo vo}e Zbog nedostatka prera|iva~kihkapaciteta, poqoprivredni proizvo|a~i nisuna{li ekonomsku opravdanost tako da nema ve}ihzasada. Ostale vo}ne vrste po zna~aju na ovimprostorima su: jabuka 21 ha, kru{ka 6 ha , vi{we 2ha, orah 10 ha, , breskva 1 ha, kajsija 1 ha, le{nici2 ha, ostalo vo}e 6 ha. Na teri torijiop{tine Mali Zvornik zabeleèno je da 5poqoprivrednih gazdinstva ima zasade vinoveloze, ali povr{ine pod ovom kulturom zajedno su ispod 1 ha. .

Sto~ni fond: Sto~arsku proizvodwu napodru~ju op{tine karakteri{u konstantan padbroja grla stoke. Ova proizvodwa je u direktnojvezi sa ratarskom proizvodwom tj. sa mogu}no{}uda se obezbedi kabasta sto~na hrana. Broj grlapojedinih sto~arskih vrsta ~esto oscilira presvega zbog razli~itih trì{nih uslova. Odpreradnih kapaciteta, na podru~ju op{tine nepostoji mlekara, dok je izgra|ena i kratko vremeradila jedna klanica ali je zbog lo{e organizacije proizvodwe prestala sa radom. Sto~ni fond naindividualnim poqoprivrednim gazdinstvima~ine: goveda 541 od ~ega su krave 293, po rasnomsastavu 90% goveda su u tipu simentalskoggove~eta dok je 10% u tipu mle~nog gove~eta rasehol{tajn; sviwe 5882 od ~ega su krma~e 394; ovce7051 od ~ega su priplodne 4887; koze 442; kowi 40;koko{ke 31196; }urke 168; patke 129; guske 58;ostale ìvine 83. P~elarstvo je zastupqeno i urazvoju je zbog pogodne konfiguracije terena inepostojawa te{ke industrije ali i dobroorganizovanog udruèwa p~elara " Matica" ukupno ima 1370 ko{nica. Zbog konfiguracijeterena ovo podru~je ima bogatu hidrografskumreù i povoqne uslove za podizawe ribwaka presvega hladnovodnih-pastrmskih ribwaka. Trenutno postoji tri pastrm ska ribwaka.

Raspoloìvi kapaciteti za proizvodwupastrmke na podru~ju op{tine Mali Zvornik sutrenutno oko 10 tona godi{we a potencijal jesigurno 10- 20 puta ve}i.

Mehanizacija, oprema i objekti: Stawepoqoprivredne mehanizacije na teritorijiop{tine Mali Zvornik identi~no je stawu nateritoriji cele Republike, mehanizacija jezastarela, a prose~na starost je oko 30 godina.Prema popisu poqoprivrede iz 2012. godine nateritoriji na{e op{tine ima : Jednoosovinskihtraktora ukupno 171, od toga 168 su stariji od 10godina; dvoosovinskih traktora ima 328 od toga328 stariji od 10 godina; kombajna ima 5 i svi sustariji od 10 godina. Prikqu~ne ma{ine Premagore pomenutom popisu poqoprivredepoqoprivredna gazdinstva na podru~iju op{tineMali Zvornik raspolaù sa slede}im prikqu~nim ma{inama: bera~i kukuruza 18 plugovi 275,tawira~e 207, drqa~e 132, setvo-sprema~i 2,rotofreze 23, rastura~i mineralnog |ubriva 11,rastura~i stajwaka 1, sejalice 86, prskalice 112,prikolice 215 i kosilice 192. Objekti za sme{tajstoke na poqoprivrednim gazdinstvima Objektiza sme{taj goveda 475, objekti za sme{taj sviwa1062, objekti za sme{taj koko{aka nosiqa 1436,objekti za sme{taj ostale stoke 911. Obejkti zasme{taj poqoprivrednih proizvoda na gazdinstvu Ko{evi za kukuruz 697, ambari 411, silosa nateritoriji op{tine nema. Su{are i objekti zasilaù na gazdinstvu Su{are 13 i 5 objekta zasilaù. Obje kti za sme{taj poqoprivrednihma{ina i opreme i hladwa~e na poqoprivrednomgazdinstvu Objekata za sme{taj poqoprivrednihma{ina i opreme imamo 302, i nemamo hladwa~ana poqoprivrednom gazdinstvu. Staklenici iplastenici na gazdinstvu: Staklenika 1 iplastenika 37, a ukupna povr{ina iznosi 1950 m2. .

Radna snaga: Gazdinstva prema broju ~lanova i stalno zaposlenih na gazdinstvu ima ukupno 2092,od toga 1-2 lica 1734, 3-4 lica 329, 5-6 lica 196 i 7i vi{e lica 1. ^lanovi gazdinst va i stalnozaposleni na gazdinstvu prema polu i pravnomstatusu gazdinstva ^lanovi gazdinstva i stalnozaposleni na gazdinstvu ukupno ima 4037 od toga1760 èna i 2277 mu{karaca, na porodi~nomgazdinstvu je zaposleno 4034, od toga 1760 ~ineèna , 2274 ~ine mu{karci. Na gazdinstvu pravnoglica ima 3 zaposlena od i svi zaposle ni sumu{karci. ^lanovi g azdinstva i stalnozaposleni na porodi~nom gazdinstvu prema poluUkupno ima 2080 gazdinstava od toga su na 307nosioci ène, a na 1773 mu{karci. ^lanovaporodice i ro|aka koji su obavqalipoqoprivrednu aktivnost na gazdinstvu ima 1954od toga 1453 èna i 501 mu{karac. Stalnozaposlenih na gazdinstvu nema. Godi{we radne


jedinice angaòvane radne snage na poqoprivrediGodi{we radne jedinice angaòvane radne snagena poqoprivredi ima 1366 od toga nosiocagazdinstava 663, a od toga ène su 89. ^lanovaporodice i ro|aka koji su obavqalipoqoprivrednu aktivnost na gazdinstvu ima svega685 od toga 537 èna i 148 mu{karaca. Stalnozaposlenih na gazdinstvu ima 2 i svi zaposleni sumu{karci. [to se ti~e sezonske radne snage iradne snage pod ugovorom ima 33 radnika. ^lanovi gazdinstva i stalno zaposleni nagazdinstvu prema intervalima godi{we radnejedinice Godi{wih radnih jedinica ima 1349, kojeostvari 4037 lica. Upravnici (menayeri) nagazdinstvima Ukupno ima 2092 upravnika, od toga321 èna i 1771 mu{karac. [to se ti~e nivoaobu~enosti 1463 ima samo poqoprivredno iskustvo ste~eno praksom, 18 ima kurseve iz oblastipoqoprivrede, 7 ima poqoprivrednu sredwu{kolu, 538 ima drugu sredwu {kolu, 16 imapoqoprivrednu vi{u {kolu ili fakultet i druguvi{u {kolu ili fakultet ima 50. Onih koji supoha|ali kurseve o poqoprivredi u 2012 godine je24. Gazd instva prema drugim profitabilnimaktivnostima u vezi sa gazdinstvom Ukupno ima136, od toga preradom mesa se bavi 3, preradommleka 53, preradom vo}a i povr}a 11, preradomdrugih poqoprivrednih proizvoda 4. Obradomdrveta se bavi 71, aktivnosti u {umarstvu ima 2, uturizmu 1, narodnoj radinosti 1, uzgoju ribe 1,radom na osnovu ugovora u oblasti poqoprivrede6, i radom na osnovu ugovora u drugoj oblasti 2. .

Struktura poqoprivrednih gazdinstava:Ukupan broj poqoprivrednih gazdinstava nateritoriji op{tine je 2092 a od ukupnog brojadoma}instava popoprivredna su 49,5 7 %. Premaveli~ini kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{taod 2092 gazdinstava bez zemqi{ta je 128gazdinstava, mawe od 1 ha je 1117, izme|u 1 i 2 ha je425 od 2 -5 ha je 340 i od 5-10 ha 74. Broj uslovnihgrla gazdinstva je 3070 grla, od toga mawe od 4 UGima 2008, od 5-9 UG 77, 10-14 UG 4, od 15-19 UG 2, od 20-49 UG 1. .

Proizvodwa poqoprivrednih proizvoda:Glavni problem op{tine Mali Zvornik koji seti~e masovnije proizvodwe poqoprivrednihproizvoda su usitwenost parcela i nedovoqnaedukacija proizvo|a~a, koji ne primewuju udovoqnom obimu agrotehni~ke mere. Zastarelamehanizacija tako|e predstavqa problem kojilo{ijom obradom zemqi{ta dovodi do mawegprinosa. Zbog konfiguracije terena na teritorijiop{tine {to se ti~e biqne proizvodwenajzastupqeniji su kukuruz, p{enica, je~am,lucerka, duvan i krompir. Zastupqene su i drugebiqne vrste ali su to u mawim povr{inam i zasopstvene potrebe. Prose~an prinos kukuruza je3.855 kg/ha, {to ukupno iznosi oko 3.980 t; prinos

p{enice je 3.559 kg/ha, {to ukupno iznosi oko 210t; prose~an prinos lucerke je 4.072 kg/ha, {toukupno iznosi 1205 t; prose~en prinos deteline je 4.160.kg/ha {to ukupno iznosi oko 1090 t iprose~an prinos krompira je oko 4.835 kg/ha {to je ukupno oko 527 t. Vo}arstvo je zastupqeno uslede}im kulturama: zasadi pod {qivom dajuprose~an prinos od 22,1 kg po stablu {to ukupnoiznosi oko 1258 t; malina u proseku daje prinos od 6 t po ha, {to ukupno iznosi 450 t; kupina uproseku daje prinos od oko 7 t {to ukupno iznosioko 56 t. Od st o~arstva najsastupqeniji sugovedarstvo, ov~arstvo, p~elarstvo i ribarstvo.Govedarstvo je zastupqeno u planinskimpredelima, i broj po doma}instvo je oko 1- 5 grla,ov~arstvo je zastupqenije i broj po farmi sekre}e od 5-40 grla. P~elarstvo je zastupqeno i udaqem je razvoju, zbog nepostojawa te{keindustrije i dobrog prostora za ispa{u p~ela.Zbog dobrih karakteristika vodne mreè na na{oj teritoriji ima 3 pastrmska ribwaka, planinskereke i ~ista ne zaga|ena voda su preduslov da se iz na{ih ribwaka proizvodi kvalitetna riba. Krajem devedesetih godina pro{log veka na Zvorni~komjezeru izgra|ena su ukupno 4 ribwaka za kavezniuzgoj {arana koji su raspolagali sa oko 70 kavezai kapacitetom od 250 tona konzumnog {arana.Nakon nekoliko godina proizvodwe, svi ribwacisu zatvoreni zbog velikog rizika u proizvodwi jer su u velikoj poplavi 2010. godine svi kavezi sakonzumnim {aranom uni{teni. Z a bavqeweorganskom proizvodwom postoje izvanredni uslovi ali za sada nije zastupqena ta vrsta proizvodwe,tako da nema proizvo|a~a sertifikovanihorganskih poqoprivrednih proizvoda, iakopostoje zemqi{ta koja nikada do sada nisutretirana agrohemijskim sredstvima

Zemqoradni~ke zadruge i udruèwapoqoprivrednika: Zadrugarstvo na podru~ijuop{tine Mali Zvornik ima dugu tradiciju a prvezadruge po~ele su da se osnivaju odmah posledrugog svetskog rata. Jedne od najve}ihzemqoradni~kih zadruga u tada{woj dràviuop{te bila je ZZ " Bo{ko Markovi}" Imala jepreko 300 zaposlenih i bila je veomaprofitabilna ali je iz politi~kih razlogauga{ena. Posle we osnovana je ZZ " Podriwe"koja se uglavnom nije bavila poqoprivrednomproizvodwom nego trgovinom sto~nom hranom idrvnim sortimentima. Poqoprivrednici uglavnom imaju lo{e iskustvo sa zadrugarstvom, bilo jepoku{aja osnivawa jo{ tri zadruge ali nikad nisupo~ele sa radom. Na podru~iju M.Z. Velika Reka u2016 godini zapo~ela je sa r adom ZZ "Neva~e",koja se bavi nabavkom i prodajom kvalitetnihpriplodnih grla stoke i proizvodwem povr}a.Zadrugarstvo je va`no zbog usitwenosti parcela i nedovoqnih finansijskih ni stru~nih kapaciteta,posebno zbog predstoje}ih programa i projekata od strane EU. Proizvo|a~kih udruèwa tako|e nema


i nisu zastupqena, a samo udruìvawem mawesitnih proizvo|a~a i prera|iva~apoqoprivrednih proizvoda mogu}e je da postanukonkurenti na trì{tu i poku{aju obezbediti{to boqi plasman proizvoda. .

Transfer znawa i informacija: Kada je upitawu funkcionisawe sistema prenosa znawa iinformacija na nivou op{tine Mali Zvornik,moramo ista}i da nije na nekom zavidnom nivou, agotovo da i ne postoje obuke poqoprivrednihproizvo|a~a od strane obrazovnih iistraìva~kih ustanova i organizacija. Napodru~ju op{tine, nezavisno od Op{tinskeuprave, imamo aktivnu svega jednu PSSS, i toPSSS "Poqosavet" Loznica, koja ima odre|enbroj gazdinstava koja obilazi i daje im savete u

toku godine. Tako|e PSSS "Poqosavet" odràvadva puta godi{we predavawa i edukujepoqoprivredne proizvo|a~e. Proizvo|a~i tako|einformacije i pomo} dobijaju od stru~ne slu`bekoja deluje u okviru Op{tinske uprave i kojapomaè poqoprivrednicima u procesuregistracije, obnove registracije doma}instava iinformisawa u vezi uredbi i pravilnika kojedonosi Vlada Republike Srbije a isto takoorganizuje dva do tri stru~na predavawa odeminentnih stru~waka za odre|ene oblastipoqoprivredne proizvodwe, naj~e{}e predava~a sa poqoprivrednog fakultata iz Beograda. Transferinformacija do poqoprivrednih proizvo|a~a unajve}ij meri ide preko lokalne radio stanice. .


TABELARNI PRIKAZ PLANIRANIH MERA

I FINANSIJSKIH SREDSTAVA

Tabela 1. Mere direktnih pla}awa

Redni broj Naziv mere [ifra mere

Planiranibuxet za

teku}u godinubez prenetih

obaveza (uRSD)

Iznosposticaja po

jedinici mere (apsolutni

iznos u RSD)

Iznospodsticaja pokorisniku (%)

(npr. 30%,50%, 80%)

Maksimalniiznos

podr{ke pokorisniku

(ako jedefinisan)

(RSD)

Preneteobaveze

1 Regresi 100.1 200.000,00 2.000,00 100 0,00 0,00

UKUPNO 200.000,00

Tabela 2. Mere kreditne podr{ke

Redni broj Naziv mere [ifra mere

Planiranibuxet za

teku}u godinubez prenetih

obaveza (uRSD)

Iznosposticaja po

jedinici mere (apsolutni

iznos u RSD)


(npr. 30%,50%, 80%)

Maksimalniiznos

podr{ke pokorisniku

(ako jedefinisan)

(RSD)

Preneteobaveze

1 Kreditnapodr{ka 100.2 500.000,00 0,00 100 0,00 0,00

UKUPNO 500.000,00

Tabela 3. Mere ruralnog razvoja

R. br. Naziv mere [ifra mere

Planiranibuxet za

teku}u godinu bez prenetih

obaveza (uRSD)


(npr. 30%,50%, 80%)

Maksimalniiznos

podr{ke pokorisniku

(ako jedefinisan)

(RSD)

Preneteobaveze

1 Investicije u fizi~ku imovinupoqoprivrednih gazdinstava 101 9.500.000,00 70 400.000,00 0,00

2 Upravqawe rizicima 104 1.950.000,00 100 0,00 0,00

3 Odr`ivo kori{}ewe poqoprivrednogzemqi{ta 201.1 500.000,00 100 0,00 0,00

4 Investicije za unapre|ewe i razvojruralne infrastrukture i usluga 301 148.172.600,00 100 0,00 0,00

5Unapre|ewe ekonomskih aktivnosti naselu kroz podr{ku nepoqoprivrednimaktivnostima

302 1.500.000,00 70 400.000,00 0,00

6

Ekonomske aktivnosti u ciqu podizawakonkurentnosti u smislu dodavawavrednosti kroz preradu kao i na uvo|ewei sertifikacija sistema bezbednosti ikvaliteta hrane, organskih proizvoda iproizvoda sa oznakom geografskogporekla na gazdinstvima

304 3.000.000,00 70 800.000,00 0,00

UKUPNO 164.622.600,00

Tabela 4. Posebni podsticaji


Planiranibuxet zateku}u

godinu bezprenetih

obaveza (uRSD)

Iznosposticaja

po jedinicimere

(apsolutniiznos u

RSD)

Iznospodsticaja

pokorisniku(%) (npr.30%, 50%,

80%)

Maksimalni iznos

podr{ke pokorisniku

(ako jedefinisan)

(RSD)

Preneteobaveze

1 Podsticaji za promotivne aktivnostiu poqoprivredi i ruralnom razvoju 402 100.000,00 0,00 100 0,00 0,00

UKUPNO 100.000,00

Tabela 5. Mere koje nisu predvi|ene u okviru mera direktnih pla}awa, mera kreditne podr{ke, mera ruralnog razvoja i posebnih podsticaja


Planiranibuxet za teku}u

godinu bezprenetih

obaveza (u RSD)

Iznosposticaja po

jedinici mere(apsolutni

iznos u RSD)

Iznospodsticaja pokorisniku (%)(npr. 30%, 50%,

80%)

Maksimalniiznos podr{kepo korisniku

(ako jedefinisan)

(RSD)

Preneteobaveze

UKUPNO

Tabela 6. Tabelarni prikaz planiranih finansijskih sredstava

Buxet Vrednost uRSD

Ukupan iznos sredstava iz buxeta AP/JLS planiranih za realizaciju Programa podr{ke za sprovo|ewepoqoprivredne politike i politike ruralnog razvoja (bez prenetih obaveza) 165.422.600,00

Planirana sredstva za direktna pla}awa 200.000,00

Planirana sredstva za kreditnu podr{ku 500.000,00

Planirana sredstva za podsticaje merama ruralnog razvoja 164.622.600,00

Planirana sredstva za posebne podsticaje 100.000,00

Planirana sredstva za mere koje nisu predvi|ene u okviru mera direktnih pla}awa, kreditne podr{ke i u okvirumera ruralnog razvoja 0,00

Prenete obaveze 0,00


Ciqna grupa i zna~aj promene koja se o~ekujeza korisnike: Ciqna grupa ovog programa: -registrovana poqoprivredna gazdinstva-fizi~kalica (ukqu~uju}i preduzetnike) - i pravnalica, registrovana u Nacionalnom registrupoqoprivrednih gazdinstava u skladu sa Zakonomo poqoprivredi i ruralnom razvoju. Nakonsprovo|ewa ovog programa o~ekivawa su da }epoqoprivredna gazdinstva pove}ati efikasnost ikonkurentnost na trì{tu. Zbog visoke stopenezaposlenosti, povoqnih prirodnih uslova zarazvoj poqoprivrede op{tina Mali Zvornikodlu~ila je da izdvoji zna~ajna sred stva za ovunamenu u ciqu pove}awa samozapo{qavawa napoqoprivrednim gazdinstvima. Na teritorijiop{tine postoje dobri uslovi za razvoj vo}arstva( malina, kupina, {qiva...) i sto~arstva ( ov~arstvo i kozarstvo...). Ovim putem op{tina èli dapodstakne poqoprivredne proizvo|a~e da se baveovim sektorom poqoprivrede i da se napraviodre|ena baza za razvoj i drugih granapoqoprivrede za koje postoje dobri preduslovi. .

Informisawe korisnika o mogu}nostima koje pruà Program podr{ke za sprovo|ewepoqoprivredne politike i politike ruralnograzvoja: Informisawe potencijalnih korisnika oProgramu vr{i}e se na slede}e na~ine: -Prekolokalne radio stanice, tako {to }e seobave{tavati gra|ani o na~inu i rokovima zapodno{ewe prijava; -Na oglasnim tablamaop{tine i svih mesnih zajednica na teritorijiop{tine, a svakako za detaqnije informacijekontaktira}e se pred sednici MZ; -Na sajtuop{tine Mali Zvornik tako {to }e se nanaslovnoj strani nalaziti vest sa informacijamau vezi Programa i svom potrebnom dokumentacijom za konkurisawe; -Preko dru{tvenih mreà; -Upoqoprivrednoj stru~noj slu`bi gra|ani }e mo}ida dobiju bliè informacije o samom Programukao i da im se pomogne oko samog popuwavawazahteva. .

Monitoring i evaluacija: Monitoring nadsprovo|ewem ovog programa sprovodi}e Komisija za realizaciju Programa podr{ke za sprovo|ewepoqoprivredne politike i politike ruralnograzvoja za op{tinu Mali Zvornik za 2019. godinu,koji }e dostaviti izve{taj Op{tinskom ve}uop{tine Mali Zvornik o sprovo|ewu Programa. U zavisnosti od realizacije predvi|enih meraOp{tinsko ve}e }e utvrditi da li }e u budu}emperiodu sprovoditi iste mere, ili }e mewatiprema potrebi i zahtevima poqoprivrednihproizvo|a~a. .

II. OPIS PLANIRANIH MERA

2.1. Naziv i {ifra mere: 100.1 Regresi

2.1.1. Obrazloèwe: U skladu sa Z akonom opodsticajima u poqoprivredi i ruralnom razvoju(Sl. glasnik RS 10/13, 142/14, 103/15 i 101/16), AP i JLS mogu da utvr|uju mere koje se odnose nadirektna pla}awa za premiju osigurawa za useve,plodove, vi{egodi{we zasade, rasadnike iìvotiwe, kao i regrese za reproduktivnimaterijal i to za ve{ta~ko osemewavawe. Ovamera je u skladu sa nacionalnom Strategijompoqoprivrede i ruralnog razvoja 2014.- 2024 Regres za reproduktivni materijal (ve{ta~koosemewavawe) Sto~arsku proizvodwu na podru~juop{tine karakteri{e konstantan pad broja grla.Ova proizvodwa je u direktnoj vezi sa ratarskomproizvodwom tj. sa mogu}no{}u da se obezbedikabasta sto~na hrana. Broj grla stoke zavisi presvega od trì{nih uslova i nedostatkaprera|iva~ke industrije. Do po~etka 90- tihgodina na teritoriji na{e op{tine uspe{no jeradila sto~na pijaca, na kojoj su poqoprivrednici prodavali svoju stoku, me|utim zbog raspadabiv{e dràve, uspostavqene su dràvne granice,tako da je prodaja kupcima iz BiH postalanemogu}a i time su na{i proizvo|a~i stokeizgubili najve}e trì{te, pa je tako prestala saradom sto~na pijaca. Op{t ina je u Strategijilokalnog odrìvog razvoja predvidela ovu mere uPrioritetu 1. Ekonomski razvoj:Strate{ki ciq1.4. Razvoj poqoprivrede. Mera se uvodi u ciqupoboq{awa kvaliteta sto~nog fonda kroz meruve{ta~kog osemewavawa junica.

2.1.2. Ciqevi mere: Realizacija ove merepozitivno uti~e na ekonomski i socijalnijalnirazvoj ruralne sredine: o podizawekonkurentnosti proizvodwe i stvarawe trì{noodrìvog proizvo|a~a; o obezbe|ivaweuslova za uravnoteèn razvoj govedarstva; o boqekori{}ewe raspoloìvih r esursa; o ja~awevertikalne integracije u proizvodwi mleka imesa; o podizawe standarda ìvota u ruraln ojsredini i poqoprivrednih proizvo|a~a krozpove}awe i stabilnost dohotka poqoprivrednihgazdinstava.

2.1.3. Veza mere sa nacionalnim programimaza ruralni razvoj i poqoprivredu: Mera ja uskladu sa Nacionalnim programom zapoqoprivredu za period 2018- 2020. .

2.1.4. Krajwi korisnici: Krajwi korisnicimere su: - fizi~ka lica - nosioci poqoprivrednog gazdinstva u aktivnom statusu sa terit orijeop{tine Mali Zvornik. .


2.1.5. Ekonomska odrìvost: Za realizacijuove mere poqoprivredna gazdinstva nisu u obavezi da dostave Biznis plan ili Projekat o ekonomskojodrìvosti ulagawa. .

2.1.6. Op{ti kriterijumi za korisnike: Op{ti kriterijumi za korisnike po ovoj meri: -Korisnik ima registrovano poqoprivrednogazdinstvo upisano u Registar poqoprivrednihgazdinstava, sa aktivnim statusom i saprebivali{tem i proizvodwom na teritorijiop{tine Mali Zvornik, - Usluge realizovane utoku kalendarske 2019. godine mogu se s matratiprihvatqivim za nadoknadu tro{kova,

2.1.7. Specifi~ni kriterijumi: Za ovu merunema specifi~nih kriterijuma.

2.1.8. Lista investicija u okviru mere:

[ifrainvesticije Naziv investicije

100.1.1 Regres za reproduktivni materijal (ve{ta~koosemewavawe)

2.1.9. Kriterijumi selekcije:

2.1.10. Intenzitet pomo}i: Za meru regres zareproduktivni materijal nije planiranoograni~ewe m aksimalnog iznosa povra}ajasredstava po korisniku ali je iznos regresaograni~en po grlu i priznaje se tro{akosemewavawa prvog puta do 2.000,00 dinara kao i1.000,00 dinara za ponovqen postupak po grlu.

2.1.11. Indikatori/pokazateqi:

Redni broj Naziv pokazateqa

1Ukupan broj podrànih gazdinstava za regresza reproduktivni materijal ( ve{ta~koosemewavawe)

2.1.12. Administrativna procedura:Realizacija mere regres za reproduktivnimaterijal od strane Komisije za realizacijuPrograma podr{ke za sprovo|ewe poqoprivredne politike i politike ruralnog za op{tinu MaliZvornik za 2019. godinu se sprovodi na slede}ina~in: -objavqivawe javnog poziva za podno{ewezahteva za regres za reproduktivni materijal naosnovu utvr|enih kriterijuma; uz zahtev seprilaè, kopija sto~nog paso{a; orginal ra~unaza izvr{enu uslugu od strane ovla{}eneveterinarske organizacije ; izvod iz registrapoqoprivrednih gazdinstava koje izdaje Uprava zatrezor. Dostavqeni zahtevi }e bitiadministrativno provereni od strane Komisije zarealizaciju Programa podr{ke za sprovo|ewe

poqoprivredne politike i politike ruralnograzvoja za op{tinu Mali Zvornik za 2019. godinu,u smislu kompletnosti, administrativneusagla{enosti, prihvatqivosti. Komisija }enakon toga utvrditi predlog i dostaviti istiOp{tnskom ve}u Op{tine Mali Zvornik zadono{ewe odluke o dodeli regresa zareproduktivni materijal. Zahtevi koji ispuwavajuuslove i prihvatqivi su, bi}e finansirani dovisine sredstava opredeqenih ovim Programom.Komisija }e sprovesti {iroku kampawuinformisawa i obavestiti poqoprivrednike ona~ini kori{}ewa usluge.

2.2. Naziv i {ifra mere: 100.2 Kreditnapodr{ka

2.2.1. Obrazloèwe: U skladu sa Zakonom opodsticajima u poqoprivredi i ruralnom razvoju,jedinice lokalne samouprave (Sl. glasnik RS 10/13 i 142/14) mogu da utvr|uju mere koje se odnose nadirektna pla}awa u vidu kreditne podr{ke. Kre-ditna podr{ka }e se realizovati sufinansirawemkamata za poqoprivredne kredite. Poqoprivredaje delatnost u kojoj se angaùje velika koli~inanov~anih sredstava svake godine, bilo da se r adi o ulagawu novca u repromaterijal, bilo da se radi oulagawu u nove zasade, osnovno stado, navodwavawe i ostale investicije. Konstatni izvori fina-nsirawa su ne samo preduslov za pove}awe proiz-vodwe, ve} i za odràvawe ve} postoje}eg nivoaproizvodwe. Svako komercijalno poqoprivrednogazdinstvo koje èli da uspe{no posluje, poqo-privredni kredit vidi kao mogu}nost obezbe|ewagotovog novca i pove}awa profita. Me|utim,trenutno banke ne prepoznaju mala i sredwagazdinstva, koja dominiraju na teritoriji grada,kao ozbiqne klijente, ve} kao klijente sa ve}imstepenom rizika. Ovo proizilazi, pre svega, iz~iwenice da se ve}i deo prihoda gazdinstva neodvija preko ra~una. Pored visokih kamatnihstopa javqa se i neuskla|enost rokova otplate sarokovima priliva sredstava na poqoprivrednim gazdinstvima i neuskla|enost grejs perioda savrstom proizvodwe, odnosno investicijom. Doda-tni problem je i na~in obezbe|ewa kredita -hipo-teke na objektima u ruralnim podru~jima su ~estoneprihvatqivo obezbe|ewe. Ova mera je u skladui nacionalnom i lokalnom agrarnom politikom,odnosno Strategijom poqoprivrede i ruralnograzvoja 2014. - 2024., Kreditn a podr{ka putemsufinansirawa kamate za poqoprivredne kreditepredstavqa meru kojom se poqoprivrednim gazdi-nstvima omogu}ava lak{i pristup kori{}ewu kredita kod poslovnih banaka i na taj na~in sestvaraju povoqniji ekonomski uslovi zaobezbe|ewe neophodnih imputa za postoje}uproizvodwu i za investicione ak tivnosti zazapo~iwawe i unapre|ewe poqoprivredneproizvodwe. .


2.2.2. Ciqevi mere: Pozitivan uticaj nastabilnost dohotka poqoprivrednih gazdinstava i rast konkurentnosti uz prilago|avawe zahtevimatrì{ta, pove}awe dohotka na poqoprivrednimgazdinstvima su op{ti ciqevi ove mere, amodernizacija proizvodwe i u napre|ivawekvaliteta proizvoda sa mogu}no{}u ukqu~ivawa u{eme kvaliteta (za{tita geografskih oznakaitd.), pove}awe povr{ine pod zasadima i drugimkulturama, pove}awe sto~nog fonda, predstavqajuspecifi~ne ciqeve.

2.2.3. Veza mere sa nacionalnim programimaza ruralni razvoj i poqoprivredu: Mera je uskladu sa Nacionalnim programom zapoqoprivredu za period 2018- 2020.

2.2.4. Krajwi korisnici: Krajwi korisnicimere su: - Fizi~ka lica - nosiociregistrovanog poqoprivrednog gazdinstva; -

Pravno lice ili preduzetnik upisan uRegistar poqoprivrednih gazdinstava.

2.2.5. Ekonomska odrìvost: Ekonomskuodrìvost ulagawa kroz odre|enu formu biznisplana ili projekta podnosilac zahteva }edostavqati banci u zavisnosti od iznosa kredita i poslovne politike same banke.

2.2.6. Op{ti kriterijumi za korisnike :Op{ti kriterijumi za kori{}ewe sredstava poovoj meri su: - Korisnik tre ba da imaregistrovano poqoprivredno gazdinstvo upisano u Registar poqoprivrednih gazdinstava, saaktivnim statusom; - Korisnik saprebivali{tem i proizvodwom na teritorijiOp{tine Mali Zvornik; - Potpisana izjavada ne postoji zahtev za kori{}ewe kreditne linije za isto ulagawe u drugim javnim fondovima;

2.2.7. Specifi~ni kriterijumi: Ova mera imaspecifi~an kriterijum koji se odnosi nakorisnike: - Pravno lice ili pr eduzetnikupisan u Registar poqoprivrednih gazdinstava sasedi{tem i delatno{}u na Op{tine MaliZvornik, sa aktivnim statusom u skladu saPravilnikom o upisu u registar poqoprivrednihgazdinstava i obnovi registracije (Sl.glasnikRS17/13) moè da koristi kreditnu podr{ku putem sufinansirawa kamate samo za investicije upoqoprivredi. .



100.2.1 Sufinansirawe kamata za poqoprivrednekredite


2.2.10. Intenzitet pomo}i: Intenzitetpomo}i je 100% od ukupne efektivne kamatnestope. Obaveze korisnika kredita su naknade itro{kovi u toku odobravawa i realizacijekredita, a sufinansira se efektivna kamatnastopa. Efektivna kamatna stopa mora biti fiksna tokom perioda otplate kredita. Maksimalni iznos podsticaja iznosi 400.000,00 dinara.


Rednibroj Naziv pokazateqa

1 Broj korisnika kreditnih linija sa sufinansiranom kamatom

2 Ukupan iznos angaòvanih sredstava poslovnihbanaka

2.2.12. Administrativna procedura: Zahtevza odobrewe kredita podnosi se poslovnoj banci.Krediti sa kamatom koja se subvencioni{eodobrava}e se za realizaciju investicija upoqoprivredi u okviru sektora; mleko; meso; vo}e, gro`|e, povr}e; ostali usevi; p~elarstvo;unapre|ewe ekonomskih aktivnosti na selu krozpodr{ku nepoqoprivrednim aktivnostima: zapodr{ku preradi na gazdinstvu i za investicije zaunapre|ewe i razvoj ruralne infrastrukture,odnosno za investicije koje se podràvaju u okviru ovog Programa. Kredit se realizuje pla}awem poprofakturi ili po kupoprodajnom ugovoru zanabavku grla. Kreditne linije }e se odobravati doutro{ka raspoloìvih sredstava, a najkasnije dodatuma utvr|enog Javnim pozivom. Jedan korisnikmoè koristiti samo jednu subvencionisanukreditnu liniju po vrsti kredita, koja moèobuhvatati vi{e namena.

2.3. Naziv i {ifra mere: 101 Investicije ufizi~ku imovinu poqoprivrednih gazdinstava

2.3.1. Obrazloèwe: Tehni~ko-tehnolo{kaopremqenost poqoprivrednog sektora zahtevazna~ajnije investicije u modernizaciju proizvodwe poqoprivrednih gazdinstava, kao i opremu,tehnologiju i ja~awe proizvodnog lanca. U skladusa Strategijom poqoprivrede i ruralnog razvojanajve}i deo buyetskih sredstava je upravo namewen rastu konkurentnosti. Mera investicije ufizi~ka sredstva poqoprivrednih gazdinstavapodràva sva poqoprivre dna gazdinstva bezobzira na veli~inu u ciqu unapre|ewa sredstva iprocesa proizvodwe, produktivnosti, konku-rentnosti kao i tehnolo{kog osposobqavawagazdinstava u skladu sa EU standardima, a sve radi postizawa ve}e ekonomske efikasnosti, v e}eorijentisanosti ka trì{tu i dugoro~neodrìvosti. Poqoprivred na gazdinstva, zbognepovoqnog ekonomskog i socijalnog stawa, nisu u mogu}nosti da sama obezbede dovoqno sredstava za modernizaciju proizvodwe. Mod ernizacijom


proizvodwe, pove}awe rasnog sto~nog fonda,kupovinom moderne opreme i savremenemehanizacije, zasnivawe novih proizvodnih zasadaa kasnije kada se razvije primarna proizvodwa,ulagawem u skladi{ne i preradne kapacitete napoqoprivrednim gazdinstvima mogu}e jepoboq{ati ekonomske aspekte delovawa i znatnoboqe ispuwavati zahteve odràvawa prirodnihresursa, za{tite i dobrobiti ìvotiwa ibezbednosti hrane. Pregle d po sektorimaSektor: Mleko Sektorom dominiraju maliproivo|a~i, odrìva i delimi~no odrìvagazdinstva, dok op{ti problem predstvqa nizaknivo kvaliteta proizvedenog mleka i nizak nivoproizvodwe po kravi, {to dovodi doneprofitabilnog poslovawa proizvo|a~a. Vi{eod 90 % porodi~nih gazdinstava drì do 3 muznekrave {to rezultira niskim nivoom koli~ine ikvaliteta mleka. Vi{e od 80 % sirovog mleka koje se proizvede na gazdinstvima jo{ ne ispuwavastandarde EU. Ve}a gazdinstva se suo~avaju salo{om tehnologijom u ishrani ìvotiwa,nedostatkom naprednog genetskog uzgoja i lo{imuslovima dràwa stoke. Prema Popisu 2012godine ukupno je popisano 572 grlo stoke od ~ega je prema evidenciji veterinarske organizacije kojaobeleàva ìvotiwe na podru~iju na{e op{tine,samo 286 krava muzara. Oko 90% grla su u tipusimentalskog gove~eta a ostalo su mle~ne rase.Trenutno nema organizovanog otkupa mleka nitiprera|iva~kih kapaciteta. Poboq{awe na~inaskladi{tewa i hla|ewa mleka, unapre|ewetehnologije u ishrani ìvotiwa, poboq{awenaprednog genetskog uzgoja, kao i razvoj proizvodasa dodatom vredno{}u su na~ini na koji se moèpoboq{ati konkurentnost i kvalitet proizvoda. Sektor: Meso Sektor govedarstva karakteri{eograni~en broj gazdinstava koji se bave tovom iveliki broj relativno malih me{ovitihgazdinstava koje proizvode mleko i meso uglavnomza potrebe sopstvenog gazdinstva. Na teritorijiop{tine Mali Zvornik ukupan broj grla goveda je541, ovaca je 7051, a od toga je 4887 priplodnih.Postoje}e stawe u sektoru ukazuje na padsto~arske proizvodwe, ako uzmemo u obzir podatke iz 2004.godine, kada je na podru~iju op{tinepopisano 1328 goveda. Sektorom dominira veliki broj gazdinstava sa niskim intenzitetomproizvodwe ~iji je ciq unapre|ewe i poboq{awekvaliteta sto~arskih proizvoda, specijalizacija u proizvodwi mesa sa fokusom na gajewe ovaca, koza i goveda, kao i poboq{awe produktivnosti ikonzistentnosti u proizvodwi. Gazdinstva kojeproizvode meso nisu specijalizovane, ne koristepravilno pa{wake i kvalitet kori{}ene sto~nehrane nije zadovoqavaju}i. Tako|e, neodgovaraju}aje tehnologija ishrane i dràwa stoke.Intervencije u okviru ove mere }e biti usmerenena podr{ku sektoru svim poqoprivrednimgazdinstvima bez obzira na wihovu veli~inu.

Sektor: Vo}e, gro`|e, povr}e, hmeq i cve}eKqu~ni problem ovog sektora je usitwenostposeda. Tako|e, visoki tro{kovi proizvodwe inemogu}nost uticaja na cene u lancu ishranedovode do niskog nivoa profita, a samim tim i donemogu}nosti investirawa u nove kapacitete.Nizak stepen obrazovawa i stru~neosposobqenosti stvara pote{ko}e kada je re~ o pravilnoj upotrebi savremene opreme ikori{}ewu inputa, sortirawu, pakovawu iskladi{tewu, primeni savremenih metoda zanavodwavawe, {to rezultira problemom u lancuprerade vo}a s obzirom da osim jedne hladwa~enema prera|iva~kih kapaciteta jer nemazna~ajnijih vi{kova vo}a. I ovaj sektor beleìpad povr{ina pod vo}arskim kulturama jer je2002.godine popisano 599 ha pod vo}em a po Popisu 2012 evidentirano je ukupno 306 ha. Pod sistemomza navodwavawe nalazi se samo 17 ha {to je 0,62 %od ukupne povr{ine kori{}enog zemqi{ta. Zbogte{kog trenutnog stawa potrebno je podràti svapoqoprivredna gazdinstva koja investiraju u ovajsektor bez obzira na wihovu veli~inu. Sektor:Ostali usevi Prema sektorskoj analizi, prinosive}ine useva u op{tini Mali Zvornik su znatnoniì u odnosu na republi~ki prosek, usledograni~ene upotrebe mineralih |ubriva,sertifikovanog semena i nepotpune primenedrugih agrotehni~kih mera. Poqoprivrednici sateritorije op{tine Mali Zvornik koriste maweod polovine potrebne koli~ine mineralnog|ubriva u odnosu na poqoprivrednike u razvijenim zemqama, uglavnom zbog nedostatka finansijskihsredstava, tehnolo{ke zaostalosti i neefikasnogsistema transfera tehnologije. [tavi{e,tehni~ka opremqenost gazdinstva, odnosnomehanizacija koja se koristi u ratarstvu jezastarela, posebno u oblasti za{tite ìvotnesredine. Prema popisu poqoprivrede u 2012.godini popisano je ukupno 499 jednoosovinskih idvoosovinskih traktora od kojih su samo 3 mla|aod 10 godina, a proizvodwom ìtarica se baveskoro sva gazdinstva na prose~noj povr{ini od 1,3 ha. U strukturi zasejanih povr{ina dominirajukukuruz sa 591 ha i p{enica sa 69 ha. Odindustrijskog biqa na teritoriji op{tinezastupqen je duvan, pod kojim je 5 ha i soja sa 2 ha,prema popisu poqoprivrede iz 2012.godine. Uskladu sa gore navedenim problemima, postojipotreba da se merama iz ovog sektora uti~e napove}awe prinosa i poboq{awe agro-tehnologije,kao i modernizaciju mehanizacije. Sektor:P~elarstvo P~elarstvo predstavqa malu, aliizuzetno atraktivnu poqoprivrednu delatnost,koja posledwih godina po~iwe da se trì{nousmerava u pravcu prihvatawa uslova i standardaEU. P~elarstvo je na teritoriji op{tine MaliZvornik u razvoju zbog pogodne konfiguracijeterena i ne postojawa te{ke industrije, premapopisu poqoprivrede iz 2012. godine imamo 1730


ko{nica p~ela. Od podr{ke razvoju ovog sektora u 2019. godini planira se podr{ka u vidu nabavkeopreme za p~elarstvo i p~eliwih dru{tava. .

2.3.2. Ciqevi mere: - Stabilnost dohotkapoqoprivrednih gazdinstava; - Pove}aweproizvodwe, poboq{awe produktivnosti ikvaliteta proizvoda, smawewe tro{kovaproizvodwe; - Unapre|ewe tehni~ko-tehnolo{keopremqenosti; - Odrìvo upravqawa resursima i za{tite ìvotne sredine; - Rast konkurentnostiuz prilago|avawe zahtevima doma}eg i inostranogtrì{ta; - Uskla|ivawe sa pravilima Unije,wenim standardima, politikama i praksama.Specifi~ni ciqevi po sektorima: Sektor: Mleko-Pove}awe efikasnosti, konkurentnosti iodrìvosti proizvodwe mleka putem ciqanihinvesticija na malim i sredwim gazdinstvima? -Pove}awe kvaliteta mleka, naro~ito umikrobiolo{kom pogledu (smawewe brojabakterija i somatskih }elija), usvajawe dobrepoqoprivredne prakse, kao i prilago|avaweproizvoda zahtevima savremenog trì{ta? -Dostizawe standarda u oblasti dobrobiti izdravqa ìvotiwa, higijene i za{tite ìvotnesredine; - Unapre|ewe proizvodne infrastrukture i opreme. Sektor: Meso - Pove}aweefikasnosti, konkurentnosti i odrìvostiproizvodwe mesa na malim i sredwimgazdinstvima ( ovce, junica, koze i nazimica); -Dostizawe standarda u oblasti dobrobiti izdravqa ìvotiwa, higijene i za{tite ìvotnesredine; - Poboq{awe kvaliteta ikonzistentnosti proizvodwe kroz investicije uopremu; - Poboq{awe rasnog sastava kroz nabavku kvalitetnih ovaca. Sektor: Vo}e, gro`|e, povr}e,hmeq i cve}e - Uspostavqawe novih proizvodnihlinija i obnavqawe postoje}e proizvodwe; -Pove}awe povr{ina u za{ti}enom prostoru; -Pove}awe povr{ina pod intenzivnim zasadima; -Pove}awe navodwavanih povr{ina sistemom kappo kap; Sekt or: Ostali usevi - Unapre|ew emehanizacije na gazdinstavima; - Pove}awenavodwavanih povr{ina. Sektor: P~elarstvo -Pove}awe proizvodwe p~elarskih proizvoda; -Pove}awe prihoda u doma}instvima koja se bavep~elarskom proizvodwom; - Pove}awe stepenazaposlenosti u sektoru. -Dostizawe standarda uoblasti za{tite ìvotne sredine;

2.3.3. Veza mere sa nacionalnim programimaza ruralni razvoj i poqoprivredu: Mera je uskladu sa Nacionalnim programom zapoqoprivredu za period 2018- 2020.

2.3.4. Krajwi korisnici: Krajwi korisnicisu: -fizi~ka lica (ukqu~uju}i preduzetnike) sateritorije op{tine Mali Zvornik - pravna lica sa teritorije op{tine Mali Zvornik. .

2.3.5. Ekonomska odrìvost: Z arealizaciju ove mere poqoprivredna gazdinstvanisu u obavezi da dostave Biznis plan iliProjekat o ekonomskoj odrìvosti ulagawa.

2.3.6. Op{ti kriterijumi za korisnike: - daima prebivali{te na podru~iju op{tine MaliZvornik, osim za meru zasnivawa novih zasadavo}a kada korisnik ne mora imati prebivali{tena podru~iju op{tine Mali Zvornik, ali morainvesticiju izvr{iti na teritoriji op{tineMali Zvornik, treba da bude registrovan uNacionalnom registru poqoprivrednihgazdinstava, nosilac komercijalnog gazdinstva imora biti u aktivnom statusu za 2019. godinu; - daje registrovan nosilac komercijalnog gazdinstva u aktivnom statusu za 2019.godinu, - Ukoliko jekorisnik pravno lice mora biti sa teritorijeop{tine Mali Zvornik, (osim ako investira uzasnivawa vo}nih zasada na podru~iju op{tineMali Zvornik) upisan u registar privrednihsubjekata (APR), u aktivnom statusu za 2019.godinu; - Korisnik za investiciju za koju podnosizahtev, ne sme koristi podsticaje po nekom drugom osnovu (subvencije, podsticaji, donacije), odnosnoda ista investicija nije predmet drugog postupkaza kori{}ewe podsticaja, osim podsticaja u skladu sa posebnim propisom kojim se ure|uje kreditnapodr{ka registrovanim poqoprivrednimgazdinstvima; - U slu~aju kada korisnik nijevlasnik katastarskih parcela koje su predmetinvesticije za koju se podnosi zahtev, neophodno je da na wima ima pravo zakupa, odnosno kori{}ewana osnovu ugovora zakqu~enog sa zakupodavcem; -Namenski koristi i ne otu|i investiciju koja jepredmet zahteva u periodu od dve godina od dananabavke opreme, ma{ina i mehanizacije; -Samousluge realizovane u toku kalendarske 2019.godine mogu se smatrati prihvatqivim zanadoknadu tro{kova.

2.3.7. Specifi~ni kriterijumi: Sektor:Mleko Prihvatqivi korisnici za sve investicijeu sektoru mleka su poqoprivredna gazdinstva kojaposeduju u svom vlasni{tvu, odnosno u vlasni{tvu ~lana RPG 1-19 mle~nih krava. U slu~aju nabavkanovih ma{ina i opreme za navodwavawe, poseduju u svom vlasni{tvu, odnosno vlasni{tvu ~lana RPG maksimalno 100 mle~nih krava. U slu~aju kada seradi o nabavci kvalitetnih priplodnig grla, nakraju investicije poseduju u svom vlasni{tvu,odnosno vlasni{tvu ~lana RPG 3-100 kvalitetnihpriplodnih grla goveda mle~nih r asa, odnosno10-300 kvalitetnih priplodnih grla ovaca/koza. U svim navedenim slu~ajevima, prihvatwivikorisnici su oni k oji investiraju minimalno200.000,00 dinara. Sekt or: Meso Prihvatqivikorisnici za investiciju nabavke kvalitetnihpriplodnih grla goveda, ovaca, koza i sviwa koje


se koriste za proizvodwu mesa su poqoprivrednagazdinstva koja u Registru objekata ( u skladu saPravilnikom o registraciji, odnosno odobravawuobjekata za uzgoj, dràwe i promet ìvotiwa-Slu`beni glasnik RS, br.36/2017.) imajuregistrovane objekte sa kapacitetom za tov/ uzgoj:mawe od 20 junadi i/ili mawe od 150 grlapriplodnih ovaca/koza i/ili mawe od 30priplodnih krma~a i/ili mawe od 100 tovqenika uturnusu i/ili od 1.000- 3.999 brojlera u turnusu. Uslu~aju kada se radi o nabavci kvalitetnihpriplodnih ìvotiwa, na kraju investicijeposeduju u svom vlasni{tvu, odnosno vlasni{tvu~lana RPG: 3- 100 kvalitetnih priplodnih govedatovnih rasa, ili 10-300 kvalitetnih priplodnihgrla ovaca/koza, ili 5- 100 kvalitetnihpriplodnih krma~a. U svim slu~ajevima,prihvatqivi korisnici su oni koji inve stirajuminimalno 200.000,00 dinara. Se ktor: Vo}e,gro`|e, povr}e, hmeq i cve}e Prihvatqivikorisnici su poqopr ivredna gazdinstva kojiimaju: mawe od 2 ha jagodastog vo}a i hmeqa:odnosno mawe od 5 ha drugog vo}a, odnosno 0,1 - 50ha cve}a, odnosno 0,2- 100 ha vinove loze. U slu~aju podizawa novih ili obnavqawa postoje}ih(kr~ewe i podizawe) proizvodnih (sa naslonom) imati~nih zasada vo}aka i vinove loze, imaju nakraju investicije: 0,1- 50 ha jagodastih vrstavo}aka i hmeqa, 0,3- 100 ha drugog vo}a, 0,2- 100 havinove loze. Imaju mawe od 0,5 ha plastenika ilimawe od 3 ha proizvodwe povr}a na otvorenomprostoru. U svim slu~ajevima, prihvatqivikorisnici su oni koji investiraju minimalno100.000,00 dinara. Sektor: Ostali usevi Prihvatqivi korisnici su sva poqoprivrednagazdinstvakoja imaju mawe od 50 ha zemqi{ta podostalim usevima. Za investicije za nabavkuma{ina i opreme za navodwavawe prihvatqivikorisnici su poqoprivredna gazdinstva koja imaju mawe od 100 ha zemqi{ta pod ostalim usevima. Usvim slu~ajevima prihvatqivi su oni korisnicikoja u nabavku ma{ina i opreme investirajuminimalno 200.000,00 dinara. Sektor: P~elarstvoU sektoru p~elarstvo prihvatqivi korisnicitreba da imaju 5- 500 ko{nica i koji investirajuminimalno 50.000,00 dinara. Sektor: AkvakulturaU sektoru akvakultura prihvatqivi korisnicitreba da investiraju minimalno 200.000,00 dinara.



101.1.1 Nabavka kvalitetnih priplodnih grla mle~nihrasa: goveda, ovaca i koza

101.1.10 Ma{ine za dopunsku obradu zemqi{ta

101.1.11 Ma{ine za |ubrewe zemqi{ta

101.1.12 Ma{ine za setvu

101.1.13 Ma{ine za za{titu biqa

101.1.14 Ma{ine za ubirawe odnosno skidawe useva

101.1.15 Ma{ine za transport

101.1.17 Ma{ine i oprema za navodwavawe useva

101.1.9 Ma{ine za primarnu obradu zemqi{ta

101.2.1Nabavku kvalitetnih priplodnih grla goveda,ovaca, koza i sviwa koje se koriste zaproizvodwu mesa









101.4.1Podizawe novih ili obnavqawe postoje}ih(kr~ewe i podizawe) vi{egodi{wih zasadavo}aka, hmeqa i vinove loze

101.4.12 Nabavka boks paleta za transport iskladi{tewe proizvoda

101.4.13 Nabavka opreme-linija za ~i{}ewe i praweproizvoda

101.4.14 Nabavka opreme-linija za berbu, sortirawe ikalibrirawe proizvoda

101.4.15 Nabavka opreme-linija za pakovawe iobeleàvawe proizvoda


101.4.2 Podizawe i opremawe plastenika za proizvodwupovr}a, vo}a, cve}a i rasadni~ku proizvodwu




101.4.23 Ma{ine za sadwu




101.4.28 Ma{ine, ure|aji i oprema za navodwavawe useva

101.4.3Podizawe, nabavka i opremawe sistemaprotivgradne za{tite u vo}wacima ivi{egodi{wim zasadima






101.5.5 Ma{ine za sadwu



101.6.1 Nabavka novih p~eliwih dru{tava

101.6.2 Nabavka opreme za p~elarstvo

101.7.1 Nabavka nove opreme za ribwake

101.7.2 Nabavka ribqe mla|i



2.3.10. Intenzitet pomo}i: Intenzitetpomo}i po sektorima, visina posticaja samaksimalnim iznosom u dinarima dat je u slede}ojtabeli: .

Intenzitet pomo}i

Sektor %Maksimalni

iznos (udinarima)

Mleko 70 400.000,00

Meso 70 400.000,00

Vo}e,gro`|e,povr}e 70 400.000,00

Ostali usevi(ìterice,industrijsko,aromati~no i dr.)

70 400.000,00

P~elarstvo 70 150.000,00

Akvakultura 70 400.000,00



1 Ukupan broj podnetih zahteva

2 Ukupan broj odobrenih zahteva

3 Broj gazdinstava koja su modernizovala proizvodwu

4 Povr{ina pod novim vi{egodi{wim zasadima

5 Broj nabavqenih grla

6 Broj novonabavqene mehanizacije

7 Broj ko{nica

2.3.12. Administrativna procedura: Mera }ebiti sprovedena od strane Komisije zarealizaciju Programa podr{ke za sprovo|ewepoqoprivredne politike i politike ruralnograzvoja za op{tinu Mali Zvornik za 2019. godinu.Lokalna samouprava }e svake godine sastavqatigodi{wi Program, kao i indikativni buyet svakemere. Komisija }e predloìti tekst Konkursa sakonkursnom dokumentacijom koji }e doneti Op{tinsko ve}e op{tine Mali Zvornik. Lokalna samouprava i Komisija }e sprovesti {irokukampawu informisawa. Dostavqeni zahtevi }ebiti administrativno provereni od straneKomisije za realizaciju Programa podr{ke zasprovo|ewe poqoprivredne politike i politikeruralnog razvoja za op{tinu Mali Zvornik za2019. godinu, u smislu kompletnosti,administrativne usagla{enosti, prihvatqivosti.Zahtevi koji ispuwavaju uslove i prihvatqivi su,bi}e finansirani do visine sredstava premapozivu za podno{ewe zahteva. Zahtevi }e sepodnositi od strane korisnika na obrascima uskladu sa uslovima i potrebnom dokumentacijom

koji }e biti definisani Javnim pozivom iliKonkursom. Jednim zahtevom korisnik moèkonkurisati za vi{e podsticaja u okviru vi{esektora ({to mora posebno naglasiti), i po svakoj meri moè ostvariti podsticaje, do maksimalnogiznosa za svaki sektor za koji konkuri{e.Detaqne administrativne provere se sprovode pre odobravawa zahteva radi utvr|ivawa da li jepotpun, podnet na vreme i da li su uslovi zaodobravawe zahteva ispuweni. Zahtevi kojistignu kompletni, blagovremeno i u skladu sauslovima Konkursa }e biti pregledani poredosledu wihovog pristizawa. Nakon obradeformulara zahteva od strane Komisija zarealizaciju Programa podr{ke za sprovo|ewe poqoprivredne politike i politike ruralnograzvoja za op{tinu Mali Zvornik za 2019. godinu,Op{tinsko ve}e op{tine Mali Zvornik }e doneti odluku o dodeli sredstva korisnicima kojiispuwavaju uslove. Podnosioci zahteva zapodsticaje odn. mere u okviru Programa su uobavezi da dostave svoje zahteve zajedno sa drugimKonkursom traènim dokumentima. .

2.4. Naziv i {ifra mere: 104 Upravqawerizicima .

2.4.1. Obrazloèwe: U ciqu za{titepoqoprivredne proizvodwe i smawewa uticajaelementarnih nepogoda na terit oriji op{tineMali Zvornik, potrebno je nabaviti protivgradnerakete. Na teritoriji op{tine postoji petprotivgradnih stanica. Po~ev od 2011. godineop{tina Mali Zvornik kontinuirano nabavqaprotivgradne rakete koje su potrebne da bipoqoprivredni proizvo|a~i imali sigurnijeprinose i mawe {tete na usevima. R egres zapremiju osigurawa za useve, plodove,vi{egodi{we zasade, rasadnike i ìvotiwe [tete na poqoprivrednim usevima, stoci idrugim resursima redovna su pojava upoqoprivrednoj proizvodwi, posebno sukaratkteristi~ne {tete od vremenskih nepogodana usevima i {tete koje stoci pri~iwava divqa~.[tete ve}eg obima prevazilaze mogu}nostsanirawa od strane proizvo|a~a i mogu ozbiqnoda ugroze opstanak gazdinstava, a time i dugoro~no odrìvi razvoj proizvodwe. Mali brojpoqoprivrednih gazdinstava vr{i osigurawepoqoprivredne proizvodwe i koristi mogu}nostregresirawa premija osigurawa. Mera do sada napodru~iju na{e op{tine nije sprovo|ena aliprihvatawe ove mere kao realne potrebe u odnosuna postoje}e klimatske pojave i druge negativneuticaje na poqoprivrednu proizvodwu,poqoprivrednicima moè doneti sigurnijuproizvodwu .


2.4.2. Ciqevi mere: Stabilizacija prihodaSmawewe rizika od elementarnih nepogoda iza{tita poqoprivrednih useva od elementarnenepogode - grada

2.4.3. Veza mere sa nacionalnim programimaza ruralni razvoj i poqoprivredu: Mera je uskladu sa Nacionalnim programom zapoqoprivredu za period 2018-2020.

2.4.4. Krajwi korisnici: Korisnik ovemere su: - Op{tina Mali Zvornik - Fizi~ka lica- nosioci poqoprivrednog gazdinstva u aktivnomstatusu sa teritorije op{tine Mali Zvornik

2.4.5. Ekonomska odrìvost: Zarealizaciju ove mere nije potrebno podnositibiznis plan ili projekat o ekonomskoj odrìvosti ulagawa.

2.4.6. Op{ti kriterijumi za korisnike: Op{ti kriterijumi za korisnike po ovoj meri: -Korisnik ima registrovano poqoprivrednogazdinstvo upisano u Registar poqoprivrenihgazdinstava, sa aktivnom statusom i saprebivali{tem i proizvodwom na teritorijiop{tine Mali Zvornik, - Usluge realizovane utoku kalendarske 2019. godine mogu se s matratiprihvatqivim za nadoknadu tro{kova.

2.4.7. Specifi~ni kriterijumi: Specifi~nikriterijumi za ovu meru ne postoje.


[ifrainvesti-

cijeNaziv investicije

104.1Ulagawe u za{titu od elementarnih nepogoda,nepovoqnih klimatskih prilika i katastrofalnihdoga|aja

104.3 Osigurawe useva, plodova, vi{egodi{wih zasada,rasadnika i ìvotiwa


2.4.10. Intenzitet pomo}i: Intenzitet pomo}i za meru ulagawe u za{titu odelementarnih nepogoda, nepovoqnih klimatskihprilika i katastrofalnih doga|aja je do 100 %.Predvi|en je maksimalni iznos sredstava od1.000.000,00 dinara za nabavku protivgradnihraketa i 750.000,00 dinara naknade za radprotivgradnih strelaca. Intenzitet pomo}i zameru osigurawe useva, plodova, vi{egodi{wihzasada, rasadnika i ìvotiwa je 70 %. Predvi|enje maksimalni iznos sredstava od 200.000,00 dinara

za ovu meru.



1 Broj kupqenih raketa

2 Broj ispaqenih raketa

3Broj gazdinstava koja su pretrpela {tetu odelementarne nepogode grada u odnosu na ukupan brojgazdinstava

4 Broj hektara osiguranih od {tete na usevima,plodovima, vi{egodi{wim zasadima,rasadnicima

5 Broj osiguranih grla

6Ukupan broj podrànih gazdinstava za regrespremije osigurawa za plodove,vi{egodi{we zasade, rasadnike i ìvotiwe

2.4.12. Administrativna procedura: Realizacija regresirawe polise osigurawa od{tete na usevima, plodovima, vi{egodi{wimzasadima, rasadnicima i ìvotiwama sprovodi sena slede}i na~in: - Objavqivawe javnog poziva zapodno{ewe zahteva za regres polise osigurawa naosnovu utvr|enih kriterijuma; uz zahtev seprilaè, kopija polise osigurawa izdata odstrane dru{tva za osigurawe kod kojeg jepodnosilac osiguran u teku}oj 2019. godini, aorginal se dostavqa na uvid; potvrda o izvr{enompla}awu ukupne premije osigurawa; izvod izregistra poqoprivrednih gazdinstava koje izdajeUprava za trezor. Komisije za realizacijuPrograma podr{ke za sprovo|ewe poqoprivrednepolitike i politike ruralnog razvoja za op{tinuMali Zvornik za 2019. godinu utvr|uje da li suispuweni propisani uslovi za ostvarivawe pravana kori{}ewe regresa polise osigurawapoqoprivredne proizvodwe utvr|uje predlog idostavqa isti Op{tinskom ve}u op{tine MaliZvornik za dono{ewe odluke o isplati regresa zapolisu osigurawa. Sredstva se odobravajukorisnicima koji ispuwavaju uslove, redom naosnovu podnetih kompletnih zahteva, do utro{karaspoloìvih sredstava.

2.5. Naziv i {ifra mere: 201.1 Odrìvokori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta

2.5.1. Obrazloèwe: Imaju}i u vidu daMinistarstvo poqoprivrede, {umarstva ivodoprivrede nije u mogu}nosti da finansira meru kontrole polodnosti poqoprivrednig zemqi{ta (laboratorijska analiza uz preporuku stru~noglica- poqoprivrednog inèwera) koju supoqoprivrednici besplatno koristili arealizovale su Poqoprivredne savetodavne istru~ne slu`be Op{tine su dobile preporuku od


gore pomenutog Ministarstva da finansiraju ovumeru preko Programa podr{ke za sprovo|ewepoqoprivredne politike i politike ruralnograzvoja. Zbog velikog zna~aja ove mere zapoqoprivrednike op{tina Mal i Zvornik seopredelila za finansirawe ove meru.

2.5.2. Ciqevi mere: - Odrìvo upravqawaprirodnim resursima i za{tita ìvotne sredine;- Poboq{awe boniteta zemqi{ta; - Pove}aweekonimi~nosti poqoprivredne proizvodwe.

2.5.3. Veza mere sa nacionalnim programimaza ruralni razvoj i poqoprivredu: Mera je uskladu sa Nacionalnim programomzapoqoprivredu za period 2018-2020.

2.5.4. Krajwi korisnici: Krajwi korisnicisu: -fizi~ka lica sa t eritorije op{tine MaliZvornik - pravna lica sa teritor ije op{tineMali Zvornik. .

2.5.5. Ekonomska odrìvost: Zarealizaciju ove mere nije potrebno podnositibiznis plan ili projekat o ek onomskojodrìvosti ulagawa.

2.5.6. Op{ti kriterijumi za korisnike: Op{ti kriterijumi za korisnike po ovoj meri: -Korisnik ima registrovano poqoprivrednogazdinstvo upisano u Registar poqoprivrednihgazdinstava, sa aktivnim statusom i saprebivali{tem i proizvodwom na teritorijiop{tine Mali Zvornik,

2.5.7. Specifi~ni kriterijumi: Specifi~ni kriterijumi za ovu meru ne postoje.



201.1.1 Odrìvo upravqawe zemqi{tem


2.5.10. Intenzitet pomo}i: Intenzitetpomo}i za ovu meru je 100 %.


Redni broj Naziv pokazateqa

1 Broj izvr{enih analiza zemqi{ta i datihpreporuka

2 Ukupan broj poqoprivrednih gazdinstava kojimasu izvr{ene analiza zemqi{ta

2.5.12. Administrativna procedura: Ova meraplanirana je u buyetu op{tine Mali Zvornik,razdeo 5. Op{tinska uprava, program 5.poqoprivreda i ruralni razvoj, funkcija 421, pozicija 59, konto 424- specijalizovane uslugeiznos 500.000,00 dinara. Konkretno ova mera sene}e sprovoditi preko Komisije za realizacijuPrograma podr{ke za sprovo|ewe poqoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za op{tinuMali Zvornik za 2019. godinu. Op{tina MaliZvornik }e raspisati javnu nabavku za izbornajpovoqnijeg ponu|a~a za biohe mijsku analizuzemqi{ta, koji raspolaè odgovaraju}im stru~nim kadrovskim kapacitetom, ima akreditovanulaboratoriju i koji }e vr{iti uzorkovawezemqi{ta, biohemijsku analizu i davawepreporuka. Rezultati analize sa preporukama sedostavqaju li~no svakom gazdinstvu ~iji nosilacje u obavezi da potpi{e da je istu primio. Uzzavr{ni Izve{taj o izvr{enim uslugama sedostavqa potpisan i overen spisak gazdinstavakojima je izvr{ena analiza. Nakon proverepodataka op{tina Mali Zvornik }e vr{itiprenos opredeqenih sredstava izvo|a~u radova.

2.6. Naziv i {ifra mere: 301 Investicije zaunapre|ewe i razvoj ruralne infrastrukture iusluga .

2.6.1. Obrazloèwe: Ruralna podru~ ija uop{tini Mali Zvornik karakteri{e nedovoqnoizgra|ena i odràvana infrastruktura (putnamreà, elektromreà, komunalnainfrastruktura). Pomenuti uslovi rezultiraju uoteènom poslovawu poqoprivrednihproizvo|a~a, lo{ijem kvalitetu ìvota i rada naselu, mawim koli~inama proizvedenihpoqoprivrednih proizvoda i proizvodima lo{ijeg kvaliteta. Postoje}a ruralna infrastrukturanegativno uti~e na bezbednost samihpoqoprivrednika ali i na transport proizvoda.Saobra}ajna infrastruktura, kao osnovni element ruralne infrastrukture i transportnog sistematreba da doprinese zadovoqavawu potreba qudi,razvoju usluga i razmeni proizvoda i robe.Stanovni{tvo u ruralnom podru~iju op{tine nema na raspolagawu dovoqan broj objekatarekreativnog tipa za javnu upotrebu. Postoje}iobjekti tipa dom kulture po selima su u lo{emstawu i mogu da zadovoqe samo osnovne potrebevezane za kulturu pa se name}e potreba da seuloì vi{e sredstava u wihovu rekonstrukciju,kako bi mogli da odgovore potrebama seoskogstanovni{tva. Postepeno se pove}ava brojdoma}ina koji se bave seoskim turizmom i beleìse porast gostiju u ovoj grani turizma te jepotrebno uspostaviti turisti~ke info centre iulagati u turisti~ku infrastrukturu. Samo u2018. godini kategorisano je 4 objekta u seoskomturizmu sa ukupno 15 leàjeva. Op{tina Mali


Zvornik nema ura|enu Strategiju ruralnog razvoja, ali se unapre|ewe infrastrukture na selimaprepoznaje kao strate{ ki ciq te su u buyetuop{tine Mali Zvornik predvi|ena zna~ajnasredstva za ovu namenu. Tako je predvi|enarekonstrukcija lokalnih puteva u svih 11 masnihzajednica. U okviru ove mere za 2019. godinuplanirane su investicije u putnu infrastrukturuza izgradwu i rehabilitaciju lokalnih puteva uvrednosti od 62.700.000,00 dinara. Za izgradwuPPOV u M.Z. Sakar u 2019. godini planirano je2.702.600,00 dinara, za izgradwu PPOV u M.Z.Dowe Naseqe planirano je 22.170.000,00, zaizgradwu PPOV 'Pilana' planirano je10.000.000,00 dinara, za izgradwu vodovoda DowaTre{nica- Culine planirano je 34.500.000,00dinara, za sanaciju vodovodne linije Gaj- Kamenica u D. Borini planirano je 12.500.000,00 donara i zaizgradwu kanalizacione mreè u ulici Milo{aGaji}a planirano je 3.600.000,00 dinara.

2.6.2. Ciqevi mere: Op{ti ciqevi: -Poboq{awe uslova ìvota i rada u ruralnimpodru~ijima - Mawe izraèna migracijastanovni{tva iz ruralnih podru~ija - Poboq{awe ìvotnog standarda stanovni{tva u ruralnimpodru~ijima. Specifi~ni ciqevi: - Ure|ewepoqskih (lokalnih) puteva - Potpunainfrastrukturna ure|enost u ciqu stvarawaodgovaraju}eg obima turisti~ke ponude


2.6.4. Krajwi korisnici: Korisnik ove mereje op{tina

2.6.5. Ekonomska odrìvost: Podnosilaczahteva ne mora da dokaè ekonomsku odrìvost

2.6.6. Op{ti kriterijumi za korisnike: Op{ti kriterijumi za korisnike ove mer e nepostoje.

2.6.7. Specifi~ni kriterijumi: Specifi~nikriterijumi za korisnike ove mere ne postoje.



301.2

Investicije u izradu, unapre|ewe ilipro{irewe svih tipova infrastrukture mawegobima, ukqu~uju}i investicije u obnovqiveizvore energije

301.4

Investicije u uspostavqawe, unapre|ewe ilipro{irewe osnovih usluga lokalnomstanovni{tvu vezanih za odmor i kulturu,ukqu~uju}i i prate}u infrastrukturu

301.5Investicije u rekreativnu infrastrukturu zajavnu upotrebu, turisti~ke info centre ituristi~ku infrastrukturu maweg obima


2.6.10. Intenzitet pomo}i: Intenzit etpomo}i iznosi do 100 %.



1 Broj km izgra|enih/revitalizovanih poqskihputeva

2 Broj doma}instava prikqu~enih na PPOV

3 Broj doma}instava prikqu~enih na vodovod

4 Broj turisti~kih info tabli

2.6.12. Administrativna procedura: Ovamera planirana je u buyetu op{tine Mali Zvornik na poziciji Op{tinske uprave poslovi gazdovawagra|evinskim zemqi{tem i putevima, pozicija 83,ekonomska klasifikacija 424 - specijalizovaneusluge i odnosi se na kapitalne investicije.Konkretno ova mera se ne}e sprovoditi prekoKomisije za realizaciju Programa podr{ke zasprovo|ewe poqoprivredne politike i politikeruralnog razvoja za op{tinu Mali Zvornik za2019. godinu, ali zbog veze sa ruralominfrastrukturom navodimo je u Programu, i bi}edeo izve{taja o sprovo|ewu Programa. .

2.7. Naziv i {ifra mere: 302 Unapre|eweekonomskih aktivnosti na selu kroz podr{kunepoqoprivrednim aktivnostima

2.7.1. Obrazloèwe: Prirodni i antropogenipotencijali op{tine Mali Zvornik, stvorili suodli~ne preduslove za razvoj seoskog turizma.Bogatstvo ribom, vodom, biqnim i ìvotiwskimsvetom u brdovitim predelima, umerena klimapoziva na odmor i rekreaciju sve one qubiteqekoji ~eznu za o~uvanom prirodom i pravimzadovoqstvom.Zbog o~uvane ambijentalne zoneDrinskog jezera, gostoqubivog stanovni{tva itradicionalne kuhiwe, seoski turizam u op{tiniMali Zvornik ima posebnu va`nost Op{tinaMali Zvornik nema ura|enu Strategiju ruralnograzvoja ali prepoznaje velika va`nost razvoja


seoskog turizma te se kroz ovaj Program pruàvelika podr{ka izgradwi ugostiteqskih objekatasa tradicionalnim sadràjem i objekata zapotrebe bavqewa seoskim turizmom. Kori{}eweobnovqivih izvora energije je od velike va`nostiza svako dru{tvo jer je energije veoma skupa i zawenu proizvodwu koriste se uglavnom fosilnagoriva ~ijim sagorevawem se osloba|aju velikekoli~ine gasova koji izazivaju efekat stakleneba{te i nepovoqno uti~u na klimu. Kori{}ewemsolarne energije ili bio mase ~uvaju se prirodniresursi i {titi ivotna sredina, te je jako va`noulagati u ovaj vid proizvodwe energije. Savremenapoqoprivredna gazdinstva proizvode zna~ajnekoli~ine kvalitetne hrane koju uz odgovaraju}euslove mogu ponuditi potro{a~ima. Takoproizvedena hrana ima se lako moè prodati ali u procesu proizvodwe i prodaje se moraju ispunitiodgovaraju}i standardi kao bi ona bilazdravstveno bezbedna. Isto tako veoma je va`no zarazvoj turisti~ke ponude imati proizvodwudoma}e hrane i suvenira sa lokalnim obeleìjimapa se investirawe u ovu oblast name}e kaoneophodno potrebna.

2.7.2. Ciqevi mere: Op{ti ciqevi: -Pospe{ivawe ekonomskih aktivnosti na selu; -Ulagawa u obnovqive izvora energije:

- Za{tita ìvotne sredine; - Maweizraèna migracija stanovni{tva iz ruralnihoblasti; Specifi~ni ciqevi:

- Ure|ewe sme{tajnih kapaciteta useoskom turizmu; - Poboq{awe usl ugedodavawem novih sadràja.


2.7.4. Krajwi korisnici: Korisnici ove meresu: - fizi~ka lica (ukqu~uju}i i preduzetnike)- nasioci poqoprivrednog gazdinstva u aktivnomstatusu sa teritorije op{tine Mali Zvornik -pravna lica sa teritorije op{tine Mali Zvornik

2.7.5. Ekonomska odrìvost: Zarealizaciju ove mere nije potrebno podnositibiznis plan ili projekat o ekonomskoj odrìvosti ulagawa. .

2.7.6. Op{ti kriterijumi za korisnike: Op{ti kriterijumi za korisnike po ovoj meri: - da je registrovan nosilac komercijalnoggazdinstva u aktivnom statusu za 2019.godinu, - da je korisnik registrovan za bavqewe seoskim

turizmom (ukoliko korisnik konkuri{e zapodr{ku aktivnostima vezanim za seoski turizam) - ukoliko je korisnik pravno lice mora biti sateritorije op{tine Mali Zvornik upisan uregistar privrednih subjekata (APR), u aktivnomstatusu za 2019. godinu; - korisnik z ainvesticiju za koju podnosi zahtev, ne sme koristi podsticaje po nekom drugom osnovu (subvencije,podsticaji, donacije), odnosno da ista investicijanije predmet drugog postupka za kori{}ewepodsticaja, osim podsticaja u skladu sa posebnimpropisom kojim se ure|uje kreditna podr{karegistrovanim poqoprivrednim gazdinstvima; - namenski koristi i ne otu|i investiciju koja jepredmet zahteva u periodu od dve godina od danaizgradwe objekata i nabavke opreme. - samousluge i investicije realizovane u tokukalendarske 2019. godine mogu se smatratiprihvatqivim za nadoknadu tro{kova.

2.7.7. Specifi~ni kriterijumi: Prihvatqivi korisnici su sva poqoprivrednagazdinstva koja u izgradwu objekata ili nabavkuopreme investiraju minimalno 200.000,00 dinara.



302.2 Podr{ka aktivnostima vezanim za ruralniturizam

302.3

Investicije u izgradwu i/ili opremawepostrojewa za obnovqive izvore energije zasopstvenu potro{wu: posebno u solarneelektrane, elektrane na biomasu, daqinskesisteme grejawa, kotlove za sagorevawe biomase

302.6

Izgradwa objekata za osnivawe prodajnih mestana gazdinstvima za direktnu prodajupoqoprivrednih i tradicionalnih zanatskihproizvoda i suvenira, u pojedina~nom iliudruènom interesu proizvo|a~a


2.7.10. Intenzitet pomo}i: Intenzitetpomo}i za meru je 70 % od invest icije amaksimalni iznos podsticaja je 400.000,00 dinara



1 Broj izgra|enih objekata seoskog turizma

2 Broj preno}i{ta

3 Broj napla}enih boravi{nih taksi

4 Broj postrojewa za proizvodwu obnovqive energije

5 Broj izgra|enih prodajnih mesta


2.7.12. Administrativna procedura: Komisija za realizaciju Programa podr{ke zasprovo|ewe poqoprivredne politike i politikeruralnog razvoja za op{tinu Mali Zvornik za2019. godinu utvr|uje da li su ispuweni propisaniuslovi za ostvarivawe prava na podsticaj zaizgradwu objekata za seoski turizam, prodajnihmesta na gazdinstvima, nabavku opreme, utvr|ujepredlog i dostavqa isti Op{tinskom Ve}uop{tine Mali Zvornik za dono{ewe odluke oisplati sredstava. Sredstva se odobravajukorisnicima koji ispuwavaju uslove, redom naosnovu podnetih kompletnih zahteva, do utro{karaspoloìvih sredstava.

2.8. Naziv i {ifra mere: 304 Ekonomskeaktivnosti u ciqu podizawa konkurentnosti usmislu dodavawa vrednosti kroz preradu kao i nauvo|ewe i sertifikacija sistema bezbednosti ikvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvodasa oznakom geografskog porekla na gazdinstvima

2.8.1. Obrazloèwe: U socioekonomskompogledu, porodi~no gazdinstvo ~ini samostalnuorganizacionu jedinicu u poqoprivredi, kojaprete`no koristi rad sopstvene porodice,raspolaè neophodnom povr{inom zemqi{ta (poosnovu vlasni{tva i/ili zakupa) i materijalnihfaktora za kontinuirano vo|ewe proizvodnihprocesa i uìva/snosi materijalne posledice svog poslovawa. Postoje dva tipa porodi~nihgazdinstava: 1) prete`no naturalno(semi-subsistence), orijentisano najve}im delomna podmirewe prehrambenih potreba sopstveneporodice; i 2) farmersko koje je dominantnousmereno na proizvodwu za trì{te, {to u ve}ojmeri zavisi od strukture i obima proizvodwe nego od povr{ine kori{}enog/posedovanog zemqi{ta. Statisti~ki posmatrano, poqoprivrednogazdinstvo je doma}instvo koje poseduje najmawe 10 ari obradivog zemqi{ta ili mawe, ako imaalternativno: najmawe jednu kravu i tele, odnosnojune; jednu kravu i dva odrasla grla sitne stoke;pet odraslih ovaca; tri odrasle sviwe; ~etiriodrasla grla sviwa i ovaca zajedno; pedeset komada ìvine; 20 ko{nica p~ela. Osnovnosocioekonomsko obele`je doma}instava sagazdinstvom jeste postojawe tesne veze izme|udoma}instava/potro{we i gazdinstava/proizvodwe. Navedeni statisti~ki kriterijumi odslikavajuvisok stepen usitwenosti i raspar~anostiprivatnih zemqi{nih poseda, koji poorganizacionom obliku spadaju u kategorijuporodi~nih gazdinstava. Kada je u pitawu op{tina Mali Zvornik, ova definicija je potpunoprikladna, imaju}i u vidu da je me|udoma}instvima registrovano i 98 doma}instava saobradivim zemqi{tem koja ne ispuwavaju ni gorenavedene, minimalne uslove da bi se ubrajala u

poqoprivredna gazdinstva. Uop{tavawem svetskih iskustava, nau~no je dokazano da se unutarruralnih podru~ja de{avaju dinami~nademografska pomerawa. Formirawem noveinstitucionalne strukture ruralnog centra kawemu se slivaju radna snaga, kapital ipreduzetni~ke inicijative. Na drugom krajupodru~ja se formira nova periferija, jo{marginalnija od prethodne.

2.8.2. Ciqevi mere: Op{ti ciqevi: -Pove}awe stepena finalizacije poqoprivrednihproizvoda;

- Smawewe migracija stanovni{tva izruralnih oblasti; Specifi~ni ciqev i: -

Stvarawe poqoprivrednih proizvoda saznakom brenda;

- Poboq{awe usluge dodavawem novihsadràja.


2.8.4. Krajwi korisnici: Korisnici ove meresu:

- fizi~ka lica (ukqu~uju}i i preduzetnike)

- nasioci poqoprivrednog gazdinstva uaktivnom statusu sa teritorije op{tine MaliZvornik

- pravna lica sa teritorije op{tine MaliZvornik .

2.8.5. Ekonomska odrìvost:

Za realizaciju ove mere nije potrebnopodnositi biznis plan ili projekat o ekonomskojodrìvosti ulagawa.

2.8.6. Op{ti kriterijumi za korisnike: - da je registrovan nosilac komercijalnog gazdinstva uaktivnom statusu za 2019.godinu, - ukoliko je korisnik pravno lice mora biti sa teritorijeop{tine Mali Zvornik upisan u registarprivrednih subjekata (APR), u aktivnom statusu za 2019. godinu; - korisnik za investiciju zakoju podnosi zahtev, ne sme koristi podsticaje ponekom drugom osnovu (subvencije, podsticaji,donacije), odnosno da ista investicija nijepredmet drugog postupka za kori{}ewe podsticaja, osim podsticaja u skladu sa posebnim propisomkojim se ure|uje kreditna podr{ka registrovanimpoqoprivrednim gazdinstvima;


- namenski koristi i ne otu|i investicijukoja je predmet zahteva u periodu od dve godina oddana nabavke opreme.

- samo usluge i investicije realizovane utoku kalendarske 2019. godine mogu se s matratiprihvatqivim za nadoknadu tro{kova.

2.8.7. Specifi~ni kriterijumi: Prihvatqivikorisnici su sva poqoprivredna gazdinstva koja u nabavku opreme i ure|aja investiraju minimalno200.000,00 dinara.



304.5.3.1 Nabavka opreme i ure|aja za su{ewe vo}a, povr}a i gro`|a, kao i wihovih proizvoda

304.5.3.2 Nabavka opreme i ure|aja za zamrzavawe vo}a ipovr}a, kao i wihovih proizvoda

304.5.3.3 Nabavka opreme i ure|aja za blan{irawe,pasterizaciju i sterilizaciju proizvoda

304.5.3.4Nabavka opreme za prijem vo}a, povr}a i gro`|a,kao i preradu, puwewe i pakovawe wihovihproizvoda

304.5.5.1Nabavka opreme i ure|aja za su{ewe gajenogza~inskog, lekovitog i aromati~nog biqa, kao iwihovih proizvoda

304.5.5.2Nabavka opreme za preradu gajenog za~inskog,lekovitog i aromati~nog biqa kao i wihovihproizvoda

304.5.5.3

Nabavka opreme i ure|aja za destilaciju gajenogza~inskog, lekovitog i aromati~nog biqa, kao iwihovih proizvoda (za potrebe farmaceutskeindustrije)

304.5.5.5Nabavka opreme i ure|aja za pakovawe iskladi{tewe gajenog za~inskog, lekovitog iaromati~nog biqa, kao i wihovih proizvoda

304.5.6.1 Nabavka opreme i ure|aja za preradu p~eliwihproizvoda

304.5.6.2 Nabavka opreme i ure|aja za pakovawe iskladi{tewe p~eliwih proizvoda

304.5.7.1 Nabavka opreme i ure|aja za su{ewe gajenihvrsta gqiva, kao i wihovih proizvoda

304.5.7.2 Nabavka opreme i ure|aja za zamrzavawe gajenihvrsta gqiva, kao i wihovih proizvoda

304.5.8.1 Nabavka opreme i ure|aja za su{ewe plodovasakupqenih iz prirode, kao i wihovih proizvoda

304.5.8.2 Nabavka opreme i ure|aja za zamrzavawe plodova sakupqenih iz prirode, kao i wihovih proizvoda

304.5.8.3 Nabavka opreme i ure|aja za blan{irawe,pasterizaciju i sterilizaciju proizvoda

304.5.8.4Nabavka opreme za prijem vo}a, povr}a i gro`|a,kao i preradu, puwewe i pakovawe wihovihproizvoda


2.8.10. Intenzitet pomo}i: Intenzitetpomo}i za meru je 70 % od invest icije amaksimalni iznos podsticaja je 800.000,00 dinara .



1 Broj podnetih zahteva

2 Broj nabavqene opreme

3 Broj prera|enih i upakovanih proizvoda

2.8.12. Administrativna procedura: Komisijaza realizaciju Programa podr{ke za sprovo|ewe poqoprivredne politike i politike ruralnograzvoja za op{tinu Mali Zvornik za 2019. godinuutvr|uje da li su ispuweni propisani uslovi zaostvarivawe prava na podsticaj za podr{ kupreradi na gazdinstvu, nabavku opreme i ure|aja,utvr|uje predlog i dostavqa isti Op{tinskomve}u op{tine Mali Zvornik za dono{ewe odluke o isplati sredstava. Sredstva se odobravajukorisnicima koji ispuwavaju uslove, redom naosnovu podnetih kompletnih zahteva, do utro{karaspoloìvih sredstava.

2.9. Naziv i {ifra mere: 402 Podsticaji zapromotivne aktivnosti u poqoprivredi iruralnom razvoju

.

2.9.1. Obrazloèwe: Odrìvi razvojpoqoprivrede i ruralnih podru~ja zahteva da budezasnovan na pra}ewu novih tehnologija, stru~nomusavr{avawu i konstantnom transferu znawa i informacija. Poqoprivredni proizvo|a~i iseosko stanovni{tvo sve teè uspevaju dasamostalno, bez ikakve stru~ne pomo}i primewujuinovacije u proizvodwi, plasmanu, razvojunepoqoprivrednih delatnosti, marketingu idrugim aktivnostima vezanim za razvoj ruralnihsredina. N a nedostatak z nawa i dodatnihve{tina kod seoskog stanovni{tva upu }uju ipodaci da samo 2% nosioca gazdinstava imajuste~eno sredwe i visoko stru~no obrazovawe izoblasti poqoprivrede, a najve}i deo nosiocagazdinstava imaju znawe ste~eno praksom. Ovamera je u skladu sa nacionalnom Strategijompoqoprivrede i ruralnog razvoja 2014.- 2024.Podr{ka infor mativnim aktiv nostimaobuhvati}e podr{ku promocije razvojnihpotencijala i potreba sela, o~uvawa tradicije,podr{ku aktivnostima vezanim za podizawe nivoaplasmana proizvoda i usluga i aktivnostimavezanim za razvoj sela u obrazovnom, zdrvstvenom,kulturnom, sportskom, sociolo{kom i ost alimaspektima, koji }e uticati na poboq{awekvaliteta ìvota seoskog stanovni{tva , kao ipokazne aktivnosti koje }e biti usmerene na


poqoprivredne proizvo|a~e, seosko stanovni{tvo i na stru~wake lokalnog agrosektora, iz svihpoqoprivrednih i nepoqoprivrednih oblasti,koji }e rezultate stru~nog usavr{avawa koristiti za daqi ruralni razvoj na podru~ju op{tina MaliZvornik.

.

2.9.2. Ciqevi mere: Op{ti ciqevi -Razvoj poqoprivrede i ruralnih podru~ja zasnovan na znawu; - Funkcionalno povezivawe s vihaktera lokalnog agrosektora; - Pove}awedostupnosti i kvaliteta znawa, unapre|ewesocijalne i ekonomske inkluzije malih i sredwihgazdinstava i mikropreduze}a u ruralnimsredinama; - Odrìvi razvoj, za{tita resursa,poboq{awe biodiverziteta i smawewe migracijestanovni{tva; Specifi~ni ciqevi - Pove}awenivoa stru~nog znawa i ve{tina seoskogstanovni{tva; - Primena novih tehnologija i inovacija; - Tehni~ko i kadrovsko unapre|eweinstitucija ukqu~enih u sistem kreirawa itransfera znawa; - Pro{irewe ponudeobrazovnih i trening programa svih nivoa itipova obrazovawa; - Ja~awe kapaciteta zaprihvatawe znawa kroz razvijawe svesti imotivisanosti za obrazovawem.


2.9.4. Krajwi korisnici: Krajwi korisnicisredstava ove mere su: udruèwa gra|ana,preduzetnici i pravna lica za pruàwesavetodavnih i drugih usluga, nau~ne i stru ~neinstitucije. .

2.9.5. Ekonomska odrìvost: Za realizacijuove mere nije potrebno podnositi biznis plan ili projekat o ekonomskoj odrìvosti ulagawa.

2.9.6. Op{ti kriterijumi za korisnike : -Potpisana izjava da ne postoji zahtev za istoulagawe u drugim javnim fondovima; - Korisnikmora da ispuni dospele obaveze po ranijeodobrenim zahtevima finansiranim iz sredstavabuyeta Op{tine Mali Zvornik; - Korisnikmora da je upisan u odgovaraju}i registar(Registar privrednih subjekata, Registarnau~no-istraìva~kih ustanova, Registarinovacionih organizacija ili Registar udruèwa).

2.9.7. Specifi~ni kriterijumi: Korisnicisredstava za stru~no osposobqavawe, aktivnostisticawa ve{tina i pokazne aktivnosti treba daimaju iskustvo u pruàwu usluge (referenca), kao

i stru~ni i tehni~ki kapacitet u zavisnosti odtipa i trajawa usluge (referentni predava~i). Udruèwa gra|ana: da imaju sedi{te na podru~juOp{tine Mali Zvornik i definisane ciqeve uoblasti poqoprivrede u vezi sa obavqawempromotivnih i drugih aktivnosti u oblastiruralnog razvoja (statut udruèwa).



402.1 Informativne aktivnosti: sajmovi, izlo`be,manifestacije, studijska putovawa


2.9.10. Intenzitet pomo}i: Op{tina MaliZvornik finansira deo mere koja se odnosi nainformativne aktivnosti: sajmovi, izlo`be,manifestacije, studijska putovawa, finansira sa100% u~e{}a.

.



1 Ukupan broj odrànih edukacija

2 Ukupan broj podrànih manifestacija

3 Broj edukovanih poqoprivrednika

4 Broj edukovanih stru~nih i dr. pravnih lica

5 Broj {tampanih primeraka promotivnog materijala

6 Broj organizovanih izlo`bi i studijskih putovawa

2.9.12. Administrativna procedura: Mera-Podsticaji za promotivne aktivnosti upoqoprivredi i ruralnom razvoju, ne}e sesprovoditi preko Komisije za realizacijuPrograma podr{ke za sprovo|ewe poqoprivrednepolitike i politike ruralnog razvoja za op{tinuMali Zvornik za 2019. godinu, nego }e Op{tinskauprava op{tine Mali Zvornik prikupiti ponudeza prevoz na sajam poqoprivrede. Izbor pruàocausluge vr{i}e u skladu sa Zakonom o javnimnabavkama. .


III. IDENTIFIKACIONA KARTA

Tabela: Op{ti podaci i pokazateqi

Naziv pokazateqa Vrednost, opispokazateqa

Izvor podatka igodina

OP[TI PODACI

Administrativni i geografski poloàj

Autonomna pokrajina rzs*

Region [umadija i ZapadnaSrbija rzs*

Oblast Ma~vanska rzs*

Grad ili op{tina Mali Zvornik rzs*

Povr{ina 184 km kvadratnih rzs*

Broj naseqa 12 rzs*

Broj katastarskih op{tina 10 rzs*

Broj podru~ja sa oteànim uslovima rada u poqoprivredi (POURP) Sva naseqena mestaop{tine Mali Zvornik

Demografski pokazateqi

Broj stanovnika 12.482 rzs**

Broj doma}instava 4220 rzs*

Gustina naseqenosti (broj stanovnika/povr{ina, km²) 67,8

Promena broja stanovnika 2011:2002 (2011/2002*100 - 100) - 11,32 rzs**

- u ruralnim podru~jima AP/JLS - 13,54 rzs**

Stanovni{tvo mla|e od 15 godina (%) 14,05 rzs**

Stanovni{tvo starije od 65 godina (%) 15,02 rzs**

Prose~na starost 42,39 rzs*

Indeks starewa 114,8 rzs*

Bez {kolske spreme i sa nepotpunim osnovnim obrazovawem (%) 17,57 rzs*

Osnovno obrazovawe (%) 21,32 rzs*

Sredwe obrazovawe (%) 50,97 rzs*

Vi{e i visoko obrazovawe (%) 9,93 rzs*

Poqoprivredno stanovni{tvo u ukupnom broju stanovnika (%) 23 Procena

Prirodni uslovi

Reqef (ravni~arski, breùqkasti, brdski, planinski) Kotlina, brdsko-planinski Interni

Preovla|uju}i pedolo{ki tipovi zemqi{ta i bonitetna klasa

Crnica na kre~waku,sme|e rudo zemqi{te,parapodzol, aluvijumprete`no IV i Vklase.

Interni

Klima (umereno-kontinentalna, subplaninska ...) Umereno -kontinentalna Interni

Prose~na koli~ina padavina (mm) 650 Interni

Sredwa godi{wa temperatura (oS) 10,6 Interni

Hidrografija (povr{inske i podzemne vode)

Reka Drina, dvahidroakumulacionajezera, bogatapovr{inskim ipodzemnim vodotocima

Interni

Povr{ina pod {umom (ha) 9.320 rzs*

Povr{ina pod {umom u ukupnoj povr{ini AP/JLS (%) 50,65 rzs*

Po{umqene povr{ine u prethodnoj godini (ha) 2,19 rzs*


Pose~ena drvna masa (m3) 26.286 rzs*

POKAZATEQI RAZVOJA POQOPRIVREDE

Stawe resursa

Ukupan broj poqoprivrednih gazdinstava: 2092 rzs***

Broj registrovanih poqoprivrednih gazdinstava (RPG): 683 Uprava za trezor

- porodi~na poqoprivredna gazdinstva (%) 681

- pravna lica i preduzetnici (%) 2

Kori{}eno poqoprivredno zemqi{te - KPZ (ha) 2.723 rzs***

U~e{}e KPZ u ukupnoj povr{ini JLS (%) 14,79

Oranice i ba{te, vo}waci, vinogradi, livade i pa{waci, ostalo(18) (ha, %)

Oranice i ba{te 938ha (34,44 %); vo}waci306 ha (11,26 %);livade i pa{waci1371 ha (50,34 %);ostalo 108 ha (3,96 %)

rzs***

@ita, industrijsko biqe, povr}e, krmno biqe, ostalo(19) (ha, %)

@ita 701 ha (47,73%);krmno biqe 187 ha(19,93%); industrijskobiqe 5 ha (0,54 %);povr}e 5 ha (0,86 %);ostalo 37 ha ( 3,94%)

rzs***

Prose~na veli~ina poseda (KPZ) po gazdinstvu (ha) 1,3 rzs***

Obuhva}enost poqoprivrednog zemqi{ta komasacijom (ha) 0 Interni

Obuhva}enost zemqi{ta nekim vidom udruìvawa (ha) 0 Interni

Broj poqoprivrednih gazdinstava koja navodwavaju KPZ 43 rzs***

Odvodwavana povr{ina KPZ (ha) 0 Interni

Navodwavana povr{ina KPZ (ha) 17 rzs***

Povr{ina poqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini na teritoriji AP(20) (ha) 452.20.64 Interni

Povr{ina poqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini koja se daje u zakup (ha): 0.45.12 Interni

- fizi~ka lica (%) Fizi~ko lice 100% Interni

- pravna lica (%)

Goveda 541; sviwe5882; ovce 7051; koze442; ìvina 31196;ko{nice 1730

Interni

Goveda, sviwe, ovce i koze, ìvina, ko{nice p~ela (broj)Traktori 499; kombajni 5; prikqu~ne ma{ine1274

rzs***

Traktori, kombajni, prikqu~ne ma{ine (broj) 5299 rzs***

Poqoprivredni objekti (broj) 51 rzs***

~~, su{are, staklenici i plastenici (broj)

Mineralna |ubriva1086 ha (1385 PG);stajwak 547 ha (1198PG); mineralna|ubriva 718 ha (1216PG)

rzs***

Upotreba mineralnog |ubriva, stajwaka i sredstava za za{titu biqa (ha, broj PG) 4037 rzs***

Broj ~lanova gazdinstva i stalno zaposlenih na gazdinstvu: 99,97:0,03 rzs***

(na porodi~nom PG: na gazdinstvu pravnog lica/preduzetnika) (ha) rzs***

Godi{we radne jedinice (broj) 1366 rzs***

Zemqoradni~ke zadruge i udruèwa poqoprivrednika (broj)2 zemqoradni~kezadruge i 1 udruèwep~elara

Interni

Proizvodwa poqoprivrednih proizvoda(koli~ina):

- biqna proizvodwa (t)

Kukuruz 3980; p{enica210; lucerka 1205;krompir 527; {qiva1258; malina 450

rzs***

- sto~arska proizvodwa (t, lit, kom.) Meso, mleko,med, riba Interni


POKAZATEQI RURALNOG RAZVOJA

Ruralna infrastruktura rzs*

Saobra}ajna infrastruktura

Duìna puteva(26) (km) 171,180 rzs*

Po{te i telefonski pretplatnici (broj) 4; 3542 rzs*

Vodoprivredna infrastruktura

Doma}instva prikqu~ena na vodovodnu mreù (broj) 2915 rzs*

Doma}instva prikqu~ena na kanalizacionu mreù (broj) 2180 rzs*

Ukupne ispu{tene otpadne vode (hiq.m3) 249 rzs*

Pre~i{}ene otpadne vode (hiq.m3) 240 rzs*

Energetska infrastruktura

Proizvodwa i snabdevawe elektri~nom energijom (broj)1 hidroelektrana; 2malehidroelektrane;55 trafostanica

Interni

Socijalna infrastruktura

tObjekti obrazovne infrastrukture (broj)

1 pred{kolskaustanova; 5 osnovnih{kola; 1 sredwa{kola

rzs*

Broj stanovnika na jednog lekara 1048 rzs*

Broj korisnika socijalne za{tite 1246 rzs*

Diverzifikacija ruralne ekonomije

Zaposleni u sektorima poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede (broj) 53 rzs* rzs***

Gazdinstva koja obavqaju druge profitabilne aktivnosti(30) (broj) 136 rzs***

Turisti i prose~an broj no}ewa turista na teritoriji AP/JLS (broj)1095 turista; prose~an broj no}ewa 1,5 doma}i i 1,6 strani

rzs*

Transfer znawa i informacija

Poqoprivredna savetodavna stru~na slu`ba (da/ne) da Interni

Poqoprivredna gazdinstva ukqu~ena u savetodavni sistem (broj) 54 PSSS

IV. Program }e se objaviti u ''Slu`benom listu op{tine Mali Zvornik''


Broj: 06- 1144Dana, 21.06.2019. godine.U Malom Zvornik


Radovan Tadi}, s.r.


Na osnovu ~lana 58. Zakona o zaposlenima uautonomnoj pokrajini i jedinicama lokalnesamouprave (''Slu`beni glasnik RS'' broj 21/2016,113/2017 i 95/2018), Uredbe o kriterijumima zarazvrstavawe radnih mesta i merilima za opisradnih mesta name{tenika u autonomnimpokrajinama i jedinicama lokalne samouprave("Slu`beni glasnik RS'' broj 88/2016 i 113/2017),kao i ~lana 26. Odluke o op{tinskoj upraviop{tine Mali Zvornik ("Sl. list op{tine MaliZvornik", br. 2/17i 19/17), ~lana 1. i 9. Odluke oop{tinskom pravobranila{tvu op{tine MaliZvornik (''Slu`beni list op{tine Mali Zvornik'' broj 2/16, 10/16, 6/17, 5/18, 6/18 i 15/18), Op{tinskove}e op{tine Mali Zvornik, na predlogna~elnikaOp{tinske uprave op{tine MaliZvornik, dana 20.06.2019. godine, usvojilo jeobjediweni

P R A V I L N I KO IZMENAMA I DOPUNAMA

PRAVILNIKA O ORGANIZACIJI I SISTEMATIZACIJI RADNIH MESTA UOP[TINSKOJ UPRAVI, OP[TINSKOM

PRAVOBRANILA[TVUI INTERNOJREVIZIJI OP[TINE MALI ZVORNIK

^lan 1.

UPravilniku o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Op{tinskojupravi, Op{tinskom pravobranila{tvui Internoj reviziji op{tine Mali Zvornik ("Slu`beni listop{tine Mali Zvornik" broj: 13/2018, 16/18,18/2018 i 3/19)

Radno mesto pod brojem 2. mewa se i glasi:

"Imovinsko pravni poslovi;

Zvawe: Mla|i savetnik

Uslovi:Ste~eno visoko obrazovawe naosnovnim akademskim studijama u obimu odnajmawe 240 ESPB bodova, master akademskimstudijama, master strukovnim studijama,specijalisti~kim akademskim studijama,specijalisti~kim strukovnim studijama, odnosnona osnovnim studijama u trajawu od najmawe ~etiri godine ili specijalisti~kim studijama nafakultetu iz nau~ne odnosno stru~ne oblasti uokviru pravnih nauka ili d ru{tveno -humanisti~kih nauka, poloèn dràvni stru~niispit, zavr{en pripravni~ki sta` i ste~enave{tina da se znawa primene."

^lan 2.

Opis radnog mesta pod brojem 19. mewa se iglasi:

"Koordinator op{tinskog uslu`nog centra;

Opis poslova: -obavqa poslove koordinacije radnih

aktivnosti i zadataka koji se vr{e u op{tinskomuslu`nom centru, koordinira rad zaposlenih,vr{i interno preraspore|ivawe zaposlenih istara se o disciplini zaposlenih u op{tinskomuslu`nom centru, dogovara se sa rukovodiocimaodelewa i slu`bi o organizaciji posla uop{tinskom uslu`nom centru kao i sa drugimzaposlenima u op{tinskoj upravi o pojedina~nimposlovima koji su od zna~aja za rad op{tinsk oguslu`nog centra, poslovi pruàwa informacija istru~ne pomo}i gra|anima u ostvarivawu pravapred organima i slu`bama op{tine, davaweinformacija gra|anima o poslovima iznadle`nosti organa op{tine, pruàwe stru~nepomo}i strankama prilikom popuwavawa obrazaca i sastavqawe podnesaka, neposredno koordinira isara|uje sa direktnim i indirektnim buyetskimkorisnicima, a posebno sa predsednicima mesnihzajednica, u~estvuje u organizaciji svihmanifestacija koje organizuje op{tina MaliZvornik, vodi prvostepeni upravni postupak,drugi poslovi po nalogu na~elnika op{tinskeuprave i rukovodioca od eqewa, li~no jeodgovoran rukovodiocu odeqewa i na~elnikuop{tinske uprave za zakonito, stru~no, efikasno,delotvorno i blagovremno obavqawe poslova izdelokruga svojih poslova i radnih zadataka."

^lan 3.

Radno mesto pod brojem 26. mewa se i glasi:

"Poslovi kwigovo|e - kontiste trezora;

Zvawe: Vi{i referent

Uslovi: ste~eno sredwe obrazovawe u~etvorogodi{wem trajawu i poznavawejednostavnih metoda rada i postupaka koje jeste~eno radnim iskustvom u struci od najmawe pet godina, poloèn dràvni stru~ni ispit kao ive{tina da se ste~ena znawa primene."

^lan 5.

Ostale odredbe Pravilnika ostaju na snazi.

^lan 6.

Ovaj Pravilnik stupa na snagu danomdono{ewa.

Broj: 110- 2/1U Malom Zvorniku, dana: 20.06.2019.godine

PREDSEDNIK OP[TINEZoran Jevti}, s.r.


Republika SrbijaOP[TINA MALI ZVORNIK- Op{tinsko ve}eBroj: 06- 1099Datum,12.06.2019. godineMALI ZVORNIK

Na osnovu ~lanova 17. - 19. Zakona obezbednosti saobra}aja na putevima ( "Slu`beniglasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - odluka US, 55/2014, 96/15 - dr.zakon i 9/16 - odluka US, 24/2018, 41/2018, 41/2018- dr.zakon i 87/2018),~lana 5. Odluke o formirawu Saveta zabezbednost saobra}aja na putevima op{tine MaliZvornik (''Sl.list op{tine Mali Zvornik'' br.3/19) i ~lana 69. Statuta op{tine Mali Zvornik(''Sl.list op{tine Mali Zvornik'', br. 21/2018 ), ana predlog Saveta za bezbednost saobra}aja naputevima op{tine Mali Zvornik, Op{tinsko ve}e op{tine Mali Zvornik na sednici odrànoj12.06.2019. godine, donelo je slede}i

PROGRAMkori{}ewa sredstava za unapre|ewe

bezbednosti saobra}aja na putevima nateritoriji op{tine Mali Zvornik za 2019.

godinu

I

Program kori{}ewa sredstava za unapre|ewe bezbednosti saobra}aja na putevima na teritorijiop{tine Mali Zvornik za 2019. godinu ( u daqemtekstu: Program ) utvr|uje se na~in kori{}ewasredstava od napla}enih kazni za saobra}ajneprekr{aje na teritoriji op{tine Mali Zvornik,za aktivnosti koje se tokom 2019. godine planiraju u ciqu unapre|ewa bezbednosti saobra}aja naputevima i za prenete obaveze po Ugovorima iz2018. godine.

Sredstva od napla}enih nov~anih kazni zasaobra}ajne prekr{aje koja pripadaju buyetuop{tine Mali Zvornik, koristi}e se u ciquunapre|ewa saobra}ajne infrastrukture nateritoriji op{tine Mali Zvornik i u skladu saobavezama lokalne samouprave utvr|ene zakonimaiz oblasti bezbednosti saobra}ajima na putevima,kao i saobra}ajnog vaspitawa i obrazovawa,unapre|ewa bezbednosti saobra}aja na putevima.

II

Sredstva za realizaciju Programa,predvi|ena su Odlukom o buyetu op{tine MaliZvornik za 2019. godinu..

III

U skladu sa ~lanom 18. Zakona o bezbednsotisaobra}aja na putevima, sredstva za realizaciju Programa bi}e usmerena za za slede}e aktivnosti:

SREDSTVA NAMEWENA ZA SAOBRA]AJNUINFRASTRUKTURU

Opis pozicije Iznos Na~in utro{ka

sredstava

Nabavka i postavqawe 6 sfernih ogledala vel. 1000h800mm na metalnistub F-76 na naop{tinskim inekategorisanimputevima premaProgramu o odràvawuputne infrastrukture

252.000,0

Aktivnost }erealizvvatiOp{tina MaliZvornik

Nabavka bezbednosnihautosedi{ta za decu do5godina

500.000,0

Aktivnost }erealizovatiOp{tina MaliZvornik

Nabavka i postavqawegumenih leè}ihpolicajaca u duìni od5,0m u M. Zvornikuizra|enih od tehni~kegume u osnovnoj crnojboji sa reflektuju}ommaterijom u signalnoùtoj ili beloj boji kojaje simetri~noraspore|ena u dva poqapo jednom segmetu saprate}om vertikalnomsignalizacijom

52.000,0


Nabavka i postavqawesaobra}anih znakova„Zona [kole“ klase 3 kom 8,0.

56.000,0


blNabavka i ugradwavideo kamera zapra}ewe brzinekretawa vozila u uliciKraqa Petra I u MalomZvorniku

6.000.000,0

Navedenu aktivnost }e realizovatiOp{tina Malivornik na osnovusprovedenogpostupka javnenabavke

Izrada projekta zavertikalnu saobra}ajnusignalizaciju naOp{tinskim inekategorisanimputevima

240.000Aktivnostrealizuje Op{tinaMali Zvornik

Nabavka i izrada dvaseta vibriraju}e trake u duìni od 5,0m ra|eneod kamene eruptivnegranulacije {irine do20 do 40 cm, visine od 18 do 25 mm. Vibriraju}etrake raditi u setu od 5traka na rastojawu od 30 do 35 cm

120.000,0Aktivnostrealizuje Op{tinaMali Zvornik


IV

Kori{}ewe navedenih sredstava bi}ezasnovano na principu finasirawa programskihzadataka iz realnih izvora i u dinamici kojaobezbe|uje realizaciju rashoda po utvr|enimprioritetima do nivoa realizovanih prihoda.

Prioritetne aktivnosti Programaodre|iva}e se kroz konsultaciju sa Savetom zabezbednost saobra}aja na putevima op{tine MaliZvornik.

V

Savet za bezbednost saobra}aja na putevimaop{tine Mali Zvornik, dostavi}e Op{tinskomve}u op{tine Mali Zvornik Godi{wi izve{taj orealizaciji Programa kori{}ewa sredstava zaunapre|ewe bezbednosti saobra}aja, najkasnije do31. januara teku}e godine za predhodnu godinu.

Nadle`ne op{tinske slu`be Op{t inskeuprave op{tine Mali Zvornik odgovorne su za

realizaciju, pra}ewe i izve{tavawe o kori{}ewusredstava po ovom Programu.

Nabavka dobara, usluga i radova vr{i}e se uskladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama.

VI

Program objaviti u "Slu`benom listuop{tine Mali Zvornik ".

OP[TINSKO VE]E OP[TINE MALIZVORNIK

PREDSEDNIK OP[TINEZoran Jevti}, s.r.


S A D R @ A JSLU@BENOG LISTA BROJ 7/19

1. ODLUKA O ZAVR[NOM RA UNU BUYETA OP[TINE MALI ZVORNIK ZA 2018. GODINU ...................................................................................................................... 1

2. ODLUKA O OP[TINSKOJ UPRAVI OP[TINE MALI ZVORNIK ...........................................7

3. ODLUKA O USVAJAWU ELABORAT O OPRAVDANOSTI DAVAWA U ZAKUP BEZ NAKNADE OBJEKATA ''STARA PILANA'' U VLASNI[TVU OP[TINE MALI ZVORNIK PRIVREDNOM DRU[TVU MAYDENIM DOO MALI ZVORNIK ZA REALIZACIJU ULAGAWA U POGON ZA PROIZVODWU U MALOM ZVORNIKU ................................................................................................ 16

4. PROGRAM MERA PODR[KE ZA SPROVO\EWE POQOPRIVREDNE POLITIKE I POLITIKE RURALNOG RAZVOJA OP[TINE MALI ZVORNIK ZA 2018. GODINU .................................................................................................................... 35

5. PRAVILNIK O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O ORGANIZACIJI I SISTEMATIZACIJI RADNIH MESTA U OP[TINSKOJ UPRAVI, OP[TINSKOM PRAVOBRANILA[TVU I INTERNOJ REVIZIJI OP[TINE MALI ZVORNIK................................................................. 63

6. PROGRAMA KORI[]EWA SREDSTAVA ZA UNAPRE\EWE BEZBEDNOSTI SAOBRA]AJA NA PUTEVIMA NA TERITORIJI OP[TINE MALI ZVORNIK ZA 2019. GODINU............................................................................... 64

Slu`beni list izlazi po potrebi

Slu`beni list izdaje Op{tinska uprava

Odgovorni urednik: na~elnik Op{tinske uprave

Slu`beni list izlazi u 8 primeraka i bi}e

objavqen na sajtu op{tine Mali Zvornik


op[tina mali zvornik slu@beni list - paragraf · 2019-06-25 · 142/2014, 68/2015-dr. zakon,...

Documents