Orao krstašOrao krstaš, ili imperijalni orao (lat. Aquila heliaca), je impozantna grabljivica koja je nekada naseljavala široke predele Evroazije, a danas je njen broj veoma smanjen i pod pretnjom je istrebljenja. Glavno stanište mu je jugoistočna i centralna Evropa, zapadna i centralna Azija. Orao krstaš naseljava uglavnom predele do 1000 metara nadmorske visine, ne preterano pošumljene. Ptica za gnezdo bira visoko usamljeno drvo sa kojeg ima pregled širokog terena. Nažalost ovo je jedna od činjenica koja ju je učinila veoma podložnom ljudskom ometanju staništa, pljačkanju ili uništavanju gnezda.

Ovaj orao naseljava stepe, retke šume i polupustinje, pa je tako jedan par krajem osamdesedih i početkom devedesetih bio primećen u rejonima Deliblatske peščare ali je nepažnjom nadležnih (jedna ptica je ubijena) kao i zbog promene habitata, krstaš nestao iz Banata. Jedan par je viđen i u rejonu Fruške gore.

Nekada je ova ptica bila odabrana za simbol  Austrougarske ali joj to nije pomoglo da izbegne sudbinu gotovo potpunog nestanka sa terena Evrope, danas ga zahvaljujući intenzivnim programima zaštite ima nešto više u Slovačkoj i Mađarskoj, ukupno oko 120-130 parova, kao i u Bugarskoj i Makedoniji gde se gnezdi između 80 i 100 parova

Imperijalni orao gradi velika gnezda od grana na vrhovima drveća, a vrlo retko se događa da gnezdo napravi i na električnim stubovima. Tokom marta i aprila ženka izleže dva do tri jajeta; po paru prosečno preživljava 1,5 mladunaca, ali ovaj prosek veoma varira u zavisnosti od pristupa hrani.

Mladi ostaju sa roditeljima tokom celog leta a zatim se odvajaju. Polnu zrelost ptica dostiže sa 5-6 godina starosti.

Krstaš se uglavnom hrani malim sisarima, pticama, glodarima i gušterima, a ukoliko nema drugog izbora i lešinom.

 Fruška Gora je od davnina stanište ove grabljivice za koju se u narodu veruje da predstavlja zaštitnika sela koji tera gradonosne oblake. Žalosno je što im preti istrebljenje na našem prostoru jer je nepažnjom nadležnih ( jedna ptca ubijena ) kao i zbog promene habitata, još se viđa samo  oko Frške Gore. Potrebno je sprečiti nelegalnu seču stabala gde su gnezda i tako omogućiti da se ova vrsta održi i na treritoriji Srbije.

Kraj

autori: Mirko Nedimović i Vladimir Vukadinov,

učenici TŠ”Mileva Marić Ajnštajn, razred-TLR21