ORGANIZACIJA POSLOVANJA

Menadžer je neko ko radi sa ljudima i uz pomoć drugih ljudi kordinira njihov rad da bi postigao organizacione ciljeve.

Menadžeri prve linije su na najnižem nivou menadžmenta i upravljaju radom zaposlenih koji ne pripadaju menadžerima, a koji su direktno ili indirektno uključeni u proizvodnju ili kreiranje proizvoda organizacije. Njih često nazivaju super vizori, menadžeri smene, menadžeri po oblastima, sektorski menadžer, menadžer firme ili predradnik.

Menadžeri srednjeg nivoa uključuju sve nivoe menadžmenta i izmedju najnižih i najviših nivoa funkcija u organizaciji. Mogu biti : regionalni menadžer, vođa projekta, šef pogona ili menadžer odeljenja.

Top menadžeri se nalaze na vrhu ili blizu vrha u organizaciji i oni su odgovorni za donošenje odluka za celu organizaciju i utvrđivanje planova koji utiču na celu organizaciju.

Menadžment je kordinisanje aktivnosti vezanih za posao, tako da se oni obave efikasno i efektivno, s’ljudima i uz pomoć drugih ljudi.

Efikasnost se odnosi na izvlačenje maximuma uz minimalna ulaganja – obavljanje posla na pravi način.

Efektivnost – obavljanje aktivnosti tako da se postignu organizacioni ciljevi – raditi prave stvari.

FUNKCIJE U MENADŽMENTU

1. Planiranje – obuhvata definisanje ciljeva, utvrđivanje strategija radi postizanja tih ciljeva, i razboj planova za integrisanje i koordinisanje aktivnosti.

2. Organizovanje – obuhvata definisanje zadataka, koji treba da se urade, utvrđivanje ko treba da ih uradi, kako grupisati te zadatke, ko kome podnosi izveštaje, i gde se donose odluke.

3. Vođenje - obuhvata motivisanje podređenih službenika, podsticanje pojedinaca ili timova za vreme rada, izbor najefikasnijeg sistema komunikacija, ili u svakom pogledu rešavanje pitanja zaposlenih.

4. Kontrola – funkcija koja obuhvata nadzor stvarnog učinka, poređenje, stvarnog sa standardnim učinkom i po potrebi preduzimanjem mera.

ULOGE U MENADŽMENTU

To su specifične kategorije menadžmenskog ponašanja

1. Međuljudske uloge – obuhvataju poslove zaposlenih i druge zadatke koje su ceremonijalnog karaktera i simbolični po prirodi

2. Informacione uloge – uloge koje uključuju primanje, sakupljanje, i širenje informacija.

3. Uloge u odlučivanju – uloge koje se odnose na donošenje pravog izbora.

VEŠTINE U MENADŽMENTU

1. Tehničke veštine – znanje i veština u određenoj grani.

2. Ljudske veštine – sposobnost saradnje sa ljudima (individualno i u grupi)

3. Konceptualne veštine – sposobnost pojmovnog određivanja i izrade koncepta za apstrakte i složene situacije.

ORGANIZACIJA

Organizacija je namenski sporazum više lica radi postizanja nekih specifičnih ciljeva.

UNIVERZALNOST MENADŽMENTA

Je činjenica da je menadžment potrenban u svim vrstama organizacije bez obzira na njihovu veličinu na svim nivojima, u svim oblastima organizacije i širom sveta, bez obzira na lokalnu pripadnost organizacije.

Podela rada-razbijanje poslova na manje delove i zadatke koji se ponavljaju.

TEORIJE MENANDŽMENTA

NAUČNI MENANDŽMENT

OPŠTE ADMINISTRATIVNI TEORETIČARI

KVANTITATIVNI PRISTUP

ORGANIZACIONI BIHEVIORIZAM (promoteri ranijeg perioda,Hawthornove studije)

SISTEMSKI PRISTUP

KONTIGENTNI PRISTUP

KLASIČNA ŠKOLA ( Tejlor, Fajol, Veber)

Naucni Menadzment

Naucni Menadzment koristi naučne metode kako bi bi se odredio najbolji način da posao bude urađen.

Frederik Tejlor (1856-1915) - tvorac naučnog menadžmenta (1911.)

Pošteni dnevni učinak (celican midvej i Holandjanin Smit)“ - sav rad koji radnik obavi dnevno, maksimalnom brzinom, a da ne naruši svoje zdravlje.

Tejlor je imao i svoje sledbenike:Frenk i Lilian Gilbret - su izucavali rad kako bi eliminisali nepotrebne pokrete ruku i tela. Verovali su da postoji jedan “najbolji način” da se posao obavi, medjutim i njega je moguće zameniti kada se nađe “bolji način”.

Therbbligs-klasifikaciona šema za označavanje 17 osnovnih pokreta ruku.

Henri Gant - najpoznatiji po kreiranju grafičke karte - Gantova karta ili Gantogram.

Administrativna teorijaOpšti administrativni teoretičari-pisci koji su razvili opšte teorije o tome šta menadžeri treba da rade i šta stvara uspešnu praksu u menadžmentu.Anri Fajol (Henri Fayol, 1841 - 1925)Principi menadžmenta- fundamentalna pravila menadžmenta koja su mogla da se predaju u školama i koja su mogla da se primenjuju u organizacionim situacijama.

Maks Veber (Max Weber, 1864-1920)

Opisao je idealan tip organizacije koju je nazvao "birokratija". To je oblik organizacije koja je karakterizovana podelom rada i jasno definisanom hijerarhijom.KVANTITATIVNI PRISTUP (nauka o upravljanju) Nastanak je povezan sa razvojem matematičkih i statističkih rešenja za probleme vojske, tokom II Svetskog rata. Robert McNamaraKvantitativni pristup menadžmentu obuhvata primenu statističkih, optimizacionih modela, informacionih modela i kompjuterske simulacije. Industrijska revolucija-pronalazak mašine,masovne proizvodnje i efikasnog prevoza.ORGANIZACIONI BIHERIZAM

To je oblast koja se bavi ponašanjem ljudi na poslu.RANI mislioci OB su Robert Owen,Hugo Musterberg, Mary Parker Follett i Chester Barnard.

Hawthornove studije-serije studija u vreme dvadesetih i tridesetih godina XX veka koje su pružile nova dostignuća za individualna i grupna ponašanja.

SISTEMSKI PRISTUP

Tokom 1960.istraživači su počeli da analiziraju organizaciju iz sistemske perspektive.Sistem je set međusobnih međuzavisnih delova aranžiranih na način koji daje jedinstvenu celinu.Zatvoreni sist.nisu pod uticajem drugih i ne utiču jedan na drugog u svom okruženju,a otvoreni sistemi dinamično utiču jedni na druge u svom okruženju.

KONTIGENTNI PRISTUP

U osnovi to je pristup koji polazi od toga da su organ. Različite da se suočavaju s različitim situacijama I zahtevaju različite načine upravljanja.Različitost radne snage-radna snaga je heterogena u smislu polova,rase, etičke pripadnosti,godina starosti i dr.karakteristika koje izražavju različitost.

Preduzetništvo je proces u kome se pojedinac ili grupa pojedinaca organizovano trude da bi iskoristili povoljne poslovne prilike i stvorili vrednosti i da bi se širili ispunjavanjem zahteva i potreba putem inovacija i jedinstvenosti,bez obzira na tekuće resurse koje preduzetnik ima.

e-poslovanje -kombinovani termin koji opisuje način kako org.obavlja svoje poslovanje korišćenjem elektronike(bazirano na internetu)povezivanjem s ključnim jedinicama da bi efikasno i efektivno postigla svoje ciljeve.

e-trgovina –prodaja i markentiška komponenta u e-poslovanju

intranet unutrašnji komunikacioni sistem u organizaciji koji koristi internet tehnologiju i koji je dostupan samo zaposlenima u organizaciji.

Organizacije koje uče –org.koje su izgradile kapacitete da neprekidno uče da se prilagođavaju i da se menjaju.

Menadžm.znanja-kultivisanje kulture učenja gde članovi organizacije sistemski prikupljaju znanje i dele ga sa drugima u organ. Da bi postigli bolji učinak.

Menandžment kvaliteta-filozofija manandž. Do koje se dolazi neprestanim poboljšanjem zadovoljavanja potreba i očekivinjanja klijenata.

Sveobuhvatno shvatanje menadžmenta- to je gledište prema kojem su menadžeri direktno odgovorni za uspeh ili ne uspeh jedne organizacije.

Simbolično shvatanje menadžmenta- to je gledište prema kojem menadžeri imaju ograničen uticaj na suštinske organizacione ishode zbog veklikog broja faktora koji su van njihove kontrole.

ORGANIZACIONA KULTURA

Obuhvata sistem zajedničkog shvatanja i verovanja organizacionih članova koji u velikoj meri, određuje postupke zaposlenih radnika.

Snažna organizaciona kultura-u kojoj se ključne vrednosti intezivno neguju i snažno su zastupljene

Da li je organizaciona kultura jaka, slaba ili srednjeg nivoa zavisi od faktora kao što su : veličina organizacije, dužina njenog postojanja, stepen cirkulisanja među zaposlenima, i početni nivo date organizacione kulture.

Socializacija- je proces kojim se zaposleni prilagođavaju organizacionoj kulturi.

Kultura se prenosi na mnoge načine, najčešće pričama, ritualima, materijalnim simbolima i jezikom.

Duhovnost radnog ambienta- je priznanje da ljudi imaju unutrašnji život koji predstavlja potrebu koja se zadovoljava sa smisaonim radom koji se obavlja u kontekstu zajednice.

Okruženje

Spoljno okruženje – spoljne institucije ili snage koje potencijalno ugrožavaju poslovanje organizacije

Specifično okruženje – deo okruženja koje je direktno vezano za postizanje ciljeva org.

Opšte okruženje – široko uzeti spoljni uslovi koji mogu da ugroze org.

Neizvesnost okruženja – stepen promena i stepen složenosti u okruženju jedne organizacije.

Složenost okruženja – broj komponenti u okruženju jedne organiz. I stepen org. Znanja o ovim komponentama.

Stejkholderi – oni koji čine spoljno okruženje organizacije i na koje utiču odluke i postupci org.

UPRAVLJANJE U GLOBALNOM OKRUŽENJU

Problemi s kojima se suočavaju menadžeri u gl.okruženju

1. Malograđaština – uzak pogled na svet i nesposobnost da se prihvate razlike među ljudimad

Etnocentrični stav – malograđansko mišljenje da su u matičnoj zemlji najbolji pristup i poslu i praxi

Policentrični stav – mišljenje da menadžeri u zemlji domaćina poznaju najbolji pristup poslu i praxi u obavljanju svojih posl.

Geocentrični stav – svetski orjentisano shvatanje koje se fokusira na korišćenje najboljih pristupa i angažovanje najboljih ljudi iz celog svetaaa!

Evropska unija-unija evropskih zemalja koja je osnovana kao ujedinjeni ekonomski i trgovinski entitet.

EURO-jedinstvena evropska valuta koju koristi 12 od 15 članica.

NAFTA - sporazum o slobodnoj trgovini severne amerike ( kanada, mexiko, amerike )

ASEAN – trgovinski savez 10 zemalja jugo-istočne azije

WTO – Svedska trgovinska org

VRSTE GLOBALNIH ORG

1. Multinacionalne korponacije (MNCs)-kompanija koja vodi značajne poslove u više zemalja ali upravlja iz matične zemlje.

2. Transnacionalna korporacija (TNC) – kompanija koja vodi značajne poslove u više od 1 zemlje, ali prenosi menadžment na lokalnu zemlju

3. Organizacija bez granice-globalna vrsta org u kojoj su uklonjene veštačeke barijere.

Kako org postaju globalne?

Proces globalizacije sastoji se od tri faze. U prvoj fazi izvoze se proizvodi u druge zemlje tj. Izrađuju proizvode u matičnoj zemlji a prodaju ih u stranoj. U drugoj fazi angažovanje stranih predstavništava ili sklapanje ugovora sa stranim proizvođačima. U trećoj fazi predstavlja najozbiljniju obavezu menadžera da se uključe u globalno tržište, to postiže licencom i franšizom, strateškim savezima, zajedničkim ulaganjima, i supsidijarna poslovnica u inostranstvu.

Izvoz-pristup globalnom poslovanju ako se proizvodi izradjiju u matičnoj zemlji,a prodaju u stranoj zemlji.

Uvoz-pristup globalnom poslovanju ako se u matičnoj zemlji prodaju proizvodi koji su proizvedeni u stranoj zemlji.

Licenca-pristup proizvodnih organizacija globalnom poslovanju kojim se daje pravo drugim organizacijama da koriste brend,tehnologiju ili specifikacije proizvoda.

Franšiza-pristup uslužnih organizacija globalnom poslovanju kojim se daje pravo drugim organizacijama na brend,tehnologiju ili specifikacije proizvoda.

Strateški savezi-pristup globalnom poslovanju koji predstavlja partnerstvo između neke oprganizacije i strane kompanije gde obe firme učestvuju svojim resursima i znanjem u razvoju novih proizvoda ili izgradnji novih kapaciteta.

Zajedničko ulaganje-pristup globalnom poslovanju koji predstavlja specifičnu vrstu strateškog saveza po kome su partneri saglasni da formiraju posebnu samostalnu organizaciju za neku poslovnu svrhu.

Supsidijarna poslovnica u inostranstvu-pristup globalnom poslovanju kojim se direktno investira u stranoj zemlji formiranjem posebnog samostalnog pogona ili sedišta.

Ekonomsko okruženje

1. Tržišna ekonomija –ekonomski sistem u kome resurse prvenstveno poseduje i kontroliše privatni sektor.

2. Komandna ekonomija – ek.sistem u kome centralna vlada planira sve ekonomske odluke.

Kulturno okruženje

Nacionalna kultura – vrednosti i stavovi koji su zajednički za pojedince u određenoj zemlji koji formiraju njihovo ponašanje i shvatanje o tome šta je važno !! :

Hofstedeov sistem za upoznavanje kulture – pomaže menadžerima da bolje shvate razlike između nacionalnih kultura. Dimenzije su sledeće ! :

1. Individualizam i kolektivizam

- Individualizam – je stepen do koga ljudi u jednoj zemlji žele da deluju kao pojedinci

- Kolektivizam – je društveni okvir u kome ljudi očekuju od drugih da se o njima staraju i da ih štite.

2. Distanca moći – merilo do kog stepena društvo prihvata nejednaku raspodelu moći u institucijama i organizacijama.

3. Izbegavanje ne sigurnosti – stepen do koga ljudi tolerišu rizik i daju prednost planiranim situacijama u odnosu na ne planirane.

4. Kvantitet – stepen do koga prevladavaju vrednosti kao što su agresivnost, sticanje novca, i materijalnih dobara i konkurentnih… Kvalitet života – nacionalni atribut kulture kojim se stiču međusobni odnosi i briga o drugim

5. Dugoročna orjentacija – atribut nacionalne kulture kojim se ističe budućnost, štednja i postojanost… kratkoročna orijent. – atribut nacionalne kulture kojom se ističe prošlost i sadašnjost, poštovanje tradicije i ispunjenje društvenih obaveza

DRUŠTVENA ODGOVORNOST

Postoje dva stav o dr.odgovornosti:

Klasičan stav-da je jedina društvena odgovornost menandžmenta maksimalan profit.

Društveno-ekonomski stav-da dr.odg. menandž. Prevazilazi okvire ostvarivanja profita i uključuje zaštitu i poboljšanje društvene dobrobiti.

Društvena obaveza- obaveza firme da ispuni svoje ekonomske i zakonske odgovornosti.

Društvena svest-sposobnost firme da se prilagodi društvenim uslovima koji se menjaju.

Društvena odgovornost-obaveza firme koja prevazilazi zakonski okvir i ekonomija koncipirana tako da teži dugoročnim ciljevima koji su dobri -obaveza firme koja prevazilazi zakonski okvir i ekonomija koncipirana tako da teži dugoročnim ciljevima koji su dobri za društvo.

Društvena provera-primenjivanje društvenog kriterijuma provere na odluke o ulaganju.

Razvijanje svesti o zaštiti čovekove sredine u menandžmentu-priznanje bliske pvezanosti izmedju odluka organizacije i aktivnosti i njihove posledice na prirodno okruženje.

Menadžment bazniran na vrednostima-ovo je jedan od pristupa u upravljanju gde menadžeri postavljaju i održavaju zajedničke vrednosti u organizaciji.

MENADŽERSKA ETIKA

Etika-pravila i principi koji definišu pravilno i pogrešno ponašanje

Četiri gledišta etike:

1) Utilitarističko gledište etike-kaže da su etičke odluke donete samo na osnovu njihovogishoda ili posledica

2) Pravilno gledište etike-u kome je zastupljeno poštovanje i očuvanje slobode i privilegija pojedinca.

3) Teorija pravednosti etičkog gledišta-u kome menadžeri postavljaju i učvršćuju fer pravila i nepristrasnost a to rade primenjujući zakone i pravne propise

4) Teorija o integrisanim društvenim ugovorima-gled.etike koje predlaže da etičke odluke budu bazirane na postojećim etičkim normama u delatnostima i zajednicama,da bi se utvrdilo šta je dobro a šta pogrešno konstituisano.

FAKTORI KOJI UTIČU NA MORAL ZAPOSLENIH

1. Stepen moralnog razvoja ima 3 faze

I je pretkonvencionalna faza

II je konvencionalna

III je principijalna

2. Individualne karakteristike-svaka osoba koja se pridružuje organizac.ima relativno utvrđen sistem vrednosti(osnovno ubeđenje o tome šta je ispravno a šta je pogrešno). Na postupke pojedinca utiču dve promenljive Na postupke pojedinca utiču dve promenljive veličine snaga ega i locus kontole. Snaga ega je lična mera jačine ubeđenja jedne osobe a kontrola locusa je osobina ličnosti da veruje da može da kontroliše svoju sudbinu.

3. Strukturalne promene

4. Organizaciona kultura

5. Intezitet pitanja-determinante intez. Pitanja su: verovatnoća nanet štete, momentalnost posledica, blizina žrtvi, efekat koncetracije, veličina nanete štete, konsezus o pogrešnom

6. Etičko ne etičko ponašanje – kodeks etike je formalna izjava primarnih vrednosti organizacije i etičkih propisa koji njeni zaposleni treba da primenjuju

- Whi stlerblower – uzbunjivač osoba koja koristi pištaljku – pojedinci koji drugima potenciraju etičko razmišljanje ili pitanja unutar ili izvan organizacije.

- Društveni uticaj na menadžment – polje istraživanja na preseku prakse poslovanja i širih socijalnih briga koje se reflektuju i poštuju kompleksnost, međuzavisnost, između te dve realnosti.

DONOŠENJE ODLUKA

- Odluka – je izbor jedne od dve ili više alternativa.

- Proces donošenja odluka – set od 8 koraka koji uključuje prepoznavanje problema, izbor alternative, i procenu efektivnosti odluke.

1. PREPOZNAVANJE PROBLEMA – problem je neslaganje između postojećeg stanja stvari i željenog stanja stvar

2. IDENTIFIKACIJA KRITERIJUMA DONOŠENJA ODLUKA – to je izbor kriterijuma koji definiše šta je relevantno u odlučivanju

3. RASPODELA PONDERA NA KRITERIJUME

4. RAZVIJANJE ALTERNATIVA

5. ANALIZIRANJE ALTERNATIVA

6. IZBOR ALTERNATIVE

7. IMPLEMENTACIJA ALTERNATIVE – bavi se puštanjem odluke u akciju

8. PROCENA EFEKTIVNOSTI ODLUKE

Racionalno donošenje odluka – opisuje izbore koji su dosledni i koji maximalno uvećavaju vrednost u okviru određenih ograničenja.

Zadovoljavajuće- prihvatanje rešenja koja su „dovoljno dobra“

- Ograničena racionalnost – je ponašanje u odlučivanju koje je racionalno (ograničeno) sposobnošću pojedinca da obradi informacije

- Eskalacija posvećenosti – povećana posvećenost predhodnoj odluci uprkos dokazima da je ona pogrešna.

- Intuitivno donošenje odluka – donošenje odluka na osnovu iskustva osećana i akomuliranje sposobnosti rasuđivanja.

Intuicija:odluke zasnovane na iskustvu, odluke zasnovane na vrednostima ili etici, podsvesna mentalna obrada, odluke donete u afektu, kognitivno zasnovane odluke.

VRSTE PROBLEMA I ODLUKA

Struktuirani problemi – problemi koji su jasni, poznati i laki za utvrđivanje.

Programirana odluka – odluka koja se ponavlja i kojoj se može prići na rutinski način

Procedura – niz međusobno povezanih postupnih koraka koji se mogu promeniti u reagovanju na problem koji je dobro struktuiran.

Pravilo – explicitan iskaz koji govori menadžerima o tome šta mogu ili šta ne mogu da učine.

Politika – upustva za donošenja odluka.

Ne struktuirani problemi – problemi koji su novi ili neobični i za koje postoje ne jasne ili ne potpune informacije.

Neprogramirane odluke – jedinstvena odluka koja zahteva rešenja koja su prilagodljiva datoj situaciji.

USLOVI ZA DONOŠENJE ODLUKA

- Sigurnost – situacija u kojoj menadžer može da donese tačnu odluku pošto si svi ishodi poznati

- Rizik – situacija u kojoj je onaj koji odlučuje u stanju da proceni verovatnoću određenih ishoda

- Neizvesnost – situacija u kojoj je onaj koji donosi odluku lišen sigurnosti i mogućnosti procene realne verovatnoće.

STILOVI DONOŠENJA ODLUKA

1. Direktivan stil – način donošenja odluka koji karakteriše racionalan način razmišljanja i nizak stepen tolerancije kada je u pitanju dvosmislenost.

2. Analitički način – je način donošenja odluka koji karakteriše visok stepen tolerancije dvosmislenosti i racionalan način razmišljanja.

3. Konceptualni način – je način donošenja odluka koji karakteriše izrazita tolerancija dvosmislenosti i intuitivni pristup problemu.

4. Bihevioristički stil – način donošenja odluke koji karakteriše nizak stepen tolerancij e dvosmislenosti i intuitivni pristup problemu.

PRISTRASNOSTI I GREŠKE PRI ODLUČIVANJU

Heuristika – praktično pravilo koje menadžeri koriste da bi pojednostavili donošenje odluke.