orng np srpski_r7

Јагода Жунић

ОРИЈЕНТАЦИОНИ РАСПОРЕД НАСТАВНОГ ГРАДИВА СА ПРИПРЕМА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК У 7. РАЗРЕДУ

Завод за уџбенике, Београд

1

Београд, Обилићев венац [email protected]

РецензентАлександра Лалић, професор ОШ „Филип Филиповић“

Уредницимр Бранислава Марковић,Драгица Морић - Радовановић

Одговорни уредникСлободанка Ружичић

Директор и главни уредник,Милољуб Албијанић

2

САДРЖАЈ 1. Предговор2. Наставни план и програм3. Глобални план4. Оперативни план са припремама

3

1. ПРЕДГОВОР

Оријентациони распоред наставног градива са припремама за српски језик за седми разред основне школе треба да послужи наставницима српског језика као оријентир како да спроведу наставу у 7. разреду.

Годишњи фонд часова подељен је на: књижевност, језик − граматика, правопис, језичка култура. Већи број часова посвећен је утврђивању, а у циљу постизања трајног знања и умења ученика.

Осим циљева и задатака преписаних Правилником о наставном плану и програму за пети разред основног образовања и васпитања дајемо и самостално припремљене задатке.

Табеларно је приказан распоред наставних јединица у годишњем плану, са прецизирањем наставних тема (НА ПЛИМИ УЗДАХА НЕМИХ САМО ЈЕ УСПРАВАН ЧОВЕК СЛОБОДАН И БЕСКРАЈНИХ, ИСТЕ СУ ГОДИНЕ СВИ БИЛИ РОЂЕНИ, ИМАЈТЕ ЉУБАВ МЕЂУ СОБОМ, ЈАЧЕ ЈЕ ДЕЛО НЕГО БЕСЕДА, НЕ МЕРЕ СЕ ЉУДИ ПЕЂУ; НО ПАМЕЋУ, У ПОТЕРИ ЗА ПЕЈЗАЖИМА, ТО КОД НАС НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ...). Наведен је број часова по наставној теми уз редни број часа, затим наставне јединице и за сваку наставну јединицу тип часа, корелација са другим предметима, активности ученика и активности наставника.

Прецизно је обрађено 144 часова.Свака наставна јединица има конкретне циљеве (образовни, васпитни и функционални) и тип часа, а у складу са садржајем часа

прецизно одабране наставне методе, облике и наставна средства. Разноликошћу метода, облика рада и наставних средстава најразноврсније приступамо свакој наставној јединици.

Садржај часа подељен је на уводни, главни и завршни део, уз домаће задатке који ученике подстичу да обрађено градиво увежбавају код куће.

У садржају часа наводимо примере из наставне праксе, које сваки наставник може искористити као полазне идеје током обраде, утврђивања и систематизације градива. Препоручујемо и употребу читанке, граматике и радне свеске.

Свака припрема садржи и анализу часа, коју наставник самостално попуњава као степен успешности часа и могућност побољшања рада.

Такође предлажемо програме допунске и додатне наставе, као и полугодишње и годишње тестове.Основна одлика ових припрема су поступност и систематичност у свакој од 144 наставних јединица, што је нарочито важно код

израде писмених задатака, где се поступно током целог тромесечја раде адекватне говорне, писмене и правописне вежбе, тако да писмени задаци долазе као продукт апсолутне припреме ученика. Наводимо и теме писмених задатака, што може бити подстицај за креативнији рад.

4

2. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ

СРПСКИ ЈЕЗИК(4 часа недељно, 144 часа годишње)

Циљ и задациЦиљ наставе српског језика јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа,да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине. Задаци наставе српског језика:– стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе српског језика сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе српског језика буду у пуној мери реализовани.– развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује– описмењавање ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног језика,– поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика– упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским могућностима српског језика ,– оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца),– развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности,– развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза– увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног, логичког и изражајног) и читања у себи (доживљајног, усмереног, истраживачког),– оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова,– упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих енциклопедија и часописа за децу,– поступно, систематично и доследно оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко процењивање прочитаног текста,– развијање потребе за књигом, способности да се њоме самостално служе као извором сазнања; навикавање на самостално коришћење

5

библиотеке (одељењске, школске, месне), поступно овладавање начином вођења дневника о прочитаним књигама,– поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање сценских остварења (позориште, филм),– усвајање основних теоријских и функционалних појмова из књижевности, позоришне и филмске уметности,– упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета на делима српске књижевности, позоришне и филмске уметности, као и других уметничких остварења,– развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује,– навикавање на редовно праћење и критичко процењивање емисија за децу на радију и телевизији,– подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво– подстицање, неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности (литерарна, језичка, рецитаторска, драмска, новинарска секција и др.)– васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности и других моралних вредности,– развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа и сарадње међу људима. Оперативни задаци:– систематизација и проширивање знања о врстама речи и граматичким, категоријама променљивих речи о значењу и употреби падежа, о врстама глагола– систематизација и проширивање знања реченичним члановима,– напоредни односи међу реченичним члановима,– појам синтагме и састав именичке синтагме,– појам актива и пасива,– систем независних предикатских реченица,– напоредни односи међу независним предикатским реченицама у оквиру – комуникативне реченице– конгруенција,– разликовање кратких акцената и реченични акценат,– основни појмови о старословенском језику,– осамостаљивање за анализу лирских, епских и драмских дела, – усвајање књижевних и функционалних појмова према захтевима програма,– излагање (експозиција), опис и приповедање,– технички и сугестивни опис, техничко и сугестивно приповедање,– рад на некњижевном тексту,– информативно читање и упућивање ученика у читање „с оловком у руци” (подвлачење, обележавање, записивање).

6

ПРЕДЛОГ ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА ЗА 7, РАЗРЕД ПО НАСТАВНИМ ТЕМАМАНаставна

темаНаставне области и нивои постигнућа – 7. разред

НИВО вештина читања и разумевање прочитаног

писано изражавање граматика, лексика, народни и књижевни језик

књижевност

1.

На плими уздаха немих и бескрајних (26)

ОС

НО

ВН

И Н

ИВ

О CJ.1.1.2. разликује уметнички и неуметнички текст; уме да одреди сврху текста: експозиција (излагање), дескрипција (описивање), нарација (приповедање), аргументација CJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, фуснота, садржај, предговор, поговор); препознаје цитат; служи се садржајем да би пронашао одређени део текста

CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумима

CJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног

CJ.1.1.8. чита једноставне нелинеарне елементе текста: легенде, табеле, дијаграме и графиконе

CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу

CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)

CJ.1.2.5. свој језик прилагођава медијуму изражавања* (говору, односно писању), теми, прилици и сл.; препознаје и употребљава одговарајуће језичке варијетете (формални или неформални)

CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)*

CJ.1.2.8. примењује правописну норму (интерпункција у сложеној реченици) у једноставним примерима

а) CJ.1.3.1. зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примерима

CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи

CJ.1.3.10. правилно употребљава

глаголске облике (осим имперфекта)

CJ.1.3.14. зна значења речи и фразеологизама који се употребљавају у контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.), као и оних који се често јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.)

CJ.1.3.16. служи се речницима, приручницима и енциклопедијама

в) CJ.1.3.17. разликује појмове књижевног и народног језика

CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VII разреда) са именима аутора тих дела ) CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевностCJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*

7

1.


СР

ЕД

ЊИ

НИ

ВО CJ.2.1.1. чита текст користећи

различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.2.1.4. разликује све делове текста и књиге, укључујући индекс, појмовник и библиографију и уме њима да се користи

CJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева

а) CJ.2.3.2. препознаје гласовне променеCJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речиCJ.2.3.4. познаје основне начине грађења речи (извођење, слагање, комбинована творба, претварање)б) CJ.2.3.10. зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.), као и литерарним и медијским текстовима намењеним младима, и правилно их употребљаваCJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)

CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.2.4.9. уме да води дневник о прочитаним књигама*

1.


НА

ПР

ЕД

НИ

НИ

ВО CJ.3.1.2. издваја кључне речи и

резимира текстCJ.3.1.3. издваја из текста аргументе у прилог некој тези (ставу) или аргументе против ње; изводи закључке засноване на сложенијем тексту

CJ.3.2.4. пише резиме дужег и/или сложенијег текстаCJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму

а) CJ.3.3.2. познаје гласовне промене (уме да их препозна, објасни и именује)CJ.3.3.3. зна и у свом говору примењује* акценатску нормуCJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријамаб) CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог пореклаCJ.3.3.8. зна значења речи и фразеологизама у научнопопуларним текстовима, намењеним младима, и правилно их употребљава

CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делуCJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у текстуCJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфеCJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само делоCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ.3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

8

Наставна тема

Наставне области и нивои постигнућа – 7. разредНИВО вештина читања и разумевање

прочитаногписано изражавање граматика, лексика, народни и

књижевни језиккњижевност

2.

Исте су године сви били рођени (21)

ОС

НО

ВН

И Н

ИВ

О CJ.1.1.2. разликује уметнички и неуметнички текст; уме да одреди сврху текста: експозиција (излагање), дескрипција (описивање), нарација (приповедање), аргументација, пропаганда *

CJ.1.1.3. препознаје различите функционалне стилове на једноставним примерима

CJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); служи се садржајем да би пронашао одређени део текста


CJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног

CJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту



CJ.1.2.8. примењује правописну норму у једноставним примерима

а) CJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагми

CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (осим имперфекта)

б) CJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)


в) CJ.1.3.17. разликује појмове књижевног и народног језика; зна основне податке о развоју књижевног језика код Срба (од почетака до данас)

CJ.1.3.21. разуме важност књижевног језика за живот заједнице и за лични развој*

CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*

9

2.

Исте су године сви били рођени (21)

СР

ЕД

ЊИ

НИ


различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.2.1.2. познаје врсте неуметничких текстова (излагање, технички опис, техничко приповедање, расправа, реклама)CJ.2.1.4. разликује све делове текста и књиге, укључујући индекс, појмовник и библиографију и уме њима да се користи

CJ.2.2.1. саставља експозиторни, наративни и дескриптивни текст, који је јединствен, кохерентан и унутар себе повезан CJ.2.2.3. пише резиме краћег и/или једноставнијег текста

CJ.2.3.7.препознаје главна значења падежа у синтагми и реченициCJ.2.3.8. препознаје главна значења и функције глаголских обликаб) CJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)

CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедањаCJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.4. разликује књижевнонаучне врсте: дневник CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаностCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе дела

10

2.

Исте су године сви били рођени (21) Н

АП

РЕ

ДН

И Н

ИВ

О CJ.3.1.2. издваја кључне речи и резимира текстCJ.3.1.3. издваја из текста аргументе у прилог некој тези (ставу) или аргументе против ње; изводи закључке засноване на сложенијем текстуCJ.3.1.4. чита и тумачи сложеније нелинеарне елементе текста: вишеструке легенде, табеле, дијаграме и графиконе


а) CJ.3.3.6. познаје главна значења падежа и главна значења глаголских облика (уме да их објасни и зна терминологију у вези с њима)б) CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла

CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотиваCJ.3.4.2. издваја основне одлике књижевних родова и врста у конкретном текстуCJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делуCJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у текстуCJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфеCJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само делоCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ.3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

11





3.

Само је усправан човек слободан (21)

ОС

НО

ВН

И Н

ИВ

О CJ.1.1.3. препознаје различите функционалне стилове на једноставним примерима





CJ.1.2.6. влада основним жанровима писане комуникације: саставља писмо; попуњава различите обрасце и формуларе с којима се сусреће у школи и свакодневном животу


CJ.1.2.8. примењује правописну норму (писање глаголских облика, речца НЕ) у једноставним примерима

а) CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу)

CJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагми

CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (осим имперфекта

б) CJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)


CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монологCJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...

12

3.


СР

ЕД

ЊИ

НИ


различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.2.1.4. разликује све делове текста и књиге, укључујући индекс, појмовник и библиографију и уме њима да се користи

CJ.2.2.1. саставља експозиторни, наративни и дескриптивни текст, који је јединствен, кохерентан и унутар себе повезан CJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева

а) CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примеримаб) CJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)

CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаностCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.2.4.9. уме да води дневник о прочитаним књигама*

3.


НА

ПР

ЕД

НИ

НИ


резимира текстCJ.3.1.3. издваја из текста аргументе у прилог некој тези (ставу) или аргументе против ње; изводи закључке засноване на сложенијем тексту

CJ.3.2.2. саставља аргументативни текстCJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму

а) CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)б) CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла

CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делуCJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у текстуCJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфеCJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само дело

13





4.

Имајте љубав међу собом (7)

ОС

НО

ВН

И Н

ИВ

О CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту

CJ.1.2.9. има изграђену језичку толеранцију и негативан став према језику дискриминације и говору мржње*

а) CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу) CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примеримаб) CJ.1.3.16. служи се речницима, приручницима и енциклопедијама

CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност)CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*

4.

Имајте љубав међу собом (7)

СР

ЕД

ЊИ

НИ


различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*

CJ.2.2.3. пише резиме краћег и/или једноставнијег текстаCJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева

а) CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примеримаб) CJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)

CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедањаCJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаностCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.2.4.9. уме да води дневник о прочитаним књигама*

4.

Имајте љубав међу собом (7) Н

АП

РЕ

ДН

И Н

ИВ

О CJ.3.1.2. издваја кључне речи и резимира текстCJ.3.1.3. изводи закључке засноване на сложенијем тексту

CJ.3.2.4. пише резиме дужег и/или сложенијег текста

а) CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)б) CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла

CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само делоCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ.3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

14





5.

Јаче је дело него беседа (17)

ОС

НО

ВН

И Н

ИВ

О CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумима




CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примерима

а) CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу)CJ.1.3.7. разликује основне врсте независних реченица (обавештајне, упитне, заповедне)CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примеримаб) CJ.1.3.14. зна значења речи и фразеологизама који се употребљавају у контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.), као и оних који се често јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.)CJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)CJ.1.3.16. служи се речницима, приручницима и енциклопедијама

CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност)CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*

15

5.


СР

ЕД

ЊИ

НИ




а) CJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примеримаб) CJ.2.3.10. зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.), као и литерарним и медијским текстовима намењеним младима, и правилно их употребљава CJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)

CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедањаCJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност

5.


НА

ПР

ЕД

НИ

НИ


резимира текстCJ.3.1.3. изводи закључке засноване на сложенијем текстуCJ.3.1.4. чита и тумачи сложеније нелинеарне елементе текста: вишеструке легенде, табеле, дијаграме и графиконе


а) CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (независних и зависних предикатских реченица)б) CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла

CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у текстуCJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само делоCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже

16





6.

Не мере се људи пеђу но памећу (12)

ОС

НО

ВН

И Н

ИВ

О CJ.1.1.2. разликује уметнички и неуметнички текст; уме да одреди сврху текста: експозиција (излагање), дескрипција (описивање), нарација (приповедање), аргументација








а) CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу)CJ.1.3.7. разликује основне врсте независних реченица (обавештајне, упитне, заповедне)CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примеримаб) CJ.1.3.12. познаје основне лексичке појаве: једнозначност и вишезначност речи; основне лексичке односе: синонимију, антонимију, хомонимију; метафору* као лексички механизам

CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VII разреда) са именима аутора тих делаCJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драмуCJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монологCJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*

17

6.

Не мере се људи пеђу но памећу (12)

СР

ЕД

ЊИ

НИ


различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.2.1.2. познаје врсте неуметничких текстова (излагање, технички опис, техничко приповедање, расправа, реклама)

CJ.2.2.1. саставља наративни и дескриптивни текст, који је јединствен, кохерентан и унутар себе повезанCJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева

а) CJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примеримаб) CJ.2.3.10. зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.), као и литерарним и медијским текстовима намењеним младима, и правилно их употребљаваCJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)

CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедања CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаностCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.2.4.9. уме да води дневник о прочитаним књигама*

18

6.

Не мере се људи пеђу но памећу (12) Н

АП

РЕ

ДН

И Н

ИВ

О CJ.3.1.2. издваја кључне речи и резимира текстCJ.3.1.3. издваја из текста аргументе у прилог некој тези (ставу) или аргументе против ње; изводи закључке засноване на сложенијем текстуCJ.3.1.4. чита и тумачи сложеније нелинеарне елементе текста: вишеструке легенде, табеле, дијаграме и графиконе

CJ.3.2.1. организује текст у логичне и правилно распоређене пасусе; одређује прикладан наслов тексту и поднаслове деловима текстаCJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму

а) CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица) б) CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла


19





7.

У потери за пејзажима (20)

ОС

НО

ВН

И Н

ИВ

О CJ.1.1.2. разликује уметнички и неуметнички текст; уме да одреди сврху текста: експозиција (излагање), дескрипција (описивање), нарација (приповедање), аргументација, пропаганда *




CJ.1.1.8. чита једноставне нелинеарне елементе текста: легенде, табеле, дијаграме и графиконе




а) CJ.1.3.2. уочава разлику између књижевне и некњижевне акцентуације*CJ.1.3.3. одређује место реченичног акцента у једноставним примеримаCJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу)б) CJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)CJ.1.3.16. служи се речницима, приручницима и енциклопедијама

CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VII разреда) са именима аутора тих дела CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог

20

7.


СР

ЕД

ЊИ

НИ


различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.2.1.2. познаје врсте неуметничких текстова (технички опис, техничко приповедање)

CJ.2.2.1. саставља наративни и дескриптивни текст, који је јединствен, кохерентан и унутар себе повезанCJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева

а) CJ.2.3.1. одређује место акцента у речи; зна основна правила акценатске нормеCJ.2.3.2. препознаје гласовне променеCJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (независних и зависних предикатских реченица)CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примеримаб) CJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)

CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)

7.


НА

ПР

ЕД

НИ

НИ

ВО CJ.3.1.1. проналази, издваја и

упоређује информације из два дужa текстa сложеније структуре или више њих (према датим критеријумима)

CJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму

а) CJ.3.3.1. дели реч на слогове у сложенијим случајевимаCJ.3.3.3. зна и у свом говору примењује* акценатску нормуCJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (независних и зависних предикатских реченица)б) CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла

CJ.3.4.2. издваја основне одлике књижевних родова и врста у конкретном текстуCJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делуCJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у текстуCJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе

21





8.

То код нас не може да буде (20)

ОС

НО

ВН

И Н

ИВ

О CJ.1.1.2. разликује уметнички и неуметнички текст; уме да одреди сврху текста: експозиција (излагање), дескрипција (описивање), нарација (приповедање), аргументација








а) CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу)CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примеримаCJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагмиCJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике осим (имперфекта)б) CJ.1.3.14. зна значења речи и фразеологизама који се употребљавају у контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.), као и оних који се често јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.)CJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)CJ.1.3.16. служи се речницима, приручницима и енциклопедијама

CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност) CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*

22

8.


СР

ЕД

ЊИ

НИ




а) CJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примеримаCJ.2.3.7. препознаје главна значења падежа у синтагми и реченициCJ.2.3.8. препознаје главна значења и функције глаголских обликаб) CJ.2.3.10. зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.), као и литерарним и медијским текстовима намењеним младима, и правилно их употребљаваCJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)

CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедањаCJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.4. разликује књижевнонаучне врсте: научно-популарне текстовеCJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаностCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.9. уме да води дневник о прочитаним књигама*

23

8.


НА

ПР

ЕД

НИ

НИ


резимира текстCJ.3.1.3. издваја из текста аргументе у прилог некој тези (ставу) или аргументе против ње; изводи закључке засноване на сложенијем текстуCJ.3.1.4. чита и тумачи сложеније нелинеарне елементе текста: вишеструке легенде, табеле, дијаграме и графиконе


а) CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријамаCJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)CJ.3.3.6. познаје главна значења падежа и главна значења глаголских облика (уме да их објасни и зна терминологију у вези с њима)б) CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог пореклаCJ.3.3.8. зна значења речи и фразеологизама у научнопопуларним текстовима, намењеним младима, и правилно их употребљава


САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

24

ЈЕЗИК

ГраматикаВрсте речи: променљиве и непроменљиве (систематизација и проширивање постојећих знања); подврсте речи. Граматичке категорије променљивих речи (код именица: род; број и падеж; код придева: род, број, падеж, вид, степен поређења; код променљивих прилога: степен поређења; код глагола: глаголски вид; глаголски облик, лице, број, род, стање, потврдност/одричност. Гласовне промене у промени облика речи (нормативна решења).Значења и употребе падежа (систематизација и проширивање постојећих знања). Падежи за означавање места завршетка кретања и места налажења. Падежна синонимија.Врсте глагола: безлични (имперсонални) и лични (персонални); прелазни, непрелазни и повратни. Безличне реченице. Састав реченице у вези са врстама глагола (обнављање и проширивање);( граматички) субјекат, предикат (глаголски и именски), прави и неправи објекат, логички субјекат. Прилошке одредбе за место, време, начин, узрок, меру и количину. Реченични чланови исказани речју и синтагмом. Напоредни односи међу реченичним члановима – саставни, раставни и супротни. Појам синтагме. Састав именичке синтагме: главна реч и атрибути. Апозиција. Апозитив.Појам актива и пасива. Пасив саграђен са речцом се и пасив саграђен са трпним придевом.Независне предикатске реченице – појам комуникативне функције; подела на обавештајне, упитне, заповедне, жељне, узвичне.Комуникативна реченица као синтаксичка јединица састављена од најмање једне независне предикатске реченице. Комуникативне реченице састављене од двеју (или више) независних предикатских реченица у напоредном односу: саставном (укључујући и закључни), раставном, супротном (укључујући и искључни). Конгруенција – основни појмови. Слагање придева и глагола са именицом у реченици. Конгруентне категорије придева (род, број, падеж) и глагола (лице, број, евентуално род). Уочавање разлике између кратких акцената. Реченични акценат.Језик Словена у прапостојбини. Сеобе Словена и стварање словенских језика. Стварање старословенског језика: мисија Ћирила и Методија. Примање писмености код Срба. Старословенска писма: глагољица и ћирилица. Старословенски споменици са српског тла.Пример старословенског текста и уочавање његових карактеристичних особина. ПравописПроверавање, понављање и увежбавање садржаја из претходних разреда различитим облицима диктата и других писмених вежби.Интерпункција у сложеној реченици (запета, тачка и запета).Црта. Заграда. Запета у набрајању скраћеница.Навикавање ученика на коришћење правописа (школско издање).

25

ОртоепијаПроверавање и увежбавање садржаја из претходних разреда (разликовање дугих и кратких акцената, дугоузлазних и дугосилазних акцената). Вежбање у изговарању краткоузлазног и краткосилазног акцента.

КЊИЖЕВНОСТ ЛЕКТИРА

ЛирикаНародна песма: Кујунџија и хитропрељаПосленичке народне песме (избор) Народна песма: Љубавни растанакЈован Дучић: ПоднеМилан Ракић: СимонидаВладислав Петковић Дис: Међу својимаСима Пандуровић: Бисерне очиМилутин Бојић: Плава гробницаДесанка Максимовић: Крвава бајка, СтрепњаСтеван Раичковић: НебоМирослав Антић: Плави чуперак (избор)Добрица Ерић: Песник и МесецВаско Попа: МанасијаИван В. Лалић: ВетарМиодраг Павловић:Светогорски дани и ноћи (избор)Александар Сергејевич Пушкин: Волео сам вас ЕпикаКратке фолклорне форме (пословице, питалице, загонетке)Народна песма: Диоба ЈакшићаЕпске народне песме покосовског тематског круга (избор)Народна песма: Мали РадојицаНародна песма: Иво Сенковић и ага од РибникаЕпске народне песме о хајдуцима и ускоцима (избор)

26

Народна приповетка: Златна јабука и девет пауницаСвети Сава: Писмо игуману СпиридонуСвети Сава у књижевности (избор из Савиних списа, народних прича и предања; народне и ауторске поезије о Св. Сави)Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија (одломак)Стефан Митров Љубиша: Кањош Мацедоновић (одломак)Јанко Веселиновић: Хајдук СтанкоСтеван Сремац: Поп Ћира и поп СпираРадоје Домановић: Мртво море( одломак)Вељко Петровић: Јабука на друмуПавле Угринов: Стара породична кућаПеђа Милосављевић: Потера за пејзажима (одломак)Иво Андрић: Прича о кмету Симану (одломак)Антон Павлович Чехов: Чиновникова смртАнтоан де Сент Егзипери: Мали принцАна Франк: Дневник (одломак) ДрамаЈован Стерија Поповић: Покондирена тикваБранислав Нушић: Власт (одломак)Љубомир Симовић: Бој на Косову (одломак) Допунски изборБорисав Станковић: Наш Божић (одломак)Бранко Ћопић: Доживљаји Николетине БурсаћаИво Андрић: Панорама, Немири (избор)Антоније Исаковић: КашикаГроздана Олујић: Звезда у чијим је грудима нешто куцалоДанило Киш: Ливада у јесенМилорад Павић: Руски хрт (одломак)Тургењев: Шума и степаАлфонс Доде: Писма из моје ветрењаче Исак Башевис Сингер: Приповедач Нафтали и његов коњ Сус (одломак)

27

Корнелија Функе: Срце од мастила (одломак)Са предложеног списка, или слободно, наставник бира најмање три, а највише пет дела за обраду. Научнопопуларни и информативни текстовиВук Стефановић Караџић: Живот и обичаји народа српског – Обичаји о различнијем празницимаПавле Софрић Нишевљанин: Главније биље у веровању Срба (јабука)Уметнички и научнопопуларни текстови о природним лепотама и културноисторијским споменицима Србије (избор)Giorgio Vasari: Портрети великих сликара и архитеката (поглавље о Леонарду да Винчију) Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу. Са наведеног списка обавезан је избор најмање два дела за обраду. Тумачење текстаОспособљавање ученика за што самосталнији приступ књижевном тексту: истраживање одређених вредности са становишта уоченог проблема, доказивање утисака и тврдњи, запажања и закључака подацима из текста.Тумачење епских дела: уочавање узрочно-последичних веза поетских мотива и њихове функције (логичко и естетско условљавање сваке појединости).Уочавање одлика фабуле (миран и динамичан ток радње) и композиције (увод, заплет, врхунац, расплет – без књижевнотеоријских дефиниција).Однос сижеа и фабуле. Уоквирена фабула. Увођење ученика у потпунију анализу ликова (дијалог, унутрашњи монолог, физичке и карактерне особине, поступци), тематике (тематска грађа, главна тема; друге теме), мотива и песничких слика (психичка стања, драматичне ситуације, атмосфера, пејзажи). Тумачење идејног слоја текста.Упућивање ученика у друштвено-историјску условљеност уметничког дела и однос писца према друштвеној стварности. Анализа лирских дела: упућивање ученика у анализу мотива (међусобни однос и повезивање, удруживање у поетске слике). Уочавање међусобне условљености исказаних осећања, поетске слике, песничког језика и стила и тумачење песничких порука. Проучавање драмских дела: упућивање ученика у анализу битних одлика драмских дела (дијалог, монолог, ремарке, драмска радња, ликови); сличности и разлике у односу на лирска и епска дела. Књижевнотеоријски појмови ЛирикаФункција мотива у композицији лирске песме.Језичко стилска изражајна средства: симбол, метафора, алегорија; словенска антитеза.Слободни стих.Основне лирске врсте; однос народне и ауторске лирике. Љубавна, елегична и рефлексивна песма. Посленичке народне лирске песме.Песма у прози.

28

ЕпикаФабула и сиже. Уоквирена фабула. Статички и динамички мотиви.Композиција и мотивација. Епизода. Идејни слој књижевног текста. Хумор, иронија и сатира у епском делу.Врсте карактеризације књижевног лика. Унутрашњи монолог.Дневник. Легендарне приче. Врсте романа. ДрамаДрамска радња; етапе драмске радње: увод, заплет, врхунац, перипетија, расплет. Драмска ситуација.Дидаскалије (ремарке) у драмском делу.Врсте комедије: комедија карактера и комедија ситуације.Драма у ужем смислу. Функционални појмовиПодстицати ученика на схватање и усвајање функционалних појмова: естетско, морално, психолошко, социјално, елегично, вишезначно, релативно, аналитичко, синтетичко, аргументовано. ЧитањеУсавршавање изражајног читања у складу са природом уметничког и неуметничког текста; вођење ученика у самосталном припремању за изражајно читање проучавањем обрађеног и необрађеног уметничког текста (условљеност ритма и темпа, јачине гласа, логичких и психолошких пауза, реченичног акцента).Читање и казивање по улогама.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

Основни облици усменог и писменог изражавањаПодела текстова (и облика изражавања) према основној сврси: излагање (експозиција), опис (дескрипција) и приповедање (нарација) као три од пет главних врста текстова. Технички опис (давање објективних обавештења о томе како нешто изгледа) и сугестивни опис (у уметничком делу). Техничка нарација (упутства, објашњења како нешто функционише) и сугестивна нарација (у уметничком делу).Експозиција: писање обавештења из текућег школског живота; најава догађаја; интервју.Технички и сугестивни опис: описивање неког предмета/објекта из околине, из ентеријера и екстеријера (по сопственом избору) – најпре објективно (технички опис), а затим изражавајући сопствене утиске (сугестивни опис). Бирање појединости у зависности од сврхе описа. Опис лика из околине или књижевног дела – технички или сугестивни опис (по избору), уз вођење рачуна о стилским вредностима описивања.

29

Техничка нарација: сачињавање упутства за обављање неког посла (по сопственом избору). Писање честитке, позивнице, захвалнице, и-мејл порука. Препричавање текста са променом редоследа догађаја (ретроспектива) – по самостално сачињеном плану. Увежбавање сажетог препричавања уз замењивање граматичког лица (у првом и трећем лицу).Причање о стварном или измишљеном догађају уз коришћење приповедања, описивања и дијалога. Анализа одабраних текстова у којима преовлађује говор ликова ради бољег схватања дијалога као облика казивања, преиначавање управног говора у неуправни. Усмена и писмена вежбањаВежбе на некњижевном тексту: проналажење и издвајање основних информација у тексту. Повезивање информација и идеја изнетих у тексту. Извођење закључка заснованог на тексту. Проналажење, издвајање и упоређивање информација из два краћа текста или више њих.Сажимање текста. Писање резиме (сажетка).Развијање флексибилне брзине читања у себи у зависности од текста.Увођење ученика у информативно читање ради налажења одређених информација (у уџбеницима других предмета, у новинским чланцима, у књизи из лектире, у дописима, огласима, обавештењима и сл.) и упућивање ученика у читање с оловком у руци (подвлачење, обележавање, записивање и друго).Синтаксичке вежбе: вежбе у употреби различитих падежа (предлошко-падежних конструкција) за исто значење (падежна синонимија). Вежбе у употреби одговарајућих падежних облика (с обзиром на различите дијалекатске основе). Отклањање грешака у конгруенцији.Лексичке вежбе: исказивање особина предмета (у оквиру описивања), односно исказивање радњи (у оквиру приповедања) одговарајућим придевима и прилозима, односно глаголима. Коришћење стилски неутралних и експресивних речи. Коришћење речника српског језика.Читање и разумевање нелинеарних елемената текста: легенде, табеле. Осам домаћих писмених задатака и њихова анализа на часу.Четири школска писмена задатка, писана ћирилицом (један час за израду и два часа за анализу задатака и писање побољшане верзије састава).

ДОДАТНИ РАД(Оријентациони садржаји програма)

Језик и језичка култураВежбе у правилном акцентовању. Коришћење речника да би се проверио акценат. Анализа реченица и синтагми. Претварање активних реченица у пасивне и обрнуто. Анализа случајева у којима то није могуће (нпр. у правом презенту могућан је само повратни пасив, и то не од свих глагола; пасивну реченицу није могуће претворити у активну ако не

30

знамо вршиоца радње, итд.). Вежбе на тежим експозиторним текстовима: уочавање основних информација, извођење закључака, упоређивање информација из више дужих текстова, резимирање. Прављење легенди и табела. КњижевностАнализа лирске и епске песме – језичко-стилска средства као интеграциони чиниоци интерпретације.Анализа драмског књижевног дела – уочавање битних одлика. Разлика између драмског књижевног дела и позоришне представе.Анализа савременог књижевног дела по слободном избору ученика. Коришћење основне литературе о делима и писцима. Формирање властитог мишљења о књижевном делу.Анализа домаћег филма са посебним акцентом н визуелним и акустичким ефектима.

Литература: • Уџбеник за ученике: Милка Андрић: Читанка за 7. разред, Завод за уџбенике, Београд, 2009.• М. Николић: Српски језик и језичка култура за 7. разред, Завод за уџбенике, Београд, 2009.• М. Николић: Радна свеска за српски језик у 7. разреду, Завод за уџбенике, Београд, 2009.• Књиге лирске, епске и драмске поезије предвиђене програмом за 7. разред; допунски избор и научнопопуларни и информативни

текстови.

• Литература за реализацију програма

• Милка Андрић: Читанка за 7. разред, Завод за уџбенике, Београд, 2009.• М. Николић: Српски језик и језичка култура за 7. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2009.• М. Николић: Радна свеска за српски језик у 7. разреду основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2009.• М. Николић: Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уuбенике и наставна средства, Београд, 2006. • П. Илић: Методика наставе српског језика и књижевности, Прометеј, Нови Сад, 1991.

31

• С. Маринковић: Методика креативне наставе српског језика и књижевности, Креативни центар, Београд, 2003.• М. Андрић: Наставно проучавање народног песништва, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.• Живојин Станојчић, Љубомир Поповић: Граматика српског језика, Завод за уџбенике, Београд, 2008.• М. Пешикан, Ј. Јерковић, М. Пижурица: Правопис српскога језика, Матица српска, Завод за уџбенике, Београд, 2009.• И. Тартаља: Теорија књижевности, Завод за уџбенике, Београд, 2008.• Р. Пешић, Н. Милошевић-Ђорђевић: Народна књижевност, Требник, Београд, 1997.• Речник књижевних термина, уредник Д. Живковић, Нолит, Београд, 1992• В. Јанковић: Митови и легенде, СКЗ, Београд 2006.• П. Булат, В. Чајкановић: Митолошке речник, СКЗ, Београд 2007.• М. Николић: Стилске вежбе, Просветни преглед, Београд, 2000.

3. ГЛОБАЛНИ ПЛАН

Ред

. бр.


Књ

иж

евн

ост

Јези

к и

п

рав

опи

с

Јези

чк

а к

улту

ра

Ук

упн

о

1. НА ПЛИМИ УЗДАХА НЕМИХ И БЕСКРАЈНИХ 11 10 10 31

2. ИСТЕ СУ ГОДИНЕ СВИ БИЛИ РОЂЕНИ 7 8 3 18

3. САМО ЈЕ УСПРАВАН ЧОВЕК СЛОБОДАН 7 5 8 20

4. ИМАЈТЕ ЉУБАВ МЕЂУ СОБОМ 4 2 1 7

5. ЈАЧЕ ЈЕ ДЕЛО НЕГО БЕСЕДА 9 6 1 16

6. НЕ МЕРЕ СЕ ЉУДИ ПЕЂУ; НО ПАМЕЋУ 8 5 5 18

7. У ПОТЕРИ ЗА ПЕЈЗАЖИМА 5 5 3 13

8. ТО КОД НАС НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ... 11 6 4 21

УКУПНО 62 47 35 144

32

Ред

. бр.

Наставна тема Обр

ада

Утв

рђи

вањ

е

Си

стем

ати

зац

ија

Др

уги

ти

пов

и

Ук

упн

о

1. НА ПЛИМИ УЗДАХА НЕМИХ И БЕСКРАЈНИХ 8 10 / 13 31

2. ИСТЕ СУ ГОДИНЕ СВИ БИЛИ РОЂЕНИ 10 6 / 2 18

3. САМО ЈЕ УСПРАВАН ЧОВЕК СЛОБОДАН 6 6 2 6 20

4. ИМАЈТЕ ЉУБАВ МЕЂУ СОБОМ 5 1 / 1 7

5. ЈАЧЕ ЈЕ ДЕЛО НЕГО БЕСЕДА 10 4 / 2 16

6. НЕ МЕРЕ СЕ ЉУДИ ПЕЂУ; НО ПАМЕЋУ 11 3 / 4 18

7. У ПОТЕРИ ЗА ПЕЈЗАЖИМА 7 2 2 2 13

8. ТО КОД НАС НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ... 9 3 3 7 21

УКУПНО 66 35 7 36 144

33

Ред

. Бр

. Н.т

.

Бр

. час

. по

н. Т

.

Ред

. Бр

. Н.ј

.

Тип часа


НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА

1. На плими уздаха 1. Уводни час − Годишњи и оперативни план; договор о раду В

немих и бескрајних 2. Језичка култура: Причање о стварном или измишљеном УИ

путовању

3.Књижевност: Текстови из народне књижевности обрађени у 6. разреду ОиУ

4. Књижевност: Ауторски текстови обрађени у 6. разреду ОиУ

5. Граматика: Садржаји језика обрађени у 6. разреду ОиУ

(грађење речи, фонетика и глаголски облици)

6. Лирика: Стрепња. Десанка Максимовић О

7.Граматика: Врсте речи − променљиве (граматичке категорије) ОиУ

8. Лирика: Љубавни растанак, народна песма О

9. Граматика: Врсте речи − непроменљиве ОиУ

10. Лирика: Бисерне очи, Сима Пандуровић О

11. Граматика: Именске речи − граматичке категорије ОиУ

12. Граматика: Именице по значењу; деклинација;гласовне ОиУ

промене у облицима речи

13. Лирика: Плави чуперак, Мирослав Антић О

14. Лирика: Плави чуперак, Мирослав Антић У

15. Граматика: Заменице; именичке и придевске; деклинација ОиУ

16.Правопис: Понављање и увежбавање садржаја из претходних разреда ОиУ

17. Језичка култура: Казивање обрађених лирских песама УИ

18. Епика: Златна јабука и девет пауница О

19. Епика: Златна јабука и девет пауница У

20. Граматика: Придеви по значењу; род, број, вид, степен ОиУ

34

поређења; деклинација

21.

Допунски избор: Звезда у чијим је грудима нешто куцало, Гроздана Олујић О

22. Језичка култура: Придеви, прилози и глаголи у исказивању В

особина предмета и радњи (лексичке вежбе)

23. Лирика: Волео сам вас, А. С. Пушкин О

24. Језичка култура: Анализа ДЗ „Чудан је овај свет у мени кад ПИ

све пожути и порумени“

25. Правопис: Интерпункција у сложеној реченици (запета, ОиУ

тачка и запета)

26. Језичка култура: Први школски писмени задатак ПИ

27. Граматика : Почеци писмености код Словена и Срба О

28.Граматика: Старословенски језик; глагољица и ћирилица

О

29. Језичка култура: Анализа првог школског писменог задатка ПИ

(колективна)

30. Језичка култура: Писање побољшане верзије писменог ПИ

задатка (индивидуално)

2. Исте су године сви 31.

Граматика: А) Старословенски језик; глагољица и ћирилицаБ) Уочавање карактеристичних особина старословенског језика У

били рођени

32. Лирика: Крвава бајка, Десанка Максимовић О

33. Језичка култура: Рецитовање песме Крвава бајка УИ

34. Епика: Дневник Ане Франк О

35. Граматика: Значење и употреба падежа ОиП

36. Допунски избор: Кашика, Антоније Исаковић О

37. Допунски избор: Кашика, Антоније Исаковић У

38. Граматика: Падежи − месна значења О

39.Језичка култура: Анализа ДЗ: „Били су достојни тренутка у који их је живот ставио“ О

35

40. Граматика – Падежна синонимија O

41. Лирика: Међу својима, Владислав Петковић Дис О

42. Лирика: Међу својима, Владислав Петковић Дис У

43. Граматика : Глаголи; глаголски облици; OиУ

44. Граматика: Нелични и лични и глаголски облици OиУ

45. Језичка култура: Експозиција − писање обавештења из О

текућег школског живота

46. Лирика: Плава гробница, Милутин Бојић О

47. Граматика: Појам актива и пасива; пасив саграђен речцом О

СЕ и трпним придевом

48. Граматика: Појам актива и пасива; пасив саграђен У

3. Само је усправан речцом СЕ и трпним придевом

човек слободан 49. Епика: Живот и прикљученија, Доситеј Обрадовић − одломак О

50. Епика:Живот и прикљученија, Доситеј Обрадовић – одлом. У

51. Граматика: Конгруенција придева и глагола са именицама О

52. Граматика: Конгруенција У

53. Језичка култура: Анализа ДЗ: „Млада је душа меком воску ПИ

Подобна“

54. Правопис: Писање глаголских облика; речце НЕ ОиУ

55. Језичка култура: Други школски писмени задатак ПИ

56. Граматика: Главни реченични чланови; СУБЈЕКАТ ОиП

(граматички и логички)

57.Језичка култура: Анализа Другог школског писменог задатка (колективна) ПИ

58. Језичка култура: Писање побољшане верзије писменог ПИ

задатка (индивидуално)

59. Епика: Прича о кмету Симану, Иво Андрић О

60. Епика: Прича о кмету Симану, Иво Андрић У

61. Граматика: Објекат прави и неправи ОиУ

62. Лирика: Симонида, Милан Ракић О

63. Драма: Бој на Косову, Љубомир Симовић (одломак) О

36

64. Граматика: Прилошке одредбе ОиУ

65. ПОЛУГОДИШЊА ПРОВЕРА ЗНАЊА − ТЕСТ ПЗ

66. Анализа полугодишњег теста ПЗ

67.Епика: Приповедач Нафтали и његов коњ Сус, Исак Башевис Сингер О

68.Језичка култура: Писање честитке, позивнице, захвалнице и и-мејл поруке О

4. Имајте љубав међу 69. Лирика: Светогорски дани и ноћи (избор, Миодраг О

собом Павловић)

70. Граматика: Реченични чланови исказани речју и синтагмом ОиП

71. Епика: Писмо игуману Спиридону , Свети Сава О

72.Граматика: Напоредни односи међу реченичним члановима

О

73.Епика: Свети Сава у књижевности (избор из Савиних списа, народних прича и предања; народне и ауторске О

поезије о св. Сави)

74. Лирика: Манасија, Васко Попа О

75.Језичка култура: Казивање текстова обрађених у оквиру теме УИ

5. Јaче је дело него 76. Епика: Кратке фолклорне форме(пословице, питалице, О

беседа загонетке)

77. Граматика: Појам синтагме; именичка синтагма О

78. Граматика. Атрибут и апозиција ОиУ

79. Епика: Диоба Јакшића, народна епска песма О

80. Епика: Епске народне песме покосовског тематског круга О

81. Граматика: Апозитив О

82. Граматика: Именичке синтагме У

83. Епика: Мали Радојица, народна епска песма О

84. Епика: Мали Радојица, народна епска песма У

85. Граматика: Комуникативна функција предикатских рече- О

нице (обавештајне, упитне, заповедне, жељне, узвичне)

86. Граматика: Комуникативна функција предикатских рече- О

ница (обавештајне, упитне, заповедне, жељне, узвичне)

37

87. Епика: Иво Сенковић и ага од Рибника О

88.

Епика: Иво Сенковић и ага од Рибника У

89. Епика: Епске народне песме о хајдуцима и ускоцима О

90. Језичка култура: Анализа домаћег задатка: „Лик народног ПИ

јунака средњег века“

91. Епика: Хајдук Станко, Јанко Веселиновић О

6. Не мере се људи 92. Комуникативна реченица је састављена од две и више ОиУ

пеђу но памећу независних предикатских реченица

93. Епика: Кањош Мацедоновић, Стефан Митров Љубиша О

94. Епика: Кањош Мацедоновић, Стефан Митров Љубиша У

95.Научнопопуларни текст: Природне лепоте и културноисторијски споменици Србије (избор) О

96. Епика: Јабука на друму, Вељко Петровић О

97.Језичка култура: Препричавање текста са променом граматичког лица О

98. Епика: Стара породична кућа, Павле Угринов О

99.Језичка култура: Анализа ДЗ: „Лик народног јунака средњег века“ ПИ

100. Правопис: Писање црте и заграде О

101. Језичка култура: Трећи школски писмени задатак ПИ

102. Граматика: Предикатске реченице у напоредном саставном О

односу (укључујући и закључни)

103.Језичка култура: Анализа Трећег школског писменог задатка (колективна) ПИ

104.Језичка култура: Писање побољшане верзије писменог задатка (индивидуално) ПИ

105.Граматика: Раставни односи међу независним предикатским реченицама О

106. Лирика: Небо, С. Раичковић О

107.Граматика: Предикатске реченице у напоредном супротном односу укључујући и искључни О

38

108. Епика: Мали принц, Антоан де Сент Егзипери О

109. Епика: Мали принц, Антоан де Сент Егзипери У

110. Граматика: Напоредни односи независних предикатских С

7.У потери за пејзажима

реченица у комуникативне

111. Лирика: Ветар, Иван. В. Лалић О

112. Епика: Потера за пејзажима, Пеђа Милосављевић О

113. Граматика : Реч, синтагма, реченица У

114. Лирика: Подне, Јован Дучић О

115.Језичка култура: Рецитовање обрађених песама Небо, С. Раичковића и Подне Ј. Дучића УИ

116.Граматика: Акценат – уочавање разлика између кратких акцената О

117.Граматика: Акценат – уочавање разлика између кратких акцената У

118. Епика: Шума и степа, Иван Тургењев О

119. Језичка култура: Технички и сугестивни опис О

120.Језичка култура: Анализа ДЗ: „У потери за мојим пејзажима“ ПИ

121. Граматика : Реч, синтагма, реченица С

122. Лирика: Кујунџија и хитропреља, народна лирска песма О

8. То код нас не

може да буде 123. Лирика: Посланичке народне лирске песме (избор) О

124. Научнопопуlарни текст: Живот и обичаји народа српскога О

125. Граматика: Глаголи и глаголски облици С

126. Драма: Покондирена тиква, Ј. Стерија Поповић О

127. Драм: Покондирена тиква, Ј. Стерија Поповић У

128. Граматика: Падежи; падежна синонимија С

129. Епика: Мртво море, Радоје Домановић О

130. Епика: Мртво море, Радоје Домановић У

131. Епика: Чиновникова смрт, А. П. Чехов О

39

132. Правопис: Обрађени садржаји у седмом разреду С

133. Епика: Поп Ћира и поп Спира, Стеван Сремац О

134. Епика: Поп Ћира и поп Спира У

135.

Језичка култура: Анализа ДЗ: „Хумористичким пером о свом одељењу“

ПИ

136. Језичка кутура: Четврти школски писмени задатак ПИ

137. Драма: Власт, Бранислав Нушић О

138. Језичка култура:Анализа Четвртог школског писменог ПИ

задатка (колективна)

139.Језичка култура: Писање побољшане верзије писменог задатка (индивидуално) ПИ

140. Лирика: Песник и месец, Добрица Ерић О

141. Епика: Писма из моје ветрењаче, Алфонс Доде О

142. ГОДИШЊИ ТЕСТ из језика и књижевности ПЗ

143. Анализа ГОДИШЊЕГ ТЕСТА ПЗ

144. Упутства за рад у 8. разреду; књ. дела која треба прочитати УИ

ИСХОДИ НАСТАВНЕ ТЕХНИКЕ И

МЕТОДЕ

НАСТАВНА СРЕДСТВА

АКТИВНОСТИКОРЕЛАЦИ-

ЈА СА ДРУГИМ

НАСТАВНИМ ОБЛАСТИМА

А) УЧEНИК Б) НАСТАВНИК

40

-Након обраде тема ученици ће моћи да :

-систематизују и прошире знања о врстама речи и граматич

ким категоријама променљивих речи;

о значењу и употреби падежа и о врстама глаголасистематизују и прошире знања о реченичним чланови-

ма

овладају знањем о напоредним

о

- монолошка

- дијалошка

- рад на тексту

- писани радови

- демонстрација

- радионице

- интерактивна

. групни рад

- активна

- текстови

- слике

- табла и креде

мултимедијал-ни садржаји( CD, DVD и видео бим )

- дидактички материјал

- power point презентације

- посматрање

- слушање

- усвајање

- приповедање

- описивање

- читање усклађено с природом различитих текстуалних жанрова

- писање различитих облика текстова

- изражајно казивање и рецитовање

- планирање и припремање

- организовање

- реализовање

- презентовање

- избор садржаја, метода и техника, наставних објеката и средстава

-израда дидактичког материјала

- израда power point презентација

-подстицање и усмеравање ученика

- осмишљена помоћ ученику

- ликовна култура

- музичка култура

- историја

- географија

- народна традиција

- информатика

41

дносима међу реченичним члановима

овладају појмом синтагме и

-коришћење различитих извора информација

-истраживање (рад на тексту)

-стварање

- презентовање

- израда паноа и power point презентација

- преношење информација

- развијање индивидуалних способности ученика

- вредновање ученичких постигнућа у свим облицима активности

-упућивање ученика на самостално проналажење информација

- вредновање и самовредновање рада

- континуирано повезивање

42

саставом именичке синтагмеовладају појмом актива и пасиваупознају систем независ-них предикат-ских реченицаовладају знањем о напоред-ним односима међу независ-ним предикат-ским реченицама у оквиру

комуникативне

знања о језику са непосредном говорном праксом

43

реченице

овладају појмом конгруенцијеразликују кратке акценте и реченич-ни акценатстекну основне појмове о старосл. језикуосамостале се за анализу лирских, епских и драмских дела

- усвоје књижевне и функционалне појмове према захтевима програмаизлажу

44

(експозиција), описују и припове-дајуупознају се са појмом технич-ког и сугестив-ног описа, технич-

ког и сугестив- ногприпов

45

едања

раде на некњижев-ном тексту

- овладавајуинформативним читањем и упућују се у читање "с олов

46

ком у руци"

(подвлаче,обележава-ју, записуј

47

у).

- стекну квалитетну језичку писменост, неопходну за живот у савременом и сложеном свету

- развију знања, ставове и вредности којима исказују сопствену личност и потенцијале

Легенда:~ О – обрада~ С – систематизација

48

~ У – утврђивање~ В − вежбање~ ПЗ – провера знања~ УИ – усмено изражавање~ ПИ – писмено изражавање~ ОиУ – обнављање и утврђивање ~ ОиП – обнављање и проширивање

49

4. ОПЕРАТИВНИ ПЛАН СА ПРИПРЕМАМА

МЕСЕЦ НАСТАВНА ТЕМАсептембар НА ПЛИМИ УЗДАХА НЕМИХ И БЕСКРАЈНИХ

октобар ИСТЕ СУ ГОДИНЕ СВИ БИЛИ РОЂЕНИ

новембар − децембар САМО ЈЕ УСПРАВАН ЧОВЕК СЛОБОДАН

јануар ИМАЈТЕ ЉУБАВ МЕЂУ СОБОМ

фебруар и март ЈАЧЕ ЈЕ ДЕЛО НЕГО БЕСЕДА

април НЕ МЕРЕ СЕ ЉУДИ ПЕЂУ, НО ПАМЕЋУ

мај У ПОТЕРИ ЗА ПЕЈЗАЖИМА

јун ТО КОД НАС НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ...

месецплан и програм допунске наставе за 7. разред 2009/2010.реализатор Јагода Жунић

септембар − октобарВрсте речиСлужба речиИсторија језика-старословенски језик,Ћирило и МетодијеПравопис

новембар − децембар Глаголски облик-актив и пасивГлавни реченични члановиПадежи-значење и функцијаПравопис

фебруар − март СинтагмеВрсте напоредних односа међу реченичним члановимаВрсте напоредних односа међу независним реченицамаАпозитив

април − мај Врсте напоредних односа и служба речиПравопис-увежбавање правописних норми

месецплан и програм додатне наставе за 7. разред 2009/2010.

50

септембар − октобарПоезија српске модернеИсторија језика-рад на текстовима писаним старословенским језиком

новембар − децембар Падежна сининимијаПравописне променеКњижевно дело по избору ученика-тумачење (разумевање битних одлика књижевног дела ;тема,композиција,ликови,језик)

фебруар − март Школско такмичење-припрема(збирка текстова)Школско такмичење из језика и језичке културеПрипрема за општинско такмичење(збирка тестова)Општинско такмичење из језика и језичке културеОсновна стилска изражајна средства

април − мајАкценатПрипрема за градско такмичење из језика и језичке културе(збирка тестова)Учешће на градском такмичењуПроучавање локалног говора;састављање речника локалних речи и израза и њихово замењивање речима и изразима из стандардног књижевног језикаАнализа драмског дела по избору − НушићРазговор о гледаној позоришној представи (глума и глумци, режија и редитељ,текст и писац,музика и композитор)

јун Збирка песама из Дневника прочитаних књига (тумачење,стилска анализа)Казивање стихова из самосталног ученичког стваралаштва

51

1. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ДАТУМ: НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Уводни часТИП ЧАСА: ГВОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са програмом, планираним распоредом градива; годишњим, месечним; Читанком, Граматиком, Радном свеском. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према свом, српском језику; неговати га и волети.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Да науче да се служе уџбеницима и приручницимаОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, фуснота, садржај, предговор, поговор); препознаје цитат; служи се садржајем да би пронашао одређени део текстаCJ .2.1.4. разликује све делове текста и књиге, укључујући индекс, појмовник и библиографију и уме њима да се користи

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: монолошка и дијалошкаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Годишњи програм рада; Читанка, Српски језик и Радна свеска

САДРЖАЈ ЧАСА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Представити ученицима Годишњи програм рада из језика и књижевности; основне циљеве и задатке.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: − Објаснити: начин коришћења Читанке, Граматике и Радне свеске; технику учења и вођења бележака. − Шта се бележи – битни елементи градива, концизност бележака. − Како се бележи – прегледност, распоред грађе, наслови, подвлачења, функције маргина, рукопис, илустрације. − Дати информације о: − писању школских и домаћих задатака (8); − свескама и њиховом изгледу (маргине), вежбама;− раду школске библиотеке и начину коришћења књижног фонда; − вођењу Дневника прочитаних књига; − начину читања књига (образац).

52

http://portal.ceo.edu.rs/question/preview.php?continue=1&courseid=7&id=2636

− Истаћи основне циљеве: − утврдити и систематизовати знања стечена у млађим разредима (иницијални тест);− савладати основне садржаје из језика и правописа; − оспособити ученике за тумачење књижевних дела (епских, лирских, драмских); − приказати све оно што је садржај програма у 5. разреду.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: Купити одговарајуће свеске, обележити маргине

АНАЛИЗА ЧАСА:

53

2. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језичка култура: Причање о стварном или измишљеном путовању

ТИП ЧАСА: усмено изражавање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Увежбавање говорне технике и изражајних могућности ученика.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Богатити и неговати говорну културу ученика према индивидуалним способностима.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Створити адекватну, повољну психолошку основу за наставак наставног рада.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ .1.2.5. свој језик прилагођава медијуму изражавања* (говору, односно писању), теми, прилици и сл.

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: излагања, дијалошка, самосталног стваралаштва ученика.

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални, фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: заједнички и индивидуални план излагања.

САДРЖАЈ ЧАСА:

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Мотивација за усмено изражавање. Сачињавање заједничког плана.Индивидуални план излагања.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: − Казивање приче, било о стварном било о измишљеном путовању

54


− У причању успоставити хронолошки ред излагања (нарације)− Избор привлачних описа предела, људи, места, догађаја, занимљивости. . . − Емоције пробуђене током путовања− Згоде и незгоде на путовању

* Настојати да приповедање буде што живље, лепше и занимљивије. Водити рачуна о стилу, начину изражавања, језику, акценту речи и реченице.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Општи осврт на причање и бирање најзанимљивијег путовања казаног уз поштовање норми усменог изражавања.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Забележити своју причу у свеску за школски рад.



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност: Текстови из народне књижевности обрађени у 6. разреду.

ТИП ЧАСА: обнављање и утврђивање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Систематизовати и утврдити основне одлике народних лирских породичних песама, епских народних песама тематског круга о Косову и Марку Краљевићу.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати систематичност и поступност у савладавању садржаја из књижевности, поготово неговати и поштовати народну традицију и стваралаштво.

55

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике за даљи рад на народној књижевности тумачењем садржаја предвиђених програмом за седми разред.


CJ.1.4.2 .р азликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска СJ.1.4.3. разликује основне књижевне родовеСЈ .1.4.4. препознаје врсте стиха CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту СJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже СJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само делоНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: излагања, дијалошка.

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални, фронтални.

НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстови.

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА:

Проверити припремљеност група.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Прва група: Народне лирске породичне песме: − одлике – певају о љубави међу члановима породице, − примери : Највећа је жалост за братом, − примери народних лирских песама обрађених у 5. разреду, (митолошке и обредне): Вила зида град, Сунце се дјевојком жени, додолске, Друга група: Епске народне песме тематског круга о Косову: − историјско и неисторијско у песмама,

− примери: Цар Лазар и Царица Милица, Смрт Мајке Југовића, Пропаст царства српскога,

56




− теме, − ликови,Трећа група: Епске народне песме о Марку Краљевићу: − Марко у историји − Марко у песми, предању − примери: Марко Краљевић укида свадбарину, Марко Краљевић и Муса Кесеџија, Марко пије уз рамазан вино, Смрт Марка Краљевића.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Синтеза народних песама обрађених у петом и шестом разреду.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Припремити – поновити ауторска дела обрађена у шестом разреду.


57

4. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност: Ауторски текстови обрађени у 6. разреду

ТИП ЧАСА: обнављање и утврђивање градива

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити, утврдити и систематизовати знања о ауторској књижевности обрађеној у 6. разреду према књижевним родовима и врстама; мотиви у поезији; теме и ликови у прозним делима; одлике драме; стилска средства.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијање навика за континуирано савладавање градива.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати ученике на „дружење“ са књигом.


СJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму књижевност СЈ .1.4.4. препознаје врсте стиха СЈ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ.2.4.9. уме да води дневник о прочитаним књигамаCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ .3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе СJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже СJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само делоНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, самосталног рада ученика и текстовна.

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Групни и фронтални .

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка и Дневник прочитаних књига.

58






Проверити припремљеност група .

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Излагање група :

1. група − Лирика * Лирске врсте према главним мотивима :

− родољубиве, Моја отаџбина, Алекса Шантић. . . − рефлексивне, Наслеђе, Милан Ракић, О пореклу, Десанка Максимовић…

− дескриптивне, Вече, Ђура Јакшић, Село, Јован Дучић, Шљива, М. Данојлић − социјалне, Ратар, Вељко Петровић − лирске: Плава звезда, Мирослав Антић, Чудесни свитац, Добрица Ерић…

2. група − Епика* Епске врсте:

− приповетке (теме, идеје, ликови): Јаблан, П. Кочић, Аска и Вук, И. Андрић, Лето лепог белца, В. Саројан, Седефна ружа, Г. Олујић, Чудесна справа, Б. Ћопић, Вањка, А. П. Чехов, Бајка о дечаку и месецу, С. Раичковић, Буре, И. Секулић, Улица Филипа Вишњића, С. Велмар-Јанковић, Богојављенска ноћ, С. Ћоровић. . . − романи (теме, ликови, идеје): Орлови рано лете, Б. Ћопић, Мој дека је био трешња, А. Нанети

3. група − Драма* Одлике, драмске врсте, примери: Избирачица, Коста ТрифковићАналфабета, Бранислав НушићЈазавац пред судом, Петар Кочић

4. група − Научнопопуларне врстеАутобиографија, Бранислав Нушић (одломак)Живот и обичаји народа српског, Вук Караџић

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Казивање одломака из обрађених текстова.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: Урадити пано − књижевни текстови обрађени у 6. разреду и ставити у учионицу ради подсећања.

59


60


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Садржаји из језика обрађени у 6. разреду


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и утврдити и систематизовати наставне садржаје из језика обрађене у 6. разреду, грађење речи, гласовне промене и глаголске облике.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати систематичност и поступност у усвајању наставних садржаја.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике за праћење нових садржаја из језика.


CJ.1.3.1. зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примеримаCJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (осим имперфекта)СJ.2.3.2. препознаје гласовне променеCJ .2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи CJ.2.3.4. познаје основне начине грађења речи (извођење, слагање, комбинована творба, претварање) CJ.3.3.2. познаје гласовне промене (уме да их препозна, објасни и именује)CJ.3.3.3. зна и у свом говору примењује* акценатску нормуНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, текстовна, самосталног рада ученика

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: групни и фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник и самостални радови група


61


Упутства за рад добијена су на уводном часу. Формиране су три групе. Проверити припремљеност група.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: 1. Група – ТВОРБА РЕЧИ (графикон)

− речи по постанку: просте, изведене, сложене− начини творбе речи: − извођење(деривација)− слагање− комбинована творба− претварањем− творбена основа− префикси, суфикси, инфикси

А) ИЗВОЂЕЊЕ – ОСНОВА + СУФИКС / ЗУБ + ИЋ = ЗУБИЋ/Б) СЛАГАЊЕ а) РЕЧ/ОСНОВА + (О) + РЕЧ/ОСНОВА БЕО + ГРАД = БЕОГРАД СЕВЕР + (О) + ЗАПАД = СЕВЕРОЗАПАД

ГОЛ + О + ГЛАВ = ГОЛОГЛАВ б) ПРЕФИКС + РЕЧ ИЗ + ГУБИТИ = ИЗГУБИТИПримери: ПУТ, ПУТЕВИ, ПУТНИ, ПУТОПИС, ОТПУТОВАТИ, РАД, РАДНИК. (уочавати творбене наставке и наставке за облик.)

2. Група − ГЛАСОВИ И ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ ПОДЕЛА ГЛАСОВА (самогласници, сугласници/гласници) ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ИЗГОВОРА, НАЧИНУ ИЗГОВОРА И ЗВУЧНОСТИ ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ – УОЧАВАЊЕ НА ПРИМЕРИМА ТИПА:

а) ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИИСПИСАТИ, ВРАПЦИ, ТОБЏИЈА (ОДШЕТАТИ, ГРАДСКИ, ВОЂСТВО)б) ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ТВОРБЕВОЖЊА, ПАЖЊА, ГОШЋА, СТАМБЕНИ(СТРАНПУТИЦА, ЈЕДАНПУТ)

в) ПАЛАТАЛИЗАЦИЈАДРУЖЕ, ДРУЖИНА, РЕЧЕ, ОБЛАЧАК, ДУШЕ, МИЛИЧИН (ОЛГИН,МИЛКИН )г) СИБИЛАРИЗАЦИЈАМАЈЦИ, РУЦИ,СЕЦИ, БРИЗИ, ОРАСИ (ТАЧКИ, СЕКИ, ЛУТКИ. . . )

62

д) ЈОТОВАЊЕТРЊЕ, ПРУЋЕ, СНОПЉЕ, ПАМЕЋУ (ТЈЕРАТИ, ДЈЕВОЈКА)

ђ) НЕПОСТОЈАНО АОГАЊ – ОГЊА, ПИСМО – ПИСАМА, ДЕВОЈКА, ДЕВОЈАКА,е) ПРЕЛАЗАК Л у ОПЕВАО – ПЕВАЛА, РАДИО – РАДИЛА (СЛУШАЛАЦ, ЧИТАЛАЦ)ж) ГУБЉЕЊЕ СУГЛАСНИКА Ј – АСИМИЛАЦИЈА – САЖИМАЊЕ САМОГЛАСНИКАМОГА-МОЈЕГА-МОЕГА-МООГА-МОГАз) ГУБЉЕЊЕ СУГЛАСНИКАРАДОСТАН – РАДОСТНА = РАДОСНАРУС + СКИ – РУССКИ = РУСКИЗАДАТАК – ЗАДАТЦИ = ЗАДАЦИ(НАЈЈАЧИ, ПРЕДДРЖАВНИ)

3. Група ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

НЕЛИЧНИ ЛИЧНИ− инфинитив (певати, ићи) ПРОСТИ СЛОЖЕНЕ− радни гл. придев (певао, ишао) презент (певан) перфекат (певао сам)− трпни гл. придев (певан) аорист (отпевах) плусквамперфекат (био сам певао)− гл. прилог садашњи (певајући) императив (певај) футур I (певаћу)− гл. прилог прошли (отпевавши) имперфекат (певах) футур II(будем певао) потенцијал (бих певао)

ГЛ. ВРЕМЕНА ГЛ. НАЧИНИ презент императив аорист потенцијал имперфекат футур II перфекат плусквамперфекат футур I

Променити 2-3 глагола кроз све облике.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Поновити заменице – именичке и придевске.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Научити пропуштено.

63


64


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Стрепња, Десанка Максимовић

ТИП ЧАСА: обрада новог градива

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење лирске песме; уочавање мотива, песничких слика, стилских изражајних средстава, композиције, песничког језика.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Мотивисање ученика за самостално стваралаштво.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати интересовања за читање поезије Десанке Максимовић.


CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела са именима аутора тих дела СJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драмуCJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотиве...CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких делаCJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ ; читање ради уживања*CJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, м етафора, контраст) CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ .3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, истраживачког рада

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА:Читанка, Радна свеска, Песме, Десанка Максимовић

65






УВОДНИ ДЕО ЧАСА: О песникињи, мотивима њене поезије. Подсетити ученике на песму О пореклу обрађену у претходном разреду и наговештај

мисаоности пренети у љубавну песму Стрепња.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Изражајно и доживљено казивање песме.Импресије ученика; разговор.Читање песме у себи и уочавање мотива стрепње. – Подвуци стихове који делују као оригиналне мисли о лепоти и привлачности удаљеног циља. − Која осећања претходе остварењу тог циља?− У чему су дражи чекања, чежње, наслућивања и наговештаја?− Размисли о моралној узвишености искрене љубави. Служећи се Радном свеском, употпуни свој одговор.

Након тумачења песме, прочитати још неке љубавне песме наше најбоље песникиње из збирке Мирис земљеС обзиром на то да је песма ученицима познати, спровести такмичење у учењу песме напамет са паром у клупи.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Казивање стихова које су на часу научили. Похвалити најбоље.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:У Дневник прочитаних књига забележити песме по избору ученика.


7. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ДАТУМ: НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Врсте речи − променљиве речиТИП ЧАСА: обнављање и утврђивање градива

66

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проширити и утврдити основна значење о променљивим врстама речи; граматичке категорије именских речи и глагола. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Навикавати ученике на поступно савладавање и систематизовање градива. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проширити и продубити знања о врстама речи.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.3.4. препознаје врсте речиCJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи;CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама

НАСТАВНА МЕТОДА: дијалошка и текстуална методаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ : фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, Радна свеска, 5. и 6. вежбање


Освежити знања о врстама речи према њиховом значењу – десет врста; пет променљивих и пет непроменљивих

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:На овом часу обновићемо и проширити знања о променљивим речима. Предложак – Народна прича Тамни вилајет, Уџбеник Прочитати текст и издвојити само променљиве речи

На табли нацртати табелу и у њу уносити речи које ученици уочавају читајући текст.

Променљиве речи:именице заменице придеви бројеви глаголи

цар они (их) таман један доћисвет све ситан трећи видети

ждребе ово драг седми оставитимрак нешто чудан повикати

камење ко

Подсетити ученике на граматичке категорије сваке наведене врсте, а затим самосталним радом из Уџбеника да препишу наведене граматичке категорије.

Посебно обновити и проширити заједничка својства именских речи и глагола на примерима.

67

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Самостални рад у Радној свесци, 5. вежба.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: Довршити 5. и урадити 6. вежбу у Радној свесци.


68


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Љубавни растанак, народна лирска песма


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Увођење ученика у вредности и лепоте народног лирског стваралаштва; у најшири тематски круг – лирску љубавну поезију као израз најдубљих осећања и животности; откривање стилских особености народног језика.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати дубоку искричаву народну поезију на чијим основама је поникло ауторско стваралаштво и поштовање према народној традицији..

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике за читање народних лирских љубавних песама и народног стваралаштва уопште.


СJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драмуCJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)

CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотиве...CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких делаCJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ ; читање ради уживања*CJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у њижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, м етафора, контраст) CJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Звучна читанка, трећа касета

69





УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Народне лирске песме. Врсте према главним мотивима: митолошке, обредне, обичајне – поновити. Три основна мотива љубавних народних песама су: девојачка и момачка лепота, младалачка љубав и љубавни растанак.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Слушање песме са Звучне читанке у интерпретацији Ружице Сокић. Доживљеност песме након казивања драмског уметника (разговор)Тумачење песме према припремним истраживачким задацима: − Ко се крије у синтагмама плави зумбул и зелена када?(младић и млада девојка) − Шта је претходило њиховом растанку?− На који начин је у песми истакнута тежина њиховог растанка?− Како младић подноси растанак од вољене девојке?− На који је начин девојка исказала своја осећања патње и бола?− Објасни зашто народни певач девојчине поруке казује хиперболом?− Зашто им је растанак тако тешко пао?− Које су свевременске поруке о љубави?− Стилска средства доминантна у песми:метафора – пренесено значење;скраћено поређење (плави зумбул и зелена када)алегорија – продужена метафора на песму, слику, цело делохипербола – њоме је уверљиво посведочена тежина растанка

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Прочитати песму тужба на поље и уочити сличност мотива.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Научити песму напамет.


70

9. ЧАС

ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Врсте речи − непроменљиве речи

ТИП ЧАСА: обнављање и утврђивање градива

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и утврдити стечена знања о непроменљивим врстама речи (прилози, предлози, везници, узвици, речце).

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и богатити језичку културу ученика.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена знања у усменој и писаној комуникацији.


СJ.1.3.4. препознаје врсте речиCJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи;CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријамаНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, текстовна, самосталних радова ученика

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, рад у паровима и индивидуалан

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник и Радна свеска

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА:Поновити променљиве врсте речи анализом вежбе бр. 6 у Радној свесци.

На препричаном тексту Тамни вилајет уочити непроменљиве речи и забележити у табелу.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Рад у паровима − ишчитавање текста Тамни вилајет и бележење непроменљивих речи у табелу:

71

Непроменљиве врсте речи

Прилози свуда, зато, куда, лево, десно, напред, назад, врло, пажљиво, лагано, радо, упорно, тада, онда, однекуд, стога, много, мало, знатно више

Предлози

у, под, из, од

Везници да, или, и, а, кад Речце бар, се, н, да, лиУзвици /

Навести примере за узвике.Карактеристике сваке од наведених врста непроменљивих речи; посебан акценат ставити на прилоге и њихову функцију у реченици

као и на уочавање разлике прилози-придеви.Предлошко-падежним конструкцијама проширити знања о предлозима.

Везници према значењима и односима неопходност су за врсте напоредних односа међу реченичним члановима и предикатским реченицама.Индивидуални рад − вежбања у Уџбенику.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Поновити одлике променљивих врста речи

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Урадити 17, 18. и 19. вежбање


72

10. ЧАС



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Бисерне очи, Сима Пандуровић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Наставити са тумачењем лирске љубавне поезије и њеним одликама; уочавање мотива – бисерне очи у оквиру мотивске структуре песме. градативна развијеност мотива; упознати ученике са животом и радом песника

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијање способности самосталног истраживачког рада, откривање лепоте песничког израза симбола.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике за богаћење лексике симбола и читање поезије српских симболиста – Пандуровића и Диса.


CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела са именима аутора тих дела СJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драмуCJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотиве...CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких делаCJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ ; читање ради уживања*CJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, м етафора, контраст) CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ .3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: монолошка, дијалошка, текстуална метода НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуални

73





НАСТАВНА СРЕДСТВА: ЧитанкаСАДРЖАЈ ЧАСА:

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: О Сими Пандуровићу и његовој поезији српске модерне, симболистичка опредељења. Збирка Посмртне почасти (прва књига) и

Дани и ноћи.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Доживљено и изражајно читање песме. Како су доживели песму, посебно како су разумели мотив бисерне очи.

Испричати занимљивости из биографије песника – Забележена успомена (Књижевност и језик, Београд, 1964, 10).Даровити млади песник запазио је на другарској вечери девојку необичних очију око које су се „купили младићи и девојке“. Чудан сјај очију, попут „уздржаног сјаја бисера“ задржава се у тој успомени. реч је о Браниславу, кћери судије из Ваљева

Трифуна Милошевића, која ће постати песникова љубав, па супруга 1909. године и његов верни пратилац у животу.

Истраживачки задаци:− какав је песников доживљај вољене особе− у којем је мотиву конкретизована физичка лепота− које још мотиве запажаш у песми− запази спојеве речи и слика заснованих на контрасту (високо – ниско, светло − тамно)− размисли о значењу симбола очију.

*Помоћ – симболи уз мотив очију:очи – видљивост, будност, надзор, свезнањебисер – изузетна вредност, бескрајна савршеност, отменостсфера – бескрај, идеал, сан, бесконачно, недосежношкољка – благослов, посвећено, апстрактно, апсолутно, бескрајна профињеност

Симболи о смислу сугестије (способност и могућност утицаја на вољу једног лица и његове поступке):сјај – весеље, откриће, истина, чистота, интелектуални животосмех – пријатељство, сагласје, надаруже – лиризам љубавизвезде – нада, идеал, сан, бесконачно, недостижно

Након ишчитавања песме и трагања за одговорима, тумачити песничке слике и стилска средства којима је песник описао своју најинтимнију емоцију – љубав.

74

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Прочитати песму.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:


75

11. ЧАС

ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Именске речи – граматичке категорије


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ:Обновити, утврдити и систематизовати знања о именским речима; одлике, врсте, граматичке категорије; деклинација.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати систематичност и постојаност у усвајању језичких садржаја.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богатити лексику.


CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речиCJ .2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријамаНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, текстовна, самосталног истраживачког рада


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Прочитати текст Знакови поред пута, И. Андрића (одломак). Тумачити запис – знакове.

76


ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Након тумачења текста на табли написати именске речи и захтеве за рад на тексту:

− пажљиво читај текст и подвлачи именске речи – именице, заменице, придеве и бројеве; − нацртај табелу и у њу унеси врсте именских речи које си у тексту пронашао− док трагаш за именским речима, уочавај њихове граматичке категорије и функције у реченице;− провери са паром у клупи да ли си све речи правилно разврстао.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Заједничка провера тачности урађених захтева.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Поновити именице по значењу и падеже за следећи час.


77

12. ЧАС


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Именице по значењу; деклинација


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ:Обновити врсте именица по значењу и њихове карактеристике са посебним освртом на деклинацију и функцију именица.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати језичко осећање ученика.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богатити речник апстрактним и конкретним именицама у стилским вежбањима и откривати симболику предметног света.


78

CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речиCJ .2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријамаНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, самосталног истраживачког рада, текстовна


НАСТАВНА СРЕДСТВА:Уџбеник, Радна свеска, вежба бр. 7


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Подсетити ученике на песму Хвала сунцу, земљи, трави, С. Раичковића научену у 6. разреду. Казивање песме.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: ЗАДАЦИ ЗА САМОСТАЛНИ РАД

Из песме Похвала, у Уџбенику издвојити све именице, почев од наслова: похвала, сунце, земља, трава, ваздух, говор, мрав. Напиши по пет именица сваке врсте по значењу: властите: Милица,. . . заједничке: клупа, . . . збирне: господа. . . градивне: шећер. . . апстрактне: љубав. . . бројне: петина. . . глаголске: читање. . .

Промени по једну именицу сваке врсте по падежима у оба броја! Шта уочаваш? (Властите, збирне и градивне имају само једнину.)

Уради вежбање у Уџбенику. Које си функције именица уочио?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Проверити тачност урађених задатака и сачинити синтезу о значењу именица.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Припремити се за обраду збирке Плави чуперак према договору – групни рад.

79



80

13. и 14. ЧАС


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Плави чуперак, Мирослав Антић

ТИП ЧАСА: Обрада новог градива

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење збирки песама избором репрезентативних песама подељених на уже тематске целине групним обликом истраживачког рада; откривати заједничке мотиве у различитим песмама; издвајати упечатљиве слике и њихово развијање кроз збирку; стил, језик, ритам.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати радозналост, креативност, стваралачко маштање и емоционалност, уочавање симбола детињства и одрастања.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за бележење утисака, запажања о мотивима, сликама, језику и стилу, поновном доживљеном читању поезије Мике Антића.


CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела са именима аутора тих дела СJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драмуCJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотиве...CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких делаCJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ ; читање ради уживања*CJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, м етафора, контраст) CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ .3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, монолошка, самосталног рада ученика.

81





НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, групни, индивидуални.

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Збирка песама Плави чуперак, Читанка, записи о Мирославу Антићу.


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: На првом часу рецитовање песме Плава звезда и Шта се ту може. О песнику и збирци (1965) угледала светлост дана, а данас је

део одрастања дечака и девојчица. На другом часу групни рад – четири групе са претходно добијеним задацима.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Први танго – плес лаганог темпа, уводна је песма, те је треба тумачити на првом часу. Након читања сугестивног, понесеног, ритмичног, разговарати о утисцима, повезати са искуствима ученика; уочити композицију

песме – обраћање на позив на плес, опроштај од детињства, поздрав ономе новоме што их чека, сета због растанка од детињства и при том променљив ритам песме. Симболи детињства – кликери, оловни војници; лутке, кике, плаве машне… Метафоре.

Поруке – уместо лутака… Уместо кликера… Улазак у ново, узбудљиво раздобље живота, без страха. На другом часу тече излагање према плану и задацима група.

1. група – истраживала тематику збирке: писмено или усмено уз подсетник. − Најчешћи мотиви− Основна осећања и расположења− Карактеристичне песничке слике и фигуре

Љубав – главна тема збирке Плави чуперак. Прелазак из детињства у младост и буђење до тад непознатих осећања „од дванаесте до осамнаесте“. Тематски кругови збирке:

1. Немири и тајне: Загонетка, Тајна, Кад би јастуци проговорили2. Особине заљубљених девојчица и дечака: Плави чуперак. Досадна песма, Страница из мог дневника, Шта се ту може,

Најљубавнија песма. 3. Шетње: Ђачки корзо, О чему причамо док шетамо4. Прва љубав: А онда и прва љубав, Птица, Плави чуперак5. Идеали: Плава звезда6. Растанак од детињства: Љубав7. После детињства: После детињства

2. група – истраживала композицију збирке

82

− Како је збирка компонована− Развојне фазе у збирци: уводне песме Први танго и Тајна, затим Кад би јастуци проговорили, а онда љубав у песми А онда и прва љубав.

Песма После детињства – контраст уводној песми (туговање за детињством из кога треба понети сећање „мрвице детињства“ и чувати их). И кад одрастемо, не смемо изневерити дете у себи.

3. група – износила утиске и запажања о стилу, стиху, ритму. − Како песник излаже садржаје песама− Облик и ритам стиха− Слике и изрази који дочаравају прву љубав− Хумор – благ (смешни дечаци „пегави лутани“ )− „шу – шу – шу“ – ономатопеја

4. група – испитивала како се понашају заљубљени дечаци (девојчице из групе) и девојчице (дечаци из групе)− Бележење запажања− Илустровање

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Дати задатке за сценски приказ Плавог чуперка – и обрађених љубавних песама у оквиру теме.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: Научити стихове према захтевима задужених редитеља.


15 ЧАС


83


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Заменице (именице и придеви); деклинација

ТИП ЧАСА: обнављање и утрђивање обрађеног градива

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Самосталним радом уочавати врсте заменица, њихове категорије, особине и деклинацију; утврдити и проширити постојећа знања и систематизовати их.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати самосталност, систематичност и постојаност у раду.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за правилну примену знања у усменом и писаном изражавању.


CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речиCJ .2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријамаНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: самосталних радова ученика, дијалошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални и фронтални



Подсетити ученике на текст Знакови поред пута и врсте именских речи издвојених из текста.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:

ЗАДАЦИ ЗА САМОСТАЛАН РАД

Задржати се на заменицама и издвојене заменице разврстати на именичке и придевске.

84


Именичке заменице које недостају допиши! Сети се! Самосталне су!а) личне: б) лична заменица СЕБЕ, СЕв) неличне (упитне, неодређене, одричне, опште)− У којим падежима и у којој функцији су употребљене именичке заменице у тексту?- Придевске заменице такође разврстај по значењу и допиши оне које недостају.

Одреди падеж и функцију придевских заменица у тексту Знакови поред пута. Шта уочаваш? Са којим речима се оне слажу у роду, броју и падежу? Које су именске речи попут њих несамосталне и конгруирају као и придевске заменице са именицама. Како гласи номинатив заменице НИ У ЧЕМУ који се налази у последњој реченици текста?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Сачинити синтезу о заменицама на основу самосталних радова ученика.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Поновити основна правила из Правописа о писању великог слова вишечланих имена.

Пронаћи у Правопису како се пишу одричне заменице.


85

16. ЧАС



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Правопис: Понављање и увежбавање садржаја из претходних разреда - писање вишечланих назива


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: На адекватним примерима обновити правила о писању насеља, држава, географских појмова, предузећа, установа, улица, тргова, историјских догађаја.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за савладавање елементарне писмености.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Утврдити стечена знања и проширити их практичним вежбама.


CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)* CJ.1.2.8. примењује правописну нормуCJ .2.2.5. зна правописну норму и пр и мењује је у већини случајева CJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: самосталног рада ученика, дијалошка


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Радна свеска, Правопис


Поновити основна правила о писању вишечланих назива, насеља, држава, предузећа, улица и историјских догађаја.

86


ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:− Самостални рад у Радној свесци, вежба број 7. − Из урађеног вежбања издвојити примере и правила о писању:− насеља и држава (Бела Црква, Краљевина Шведска, Република Српска)

− географских појмова (Балканско полуострво,Сићевачка клисура)− предузећа, установа, организација (Српска књижевна задруга, Београдски универзитет, Организација уједињених нација)− улица, тргова и споменика (Булевар краља Александра, Споменик косовским јунацима, Карађорђева улица) − историјских догађаја (Први светски рат, Велика сеоба Срба, Француска револуција).

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Изведена одговарајућа правила, на основу урађених вежбања, објединити, објаснити и проверити у Правопису − школско издање.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:У Правопису пронаћи примере за утврђена правила.


87

17. ЧАС



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језичка култура: Казивање обрађених лирских песама


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за самостално креативно сценско уобличавање према мотивима обрађених лирских љубавних песама и изражајно казивање у складу са природом уметничког текста и основном емоцијом уз поштовање елемената рецитовања.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати правилан говор, акценат речи, и реченице, доживљеност текста.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати културу усменог и писменог изражавања, богатити лексику, стваралаштво и креативност ученика.


88

CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: самосталног ученичког стваралаштва и текстовна метода

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: групни

НАСТАВНА СРЕДСТВА: збирка песама Плави чуперак, Читанка


УВОДНИ ДЕО ЧАСА:Проверити да ли су све три групе обавиле своје задатке. опремити сцену за извођење (сала, хол, део, учионица). Изабрати жири за избор најбоље режије рецитала и најбоље казивање – групно и појединачно.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Представљање група. Вредновање жирија: − сценски наступ− казивање стихова (акценат, ритам, доживљеност казивања, емоционалност)− режија рецитала (избор стихова, ужа мотивска повезаност)

Проглашење: најбоље режираног рецитала: − најбоље групе рецитатора − најбољег сценског наступа − најбоља три рецитатора – појединца

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Награђивање најбољих (похвале, дипломе урађене на рачунару за ту сврху, оцене)



89

18. и 19. ЧАС


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Златна јабука и девет пауница, народна бајка

ТИП ЧАСА: обрада новог градива/утврђивање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за истраживачко читање и тумачење мотива народне бајке; стварно и фантастично; добро и зло; неодређеног места и времена радње, безимени ликови; свевремене поруке.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према народном стваралаштву и лепоти народног језика.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике за читање народног прозног стваралаштва, посебно бајки.


CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевностCJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“;читање „с оловком у руци“; читање ради уживања*CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ .3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст CJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ .3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

91




НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, самосталног истраживачког рада


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка и Радна свеска


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Пошто су ученици претходно добили задатака да прочитају бајку у целости са истраживачким задацима који се налазе у Радној

свесци, вежба 46, то ће се након провере прочитане бајке, прећи на тумачење одломка. Веома су подстицајни и задаци испод текста аутора читанке, те их треба користити.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Читање одломка Златна јабука и девет пауница. Наставак садржаја бајке причају ученици.

Које је препреке царевић још морао да савлада? Кроз која искушења да прође до срећног краја.

ТУМАЧЕЊЕ ПРЕМА СЛЕДЕЋИМ ЗАДАЦИМА:− Шта је мотивисало најмлађег царевића да крене у свет?− Коју је љубав он испољио у породици, а која га је нагнала у свет?− Кога је све царевић сусрео на својим путовањима?− Шта је видео и доживео? У којим догађајима је учествовао?− Шта би од свега тога могла бити стварност, а шта народна фантастика?− Издвој и забележи препреке, недаће и замке које је царевић морао да савлада. − Издвој пријатеље (помоћнике) и противнике царевића. Какво је њихово опредељење према добру и злу? Поруке. − Које одлике бајки уочаваш? (безимени ликови, неодређено време, место) То их чини свевременим. − Лик главног јунака− Напиши поруке бајке према мотивима: љубав, циљ, добро, зло, пожртвованост, упорност, срећа.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Примери народних и ауторских бајки обрађени у 5. и 6. разредуДати припремне задатке за 21. час.


92

Прочитати бар једну народну бајку по избору и забележити у дневник прочитаних књига и као допунски избор бајку Г. Олујић Звезда у чијим је грудима нешто куцало.


93

20. ЧАС


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Придеви по значењу; неодређени и одређени вид, степен поређења; деклинација


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити, утврдити, проширити и систематизовати стечена знања о придевима, граматичким категоријама ове врсте речи, посебно конгруентност са именицама и компарацију.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати културу језичког и писаног изражавања.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богатити лексику ученика усвајањем садржаја о придевима.


CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речиCJ .2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријамаНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, самосталних радова ученика.


НАСТАВНА СРЕДСТВА:Уџбеник


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: На примерима датим у Уџбенику поновити основна значења придева.

94


ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: а) Самостални рад у Уџбенику: − врсте придева по значењу − извођење придева од властитих именица - писање придева на – СКИ, -ЧКИ, -ШКИ, -ОВ,-ЕВ,-ИНб) Граматичка својства придева (Уџбеник): − трородност − конгруирају са именицом у роду броју и падежув) Компарација – поређење придева: − наставци: - ИЈИ, -ЈИ, -ШИ за компаратив − наставак: − префикс – речца НАЈ за суперлативг) Придевски вид: − неодређени – висок положај нека лепа маца − одређени – високи положај моја лепа мацад) Функције придева у реченици: − атрибут − именски део предиката

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Фронтална провера тачности по целинама и синтеза свега обновљеног и утврђеног.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Радна свеска, вежба бр. 9.


95

21. ЧАС


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Допунски избор: Звезда у чијим је грудима нешто куцало, Гроздана Олујић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Тумачење књижевног дела почев од бајке као најзанимљивије епске врсте: народна и ауторска бајка – сличност и разлике.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав, радозналост духа, маштање и самостално стварање ученика.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати основне вредности човековог духовног живота – лепоту, љубав, уметност, стварање.


CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевностCJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“;читање „с оловком у руци“; читање ради уживања*СJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ .3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст CJ .3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива

96





CJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ .3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, самосталног стваралаштва, дијалошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и рад у паровима

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Радна свеска


Разговор о обрађеним бајкама Гроздане Олујић у претходним разредима „Небеска река“, народне бајке – одлике мотиви. Подсећање на бајку „златна јабука и 9 пауница“ (вежба 46. урађена код куће као припрема).

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Истицање циља час.Изражајно читање текстаИмпресије ученикаРад у паровима према истраживачким задацима из Радне свеске – вежба 47. Упоредно тумачење уметничке и народне бајке:− небеска и земаљска башта− проблем простора и путовања− моћ радозналости− открића лепоте и љубави− очовечен, али и хладан звездани светПоруке бајке

Повратна информација. Самостални радови – тумачења парова; закључци. Поруке – обједињене „само они који умеју да воле“ чују нежну свирку Чобанинове фруле. Духовни живот Звезде и Чобанина трајаће вечно јер је испуњен лепотом љубављу и уметношћу.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Има ли у народним бајкама нежних описа душевних стања? Мотиви и ликови у народним и ауторским бајкама. Сличности и

разлике.

97





98

22. ЧАС


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језичка култура: Придеви, прилози и глаголи у исказивању особина предмета

ТИП ЧАСА: вежбање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Лексичким вежбањима стварати сликовите описе, разликовати придеве од прилога и њихове функције; придеви – атрибутску, а прилози службу прилошке одредбе.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати језичку културу – усмену и писану.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богатити лексику ученика на адекватним примерима.


CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речиCJ .2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријамаНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна , дијалошка, самосталног рада


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Радна свеска, вежба бр. 8


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Прочитати одломак Ливада, у јесен, Д. Киша у Радној свесци (вежба бр. 8), локализовати и тумачити.

99


ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Задаци за самостални рад: − Читај пажљиво одломак и уочавај придеве и прилоге. − Придеве подвуци једном, а прилоге двема цртама. − Одреди функцију подвучених придева и прилога. Шта уочаваш? (Придеви имају функцију атрибута, а прилози функцију прилошке одредбе.)

Након одређеног времена, анализирати урађене задатке и закључити шта се у описивању постиже употребом придева, а шта употребом прилога.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Довршити израду задатка вежбе бр. 8



100

ЧАС: 23


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Волео сам вас, Александар Сергејевич Пушкин


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Даљи рад на тумачењу лирске љубавне песме откривањем мотива љубави; композиција, песничке слике, стилска средства; одлике лирских љубавних песама.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати најплеменитија осећања, богатство песничког израза и стила.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење лирске песме.


101

CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела са именима аутора тих дела СJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драмуCJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотиве...CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких делаCJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ ; читање ради уживања*CJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, м етафора, контраст) CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ .3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, самосталног рада




УВОДНИ ДЕО ЧАСА: О песнику: Александар Сергејевич Пушкин (1799−1837), руски представник романтизма. Писао песме, поеме, драме, роман у

стиху Евгеније Оњегин, Цигани (поема), Борис Годунов, трагедија.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Изражајно и доживљено читање песме.Импресије ученика− У ком времену песни казује своју исповест?− Објасни како је у лирском субјекту опстала љубав, иако је неузвраћена?

− На основу чега сазнајеш да је љубав лирског субјекта заиста била искрена и нежна?− Протумачи молитву Нек Бог да, тако други да вас воли. − Како је песма компонована? Каква је строфа, стих, рима? − О лирским љубавним песмама и лирским врстама према средишњем, главном мотиву ученици ће прочитати у Читанци, издвојити и у свеску забележити основне одлике љубавне лирске песме и научити.


102





Прегледати да ли су сви урадили задатак и проверити колико су научили

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Подсетити ученике на домаћи задатак за следећи час.


103

24. ЧАС


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језичка култура: Анализа ДЗ: „Чудан је овај свет у мени кад све пожути и порумени“

ТИП ЧАСА: писмено изражавање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за правилно доживљено и уверљиво изражавање.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати језичко осећање и поетско и стилско изражавање ученика.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богаћење речника и развијање језичке културе.


CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.8. примењује правописну норму (интерпункција у сложеној реченици) у једноставним примеримаCJ .2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева CJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: самосталних писаних радова ученика и дијалошка


НАСТАВНА СРЕДСТВА: свеске за домаћи задатак и радови ученика


104


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Проверити да ли су сви написали домаћи задатак

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Читање домаћих задатакаВредновање: − композиције задатка

− стила − језика − писмености

Коментари ученика

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Ученици бирају најбоља три задатка.



105

25. ЧАС


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Правопис: Интерпункција у сложеној реченици (запета, тачка и запета)

ТИП ЧАСА: обнављање и проширивање знања

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: На адекватним примерима увежбавати употребу запете у писању вокатива, апозиције, напоредних, саставних, супротних, закључних и искључних односа; тачка и запета.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати ученике на поступно и самостално усвајање правописних норми.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Континуирано радити на описмењавању ученика, посебно вежбањима пред школске писмене задатке.

106





НАСТАВНА СРЕДСТВА: наставни листићи, Правопис, школско издање

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Подсетити ученике на правила о употреби запете и тачке и запете. Поделити наставне листиће и објаснити начин рада.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Рад на наставним листићимаСадржај наставног листића:Стави запете где им је по правилу место!а) − Иване донеси књигу − Донеси књигу Иване − Донеси Иване књигуб) − Срео сам Ирену моју најбољу другарицу. − Београд главни град Србије лежи на ушћу Саве у Дунав.

в) Пред тобом је одломак из приповетке Град Јанко Веселиновић без запета и тачки и запета. Упиши их на одговарајућа места!

ВРУЋИНА И ОМОРИНА…

Врућина и оморина... Нигде цвркута нигде ветрића. Погдекоји сељак прође улицом прекинуо сапињач распучио прса затурио капу на затиљак па јури улицом као бесомучан коњи стали крај плота у пашњаку зној их облио а они окренули главе један другом па машу и репом се бране од силне муве пси полегали под стреје затворили очи исплазили језике и лено регну тек кад им мува на њушку

107


падне. И живина поскапа…Гушчићи полегали по бари кокоши се склониле у хладове, опустиле крила па зинуле од тешка зора ћурке заболе кљунове у земљу па се не мичу... И дрвета опустила лишће и кукуруз се пресукао и влат пшенице стоји усправно као свећа ни да се њихне...

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Анализирати тачност урађеног наставног листића и извести закључак о употреби запете и тачке и запете.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: У Правопису, школско издање, пронаћи примере о интерпункцији и преписати у свеску


108

26. ЧАС



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Први школски писмени задатак

ТИП ЧАСА: обрада

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати смисао и способност за правилно и уверљиво писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати културу писменог изражавања ученика.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Провера усвојености писменог изражавања; израда првог школског писменог задатка.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: метода писаних радова


НАСТАВНА СРЕДСТВА: вежбанке за писмене задатке


109


Припремне радње: обрађени текстови, домаћи задатак, одељак, композиција задатка; правописна вежбања обављена на претходним часовима у континуитету.

Поделити свеске за писмене задатке и подсетити ученике на техничку страну израде задатка.Исписати теме на табли и објаснити их. (Теме су усклађене са кругом материје која је обрађивана.)

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Теме:

1. Чезнем да ти кажем2. Причам вам о свом занимљивом путовању

Израда писменог задатка.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:На крају часа скупити вежбанке.



110

27. ЧАС


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Почеци писмености код Словена и Срба


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са почецима словенске писмености и књижевности и стварањем словенског језика уз корелацију са знањима стечених из историје путем групних реферата; Мисија Ћирила и Методија.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Будити интересовање за историјски развој српског језика почев од праиндоевропске језичке заједнице до Вука.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике да упознају прве словенске текстове и писма којима су написани.

111


CJ.1.3.17. разликује појмове књижевног и народног језика; зна основне податке о развоју књижевног језика код Срба (од почетака до данас)CJ.1.3.21. разуме важност књижевног језика за живот заједнице и за лични развој

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: излагања, дијалошка, текстовна


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, реферати ученика, Радна свеска


УВОДНИ ДЕО ЧАСА:Претходно су ученици добили задатак да из историје и из других извора понове и сазнају, према датим тезама, о доласку Словена

на Балкан и да о томе напишу реферате по групама.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Три групе:

1. група : Историјске околности:− прасловенска заједница (прасловенски језик),− досељавање Словена на Балкан.

2. група : Ћирило и Методије − творци словенске писмености:− 863. година; моравски кнез Растислав и византијски цар Михаил,− верско-културна мисија Константина Филозофа (Ћирила) и Методија,− азбука − глагољица,

− језик − старословенски, − црквене књиге преведене на старословенски језик,− дозвола од римског папе за употребу старословенског у цркви,− смрт Ћирила и Методија.

3. група : Охридска школа:− средиште словенске писмености у Охриду,

112

− Климент и Наум, ученици Ћирила и Методија.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Поновити обрађено градиво и дати домаћи задатак.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Прочитати о старословенском језику у Уџбенику.


113

28. и 31. ЧАС



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Старословенски језик; глагољица и ћирилица


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са стварањем старословенског језика, особинама, писмима (глагољицом и ћирилицом); словенски језици.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да упознају услове под којим се стварао први књижевни језик свих Словена, па и Срба.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике за упознавање развоја старословенског језика, његових особености и одлика писама.



НАСТАВНА МЕТОДЕ: дијалошка, излагања и самосталног рада


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, Радна свеска, реферати ученика

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА:Поновити обрађено градиво са претходног часа.Проверити спремност група.

114

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Групе: 1. група : Старословенски језик:

− најстарији писани − књижевни језик Словена,− споменици старословенског језика са српског тла.

2. група : Особине старословенског језика на тексту:− петнаест вокала, мелодичан, двојина,− деклинација гл. придева,

− осам врста основа именица мушког, женског и средњег рода,− богатство речи из грчког − најбројније речи из области земљорадње и сточарства, лова и риболова - указује на рад.

3. група : Писмо старословенског језика:− глагољица, − прво словенско писмо,− творац Ћирило по угледу на грчко,− изглед слова,− ћирилица,− угледање на грчко писмо,

− слова за словенске гласове: јат, ја, је, он, е, јон, јен, дебело јер, такође јер и јери.

4. група : Словенски језици: − западнословенски,− источнословенски,− јужнословенски.

*На 31. часу − рад у Радној свесци, вежбање 42. Самосталан рад ученика.Повратна информација.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Поновити обрађено градиво.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Научити обрађено градиво за 31. час.

115


116

29. и 30. ЧАС



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа Првог школског писменог задатка и писање побољшане верзије писменог задатка

ТИП ЧАСА: утврђивање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Отклонити елементарне правописне, језичке и стилске грешке.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати културу писменог изражавања.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Вежбањем у континуитету постићи што виши степен писмености.


CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.8. примењује правописну норму (интерпункција у сложеној реченици) у једноставним примеримаCJ .2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка и демонстрације


НАСТАВНА СРЕДСТВА: писмени радови ученика, припремљени задаци


Општи утисци о ПЗ; карактеристике.

117


ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:На 1. часу ради се колективни, а на 2. индивидуални – писање побољшане верзије. Анализирати успешност израде писменог задатка, битних тематских елемената, какве су, колике и које врсте погрешке

(површност у обради теме, несклад у композицији).Забележене конкретне похвале и примедбе.Правописне и језичке грешке.

Прочитати два-три добра задатка као узор за писање побољшане верзије и истовремено похвалити и стимулисати ученике који су веома писмени.

*2. часПисање побољшане верзије ПЗ.Обавезно инсистирати да исправка не буде формалистична. Посебну пажњу посветити ученицима који се теже писмено изражавају.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Прочитати бар један пример „оригинала“ и побољшану верзију истог ПЗУченици преписују грешке из својих задатака



ЧАС: 31



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: А) Граматика: Старословенски језик; глагољица и ћирилица; Б) Уочавање карактеристичних особина старословенског језика

118


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са стварањем старословенског језика, особинама, писмима (глагољицом и ћирилицом); словенски језици.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да упознају услове под којим се стварао први књижевни језик свих Словена, па и Срба.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике за упознавање развоја старословенског језика, његових особености и одлика писама.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, излагања и самосталног рада


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, Радна свеска, реферати ученика

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА:Поновити обрађено градиво са претходног часа.Проверити спремност група.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: 1. група : Старословенски језик:

− најстарији писани − књижевни језик Словена,− споменици старословенског језика са српског тла.

2. група : Особине старословенског језика на тексту:− петнаест вокала, мелодичан, двојина,− деклинација гл. придева,− осам врста основа именица мушког, женског и средњег рода,

− богатство речи из грчког − најбројније речи из области земљорадње и сточарства, лова и риболова − указује на рад.

119

3. група : Писмо старословенског језика:− глагољица, − прво словенско писмо,− творац Ћирило по угледу на грчко,− изглед слова,− ћирилица,− угледање на грчко писмо,

− слова за словенске гласове: јат, ја, је, он, ен, јон, јен, дебело јер, такође јер и јери.

4. група : Словенски језици: − западнословенски,− источнословенски,− јужнословенски.

Рад у Радној свесци, вежбање 42. Самосталан рад ученика.Повратна информација.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Поновити обрађено градиво;

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Научити обрађено градиво.


120

32. ЧАС


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Крвава бајка, Десанка Максимовић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за уочавање мотива, композиције, стилске функције рефрена, мелодије и ритма песме, свевременских порука да рата више не буде; обновити појам родољубиве песме.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати општељудске вредности човекољубља, родољубља. Подстицати ученике да размишљају о вечитој борби добра и зла. Развијати свест о значају слободе и херојства.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати читалачку радозналост, уметнички осећај и језички сензибилитет. Пробудити у њима стваралачки дух.


CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела са именима аутора тих дела СJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драмуCJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотиве...CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких делаCJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ ; читање ради уживања*CJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, м етафора, контраст) CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ .3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, истрживачка

121





НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Звучна читанка


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: − О песникињи и њеном стваралаштву;− Прочитати запис о рађању песме Крвава бајка

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Изражајно и доживљено казивање песмеДоживљеност, утисци које је песма оставила на ученике Тумачење песме – насловна синтагма− Зашто бајка? Зашто крвава?− Уочите, како песникиња почиње своју причу? Како је просторно и временски одређује? Како означава учеснике у догађају?− Шта се постиже овим поступцима?− Тема: истинит догађај – злочин, зверство над недужном децом− Пажљиво читај песму и уочавај друге мотиве− Како је у композицији развијен мотив младости?− Које су жеље и наде младих људи злочинци неповратно развејали?− Какав тон и стил песми даје понављање целине која почиње са Било је то. . . ? Размисли о песничкој улози таквог понављања. − Зашто је измењен рефрен у завршној слици? Образложи свој закључак и запажањем како су јунаци ове песничке приче пошли на губилиште. Које су људске вредности тиме истакнуте?− Мелодичност и ритмичност песничког израза постигнуте су и особеним , стилистичким редом речи. Како би логичко граматички биле поређане речи у стиху: Другова редови цели? Шта је песник на овај начин постигао?− Основни тон песме

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Осећања и поруке.



122

33. ЧАС


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језичка култура: Рецитовање песме Крвава бајка, Десанка Максимовић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за изражајно казивање поезије уз поштовање основних чинилаца – дикције, интонације, темпа, паузе и реченичног акцента.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Увежбавање уверљивог, природног казивања као елемента говорне културе ученика.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена правилног и лепог изражавања у свакодневној комуникацији.


CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна и самосталног ученичког казивања


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка и Звучна читанка


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Разговор о мотивима песме Крвава бајка.Слушање звучног записа песме. Проверити да ли су сви ученици научили песму.

124

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Изражајно казивање стихова.Праћење поштовања елемената правилног и лепог изражавања, посебно тона казивања песме. Избор најбољих рецитатора у оквиру одељења.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Слушање звучних записа и исправљање грешака у казивању песме.



34. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ: НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Дневник Ане Франк (одломак)ТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Локализовати одломак из Дневника и објаснити историјске околности у којима је дело настало. Открити и образложити тематику, композицију, мотиве и идеје одломка. Дневник као књижевнонаучна врста. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да уоче универзалне поруке борбе добра и зла, откривају идеје о вери у лепоту живота и људску хуманост. Указати на херојски отпор девојчице – појединаца у суровим ратним условима. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Истраживачким задацима мотивисати ученике за самостално истраживачко, доживљено читање са оловком у руци. Мотивисати их за разумевање симбола, алегорије, метафоре и контраста од којих је саткан одломак.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:


125

CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“;читање „с оловком у руци“; читање ради уживања*CJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ .3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст CJ .3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ .3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се о брађују у настав и *

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, истраживачких радова ученикаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, индивидуални НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Дневник Ане Франк


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Прочитати део из Дневника ради мотивације. Објаснити услове у којима је Дневник настао – Други светски рат, од 2. јуна 1944 до 1. августа 1944. Амстердам, поткровље, тајно скровиште.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Доживљено и изражајно читање текста.Утисци, доживљеност Анине заточене судбине. Тумачење одломка према истраживачким задацима за читање датим на претходном часу.

− Покушај да замислиш атмосферу у којој је Ана живела и припреми се да објасниш узроке њеног неспокојства. − У каквом се расположењу налази Ана док пише својој замишљеној другарици Кети?− Како на Ану делује изненадно звоно на вратима? Како доживљава своју будућност? Шта је то прогони у сновима? Пронађи и

обележи у тексту. − Подвуци реченице које показују да Ана осећа да је без будућности, а да је већ и прошли живот изгубила. − Како Ана види опасност која је све ближа? Обележи у тексту.

126







− Зашто је Анин поглед усмерен ка небу? Одакле очекује опасност? Како разумеш синтагме и метафоре којима је описан комадић плавог неба и црног круга? Спреми се да објасниш.

− Поново прочитај последњу реченицу и размисли за чиме вапи и коме је упућен њен очајнички вапај?− Закључци – која је главна порука текста? Шта овај одломак осуђује? Има ли победника у рату? ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Уочавање доминантних мотива који симболишу рат и оних који су или супротстављени, симболи живота. Издвојити и забележити:

мотив страха − мотив мира, спокојаопасности − безбрижностиусамљености − заједништваотуђености − блискостидепресије − радостисумње − вере

мржње − љубави

− Поруке – осуда рата као негације човечности. Победника нема. Остају дубоки болови и ране незацељене.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: Препорука ученицима да воде своје дневнике уколико их већ немају.


127

35. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Значења и употреба падежаТИП ЧАСА: проширивање и систематизација стеченог знањаОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити, утврдити,систематизовати и проширити знања о значењу и употреби падежа на примерима из Уџбеника и Радне свеске.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике за правилно језичко изражавање и проширивање знања из језичке културе.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богатити лексичку културу ученика и увежбавати правилну употребу падежних облика.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагмиCJ.1.3.21. разуме важност књижевног језика за живот заједнице и за лични развој*CJ.2.3.7.препознаје главна значења падежа у синтагми и реченициCJ.3.3.6. познаје главна значења падежа облика;уме да их објасни и зна терминологију у вези с њима

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, текстовна

128

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник


Обновити теоријска знања о падежима. Питања; независни и зависни; значења без и са предлозима.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: У Уџбенику налазе се четири вежбања.Ученици раде у паровима. Након сваког урађеног вежбања вршити проверу тачности и изводити закључке које ученици бележе у

свеске. Анализирати графички приказ функције падежа.Са графикона преписати основне функције падежа.

ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ ПАДЕЖА (пано)Падежи су, облици именских речи којима се означавају односи у реченици. НЕЗАВИСНИ ПАДЕЖИНоминатив − субјекат

− предикативВокатив − не врши ниједну функцију у реченици

ЗАВИСНИ ПАДЕЖИГенитив а) без предлога

− логички субјекат− атрибут− прави објекат− неправи објекатб) са предлозима− прилошке одредбе (места, времена, начина, узрока )

Датив а) без предлога− логички субјекат− атрибут− неправи објекат

б) са предлозима− прилошке одредбе (места, допуштања)

129

Акузатив а) без предлога− логички субјекат− атрибут− прави објекат

б) са предлозима− прилошке одредбе (места, времена, начина, узрока)

Инструментал а) без предлога− прилошка одредба за средство− неправи објекат

б) са предлозима− неправи објекат− атрибут

− прилошке одредбе (друштва, начина, времена, места) Локатив увек са предлозима

− неправи објекат− прилошке одредбе (места,начина,времена,узрока. . )

* Индивидуални рад у Радној свесци, вежба бр. 10.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Анализирати 10. вежбање и исправити грешке, уколико их има.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: За следећи час граматике издвојити падеже који имају функцију прилошке одредбе места.

36. и 37. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК

130

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Кашика, Антоније ИсаковићТИП ЧАСА: обрада/утврђивањеОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Свестрано тумачити приповетку. Истраживати време и простор, значајније историјске, биолошке, психолошке и моралне мотиве и уметничко садејство различитих форми приповедања.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати уметнички укус ученика и усмеравати их на самостално опредељивање за људске врлине и вредности. Подстицати их да откривају уметничке истине о суровости рата и поруке са тим у вези. Посебно истицати да рат представља сурово насиље над свим што је људско и хумано. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за истраживачки и стваралачки приступ прозном тексту. Развијати језичко-стилско осећање ученика. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“;читање „с оловком у руци“; читање ради уживања*СJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ .3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст CJ .3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ .3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

НАСТАВНА МЕТОДА: текстовна-дијалошкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, рад у паровимаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Звучна читанка, 1. касета

131








УВОДНИ ДЕО ЧАСА: О животу и раду А. Исаковића; о збирци Велика деца; локализација приповетке. Упутства за читање приповетке дата раније:О чему се говори у приповеци (тема,мотиви);Који је проблем посебно наглашен ? Прати ликове у решавању основног проблема – глади;Уочи пишчев став у решавању проблема и изнеси свој. Забележити појединости које карактеришу главног јунака приповетке!

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Без обзира на припремљеност ученика на тумачење приповетке, неопходно је чути текст са Звучне читанке у интерпретацији

Олге Савић или наставниково доживљено читање. Доживљај дела биће дубљи , а самим тим и тумачење, самостални стваралачки рад ефикаснији. Тумачење приповеткеТема „И кашика однекуд долази пуна, а уста затворена, неће и не могу да се отворе. “ Основни мотиви: ГЛАД и МОРАЛНА ЧВРСТИНА бораца; сукоб КАШИКА − симбол, слика „гладних ратних дана. “Тумачење према кључним мотивима истакнутим испод текста:

– А да ли ће за свакога у чети бити по кашика?– Једна кашика, макар једна, то је као лек.– Само га очи, чврсто приковане за бакрач, вуку напред.– Сети се догађаја у Херцеговини.– Трома кап клизну му низ образ и паде на кундак

Ликови: Станко, робустан, снажан, космата глава, дебеле усне, натмурен, груб у разговору, „чврст човек и груб“ и Зоћа – мали, слабог здравља: „срце упропашћено“, прележао тифус, „зглобови у сувим коленима пеку“, „уши шуме“, коса вунаста, мршави образи, ситне тамне очи, „пашен жар“, кратак врат, гркљан „као у петла голошије“, стопало му стаје у отисак Станков

− Морална чврстина, одлучност малог Зоће изненађујеОдлуке – Зоћа да не узме кашику кајмака, а Станко да узме

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Зоћа је умро.

Зар је тако морало бити?Размишљања и закључци ученика. ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:

132

Обележити форме излагања у приповеци Кашика. АНАЛИЗА ЧАСА:

Станку смета сува боровица, тишина, ноћна светлост, Зоћино дисање. Чини му се да неке бубе скачу у кајмак и да га великом брзином једу. „Зашто да не узмемо по једну кашику?“ помисли Станко. Стид га је. Показаће да је слабић и да је Зоћа издржљивији и јачи. Када је одлучио да узме по кашику кајмака Зоћа је већ био мртав.

Своју кашику кајмака баца. Самопрекор. Себе види као кривца за Зоћину смрт. Зоћа – физички изнемогао, исцрпљен и неухрањен после прележаног тифуса, али морал, поштење и унутрашња одлучност су

изнад свега. Очекивао је да ће Станко схватити његову немоћ држећи се за груди, шапућући „Срце упропашћено!“ Гледа у жбун иза кога је бакрач са кајмаком. Јео би. Гркљан већ ради „провирује и нестаје између вратних жила“. Осећа сласт

кајмака „А кајмак… сладак… једна кашика, макар једна, то је као лек. “Спречава га стид – испашће слабић; страх да ће га открити и казнити и солидарност са гладним друговима који исто чекају

кајмак. Нема снаге. „Клати се, посрће“. Очима једе кајмак. Станкова грубост га највише боли. Сећање на догађај из Херцеговине. Ретроспекција. Доноси одлуку. Трпеће. Покрива бакрач шаторским крилом. Леже „полеђушке“ и умире док „кашика однекуд долази пуна.“Тумачећи тешка стања бораца обновити и утврдити облике изражавања: дијалог, дескрипцију, унутрашњи монолог и стилска

средства – епитет, персонификацију, метафору…

38. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК

133

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Падежи са значењем локације и местаТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Поновити, проширити и обрадити падеже завршетка радње са значењем локације и места.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати језичку културу – усмену и писану.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практичним вежбањима на тексту систематизовати значења и функције падежа.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, текстовна и самосталног рада ученикаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, графофолија са примерима и графоскоп


Подсетити ученике на основна значења зависних падежа.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Свим зависним падежима може се означити или место вршења радње или правац или мировање или кретање у простору.

Примери: Деца се играју у учионици. Локатив (локације)Деца трче према учионици Датив (правац кретања)Деца улазе у учионицу. Акузатив (завршетак радње)Деца излазе из учионице. Генитив (одвајање од места)Деца седе пред учионицом. Инструментал (место мировања)

134

Упоредимо следеће примере: Они живе у селу. место − локатив − уз глаголе мировања, локација, целовита радњаОни су отишли у село. место − акузатив уз глаголе кретања, завршетак радње

Јана путује на море место − акузатив, завршетак радњеЈана летује на мору место − локатив, локација радње

Закључимо Локатив с предлозима у и на обележава место на коме се врши цела глаголска радња, означава локацију глаголске радње, док акузатив са истим предлозима (у и на) обележава само место завршетка радње тј. кретања. Никада немају исте падежне наставке!

Погледајмо следеће примере: Бака седи пред кућом. место − инструменталБака стиже пред кућу. место − акузатив

Она се налази међу унуцима. место − инструменталОна се умешала међу унуке. место − акузатив

Унука се игра под дрветом. место − инструменталУнук се сакрио под дрво. место − акузативЗакључимо!

Акузатив и инструментал никада немају исте падежне наставке, али имају исту функцију, функцију прилошке одредбе за место. Са предлозима пред, под, над, за акузатив означава завршетак радње, а инструментал место вршења целе радње.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Вежбати на задацима датим у Уџбенику.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:На одабраном одломку текста Кашика, подвући именске речи и одредити им падеж, значење и функцију у реченици.


135

39. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језичка култура: Анализа ДЗ: „Били су достојни тренутка у који их је живот ставио“ ТИП ЧАСА: писмено изражавањеОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за правилно доживљено и уверљиво изражавање.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати језичко осећање и поетско и стилско изражавање ученика. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богаћење речника и развијање језичке културе.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: самосталних писаних радова ученика и дијалошкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални и фронталниНАСТАВНА СРЕДСТВА: свеске за домаћи задатак и радови ученика


УВОДНИ ДЕО ЧАСА:

136


Проверити да ли су сви написали домаћи задатакГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:

Читање домаћих задатака. Вредновање: − композиције задатка

− стила − језика − писмености.

Коментари ученика.




40. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Падежна синонимијаТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за примену синонимије у употреби падежних облика, било без, било са предлозима.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати развијање и богаћење говорне и писане културе ученика, богаћење лексике.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике за практичну примену синонимије у комуникацији и тако језичку и стилску изражајност казивања.

137



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, монолошка, логичка, самосталног рада ученикаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник


Подсетити ученике на то да су синоними речи различитог облика, а истог или сличног значења; Појава коју илуструју зове се синонимија (одважан – смео, талас – вал, ускоро − убрзо).

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Различити падежи могу да имају заједничко или исто значење и да обављају исту функцију у реченици.

Примери: Дете се игра испод јабуке (генитив)

под јабуком (инструментал)

Купи на пијаци воће (акузатив) воћа (генитив)

Птице скакућу испод дрвета (генитив) по дрвету (локатив) према дрвету (датив) поред дрвета (генитив)на дрвету (локатив)

Осећа се боље сваким даном (инструментал)

138

сваки дан (акузатив) сваког дана (генитив)

Људи разрогачених очију (генитив квалитативни) иду за њим. са разрогаченим очима (инструментал квалитативни) иду за њим. Закључити!

Као што различите речи могу имати исто или слично значење (лексичка синонимија), тако и различити падежни облици могу бити употребљени у истој функцији и са истим значењем. Тако настаје падежна синонимија.

Дакле, падежна синонимија је могућност употребе два или више падежних облика у истој функцији или са истим значењем у реченици. Падежну синонимију увежбати у Радној свесци, вежба бр. 11.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Вежбање у Уџбенику.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: Научити и увежбати падежну синонимију

41. и 42. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Међу својима, Владислав Петковић ДисТИП ЧАСА: обрада новог градива\утврђивањеОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознавање ученика са трагичном судбином песника и догађајима из националне прошлости – Први светски рат. Мотивисање ученика да уоче Србију као метафору и уметничке функције стваралачког поступка – исповедни тон песме, стање лирског субјекта, мотиви , слике и начин компоновања. Проширивање знања о рефлексивној песми, метафори и другим стилским средствима, стиху, строфи, рими.

139

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике да осете покретачку снагу љубави која савладава и просторне и временске препреке, да осете нежност, бригу и љубав лирског субјекта према својој породици и несебичну пожртвованост мајке. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за истраживачки рад, неговање љубави према поезији и буђење радозналости за читање песама уклетог песника ( Нирвана).ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :


НАСТАВНА МЕТОДА: текстовна, самосталног истраживачког рада, дијалошкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Радна свеска, Звучна читанка


У корелацији са наставом музичке културе, припремити групу ученика чланова хора да отпевају песму Тамо далеко. Трагична судбина уклетог песника. Први светски рат га одваја од породице.По одласку из Француске, нестаје у водама Јонског мора. Слутње из збирке Утопљене душе су се обистиниле тада. Чезнући за

породицом која је патила у поробљеној Србији пише песму Међу својима (Из туђине).ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Слушање песме, звучног записа песме. Доживљеност ученика – разговор након емоционалне паузе.Тумачење песме− Замисли околности у којима је песма настала. − Које све усамљен и чији је опстанак угрожен?

140





− Објасни узроке страху, патњи и чежњи растављене породице. − Која осећања песнику дају чудесну моћ савладавања просторних и временских даљина и виђење својих?− Шта представља поноћ у исказу У мом срцу поноћ? − Кажи стихове који су доказ да му је породица једина светлост која га спасава од очајања. − Уочи контрастне слике таме и светлости(очајање и наде) – мајка робиња – моја лепа звезда, моја дивна зоро, мој сјајни животе. . . − Које су слике у основном, а које у метафоричком значењу?− Пронађи поређење у претпоследњој слици и објасни његову уметничку вредност.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Строфа, стих, рима (одреди врсте).

Објасни уметнички доживљај преплитањем језичких облика 1. и 2. лица (мој − наш).

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Научити песму напамет.


141

43. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Глаголи; глаголски облициТИП ЧАСА: обнављање и систематизација градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити, проширити и систематизовати знања о граматичким особинама (категоријама) глагола уз напомену да граматички род, број и лице глаголе повезују са именским речима, док су глаголски вид, род, време, начин, стање, потврдност и одричност обележја глагол; нелични и лични и глаголски облици. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати поступност и систематичност у раду.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати језичку и говорну културу ученика и правилну употребу глаголских облика. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (осим имперфекта)CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (осим имперфекта)CJ.2.3.8. препознаје главна значења и функције глаголских обликаCJ .3.3.6. познаје главна значења глаголских облика (уме да их објасни и зна терминологију у вези с њима)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, самосталног истраживачког рада, дијалошкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални и фронталниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, Радна свеска


Подсетити ученике на граматичке категорије глагола: глаголски вид, глаголски род, гл. време, гл. начин, гл. стање, потврдност и одричност, као и на граматички род, број и лице.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Индивидуални рад вежбања у Уџбенику и заједничко доношење закључака које се бележи у свесци.Глаголски вид − временска ограниченост (свршеност) или неограниченост (несвршеност) радње. стања, збивања.

Несвршени (имперфективни) − трајни (писати, летети),− учестали (записивати, облетати).

142


Свршени (перфективни) − тренутно (трепнути, сести),− почетно (запливати, потрчати),− завршно (допливати, дотрчати).

Глаголски род − да ли захтевају или не навођење правог објекта уза се:− прелазни − обавезан објекат као допуна (читати књигу),− непрелазни − не може објекат као допуна (трчати, летети),− повратни (рефлексивни) − у свом саставу имају повратну речцу или заменицу СЕ:

а) прави повратни − субјекат врши радњу сам на себи (купати се, хвалити се),б) неправи повратни − обузетост субјекта неким стањем, расположењем (љутити се, радовати се),в) узајамно-повратни − више субјеката врши радњу један на другом (љубити се, руковати се).

Глаголско стање − разликују само прелазни глаголи. − Означава се улога субјекта према глаголској радњи у предикату. − Може бити активно стање (Разбила сам прозор. ) и пасивно стање (Прозор је разбијен / Прозор се рабио.).

Глаголско лице − ову категорију глаголи деле са заменицама. − Глаголско лице носе лични наставци - певаМ, певаШ, певаЈУ… − На основу тога, сви глаголски облици се деле на:

1. личне глаголске облике (9: 6 времена и 3 начина, тј. модуса)2. неличне глаголске облике (5, не могу бити предикати у реченици).

Потврдност и одричност − радња остварена или неостварена. Миша је научио граматику. тј. Миша није научио граматику. Милица пева песму. тј. Милица не пева песму.

У сложеним глаголским облицима који се граде од помоћних глагола јесам и хтети, одричност се постиже употребом префикса ни- са помоћним глаголом певао сам/нисам певао; ићи ћу/нећу ићи; будем певао/не будем певао.

Објаснити појам персоналних (личних)и имперсоналних (неличних) глагола.

143

Лични (персонални) уз себе увек имају граматички субјекат и са њим се слажу у лицу, броју и роду (ако глагол разликује род). Често би певушио. (ОН)

Имперсонални (безлични) глаголи уз себе не могу имати лице у значењу вршиоца радње − граматички субјекат.Увек се у предикату употребљавају у облику 3. лица једнине средњег рода (ако разликују род) Севало је. Грмело је. Грмеће и сутра.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Објаснити појам безличне реченице са имперсоналним глаголима.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Групе да припреме излагање о неличним и личним глаголским облицима за следећи час.


144

44. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Нелични и лични и глаголски облициТИП ЧАСА: обнављање и систематизацијаОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити, утврдити, систематизовати садржаје о глаголским облицима − неличним и личним, начину грађења и функцији у реченици. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати поступност и систематичност у раду. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања о глаголима и глаголским облицима и њихова правилна употреба.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (осим имперфекта)CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (осим имперфекта)CJ.2.3.8. препознаје главна значења и функције глаголских обликаCJ .3.3.6. познаје главна значења глаголских облика (уме да их објасни и зна терминологију у вези с њима)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, самосталних радова ученика, текстовнаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, индивидуални и групниНАСТАВНА СРЕДСТВА: самостални радови група, Уџбеник и Радна свеска

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА:Поновити садржаје о глаголима са претходног часа и проверити припремљеност група за излагање о неличним и личним глаголским облицима.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Излагање група:

1. група Нелични глаголски облици Инфинитив (читати, пећи)Радни глаголски придев (читао, пекао)

145


Трпни глаголски придев (читан, печен)Глаголски прилог садашњи (читајући, пекући)Глаголски прилог прошли (прочитавши, испекавши)

2. група Лични глаголски облици − простиПрезент (читам, печем)Аорист (прочитах, испекох)Императив (читај, пеци)Имперфекат (читах, пецијах)

3. група Лични глаголски облици −сложениПерфекат (читао сам, пекао сам)Плусквамперфекат (био сам читао, бејах/бех пекао)Футур I (читаћу, пећи ћу)Футур II (будем читао, будем пекао)Потенцијал (бих читао, бих пекао)

4. група Помоћни глаголи јесам, бити и хтети

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Увежбавати садржаје у Радној свесци.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Довршити неурађена вежбања.


146

45. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦA: Језичка култура: Експозиција (излагање)ТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проширивати знања о облицима изражавања; интервју као и посебан облик експозиције; одлике. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати самосталност и креативност у писаном изражавању.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Писани интервју у богаћењу језичке културе.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.2.2.1. саставља експозиторни текст, који је јединствен, кохерентан и унутар себе повезан CJ.1.2.8. примењује правописну норму (интерпункција у сложеној реченици) у једноставним примеримаCJ .2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: монолошка, дијалошка, самосталних писаних радова ученикаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: интервју са неким спортистом, или …


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Подсетити ученике на врсте описа (дескрипције) − пејзаж, портрет, ентеријер, екстеријер; приповедање (нарација) – хронолошко

и ретроспективно и примере текстова у којима су употребљени наведени облици.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Са појмом експозиције ученици су упознати у књижевности. То је део епског или драмског дела које садржи фабулу, а у којем

нас писац упознаје са догађајима и личностима. (Примери). Међутим, експозиција је и посебан облик изражавања – најава догађаја који ће уследити или пак неки тип писаног обавештења,

као што је интервју. (пример интервјуа прочитати)

147


Итервју је једна од основних форми остваривања експозиције, и представља један од облика документарне књижевности. Интервју увек подразумева разговор о некој актуелној теми, а у штампаном облику чува аутентичност разговора. Главне одлике

интервјуа су: избор теме, избор личности, и избор питања. Изаберите тему, личност и напишите питања за интервју који ћете обавити.

Предлози: неко од најуспешнијих другова/другарица који су постигли значајне успехе у спорту или…

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Читање припремљених тема и избор питања. Коментарисање.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: Написати започети интервју.


148

46. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ: НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Плава гробница, Милутин БојићТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Тумачењем песме откривати њен значењски свет, страдање Срба при повлачењу преко Албаније. Упознати ученике са животом и радом песника Милутина Бојића. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати љубав и поштовање према домовини и свима онима који су за њу пали. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење лирске песме путем истраживачких задатака. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :


НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка


Мотивација – филм Где цвета лимун жут. Предзнања ученика о Првом светском рату. Солунски фронт. Страдање српских ратника. Песник (1892−1917) учесник је рата, умро у војној болници у Солуну 1917. године.


149





Доживљено читање песме.Импресије ученика над Плавом гробницом.Тумачење песме – мање познати појмови су испод текста

− Пажљиво читај песму и тумачи смисао песничког опела српсим ратницима над светом водом. − Објасни зашто су они прометеји наде,апостоли јада?− Уочи појединости које дочаравају атмосферу плаве гробнице. − Шта песник подстиче учесталим обраћањем у 2. лицу множине Зар не осећате?− Како разумеш дом сјаја, које ће стварати будуће генерације на гомили рака?− Протумачи у чему је огромна и страшна тајна плаве гробнице?− Зашто ће будућим генерацијама жртва српских ратника изгледати као бајка?− Зашто лирски субјект призива потпуни мир и тишину над светом водом?− Проучи композицију песме! Какава је улога стихова Стојте, галије царске у композицији? Мотивски кругови у песми?− Цела песма је у облику апострофе (обраћања). Песник врши војнички чин опела и све је подређено тишини, безвучју да не руши

вечни покој палих чета. Тиме изражава дубоко поштовање, патриотску и личну љубав и тугу за измученим умрлим ратницима далеко од домовине за коју су се борили.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Појам елегије – Читанка.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: Научити део песме напамет, по избору.


150

47. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Актив и пасивТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Уочавати разлику између активног и пасивног стања глагола; грађење пасива помоћу трпног придева и речце СЕ. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати поступност и систематичност у усвајању наставних садржаја.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богатити усмену и писану језичку културу.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (осим имперфекта)CJ.2.3.8. препознаје главна значења и функције глаголских обликаCJ .3.3.6. познаје главна значења глаголских облика (уме да их објасни и зна терминологију у вези с њима)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, излагања и текстовнаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник и Радна свеска, вежбање 15.

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА:Подсетити ученике на облике радног и трпног глаголског придева.Глагол отворити написати у РГП и ТГП (отворио/отворен.)

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Упореди по активности следеће субјекте: Милица је прочитала књига. (активан)Књига је прочитана. (пасиван)Књига се чита. (пасиван)Анализирати примере и закључити:

Глаголски облици којима се казује да се њихова радња врши на субјекту, у ствари, да њихов субјекат трпи ту радњу,насзивају се пасивни глаголски облици. Граде се само од прелазних глагола.

151


Постоје две врсте пасивних глаголских облика: − пасивни облици који се граде трпним глаголским придевом (прочитана је) − пасивни облици који се граде помоћу речце СЕ: рефлексивни пасив (чита се)

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Вежбање у Уџбенику. Поновити обрађено градиво.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Урадити вежбу бр. 15.

АНАЛИЗА ЧАСА:48. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Актив и пасивТИП ЧАСА: утврђивање градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Увежбавање садржаја о облицима активног и пасивног стања. Пасив исказан трпним придевом и рефлексивни пасив. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицање ученика на богаћење лексике и самосталан рад.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Припремити ученике за примену знања у синтакси.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (осим имперфекта)СJ.2.3.8. препознаје главна значења и функције глаголских обликаCJ .3.3.6. познаје главна значења глаголских облика (уме да их објасни и зна т ерминологију у вези с њима)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, самосталног рада ученикаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални и фронталниНАСТАВНА СРЕДСТВА: наставни листић и Радна свеска, 15. вежба


152


УВОДНИ ДЕО ЧАСА:Проверити тачност урађеног вежбања број 15. и тако поновити обрађене садржаје са претходног часа.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Поделити наставне листиће и објаснити начин рада.Израда задатака на наставном листићу.

САДРЖАЈ НАСТАВНОГ ЛИСТИЋА

1. Подвуци облике пасива у следећим примерима:− Занимљиве књиге се радо читају. − Црква је грађена веома дуго. − Забавна музика се много слуша. − Биљана је похваљена за марљив рад.

2. Следеће реченице дате у активу напиши у пасиву: − Напустили су га сви пријатељи.

__________________________________− Разбацао је све књиге по соби. __________________________________− Школу су окречили, прозоре опрали и двориште уредили. __________________________________________________

3. Реченице дате у пасиву напиши у активу:− Глава је била забачена, врат затегнут, лице окренуто небу, коса слепљена. _______________________________________________________− Све је било давно заборављено и изгубљено. _______________________________________________________− Деца су била решена да се бране. _______________________________________________________

4. Глаголске облике дате у активу напиши у пасиву:Ја сам похвалио. _________________Ти си био похвалио. _________________

153

Он буде похвалио. _________________

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Након израде задатака заједнички проверити тачност и степен усвојености градива о активу и пасиву.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Саставити пет реченица у активу и исте преобличити у пасивну конструкцију.


49. и 50. ЧАС: ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Живот и прикљученија, Доситеј ОбрадовићТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Аналитичко-синтетичким тумачењем одломкама открити његове уметничке и идејне вредности. Уочити пишчеве просветитељске идеје о васпитавању младих, о учењу, о истини и трагању за њом о неопходности критичког и слободног расуђивања. Проширити знања о аутобиографији и објаснити посебност славеносрпског језика (мешавину рускословенског и руског народа). Тумачити архаизме. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати истинске људске вредности; духовност мора бити изнад материјалних вредности; истина и вечито трагање за њом, идеали којима тежити; наука има несагледив значај за друштво.

154

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за истраживачко читање текста и истраживачки рад уопште. Развијати навику за служењем речником како би тумачили мање познате речи и појмове и тако богатили своју лексику. Мотивисати их за читање аутобиографких дела. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног CJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)CJ.1.3.16. служи се речницима, приручницима и енциклопедијамаCJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“;читање „с оловком у руци“; читање ради уживања*CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ .3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст CJ .3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делу CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ .3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текствона, дијалошка, монолошка, истраживачка НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални и фронтални НАСТАВНА СРЕДСТВА:Читанка, Звучна читанка IV A


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Упознати ученике са животом и радом Доситеја Обрадовића и појмом просветитељства – правца у књижевности. Посебно

нагласити његов повратак у Србију, оснивање велике школе 1808. године и то да је 1811. постаје први министар просвете (Попечитељ). Залагао се за писање на народном језику.


155




Локализација одломака. Тумачење појма „прикљученије“Слушање текста са Звучне читанке IV A (Миодраг Радовановић).

Утисци о слушаном тексту. Разумевање, тумачење речи и израза.

Истраживачки задаци− Читај пажљиво текст, уочи и образложи мисао „млада је душа подобна меком воску; у какав га калуп метнеш и салијеш, онаки

образ од њега направиш. “Изнеси свој став о томе. На коју те пословицу подсећа („Гвожђе се кује док је вруће“).− Шта све Доситеј предлаже када је реч о васпитању младих? Зашто сматра да млад човек треба да прочита што више различитих

књига и стекне разноврсна искуства?− У другом одељку скривене су две пословице. Пронађи их и објасни. (Није злато све што сија и Нико се није научен родио.)− Није довољно само разликовати истину од неистине. За истину се мора борити. Зашто је за Доситеја истина „Злато ума нашега“?− Како ти разумеш вредност истине?

− Зашто људи беже од истине, свесно или несвесно ?− Шта о томе каже Доситеј а шта народна мудрост?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: О славеносрпском језику. Примери на тексту.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Напиши састав „Млада је душа меком воску подобна“.


156

51. и 52. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Конгруенција − слагање реченичних члановаТИП ЧАСА: обрада новог градива / утврђивањеОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за разумевање појма конгруенције, посебно правилног слагања атрибута са именицом, предикатива са субјектом, предиката са субјектом, као и слагање речи уз главне бројеве и количинске прилоге и увежбавање истих на 2. часу.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Савладавање појединих граматичких категорија.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена знања о конгруенцији у писањусастава.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагмиCJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (осим имперфекта

CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерим

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, монолошка, текстовна, логичкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, индивидуални НАСТАВНА СРЕДСТВА: графофолије, Уџбеник, Радна свеска

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА:Анализа примера на графофолији.

Купила сам лепу хаљину. леп

Он је купио лепо одело. лепОна је купила леп џемпер. леп

157

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Одреди кога су рода именице хаљина, одело, џемпер. Број именица. Падеж?А придеви којима си допунио реченицу? Коју службу врше придеви у наведеној реченици? Које врсте речи још врше функцију

атрибута, а слажу се са именицом у роду, броју и падежу? (придевске заменице редни бројеви и број један)* Може ли се закључити шта је конгруенција? (Слагање два реченична члана у некој од граматичких категорија. )

Закључимо! Атрибути исказани придевима, придевским заменицама, редним бројевима и бројем један увек се у синтагми са именицом коју

одређују слажу у роду, броју и падежу. Овакво слагање зове се конгруенција. А овакви атрибути зову се конгруентни атрибути.

Погледајмо следеће примере: Милица је добра. Ана је била вредна. Марко је био први. Девојка је његова.

Шта уочавате? Које врсте речи су у служби предикатива? Слажу ли се они са субјектом? У чему? (у роду, броју и падежу).

Закључимо! Предикативи исказани придевима, придевским заменицама, редним бројевима и бројем један увек се са граматичким субјектом

слажу у роду и броју . Ако је глаголски део именског предиката глагол јесам и бити , предикатив се субјектом слаже у падежу . Заправо, и предикатив, и субјекат су у номинативу !

Покушајте да објасните слагања у следећим примерима!

а) Мама је донела торту. РОД − разликују само радни и трпни придев Другови су дошли. БРОЈ Торта је поједена. ЛИЦЕ

б) Сестра гледа филм. Тата ради у врту. БРОЈ Другарице читају песме. ЛИЦЕ

158

Ја одох на утакмицу.

Дакле, глаголски предикат се са субјектом слаже у броју и лицу , а уколико глаголски предикат у свом саставу садржи радни и трпни глаголски придев , онда се слажу и у роду . (а)

Допуни следеће основне бројеве у реченицама одговарајућим облицима именица ДРУГ / КЊИГА: Дошла су и четири ______________. Дошло ми је пет ______________. Прочитала сам две-три ______________. Прочитала сам пет, шест ______________.

− Шта уочавате? Уз основне бројеве два, три, четири, употребљене су именице мушког и средњег рода у генитиву једнине (два друга), а уз исте

бројеве именице су женског рода у номинативу множине (две руке).Уз бројеве пет, шест и надаље (двадесет), све су именице у генитиву множине (пет другова, шест књига).

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Поновити објашњења са овога часа.



159

53. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језичка култура: Анализа ДЗ: „Млада је душа меком воску подобна“ ТИП ЧАСА: писмено изражавањеОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за правилно доживљено и уверљиво изражавање.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати језичко осећање и поетско и стилско изражавање ученика. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богаћење речника и развијање језичке културе. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.8. примењује правописну норму у једноставним примеримаCJ .2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева CJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму




ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Читање домаћих задатака. Вредновање: − композиције задатка

− стила − језика

161


− писмености.Коментари ученика.




54. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Правопис: Писање глаголских облика; речца неТИП ЧАСА: обнавање и утврђивање градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Наставити рад на усвајању основних правописних норми у писању глагола са речцом не и без речце не. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати ученике на самостално описмењавање као део културе изражавања.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Навикавати ученике да се служе Правописом, школско издање.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом CJ.1.2.8. примењује правописну норму (писање глаголских облика, речца НЕ) у једноставним примерима

CJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајCJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму


162

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални, у паровима, фронталниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Радна свеска, 13. вежба, наставни листић


Урадити 13. вежбање о могућим погрешкама у писању и изговору глагола и тако поновити правила. Поделити наставне листиће и објаснити начин израде.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Израда задатака на наставном листићу.

Садржај наставног листића

У наведеним примерима намерно су неправилно написани глаголски облици. Подвуци их и напиши правилно, преписујући целе реченице.

Доћићу вечерас код тебе. ______________________________________________________ Попите сок од зове. ______________________________________________________ Постави ћу вам лак задатак. ______________________________________________________

Изашли би ми са вама, али требамо да урадимо задатке. ______________________________________________________

Волела би да се бавим спортом. ______________________________________________________ Толико је учијо ново градиво да је и претходно све заборавијо. ______________________________________________________ Немогу доћи јер ни сам научијо лекцију. ______________________________________________________


163

Разменити урађене наставне листиће са паром у клупи и исправити погрешке уз заједничку анализу. Радови без грешака вреднују се одличном оценом.



164

55. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Други школски писмени задатакТИП ЧАСА: обрада ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати смисао и способност за правилнио и уверљиво писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати културу писменог изражавања ученика.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Провера усвојености писменог изражавања; израда првог школског писменог задатка.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.8. примењује правописну норму у једноставним примеримаCJ .2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева CJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: метода писаних радоваНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални и фронтални НАСТАВНА СРЕДСТВА: вежбанке за писмене задатке

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА:Исписати теме на табли и објаснити их. Теме су усклађене са кругом материје која је обрађивана.


1. Било ми је тешко јер ме нико није разумео2. Једна страница из мог дневника

165






56. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Главни реченични чланови − субјекат и предикатТИП ЧАСА: обнављање и проширивање градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и проширити градиво о главним реченичним члановима − субјекту и предикату; граматички и логички субјекат; глаглски − прост и сложени предикат; именски предикат − групним обликом рада; ученици треба да схвате да је субјекат језгро реченице, њен основни део, а предикат може бити само глагол у личном глаголском облику. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тимски рад; усвајање садржаја из језика.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богатити језичку културу ученика и усмену и писану.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ .1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу) CJ .2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица ; врсте синтагми, независних предикатских реченица

166



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: монолошка, дијалошкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: групни, фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: радови група, Уџбеник, Радна свеска


На примеру реченице из Радне свеске поновити реченичне чланове: независне − субјекат и предикат и зависне − допуне и одредбе.

У Орашцу, шумадијском селу, Карађорђе је подигао Први српски устанак. ПО АПОЗИЦИЈА СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Презентације групе формираних на 52. часу.

1/2. група СУБЈЕКАТ

− На адекватним примерима поновити врсте субјеката: граматички и логички. 1. група − ГРАМАТИЧКИ СУБЈЕКАТСтанко носи бакрач и рукуница звечи. НоминативКајмак се у ходу још више мрешка. НоминативЗоћа је ћутао и танка спечена усна кривила се. НоминативСитне црне очи ознојише се. Номинатив * Сети се догађаја у Херцеговини. Ко? Зоћа. неисказан субјекат

Субјекат у реченици именује вршиоца радње и носиоца стања и особине исказане предикатом. Субјекат исказан номинативом назива се граматички. Он може бити исказан и неисказан. * Субјекат у народним епским песмама − Вино пије, Краљевићу Марко! − вокатив2. група − ЛОГИЧКИ СУБЈЕКАТСтанку се учини да већ дуго леже. дативЗоћу је стегло у грудима. генитивНема Зоће! генитив

167

Субјекат исказан у облицима генитива, датива и акузатива зове се логички субјекат. Препознаје се по смислу (логици).

Преобликуј логички субјекат у граматички!

Логички ГраматичкиСветла ће нестати. (генитив) Светло ће нестати. Човеку је пријатно. (датив) Човек се осећа пријатно.

Мрзи га да устане. (акузатив) Он мрзи да устане. Њему је до смеха. (датив) Он се смеје.

3/4. групаПРЕДИКАТ − глаголски и именски

3. група − ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТа) Загледа се Звезда у младића, не дише, не помера се с места. Будаласте игре сестара нису је занимале. прости

б) У својој небеској башти много тога је могла да види. Која стално покушава да побегне. Морам ићи. Ти не престајеш лутати.

Глаголски предикат се дели на прости и сложени. Прости гл. предикат исказује се једним личним глаголским обликом.

Сложени гл. предикат у свом саставу има два глаголска облика. Први део је неки глагол непотпуног значења (моћи, хтети, морати, почети, наставити), а други део је у облику инфинитива или конструкција да + презент.

4. група − ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТЗвезде су вечне. Маја је најнежнија, најломнија. Површина воде била је тха, глатка. Гране врба биле су блиставе и нежне.

168

Именски предикат састоји се од глаголског дела и предикатива. Глаголски део именског предиката је увек неки помоћни глагол − јесам, бити, постати, звати се, сматрати, именовати, прогласити. Он има улогу споне, копуле предикатива са субјектом.

Предикатив је именска реч (именица, заменица, придев, број) или прилогЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:

Вежбање 32. у Радној свесци (индивидуални рад).



169

57. и 58. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа Другог школског писменог задатка − писање побољшане верзијеТИП ЧАСА: утврђивањеОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Отклонити елементарне правописне, језичке и стилске грешке.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати културу писменог изражавања.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Вежбањем у континуитету постићи што виши степен писмености.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.8. примењује правописну норму (интерпункција у сложеној реченици) у једноставним примеримаCJ .2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева CJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну нормуНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка и демонстрацијеНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални и фронтални НАСТАВНА СРЕДСТВА: писмени радови ученика, припремљени задаци


Општи утисци о ПЗ; карактеристике.


(површност у обради теме, несклад у композицији... ).Забележене конкретне похвале и примедбе.Правописне и језичке грешке.Прочитати два-три добра задатка као узор за писање побољшане верзије и истовремено похвалити и стимулисати ученике који су

веома писмени.

170


2. часПисање побољшане верзије ПЗОбавезно инсистирати да исправка не буде формалистичка. Посебну пажњу посветити ученицима који се теже писмено изражавају.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Прочитати бар један пример „оригинала“ и побољшану верзију истог ПЗ.

Ученици преписују грешке из својих задатака.



171

59. и 60. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Прича о кмету Симану, Иво АндрићТИП ЧАСА: обрада новог градива / утврђивањеОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Почетно и завршно локализовање одломка ради целовитог доживљаја и разумевања текста. Оспособљавање ученика да истраживачким задацима уочавају и издвајају доминантне мотиве, осећања, поруке, и тако самостално сачињавају поетски план текста и тумаче свет дела.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Осамостаљивање ученика у приступу књижевном делу. Побуђивање и развијање стваралачких способности ученика. Развијање активног истраживачког рада, доживљавања и промишљања о садржају читања. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисање ученика за стваралачки и истраживачки приступ књижевном делу, усвајање и ширење сазнања о свету, животу и догађајима, посебно у делима Иве Андрића.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“;читање „с оловком у руци“; читање ради уживања*СJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ .3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст CJ .3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ .3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се о б рађују у настави*

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: монолошка, дијалошка, текстовна, самосталног истраживачког рада ученика

172







НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Звучна читанка, Радна свеска, вежба 55.


С обзиром на то да су ученици већ тумачили два Андрићева текста (Мостови − лирски запис и Аска и вук − приповетка), то се од њих очекује да самостално говоре о И. Андрићу јер предзнања поседују. Забележити на табли основне податке о аутору и његовим делима, посебно истичући да је нобеловац. Локализација текста.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Слушање звучног записа одломка из приповетке Прича о кмету Симану ради непосреднијег преношења у уметнички свет

приповетке. После емоционалне паузе проверити доживљај пробуђен слушањем звучног записа и претходним припремљеним читањем код куће. Пошто су ученици раније упућени на читање приповетке у целости и припремне задатке који се налазе уз текст у Читанци, то сада

неће бити тешко да читањем текста у себи издвоје приповедачке целине на основу којих ће сачинити план текста. Смернице је већ дао аутор читанке:

o Као да се свет из темеља заљуљао

o Уста су му била пуна речи као неког слатког ватреног пића

o Ибрага гледа преда се, а Симан сав цепти и брекће

o Аги се чинила бескрајном та утрина

Интерпретација текстаО чему говори ова прича? Зашто је дошло до сукоба између Симана и Ибраге − њихове одлуке. Обележи реченице које показују

врхунац сукоба. Издвојте појединости које показују амбијент у којем се радња догађа. (сунчано јутро, топла септембарска земља, гране пуне рода,

дубока модрина неба, широк, отворен, слободан простор). Како је и колико такав амбијент усклађен са душевним проживљавањем јунака и исходном догађају?Ликови

Како изгледа Симан у причи када га први пут угледамо? Како његову слику писац даље обликује? (У шљивику на трави лежи Симан…) Сликовитим облицима презента живо је представљен Симан.

173

Како Симан изгледа у очима уплашеног аге, како Ибрага види кмета кад није згрчен и понизан? (Ибрага пређе руком преко очију. Као да се свет из темеља заљуљао. . . Не може да се начуди колики је кмет кад није згрчен и понизан, него кад се опусти и рашири у својој пуној снази и величини. )

Шта Симан мисли о праву на земљу коју он обрађује, а шта о томе мисли његов ага? Ко је уверљивији у доказивању свога права? ( Е, кад је оно што је од давнина било моје постало твоје, може вала и ово што се зове твоје постати моје, као што је и било. )

Коме су заправо намењене Симанове увреде кад Ибрага није никад ни био неки нарочито рђав човек ни тежак ага? Како звучи и шта значи Симаново оштро и кратко не? Одакле потиче снага тога не? Пронађите речи које предвиђају даље односе

између некадашњих господара и слугу. (У Симановом оштром и кратком не, завршно е пуца и жеже као пламени бич. ) У њему су огорчење, побуна и радост, кликтање. Снагу је Симан нашао у вековном ропству и у опијености слободом. То су поруке текста. На крају Симан каже: Ево како је − четири стотине година сте ви јахали нас, сада ћемо четири стотине година ми вас, а послије ћемо се разговарати. . .

Слобода, храброст и достојанство - човека чине усправним.

На 2. часу − анализа језика и стила, изражајно читање текста и провера рада 55. вежбања у Радној свесци.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Поруке текста − читање.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Урадити 55. вежбање у Радној свесци. Научити изражајно читање текста.

61. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматикa: Oбјекат (прави и неправи)ТИП ЧАСА: обнављање и проширивање градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: На обрађеном тексту Прича о кмету Симану уочавати објекте и разврставати их на праве и неправе, истичући да су прави у акузативу без предлога и деоном генитиву, а неправи у акузативу са предлозима и другим зависним падежима.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговање потребе да се језик стално усавршава.

174

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена стеченог знања у правилном усменом и писменом изражавању.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ .1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу) CJ .2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченицаНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, самосталног ученичког истраживачког радаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, рад у паровимаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка


Поновити научено о објекту као допуни предиката. Прави објекат стоји уз прелазне глаголе, акузатив без предлога и деони генитив или уз одричне глаголе типа: Немам новца. Немамо среће. Неправи објекти могу бити у генитиву без и са предлогом, у дативу, акузативу са предлогом, инструменталу и локативу.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Читајући текст Прича о кмету Симану, И. Андрића, уочавати објекте и разврставати их у табелу на праве и неправе

обележавајући падеж у којем се објекат налази (са паром у клупи).ОБЈЕКАТ

ПРАВИ (БЛИЖИ) НЕПРАВИ (ДАЉИ)(задрмао је) − свој и агин део −

акузативзабуном − инструментал

(обиђе) − свој читлук − акузатив без трећине − генитив(узме) − свој део шљива − акузатив по свој део − акузатив(испуњава) − једно једино осећање једним оком − инструментал(чује) − шкрипу вратница и гласове преко очију − генитив

(гледа) − тога дрског човека за једну шљиву − акузатив(заслађује) − свакидашњу муку

једноличног животарођеним очима − инструментал

/ на зло − акузатив/ их − акузатив/ му − датив

175



/ срцу − датив/ маштањем − инструментал

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Рад на 32. вежби: Објекат у Уџбенику.

Овом вежбом закључити увежбавање објекта и проверу урадити у Радној свесци. ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:

Вежбе у Радној свесци.. ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:


176

62. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Симонида, Милан РакићТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за тумачење лирске песме; уочавање мотива; композиција; строфа, стих, рима. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати љубав према културно-историјском наслеђу. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проширити и продубити знања о поезији Милана Ракића и мотивисати ученике за читање циклуса песама На Косову.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :


НАСТАВНА МЕТОДА: текстовна, дијалошка, самосталног истраживањаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА:Читанка и Песме Милана Ракића


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Подсетити ученике на песму Наслеђе тумачену у 6. разреду и основне биографске податке о песнику, са посебним освртом на

песме из циклуса На Косову. Грачаница – задужбина краља МилутинаСимонида – жена краља Милутина

177





ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Изражајно и доживљено читање (казивање) песме. Након емоционалне паузе разговор о импресијама ученика. Тумачење песме према задацима датим у Читанци.

Ископаше ти очи лепа слико непосредно је обраћање лирског субјекта портрету српске краљице. Шта оно казује?− Како лирски субјект види душу онога које на фресци оставио свој варварски траг?− Шта је зауставило руку варварина од даљег скрнављења ?

− Како тумачиш стих гледам те тужну, свечану и белу− Које удахнуо душу, оживео портрет− Објасни како то лирском субјекту сијају давно ископане очи?− Врста строфе, стих, рима − објасни.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Прочитати песму Грачаница Десанке Максимовић и уочити заједничке мотиве родољубља.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Научити песму напамет


63. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Драма: Бој на Косову, Љубомир Симовић (одломак)ТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проширити знања о драми као књижевном роду, карактеризација ликова на дијалошком сучељавању кнеза Лазара и Бајазита, повезујући их са епским песмама о Косову. Истовремено исправити и корелацију са филмом као врстом уметности. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати родољубље, поштовање према исконским изворима светле српске прошлости и истовремено развијати патриотизам у духу мира и сарадње међу људима. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање драмских остварења и упознавање структуре драме. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...

178

CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ .2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност

СJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само делоНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, самосталног истраживачког рада НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, филм


Подсетити ученике на кључне мотиве у народним епским песмама о Косову. Филм Бој на Косову сви су гледали, те сачинити корелацију драме − читање по улогама и филма са свим својим особеностима као уметност.

О Љубомиру Симовићу, песнику, есејисти, драмском писцу. Драме: Хасанагиница, Чудо у Шаргаму, Путујуће позориште Шопаловић и Бој на Косову.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:− Према припремним истраживачким задацима датим уз одломак у Читанци, ученици су припремљени за тумачење текста.

− Читање текста по улогама − ученици (претходно одређени).− Тумачење текста − дијалога између кнеза Лазара и Бајазита и уочавање карактерних особина ликова. − Који је то „вишњи живот“ у који гледа кнез Лазар и купује га својим страдањем? Повежи то са народном песмом Пропаст

царства српскога. − Како разумеш живот који се плаћа смрћу?

− Зашто Бајазит не може да разуме поруку кнеза Лазара − У том животу и варница која се гаси, и паџуља која се топи, вреде више него круна у твом!

− Повежи то са порукама народне песме: Све је свето и честито било и миломе богу приступачно!− Тумачи разлике у кнежевом и Бајазитовом виђењу подвига и жртвовања Милоша Обилића.

− Како српску победу на Косову види српски кнез у овој драми?− Објасни зашто кнез Лазар јасно види да су се он и Бајазит тукли у различитим биткама и да се никада не могу разумети.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Читање одломка по улогама.


179




180

ЧАС: 64ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Прилошке одредбеТИП ЧАСА: обнављање и утврђивањеОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и утврдити стечена знања о прилошким (глаголским одредбама) на припремљеним задацима. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Увежбавањем стварати навике за самосталан рад.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богатити језичку културу ученика.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ .1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу) CJ .2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних предикатских реченица

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, самосталног рада ученикаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални, фронталниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Наставни листићи, Уџбеник


Подсетити ученике да су прилошке одредбе, глаголски додаци којима се означава време, место, начин, узрок, мера и количина. Поделити наставне листиће са задацима и објаснити начин рада.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Израда задатака на наставним листићима.


У следећим реченицама подвуци прилошке одредбе и разврстај их у табелу дату на крају. а) У сутон старац полако крену низ планину и тада је дуго посматрао залазак сунца осећајући радост. б) Стари сељак из околине Ваљева дуго и са пажњом загледа нову косу у гвожђарској радњи. в) Дрвеће је ишчупано због јаког ветра. г) Пошао је у бању ради лечења. д) Срели су се пре неки дан на ушћу Саве у Дунав. ђ) Ја сам услед недостатка ваздуха почела да се гушим. е) Данас ме је гледала са страхом.

181



ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ

ЗА МЕСТО ЗА ВРЕМЕ ЗА НАЧИН ЗА УЗРОКЗА

КОЛИЧИНУЗА

НАМЕРУниз

планинуу сутон полако

због јаког ветра

дугоради

лечења

из околине Ваљева

тадаосећајући

радост

услед недостатка

ваздухадуго

у гвожђарско

ј радњи

пре неки дан

са пажњом

на ушћу Саве у Дунав

данас са страхом

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Самостално саставити пет реченица у којима ће бити употребљене све прилошке одредбе.



182

65. и 66. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Полугодишњи тест из језика и књижевностиТИП ЧАСА: провераОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвајање нових сазнања из области језика и књижевности.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијање самосталног рада на провери знања.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проверити усвојеност градива пређеног у првом полугодишту.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевностCJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...СJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ .3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ.1.1.3. препознаје различите функционалне стилове на једноставним примеримаCJ.1.2.8. примењује правописну норму у једноставним примеримаCJ .1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу) CJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагмиCJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике CJ .2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних предикатских реченица)CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла) CJ .2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева НАСТАВНE МЕТОДE: писаних радова ученикаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: наставни листићи


183








УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Објаснити начин рада.


1. Поред наведених стихова упиши назив песме, име песника, врсту песме према главном мотиву.

назив песме, име песника, врста песме

а) Душо моја у бостану кадо,Како ти је у бостану самој? ___________, __________, __________

б) Издалека само све ко звезда сја;Издалека само дивимо се свему. Не, нек ми не приђу твоја ока два.

___________, __________, __________

в) И само онда кад и ми тражимоМоћи ће неко и нас да сретне. ___________, __________, __________

г) Али дирнути руком није смеоНи отмено ти лице, нити уста,Ни златну круну ни краљевски веоПод којим лежи коса твоја густа.

___________, __________, __________

д) Стојте, галије, царске! У име свечане поште. Клизите тихим ходом!

___________, __________, __________

ђ) Скупила си сузе у косе детиње. Све вас гледам сада крај гозбе сироте.

___________, __________, __________

е) Другова редови целиИстог часа се узнелиДо вечног боравишта. ___________, __________, __________

ж) Њихов сјај је био плав, мутан и чедан,Сјај морем скривене, скупоцене ___________, __________, __________

184

шкољке. з) Нек Бог да, тако други да вас

воли___________, __________, __________

2. Испод сваког цитата из обрађених књижевних дела упиши назив дела, име писца, књижевну врсту и књижевни род.

а) Крадом од сестара силазила је на језеро, остајући свакога пута све дуже, постајући свакога дана све светлија, све нежнија. дело _______________________, писац _____________________________књ. род. ____________________, књ. врста __________________________

б) Пред зору, вукући мртвога Зоћу носећи две пушке и бакрач, Станко стиже у чету. дело _______________________, писац _____________________________књ. род. ____________________, књ. врста __________________________

в) Ибрага пређе руком преко очију. Као да се свет из темеља заљуљао. Придржава се за једну шљиву. дело _______________________, писац _____________________________књ. род. ____________________, књ. врста __________________________

г) Колико пута најискуснији људи другојачије мисле данас неголи јуче, и сами се чуде какве су памети били до лане. О, колико смо нерадиви у истраживању истине!дело _______________________, писац _____________________________књ. род. ____________________, књ. врста __________________________

д) Ова глава небу и земљи показује коју смо мету и цену поставили! Нема овакве победе сваки дан!дело _______________________, писац _____________________________књ. род. ____________________, књ. врста __________________________

3. Које су гласовне промене извршене у следећим речима:

почашћен ________________, ________________привесци ________________, ________________ ________________облачан ________________, ________________

4. Одреди врсте речи према значењу у следећој реченици:

185

нажалост има нешто у људима__________

__________ __________ __________ __________

што их увек гони да иду__________

__________ __________ __________ __________ __________

даље од постављеног циља. __________

__________ __________ __________ __________ __________

5. У следећим реченицама истакнута је падежна синонимија. Одреди и напиши који су падежи употребљени као синоними.

шумом ______________________Пријатна је шетња кроз шуму ______________________

по шуми ______________________са гаранцијом ______________________

Роба се продаје уз гаранцију ______________________по гаранцији ______________________

Стигло је писмобрату ______________________за брата ______________________

6.

а) Главни реченични чланови су ____________ и ____________ .

б) Зависни реченични чланови су

_____ и ____; _____ и ____; ______ и _____ .

7. Одреди функцију подвучених реченичних чланова.

Ученици наше школе иду на зимовање.

__________________________________

Зимовање организују наставници.

__________________________________

186

Путују на Копаоник. __________________________________На улици нема људи. __________________________________Почели су да се спремају на пут. __________________________________

8. На линији испод подвученог глаголског облика напиши његов назив

а) Ми ћемо знати да искористимо своје способности када се буде указала прилика _________ ___________ _____________

б) Сложио се климнувши главом. _________ __________

в) Са свих страна пристизаху људи. __________

9. Следеће реченице напиши у пасиву

а) Ниџу су похвалили. __________________________________б) Ми смо купили књиге. __________________________________в) Ове књиге су највише читали. __________________________________

10.

а) Први књижевни језик Словена је __________________________________б) Прво словенско писмо је ______________, а његов творац је ________________ .

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Покупити настацне листиће.



187

67. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Допунски избор: Приповедач Нафтали и његов коњ Сус, Исак Башевис Сингер (одломак) ТИП ЧАСА: обрада новог градива / утврђивањеОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Тумачење епског дела уочавањем кључних мотива љубави према причи и причању, које и Сус разуме, у коме ужива. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према књизи, причи, причању.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упознати и друге приче Сингерове.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...

188

CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“;читање „с оловком у руци“; читање ради уживања*CJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ .3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст CJ .3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, самосталних радова ученикаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Дневник прочитаних књига


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: О писцу: И. Б. Сингер (1904−1991) – јеврејски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност 1978. Шездесетих година –

један од најпопуларнијих писаца у Америци. Дела: Метузалемова смрт и друге приче, У судници мога оца, многи романи.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Пошто је одломак обиман, ученици су били дужни да према истраживачким задацима самостално ураде анализу дела у целости и

забележе у Дневник. Два-три ученика ће прочитати своја писмена тумачења, а онда ћемо према истакнутим мотивима аутора читати и тумачити садржај

из Читанке. − Шта раде та деца без прича?− Деца су свуда волела Нафталија и његовог коња Суса− Бићемо пријатељи и причаћемо једно другом много прича − Дивни и умилни за живота, ни у смрти нису растављени.

Тумачећи текст, објашњавати мање познате речи и појмове и поруке које носе одломци попут „када човек ради свој посао, не само због новца него и из љубави, он изазива љубав у другима“ или „Они који не причају и не слушају приче, живе само у тренутку, а то није довољно“ или натпис са надгробне плоче: „Дивни и умилни за живота ни у смрти нису растављени“

189






ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Разговор о причи и причању на примеру Нафталија.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Прочитати целу причу.

АНАЛИЗА ЧАСА:68. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језичка култура: Писање честитке, позивнице, захвалнице и е-мејл порукеТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за писање основних форми комуникације – честитке, позивнице, захвалнице и е-мејл поруке.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијање основних навика за правилну и писмену комуникацију.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена у свакодневном општењу.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ .1.2.6. влада основним жанровима писане комуникације: саставља писмо; попуњава различите обрасце и формуларе с којима се сусреће у школи и свакодневном животуCJ .2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева

НАСТАВНА МЕТОДА: текстовна, дијалошка, монолошка, самосталног рада ученикаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: примери писаних честитки


Кратак разговор заснован искуствима ученика и писању честитке, позивнице, захвалнице и е-мејл поруке.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: − Нова година, Божић, Свети Сава, славе, рођендани. . . − Како написати честитку или позивницу?

190




Честитка је, у ствари, визиткарта или разгледница за писање честитке. − У десном горњем углу написати датум.− Следи обраћање примаоцу (Драга Милице, Поштована наставнице).− Текст честитања (Честитам ти 13. рођендан и желим ти).

− На крају – потпис. Познатима само именом, пословним партнерима именом и презименом. (ПРИМЕРИ)Позивница је текст којим некога позивамо на прославу, приредбу, свечаност, у посету. Постоји више врста позивница: ЛИЧНЕ,

ЈАВНЕ(ОПШТЕ), СЛУЖБЕНЕ. (Карактеристике сваке врсте − ПРИМЕРИ). Захвалница је текст којим се неком за нешто захваљујемо. Намењена је појединцу, групи људи, установи. Може бити лична

ЛИЧНА и СЛУЖБЕНА. Е-мејл порука (e-mаil) је електронска пошта. То је преписка путем интернета. Како ће заглавље изгледати, зависи од програма који

се користи, али већина обухвата следеће елементе:FROM: (од кога)TO: (коме)SUBJECT: (тема:садржај)

Примаоцу се можемо обратити формално (Поштовани господине Гарићу) или неформално(Здраво, Жељко).После поздрава следи име и презиме пошиљаоца поруке.Наслови и поднаслови (дескриптивни и информативни).Имају функцију организовања, одржавања пажње и повезивања. Е-мејл треба ад буде што јаснији и једноставнији за разумевање. Основна правила за писање е-мејл порука су:− бити учтив,− бити кратак,

− бити пажљив (посебно при употреби ЕМОТИКОНА − сличица које показују расположење, осећања и др.).

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Читање честитки, позивница, похвалница и е-мејл порука(радова ученика).

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Вежбати писање обрађених форми обраћања.


191

ЧАС: 69ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Светогорски дани и ноћи (избор), Миодраг ПавловићТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за тумачење песме у прози , уочавање доминантних мотива и слика о Светој гори. Емоције лирског субјекта инспирисане значајем и величином Свете горе за српски народ. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Васпитавати и неговати емоције према српским светињама, задужбинама. Поштовати национално обележје српског народа. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати ученике на читање поезије у прози и развијати осећања за њено разумевање, осећај ритмике и сликовитости.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела са именима аутора тих дела СJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драмуCJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотиве...CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких делаCJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ ; читање ради уживања*CJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, м етафора, контраст) CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта у делу

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Ex ponto, И. Андрић


Разговор о Светој гори и њеном значају за српски народ. Српске светиње. Хиландар.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Изражајно читање песме. Доживљеност и разумевање песме. Утисци које је песма побудила у ученицима.

Тезе за тумачење песме:

192



− Сродан бићима што се виде само у духу.− Слојеви нејасности се слажу један преко другог.

− Ето нас с тобом, у имену.− Волим да говорим, јер те помињем.

Мање познате појмове тумачити уз слике. Конкретни задаци уз анализу песме дати су испод текста.

Песма у прози (појам) − прелазна уметничка форма између прозе и слободног стиха. У њој је наглашена емоционалност, лични тон и употреба првог лица једнине; посебно организована ритмичност , сликовитост блиска лирском изражавању.

Песме у прози код нас писали: Иво Андрић, Јован Дучић, Петар Кочић, Миодраг Павловић.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Доживљено и изражајно читање песме − ученици, пратећи одломке из Ex ponta И. Андрића.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Формирати групе и дати задатке за час − Свети Сава у књижевности.

70. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Реченични чланови исказани речју и синтагмомТИП ЧАСА: обнављање и проширивање градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и проширити знања о реченичним члановима.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицање ученика на логичко закључивање и развијати систематику у раду.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богатити језичку културу ученика. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ .1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу) CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примеримаCJ .2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима

CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних предикатских реченица

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, монолошка

193



НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, наствни листић, Радна свеска, вежба 37.


Поновити реченичне чланове. Сваки реченични члан може бити изражен речју, синтагмом и реченицом. Поделити затим наставне листиће и објаснити начин рада. Израда задатака на наставним листићима.



Крај сваког подвученог реченичног члана напиши:а) функцију у реченициб) начин на који је изражен (реч, синтагма, реченица)

а) б)

Ковач кује потковицу. _________________ _________________ Јак ветар дува. _________________ _________________Са дрвећа опада последње лишће. _________________ _________________Дође момче црна ока. _________________ _________________Ко пева, зло не мисли. _________________ _________________Ко марљиво ради, биће награђен. _________________ _________________Мира пише песме. _________________ _________________Она прича о мотивима. _________________ _________________Биља пише љубавне песме. _________________ _________________Она прича о љубавним мотивима. _________________ _________________Радо би нам читале што би написале. _______________ _________________Слушао је певање птица. _________________ _________________Слушао је како птице певају. _________________ _________________Свако воли зрело воће. _________________ _________________Свако воли воће које је зрело. _________________ _________________Научио је вољену песму. _________________ _________________Научио је песму коју воли. _________________ _________________У подне су отишли кући. _________________ _________________

194

Тачно у подне су отишли кући. _________________ _________________Када је дошло подне, отишли су кући. ______________ _________________Лепо су рецитовали. _________________ _________________Веома лепо су рецитовали. _________________ _________________Рецитовали су као да нису аматери. ________________ _________________Свуда газиш по лишћу. _________________ _________________Свуда наоколо газиш по лишћу. _________________ _________________Куд год се макнеш, газиш по лишћу. _______________ _________________Није дошао због болести. _________________ _________________Није дошао због тешке болести. _________________ _________________Није дошао јер је тешко болестан. _________________ _________________Били смо марљиви, вредни ђаци. _________________ _________________

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Закључити, након анализе и провере тачности, да сваки реченични члан, може бити исказан речју, синтагмом и реченицом.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Урадити 37. вежбање у Радној свесци.


195

71. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Писмо игуману Спиридону, Свети СаваТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Продубљивати знања о светом Сави, његовом прегалачком раду и несебичној бризи о српским манастирима, посебно Студеници, задужбини оца његова.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговање свести о својој традицији.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Обједињена примена знања из различитих области (историја, књижевност).ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевностCJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту:

196

нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“;читање „с оловком у руци“; читање ради уживања*СJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ .3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст CJ .3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ .3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, самосталног истраживачког радаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка


Предзнања ученика о светом Сави. Живот и дело светог Саве. Путовања светог Саве. Задужбине Немањића.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Изражајно читање текста

Тумачење мање познатих речи и израза (вазљубљени − вољени, архимандрит − највиши монашки чин, игуман − старешина манастира, работати − радити)

Писмо игуману Спиридону Сава је писао са другог свог путовања у свете земље (1233)

197







Спиридон је игуман манастира Студеница. Обрати пажњу на благослове које свети Сава шаље Студеници и монасима који у њој живе. Обележи их у тексту!

Шта нам ти Савини благослови посредно казују о манастиру Студеници и Савином односу према „мајци српских манастира“?Какав је Савин однос према игуману Спиридону, монасима, а какав према читавом српском народу? Пронађи и обележи делове

писма који о том односу говоре.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Читање текста са акцентом на благослове светог Саве.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Подсетити ученике да се припреме за час − Свети Сава у књижевности.


72. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Напоредни односи међу реченичним члановимаТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити реченичне чланове исказане синтагмом, а затим уочавати напоредне односе: саставни, раставни и супротни између два или више субјеката, објеката и прилошких одредби. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати логичко закључивање поступност и систематичност у усвајању градива из језика. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања у напоредним односима и међу независним предикатским реченицама. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ .1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу) CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примеримаCJ .2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима

198



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, монолошка, текстовна, логичка НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, Радна свеска и наставни листићи


Подсетити ученике на већ обновљене реченичне чланове и нагласити да сваки од њих може бити у неком од напоредних односа.Поделити наставне листиће на којима ученици самостално одређују повучене реченичне чланове.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:а) Вера и Нада уче. субјекат __________ Ићи ћу и на море, и на планину. ПО места __________ Данас ћу учити српски, математику и физику. објекат __________ Учинила сам то и из поштовања и из љубави. ПО узрока __________ Марко је црномањаст и висок дечак. атрибут __________

*** САСТАВНИ ОДНОС ***- обележја су везници и, па, те, ни, нити;

паралели чланови истог смера

б) Победиће или Звезда или Партизан. субјекат __________Купићу или ронилачку опрему или скије. објекат __________Можеш ме наћи или на базену или у шумици. ПО места __________*** РАСТАВНИ ОДНОС ***-или, било да;

_____х_____ __________ могуће је вршити само једну радњу

199

__________ _____х_____

в) Писаћу задатак хемијском оловком, а не налив-пером. ПО средства__________Дуго су чекали Перу, а не Миру. објекат____ __________Биљана, а не Милица добиће награду. субјекат __________

*** СУПРОТНИ ОДНОС *** - а, али, но, него, већ;

супротност, неподударност

Након израде задатака на наставним листићима (10) проверити тачност, кориговати грешке и објашњавати врсте напоредних односа међу наведеним реченичним облицима и њихова обележја.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Самостално састављање примера за сваку врсту напоредног односа и реченичне чланове.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Урадити вежбања у Радној свесци.


73. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

200

ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика/ лирика: Свети Сава у књижевностиТИП ЧАСА: обнављање и проширивање градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Продубљивати знања о светом Сави.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати осећање припадности својој нацији и инсистирати на чувању традиције.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проналажење текстова са истом тематиком и рад на њима.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност)CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедањаCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ .3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, излагања, дијалошкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: групни, фронталниНАСТАВНА СРЕДСТВА: радови група, Читанка, Радна свеска, слајдови, Дневник прочитаних књига


Проверити припремљеност група за излагање;

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1. група: Избор из Савиних списа

Житије Светог Симеона (одломци)

2. група: Свети Сава у причама и предањима− Најбоље задужбине− Свети Сава и сељак без среће− Свети Сава и отац и мати с малим дететом− Народне легенде о св. Сави (Савини лонци, Црква св. Саве)

201


3. група: Свети Сава у народној поезији− Свети Сава− Свети Сава пише своме роду− Орачева песма светом Сави

4. група: Свети Сава у ауторској поезији− Слово о светом Сави, Силуан− Свети Сава, Светолик Р. Милосављевић− Обраћање светом Сави, Слободан Ракитић− Свети Сава је засновао српског човека, Матија Бећковић

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Слајдови о животном раду светог Саве.Белешке из Дневника прочитаних књига о светом Сави.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Научити једну ауторску песму о светом Сави, део из Савиних списа или легенду.


202

74. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Манасија, Васко ПопаТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за тумачење поезије Васка Попе, дубоко мисаоне лирике саздане од метафора и симбола; уочавање мотива о судбини уметника; лепота надахњује уметника да створи нову лепоту; проширивање појма мисаона (рефлексивна) песма.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Будити радозналост за тумачење метафора и симбола поезије Васка Попе, размишљање о смислу уметности и њеном месту у животу ствараоца као и примаоца уметничких порука. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике за читање и тумачење поезије Васка Попе.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела са именима аутора тих дела СJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драмуCJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотиве...CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких делаCJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, м етафора, контраст) CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ .3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, самосталног истраживачког рада ученикаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуални НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Песме Васка Попа


О песнику: Васко Попа (1922−1991); познати песник савремене српске поезије; прва збирка Кора. Следе: Непочин-поље, Споредно небо, Усправна земља, Вучја со и друге. Објавио је и антологију народних умотворина Од злата јабука. Разговор о манастиру Манасија, задужбини деспота Стефана Лазаревића.

203





О фрескама у манастиру − фреске су украшаване златом, што симболизује сијање славе светих у Царству небескоме.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Изражајно и доживљено читање песме. Импресије ученика.

Доживљај плавог и златног као основних боја српског и византијског фреско-сликарства.Симболика плаве и златне боје у песми Васка Попе.

− Зашто се зографу (уметнику) увек отвара плави бескрај у коме он тражи и налази по један златни прстен видика? − Како објашњаваш преображај тог прстена видика у јабуку сунца? − Зашто су у песми и прстен видика и јабука сунца означени као последњи?− Шта настаје из уметниковог надахнућа?

− Приближава се коњица ноћи. Уметник је не чује, иако је она гласна и прети. Чиме је уметник обузет и понесен?− Зашто његова кичица не дрхти, а боје се не плаше?

− Како је могуће да спољашњи свет за уметника буде нечујан, чак и онда када прети смрт? − Коњица ноћи се приближила. Њен поклич Алах ил илалах није тргао из заноса зографа. Зашто?

− Шта зограф види на дну ноћи? Трагај. − Размисли шта је то зограф успео да освоји и да у том свом склоништу постане недохватљив коњици ноћи, чак и ако га физички

усмрте. − Зашто су боје замениле места? Златно и плаво. − Објасни симболику последње звезде у души и последњег бескраја у оку.

− Како то уметност одувек побеђује коњицу ноћи? Манастир Манасија вековима сведочи о тој победи. Објасни. Наведени задаци налазе се у склопу песме Манасија. Изражајно читање ученика.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Проширивање основних појмова о рефлексивној песми.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Научити песму напамет и прочитати још неке песме по избору ученика, и забележити у Дневник прочитаних књига.

204


75. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језичка култура: Казивање текстова обрађених у оквиру темеТИП ЧАСА: усмено изражавањеОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за изражајно казивање поезије уз поштовање основних чинилаца – дикције, интонације, темпа, паузе и реченичног акцента.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Увежбавање уверљивог, природног казивања као елемента говорне културе ученика.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена правилног и лепог изражавања у свакодневној комуникацији.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна и самосталног ученичког казивањаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални и фронталниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка и Звучна читанка



205

Слушање звучних записа песама и легенди о светом Сави.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Изражајно казивање стихова песме Манасија В. Попе и ауторских песама о светом Сави . Казивање легенди по избору ученика.Казивање одломака из Житија светог Симеона.Праћење поштовања елемената правилног и лепог изражавања, посебно реченичног акцента. Изражајност и доживљеност казивања. Избор најбољих рецитатора у оквиру одељења и казивача прозних текстова.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Слушање звучних записа и исправљање грешака у казивању песама и легенди.



76. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Кратке фолклорне форме (пословице, питалице, загонетке)ТИП ЧАСА: обрада овог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Тумачење кратких народних форми заснованих на народној мудрости и провереном искуству.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати народни дух, језик и традицију. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати ученике на пословично изражавање. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност)CJ.1.3.14. зна значења речи и фразеологизама који се употребљавају у контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.), као и оних који се често јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.)

206

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, самосталног рада ученикаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Дневник прочитаних књига

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА:Проверити спремност група. Подела народне прозе − поновити.Кратке фолклорне врсте − поновити и проширити градиво.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1. група − Пословице − сажето представљају целу причу. У њима је садржано народно искуство. најчешће говоре и : мудрости,

правди, вери, раду, здрављу, поштењу, домовима, лепом васпитању. Казивање пословица и њихово тумачење, типа:− Лепа реч и гвоздена врата отвара. (учтивост, лепо понашање)− Што можеш данас, не остављај за сутра. (одлучност, неодлагање послова)− Ум царује, снага кладе ваља. (о мудрости).* Тумачити и пословице из Читанке, казивање напамет.

2. група − Питалице − сличне проширеним пословицама и дате су у дијалогу. Састоје се од питања, и оштроумног, шаљивог и подругљивог одговора.

− Тумачити питалице из Читанке, и друге по избору. Казивати напамет у дијалогу.

3. група − Загонетке − скривеног значења, пуне замки, питања, игре речи, али и песниковог, говора.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Такмичарски. Ко зна највише пословица?

207



208

77. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Појам синтагме; именичка синтагмаТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за уочавање синтагме, врсте синтагме према главној речи и функцији коју врши у реченици; именичка синтагма.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијање логичког мишљења, закључивања и способности за примену стечених знања. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богатити језичку културу ученика. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ .1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу) CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примеримаCJ .2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима

CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних предикатских реченица

НАСТАВНА МЕТОДА: текстовна, дијалошка, монолошка, демонстративнаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, наставни листић, Радна свеска


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Подсетити ученике да сваки реченични члан може бити исказан речју, синтагмом и зависном реченицом.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:На следећим примерима ћемо уочавати скупове речи – синтагме и одређивати њихову функцију у реченици.

209



По том широком простору леже још светли поклопци пивских флаша, зарђале коштице од воћа, згажени фишеци од сладоледа. Мало даље, видео је трагове некадашњег шатора за мајмуна.

Адаптиране реченице Данила Киша

Анализирати примере синтагми – функцију и састав. Написати реченице без атрибута. ФУНКЦИЈА ВРСТА(По) том широком простору прилошка одредба за место именичка ЗЧ ГЧсветли поклопци пивских флаша субјекат именичка ЗЧ ГЧ ЗЧзарђале коштице од воћа субјекат именичка ГЧ ЗЧзгажени фишеци од сладоледа субјекат именичка ЗЧ ГЧ ЗЧтрагове некадашњег шатора за мајмуна објекат именичка ГЧ ЗЧ

На другом часу вежбања у Радној свесци.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Вежбе у Уџбенику.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: Урадити вежбање у Уџбенику.


210

78. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Атрибут и апозицијаТИП ЧАСА: обнављање и проширивање градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и проширити усвојена знања о атрибуту и апозицији као именичким одредбама.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати језичко осећање ученика за сликовито изражавање.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богатити лексички фонд знања и развијати говорну и писану културу ученика.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примеримаCJ .2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, текстовна, монолошкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник и Радна свеска


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Поновити стечена знања о атрибуту и апозицији.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: На лирском запису из Немира чији се избор налази у Читанци, читањем у себи, ученици проналазе атрибуте и обележавају

једном цртом конгруентне (придевске) атрибуте, а двема цртама падежне атрибуте. Након заједничке провере, ученици праве табелу са придевским и падежним атрибутима и уносе их у табелу.

Пример:Атрибути

Придевски (конгруентни) Падежни (неконгруентни)мали бијели (медведи) (плима) без крајасмијешни (календари) (кућицама) изгинулих пужевапразним (кућицама) (икру) с укусом мора

211


Апозицију поновити на самосталним примерима ученика.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Увежбавати на примерима из уџбеника и радне свеске.



212

79. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Диоба Јакшића, народна епска песмаТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за тумачење епске народне песме; друштвено-историјски услови настанка песама тематског покосовског круга; ликови, посебно лик Анђелије која је оличење љубави и племенитости. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према слободарској традицији наших народа и неговање моралних врлина − човечности, племенитости. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике да прочитају све песме овог тематског круга.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевностCJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монологCJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ .2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаностCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само делоCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, монолошкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Звучна читанка

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА:На претходном часу, ученици су добили задатак да прочитају песму и припреме се за тумачење према истраживачким задацима у Радној свесци и захтевима аутора Читанке. О мотивима песама овог тематског круга − појединачни отпори турској сили. Неслога.

213





ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Слушање звучног записа песме.

Разговор о утисцима које је песма оставила на ученике. Истраживачки задаци за тумачење песме.

− Које је то велико чудо о коме песник казује? Чиме је чуђење посебно појачано на самом почетку песме? − Шта су браћа лепо и лако поделила? Око чега су се Јакшићи завадили? Шта о њима казује податак ни око шта?− Колико су завада и мржња биле жестоке и опасне? Која је трагедија била на помолу? − Размисли о поруци која следи из сукоба завађене браће? − Браћа су се завадила око врана коња и сокола. Шта коњ и соко значе за феудалне господаре, племиће и властелу?− По коју цену браћа хоће да стекну и сачувају свој углед и достојанство? Са тог становишта прикажи Дмитров морални лик.

− Може ли се стицати и бранити част помоћу подлости и кукавичлука?− Размисли колико у борби за власт, престиж и углед, долази до изражаја сујета, егоизам и подлост. Колико је та појава кочница

друштвеног напретка и поразна за народ? − Обрати пажњу на речи којима Дмитар казује љуби Анђелији − заповест и претњу. На основу тога окарактериши његову нарав и

нечовештво. − Којом метафором је Анђелија верно окарактерисала свога мужа. Има ли већег греха од братоубиства ?− Које су невоље освестиле Дмитра и вратиле га на пут човечности? − Како је снаха Анђелија умолила девера Богдана да јој поклони коња и сокола. У чему је симболична вредност чаше молитвене?− Шта је у међувремену доживео Дмитар у лову и при повратку?− Шта се догодило са симболима престижа и старешинства, са соколом и коњем?− Ко подсећа Дмитра на вредност братске љубави? Колико је истине у тврдњи да невоље опамећују човека?

У песми Диоба Јакшића све се у природи и у људској души удружило против зла. Космичке појаве, Месец и звезда Даница чуде се злу, рањени соко на њега опомиње, а снаха Анђелија се против њега изборила својом љубављу, мудрошћу и племенитошћу.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Издвој из песме карактерне особине Дмитра и Анђелије. Забележи.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Припремити се за тумачење песама покосовског тематског круга.

214


80. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Епске народне песме покосовског тематског кругаТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проширивање и продубљивање знања о јунацима покосовског круга; уочавање мотива и порука народног песништва, духовних вредности које су нашем народу помогле да остане и у историјским неприликама.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговање слободарског духа, чување народног блага, развијање говорне и писане културе ученика на једноставном, течном и сликовитом народном изразу.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упознати тематски круг покосовских песама и врлине које су красиле јунаке.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“;читање „с оловком у руци“; читање ради уживања*CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевностCJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монологCJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ .2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну

215




повезаностCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само делоCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже

CJ .3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст CJ .3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ .3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: епске народне песме покосовског тематског круга,Читанка, Дневник прочитаних књига


Овај тематски круг чине песме које певају о отпору турским завојевачима после пораза на Косову. Прожете су истородним мислима и осећањима и зато чине јединствен тематски круг.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Песме о Бранковићима и Јакшићима: Болани Дојчин, Смрт војводе Пријезде, Смрт војводе Кајице, Диоба Јакшића, Јакшићи

кушају Љубе, Бановић Секула, Јован Косовац...

Пошто су ученици наведене песме ишчитали и забележили у Дневнику прочитаних књига, то ће се на овом часу тумачити песме Смрт војводе Пријезде, Бановић Секула, Јован Косовац и Болани Дојчин. Акценат у Дневницима прочитаних књига стављен је на тематику песама, идеје, ликове и драматичне ситуације.

216






У складу са наведеним захтевима, ученици су припремили самостална тумачења наведених песама. Читање радова ученика.

Читање одабраних одломака из песама.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Анализа прочитаних радова ученика.


АНАЛИЗА ЧАСА

217

81. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: АпозитивТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за уочавање апозитива и његово разликовање од атрибута, а блискост са апозицијом.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и богатити лексику ученика, говорну и писану културу.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицуCJ .2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима

НАСТАВНE МЕТОДE: дијалошка, текстовна, монолошкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, Радна свеска


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: На следећем примеру уочити атрибуте.

Са стрмих осојних страна леве речне обале већ је наилазила хладовина предвечерја.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Придеве из наведене реченице уз именицу страна, напиши иза именице. Да ли они и сада имају функцију атрибута?Са страна, стрмих, осојних, леве речне обале већ је наилазила хладовина предвечерја. Овако написани придеви са именицом се слажу у роду, броју и падежу, али они по значењу нису конгруентни атрибути. Заправо,

не одређују именични појам уз који стоје, него долазе као накнадни додатак већ одређеном именичном појму. Зато се одвајају запетом, а у говору паузама.

По значењу су ови придеви ближи апозицији него атрибуту, па се зато и зову апозитиви. Изговарајмо следећу реченицу! Покажимо да је реченични акценат на апозитиву!

218


− Огроман облак, сив и намргођен, ваља се са запада.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Увежбавати на самосталним примерима ученика и примерима из Радне свеске.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: Научити из Уџбеника.


219

ЧАС: 82ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Појам синтагме; именичка синтагмаТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за уочавање синтагме, врсте синтагме према главној речи и функцији коју врши у реченици; именичка синтагма.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијање логичког мишљења, закључивања и способности за примену стечених знања. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богатити језичку културу ученика. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицуCJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (независних и зависних предикатских реченица)CJ .2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (независних предикатских реченица)

НАСТАВНА МЕТОДА: текстовна, дијалошка, монолошка, демонстративнаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, наставни листић, Радна свеска


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Подсетити ученике да сваки реченични члан може бити исказан речју, синтагмом и зависном реченицом.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:На следећим примерима ћемо уочавати скупове речи – синтагме и одређивати њихову функцију у реченици. По том широком простору леже још светли поклопци пивских флаша, зарђале коштице од воћа, згажени фишеци од

сладоледа.

220


Мало даље, видео је трагове некадашњег шатора за мајмуна. Адаптиране реченице Данила Киша

Анализирати примере синтагми – функцију и састав. Написати реченице без атрибута. ФУНКЦИЈА ВРСТА(По) том широком простору прилошка одредба за место именичка ЗЧ ГЧсветли поклопци пивских флаша субјекат именичка ЗЧ ГЧ ЗЧзарђале коштице од воћа субјекат именичка ГЧ ЗЧзгажени фишеци од сладоледа субјекат именичка ЗЧ ГЧ ЗЧтрагове некадашњег шатора за мајмуна објекат именичка ГЧ ЗЧ

На другом часу вежбања у Радној свесци.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Вежбе у Уџбенику.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: Урадити вежбање у Уџбенику


221

83. и 84. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Мали Радојица, народна епска песмаТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознавање ученика са начином живљења хајдука и са песмама којих опевају; тумачење епске песме групним обликом рада; ликови; поруке.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијање љубави према народној поезији, чување народног идентитета, развијање моралних особина и говорне културе.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицање ученика да самостално закључују, да се слободно изражавају и буду равноправни саговорници.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевностCJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монологCJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ .2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаностCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само делоCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже

НАСТАВНА МЕТОДА: дијалошка, текстовна, индуктивна, дедуктивнаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, групни, индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Звучна читанка


222





О хајдуцима – корелација са историјом. Од Митровдана до Ђурђевдана хајдуци су боравили код својих јатака. Зашто? Како су се Турци обрачунавали са ухваћеним

хајдуцима? Наведите имена хајдука о којима сте читали. (Хајдук Вељко, Хајдук Станко, Стари Вујадин, Старина Новак, Бајо Пивљанин, Мали Радојица).

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: − Слушање песме са Звучне читанке.− Доживљеност, емоције које је песма пробудила у њима.

− Уочавање теме песме и истицање Малог Радојице као носиоца тематског – идејног слоја песме.− Групе добијају задатке на наставним листићима на којим ће тумачити песму. Прва група – Којим стилским изражајним средствима нас народни певач уводи у свет песме. Шта је оваквим уводом постигнуто?

(стихови)Друга група – Како су реаговали јунаци у тамници када су им довели Малог Радојицу?(стихови). Планови Малог Радојице. План

Бећир-агинице. Трећа група – Муке на које Бећир-ага ставља Малог Радојицу. Градативне слике мучења. Објасни .(стихови) Која је мука најтежа

и зашто? Објасни. Четврта група – Епилог мучења. Освета Малог Радојице. Од Хајкуне гради Анђелију:На другом часу, служећи се тумачењима са првог часа, уобличити и забележити карактерне особине Малог Радојице, Бећир-аге,

Бећир-агинице и Хајкуне девојке.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Поруке и поуке – најлепше бележимо (опште – Слободарски дух српског народа је неуништив; поруке везане за сваки лик – Због

љубави човек је спреман да се одрекне чак и вере (Хајкуна).

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: Научити словенску антитезу напамет и градитивне слике мучења. Припремити се за тумачење тематског круга о Хајдуцима.


223

85. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Тематски круг епских народних песама о хајдуцимаТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проширити и продубити знања о хајдуцима и песмама у којима су опевани Стари Вујадин, Старина Новак и Бајо Пивљанин. Шта о њима пише историја, а шта народна песма. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговање слободарског духа, чување народног блага, развијање говорне и писане културе ученика. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упознати тематски круг песама о хајдуцима и врлинама које су их красиле. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевностCJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монологCJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ .2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаностCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само делоCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже

НАСТАВНА МЕТОДА: текстовна, дијалошка, демонстрацијеНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: групни и фронталниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Српске народне пјесме, Вук, Дневник прочитаних књига


Ученици подељени у четири групе добијају одломке из песама Стари Вујадин, Старина Новак, Кнез Богосав,Старина Новак и Дели Радивоје, Бајо Пивљанин, Бег Љубојевић.

225





ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Изражајно их читају и препознају из којих су песама одломци.

Тумачење песама према истраживачким задацима датим на претходном часу. У тумачењу се служе белешкама из Дневника прочитаних књига.Општи задаци: − тема, тематска целина; мотиви,− ликови сликани кроз поступке, карактерне особине јунака,− особине које красе хајдуке („кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати“),− стилска изражајност народног језика на примерима из песама− вође група – представници износе ставове, мишљења и закључке донесене у оквиру групе, а у складу са општим планом тумачења текста.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Читање одломака из песама забележених у Дневнике прочитаних књига.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Научити напамет одломке из одабраних песама


226

86. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Комуникативна функција предикатских реченицаТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за уочавање комуникативних функција предикатских реченица.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и богатити језичку културу ученика – говорну и писану.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања и комуникација. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицуCJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (независних и зависних предикатских реченица)CJ .2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (независних предикатских реченица)

НАСТАВНА МЕТОДА: текстовна, дијалошка, монолошкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, Радна свеска


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: На одломку који се налази у Уџбенику уочавати врсте реченица према говорној улози.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Реченица је најмања комуникативна јединица.

Реченицама се у комуникацији најчешће казују обавештења, питања, осећања и жеље. Све реченице се према циљу или улози коју им говорник намењује деле у пет врста:

1) обавештајне (изјавне реченице),2) упитне реченице,

227


3) заповедне реченице,4) узвичне реченице,5) жељне реченице

Обележја наведених врста реченица.Самостални рад у Уџбенку.

Из одломка преписати по три реченице за сваку врсту уз по два самостална примера.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Урадити 29. вежбање у Радној свесци.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Научити обрађено градиво


228

87. и 88. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Иво Сенковић и ага од Рибника, народна песмаТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознавање ученика са још једним видом отпора турском завојевачу. Оспособљавање ученика за тумачење мотива, ликова композиције народне епске песме; сазнање високих уметничких вредности народне поезије.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Слобода, достојанство и љубав највише су животне вредности. Треба их чувати и неговати.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицање и развијање стваралачког маштања.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевностCJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монологCJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ .2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаностCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само делоCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже

НАСТАВНА МЕТОДА: текстовна, дијалошка НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, индивидуални НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Звучна читанка III б, касетофон



229





Поновити о хајдуцима. Објаснити ко су били ускоци. Сличност и разлике. Заштитници поробљеног народа, браниоци мора и Далмације. Ускакали су на Турску територију. Сењски и которски ускоци – Стојан Јанковић и Илија Смиљанић (Которски), а Сењанин Иво, Сењанин Тадија, Комнен Барјактар и други Сењски. Тематски круг пева о њиховом јунаштву и отпору непријатељу. Песму Иво Сенковић и ага од Рибника Вук је забележио од слепе Живане, најдаровитије жене народног певача

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: – Слушање песме са Звучне читанке 3б ради употпуњавања доживљаја, јер су песму били дужни да прочитају за овај час.

− Разговор о доживљајима ученика, посебно утисцима које је на њих оставио Иво Сенковић. − Тумачење песме.Припрема је остварена према задацима аутора Читанке, те након провере доживљаја одређујемо тематски слој и фабуларни ток

песме:− писмо из Рибника – позив на двобој;− разговор између оца и сина – Иво одлучује да замени оца; − борба између Иве и аге;−догађај са пашиним синовима (епизода);−повратак кући – драматични сукоб са оцем.

Ученици свакако уочавају да је главни догађај тема назначена у наслову – борба Иве Сенковића и аге.Објаснити појам експозиције и мотивације о чему су ученици већ прочитали испод песме и служећи се доминантним мотивима и

питањима која су ученици проучили код куће; тумачити песму. − Ја ћу бабо на мејдан изићи− Пођи, сине, пошао у добри час!− Цикну ага како змија љута− Ал’ је Иво дете неразумно− Од жалости јунак и не чује

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Образложити најважније поруке песме. Какви су међуљудски односи и животне вредности важне за песму?

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:На основу теза испод текста које смо тумачили, писмено опиши Иву, Ђурђа и Дората(коња). Подсетити ученике да се припреме

за тумачење песме Ропство Јанковић Стојана и Сењанин Тадија.

230


89. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Народне епске песме тематског круга о ускоцимаТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са тематским кругом песама о ускоцима; мотивима, стилским изражајним средствима(алегорија), а пре свега са традиционалном храброшћу наших људи.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијање читалачке и истраживачке радозналости ученика. Неговање карактерних и вољних особина. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисање ученика за читање, доживљавање и тумачење народног епског стваралаштва.

231

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевностCJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монологCJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ .2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаностCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само делоCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже

НАСТАВНА МЕТОДА: текстовна, самосталног истаживачког рада, дијалошка НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, групни, индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: народне епске песме, Читанка, Радна свеска


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Припремни задаци дате на часу обраде песме Иво Сенковић и ага од Рибника вођама група

Прва група Ропство Јанковић СтојанаДруга група Сењанин ТадијаТрећа група – избор мотива у песмама о Илији Смиљанићу и Сењанин Иви.

Четврта група – теме, идеје, ликови (општи осврт на песме овог тематског круга)ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Прва групаГлавни мотив – интернационални.Муж на свадби своје жене.Догађаји у песми само су повод за исказивање емоција.Епско у песми (догађаји): лирско у песми (осећање).

232





Бекство из ропства: чежња за породицом.„Нађе мајку у свом винограду“ мајчин бол и јадиковка

Стојан гневан пред сватовима. __________________________________________„Досети се љуба Стојанова“ __________________________________________„Кад зачула сеја Стојанова:“ __________________________________________Долазак мајке __________________________________________И не кукај, моја стара мајко __________________________________________

− Тумачење алегоријских слика „Вила гњездо тица ластавица“.Закључивање да је алегорија – метафора проширена на песничку слику или дело у целости.Стојан – епски јунак – карактерне особине кроз поступке уочити и забележити.

Казивање напамет научене алегоријске слике. Друга групаГлавни мотив − интернационални; муж на свадби своје жене.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Прочитати песме.



233

90. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језичка култура: Анализа ДЗ: „Лик народног јунака средњег века“ ТИП ЧАСА: писмено изражавањеОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за правилно доживљено и уверљиво изражавање.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати језичко осећање и поетско и стилско изражавање ученика. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богаћење речника и развијање језичке културе. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.8. примењује правописну норму (интерпункција у сложеној реченици) у једноставним примеримаCJ .2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева CJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму

НАСТАВНА МЕТОДА: самосталних писаних радова ученика и дијалошкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални и фронталниНАСТАВНА СРЕДСТВА: свеске за домаћи задатак и радови ученика



ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Читање домаћих задатака.Вредновање:− композиције задатка,− стила,− језика,− писмености.

234






91. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Хајдук Станко, Јанко ВеселиновићТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознавање ученика са начином живота српске патријархалне заједнице на почетку 19. века. Стицање нових знања о обичајним, традиционалним вредностима нашег народа у корелацији са епском народном песмом. Композиција романа, тематика, ликови, поруке. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Формирање позитивних моралних ставова; разликовање правде од неправде, истине од лажи, искрености од пакости и љубоморе; веровање у правду и трагање за истином. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицање истраживања радозналости ученика, развијање способности да сами сагледавају и коментаришу ситуације у роману, да их повезују са ситуацијама из живота. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног

235

CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“;читање „с оловком у руци“; читање ради уживања*СJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ .3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст CJ .3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ .3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, излагања, самосталних писмених радова ученикаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, групни, индивидуални НАСТАВНА СРЕДСТВА: Хајдук Станко, Јанко Веселиновић, Дневник прочитаних књига


Ученици су имали задатак да групним обликом рада напишу реферате према датим задацима, које ће на овом часу читати и поткрепљивати одломцима из Дневника прочитаних књига1. група: Живот и рад Јанка Веселиновића. Епоха реализма.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:2. група: Композиција романа / Етапе у развоју радње:УВОД Слика Мачве с почетка 19. века

236







Начин живота и обичајиСлога двеју породица − Алексића и Миражџића

ЗАПЛЕТ Јарани. Љубав према истој девојци. Мрачни планови Крушке и Маринка.

КУЛМИНАЦИЈА Сеоско посело. НадметањеЛазар пуца у Станка.

РАСПЛЕТ СплеткаСтанко одлази у хајдуке

ЕПИЛОГ Стање у селу

3. група: Ликови у романуСтанко − црномањаст, безазлен, лако прашта, благ, спретан, снажан, заљубљен у Јелицу - стидљив, опијен милином, жељом да се

повери некоме, збуњен − несвесан узрока Лазареве мржње, затечен, разочаран, осветник, повређен, обрукан, разјарен, жељан правде.Лазар − риђ, напрасит, ником не прашта, пргав, заљубљен у Јелицу, почетна завист, блага љубомора, спремност да се бори за

Јелицу, освета, бес, ускипела љубомора, помрачење свести, страх, самоћа, осећај одбачености, није човек него звер!

Јелица − гром девојка, јуначка лепота, вредна, умешна, стидљива.Крушка − необични Турчин, претвара се, подмукао.Маринко − лењ, скитница, мимо света, покварен, препреден.Хајдуци − поштени, правдољубиви, одани, поштују обичаје.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Читање занимљивих одломака из Дневника прочитаних књига.



237

92. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Комуникативне реченице састављене од две и више напоредних предикатских реченицаТИП ЧАСА: обнављање и проширивање знањаОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити, утврдити и проширити знања стечена у претходном разреду о комуникативним напоредносложеним реченицамаВАСПИТНИ ЦИЉ: На тексту развијати језичко осећање за реченицу, неговати стил изражавања и богатити лексику. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања; корелација језика и књижевностиОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицуCJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (независних предикатских реченица) CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (независних предикатских реченица)

НАСТАВНА МЕТОДА: текстовна, дијалошка, самосталних радова ученика НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, текст Панорама, Иво Андрић


238

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Разговором проверити да ли су прочитали одломак из приповетке. Поновити комуникативне функције реченица.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: − Ученици читају текст.

− Уочавају и обележавају комуникативне реченице састављене од две или више предикатских – напоредносложене.− На неколико примера из текста поновити и зависносложене реченице обрађене у шестом разреду. − Посебан акценат ставити на предикат – глагол у личном глаголском облику; именски предикат (предикатив) и сложени

глаголски предикат. − Колико глагола у личном глаголском облику, толико је и предикатских реченица.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Обележити делове текста на којима ће код куће увежбавати комуникативне реченице.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Вежбати на обележеном тексту.

АНАЛИЗА ЧАСА:93. и 94. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Кањош Мацедоновић, С. М. ЉубишаТИП ЧАСА: обрада новог градива / утврђивањеОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознавање стваралачке личности С. М. Љубише; доживљавање и сазнавање главних уметничких чиниоца у приповеци; тематика; сиже; наратори; ликови − Кањош, дужд, Фурлан; универзалне поруке, њихово уметничко стварање и преношење.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицање и развијање естетских, моралних и социјалних осећања, родољубља и човекољубља.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена стечених знања и умења; подстицање на нова проучавања, доживљавања и сазнања. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту:

239


НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, монолошка и текстовнаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и групни НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка (текст), приповетка у целости


О Стефану Митрову Љубиши. Рођен у Будви. Самоук, учи стране језике, чита италијанске писце и занима се за народни језик и књижевност.

Ова приповетка је антологијска, објављена у збирци Приповјести црногорске и приморске. У Читанци је завршни део приповетке.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:− Локализација одломка.

240







− Кањоша су племенски прваци из Паштровића послали у Млетке (Венеција) да њиховом дужду буде заменик (заточник) на мегдану са одметником Фурланом.

− Кањош се скоро вратио из Млетака и упознао је Паштровчане са невољама и понижењима која је тамо доживео. − Млечани (Латини) су старе варалице, лицемери и кукавице.

− У првом делу приповетке дат је Кањошев психолошки портрет. (ПРОЧИТАТИ − човек ниска струка, али жив и ћеперан, да би се на игли вртио… Ах, леле да бејах височији!) * Слушање звучног записа приповетке.

* Доживљеност одломка, разговор; мање познате речи тумачити током анализе текста.

ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАЦИ (према онима датим у Радној свесци)

− Кањош добро познаје нарав и пороке Млечана. Зашто онда пристаје да их, као дуждов заточник, штити и спасава? Колико су његова одлука и подвиг знак племенске солидарности и одговорности, а колико су показатељ личног истицања и самопотврђивања?

− Како Кањош реагује на заједљиву опаску високог званичника: Ми се надали да ће нам доћи бољи и виши јунак нег си ти. − Чиме Кањош надокнађује недостатак телесне висине?

− Пажљиво читај дијалог Кањоша и Фурлана. Шта они бриткошћу и тоном желе да постигну? Којим триком је Кањош посебно уплашио Фурлана? Ко је победник у вербалном мегдану? Шта то и зашто Фурлан почиње да говори мирним тоном?

− Како тече двобој мачевима? Којим лукавством је Кањош надокнадио недостатак своје телесне висине?− Сети се двобоја речима у песми Иво Сенковић и ага од Рибника и упореди га са овим у причи о Кањошу. − Прочитај поново монолог у коме Кањош са кајањем признаје да ризикује живот за страшиве и надуте ниткове?

− По чему је Фурлан препознао да пред собом има правог и часног јунака? − Шта он Кањошу искрено казује? У шта покушава да га убеди? Има ли истине у Фурлановим речима? (Да. Фурлан је добио име

по свом завичају Фурландији, која је, као и Паштровићи, била у поданичком положају према Венецији.)− Има ли разлога да се зажали што је Фурлан свој бунт и дрскост платио животом? − Чиме дужд и његови званичници покушавају да награде Кањоша?− Како је Кањош поступио кад су му нудили да узме из шкриње дукате који припадају цркви Светога Марка? Шта је рекао?

Наведи што више људских и духовних вредности и заслуга које се не могу материјално мерити и награђивати. − Зашто Кањош одбија да се ожени дуждовом кћери?

− За коју часну награду се Кањош изборио? Колико је трајало то обећање? Да ли се та подлост могла и раније предвидети?

241

− Објасни значење пословице којом се приповетка завршава - Како су чинили, тако су и завршили. (прошли).

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Стил и језик. Преписати сликовите и фигуративне речи из одломка.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Урадити 54. вежбање у Радној свесци. Пронаћи изреке и пословице сличног значења као у одломку и забележити у Дневник

прочитаних књига.


242

95. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Научнопопуларни текст: Природне лепоте и културноисторијски споменици Србије (избор) ТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са лепотама Србије и неким културноисторијским споменицима – Бранковина, Ђавоља варош.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Упознавање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета. Развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијање и неговање опште културе ученика. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

НАСТАВНА МЕТОДА: дијалошка, демонстрације, монолошка НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: групни и фронтални НАСТАВНА СРЕДСТВА: радови група у POWER POINT презентацији


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Проверити припремљеност група

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: 1. група − Бранковина – родно место Десанке Максимовић, Проте Матеје Ненадовића, Љубомира Ненадовића, Црква Светих

Арханђела – задужбина Проте Матеје Ненадовића, Десанкина школа, (записи, поезија).2. група – Ђавоља варош код Куршумлије – светско чудо природе; легенде о Ђавољој вароши.3. група – Фрушка гора; фрушкогорски манастири; Фрушка гора инспирација многим великанима српске поезије ( Бранко

Радичевић, Јован Јовановић Змај, Милица Стојадиновић Српкиња, Вук Караџић, Доситеј Обрадовић, Карађорђе, Филип Вишњић боравили су у фрушкогорским манастирима.

244

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Прочитати занимљивости о другим знаменитостима по избору ученика.



96. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Јабука на друму, Вељко ПетровићТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за самостално тумачење приповетке − есеја; уочавање карактерних особина јабуке, персонификованих дескриптивних слика духовних црта јабуке − трпељиве и кротке. Проширивање знања о Вељку Петровићу и његовом стваралаштву.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати ученике на уочавање карактерних особина људи − оних безобзирних, обесних, себичних и грамзивих и оних − трпељивих, са уоченим разумом и стидом, племенитим, који животне недаће стоички подносе.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богатити ученичка знања о људима, виђена очима приповедача, уметника и повезивати их са стварношћу, уочавајући такве људе у непосредној околини. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“;читање „с оловком у руци“; читање ради уживања*СJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)

245



CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ .3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст CJ .3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ .3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, текстовна, самосталног истраживачког рада ученикаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА:Подсетити ученике на обрађену песму Ратар, В. Петровића (6. р. )

Казивање одломака песме. О песнику и приповедачу Вељку Петровићу − предзнања проширити.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Изражајно читање текста

Подстицање ученика да искажу своје импресије о тексту и тако се лакше укључе у анализу садржаја. Тумачење текста − аналитичко-синтетичким приступом, помоћу истраживачких задатака. Непознате речи и појмове тумачити уз

текст. На плану текста уочавају се три шире тематске слике. 1. Она је постала непозивана, неплаћена службеница, немољена дароватељка свим намерницама. − Пажљиво прочитај опис јабуке и пронађи појединости које сведоче о њеном дугом служењу свима. − Чију судбину приповедач види у њеном служењу свакоме и одолевању безобзирнима и насртљивима?− Зашто је наглашена њена усамљеност? − Шта јој је помогло да удвостручи своје животне снаге?

246





2. И птице су уздржљивије од људи.− Како се пролазници односе према јабуци? − Зашто приповедач тврди да су и птице уздржљивије од људи?

− Каква осећања приповедач гаји према јабуци?− Тумачи коментаре аутора који се односе на страдања и постојаност старе јабуке?

3. Она подноси, ето, годинама њихове озледе. − Да ли си схватио/ла на кога личи стара јабука? − Шта мислиш о урођеном разуму и стиду старе јабуке? Зашто крије своју сузу?

− Којим људима је по томе слична? Представи духовни портрет трпељивог и кротког човека.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Прочитати песму Људи сјенке, Александра Ивановића и употпунити тумачење приповетке.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Како се сади и гаји јабука? Припремити се за час техничког и сугестивног описивања.


97. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК

247

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језичка култура: Препричавање текста са променом граматичког лицаТИП ЧАСА: обнављање и утврђивањеОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за приповедање у првом лицу према самостално сачињеном плану – ЈА – форма излагања.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Будити маштовитост, креативност; неговати сликовитост у изражавању.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена у самосталном сваралаштву ученика.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)СJ.1.2.5. свој језик прилагођава медијуму изражавања* (говору, односно писању), темиCJ.1.2.8. примењује правописну норму (интерпункција у сложеној реченици) у једноставним примеримаCJ .2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева CJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, самосталних писаних радова ученикаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуални НАСТАВНА СРЕДСТВА:Читанка, писани радови ученика


На претходном часу, текст је тумачен. Подсетити ученике на неутрално лице у приповедању − доживљајни приповедач. Лирски јунак – јабука. На њу писац преноси своје мисли и осећања – лирски субјекат. Персонифицирао је, оживео. Приповедањем у првом лицу постиже се сликовитост, искреност, осећајност и уверљивост казивања.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Самостална израда задатака према следећим упутствима.− Направи план за препричавање приповетке Јабука на друму, Вељка Петровића у првом лицу.

248


− Стави се у улогу јабуке и говори о себи, појавама које си доживео, видео, осетио, о размишљањима и расположењима која су те опседала у непријатељском свету безобзирних људи.

− Буди наратор и користи ЈА – форму излагања. Маштовито, критично, доживљено пиши о себи, самоћи, даровању и уздарјима људи.

− Шта нам јабука дарује? Шта за узврат тражи од нас? Шта нам поручује?− Догађаје представи из свог угла, говори о јабуци у првом лицу, искрено и субјективно (лично) – наслов може бити: „Ја сам

јабука“.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Читање писаних радова ученика.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: Чланови литерарне секције могу написати сличне радове.


249

98. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ: НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Стара породична кућа, Павле УгриновТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за тумачење дескриптивног текста; продубљивање појмова; екстеријер и ентеријер.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати и развијати љубав према породичном огњишту, завичају и његовим лепотама. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученике за описивање екстеријера и ентеријера.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“;читање „с оловком у руци“; читање ради уживања*СJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ .3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст CJ .3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ .3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, самосталног истраживачког рада и дијалошкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, слика / екстеријер / ентеријер


О писцу: Василије Поповић је право име Павла Угринова. (1926 −2007 ), песник, прозни и драмски писац.

250





ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:− Изражајно читање текста.− Импресије ученика везане за екстеријер, ентеријер и стару крушку.− Тумачење текста.

На плану текста уочавају се три целине − спољашњи изглед куће, унутрашњи изглед и стара крушка у дворишту. − Чиме је писац могао бити подстакнут да опише стару породичну кућу?− Којем делу описа је посветио највише пажње?

− Одакле посматра кућу и шта прво уноси у опис? (Са улице су се видела три мала прозора…) Која се појединост и чиме, највише истиче на овом плану?

− Ступамо под надстрешницу, па у унутрашњост куће. Наведи распоред просторија у кући. − Опиши изглед собе до улице. Са којом просторијом је она у контрасту и по чему? − Како писац описује гостинску собу? Пронађи градацијски изложена поређења и покажи њихову изражајност. Објасни значење

синтагме сва некако девојачка? − У овом опису нема људи. Ипак, која је просторија чинила средиште живота у кући? − Три пута си с писцем погледао кроз прозор. Шта си сваки пут видео? Како се са општим изгледом старе куће слаже стара пушка?

Пронађи шта је она све представљала за птице, а за шта за укућане у доба зрења?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Поновити појам екстеријера и ентеријера.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Написати домаћи задатак „Моја стара породична кућа“.


251

99. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језичка култура: Анализа ДЗ: „Лик народног јунака средњег века“ ТИП ЧАСА: писмено изражавањеОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за правилно доживљено и уверљиво изражавање.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати језичко осећање и поетско и стилско изражавање ученика. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богаћење речника и развијање језичке културе. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.8. примењује правописну норму (интерпункција у сложеној реченици) у једноставним примеримаCJ .2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева CJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну нормуНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: самосталних писаних радова ученика и дијалошкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални и фронталниНАСТАВНА СРЕДСТВА: свеске за домаћи задатак и радови ученика


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Проверити да ли су сви написали домаћи задатак.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Читање домаћих задатака. Вредновање:

− композиције задатка,− стила, − језика, − писмености.


252





ЧАС: 100ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Правопис: Писање црте и заграде ТИП ЧАСА: обрада и утврђивањеОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознавање ученика са правописном нормом о употреби црте; разликовање од цртице; употреба заграде и скраћеница у набрајању. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике за стицање основних правописних знања о интерпункцији.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена у писаној комуникацији.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примеримаCJ.1.2.7. зна да се служи ПравописомCJ .2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна и дијалошкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, Правопис, шк. издање

253




УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Подсетити ученике на то да интерпункцијски знаци служе да се јасније пренесе мисао изражена реченицом. Употребљавају се за

обележавање разних смисаоних и граматичких односа међу речима и међу реченицама. Такви знаци који се односе само на реченицу и њене чланове јесу реченични знаци или знаци интерпункције.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Говорићемо на овом часу о употреби црте и заграде. ПРИМЕРИ:Коња водим – пешке одим,Воду газим - жедан идем,Леба носим – гладан идем,Чизме носим − бос ти одим! Народна песма

Цртом се обележавају паузе који су знатно дуже од оних које се обележавају запетом. Употребљава се када се жели истаћи неочекиваност или супротност садржаја неког реченичног члана према осталом делу реченице или пак супротност садржаја једне реченице према садржају осталих реченица у сложеној реченици:

ПРИМЕРИ:− Своја кућица – своја слободица,

− Какав отац – такав син. − Отето – проклето. − Колико пара – толико музике.

Дакле, црта се ставља и између значењски једнаких и симетричних делова реченица или самих реченица између којих нема везника или енклитичког облика глагола ЈЕСАМ/БИТИ. Црта замењује наводнике при обележавању управног говора:− Не дајте, људи, нагрди вола! – узвикну преплашено кнез. Јаблан, Петар Кочић

Заградом се увек означава део текста који је додатно обавештење или какав успутни коментар.

254

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Из Правописа, шк. издање преписати примере и допунити обрађено градиво.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: Поновити из Правописа и остала интерпункцијска правила.


101. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Трећи школски писмени задатакТИП ЧАСА: обрада ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати смисао и способност за правилно и уверљиво писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати културу писменог изражавања ученика.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Провера усвојености писменог изражавања; израда Трећег школског писменог задатка.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.8. примењује правописну норму (интерпункција у сложеној реченици) у једноставним примеримаCJ .2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева

255


CJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну нормуНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: метода писаних радоваНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални и фронтални НАСТАВНА СРЕДСТВА: вежбанке за писмене задатке


Припремне радње: обрађени текстови, ДЗ, одељак, композиција задатка; правописна вежбања обављена на претходним часовима у континуитету

Поделити свеске за писмене задатке и подсетити ученике на техничку страну израде задатка.Исписати теме на табли и објаснити.Теме су усклађене са кругом материје која је обрађивана.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Теме: 1. Лик Кањоша Мацедоновића, заточника млетачког дужда2. Мени јесте без крила мојега

као брату једном без другога

Израда писменг задатка.




102. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК

256

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Предикатске реченице у напоредном саставном односу, укључујући и закључниТИП ЧАСА: обрада новог градива ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проширити знања о врстама напоредних односа са реченичних чланова на предикатске реченице. Основна обележја саставних и закључних односа и њихове сличности и разлике. Везници као посебна обележја односа.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати способност уочавања и закључивања корелације садржаја ради лакшег усвајања нових садржаја.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богатити и развијати језичко осећање и језичку културу уопште.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицуCJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (независних и зависних предикатских реченица)CJ .2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (независних предикатских реченица)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, текстовна, монолошка НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, наставни листићи, Радна свеска


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Н Н О О З Јеленко само слегне раменима, | па зајми рало и волове,| те оде на њиву| да узоре Миони колико јој треба за усев.

Анализом наведене реченице поновити појам комуникативне и предикатске реченице; напоредносложене и зависносложене реченице; врсте напоредних односа међу реченичним члановима (рало и волове).

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Након поновљених обрађених садржаја на језичком предлошку уочавати предикатске реченице, међусобни однос међу њима,

врсту напоредно саставног односа и обележја – истосмерност и везнике. Језички предложак на наставном листићу.

Уми се харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каковом дому, окретоше се сунчевом рађању, те се помолише БогуПо молитви један хајдук принесе чутуру харамбаши. Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље.

257


Станко је стао уз један храст и посматрати све то.

Закључити и забележити:Напоредносложене реченице које у себи обједињују више независних предикатских реченица чије су радње истога смера називају

се саставне реченице. Повезују се везницима: И, ПА, ТЕ, НИ, НИТИСетимо се народних лирских песама у којима су употребљени везници НИТИ И НИ! (НИТ' САМ ЛУДА, НИТ' ОДВИШЕ МУДРА. . . )Погледајмо следеће примере!

Разумео сам све о саставним реченицама, дакле/стога/према томе/зато лако ћу урадити сва вежбања. Другом саставном реченицом даје се закључак који се изводи из садржаја прве саставне. Узрочни прилог или израз са закључним значењем (СТОГА, ЗАТО, ДАКЛЕ, ПРЕМА ТОМЕ, СИГУРНО. . . ) појачавају саставно

значење закључивања. Реченице са закључним значењем само су подврсте саставних реченица, јер се оне могу уводити правим саставним везником, а могу и без везника. Разумео сам све о саставним реченица, (па, те) лако ћу урадити сва вежбања.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Самостално саставити пет комуникативних реченица састављених од предикатских саставних уз употребу научених везника и три примера закључних односа као подврста саставних.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: Урадити вежбања у Уџбенику и Радној свесци.


103. и 104. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа Трећег школског писменог задатка − писање побољшане верзије

258

ТИП ЧАСА: утврђивањеОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Отклонити елементарне правописне, језичке и стилске грешке.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати културу писменог изражавања.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Вежбањем у континуитету постићи што виши степен писмености.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.8. примењује правописну норму (интерпункција у сложеној реченици) у једноставним примеримаCJ .2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева CJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну нормУНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка и демонстрацијеНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални и фронтални НАСТАВНА СРЕДСТВА: писмени радови ученика, припремљени задаци


Општи утисци о писменом задатку; карактеристике.


(површност у обради теме, несклад у композицији…)Забележене конкретне похвале и примедбе.Правописне и језичке грешке.Прочитати два-три добра задатка као узор за писање побољшане верзије и истовремено похвалити и стимулисати ученике који су

веома писмени.

*** 2. часПисање побољшане верзије .Обавезно инсистирати да исправка не буде формалистичка. Посебну пажњу посветити ученицима који се теже писмено изражавају.

259


ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Прочитати бар један пример „оригинала“ и побољшану верзију истог писменог задатка.

Ученици преписују грешке из својих задатака



260

105. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Раставни односи међу независним предикатским реченицамаТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за уочавање раставних односа предикатских реченица у комуникативној, проширивањем ове врсте односа међу реченичним члановима.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати поступност и систематичност у усвајању садржаја из синтаксе.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања у говорној и писаној култури изражавања.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицуCJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (независних и зависних предикатских реченица)CJ .2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (независних предикатских реченица)НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, текстовна, монолошкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, наставни листић, Радна свеска


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Анализирати урађене задатке у Радној свесци и Уџбенику о саставним и закључним односима и тако поновити и утврдити

обрађене садржаје са претходног часа.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Језички предложак – полазни текст Или грми, | ил´ се земља тресе? | }три предикатске реченице у напоредном раставном односуИли бије море о брегове?Нити грми, нит´ се земља тресеНити бије море о брегове. . . } три предикатске реченице у напоредном раставном односуБило да одем на море | било да одем на планину, | биће ми лепо.

261


Идем сам на утакмицу | или са друштвом у биоскоп. Закључити и забележити:

Напоредносложене реченице у којима се предикатским реченицама исказују две или више могућих радњи, од којих се само једна може вршити у одређено време, називају се раставне реченице. Везници раставних реченица су: или, било да.

Сложене реченице са везником било да морају имати најмање три предикатске реченице. Запетом се одвајају само онда када се између њих осећа и значење супротности (Или узми или остави, или учи или нам не

сметај!).

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Самостално саставити четири примера за раставне и по два примера за саставне и закључне реченице.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: Урадити вежбања у Ууџбенику и Радној свесци.


262

ЧАС: 106ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Небо, Стеван РаичковићТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за тумачење рефлексивне песме, значења кључних симбола: небо и круг, плаво и птица (голуб); појам симбола као изражајног средства; елементи песничког облика − строфа, стих, рима, ритам.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати ученике на размишљање, маштање, откривање значења симбола.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике за читање поезије С. Раичковића. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела са именима аутора тих дела СJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драмуCJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотиве...CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких делаCJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ ; читање ради уживања*CJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, м етафора, контраст) CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ .3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, самосталног истраживачког рада ученика НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуални НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка и Песме С. Раичковића


Игра асоцијација. На шта помислите кад чујете речи : сунце, земља, небо. . . Сигурно ће за небо бити и асоцијације: висина, бескрај, слобода, сунце, звезде…


263





Изражајно казивање песме (наставак).Први утисци; мотиви, слике, асоцијације... Шта је тамо у тој дубини плавој и без руба ?

Да ли само празнина или се ипак нешто налази у том безграничном простору?Шта песника привлачи тим високим плавим пространствима? За чим он тако страсно трага и жуди?

Прочитајте песму у себи, доживљено, маштајући и жудећи.

Интерпретација песме

Песма је кратка, 38 речи, од којих је 18 једносложних. Пошто се поезија пише речима, како рече Маларме, француски песник, издвојимо речи које означавају да нешто постоји у стварности: − именице: небо, (у) дубини, (без) руба, голуба, боје, (по) кругу, очи; − придеви: плавој, плаве, плавом, вртоглавом;

− прилози: давно, изнад (предлог у прилошкој функцији), горе, још;− глаголи: тражио сам, дигло се, нестало је, тражити, изгубио− остало су помоћне речи.

− Како је то песник направио песму?− Читај песму поново и уочавај мотиве. небо − плавет, круг голуб човек, песник − очи

Песник позива на маштање и размишљање. Прати песника Прати песника на његовом по плавим просторима. Забележити асоцијације (речи и мисли) на речи: небо, голуб, плавет, круг.

Стихови : Ал све што се изнад дигло − нестало је − значе високе циљеве, идеале, који се не могу досегнути. Образложи! Забележи поруке .в мисли које се намећу при читању последње строфе. Објасни значење и изражајност речи очи изгубио. Голуб је весник мира, слоге. Шта је песнику донео? Докле је песник решен да

иде у своме тражењу? Наведи стихове који то потврђују. Шта би за тебе голуб све могао значити?Како називамо људе обузете тежњом за идеалима? Шта можеш рећи о идеалима и њиховим остварењима? (машта, лепота,

доброта, потпуна преданост, нема одустајања …)Појам симбола − материјална ознака неког појма.Строфа, стих, рима, ритам.

264

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Стваралачки одговор на песму: Написати састав/песму на тему: Ходом небом −- једну птицу пратим.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Довршити започети састав/песму.


107. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Предикатске реченице у напоредном супротном односу укључујући и искључниТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проширивање знања о врстама напоредних односа међу предикатским реченицама уочавањем супротних и искључних и њихових обележја.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати поступност у усвајању нових садржаја и стилску изражајност супротних и искључних односа у предикатској реченици.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати језичку културу ученика, посебно стилску функцију супротних односа.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицуCJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (независних и зависних предикатских реченица)CJ .2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима

265


CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (независних предикатских реченица)НАСТАВНE МЕТОДE: дијалошка, текстуална, монолошкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, наставни листи, Радна свеска


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Анализом урађених вежби у Уџбенику и Радној свесци проверити усвојеност претходних садржаја о напоредним односима међу предикатским реченицама.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Као језички предложак – полазни текст, узети пример из Уџбеника (одломак из приповетке Увела ружа, Б. Станковића).

Лако као срна. . .

Разговор о садржају одломка и уочавање супротности. Стилска изражајност супротних реченица. Издвојити једну напоредносложену реченицу са супротном предикатском. Пример:

− Твоја мајка иђаше једнако у сељачком оделу, | али |(а). Тебе кићаше | и гиздаше као најбогатију. − У пословицама присутна супротност:Није сиромах ко мало има, | већ ко много жели. Боље да претиче, него да не дотиче. Закључити и забележити:

Напоредносложене реченице у којима је садржај друге напореднопредикатске реченице супротан садржају прве предикатске реченице називају се супротне реченице. Везници су: а, али, него, већ, но. Увек се одвајају запетом. Погледајмо следеће примере!− Градиво из граматике савладао сам добро, | само су ми глаголски облици правили мало проблема. − Он је увек долазио на време, | једино је данас закаснио.

Анализом реченица уочити да су предикати наведених предикатских реченица супротни по значењу (савладао сам – правили су проблеме, долазио је – закаснио је) па су и садржаји реченица супротни.

266

Међутим, ово је посебна врста супротности − искључно супротно значење, јер се садржајем друге реченице обележава део који се искључује из садржаја прве предикатске реченице.

Закључити и забележити:Искључно значење је подврста супротног значења, па су и све искључне реченице само подврста супротних реченица. Речи САМО и ЈЕДИНО никада нису везници, већ речице којима се наглашава искључно и супротно значење.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: На самосталним примерима ученика проверити усвојеност обрађеног градива.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Урадити вежбања у Уџбенику и Радној свесци.


108. и 109. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Мали принц, Антоан де Сент Егзипери ТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика да истраживачким задацима уочавају и издвајају доминантне мотиве, осећања, поруке и животне мудрости и тако самостално сачињавају поетски план текста и тумаче свет пишчевог дела.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати осећања љубави и лепоте; сведочити колико су оне насушно потребне човековом духу и колика је њихова моћ у преображавању и оплемењавању људске душе; подстицати ученике да узнемирено и надахнуто трагају за одгонеткама и да се у тим трагањима домогну мудрости да је Љубав врховна Лепота у човековом животу. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање пишчевих остварења и упознавање структуре дела. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

267

CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“;читање „с оловком у руци“; читање ради уживања*СJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ .3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст CJ .3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ .3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави* НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, самосталног рада ученикаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Мали принц, Антоан де Сент Егзипери


О аутору дела и његовом стваралаштву; Антоан де Сент Егзипери (1900−1944) – француски писац и авијатичар. Објавио је два романа са темама из живота авијатичара Пошта за југ и Ноћни лет. Славу је стекао романом Мали принц, алегоричној причи о животу и људима, коју одликује велика дубина и слојевитост. Мали принц је књига за велике и мале, књига о стварном свету, о човеку, његовим заблудама и греховима, о невиности у откривању најдубљих и најдрагоценијих вредности постојања, која својом сугестивношћу и поетском топлином осваја деценијама генерације младих и старих читалаца.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:− Изражајно читање одломка.− Утисци, осећања, расположења, доживљај дела.− Тумачење одломка према истраживачким задацима.

ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАЦИ

268





1. Та особа је најбољи пријатељ кога имам на свету. − Прочитај пажљиво пишчеву посвету Леону Верту. Ко је Леон Верт и какав је пишчев однос према њему? (…та одрасла особа је

најбољи пријатељ кога имам на свету…)− Које осећање је изнедрило причу о малом принцу? Коме је све писац посветио своју књигу посредством личности Леона Верта?

2. Ово је кутија. Овца коју желиш је унутра. − Пажљиво читај 1. и 2. поглавље књиге. Ко и зашто није разумео цртеже змијског цара које је цртао приповедач кад је био дете?

Како он објашњава те своје неспоразуме са одраслима? − У ком је свом животном тренутку приповедач срео, односно измислио малог принца? Зашто му је био потребан? Упореди књигу

мали принц са цртежом којим је њен главни јунак био задовољан.

3. Али, био сам сувише млад да бих умео да је волим. − Пажљиво анализирај ситуацију у којој је мали принц први пут открио приповедачу да постоји цвет који он воли и који је остао на

његовој планети. Ко и како казује причу о принцу и ружи, њеној подозривој таштини и принчевом бекству?− Шта је принц почео да схвата сада када је далеко од своје руже? Размисли шта све опроштајни разговор принца и руже казује о

љубави, надахнућима које пружа и противречјима којима мучи. − Прати искушења кроз која пролази принчева љубав према ружи до његовог сусрета са лисицом.

4. Човек само срцем добро види. − Какво је животно искуство стекао принц слушајући лисицу и припитомљавајући је?− На који је начин принц коначно и трајно схватио да је његова ружа ипак јединствена на свету? − Зашто лисица тврди да човек смо срцем добро види? Како је та мудрост потврђена принчевим искуством?

5. Ти си заувек одговоран за оно што си припитомио. − Размисли о лисичиној поруци и завету малом принцу да је он и сваки човек заувек одговоран према ономе што је припитомио. − Упореди ту лисичину поруку са приповедачевом мишљу : Треба добро чувати лампе: најмањи ветрић може их угасити. − Чиме све мали принц потврђује да је прихватио лисичин наук о трајној одговорности према онима које волима и који нас воле?− Шта је све у завршници приче о малом принцу потврдило лисичино предвиђање да човек може заплакати ако допусти да га

припитоме?

6. Најлепши и најтужнији предео на свету.

269

− Чиме све трајно искушава човека? Шта о тим искушењима посредно казује и цртеж приложен на крају књиге? Зашто је он за приповедача истовремено најлепши и најтужнији предео на свету?

− Шта ти је све прича о Малом принцу казала и наговестила о Љубави и Лепоти у човековом животу?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Прочитати најлепши део, по избиру ученика.



110. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Напоредни односи независних предикатских реченица у комуникативној реченициТИП ЧАСА: обнављање и утврђивањеОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити, утврдити и проширити основна знања из синтаксе напоредних односа предикатских реченица.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати креативност, самостално стваралаштво и навике за редовно савладавање градива ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проверити усвојеност обрађених садржаја и применљивост у самосталном стваралаштву.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицуCJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (независних предикатских реченица)CJ .2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (независних предикатских реченица)НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: самосталног ученичког рада, дијалошкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални, рад у паровима и фронталниНАСТАВНА СРЕДСТВА: наставни листићи


270


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Поновити врсте односа независних предикатских реченица у сложеној. Поделити наставне листиће.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Индивидуална израда задатака на наставном листићу.


Подвуци предикате, обележи границе предикатских реченица и одреди врсте и подврсте значењских односа међу следећим независним предикатским реченицама:

− Све сам научила, добићу одличну оцену. ______________________________________________− Или ћу играти добро кошарку или ће ме родитељи исписати из клуба. ______________________________________________− Светлана јуче није ни учила нити било шта радила. ______________________________________________− Жељко редовно тренира фудбал, али тренер неће да га стави у први тим. ______________________________________________− Милица седи, слуша музику и игра игрице на рачунару. ______________________________________________− Сви су данас спремни за час, једино Небојша није. ______________________________________________− Дуња ће уживати, било да оде на море, било да остане код куће. ______________________________________________

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Након индивидуалне израде задатака, проверити тачност и степен усвојености градива.

Ученици сами вреднују своје радове и врше исправке. У завршном делу часа бирамо пар који за пет минута састави највише напоредносложених реченица, али да буду заступљене све

три врсте и обе подврсте значењских односа.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: Вежбати врсте напоредних односа на тексту по слободном избору (Читанка).


271

111. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Ветар, Иван. В. ЛалићТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са поезијом Ивана В. Лалића уочавајући мотиве, структуру песме и њену симболику.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати језичко осећање за слободан стих, богатство лексичких значења, симболику.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисање ученика за читање и тумачење поезије Ивана В. Лалића.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела са именима аутора тих дела СJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драмуCJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотиве...CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких делаCJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, м етафора, контраст) CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ .3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовнаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, индивидуални

272





НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Књижевни разговори, 40−45 стр.


Из Књижевних разговора прочитати разговор са Иваном В. Лалићем који је приредио Слободан Радовић. Лалић − песник, критичар, есејиста и преводилац. У Читанци се налази и његова песма Византија, враћање корену српске духовности. Видим себе негде на некој линији која иде од В. Илића до Ј. Дучића, али оног из друге половине његовог стваралаштва.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Изражајно и доживљено читање песме.Утисци ученика.

o Ветар. Сва су врата на кући закључана.

o Анђели, дајте да заспим, да спим,

Да ничега злога ја не сним. Наведене су две доминантне слике песме.

− Пажљиво прати нит сећања и мисли лирског субјекта. Коме се обраћа и чега се сећа. Како се осећао слушајући ветар у дугој ноћи, док је чекао сан?

− Покушај да одгонетнеш зашто у лирском субјекту оживљавају сећања на детињство и дом, мајку. Шта је дечаку даривао топли породични круг? Ко је симбол заштитничке руке, брижности и љубави?

− Зашто су у сећање на детињство најснажније урезани: ветар, ноћ, мајка, свећа, месец, закључана врата?− Шта су знакови да је кућа за дечака била најскровитији простор?− Протумачи симболику ветра?

− Који стихови имају тон успаванке?− Како разумеш однос између ЈА и ТИ у песми?− На који начин одраслог човека и дечака повезује ветар? − Зашто је одрастао човек изгубио ону лековиту сигурност детета: Заспао си, сасвим сигуран да ћеш се сутра пробудити. − Строфе, различит број стихова.− Риме − нема, осим у дистиху: спим − сним.− Стих −слободан; омогућује да у поезију уђу ритам и мелодија живог говора.

273

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Увежбавати изражајно и доживљено читање песме.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Прочитати песму Византија која се налази у Читанци.


112. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Потера за пејзажима, Пеђа МилосављевићТИП ЧАСА: Обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за тумачење наративно- дескриптивног текста, уочавање мотива и сачињавање плана текста ради дубљег понирања у свет дела. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати самостално креативно стваралаштво ученика и развијати способност повезивања уметности/слика и књижевности.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богатити лексику ученика и неговати корелативно уочавање слика, виђено очима сликара и очима писца. Мотивисати их за сликарско стваралаштво П. Милосављевића.

274

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“;читање „с оловком у руци“; читање ради уживања*СJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуација

CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ .3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст CJ .3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ .3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави* НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, самосталног радаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуални НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, карта Југославије, Републике Србије


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Разговор о путовањима као важном елементу човекове културе. Могућност да много тога „видимо“ пружају новинарске и

уметничке репортаже са сликовитим описима непознатих предела.Пеђа Милосављевић сликар и писац објавио је збирку есеја из области уметности.

Између трубе и тишине и Београд, град на мору (огледи и записи). ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: − Читање текста – изражајно, доживљено. − Импресије након прочитаног текста.− Прочитајте текст у себи и сачините план за тумачење слика – теза.

На основу ученичких теза, уобличити план и забележити на табли:− На београдској железничкој станици− Колубара – река у којој се нико не купа

275





− Међу птицама и облацима; у зачараној долини− Светлуца чиста Дрина− Сарајево у ноћи− Пут поред Неретве− Требишњица – понорнница− Море – крај света− Дубровник – последња станица занимљивог путовања

Географски атлас је пред ученицима и они тумачећи снажне дескриптивне слике, проналазе места – прате пут сликара. Мање познати појмови протумачени су испод текста, као и занимљива питања аутора.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Сачинити синтезу утисака ученика о тексту и прочитати по њима најлепше описе.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: Утисци са једног путовања.


276

113. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Реч, синтагма, реченицаТИП ЧАСА: систематизација обрађених садржајаОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити, утврдити, систематизовати обрађене садржаје из синтаксе практичном применом – уочавањем на тексту. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати систематичност и поступност у усвајању градива.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична, функционална примена знања из језика и изражајно читање.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицуCJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (независних и зависних предикатских реченица)CJ .2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (независних предикатских реченица)НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, самосталног рада ученикаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА:Читанка, текст Ливада, у јесен


Ученици су добили задатак да текст прочитају за овај час. Кратак разговор о тексту.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: − Читање целина текста.

− Издвајање реченица за издвајање реченичних чланова исказаних речју и синтагмом.Пример: Ту на Малом пољу или на Грофовом запећку, како га још зову, остали су још само трагови њиховог боравка, утабано поље и згажене траве .

− ДВЕ ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ за место у напоредном раставном односу− Предикат – ПРОСТ, ГЛАГОЛСКИ; перфекат

277


− ТРИ СУБЈЕКТА – ИЗРАЖЕНА ИМЕНИЧКИМ СИНТАГМАМА у напоредном саставном односу− ИМЕНИЧКЕ СИНТАГМЕ: ТРАГОВИ ЊИХОВОГ БОРАВКА ГР ИМЕНИЦА ЗИ АТРИБУТИ УТАБАНО ПОЉЕ ЗИ АТРИБУТ ГИ СУБЈЕКАТ ЗГАЖЕНЕ ТРАВЕ ЗИ АТРИБУТ ГЛ. СУБЈЕКАТ

ПРИМЕРИ ЗА ВРСТУ НАПОРЕДНИХ ОДНОСА НЕЗАВИСНИХ ПРЕДИКАТСКИХ РЕЧЕНИЦА

А и ова ће ускоро нестати, подлокана кишом и затрпана земљом, | затим ће је неко време скривати снег|...

САСТАВНЕ РЕЧЕНИЦЕЖивотиње су рикале у кавезима |, само се слон вукао иза поворке, достојанствено и лењо хладећи са својим големим ушима.

ИСКЉУЧНИ ОДНОС као подврста супротног. Текст пружа могућности за утврђивање апозитива (. . . с касним пољским цвећем, модрим и жути. )


Систематизовати обновљене садржаје и забележити.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Увежбавати систематизоване садржаје на истом тексту.


278

114. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Подне, Јован ДучићТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за самостално тумачење лирске дескриптивне песме путем истраживачких задатака, уочавање појединости – појава, мотива, слика запаженим разним чулима – видом, слухом, додиром, укусом, мирисом; појам синестезије; стилска изражајност – стилска средства.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Буђење осећања за доживљеност лирског дескриптивног текста најразличитијим чулима. Богаћење лексике ученика. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијање способности уочавања међусобне условљености исказаних осећања, поетске слике песничког језика и стила. Мотивисање ученика за читање Дучићеве поезије. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела са именима аутора тих дела СJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драмуCJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотиве...CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких делаCJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, м етафора, контраст) CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ .3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, самосталног истраживањаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Песме Јована Дучића (циклус „Сенке на води“), Радна свеска, вежба 56.


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Подсетити ученике на дескриптивне песме Јована Дучића обрађене у претходна два разреда (Поље и село).

Казивање наведених песама; особености лирске и дескриптивне песме. О песнику – проширити знања.

Циклус песама Сенке на води; песме: Залазак сунца, Јабланови, Морска врба.

279





ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Песма Подне налази се у овом циклусу.

Изражајно и доживљено читање песме или слушање са Звучне читанке. Импресије ученика.

Тумачење песме према истраживачким задацима датим у Радној свесци, вежба 56, и захтевима аутора Читанке. На истраживачке задатке из Радне свеске ученици упућени на претходном часу.

Истраживачки задаци:− Запажај у песми појединости помоћу којих је песник апстрактни мотив подне учинио богатим и конкретним. − Који је то предео песник спојио са временом (подне) и простором (пејзажом)?− У које доба године је виђен и доживљен мотив подне?− Шта је све у том приморском пределу привлачно?− Које су природне појаве запажене и исказане уметничким сликама? Како оне делују: једна за другом или истовремено – једна са

другом?− Наведи стихове који показују да је читалац у средишту простора и да га окружују слике и утисци са свих страна. − Уочи и забележи појединости запажене чулом вида, слуха, додира, укуса и мириса. − Објасни јединство чула у слици „Слан и модар мирис пролетњега мора“. Синестезија.− Наведи појединости и слике које песник продужено види у својој души.− Шта показује да је цела песма душом испевана?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Симболика мотива галеба, сунца, острва, лирског субјекта. Строфа, стих, рима, ритам – уочити и објаснити.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Песму научити напамет и прочитати по избору песме из циклуса „Сенке на води“.


280

115. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језичка култура: Рецитовање обрађених песама Небо, С. аичковића. и Подне Ј. Дучића ТИП ЧАСА: усмено изражавањеОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за изражајно казивање поезије уз поштовање основних чинилаца – дикције, интонације, темпа, паузе и реченичног акцента.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Увежбавање уверљивог, природног казивања као елемента говорне културе ученика.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена правилног и лепог изражавања у свакодневној комуникацији.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна и самосталног ученичког казивањаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални и фронталниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка и Звучна читанка


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Подсетити ученике на главне мотиве песама Небо и Подне. Слушање звучних записа песама.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Изражајно казивање стихова.Праћење поштовања елемената правилног и лепог изражавања, посебно реченичног акцента.

Избор најбољих рецитатора у оквиру одељења.


281

Слушање звучних записа и исправљање грешака у казивању песама.



116. и 117. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Акценат – уочавање разлика између кратких акценатаТИП ЧАСА: обрада / утврђивањеОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за уочавање и обележавање акцената узлазне и силазне интонације- дух и кратких; правила нашег четвороакценатског система.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати правилну акцентуацију речи и реченица. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања у свакодневној култури изражавања.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.3.2. уочава разлику између књижевне и некњижевне акцентуације*CJ.1.3.3. одређује место реченичног акцента у једноставним примеримаCJ.2.3.1. одређује место акцента у речи; зна основна правила акценатске нормеCJ.3.3.1. дели реч на слогове у сложенијим случајевимаCJ.3.3.3. зна и у свом говору примењује* акценатску норму

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, монолошка, демонстрације, текстовна, самосталног ученичког радаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуални НАСТАВНА СРЕДСТВА: Акценат с лакоћом, М. Дешић, Уџбеник


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Поновити правила о акцентима српског језика.

− Последњи слог никад није акцентован.

282

− Силазни акценти могу стајати само на првом слогу вишесложних речи.− Узлазни акценти могу стајати на било ком слогу вишесложних речи, осим на последњем.

− Једносложне речи имају само силазне акценте.

Подсетити ученике на обрађене садржаје у 6. разреду – разликовање дугих акцената.Дугосилазни (СÊКО, БÂКО) имају силазну интонацију. Глас се кратко диже, спушта и слаби.

Дугоузлазни (сека, бака) имају узлазну интонацију. Глас се диже и снажи. Изговарају речи: ГЛÁВА - ГЛ А

ВУ, Р

/

У КА - РУ

КУ

КÁЗАТИ – К А

ЖЕМ, П /

И САТИ – П И

ШЕМ

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Слушање тонског записа о начину акцентовања речи (прво се одреди место акцента – акцентовани слог, онда да ли је дуг или кратак,

па тек онда узлазни/силазни).Слушање тонског записа о разликовању дугих акцената (вежбе).Слушање тонског записа о разликовању дугих и кратких акцената (Ручак је скуп за толики скуп). Уочавање интонације; вежбе у

изговору.Слушање тонског записа о разликовању кратких акцената. Уочавање карактеристика гласа при изговору.

Ако се тон и јачина осетно уздижу при изговарању наглашених вокала – КРАТКУЗЛАЗНИ (Д\

E ЧАК, С\

E СТРА)

Ако се акцентовани (наглашени) вокал изговара нагли спуштањем и слабљењем гласа – КРАТКОСИЛАЗНИ ( С\\

EСТРО, Д

\\

EЧКО)

Вежбе у изговору силазне и узлазне интонације кратких акцената. Разликовна улога акцената.Реченични акценат.Клитике – енклитике и проклитике; акценатске целине – вежбе на примерима.

283

Послеакценатска дужина – основни појмови.Графички приказ нашег четвороакценатског система.Вежбе са звучног записа Акценат са лакоћом.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Изговарати наглас речи у којима ће се видети акценатске разлике.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Урадити 20. вежбање у Радној свесци.


118. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Допунски избор: Шума и степа, Иван С. ТургењевТИП ЧАСА: Обрада новог градива

284

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за самостално доживљено тумачење текста и уочавање једноставних а ипак снажних дескриптивних слика природе. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати емоције за лепоте једноставних, а ипак снажних слика природе.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике за самостално стваралаштво у описима природе и људи.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“;читање „с оловком у руци“; читање ради уживања*СJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ .3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст CJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ .3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави* НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, самосталног истраживачког радаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални и фронталниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Основни подаци о животу и раду И. С. Тургењева: руски писац (1818 −1883); тематика приповедања и романа – живот кметова и

интелектуалаца; дела: Ловчеви записи (приповетке), роман Очеви и деца.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: − Локализација одломка приповетке.− Припремни задаци дати на претходном часу.

− Пажљиво прочитај текст са графитном оловком у руци и обележавај дескриптивне слике које су на тебе оставиле најснажнији утисак.

− Какве емоције буди слика пролећног јутра пре сванућа? Које су то појединости на које те наратор упућује? Забележи их у Дневник прочитаних књига.

285




− Шта ти нуди позна јесен у шуми? Које све лепоте дарује човеку?− Како си доживео борбу сунца и магле у летње дане у шуми? Зашто је ловци не воле?− Са приповедачем си стигао у степу – бескрајну, непрегледну. Које су појединости привукле твоју пажњу? Припреми се да их

тумачиш. − Препиши примере стилских средстава које је наратор користио у описивању.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Након тумачења текста, вежбе у читању дескриптивних слика које су ученици током припреме издвојили.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: Припремити се за рад према плану за следећи час.

АНАЛИЗА ЧАСА:119. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језичка култура: Технички и сугестивни описТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознавање ученика са карактеристикама техничког и сугестивног описа; врсте стилова, богаћење језичке културе ученика.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Уочавање разлике између описа из кога се учи и сазнаје и сугестивног који подстиче на размишљање, буди машту и осећања. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена знања у техничком и сугестивном описивању.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текстаCJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, писаних радова ученикаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, Радна свеска, самостални радови ученика


286

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: О стилу – начину изражавања, начину служења језиком у разним приликама говорења и писања. Најбољи стил је кад се са мало

речи доста казује. Врсте функционалних стилова: књижевноуметнички, научни, новинарски, разговорни, административни.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Врсте описивања: технички и сугестивни опис. Технички опис: веран, детаљан, прецизан, . Писан популарним стилом, с намером да се ученицима објасни природна појава.

Пример из Уџбеника Опрашивање и оплодњаСугестивни опис: у први план ставља емоционални однос према предмету описивања. Сугестија – утицање на човека, на његова

осећања, вољу и мишљење; духовна способност за убеђивање и надахнуће са циљем да се прихвати нека идеја и оствари замишљено дело.

Пример из Радне свеске „Село дуж језера“, одломак из прозе Растка Петровића Људи говоре – тумачити вежбање 24, везано је за овај текст, те ће га ученици индивидуално урадити, пре самосталног рада.

Самостални рад – тема по избору ученика:− технички опис − улица, грађевина, предео;− сугестивни опис − улица, грађевина, предео.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Прочитати неколико самосталних радова ученика. Коментари.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Урадити 25. вежбање о стилу.


120. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језичка култура: Анализа ДЗ: „У потери за мојим пејзажима“ ТИП ЧАСА: писмено изражавањеОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за правилно доживљено и уверљиво изражавање.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати језичко осећање и поетско и стилско изражавање ученика. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богаћење речника и развијање језичке културе. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:

287





ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Читање домаћих задатака. Вредновање:

− композиције задатка,− стила,− језика,− писмености.





288


121. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Реч, синтагма, реченицаТИП ЧАСА: систематизација обрађених садржајаОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити, утврдити, систематизовати обрађене садржаје из синтаксе практичном применом – уочавањем на тексту. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати систематичност и поступност у усвајању градива.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична, функционална примена знања из језика и изражајно читање.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицуCJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (независних и зависних предикатских реченица)CJ .2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (независних предикатских реченица)НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, самосталног рада ученикаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА:Читанка, текст Ливада, у јесен


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Ученици су добили задатак да текст прочитају за овај час. Кратак разговор о тексту.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: − Читање целина текста.

289


− Издвајање реченица за издвајање реченичних чланова исказаних речју и синтагмом.Пример: Ту на Малом пољу или на Грофовом запећку, како га још зову, остали су још само трагови њиховог боравка, утабано поље

и згажене траве .

− ДВЕ ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ за место у напоредном раставном односу− Предикат – ПРОСТ, ГЛАГОЛСКИ; перфекат− ТРИ СУБЈЕКТА – ИЗРАЖЕНА ИМЕНИЧКИМ СИНТАГМАМА у напоредном саставном односу− ИМЕНИЧКЕ СИНТАГМЕ: ТРАГОВИ ЊИХОВОГ БОРАВКА ГР ИМЕНИЦА ЗИ АТРИБУТИ УТАБАНО ПОЉЕ ЗИ АТРИБУТ ГИ СУБЈЕКАТ ЗГАЖЕНЕ ТРАВЕ ЗИ АТРИБУТ ГЛ. СУБЈЕКАТ

ПРИМЕРИ ЗА ВРСТУ НАПОРЕДНИХ ОДНОСА НАПОРЕДНИХ ПРЕДИКАТСКИХ РЕЧЕНИЦАА и ова ће ускоро нестати, подлокана кишом и затрпана земљом, | затим ће је неко време скривати снег… САСТАВНЕ РЕЧЕНИЦЕЖивотиње су рикале у кавезима |, само се слон вукао иза поворке, достојанствено и лењо хладећи са својим големим ушима. ИСКЉУЧНИ ОДНОС као подврста супротног. − Текст пружа могућности за утврђивање апозитива (. . . с касним пољским цвећем, модрим и жутим…)


Систематизовати обновљене садржаје и забележити.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Увежбавати систематизоване садржаје на истом тексту


290

122. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Кујунџија и хитропреља, народна лирска песмаТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за самостално тумачење лирске народне песме према истраживачким задацима. Уочити и објаснити функцију словенске антитезе. Мотиви посленичких песама. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати лепоту и сликовитост народног лирског стваралаштва као део народне баштинеФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике за читање и проучавање народних лирских песама. Рад и љубав основни мотиви.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност)СJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драмуCJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотиве...CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких делаCJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, м етафора, контраст) CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ .3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовнаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА:Читанка (Вук, I , 243 )


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Поновити већ обрађени одломак из књиге Живот и обичај народа српскога В. С. Караџића.

− Прело и супредак. Преља која брзо, хитро преде − хитропреља.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Изражајно читање песме.

Импресија ученика – посебно „два златна рога од јелена“ у словенској антитези као уводној слици која сугестивно омогућује закључак да су и станари ова два града посебни – радни, али да постоји нека невидљива нит која их спаја „сија крај гора зелене“ – метафора за љубав.

291





Истраживачки задаци за тумачење песме− Шта у теби подстиче песничка стварност дата словенском антитезом?− Које су привлачне визуелне особине песничке слике?

− Ко су станари чудесних градова саграђених у роговима јелена? На шта те асоцира то што су јелену рогови златни и што моћно сијају?− Шта спаја, а шта раздваја Јању и Јанка ?− Чиме је Јанко мотивисан за надмудривање са Јањом?− Шта он то жели да сазна о Јањи?− Шта му то не да мира? Зашто помиње свадбене дарове ?− На основу чега сазнајеш да је Јања мудрија од Јанка?− Како значење у Јањиној поруци имају „венци и обоци“?− Да ли је она открила прави смисао Јанкове поруке?− Објасни Јањину способност схватања Јанкове поруке?− Шта су Јања и Јанко открили о својим осећањима надмудрујући се?− Зашто је словенска антитеза уметнички знак за Јанкову и Јањину љубав ?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Закључимо. Словенска антитеза садржи питања, негацију – негативан одговор, па тек онда открива прави одговор. Функција словенске антитезе је да подстакне радозналост, напетост и ишчекивање.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:За час тумачења после посленичких народних песама у Дневнику прочитаних књига забележити мотиве и слике бар пет песама.

Једну детаљно анализирати и научити напамет по улогама.


292

123. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Посленичке народне лирске песме (избор)ТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са богатством и разноврсношћу мотива посланичких народних лирских песама обједињених у снажне поетске слике. Самостално уочавати и тумачење народног песниковог језика и сликовитост изражавања. Мотиви љубави – неодвојиви део посланичких песама. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према народном стваралаштву.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Повезивање народне поезије са сличним мотивима из свакодневног живота.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност)СJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драмуCJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотиве...CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких делаCJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, м етафора, контраст) CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ .3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, самосталних и писаних радова ученика и дијалошка. НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални и фронталниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Вукова збирка српских народних песама, Дневник прочитаних књига, Радна свеска, Звучна читанка


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Обновити основне мотиве песме Кујунџија и хитропреља. Три ученика казују песму напамет (лирски наратор Јанко, Јања). О посленичким народним лирским песмама – прате рад и певају о њему. Настале у дубокој старини.

Жетва, берба, мобе, прела са мотивима љубави – отворене или скривене, основа су посланичких лирских песама.

293





ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Примери: Јабланова моба, Наджњева се момак и девојка, Овчар и дјевојка, Кујунџија и хитропреља. Тумачење песама по избору ученика забележених у Дневик прочитаних књига према претходно датим истраживачким задацима.

Јабланова моба – Звучна читанка, трећа касета. − Слушање песме.

− Тумачење основних мотива према истраживачким задацима датим на претходном часу. Овчар и дјевојка – Читање песме по улогама. Тумачење према истраживачким задацима датим на претходном часу.

− Којим појединостима је у песми наговештен физички и духовни портрет девојке? Објасни како то она жање „златном руком и сребрним трупом“.

− Које жеље девојка исказује жељом? Шта је обећала ономе ко јој испуни жеље? − Како је овчар схватио њене жеље и обећања?− Шта ти казује чињеница да је девојка прихватила младићеву помоћ?

− Има ли међу њима неспоразума и споразума, заблуда и надмудривања ? Шта су једно о другом сазнали?− Које су битне уметничке поруке посредно садржане у песми Овчар и дјевојка?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Наджњева се момак и дјевојка. У корелацији са наставом музичке културе ученици су научили песму да певају те ће то бити

завршни део часа.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Према истраживачким задацима који се налазе у Радној свесци, вежба 50, урадити писмену анализу у свесци за школски рад.


294

124ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Научнопопуларни текст: Живот и обичаји народа српскога, Вук Стефановић КараџићТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са обичајима српског народа, посебно оним везане за рад – мобе и прела. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати народну традицију, дух и обичаје српског народа. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богатити лексику искричавим народним говором и мотивисати ученике за читање народног стваралаштва.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевностCJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“;читање „с оловком у руци“; читање ради уживања*CJ .3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна и дијалошкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка и књига Живот и обичаји народа српскога, Вук Стефановић Караџића


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: О животу и раду Вука Стефановића Караџића, са посебним акцентом на прикупљање и објављивање народних умотворина.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: − О обичајима, веровањима у Срба− Читање текстова: Моба и прело и Прело и супредак.− Тумачење текстова уз напредно објашњавање непознатих појмова.− Значај мобе и прела за ондашње услове живота и рада.

−Млади – момци и девојке; љубав – неодвојиви мотив посленичких народних лирских песама и њихово присуство и у Вуковим записима о мобама и прелу.

295


− Прочитати неке записе о обичајима по избору и указати на њихов вишеструки значај.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Систематизовати урађене садржаје о посленичким песмама

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Издвојити и у Дневник прочитаних књига забележити обичаје по избору ученика.


125. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Глаголи и глаголски облициТИП ЧАСА: систематизација градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Систематизовати знања о глаголима, глаголским облицима.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати систематичност и поступност у усвајању наставног садржаја.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије п роменљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике осим (имперфекта НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, самосталног радаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, одломак из романа Хајдук Станко


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Поновити граматичке категорије глагола.

296

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Читање одломка и уочавање глаголских облика.Глаголима одређивати вид и род – прецизно. Глаголске облике груписати на неличне и личне; времена и начине, а десетак различитих облика забележити у свеску.

Уочљив је аорист, који је грађен од глагола свршеног вида. Треба пет-шест глагола свршеног вида преобликовати у несвршене и од њих градити имперфекат, јер је то облик који се ретко

употребљава, те га ученици теже прихватају.

Пример: ПРИЂЕМ – свршени вид, аористПРИЛАЗИТИ – несвршени видПРИЛАЖАХ \ ПРИЛАЖАХУ – имперфекат

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Сачинити синтезу обновљених садржаја.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Довршити вежбања на тексту.


297

126. и 127. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Драма: Покондирена тиква, Ј. Стерија ПоповићТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за самостално интерпретирање комедије; упознавање Стеријиних комедиографских приказа војводског, занатлијског и маловарошког света из прве половине 19. века; живот и дело Ј. С. Поповића; Комедија као врста драме.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијање критичког односа према снобизму, скоројевићству, надмености, уображености, помодарству, накарадној употреби језика, изопаченостима морала и новцу као отуђујућој моћи. Подстицање наклоности према раду и радном свету. Снажење уверења да корисни рад и ваљани породични живот могу да сачувају човека од настраности. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упућивање ученика у савлађивање градива из лепе књижевности, теорије књижевности и развоја српске културе у 19. веку; поређење са позоришним извођењем. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“;читање „с оловком у руци“; читање ради уживања*СJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ .3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст CJ .3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ .3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави* НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, монолошка и текстовнаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и групни НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Радна свеска, Дневник прочитаних књига


298





УВОДНИ ДЕО ЧАСА:Ученици су током године имали задатак да прочитају комедију у целости и забележе своје утиске у Дневник прочитаних књига.

Стога ће у овом делу часа, неко говорити о Ј. С. Поповићу и његовом стваралаштву. − Први српски комедиограф. Рођен у Вршцу. Био је професор, министар просвете, оснивач Дрштва српске словесности (касније

САНУ), Народног позоришта и Народног музеја. Песник, романсијер, критичар и драмски писац − комедиограф. Комедије: Лажа и паралажа, Кир Јања (Тврдица), Родољупци и Покондирена тиква (изведена први пут 1. марта 1842. године) и данас је на репертоарима многих позоришта. Стерија је био крхке грађе, слабуњав, једна рука му је била сува. − Локализација одломка − други ученик. − Тумачење израза покондирена тиква (ученици). − Кад се тиква покондири и опанак попапучи (изрека).

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Слушање звучног записа комедије. − Како је представљено збивање у тексту; озбиљно или шаљиво; Шта ликови буде код читалаца? Шта највише засмејава?− Груписати ученике и дати им следеће истраживачке задатке.1. група! − да обележе места у тексту која показују Фемине смешне ставове.2. група! − да обележе места у тексту која показују Фемине смешне поступке.

3. група! − да обележе места у тексту која показују Фемин смешан говор (стране речи); да прате како се, у складу са развојем радње, мењају изрази којима се бивша мајсторица обраћа својој кћери.

4. група! − да испишу ремарке, дидаскалије у којима писац објашњава Фемино држање и покрете и на тај начин открива њен лик. После истраживачког читања у себи и међусобних консултација, групе ће показати Фемине смешне ставове, поступке и говор.

− Окарактеришите Евицу и Василија! Какав је пишчев однос према њима? (Евица − једноставна, природна, не заноси се модом и отменошћу као њена мајка).

− Како је обрађен Фемин лик? Шта је све комично код ње? (Неприродна су њена схватања живота и њена тежња да изађе из свог занатлијског сталежа. Тај сукоб жеља и могућности рађа смех.)

− ПОЈАМ КОМИЧНОГ − КОМЕДИЈА − драмски текст у коме се приказују смешне стране живота и људи, а драмска лица излажу смеху и порузи. То буди и критичност и позива на отклањање недостатака. Тада комедиограф постаје и сатиричар.

− И данас се Фема узима као оличење покондирености и уображености. Има ли таквих особа у вашем окружењу? Испричајте. 2. час − Сценски приказ одломка по групама.

299

− Сами одређују редитеља, глумце, сценографа, костимографа. Погледати комедију у позоришту након обраде и направити компарацију са прочитаним делом. Сличности и разлике сценског

извођења.


ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: Урадити вежбање 57 у Радној свесци.


300

128. ЧАС:ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Падежи; падежна синонимија ТИП ЧАСА: систематизација градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Систематизовати знања о падежима, њиховим значењима и функцијама; падежна синонимија. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати систематичност и поступност у усвајању наставних садржаја.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања у комуникацији.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ .2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима CJ.2.3.7. препознаје главна значења падежа у синтагми и реченициCJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријамаCJ .3.3.6. познаје главна значења падежа , уме да их објасни и зна терминологију у вези с њима НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: самосталних радова ученика и дијалошкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални и фронталниНАСТАВНА СРЕДСТВА:наставни листићи и графофолије


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Поделити наставне листиће и објаснити начин рада.

301



ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Израда задатака на наставном листићу (индивидуално).


1. Одреди падежне облике и њихова значења у подвученим именским речима:То је хаљина моје сестре. _____________________________Ваза је пала са стола. _____________________________Купи килограм шећера. _____________________________То је момак танка и висока стаса. _____________________________ Најбољима су предате значке. _____________________________Путујем баки на село. _____________________________Он веома личи на свога оца. _____________________________Уз кућу смо посадили бор. _____________________________Радо се возим бициклом. _____________________________На излет идем са својим другом. _____________________________Размишљам о успеху. _____________________________Седим у учионици. _____________________________

2. Одреди падежни облик, значење и функцију подвучених примера у реченицу. Планинари су се упутили ка планини. __________________________Планинари су провели дан на планини. _________________________Књигу сам добила од наставника. __________________________Питаћу то наставника. __________________________Дошли смо на брзину. __________________________Дошли смо у трку. ____________________________Дошли смо трком. ____________________________Обрати се родитељима. ____________________________Окачи слику на ексер. ____________________________Слика виси о ексеру. ____________________________

302

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: На графофолији су решења задатака. Анализирати их, исправљати погрешке и проверити савладаност падежа и падежне

синонимије.



129. и 130. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК

303

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Мртво море, Радоје ДомановићТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Продубљивање знања о Радоју Домановићу.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговање потребе да се читају српски писци.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Повезивање припиведних остварења са истим мотивима.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевностCJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“;читање „с оловком у руци“; читање ради уживања*СJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ .3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст CJ .3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ .3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, монолошка, самосталног рада ученикаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка и Радна свеска

304








Радоје Домановић је најбољи српски писац сатиричних приповедака. У одломку из Мртвог мора, Домановић критикује грађанско друштво, али то чини благом иронијом и са духовитим подсмехом. Али, у већини својих сатира, па чак и у овој кад се прочита у целини, Домановић је оштар и непоштедан сатиричар. Мртво море је алегорична и сатирична приповетка.

Локализација одломка.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:− Изражајно читање приповетке. − Утисци, осећања, расположења, доживљај текста.

− Тумачење приповетке према истраживачким задацима који су саставни део одломка у Читанци. ТУМАЧЕЊЕ

− Објасни синтагму Мртво море .− Тема и композиција. О чему говори ова прича? Уочи композицију текста.

− Како је реаговало Мртво море на вест да је неки млади човек објавио збирку својих песама? Како су песме оцењене? Карактеристични коментари о песмама и песнику? Зашто је песник својом књигом пробудио Мртво море из дремежа? Како је дочекан млади научник и његово стваралаштво? Зашто је Мртво море угушило и младог научника?

− Мртво море поводом изложбе слика за младог сликара закључује : То код нас не може да буде! Опиши средину у којој се све то дешава. Шта закључујеш о земљи и људима које је Домановић метафорично означио Мртвим морем?

− Пишчев став и књижевна средства: алегорија, хумор и сатира, иронија?

2. час − Облици казивања − нарација, дијалог.

− Уметничке и стилске карактеристике Домановићевог приповедања, нарочито дијалога.− Домановићев дијалог веома је жив, пун разноврсних тонова. Основни тон дају иронија и омаловажавање. Обележи и изражајно

читај делове текста који носе те тонове.


305

Рад у Радној свесци, 59. вежбање

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Научити књижевнотеоријске појмове иронија, сатира, алегорија.


306

131.ЧАСАНАЛИЗА ЧАСА:ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Чиновникова смрт, А. П. ЧеховТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са стваралаштвом А. П. Чехова и открити особености пишчевог књижевноуметничког поступка. Указати на основна обележја композиције приповетке; уочити експозицију, заплет, кулминацију и расплет као основне елементе драмског развоја радње. Издвојити битне особине приповедачког поступка; дијалошке и монолошке целине. Обрадити мотив осећања кривице, нехотичне увреде и потребе за сталним извињавањем. Објаснити појаву уљудности из страха. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати ученике у сазнању да и најобичнији, безначајни догађаји свакодневног живота могу бити носиоци драматичности и трагедије. Истаћи универзалне животне вредности које писац у делу предочава и из њих извући основне поруке и поуке − људско достојанство, поштовање човека онаквог какав јесте без обзира на друштвену функцију коју има. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати способност ученика да уоче уметничке вредности приповетке, смисао за уочавање битних детаља и односа. Подстаћи истраживачко читање и читање са вођењем бележака и покренути истраживачки дух ученика за жанр приповетке и кратке приповедне форме. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“;читање „с оловком у руци“; читање ради уживања*СJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ .3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст CJ .3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ .3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

307





НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, самосталног истраживачког рада ученика, монолошкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуални НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка и Радна свеска, приповетке А. П. Чехова

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА:О аутору новеле и његовом стваралаштву;

Чехов (1860−1904), познати руски приповедач, драмски писац, по професији лекар. Био је савременик Тургењева, Толстоја и Достојевског. Најпознатија дела: драме − Галеб, Ујка Вања, Три сестре, Вишњик, збирке приповедака…

Новела Чиновникова смрт, једна је од најранијих Чеховљевих остварења. Објавио ју је када је имао свега 23 године, 1883, под псеудонимом А. Чехонте у часопису „Иверје“.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:− Изражајно читање приповетке. − Утисци, осећања, расположења, доживљај новеле.

− Тумачење новеле према истраживачким задацима датим на претходном часу.

ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАЦИ

− Пажљиво прочитај текст и спреми се да аргументовано говориш о томе како си доживео Чеховљеву причу и какви су твоји утисци о њој.

− Читајући приповетку, размишљај о елементима драме: експозиција, заплет, кулминација и расплет. Обележи ове елементе у причи. Посебну пажњу обрати на драмски сукоб и запази драмску напетост која се приближава кулминацији.

− Који облици казивања преовлађују у делу? Обележи све дијалоге и монологе у тексту и утврди њихову уметничку функцију. − Уочи шаљиве делове текста и размисли о њиховој функцији у приповеци. − Пронађи и подвуци главне карактеристике ликова и припреми се да говориш о особинама које си сам запазио. − Презиме Червјакова изведен је од руске речи червb/ - која значи црв. Размисли зашто је писац баш овакво презиме дао главном

јунаку приче и шта нам то говори о карактеру овог лика? −Све се догодило једне дивне вечери у позоришту Аркадија. Уочи у каквој атмосфери почиње прича. − Читајући, прати како се мења расположење и понашање чиновника од тренутка када је схватио кога је попрскао кихнувши.

Размисли о душевном стању чиновника и узроцима осећања кривце као и о потреби за сталним извињавањима.

308

− Како је приказан однос генерала и чиновника? У чему се огледа супротстављеност ова два лика?− Пронађи примере у којима се огледа пишчев однос према Червјакову. Образложи како си разумео мисао Живот је тако пун

изненађења!− До којих порука долазимо читајући новелу?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Особине новеле. Рад у Радној свесци, вежбање 58.



309

132. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Правопис: Обрађени садржаји у 7. разредуТИП ЧАСА: систематизација.ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити, утврдити и систематизовати садржаје из правописа обрађене у седмом разреду, укључујући и садржаје претходних разреда.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати писменост ученика као основу језичке и свеопште културе.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена основних правописних и интерпункцијских знакова.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примеримаCJ .2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева CJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ :самосталних писаних радова ученикаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуално и у паровимаНАСТАВНА СРЕДСТВА: наставни листови, правопис


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Поделити наставне листиће и објаснити начин рада.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Израда задатака на наставном листићу

310


Садржај наставног листића

1. Стави запету тамо где јој је по правилу место. − Милица чита књигу, а Тадија гледа филм. − Светлана је дошла из школе, опрала руке, ручала и написала домаћи задатак. − Ко год је од ученика ишао на екскурзију, лепо се провео. − Са Авале сам, чини ми се, видела целу Шумадију. − Они су, иако живе далеко, први стигли на састанак. − Стојте, галије, царске!− Иван, мој најбољи друг, добио је награду. − Иако није све знао, добио је добру оцену.

2. Напиши две тачке, тачку и запету и запете где им је по правилу место у следећој реченици:− На пут ћу понети: обућу, одећу, кишобран, хигијенски прибор; књиге, свеске, прибор за писање; друштвене игре, фудбал и рекет за стони тенис.

3. Исправи и напиши правилно намерно написане грешке у примерима:− Не мој ме чекати јер не ћу доћи. − Ићиће она самном, а не стобом. − Неразговарамо ових дана о ничему важном. − Ове године славимо 50 годишњицу рада наше школе, О. Ш. Филип Филиповић, која се налази на вождовцу, у булевару Ослобођења 317. ________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________− Преко пута моје школе налази се храм светог Василија острошког, спортски Центар бањица и прелепа бањичка Шума.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: У завршном делу часа разменити наставне листиће са паром у клупи и на основу фолије, на којој је све правилно написано,

исправити грешке. Вредновати резултате рада.



311

133. и 134. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Поп Ћира и поп Спира, Стеван СремацТИП ЧАСА: обрада новог градива ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Роман као епска врста (одлике), композиција романа, хумор у карактеризацији ликова, нарацији, дескрипцији, функционално коришћење локализама, архаизама и туђица у роману.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Уочавање несклада између речи и мисли − лицемерје, иронија и сатира; критички однос према наведеним особинама; хумор као став према неприхватљивом и неморалном.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика да препознају стваралачку снагу писца у сликању друштвених односа. Могућност компарације књижевног дела са филмским. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту:

312


НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, излагања, дијалошка, самосталног истраживачког рад ученикаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, индивидуални, групниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Поп Ћира и поп Спира, С. Сремац, Дневник прочитаних књига


Проверити да ли су сви прочитали роман и забележити у Дневник прочитаних књига. Проверити да ли су све групе спремне. 1. група О Стевану Сремцу и његовом стваралаштву − Дела из Војводине, нишке и београдске средине: Зона Замфирова, Ивкова слава, Вукадин, Поп Ћира и поп Спира.

− Екранизација Сремчевих дела.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:2. група Композиција романа

− 26. глава,

313







− напомене писца на почетку сваке главе и њихова функција у тексту, − кратка фабула романа, − пишчев однос према стварности.

3. група Ликови у роману− попови: Ћира и Спира− попадије: Сида и Перса− кћери: Меланија и Јула− Пера, Шаца, Фрау Габријела

4. група Хумор и хумористичке сцене у роману− На који је начин Сремац изазвао, а затим одржао вашу пажњу током читања? − Шта је смешно у описима ликова (имена, надимци, поређења, игре речи, анегдоте, дијалектизам, говорне карактеристике; комичне дијалошке ситуације; комични јунаци)?− Издвојити и прочитати комичне ситуације и дијалоге.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:5. група О роману као епској врсти; врсте романа према пишчевом односу према стварности.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Прочитати још неко Сремчево дело по избору и забележити у Дневник прочитаних књига.


314

135. ЧАС: ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК

315

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језичка култура: Анализа ДЗ: „Хумористичким пером о свом одељењу“ ТИП ЧАСА: писмено изражавањеОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за правилно доживљено и уверљиво изражавање.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати језичко осећање и поетско и стилско изражавање ученика. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богаћење речника и развијање језичке културе. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.8. примењује правописну норму (интерпункција у сложеној реченици) у једноставним примеримаCJ .2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева CJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну нормуНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: самосталних писаних радова ученика и дијалошкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални и фронталниНАСТАВНА СРЕДСТВА: свеске за домаћи задатак и радови ученика



ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Читање домаћих задатака.. Вредновање:

− композиције задатка,− стила,− језика,− писмености.



316


Ученици бирају најбоља три задатка.



136. ЧАС: ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Четврти школски писмени задатакТИП ЧАСА: обрада ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати смисао и способност за правилно и уверљиво писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати културу писменог изражавања ученика.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Провера усвојености писменог изражавања; израда првог школског писменог задатка.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.8. примењује правописну норму (интерпункција у сложеној реченици) у једноставним примеримаCJ .2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева CJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну нормуНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: метода писаних радоваНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални и фронтални НАСТАВНА СРЕДСТВА: Вежбанке за писмене задатке


Припремне радње : обрађени текстови, ДЗ, одељак, композиција задатка; правописна вежбања обављена на претходним часовима у континуитету.

317


Поделити свеске за писмене задатке и подсетити ученике на техничку страну израде задатка.Исписати теме на табли и објаснити.

Теме су усклађене са кругом материје која је обрађивана.


1. Човек само срцем добро види2. Пред мојим очима смењивали су се незаборавни предели3. Смешна страна мога одељења


ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:На крају часа скупити вежбанке



137. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Драма: Власт, Бранислав НушићТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за тумачење драмског дела − комедије; тематика; карактеризација ликова; одлике драмског текста; драмска ситуација; дидаскалије.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Будити радозналост духа, креативност. Неговати говорну културу ученика и моралне одлике. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике за читање Нушићевих комедија и гледање сценских извођења дела.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

318

CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“;читање „с оловком у руци“; читање ради уживања*СJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ .3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст CJ .3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ .3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави* НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, самосталног ученичког рада и дијалошка НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и групниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка


1. група: О Нушићу и његовом комедиографском раду. Најпознатије комедије: Госпођа министарка, Сумњиво лице, Народни посланик, Др, Власт (недовршено)

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Најавити да је ово само фрагмент незавршене комедије, последње коју је Нушић написао. Завршио је само два чина. Трећи и

четврти чин дописао је Миле Станковић (1953. ) Ово је одломак из првог чина.

2. група (талентованих ученика) чита драмски текст по улогама;

3. група: Карактеризација ликова: Тоза, министар − тешко препознатљив родбини и власти

319







Лепосава, његова жена Милоје, његов таст Арса, његов рођак Госпа Мица Кум Сава Кума

4. група: Основне одлике комедије као драмске врсте на примерима из одломка.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Читање текста по улогама. Не учествују ученици 2. групе.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Прочитати дело у целости и забележити у Дневник прочитаних књига.


320

138. и 139. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа Четвртог школског писменог задатка – писање побољшане верзије писменог задаткаТИП ЧАСА: утврђивањеОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Отклонити елементарне правописне, језичке и стилске грешке.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати културу писменог изражавања.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Вежбањем у континуитету постићи што виши степен писмености.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.8. примењује правописну норму (интерпункција у сложеној реченици) у једноставним примеримаCJ .2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева CJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну нормуНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, дијалошка и демонстрацијеНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални и фронтални НАСТАВНА СРЕДСТВА: Писмени радови ученика, припремљени задаци


Општи утисци о писменом задатку; карактеристике.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:На 1. часу ради се колективни, а на 2. индивидуални – писање побољшане верзије.

− Анализирати успешност израде писменог задатка, битних тематских елемената, какве су, колике и које врсте погрешке (површност у обради теме, несклад у композицији).− Забележене конкретне похвале и примедбе − Правописне и језичке грешке. − Прочитати два-три добра задатка као узор за писање побољшане верзије и истовремено похвалити и стимулисати ученике који су веома писмени.

321


2. час− Писање побољшане верзије писменог задатка.− Обавезно инсистирати да исправка не буде формалистичка. − Посебну пажњу посветити ученицима који се теже писмено изражавају.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Прочитати бар један пример „оригинала“ и побољшану верзију истог писменог задатка.

Ученици преписују грешке из својих задатака .



322

140. ЧАСПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Песник и месец, Добрица ЕрићТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проверити оспособљеност ученика за самостално тумачење лирске песме; откривање мотива, слика, стилских изражајних средстава, значење идејног слоја песме.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати самосталност у тумачењу поезије, креативност, поступност и систематичност.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања у откривању света лирске песме.ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела са именима аутора тих дела СJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драмуCJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотиве...CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких делаCJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ ; читање ради уживања*CJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, м етафора, контраст) CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ .3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: самосталног ученичког рада, дијалошкаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални и фронталниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка


Подсетити ученике на песму Чудесни свитац, Добрице Ерић, обрађену у 6. разреду. Казивање стихова. Разговор о песнику и његовој поезији. Покушајте да сами уђете у свет песме и откријете све њене значењске слојеве.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Изражајно читање песме. Тумачење песме према захтевима аутора Читанке.

323





− Зашто су песник и месец два нежна брата?− Откриј венац метафора у песми и тумачи њихову изражајност. − Запажај како су представљани свици и попци. И они су у сродству са месецом и песником. Зашто и они са њима бдију?− Како је читава природа оживљена и одуховљена у песми? Како томе доприносе учестале персонификације? Запази шта раде

травке, цвеће и брезе? − Како доживљаваш тај јединствени свет створен у песми?− Како тече споразумевање песника и месеца?− На основу чега се закључује да се оно продубљује? − Сети се Раичковићеве песме Небо. Зашто је песнику суђено да је готово увек сам у плавом? По чему је у томе налик месецу?− Размисли и покушај да објасниш зашто је месец одабран да симболички представља сеновите пределе у песниковом духу где се

рађају песме.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Читање самосталних радова ученика. Избор најбољих тумачења песме.



324

141. ЧАСАНАЛИЗА ЧАСА:ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Допунски избор: Писма из моје ветрењаче, Алфонс ДодеТИП ЧАСА: обрада новог градиваОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење епског дела, збирке приповедака; приказ збирке са акцентом на приповеци Газда Корнијева тајна. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према раду, средствима рада, солидарност и разумевање међу људима.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упознати ученике са стваралаштвом француских писацаОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“;читање „с оловком у руци“; читање ради уживања*СJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ .3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст CJ .3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делуCJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ .3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави* НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна и самосталних радова ученикаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални и фронталниНАСТАВНА СРЕДСТВА: Књига Писма из моје ветрењаче, А. Доде и Дневник прочитаних књига, Звучна читанка 4. касета, Б страна


325







УВОДНИ ДЕО ЧАСА: О писцу. А. Додеу (француски приповедач, романсијер и драмски писац друге половине XIX века).

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Тумачење приповетке Газда Корнијева тајна и других по избору ученика.

− Експозиција – увод у причу (Франсе Маман, пишчев познаник).− Приповедање пишчевог познаника о стварном догађају, људима које је познавао.− Тема приче: Газда Корниј, стари ветрењачар и његова ветрењача од које је живео и коју је неизмерно волео.

− Први део приче − Време ветрењача и ветрењачара пре појаве парног млина; − Ново је заменило старо− Други део приче − Судбина старог Корнија након појаве парног млина − Затворио се у ветрењачу где је живео сам као дивља звер.

− Трећи део приче − Унука и њен вереник улазе у ветрењачу.

− Корнијева тајна; све је празно, ветрењача није радила. − Открива се страшна истина.

− Плаче, каже да је ветрењача обешчашћена; добри људи помажу; доносе жито. − Смрћу газда Корнија умире и последња ветрењача. − Нестаје једно време и једно занимање.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Читање занимљивих записа ученика о прочитаној књизи.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Самостално писмено анализирати још једну приповетку из збирке.


326

142. и 143. ЧАС ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Годишњи тест из језика и књижевностиТИП ЧАСА: провера усвојености знања ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проверити степен усвојености обрађених садржаја из језика, правописа и књижевности.ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати систематичност и поступност у усвајању градива.ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знањаОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :CJ .1.1.2. разликује уметнички и неуметнички текст; уме да одреди сврху текста: експозиција (излагање), дескрипција (описивање), нарација (приповедање), аргументацијаCJ.1.1.3. препознаје различите функционалне стилове на једноставним примеримаCJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); CJ .1.1.2. разликује уметнички и неуметнички текст; уме да одреди сврху текста: експозиција (излагање), дескрипција (описивање), нарација (приповедање), аргументацијаCJ.1.1.3. препознаје различите функционалне стилове на једноставним примеримаCJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); служи сCJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи CJ .1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу) CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примеримаCJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагмиCJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике осим (имперфекта)б) CJ.1.3.14. зна значења речи и фразеологизама који се употребљавају у контексту свакодневне комуникације., као и оних који се често јављају у школским текстовима CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност) CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопејаCJ .2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева CJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних предикатских реченица)CJ .2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима

327








CJ.2.3.7. препознаје главна значења падежа у синтагми и реченициCJ.2.3.8. препознаје главна значења и функције глаголских облика2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедањаCJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.4. разликује књижевнонаучне врсте: научно-популарне текстовеCJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ .3.1.4. чита и тумачи сложеније нелинеарне елементе текста: вишеструке легенде, табеле, дијаграме и графиконе CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријамаCJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)CJ .3.3.6. познаје главна значења падежа и главна значења глаголских облика (уме да их објасни и зна терминологију у вези с њима)CJ .3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ .3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: самосталних радова ученикаНАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуалниНАСТАВНА СРЕДСТВА: тест знања


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Поделити тестове и објаснити начин рада.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Садржај теста.

1. Испод сваког цитата из обрађених књижевних дела упиши назив дела, име писца, књижевни род и књижевну врсту. а) Ево моје тајне. Сасвим је једноставна: човек само срцем добро види.

Суштина се очима не може сагледати. дело _______________________, писац _____________________________књ. род. ____________________, књ. врста __________________________

б) Устај, храно! Устај, срце! Устај, душо! А он ништа не зна, као да је мртав.

328









дело _______________________, писац _____________________________књ. род. ____________________, књ. врста __________________________

в) − Ми се надали да ће нам доћи бољи и виши јунак нег си ти. − Моја господо! Бољи и виши пођоше бољијема и вишијема, а ја једва вас допадох. дело _______________________, писац _____________________________књ. род. ____________________, књ. врста __________________________

г) Ти си луђи него овај што пише ове трице! Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе, с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво… дело _______________________, писац _____________________________књ. род. ____________________, књ. врста __________________________

д) У утроби Червјакова нешто се прекиде. . . Дошавши несвесно кући, не скидајући мундир, леже на диван и … умре. дело _______________________, писац _____________________________књ. род. ____________________, књ. врста __________________________

ђ) Зато је бог створио пединтере да звонце, а у другој лепезу.

они раде, а ми да држимо у једној руци

дело _______________________, писац _____________________________књ. род. ____________________, књ. врста __________________________

2. Препознај јунаке по њиховим речима! Поред стихова напиши имена јунака који су их изговорили и називе одговарајућих песама.

а) На част теби и чаша и вино, ____________________________ (јунак) поклони ми коња и сокола ____________________________ (песма)б) Није бабо расковао благо ____________________________ (јунак) на наџаке и на буздоване… ____________________________ (песма)в) Вила гнездо тица ластавица, ____________________________ (јунак) вила га је за девет година, ____________________________ (песма) а јутрос га поче да развијаг) Морава нас вода одранила, ____________________________ (јунак) нек Морава вода и сарани ____________________________ (песма)д) О Хајкуно, душо моја драга, ____________________________ (јунак) дај ми нађи од ризнице кључе ____________________________ (песма)

329

3. Поред наведених стихова упиши назив песме, име песника, врсту песме према главном мотиву.

назив песме, име песника, врста песме

а) Златно и плавопоследња звезда у душипоследњи бескрај у оку ___________, __________, __________

б) Све је тако тихо. И у мојој душипродужено видим ово мирно море ___________, __________, __________

в) Момак лежи ни главе не дижеА девојка ситан везак везе ___________, __________, __________

г) Ал све што се изнад дигло-Нестало је. Горе су још само плавеБоје. ___________, __________, __________

4. Поред сваког наведеног садржаја напиши којим се обликом казивања испољава.

а) Разговор између особа. ________________________________________б) Замишљен, али неисказан говор; говор у себи. _________________________________________в) Приказивање догађаја и радњи у њиховом временском току и узрочнопоследичним везама. _________________________________________г) Приказивање ствари и бића по њиховом облику, изгледу и положају у простору. _________________________________________

5. Напиши назив стилског средства које уочаваш у примерима:а) Или грми ил се земља тресе?

330

Или бије море о брегове? Нити грми, нит се земља тресе Нити бије море о брегове, Већ то језди Јабланова моба. _____________________________________б) Два цвијета у бостану расла: плави зумбул и зелена када. _____________________________________в) У мом срцу поноћ. _____________________________________г) Стојте, галије, царске! _____________________________________

6. Одреди функцију подвучених реченичних чланова и начин на који су изражени. функција реч, синтагмаа) Вожња аутобусом била је досадна. __________________ , __________________ б) Он је прошле недеље __________________ , __________________ позвао своје најбоље другове. __________________ , __________________в) Дошла је сестра Марковог друга. __________________ , __________________г) Моја другарица Милица слави рођендан. __________________ , __________________д) Јован, уморан и неиспаван, одмах је заспао. __________________ , _________________

7. Акцентуј следеће речи: МАЈКА, ЗДРАВ, ГЛАВА, ДЕЦА.

8. Одреди врсте речи према значењу у следећој реченици:

Саша је јуче кренуо на__________ __________ __________ __________ __________летовање са својим школским друговима. __________ __________ __________ __________ __________

331

9. Напиши у пасиву следеће реченице:Ја сам читао књигу. _______________________________Он је био научио лекцију. _______________________________Ми бисмо поправили оцене. _______________________________

10. Одреди врсту подвучених глаголских облика. Идући у школу, певушила је. _____________ , ___________ Кад будеш научио градиво, јави се да одговараш. ____________ ______ __________ Они иђаху тако брзо да смо их једва стизали. _________ __________________

11. У чему се слажу – конгруирају субјекат и предикат у примерима:Миша пише задатак. ______________________ _______________________Деца су читала књиге. _______________ ______________ ______________

12. Одреди функцију и врсту напоредих односа подвучених реченичних чланова. а) Говорили су врло занимљиво, али веома тихо. функција: _____________________ врста односа: _______________________б) На рођендану су пили вино или сокове. функција: _____________________ врста односа: _______________________в) Петар, Павле и Горан су на базену. функција: _____________________ врста односа: _______________________

13. Врсте реченица по комуникативној функцији напиши на основу наведених примера. а) Отишао је на утакмицу. ___________________________________б) Срећно ти било ! ___________________________________в) Иди на утакмицу! ___________________________________г) Да ли често иде на утакмицу? ___________________________________д) Ала он често иде на утакмицу! ___________________________________

332

14. Одреди врсте напоредних односа међу независним предикатским реченицама. а) Играћу поново, било да победимо, било да изгубимо ову утакмицу. _________________________________________________________б) Све сам спремила за летовање, једино нисам купила костим. _________________________________________________________в) Научио је граматику, добиће одличну оцену. _________________________________________________________г) Она воли да путује, а он не воли. _________________________________________________________д) Дојурио је из школе, убацио торбу у собу и излетео срећан напоље. _________________________________________________________

15. Следећим подвученим именским речима одреди падеж, значење и функцију. а) Наша деца су одлични студенти. ___________ ____________ _______________б) У књижари нема књига. ___________ ____________ _______________в) Купила сам хаљину од чисте свиле. ___________ ____________ ______________г) Идем кући да се одморим. ___________ ____________ _______________д) Личи на мајку. ___________ ____________ _______________е) Шетамо обалом Саве. ___________ ____________ _______________ж) Играчке је разбацао по поду. ___________ ____________ _______________

16. Напиши правилно своје име и презиме, општину рођења, град у којем живиш, улицу у којој станујеш; назив школе коју похађаш, разред, улицу у којој се школа налази и назив најближе установе, предузећа, спортског центра, цркве, позоришта. . .

______________________________ ____________________________________________________________ ____________________________________________________________ ____________________________________________________________ ______________________________

333

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Прикупити тестове и на следећем часу урадити анализу.



334

144. ЧАС Упутства за рад у 8. разреду; књижевна дела која треба прочитати.

335

orng np srpski_r7

Education