Web dizajn

Osnove Interneta i web dizajna

Visoka škola strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije

Beograd

Dr Nenad Kojić

Osnovni pojmovi

• Browser

• URL

• Web strana

• Web sajt

• Podele programskih jezika

• HTTP protokol

• Komunikacija

• DNS

• Hosting

• Domen

• Web server

• Web pretraživač

• Page Rank

• Tipovi web sajtova

• Vrste korisnika web sajtova

• Web servisi

• API

• SEO

• CGI

• Statistike

• Navigacija

Web browser

• Web browser (web pregledač) je softver

• Nema nikakve veze sa web serverom niti web pretraživačem

• Funkcije:

1. Komunikaciju i razmenu podatka sa web serverom

2. Grafičku vizuelizaciju klijentskih jezika.

2013.

2011.

Raspodela browsera po kontinentima

2013.

Raspodela browsera po kontinentima

2017.

Struktura web browser-a

• Web browser treba da grafički prikaže HTML kod i dodatne sadržaje:– slike

– audio

– video

– XML fajlove

– Flash

– Java aplete

• Potrebno je da podržava Java Script i Ajax

• CSS

URL

• URL je skraćenica od

Uniform Resource Locator.

• Predstavlja mrežnu adresu (proširenje standardnog pojma imena datoteke)

• Ukazuje ne samo na datoteku, nego i na ime računara (servera) gde se ona nalazi i na fajl koji se u njoj nalazi

• Ako postoji dokument koji se zove „dokument.txt” i nalazi se na ftp serveru koji se zove "server.com" u direktorijumu „/files” i postoji mogućnost anonimnog pristupa serveru, URL za tu datoteku bi bio (ftp protokolom):

ftp://server.com/files/dokument.txt

URL

• Ukucavanjem URL adrese u browser, dolazi do

automatske podele adrese u tri dela:

1. Tip protokol (http)

2. Ime servera (www.pera.com)

3. Adresa i ime fajla na serveru kome se pristupa

(dokumenti/strana.html)

http://www.pera.com/dokumenti/strana.html

URL / Ime servera

• Ime servera predstavlja tekstualni ili brojni zapis

po kome se server jedinstveno pronalazi

• U osnovi to je uvek broj, koji se naziva IP adresa

• Domain name servers, ili DNS je jedinstvena IP

adresa, koja je zamena za teksualni deo URL

adrese, i olakšava pamćenje korisnicima

• Npr. DNS za www.ict.edu.rs je 147.91.216.2 , pa

je puna adresa strane kontakt

http://147.91.216.2/kontakt ili

• http://www.ict.edu.rs/kontakt

Dodatne informacije u URL adresi

• URL adresa pored defisanja protokola, servera i

konkretnog fajla, može da definiše i imena

promenljivih i njihove vrednosti,koje korisnik

prosleđuje nekoj web strani ili web aplikaciji

• Imena promenljivih i njihovi sadržaji se pišu iza imena

fajla (web strane) na kraju URL adrese

http://primer.com/kontakt.php?ime=pera

• U slučaju da se više promenljivih prosleđuje URL-om,

među promenljivima se koristi separator &

http://primer.com/kontakt.php?ime=pera&prezime=peric

Web strana

• Fajl, najčešće pisan u HTML-u ili nekom sličnom ML-u (Markup

Language)

• Namenjen je za WWW (World Wide Web) i prikaz u web browser-u

• Grafičku vizuelizaciju koda realizuje web pregledač (web browser).

Web sajt

• Skup web strana, koje su najčešće međusobno povezane

linkovima, predstavljaju jednu logičku celinu i nalaze se na istoj

Internet lokaciji.

• Danas postoji veliki broj web sajtova, a još veći broj web stranica.

• Prvi sajt je zvanično pušten u rad 6. avgusta 1991. i bio je jedini u

toj godini, dok danas postoji 700 miliona

Podele programskih jezika za web sajtove

• U web programiranju postoji veliki broj markap, skript i

programskih jezika koji se mogu koristiti za izradu celih ili dela

sajtova.

• Zajednička im je podela prema lokaciji gde se ti jezici isvršavaju

• Ova podela izvršena je na klijentske i serverske jezike

• Klijentski jezici se izvršavaju na strani klijenta tj. na korisničkom

računaru.

• HTML, CSS, ActionScript, JavaScript, jQuery, ECMAScript,

Jscript, VBScript…

• Serverski jezici se izvršavaju na web serveru. Ovi jezici su po

pravilu kompleksniji i imaju mnogo strožija pravila korišćenja i

sintaksu, nego klijentski.

• PHP, ASP, ASP.NET, Java, ColdFusion, Perl, Ruby, Python,

server-side JavaScript...

HTTP

• Protokol je skup tehnika i pravila koja koriste mrežni uređaji

da bi preneli sadržaj iz jedne na drugu mrežnu lokaciju

• HTTP-Hypertext Transfer Protocol je protokol namenjen

prenosu informacija na WWW (World Wide Web)

• HTTP je protokol aplikativnog sloja OSI modela

• Namenjen je distribuciji i komunikaciju prilikom prenosa

hypermediaNamenjen je distribuciji i komunikaciju prilikom

prenosa hypermedia. Hypertext je is structured text that uses

logical links (hyperlinksstructured text that uses logical links

(hyperlinks) between nodes containing text.

• Razvoj ovog protokola su koordinirale W3C (World Wide

Web Consortium) i IETF (Internet Engineering Task Force)

• Ovo je protokol između korisnika i servera, i predstavlja

request/response protocol

Komunikacija

Server

OSI referentni model

Korisnik

Primer HTTP

• Datoteka koja se zove „dokument.html” i nalazi se na serveru "www.server.com" u direktorijumu „/files”, prilikom upotrebe HTTP protokola ima URL:

http://www.server.com/files/dokument.html

• Ukoliko korisnik ne definiše protokol u URL adresi, browser će pokušati da uspostavi komunikaciju HTTP-om, kao default-nom protokolu

• Ukoliko ne definiše ime fajla, automatski se traži stranica index.php ili index.html

Komunikacija na Internetu

• Komunikacija između browsera i web servera započinje nakon ispravnog

unosa URL adrese i klikom na odgovarajući taster (npr. Enter).

• Klikom na taster započinje postupak slanja i deljenja URL adrese na

njene delove, da bi se znalo kojim protokolom se nastavlja komunikacija,

sa kojim serverom (na kojoj IP adresi) i sa kojim fajlom na samom

serveru (web strana).

• Ako pretpostavimo da je upisana adresa http://primer.com/, dalja

komunikacija će se nastaviti HTTP protokolom ka serveru primer.com, i

pokušajem da se pristupi strani index.html ili index.php.

Komunikacija na Internetu

• Prilikom slanja browser prvo generiše http request – Ovaj request u sebi

sadrži HTTP zahtev, HTTP zaglavlje i HTTP sadržaj.

• Server browser-u generiše http response – Ovaj response u sebi sadrži

HTTP odgovor, HTTP zaglavlje i HTTP sadržaj.

• Kada browser dođe do linije koda, gde se definiše potreba za nekim od

dodatnih fajlova (npr. stil.css), on ponovo generiše http request ka web

serveru, zahtevajući taj fajl.

• Uspešnim pronalaženjem traženog fajla, server generiše http response

sa sadržajem tog fajla.

• Ovo se ponavlja za sve fajlove koji se pozivaju u HTML kodu.

Komunikacija na Internetu

• U slučaju da se u postupku request/response komunikacije, bilo koji od

dodatno traženih fajlova ne pronađe, browser će nastaviti sa narednim

fajlom i neće prekidati rad. Na kraju, svi fajlovi koji nisu dobijeni se neće

prikazati, a svi drugi hoće.

• Ova celokupna komunikacija se odvija u pozadini rada browser-a i bez

intervencije korisnika, nakon unosa URL adrese.

• Svaki kasniji klik na neki link unutar web stranice, iz početka započinje

proces generisanja request/response komunikacije sa ciljem prikaza

nove stranice, slike, teksta ili sl.

Komunikacija

HTML

HTTP

HTML

PHPHTTP

Domain Name System - DNS

• DNS – Internet servis za prevođenje domain names u IP adrese

• Korisnik u browseru unosi tekstualnu URL adresu

• Browser ovu adresu prosleđuje (najbližem) DNS-u koji se nalazi kod Internet provajdera

• Tada se tekstualna adresa prevodi u IP adresu i saznaje se adresa web servera gde je sajt hostovan

• Ukoliko je tražena web strana kod istog provajdera, gde je i DNS, preko njega se “zatvara” putanja do tražene strane

• Ukoliko nije, lokalni DNS se obraća nadređenom (u hijerarhijskom nivou) dok ne nađe na nekog “ko zna” kako da usmeri zahtev traženom serveru

• U slučaju da u kešu ne postoji neka informacija, stiže se do vrha u hijerarhiji (npr. com domena)

Hosting

• Iznajmljivanje prostora na hrad disku web servera

• Na taj način web sajt se nalazi na web serveru i

postaje dostupan na Internetu

• Cena hosting zavisi od mnogo parametara

(veličina prostora na disku, broj subdomena, broj

baza podataka, broj mail adresa, podršku i sl.)

Domen

• Domain name je jedinstvena adresa koja se koristi da bi se identifikovao računar tj. uređaj na Internetu

• Domain name se formira u skladu sa pravilima DNS-a (Domain Name System). Svako ime registrovano u DNS-u je domain name.

• Domain name se najviše koristi za potrebe adresiranja i predstavlja Internet Protocol resurs. U tom smislu to može biti računar korisnika, web server ili web sajt na nekom web serveru.

• Domain name je deo DNS-a

• domain identifikator definiše tip institucije ili organizacije (.biz, .com, .edu, .org, .net)

Domen

■ Registar nacionalnog Internet domena Srbije

http://www.rnids.rs

Delatnosti

.aero – vazdušni prevoz

.biz – poslovne firme

.com – poslovne organizacije

.coop – kooperacije

.edu – obrazovne institucije

.gov – vladine organizacije

.info – pružaoci informacija

.mil – vojska

.museum – muzeji

.name – pojedinci

.net – mreže računara

.org – neprofitne organizacije i fondacije

.pro – profesionalci

Web server

• Fizički web server može biti softver ili hardver

• Uloga web servera je da se ne njemu hostujuweb sajtovi i pokreću različite vrste aplikacija

• Web server treba da ime fiksnu IP adresu, da bude stalno dostupan na mreži i da ume da prihvata i generiše http request i http response

• Glavna funkcionalnost web servera je da nazahtev, dobijen od klijenta, prosledi traženisadržaj web strane

Web server

• Nakon pronalaženja web servera, browser formirakonekciju na definisanoj IP adresi na portu 80

• U skladu sa HTTP protokolom, browser šalje GET zahtev (http request), i cookie opciono, tražećikonkretan fajl od serverahttp://www.pera.com/ dokumenti/prva.html

• Server tada šalje tekstualni fajl, HTML kod, i cookie opciono, (http response) koji se u browser-u interpretira i grafički prikazuje korisniku

Web server - komunikacija

• Unosi se URL adresa u browser

http:http://www.primer.com/korisnici/spisak.html

• Izdvaja se ime servera: www.primer.com

• Ime servera se kod Internet provajdera pomoću DNS-a pretvara u IP adresu web servera, i dobija se Host

• Na osnovu poznatog Hosta, generiše se zahtev u dvakoraka:

GET / korisnici/spisak.html HTTP/1.1

Host: www.primer.com

• Po dobijanju ovih informacija web server zna na kojojputanji i koji fajl treba da “prozove” i vrati browser-u

Web server

• Najpopularniji Web server je Apache

- HTTP Server (Apache)

• Sledeći po popularnosti je Microsoft Internet Information Services (IIS) koji se koristi pod Windows operativnim sistemom

2017.

Web pretraživač

• Web pretraživač - Web search engine

• Namenjen pretrazi sadržaja na World Wide Web

i FTP serverima2017.

2010.

Web search engine

• Način rada:– Web crawling (spider-s)– indeksiranje– pretraga

• Postupak pronalaženja sajta od strane spider-a, započinje faza web crawling

• Dolaskom spider-a, prati se ceo sajt počev od index strane, pa ostalih, preko linkova.

• Na bazi podataka sa prve strane, a kasnije iz celog sajta, spider se vraća sa podacima ka web pretraživaču.

• Analiza dobijenih podataka u pretraživaču, klasifikacija stranica i ocenjivanje istih, pa upis u bazu podatakapretraživača sa relevantnim informacijama o sajtu je fazaindeksiranja.

• Pretraga je proces koji inicira korisnik unošenjem teksta, kao upita, u formu pretraživača.

• Kao rezultat dobija se HTML kod kojima se ukratkoopisuju sajtovi koji treba najviše da odgovaraju upitu

Dolazak stranice u Search Engine sa Robotom

Kako Vas vide pretraživači

• Korisna alatka koja će prikazati rang svih stranica jeste

Google Toolbar koji svakako treba da se nađe u skupu alata

svakog webmastera

toolbar.google.com

• Da biste dobili predstavu o tome koliko spoljašnjih linkova

pokazuje na vaš sajt, treba iskoristiti napredne načine

pretrage Google-a i Yahoo-a

• Kod Google-a treba uneti upit link:www.VašSajt.com i biće

izlistani svi linkovi ka vašem sajtu koje Google smatra

relevantnim

• Kod Yahoo-a, se umesto link unosi links

• Da bi se utvrdilo koje stranice sajta su indeksirane od strane

ova dva pretraživača, koristi se upit site:www.VašSajt.com

Page rank-ing

• Googlov alat za određivanje “bitnosti” web strane

• Opisuje se brojnom vrednošću (0-10)

• Ocena 10 znači da je strana ili sajt vrlo značajan

• Ova ocena omogućava da se na konkretan upit,

određeni sajt nađe u vrhu ponušenih sajtova

• Page rank strane A, PR(A), je suma svih Page rank

strana sa kojima je strana A povezana.

• Pojedinačni PR strana se dele ukupnim brojem

odlaznih linkova ka drugim stranama

• Page rank je jedan od kriterijuma koji se koristi za

definisanje redosleda prikaza odgovora od Google-a

Page rank - primer

• Neka je strana A povezana sa stranama B, C i D

• Neka je strana B povezana sa C i D

• Neka je strana D povezana sa A, B i C

Praćenje PageRank-a

• toolbar.google.com

Tipovi web sajtova

• Pored podela na tipove korišćenih programskih jezika, jedna od

osnovnih koncepcijskih podela je i prema načinu kako se sadržaj

web stranice generiše.

• Statički sajt podrazumeva skup više web stranica, koje

programer u nekom trenutku kreira, i nakon toga one postanu

dostupne krajnjim korisnicima. Svaki put kada korisnik želi da vidi

neku od ovih stranica, njen sadržaj se u originalu prikazuje

korisniku, na način kako je to inicijalno, ranije, napravio

programer, za svaku konkretnu stranicu kojoj korisnik pristupa.

• Najčešće su kreirani primenom HTML-a i CSS-a.

Tipovi web sajtova

• Dinamički sajt podrazumeva da se ceo sadržaj, ili njegov veći

deo, preuzima iz baze podataka (ili nekog tipa tekstualnog fajla).

Kod dinamičkih sajtova se sadržaj koji se šalje korisniku, a koji

predstavlja sadržaj željene web stranice, formira u trenutku kada

to korisnik zahteva od web servera.

• Da bi sajt bio dinamički, on mora biti delom pisan u nekom od

posebnih tzv. serverskih jezika (PHP, ASP, ...) koji imaju

mogućnost komunikacije sa bazom podataka.

• Ovakvi sajtovi moraju imati integrisane i sve one jezike koji se

koriste za statičke sajtove (HTML i CSS), pa se smatraju

nadogradnjom, tj. višim nivoom statičkog sajta.

• Podela sajtova na statičke i dinamičke, kao što smo videli,

zavisi od trenutka kreiranja korisničkog sadržaja, programskih

jezika i tehnologije koja to može da omogući.

Tipovi web sajtova

• Interaktivan sajt omogućava korisnicima da se u zavisnosti od

određenog događaja (klika mišem na neku oblast, prelaska

mišem preko neke slike ili linka, pokušajem napuštanja web

strane, ...), trenutka (vreme provedeno od učitavanja strane,

vreme od nekog događaja, vreme u odnosu na prethodnu fazu

rada, ...) ili na bazi prethodnih statistika tj. aktivnosti korisnika na

tom sajtu, sadržaj web strane delimično ili potpuno promeni kao i

način prikaza podataka.

• Najčešće se ovakve aktivnosti dešavaju na strani korisnika i za to

se koriste klijentski programski jezici

• Javascript, jQuery, Action script, Angular, React...

Vrste korisnika web sajtova

• Korisnici sajta mogu biti lica sa potpuno različitim privilegijama.

Tako se može definisati i podela po tipu korisnika, koji pristupaju

određenom web sajtu, na neautorizovane i autorizovane

korisnike.

• Neautorizovani korisnici su inicijalno najšira populacija krajnjih

korisnika web sajta. Ovi korisnici imaju prava da pristupaju i

gledaju sve stranice sajta koji su javno dostupne. Neautorizovani

korisnici najčešće nemaju prava da menjaju ili utiču na promenu

sadržaja i obima sajta, pa se definišu kao korisnici sa najnižim

pravima. U praksi, oni najčešće imaju samo prava čitanja

pojedinih sadržaja web sajta.

• Autorizovani korisnici su korisnici koji su uspešno prošli proces

logovanja (autentifikacije i autorizacije).

Vrste korisnika web sajtova

• U praksi se najčešće definišu tri tipa autorizovanih

korisnika:

– Klasični autorizovani korisnici – ovi korisnici su posetioci sajta

kojima je dato veće pravo pristupa pojedinim zaštićenim stranama

sajta, a ponekad i mogućnost definisanja dela sadržaja web strane,

nego što je to slučaj sa neautorizovanim korisnicima.

– Moderatori – stručna lica, koja ne moraju biti programeri, i koja

imaju zadatak da se bave strategijom razvoja sajta i definisanjem

sadržaja stranica.

– Administratori – stručna lica, po pravilu web programeri, koji se

bave fizičkom realizacijom zahteva, od strane moderatora ili vlasnika

sajta, u smislu proširivanja ili modifikacije obima sadržaja ili

funkcionalnostima sajta.

Web servis

• Web servisi predstavljaju jedno tehnološko rešenje, na bazisoftvera, namenjeno za međusobnu komunikaciju i razmenupodataka između različitih softverskih aplikacija, ili uređaja,koje može biti realizovano u različitim programskim jezicima.

• Osnova svake komunikacije je XML jezik (Extensible MarkupLanguage), ili u poslednje vreme JSON (Java Script ObjectNotation), i protokol otvorenog tipa (HTTP). Osnovnakarakteristika Web servisa je da je to softver koji je logičkacelina za sebe i koji sam sebe može da opiše (self-describing).

• Ovakvi servisi se mogu posmatrati kao zatvorene kutije, kojeumeju da:

– detektuju kada ih neko “prozove”,

– razumeju podatke koji im se proslede,

– da na osnovu njih znaju da odrede rezultat neke aktivnosti,

– da taj rezultat pripreme u određenom formatu i

– da ga pošalju onome ko je to od njih zahtevao.

Web servis

Elementi web servisa

Osnovni gradivni delovi web servisa su:

SOAP (Simple Object Access Protocol) - U komunikaciji aplikacije saservisom, neophodno je XML podatke prilagoditi protokolu za slanje. U tusvrhu koristi se SOAP. SOAP je XML bazirani protokol koji se koristi zatransport i razmenu informacija putem HTTP-a.

UDDI (Universal Description, Discovery and Integration) - UDDIpredstavlja specifičan vid centralnog servisa (registra) gde kompanijemogu registrovati ili pretraživati prijavljene javne Web servise. Ovajservis treba da omogući skladištenje različitih vrsta informacija kojeopisuju pojedine Web servise. U skladu sa opštim pravilima Web servisa,i UDDI komunikaciju ostvaruje putem SOAP-a, dok je interfejs Webservisa opisan pomoću WSDL-a.

WSDL (Web Services Description Language) - Da bi se neki Web servispronašao u mreži, a nakon toga i ispravno komunicirao sa onim ko jegenerisao zahtev, neophodno je da servis ima odgovarajući interfejs.Interfejs je opisan u “machine-processable” formatu i kod Web servisa senaziva WSD. Interfejs definiše formate poruka koje se razmenjuju, tipovepodataka, protokole i slično. Specifikacija WSD-a je napisana uposebnom jeziku koji je takođe baziran na XML-u i naziva se WSDL.

Web servis

•Pristup Web servisu od strane korisnika je najčešćeupotrebom browser-a i nekog Internet protokola.•U komunikaciji aplikacije sa servisom, neophodno je XMLpodatke prilagoditi protokolu za slanje. U tu svrhu koristise SAOP. SAOP je XML bazirani protokol koji se koristi zatransport i razmenu informacija putem HTTP-a

Mogućnosti web servisa

• Web servisi mogu konvertovati postojeću aplikaciju uweb aplikaciju

• Mogu biti korišćeni od strane neke druge aplikacije

• Upotreba od strane drugih aplikacija može biti u dvanivoa:

1. Direktan pristup radi dobijanja informacija

(informacije koje se redovno ažuriraju kao što suvremenska prognoza, rečnik i sl.)

2. Indirektan pristup korisnika preko druge mašine kojatraži potrebne informacije i prikazuje ih korisniku, ilise vrši razmena podataka između mašina

Application programming interface (API)

• API (Application Programming Interface) je jedan od produkata

Web servisa, koji se pojavio sa Web 2.0. Ključnu ulogu za pojavu

API-ja imalo je pojavljivanje REST-a (Representational state

transfer) u toku 2000. godine. REST je način kojim se mogu

kreirati, čitati, modifikovati i brisati informacije na serveru

jednostavnom upotrebom HTTP i URL adrese. Tada se stekla

mogućnost da se komunikacija sa web servisom realizuje kao

REST. Takvi web servisi se nazivaju API.

• Ključna prednost API- ja, u odnosu na web servis, je što ne

zahtevaju nužno korišćenje SOAP-a i WSDL-a. Sa druge strane,

odgovor API-ja je takođe najčešće u XML ili (JSON) formatu, pa

aplikacija koja zahteva odgovor od servisa ne vidi razliku.

• API se poziva URL adresom, kojoj se prosleđuju određeni

parametri za web servis

• Odgovor servisa, nakon obrade, je npr. XML fajl

Primer Google maps API-ja

● Format URL adrese za obraćanje API-juhttp://maps.googleapis.com/maps/api/service/output?parameters

● Na primer, ako se pristupa servisu geocode(https://developers.google.com/maps/documentation/geocoding/),

gde se zahteva odgovor u XML formatu, za adresu 1600 Amphitheatre Parkway, Mountain View, CA, format URLa je:

https://maps.googleapis.com/maps/api/geocode/xml?address=1600+Amphitheatre+Parkway,+Mountain+View,+CA&key=API_KEY

Tada je jedan deo odgovora API-ja dat na slici

Grafički prikaz

Ukoliko želimo da API ne vraća samo kod, već da ga konkretizuje u formi

grafičkog objekta, onda se poziv API-ju realizuje kroz neki od tagova HTML-a

koji mogu da prikažu grafički objekat. Na primer, pozivanje API-ja za Google

map (https://developers.google.com/maps/ documentation/imageapis/), koji

treba da vrati sliku za traženu geografsku lokaciju bi bio

<img src= "http://maps.googleapis.com/maps/api/staticmap?center=-

15.800513,- 47.91378&zoom=11&size=200x200" />

SEO

SEO je akronim od Search Engine Optimization.Predstavlja postupak prilagođavanja web sajtakriterijumima koji su definisani kod web pretraživa, saciljem da se poboljša pozicija rangiranja datog sajta upostupku pretrage.

Uticaj:– Dizajn (tekst, meni, slike, video, ...)– Organizacija koda, optimalnost, greške ...– drugi sajtovi, posebno veza sa socijalnom

mrežama– Sitemap

Posebnu pažnju obratiti na:

– dizajn

– tehnički pristup

– kvalitet

SEO - aktivnosti

• Obavezno obratiti pažnju na sadržaj i strukturusadržaja sajta (tagovi i atributi),

• Tehničke detalje: hosting, redirekcije, error pages,upotrebu CSSa, upotrebu JavaScript-a itd.,

• Dinamika i obim promena u sadržaju,

• Veza sa drugim sajtovima, baneri, online kampanje islično,

• Dobra upotreba Keyword-a,

• SEO training.

• Analizu konkretnih i namenskih sajtova u okruženju,govornom području ili o sličnom proizvodu.

Google - preporuke

• Kada je sajt kreiran:

– Submit URL adrese Google-u na

http://www.google.com/addurl.html.

– Submit SitemapSubmit Sitemap upotrebom

Google Webmaster Tools.

Google analytics

Google analytics

Statistike na Web-u

Web ranije

Browser-i

Rezolucije ekrana

Dostupnost JavaScript-a

Operativni sistemi

Web sada

Javascript statistika

Statistika korišćenja javascript biblioteka i funkcija

Web

danas

Toliko o osnovama Interneta i pojmova o web-u