osnove menadŽmenta seminarski rad klasična škola ... · povećati produktivnost rada i kako...

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

OSNOVE MENADŽMENTA

Seminarski rad Klasična škola menadžmenta (Teorija naučnog upravljanja)

Predmetni nastavnik: prof. dr Milko Cupara dipl. ek.

Student: Vladimir Stanković 24/09 Datum predaje: 17.11.2010.

Klasična škola menadžmenta Vladimir Stanković 24/09

2 / 12

Sadržaj teme

Tema ovog seminarskog rada je jedan od pravaca Klasične škole menadžmenta koji se naziva Teorija naučnog upravljanja. Radi potpunijeg objašnjenja pomenutog pravca u radu će biti reči i o istorijskom razvoju menadžmenta, podeli osnovnih pravaca u menadžmentu, gde će poseban akcenat biti na prvoj školi odnosno prvom pristupu proučavanja problematike iz domena menadžmenta, dakle o teoriji naučnog upravljanja.

Ključne reči

Menadžment, Upravljanje, Klasična škola menadžmenta, Teorija naučnog upravljanja


3 / 12

Tabela sadržaja

Uvod............................................................................................................................ 4

Istorijski razvoj menadžmenta ........................................................................................ 5

Osnovni pravci u menadžmentu....................................................................................... 6

Klasična škola menadžmenta .......................................................................................... 6

Pojava naučnog upravljanja ......................................................................................... 7

Osnovne karakteristike klasične škole menadžmenta i naučnog upravljanja........................ 7

Teorija naučnog upravljanja............................................................................................ 8

Naučno upravljanje Frederika Tejlora ............................................................................ 8

Sledbenici Tejlora ..................................................................................................... 10

Zaključak ................................................................................................................... 11

Literatura ................................................................................................................... 12

Korišćeni internet sadržaji ............................................................................................ 12

Spisak slika ................................................................................................................ 12


4 / 12

Uvod

Ljudi su od početka svog postojanja imali potrebu za planiranjem, organizovanjem, vođenjem i kontrolom. Egipatske piramide i Kineski zid predstavljaju primere velikih projekata iz drevne prošlosti na kojima je bilo angažovano desetine hiljada ljudi. Egipatske piramide su posebno interesantan primer zbog toga što je izgradnja samo jedne zahtevala angažovanje više od 100.000 ljudi. Ko je bio taj koji je svakom radniku određivao šta treba da radi? Ko je obezbeđivao potrebnu količinu materijala, odnosno kamenih blokova, kako bi radnici bili zaposleni? Bez sumnje, u pitanju su menadžeri, bez obzira na to kako su se oni tada nazivali. Neko je morao da planira šta će biti urađeno, da organizuje ljude i raspoređuje materijal, da vodi i usmerava radnike i da vrši kontrolu ne bi li se sve odvijalo po planu. Još od tih, drevnih dana, pa do danas menadžment spada u nauku koja će uvek morati da bude prisutna u razvijenom društvu. To dokazuje i činjenica da su prvi pisani tragovi o menadžmentu upravo bili vezani za upravljanje javnim radovima, određenim državnim ili vojnim, odnosno crkvenim delatnostima.

Klasična škola menadžmenta spada u prvi osnovni pravac iz domena menadžmenta. Njene korene, koje su postavili brojnim naučnim istraživanjima Frederik Tejlor, Henri Fajol, Maks Veber i njohovi sledbenici predstavlja odličan temelj za dalje razvijanje menadžmenta koji je danas prisutan gotovo u svim društvenim segmentima.


5 / 12

Istorijski razvoj menadžmenta

Kada posmatramo razvoj menadžmenta kroz istoriju, potrebno je da napravimo razliku između menadžmenta kao prakse i menadžmenta kao nauke. Kao praksa, menadžment je veoma star proces, dok je kao naučna disciplina znatno mlađi.

Na razvoj svesti o menadžmentu (upravljanju) uticali su brojni faktori. Poseban značaj imaju faktori celokupnog društvenog razvoja među koje se svrstavaju stepen ekonomske razvijenosti društva, kultura, politički odnosi u državi, nivo razvijenosti pojedinih organizacija i institucija, društvenih grupa, svesti, navike i običaja, morala i etičkog sistema vrednosti. Pored navedenih faktora i brojni drugi su posredno ili neposredno uticali na sam proces upravljanja. Time je menadžment, odnosno upravljanje, uticalo na razvoj društva u kome je nastajalo i razvijalo se kao specifičan proces, ali je i razvoj društva uticao na menadžment kao specifičnu društvenu pojavu.

Menadžment kao metod ili veština upravljanja vuče svoje korene još od nastanka ljudskog društva. U prvobitnoj zajednici čovek je, u neprekidnoj borbi sa prirodom, svoj rad i određene najjednostavnije poslove i aktivnosti obavljao intuitivno. Kasnije je, poučen prethodnim iskustvima, počeo da planira i organizuje te aktivnost kako bi ih što efikasnije obavio ili ostvario prethodno zacrtane ciljeve. Zato se i tvrdi da je upravljanje kao složena aktivnost stara koliko i sama ljudska civilizacija (Slika 1).

Slika 1. Ilustracija primera uspešnog drevnog “menadžmenta” – Egipat ( izvor: http://www.historyonthenet.com/Egyptians/pyramids.htm - pristupano 16.11.2010.)

Prvi pisani tragovi o menadžmentu vezani su za upravljanje javnim radovima, određenim državnim i vojnim aktivnostima, odnosno crkvenim delatnostima i vezani su za najstarije organizacije kakve su država, vojska i crkva.


6 / 12

Menadžment u savremenom smislu, nastaje nešto kasnije, tačnije u XVIII veku uporedo sa pojavom industrijskih revolucija, pojavom industrijskih preduzeća, fabrika, naučno-tehničkog napretka. Međutim, naučni pristup menadžmentu razvio se tek početkom XX veka sa prvim radovima Frederika Tejlora (engl. Frederick Winslow Taylor) i Anri Fajola (engl. Henri Fayol).

Osnovni pravci u menadžmentu

Menadžment kao naučna disciplina bio je predmet izučavanja brojnih autora i istraživača koji su dali različit, ali i višestruki doprinos njegovom razvoju. Od pojave izučavanja menadžmenta kao nauke, pa do danas, razvilo se više pravaca (škola) menadžmenta. Možemo reći da su najvažniji sledeći pravci:

• Klasična škola menadžmenta • Škola ljudskih odnosa (Teorija međuljudskih odnosa) • Škola teorije odlučivanja (Bihevioristički pristup) • Škola nauke o menadžmentu (Kvantitativni pristup) • Škola teorije sistema (Sistemski pristup) • Situaciona škola menadžmenta (Situacioni pristup)

Klasična škola menadžmenta

Klasična škola menadžmenta je prva škola ili poznati sistematski pristup proučavanju problematike iz domena menadžmenta. Njene temelje su svojim naučnim istraživanjima postavili Frederik Tejlor (Frederick Winslow Taylor), Henri Fajol (Henri Fayol), Maks Veber (Max Weber) i njihovi sledbenici (Slika 2.).

Slika 2. Maks Veber, Frederik Tejlor i Henri Fajol (izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/ - pristupano 16.11.2010.)


7 / 12

U okviru Klasične škole menadžmenta razvila su se dva osnovna pravca:

• Teorija naučnog upravljanja • Klasična organizaciona teorija

Pojava naučnog upravljanja

Ubrzani privredni razvoj krajem XIX veka, kada se broj industrijskih preduzeća značajno povećao, uslovio je potrebu za drugačijim pristupom u procesu upravljanja. Pored ovog ubrzanog privrednog razvoja, neimenovane prateće političke promene koje su se tada događale širom sveta su takođe doprinele stvaranju novih metoda upravljanja.

Kao posledica svih tih odnosa i novih društvenih potreba na udaru su se našle, ne samo ekonomije pojedinih država, već i mnogobrojne kompanije širom razvijenog sveta koje nisu uspele da uhvate korak sa vremenom.

Nastanak menadžmenta kao naučne discipline, kao i oblikovanje specifičnih upravljačkih principa vezuje se za Henrija Touna (engl. Henry R. Towne). Naime, Henri R. Toun je kao predsednik kompanije Yale & Towne Manufacturing, na osnivačkom skupu američkog društva mehaničkih inženjera izneo molbu da se menadžment prizna kao posebno područje istraživanja. Toun je tada izneo i činjenicu da ima malo dobrih menadžera, pa je zato zagovarao ideju o nastanku menadžmenta koji će objediniti poslove inženjera i biznismena.

Tounove ideje su ubrzo nakon osnivačkog skupa dobile brojnu podršku tadašnjih značajnijih biznismena i industrijalaca. Tounovu ideju posebno je zagovarao Džordž Simens, koji je pokušavao da jasno i precizno definiše poslove menadžera i koji je skretao pažnju na problem komuniciranja i informisanja u velikim organizacionim sistemima.

Skoro deset godina kasnije, u Americi se pojavljuje naučno upravljanje (Scientific Management), odnosno prvi naučni pristup menadžmentu koji se odnosio na pitanja kako povećati produktivnost rada i kako motivisati radnike da prihvate nove metode u procesu rada. Naučno upravljanje se danas izučava u okviru Klasične škole menadžmenta.

Teorija naučnog upravljanja u svojoj osnovi predstavlja zaokružen skup metoda i tehnika, skup istraživačkih pravaca i pogleda koji su u osnovi konzistentni u pristupu proučavanja menadžmenta.

Osnovne karakteristike klasične škole menadžmenta i naučnog upravljanja

Osnovna karakteristika klasične škole menadžmenta je da se poseban akcenat stavlja na upravljanje proizvodnjom i upravljanjem preduzeća u celini. Ona se takođe zasniva na poboljšavanju ukupne organizacije preduzeća u organizacione proizvodnje, ali zanemaruje pojedince koji se isključivo tretiraju kao izvršioci određenih zadataka. Od zaposlenih se traži da što efikasnije obavljaju postavljene zadatke od strane menadžera, čime se ujedno smatra da


8 / 12

su pojedinci ekonomskom prinudom i određenim merama vlasti, zapravo, bili prinuđeni da izvršavaju određene zadatke. Time se praktično insistira na autoritetu i vlasti, kao glavnim principima efikasnog rukovođenja.

U okviru klasične škole, posebno u naučnog upravljanju, odvojeno je upravljanje i izvršavanje, čime su utemeljena osnovna načela organizacije. Na taj način se došlo do novih mogućnosti povećanja efikasnosti proizvodnje koja se bazirala na svojim strogim principima zasnovanim na specijalizaciji u radu, na autoritetu i odgovornosti koji su postigli dobre rezultate u tom vremenu. Klasična škola je unela dosta novina, imala je veliki broj prednosti, ali i niz propusta i nedostataka zbog čega je dosta kritikovana.

Najevidentnija posledica naučnog upravljanja ogledala se u povećanju nezaposlenosti, dok se najveća kritika odnosila na zapostavljanje psiholoških potreba zaposlenih i zanemarivanje društvenih odnosa u organizaciji. Naime, naučno upravljanje je u prvi plan istaklo koncept takozvanog “Ekonomskog čoveka”, odnosno čoveka koji je morao da bude orijentisan samo prema maksimiranju ekonomskih ciljeva, čija su oličenja bila u zaradi. Međutim, pokazalo se da novac nije jedina mera vrednosti, te da postoje i druge potrebe kojima su ljudi težili, pa su nešto kasnije nastale i motivacione teorije koje su potvrdile da postoji određena hijerarhija u kojoj je novac značajan, ali ne i odlučujući faktor. Pored navedenog, brojne kritike su bile i na račun postavke naučnog upravljanja klasične škole koje nisu vodile računa o određenim socijalnim aspektima zaposlenih, o razlikama između njih, njihovim društvenim odnosima, njihovim idejama, osećanjima, željama i potrebama. Shodno tome, može se zaključiti da je najznačajnija kritika upućena klasičnoj školi menadžmenta upravo zanemarivanje ljudi i isticanje značaja same organizacije.

Teorija naučnog upravljanja

Naučno upravljanje započinje radovima čuvenog američkog inženjera, Frederika Tejlora. On se smatra tvorcem naučnog upravljanja, naučne organizacije rada i upravljanja čovekom. Početni, ali i njegov osnovni doprinos, je bio u zalaganju za primenu naučnih metoda u istraživanju i planiranju proizvodnje, za razliku od dotadašnjih metoda koje su počivale na iskustvu.

Naučno upravljanje Frederika Tejlora

Frederik Tejlor (1856-1915) je veći deo svog radnog veka proveo u kompaniji Midvale Steel Works gde je karijeru započeo kao običan radnik da bi kasnije prošao kroz skoro sve “stepenice” do mesta glavnog inženjera. Pored redovnog zaposlenja, Tejlor je studirao tehniku i stekao diplomu mašinskog inženjera. Radeći na različitim poslovima i na mestima raznih kvalifikacija, on je uočavao brojne nedostatke u organizaciji u upravljanju proizvodnjom. Sve to mu je omogućilo da bude prvi koji je uveo primenu naučnog metoda u proučavanje ljudskog roda pri čemu je mnoge metode sam razvio i primenio.

Osnovu njegovog naučnog pristupa menadžmentu predstavlja naučno istraživanje metoda rada sa ciljem utvrđivanja najboljeg načina obavljanja posla. Ranija praksa definisanja takvog rada se osnivala na pogađanju ili tradiciji. Takav način morao je biti zamenjen uopštavanjem iskustva iz prakse, iskustva koja se pravilno formulišu koje su dovodile do rezultata kako za menadžere, tako i za zaposlene.


9 / 12

Tejlorova ideja o “harmoniji odnosa” između menadžera i zaposlenih radnika zasnivala se na pretpostavci da poslodavac može naučno da odredi dnevnu zaradu zaposlenih i da je radnik u mogućnosti da određen zadatak obavi na najbolji mogući način i time zaradi premiju za nadprosečne rezultate.

Frederik Tejlor je čitavu svoju filozofiju bazirao na četiri osnovna principa. Prvi princip – Razvijanje i primena novih naučnih metoda u proučavanju, planiranju i obavljanju radnih aktivnosti, umesto dotadašnjih “iskustvenih” metoda. Smisao ovog principa sastoji se u naporu menadžera da nađe jedan – “najbolji” način da obavi određeni posao.

Drugi princip – Insistiranje na primeni naučnih metoda u realizaciji određenog posla čiji je smisao u pravilnoj oceni menadžera u izboru radnika koji će raditi na osnovu naučnih metoda.

Treći princip – Selekcija i obučavanje radnika za rad na određenim poslovima čiji je princip da obrazuje i obuči radnika kako bi ga osposobio za nove metode rada.

I četvrti princip – Podela rada i specijalizacija u cilju povećanja efikasnosti čija su načela u kooperaciji menadžera i zaposlenih.

Celokupan rad Tejlora može se posmatrati i kroz tri njegove studije:

• Sistem plaćanja po komadu (1895. godina) • Upravljanje pogonom (1903. godina) • Princip naučnog menadžmenta (1911. godina)

Glavni nedostaci slabe efikasnosti rada su: plaćanje radnika na nadnicu bez obzira na efekte proizvodnje, slaba organizacija rada i definisanje radnih zadataka, kao i zastareli način upravljanja u pogonima.

U njegovoj studiji “Upravljanje pogonom” glavni cilj je:

• Da se svaki radnik postavi na što je moguće bolje kvalifikovan posao u skladu sa njegovim mogućnostima i fizičkim sposobnostima

• Da svaki radnik treba da uloži maksimalan napor koji daje i najbolji radnik iz njegove “kategorije”

• Svaki radnik koji radi kao prvoklasni treba da bude plaćen 30 do 100$ više u odnosu na prosek svoje klase što je zavisilo i od same prirode posla zaposlenog

Po Tejloru su glavni ciljevi dobrog upravljanja visoke plate i niski troškovi radne snage, što se može postići primenom sledećih principa:

• Veliki dnevni i jasan zadatak za svakog zaposlenog • Standardna oprema i uslovi rada • Velika novčana premija za uspeh • Novčane “kazne” u slučaju neuspeha


10 / 12

Potrebno je pomenuti da je Tejlor osnivač studije vremena, pošto je uveo raščlanjivanje rada na sitne delove i izvršio vremenska merenja za izvršavanje tih poslova. On je ujedno razradio i stimulativne sisteme plaćanja radnika po učinku, koje je bazirao na merenju vremena i utvrđivanju standardnih vremena za određene poslove. On je ovaj rad nazvao “Sistem diferencijalne stope” koji se odnosi na sistem nagrađivanja radnika.

Tejlorovo naučno upravljanje imalo je pozitivnih, ali i negativnih doprinosa. Naime, “njegova” teorija o organizaciji i naučnom upravljanju je samo jedan od nasleđa naučnog menadžmenta, a njegove tehnike efikasnosti mogle su biti primenjene u svim organizacijama, što znači i u proizvodnim i u neproizvodnim. To su svakako bili značajni doprinosi za ono vreme. Međutim, iako su njegove metode dovodile do značajnog povećanja kako produktivnosti rada, tako i zarade, radnici i sindikati su se protivili tom prilazu jer su menadžeri u većini slučajeva eksploatisali radnike. Zbog toga, kao i zbog straha od otpuštanja, većinu njih je navelo da se udruže u sindikate koji su im pružali određen vid “protekcije”.

Sledbenici Tejlora

U daljem razvoju Tejlorovog sistema, odnosno teorije naučnog upravljanja značajnu ulogu imali su brojni savremenici i „sledbenici“, od kojih su najpoznatiji Henri Gant (Henry Laurence Gantt) i bračni par Frenk (Frank Bunker Gilbreth) i Lilian Gilbert (Lillian Moller Gilbreth).

Henri Gant (1861-1919) je smatrao da Tejlorov sistem treba demokratizovati i humanizovati. On je predložio humaniji sistem plaćanja radnika koji je nazvan „Sistem radnih zadataka sa bonusom“. Sistem je funkcionisao tako da u slučaju da ako radnik uradi posao pre utvrđenog roka, koji je recimo predviđen da traje 4 sata, biće plaćen kao da je radio sva 4 sata.

Slika 3. – Ilustracija primera Gantove karte (izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/File:GanttChartAnatomy.png - pristupano 16.11.2010.)


11 / 12

Za praćenje i odvijanje pojedinačnih aktivnosti proizvodnog procesa u vremenu Gant je uveo grafikon, koji je kasnije nazvan Gantova karta ili Gantogram (Slika 3.) koji je imao značajnu ulogu u organizovanju složenijih projekata.

Frenk Gilbert (1868-1924) je nastavio sa daljom praktičnom i teorijskom razradom Tejlorovog sistema. Sistem proučavanja rada je primenio u građevinskoj industriji. Pažljivom analizom posla u ciglani, on je uspeo da smanji broj pokreta u zidanju sa ciglama sa tadašnjih 18 na 5, a u nekim slučajevima na samo 2 pokreta. Time je povećao produktivnost rada u zidanju na oko tri puta.

Bračni par Gilbert bili su među prvima koji su koristili video materijal, odnosno pokretni film da bi proučavali pokrete ruku i tela. Na bazi njihovih proučavanja Frenk je napravio tabelu standardnih pokreta ljudi. Tabela sadrži 18 osnovnih pokreta koji su dovoljni za vršenje različitih poslova na radnom mestu. Po njemu su ti pokreti nazvani „telbridžima“.

Za razliku od Tejlorovog sistema, Gilbert nije birao najboljeg radnika za posao već je nastojao da posao olakša i prilagodi radniku. U tim istraživanjima mu je pomagala supruga Lillian (1878-1972) koja se bavila proučavanjem rada. Ona je doktorirala na tezi psihologija upravljanja, te je zajedno sa svojim suprugom uočila i ukazivala na značaj psihologije u obučavanju i radu sa zaposlenima.

Zaključak

Klasična škola menadžmenta, odnosno njen pravac naučnog upravljanja postavio je odličan temelj za razvoj menadžmenta kao nauke, ali je osigurao i određenu poziciju u samom društvu. Brojni stručnjaci tog perioda, na čelu sa Frederikom Tejlorom, su ovim teorijama otvorili brojna vrata i time omogućili narednim generacijama da usavršavaju menadžment kao nauku savremenog društva.


12 / 12

Literatura

[1] RANĐIĆ D. M., LEKIĆ S., Menadžment, Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beogradska poslovna škola – Vioka škola strukovnih studija, Beograd, 2008.

[2] RAKAS S., Sociologija Menadžmenta, Drugo izdanje, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2003.

[3] ERIĆ D., Uvod u menadžment, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000.

Korišćeni internet sadržaji

Web stranice

1. “Frederick Winslow Taylor” <http://en.wikipedia.org/wiki/Frederick_Winslow_Taylor> (pristupano 16.11.2010.)

2. “Henri Fayol” <http://en.wikipedia.org/wiki/Henri_Fayol> (pristupano 16.11.2010.)

3. “Max Weber” <http://en.wikipedia.org/wiki/Max_Weber> (pristupano 16.11.2010)

4. “Frank Bunker Gilberth, Sr.” <http://en.wikipedia.org/wiki/Frank_Bunker_Gilbreth,_Sr.> (pristupano 16.11.2010)

5. “Lillian Moller Gilbreth” <http://en.wikipedia.org/wiki/Lillian_Moller_Gilbreth> (pristupano 16.11.2010)

Spisak slika

Slika 1. Ilustracija primera uspešnog drevnog “menadžmenta” – Egipat (izvor: http://www.historyonthenet.com/Egyptians/pyramids.htm - pristupano 16.11.2010.) . 5

Slika 2. Maks Veber, Frederik Tejlor i Henri Fajol (izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/ - pristupano 16.11.2010.)........................................... 6

Slika 3. – Ilustracija primera Gantove karte (izvor http://en.wikipedia.org/wiki/File:GanttChartAnatomy.png - pristupano 16.11.2010.) . 10

osnove menadŽmenta seminarski rad klasična škola ... · povećati produktivnost rada i kako...

Documents