OSNOVE PROGRAMA SOCIJALISTIKE PARTIJE SRBIJEProgram je usvojen naDrugom kongresu Socijalistike partije Srbije, odranom 23.i 24.oktobra 1992. godine u Beogradu.1. OSNOVNI CILJEVI I OPREDELJENJARazvijena svest o neophodnosti slobode i pravde za sve ljude - osnov je demokratske socijalistike ideje.elimo da ostvarimo moderno demokratsko drutvo: u kome e svi problemi biti reavani mirnim i demokratskim putem; u kome e biti garantovana sva ljudska prava (i politika i socijalno - ekonomska); u kome e se privredni procesi regulisati slobodnim takmienjem u odreenim zakonskim okvirima, i u kome e svi oblici svojine biti ravnopravni; koje e obezbediti zatitu prirodne sredine i zdrav ivot generacijama koje dolaze; u kome e postojati neophodan nivo socijalne sigurnosti; koje e teiti ne samo materijalnom bogatstvu ve i svestranom kulturnom razvoju i visokom kvalitetu ivota svakog pojedinca.1.1. Osnovne vrednostiOsnovne vrednosti demokratskog socijalizma su: sloboda, socijalna pravda, stvaralatvo, solidarnost i mir.Sloboda je mo svakog pojedinca da prema sopstvenim potrebama i merilima bira meu razliitim mogunostima svog ivota, rada, duhovnog i materijalnog razvoja. Pojedinac mora biti, pre svega, slobodan od svake spoljanje prinude koja sputava ostvarivanje ivotnih ciljeva. U tom smislu sloboda pretpostavlja ukidanje svake tiranije, despotije i politike diktature. Vie od toga, sloboda u pozitivnom smislu znai da pojedinac - na osnovu poznavanja sopstvenog bia - moe nesputano razvijati sve svoje stvaralake sposobnosti. To pretpostavlja ukidanje materijalne bede i iskoriavanja ljudi. Jedina granica slobode je sloboda drugih linosti, utoliko je drugo lice slobode odgovornost za druge ljude i za sva ona drutvena zbivanja na koja pojedinac svojom delatnou moe uticati u datim im drukiji tok.Socijalna pravda je, pre svega, postojanje istih sloboda i prava za sve graane, bez bozira na njihovu nacionalnu, rasnu, socijalnu, versku ili politiku pripadnost. Ovde nije re o uniformisanosti, istovetnosti materijalnih prihoda i naina ivota. Pojedinci se meusobno razlikuju fiziki i psihiki, imaju razliite sposobnosti i talente, razliite potrebe i spiracije, razliite doprinose drutvu. Svi oni treba da budu jednaki pred zakonom. Meutim, socijalna pravda podrazumeva takve zakone koji svim podjednako obezbeuju jednake osnovne uslove i mogunosti za individualni razvoj. To znai, s jedne strane, angaovanje protiv neopravdanih privilegija nekih graana i drutvenih slojeva, a s druge strane, podrku onim koji su ve od roenja izloeni liavanjima i oskudici. Socijalna pravda se naroito ispoljava u tome da u raspodeli drutvenog proizvoda graani uestvuju prema sopstvenom doprinosu, ali da svim amora biti obezbeen minimum neophodan za zadovoljavanje osnovnih potreba.Mir je za socijaliste bitni preduslov srenog ivota i razvoja. Svi drutveni sukobi morali bi se reavati prvenstveno mirnim putem, dijalogom i pregovorima, oslanjajui se na ljdusku racionalnost, na pravo i moral, i dobijajui podrku za svoje stanovite valjanim argumentima. Ipak, socijalisti se od pacifista razlikuju po tome to mir nije bezuslovna, apsolutna vrednost za koju su u stanju da rtvuju slobodu, pravdu i sve druge vrednosti. Socijalisti su spremni da se odluno suprtotstave agresiji, tlaenju, porobljavanju i iskoriavanju ljudi, prihvatajui borbu samo onda kada im je nametnuta.Stvaralatvu, kao ljudskoj sposobnosti da se dela umno i matovito, da se proizvode novi predmeti, da se otkrivaju novi oblici igre, zabave, umetnike delatnosti, zajednikog ivota, drutvenog organizovanja - socijalisti posveuju izuzetnu panju. Zato se oni zalau da se svakom ljudskom biu obezbede drutveni uslovi da upozna sopstvene stvaralake potencijale i da ih ostvari u praksi. Samoostvarenje u tom smislu je najbitniji uslov smisaonog, srenog i bogatog ljudskog ivota. Da bi moglo da omogui samoostvarenje to veem broju pojedinaca, drutvo mora dostii zadovoljavajui nivo materijalnog razvoja. Potreban je veliki rad, dobra organizacija, preduzetnitvo, disciplina, ulaganje u razvoj.Zato socijalisti podravaju zalaganje z amaterijalni i privredni napredak, a pre svega za nauni i tehniki razvoj koji tome najvie doprinose. Potrebno je, meutim, nai pravu ravnoteu izmeu privrednog i kulturnog napretka, izmeu materijalnog bogatstva i ostvarenja osnovnih duhovnih vrednosti. Sa stanovita socijalista materijalno blagostanje je sredstvo, a krajnji cilj ej bogatstvo ivota u svim njegovim razvnovrstnim stvaralakim ispoljavanjima. Zamena cilja sredstvom, ima z aposledicu razliite oblike dehumanizacije i otuenosti.Solidarnost je spremnost na podrku i saradnju sa svima onim akoji se zalau za opte dobro. To je izraz pojaane odgovornosti za sve one koji u tom zajednikom zalaganju pate i stradaju. U irem, meunarodnom smislu, solidarnost je spremnost za pomo slabima, nejakima, starim i bolesnima, koji nemaju sredstva ni snage da ree svoje probleme ili nisu u stanju da se odbrane od nasilja.1.2. Istorijski koreni demokraskog socijalizma u SrbijiSocijalistika partija Srbije uva i nastavlja socijalistike ideje, a posebno ideju narodne smaouprave i zadrugarstva, koju je u drugoj polovini devetnaestog veka zastupao Svetozar Markovi. Socijalistike ideje Markovia, Mite Cenia, Vase Pelagia i Srpske socijaldemokratske partije pod rukovodstvom Dimitrija Tucovia bile su proete duhom demokratizma i slobodarstva. U ime tog duha borili su se srpski komunisti poetkom dvadesetih godina protiv staljinizacije, a veina meu njima su tridesetih godina pali kao rtve staljinistikog terora (braa Vujovi, Filip Filipovi, Sima Markovi).Socijalistika partija Srbije u sovju batinu ukljuuje i onaj umni i praktini doprinos idejama demokratije i socijalne pravde koji su dali napredni mislioci i druptveni poslenici Srbije izmeu dva svetska rata. Ona se oslanja i na antifaistike i slobodarske vrednosti Narodnooslobodilake borbe koja nastavlja borbu naroda za slobodu i nezavisnost, ali isto tako i dugogodinju borbu radnikog pokreta za pravedniji drutveni poredak. Uesnici NOB-a bili su, po pravilu, ljudi iste motivacije i visokih moralnih anela, spremni da rtvuju i ivot za svoje ideale.Socijalistika partija Srbije uvaava krupne rezultate u posleratnom drutvenom razvoju Jugoslavije. Ostvarena je ubrzana industrijalizacija i urbanizacija zemlje, viestruko povean drutveni proizvod i ivotni standard stanovnitva. Privreda je modernizovana: obrazovni, kulturni i uopte civilizacijski nivo graana je bitno povean. utemeljena su socijalno- ekonomska prava, socijalna sigurnost, zdravstvena i socijalna zatita stanovnitva. Posle uspenog otpora staljinizmu 1948. godine (koji je imao i svoju mranu, nehumanu stranu, koja je najvie dola do izraaja u sprovoenju politike otkupa poljoprivrednih proizvoda i u nainu obrauna s protivnicima na Golom otoku), liberalizovan je kulturni ivot, poveano je uee graana u odluivanju u svim segmentima drutvene organizacije.Ta dostignua bi bila mnogo vea da od samog poetka 1945. godine ideja socijalizma nije ostvarivana na prevashodno autoritaran a ne na demokratski nain. Uspostavljen je potpuni monopol moi Komunistike partije nad celokupnim drutvenim ivotom. Politika samovolja rukovodilaca proizvela je mnoga pogrena sistemska reenja, kao to su: administrativno dirigovanje privredom, blokiranje poslovnih inicijativa, uspostavljanje "dogovorne ekonomije", konstituisanja drutvene svojine bez odreenog subjekta vlasnikih prava, dezintegrisanje velikih privrednih sistema na organizacije "udruenog rada", konfederalizacija drave i formiranje nezavisnih drava i nacionalnih ekonomija. Ustav od 1974. godine definitivno je razorio Jugoslaviju proglaavanjem republika za suverene drave, uvoenjem opte saglasnosti za sve odluke na saveznom nivou i dozvoljavanjem da zakonski propisi republika imaju prioritet na d saveznim propisima. Taj sistem je najvie nakodio samoj levici i nedemokratinou, autoritarnou, loom kadorvoskom politikom, kompromitovanjem njenih velikih oslobodilakih ideja (na primer, ideje samoupravljanja) licemerjem i velikim raskorakom izmeu proklamovanih ideja i prakse.Meutim, i sistem i politika koja je sve vreme voena, posebno su otetili Srbiju i srpski narod. Srpski narod je razdeljen na pet republika, a sama Republika Srbija podeljena na tri odvojena dela od kojih je najmanja prava imala "ua" Srbija. Delovi srpskog naroda u drugim republikama, pa ak i u pokrajinama sopstvene Republike, bili su obespravljeni i nezatieni. Odrejdnim merama privredne politike (kao to su premetanje preduzea u dure republike, politikom cena, svaljivanjem nesrazmerno velikog tereta pomoi nerazvijenim podrujima) Srbija je dovedena u podreen poloaj, a njen razvoj je usporen u odnosu na razvijenije republike, posebno Sloveniju.Socijalistika partija Srbije nastoji da objektivno, diferencirano, kritiki pristupa istraivanju i oceni celog posleratnog razdoblja. Istorijska nauka e dati definitivnu analizu i ocenu tog perioda i njegovih vodeih linosti. Meutim, ve na osnovu onog to je do sada utvrdila nauka, kao i na osnovu drutvene prakse, Socijalistika partija Srbije ima odreeno stanovite o ovom razdoblju nae nedavne istorije. Ona prihvata pozitivne tekovine tog vremena, naroito u oblasti privrede, obrazovanja, kulture, zudravstva i socijalne sigurnosti. Ona se, meutim, odluno distancira od dogmatske ideologije, autoratiranog sistema, kao i birokatskog stila upravljanja i voenja kadrovske politike, i korumipranog, hedonistikog stila ivota upravljakih slojeva drutva.1.3. Socijalistika ideja i praksa u svetuSocijalistika ideja je potekla na Zapadu, ve za vreme Francuske revolucije, u kojoj je siromani narod svoje aspiracije izrazio dodajui principu slobode naela jednakosti i bratstva.Trei stale koji je sruio feudalnu civilaziju, polarizovao se. Imuniji, preduzetniji deo, gradio je kapitalizam i ustanove graanskog drutva. Siromaniji, radni deo, borio se protiv nepravdi toga drutva i stvarao viziju budueg slobodnog i bogatog, besklasnog drutva. Ve pre Marska i Engelsa postojao je socijalistiki pokret, naroito u Engleskoj i Francuskoj, i on je od poetka imao demokratski karatker. Marks je dao humanistiko i nauno utemeljenje ideji socijalizma i opte ljudske emancipacije u kojoj posebno mesto dobija problem osloboenja radnika.U toku celog devetnaestog veka u zapadnoj Evropi su rasle i razvijale se partije radnike klase koje su se zvale "socijaldemokratske", i koje su put za promenu drutva videle, pre svega, u parlamentarnoj borbi i pridobijanju podrke veine stanovnitva na demokratskim izborima.Do polarizacije u socijaldemokratiji dolazi onda kad se deo proleterijata, zahvaljujui optem materijalnom progresu, socijalno uzdie na nivo sitnosopstvenike srednje klase, dok drugi deo tone u nepodnoljivu materijalnu bedu. U prvoj polovini dvadesetog veka socijaldemokratske partije su partije radikalnijeg dela srednje klase, koja prihvata privatnu svojinu i politike insistucije graanskog drutva, ali se bori protiv monopolskog kapitalizma i totalitarizma, za ogranienu regulaciju traine privrede i za "dravu blagostanja". Revolucionarniji deo proletarijata okuplja se oko komunista, koji stvaraju monolitne ilegalne partije jakobinskog tipa, zalaui se za nasilnu revoluciju, jednopartijski sistem, dravnu svojinu i plansku privredu.Komunistike partije su dole na vlast u Rusiji i Istonoj Evropi u nerazvijenim drutvima, bez gotovo ikakve demokratske tradicije (s izuzetkom ehoslovake 1918 - 1939. god) i Srbije (1903 - 1921 godine) u istorijskim okolnotima nezrelim za socijalistiki preobraaj. Demokratska ideja "sovjeta" odnosno samouprave, bila je proklamovana ali nije nikada oivotvorena. Komunisti su sproveli ubraznu industrijalizaciju i urbanizaciju i znatno podigli ivotni standard stanovnitva. Meutim, oni su i negirali elementarne demokratske forme, vladali su na vrlo autoritaran nain, guili su silom svaki otpor, sluili se i "gulagom" kao sredstvom borbe protiv neprijatelja, ali i kao izvorom prinudne radne snage. Meutim, kad je privredni razvoj dostigao vii stepen sloenosti, preterano centralizovani i birokratski sistem nije vie mogao uspeno funkcionisati niti je vie mogao represivnim merama kontrolisati ukupni politiki ivot zemlje. Stoga je sistem, koji su njegovi elnici nazvali "relano - postojei socijalizam" doiveo slom.Meutim, samim tim nije propala ideja socijalizma. Ona se razvijala i u praksi, na evolutivni nain, primenjivana je tamo gde je i potekla - u Zapadnoj Evropi. Razvijena drutva su, posle serije ekonomskih kriza u devetnaestom veku, a naroito posle katastrofalne krize tridesetih godina dvadesetog veka, morala odustati od prvobitnih primitivnih oblika liberalnog kapializma i izgraditi raznovrsne meovite sisteme. Oni su uspeno funkcionisali zahvaljujui u velikoj meri socijalistikim elementima koji su u njih ugraeni u periodu 1930 - 1970. godine (javni sektor privrede zasnovan na dravnoj svojini, zadrugarstvo, regulacija trine privrede, lokalna samouprava, saodluivanje u preduzeima predstavnika zaposlenih i predstavnika vlasnika, javne ustanove u obrazovanju, kulturi i zdravstvu, "drava blagostanja").Prema tome, demokraski socijalizam nije samo idelani projekt budueg humanog drutva, ve su mnogi njegovi elementi sada stvarnost najrazvijenijih savremenih meovitih drutava. Vladajuu ili vrlo uticajnu ulogu u ovim drutvima imaju socijalistike i socijaldemokratske partije. Meu njim danas nema bitnih programskih razlika. Za razliku od socijaldemokratije prve polovine ovog veka, one se jasno distanciraju od liberalnog kapitalizma, insistirajui na stvaranju novog tipa drutva, na jakom javnom sektoru, dravnoj regulaciji privrede, oblicima neposredne demokratije, socijalnoj sigurnosti.Socijalistika partija Srbije svoj nastanak i osnovna programska opredeljenja vezuje za dosadanji razvoj socijalistikih ideja u svetu i kod nas, kao i za opteprihvaene pozitivne rezultate demokratske politike prakse socijalistikih snaga, naroito u Zapadnoj Evropi i u naem posleratnom razvoju. Ona deo svoje politike i moralne snage crpi i iz rezultata optenarodnog demokratskog i patriotskog pokreta u Srbiji krajem osamdesetih godina, koji je pre promena u Istonoj Evropi pruio podrku politici demokratizacije, nacionalne emancipacije i socijalistikih reformi. Upravo ta politika je oznaila potrebu za osnivanjem Socijalistike partije Srbije.2. DEMOKRATIJASocijalisti Srbije su uvereni u to da su ideje socijalizma i demokratije u svom pravom znaenju nerazdvojno povezane. Istinski pravino drutvo nije mogue ako svi graani nemaju podjednaka prava da uestvuju u donoenju odluka tamo gde ive i rade i u izboru svojih predstanika u organima drave. I obratno, istinska demokratija nije mogua ako ne postoje odreeni materijalni preduslovi da bi graani mogli koristiti zakonom garantovana prava i slobode. Socijalizam kao drutveni poredak koji obezbeuje i slobodu i jednakost i pravinost, omoguuje da se demokratija dalje razvija u odnosu na svoje elemntarne, liberalne oblike.2.1. Ukidanje monopola moiDemokratija u svom izvornom smislu jeste vlast naroda. Moderna politika misao je tu osnovnu ideju demokratije izrazila principom suverenosti naroda u odnosu na bilo koju vladu, organizaciju ili bilo koji poseban grupni interes. Da bi narod zaista mogao vladati - neposredno, u mesnim i radnim organizacijama i posredno, preko svojih izabranih predstavnika u politikim ustanovama celog drutva - mora biti ukinut svaki monopol moi. To iziskuje da politiki sistem mora biti tako izgraen da nijedna politika partija ne moe trajno podrediti dravu svojim posebnim partijskim interesima. Postojanje politike opozicije je, prema tome, normalno stanje slobodne politike zajednice. To dalje znai da ni jedna drutvena grupa ne moe postii toliku ekonomsku mo da bi joj to obezbedilo monopol na proces odluivanja o bitnim javnim pitanjima. To, najzad, znai da nijedna politika orgnaizacija ili drutvena grupa ne sme imati monopol moi nad kulturnim ustanovama i sredstvima masovne komuniakcije.Iz toga sledi da je demokratija neophodna ne samo u politici ve i u oblastima privrede i kulture, i to kao posredna ("predstavnika") i neposredna ("participativna").2.2. Predstavnika demokratijaSocijalistika partijs Srbije smatra da je predstavnika demokratija nezaobilazna tekovina savremen civilizacije. To podrazumeva izbrornost i smenjivost dravne vlasti. Predstavici naroda koji nose odgovornost za donoenje osnovnih politikih odluka, biraju se na slobodnim, tajnim, neposrednim izborima. Oni su odgovorni svojim biraima i mogu biti opozvani kada zloupotrebljavaju vlast ili je koriste za posebne i sebine interese.Da bi se spreila prevelika koncentracija vlasti, ona se deli na zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Poto je u parlamentarnom predstavnikom sistemu izvrna vlast (vlada) potpuno zavisna od zakonodavne vlasti (parlamenta), Socijalistika partija Srbije smatra demokratskijim reenjem predsedniki sistem, u kome se neposredno bira predsednik Republike, koji se nalazi na elu izvrne vlasti. Da bi se obezbedila puna nezaisnost sudske vlasti, sudije se biraju na due razdoblje ili doivotno, a meanje u njihov rad tretira se kao krivino delo.Da bi svi politiki izbori bili zaista slobodni, neophodna je mogunost isticanja veeg broja kandidata. To pretpostavlja slobodno udruivanje graana u politike partije, pokrete, saveze i najrazliitije druge politike organizacije, slobodu tampe, javnog okupljanja i govora. Kandidati na izborima ne moraju biti lanovi nijedne partije. S obzirom na to da je u postojeim partijama orgnaizovana samo petina ukupnog birakog tela, bitan uslov demokratije je da grupa graana (ija je veliina utvrena izbornim zakonom) moe predloiti za poslanika bilo kog pojedinca kao nezavisnog kandidata.Socijalistika partija daje prednost veinskom izbornom postpuku jer je demokratskiji. Po njemu kandidat moe biti izabran za narodnog predstavnika samo ako u svojoj izbornoj jedinici (ve posel prvog ili drugog kruga) dobije veinu glasova. U tom sluaju poslanik je i neposredno odgovoran svojim biraima.Slabost proporcionalnog sistema jeste u tome to poslanika ne biraju neposredno graani ve rukovodstvo partije na ijoj je izbornoj listi bio, kao i u tome to iskljuuje mogunost isticanja nezavisnih kadnidata koje predlau grupe graana. Taj sistem namee graanima da glasaju za partije, a ne za pojedinane kandidate iako tek manje od etvrtine graana pripada bilo kojoj partiji. Ipak, Socijalistika partija Srbije smatra da je dobra strana ovog izbornog postpuka u tome to on pokazuje realni odnos politikih partij ai omoguuje manjim partijama uee u Narodnoj skuptini. Zbog toga socijalisti ne iskljuuju mogunost kombinovanja veinskog izbornog postpuka s proporcionalnim.2.3. Neposredna demokratijaZalaui se za potpuno ostvarenje u praksi svih onih tekovina predstavnike demorkatije koje su se afirmisale ve u graanskom drutvu krajem devetnaestog veka, pa i u Srbiji od 1903. do 1921. godine, socijalisti Srbije smatraju da istorijski razvoj demokratije njima nije iscrpljen, te da ekonomski i kulturni uslovi demokratskog socijalizma omoguuje njen jo iri i dosledniji razmah.U nove oblike demokratije valja, pre svega, uvrstiti znatno vee mogunosti neposredne participativne demokratije nego to postoje u graanskom drutvu. Ustanova referenduma, koji se, sem vajcarske, retko gde koristi u razvijenim drutvima, omoguuje graanim ada se neposredno izjanjavaju i odluuju o krupnim pitanjima drutveno ivota. Znaajna je i ustanova narodne inicijative. Grupe graana treba da imaju pravo da pokreu odreena drutvena pitanja, to podrazumeva postojanje legalnog postpuka po kome su odgovarajui organi vlade obavezni da reaguju na ovakvu inicijativu.Klasian oblik neposredne demokratije je lokalna samouprava. Pored prava na uee u izborima, graani moraju imati pravo uea u odluivanju u mesnim zajednicama. Mnoga pitanja od neposrednog znaaja za svakodnevni ivot graana mogu se reavati u okviru mesnih zajednica. Graani imaju pravo na samoorganizovanje i mogu stvarati bilo koje organe lokalne samouprave.Samoupravni saveti su nardna demokratska forma koja se spontano javljala u svim velikim oslobodilakim pokretima u novijoj istoriji. U "Realnom socijalizmu" ideja "sovjeta" je ostala samo ideoloki mit. U jugoslovenskom drutvu samoupravljanje je, posle velikih poetnih uspeha (1953 - 1965. godine) sputano i deformisano. Ono nije moglo biti u praksi ostvareno jer je bilo nespojivo s monopolom vlasti partijske i dravne birokratije. Neformalne grupe u preduzeima su uspeno kontrolisale radnike savete i blokirale njihove pokuaje samostalnijih inicijativa. Istinske samouprave je, u stvari, bilo premalo, a ne premnogo. Meutim, s obzirom na zloupotrebu ove ideje, ona je umnogome kompromitovana i u praksi se pokuava da odstrani i ono to je bilo napredno i demokratsko u njoj. Ta velika emancipatorska ideja dobija sovju istinsku ansu tek u drutvu u kome nema ni monopola jedne partije, ni monopola privatnog kapitala. U takvom drutvu, za koje se bori Socijalistika partije Srbije, zaposleni preko svojih predstavnika ustvuju u odluivanju u radu svog preduzea. U upravnim odborima preduzea koji vre optu kontrolu nad radom direktora i njegovog aparata, treba da sede ne samo predstavnici vlasnika, ve i predstavnici zaposlenih radnika. Pravom na saodluivanje i samoupravu zaposleni u socijalizmu prevazilaze status najamnih radnika.2.4. Republikanski oblik draveNa osnovu svog doslednog demorkatskog opredeljenja, socijalisti se zalau za republikanski oblik drave. Ustanova monarhije je ostatak predmoderne epohe. Ona je u principu u suprotnosti s demokrtijom jer se monarh ne bira, ve na to mesto dolazi po roenju.U parlamentarnim monarhijama u Zapadnoj Evropi monarh je jo smao simbolina figura, ali i tu je ustanova monarhije ostatak tradicije u demokratskom sistemu, koji tom sistemu uglavnom ne smeta. Akva situacija je ishod vekovne borbe demokratskih snaga za ograniavanje kraljevske vlasti. U Srbiji nije ograniavana institucija monarhije ve su uklanjani pojedinani kraljevi. Oni koji su se vraali pokuavali su uvek iznova da vladaju na autoritaran nain. Ovakvo istorijsko iskustvo je dopunski razlog zbog koga se socijalisti Srbije odluno protive monarhijskom obliku drave.2.5. Odnos vlasti prema graanimaOdnos vlasti prema graanim aje bitni indikator demokrtinosti politikog sistema.U birokratskom sistemu uprave, kakav smo imali u najveem delu nae istorije, vlast se drala nadmeno i bahato prema narodu. To je, u znatnoj meri, ostatak autoritarnih tradicija. Jedna od tih tradicija je klerikalna: da bi uvrstila sopstvene privilegije dobijene od dravne vlasti, Crkva proglaava da sva vlast dolazi od boga. posebno je snana patrijarhalna tradicija koja ljude na vlasti poistoveuje s roditeljima i starijom generacijom prema kojoj se obavezno mora biti posluan. Tu je i predmoderna, srednjovekovna tradicija, po kojoj je graanin - podanik koji dravi i vladaru duguje apsolutnu lojalnost.U Srbiji i Jugoslaviji je birokratski odnos vlasti prema graanima podsitaclo i to to su posle prvog i drugog svetskog rata na vlast dolazili ljudi ne smao prema svojim sposobnostima, ve i prema zaslugama iz tih ratova. Ako vlast uopte kvari ljude, onda se to naroito deava kada se ta vlast shvati kao doivotna nagrada za zasluge.Socijalisti Srbije se, stoga, zalau za to da se poloaj na vlasti shvati kao izraz poverenja naroda, kao izazov, i kao prilika da se neto korisno uradi za narod. Graanin nije podanik, ve subjekt narodnog suvereniteta. Funkcioner vlasti nije gospodar ve sluga naroda (re "slubenik" upravo to i znai), iji osnovni motiv mora biti javno dobro, i koji kritiku svog rada treba da shvati kao preduslov boljeg obavljanja dunosti.2.6. Demokratska politika kulturaDemokratski razvoj ne zavisi samo od politikih ustanova i zakona ve i od politike kulture. Politiko ponaanje - a osobito politiki govor, nain donoenja odluka, odnos prema politikim protivnicima - pored politikih, treba ceniti i na osnovu kulturnih i etikih merila. To znai da se politika ne sme svesti samo na bezobzirnu i beskrupuloznu borbu za vlast, ve se mora shvatiti kao delatnost koja slui javnom interesu zajednice i kojja vodi rauna o kutlrunoj tradiciji, dobrom ukusu, dobrim obiajima, o pravnim i moralnim principima.Demokratsku politiku kulturu naroito odlikuje duh tolerantnosti prema tuim idejama i politikim snagama. Razume se, tolerantnost se ne sastoji u tome da se toleriu zlo, agresija i neovenost, ve u paljivom i odmerenom stavu prema gleditima koja se razlikuju od sopstvenih. Drugim reima, ne polazi se od crno - belog ideolokog stanovita po kome "istorija poinje od nas", po kome smo " mi u posedu apsolutne istine i pravde a sve drugi i razliito mora biti la i nepravda", i pokome svako "ko nije s nama, mora biti protiv nas". Iako je neko uveren da je u osnovi u pravu, mora biti dovoljno mudar da pretpostavi da njegovo reenje nije jedino ispravno, da u njemu moda ima neka ogranienost, da moe biti i alternativnih reenja, u kojima ima neto dobro to nije za odbacivanje i to se moe iskoristiti za popravljanje sopstvenog stanovita.Socijalisti Srbije se opredeljeuju za laiku dravu i politikiu kulturu nasuprot klerikalnoj i teolokoj, zato to je klerikalizam izrazito netoleranran i dogmatian i to se jedna politiki sistem moe smatrati demokratskim u onoj meri u kojoj je odvojio svetovno od religioznog i dravno od crkvenog.Socijalistika partija Srbije smatra da je za prevazilaenje sporova u viestranakom drutvu najprikladniji metod - dijalog, u kome su uesnici ravnopravni i sposobni za argumentovanu raspravu. Dijalog je mogu samo ako uesnici imaju sopstvena uverenja, koja su u stanju da obrazloe, ali su i tolerantni prema idejama razliitim od sopstvenih. Meutim, dijalog je mogu samo ukoliko postoji saglasnost o temeljnim pretpostavkama humanog i demokratskog poretka. On nije mogu s onim akoji se slue nasiljem, koji bezobzirno kre ljudksa prava drugih i koji line interese stavljaju iznad optih.Demokratska politika kultura za koju se zalaemo, podrazumeva da se na istaknutim mestim au politikom ivotu nau sposobni i odluni ljudi s profesionalnim i linim ugledom, koji su uvereni u ideje svoje partije, aktivni i dosledni u njihovom ostvarivanju, lieni materijalne i politike gramzivosti, koristoljublja, sujete i sebinih motiva - ljudi koji line interese nee stavljati iznad optedrutvenih i nacionalnih.2.7. Demokratija u Socijalistikoj partiji SrbijeSamo ona politika partij akoja neguje demokratske odnose u svojim redovima u stanju je da se bori za demokratske odnose u drutvu.To, pre svega, znai da moraju biti otvoreni svi kanali komunikacije izmeu lanstva i rukovodstva, i izmeu rukovodstava razliitog nivoa - od mesnih organizacija do Glavnog odbora. Oblikovanje i formulisanje poltike, donoenje odluka i izbor kadrova mora tei od "baze do vrha". Time nije dovedeno u pitanje postojanje vostva partije koje ima vrsta uverenja i uiva autoritet u lanstvu. Ali, to mora biti autoritet zasnovan na sposobnostima, znanju, mudrosti, dalekovidosti i organizatorskom talentu rukovodilaca, a ne na linoj harizmi, demagokoj retorici, gomilanju funkcija i zloupotrebama poloaja. Mudro vostvo e se ponekad zalagai i za stavove koje smatra najboljim i neophodnim u datoj situaciji, iako nisu popularni kod lanstva. U demokratskoj organizaciji, vostvo mora biti u stanju da argumentima ubedi lanstvo da je to najispravniji mogui stav, pa i da ponudi ostavku ukoliko lanstvo taj stav ne prihvata. Ukoliko je ono dotle prihvaena i napetost e biti razreena na demokratski nain.Sloboda iznoenja razliitih miljenja a posebno kritikih primedaba na politiku Partije je bitna odlika unutarpartijske demokratije. Demokratinost rasprava u Partiji ne sme ugroziti jedinstvo njene praktine delatnosti. Pored otvorenih pitanja o kojima traje rasprava, postoje i ona znaajna pitanja o kojima je Partija demokratskim putem zauzela stav koji je obavezan za sve. Pojedinac koji ga i dalje javno osporava ili koji podrava akcije drugih partija, time pokazuje da je napustio svoju partiju.3. VLADAVINA PRAVAUkidanje pojedinane i grupne samovolje jedna je od osnovnih svrha demokratije i znai uspostavljanje vladavine prava. Punovane odluke i celokupno delovanje vlasti moe se ostvarivati samo na osnovu zakona prihvaenih u demokratskim politikim ustanovama.U pravnoj dravi, za koju se socijalisti zalau, nedopustiva je bilo kakva proizvoljnost i samovolja u odluivanju, do kojih bi moglo doi na osnovu privilegija ili birokratskih deformacija dravnih organa. U njoj se odluno iskorenjuje svaki vid korupcije i mita. Sve dravne ustanove su izloene kritikom uvidu javnosti.Stvar je javnog mnjenja da kritikuje zakone koje smatra nepravednim i da, eventualno, zahteva njihovo menjanje. Dok zakoni vae, oni se moraju striktno primenjivati, a njihovo legitimno tumaenje mogu davati samo zakonodavna tela koja su ih donela.3.1. Ljudska pravaSocijalistika partija Srbije se zalae za doslednu primenu u naem zakonodavstvu svih ljudskih prava koja su formulisana Poveljom Organizacije ujedinjenih nacija 1948. godine, u Konvencijama o politikom i socijalno - ekonomskim pravima OUN 1966. godine i dokumentima KEBS-a.Meu politikim pravima naroito su bitna: prava na slobodu o misli i javno izraavanje politikih i verskih uverenja; pravo na slobodu kretanja; pravo na slobodu izbora narodnih predstavnika; pravo na politiko organizovanje i javno okupljanje radi ostvarivanja politikih ciljeva demokratskim sredstvima, u okviru demokratski konstituisanih ustanova.Jeidno ogranienje slobode jeste sloboda drugih. Sloboda govora, tampe, udruivanja, javnog okupljanja, veroispovesti i kretanja moe se ograniiti samo ako se nasiljem i propagiranjem rasne, verske i nacionalne mrnje uskrauju ljudksa prava i slobode drugih ljudi.Za razliku od liberala i tradicionalnih demokrata, demokratski socijalisti se zalau za to potpunije ostvarenje svih socijalno-ekonomskih prava navedenih u Povelji Organizacije ujedinjenih nacija.To je, pre svega, pravo na rad i slobodu rada. Ostvarivanje ovog prava obezbeuje ne samo materijalnu sigurnost oveka. ve njegovo ispoljavanje kao slobodnog i stvaralakog bia. Socijalisti stoga tee politici pune zaposlenosti. U sluaju neostvarivanja prava na rad graana imaju pravo na materijalno obezbeenje.Drugo bitno socijalno - ekonomsko pravo je pristoja zarada, u zanisnosti od postignutog nivoa privrednog razvoja zemlje. Drutvo ne moe tolerisati zarade ispod izvesnog minimuma i po potrebi intervenie sredstvima socijalne zatite. U svakom sluaju, zarada mora biti tretirana u prvom redu kao jedan od trokova proizvodnje, a ne ako ostatak posle podmirenja svih drugih obaveza preduzea.Sldee pravo radnika jeste uee u procesu odluivanja. Socijalisti se od liberala razlikuju po tome to su odluno za to da pravo uestvovanja u radu upravnih odbora preduzea imaju ne samo predstavnici vlasnika (po osnovu posedovanja) ve i predstavnici zaposlenih (po osnovu rada).Ljudska socijalno - ekonomska prava, za ije ostvarivanje se socijalisti odluno zalau, ukljuuju i: pravo na bezbedne uslove rada i zdravu ivotnu sredinu; pravo na trajk; pravo na starosnu i invalidsku penziju; pravo na socijalnu pomo u sluaju socijalne ugroenosti.Vrlo bitni elementi ljudskih socijalnih prava su kulturna prava, u koja spadaju pravo na besplatno obrazovanje (bez plaanja kolarine), kao i pravo na korienje kulturnih dobara i slobodu stvaralatva. Sva deca, bez bozira na socijalno ili nacionalno poreklo, imaju pravo na slobodan razvoj, kao i pravo na zatitu od zloupotreba svake vrste, ukljuujui i zloupotrebe od strane partijskih organizacija.Socijalistika partija Srbije e se zalagati da se sloboda i prava graana garantuju Ustavom i zakonima i da se obezbedi njihovo ostvarivanje u praksi.3.2. Nacionalna ravnopravnostLjudska prava su, pre svega, prava pojedinanih graana. Pripadnici nacionalnih manjina moraju kao pojedinci, imati ista prava kao i pripadnici veinskog naroda.Pored toga, nacionalne manjine imaju i odreena meunaorndo priznata kolektivna prava. To su kulturna prava: na upotrebu svog jezika, na negovanje kulturnih tradicija, na nesmetanu kulturnu delatnost (izdavaku, naunu, umetniku, zabavnu) na svom jeziku. Ta prava mogu ukljuivati kulturnu, ali ne i politiku autonomiju. Meutim, nacionalnim manjinama valja obezbediti zastupljenost u politikom ivotu, a posebno u organima vlasti i lokalne samouprave.Ono to grupu graana odreene narodnosti ini nacionalnom manjinom nije njihov manji ili vei broj, be injenica da ve postoji matina drava tog naroda izvan granica Jugoslavije. Prema meunarodno usvojenim kriterijumima, nacionalne manjine nemaju pravo samoopredeljenja, ukljuujui mogunost otcepljenja.To pravo imaju samo konstitutivni narodi udrueni u zajedniku saveznu dravu, dakle, srpski i crnogorski (kao i oni narodi koji bi se u budunosti eventualno prikljuili Jugoslaviji).Oslanjajui se na najdemokratskijhe postojee meunarodne norme, polazei od sopstvenog vekovnog iskustva zajednikog vie-etnikog ivljenja, socijalisti Srbije se odluno opredeljuju za punu nacionalnu ravnopravnost svih graana Jugoslavije. Socijalistika partij aSrbije je partija svih graana Jugoslavije koji prihvataju njen program bez bozira na nadionalnu pripadnost.3.3. Ravnopravnost ena i mukaracaDosadanji drutveni razvoj izjednaio je enu s mukarcem u formalno-pravnom pogledu. ene kod nas imaju jednaka politika prava. U naelu ima je omoguen pristup svim radnim mestima i politikim funkcijama, za isti rad one primaju istu nagradu.Ipak, u stvarnosti ene su jo uvek u podreenom poloaju. Tradicionalne norme i ostaci patrijahalnog morala su jo snano ukorenjeni u svesti ljudi. Dominantna uloga ene u reproduktivnom procesu za nju je veliko socijalno ogranienje s obzirom na odbijanje mnogih mukaraca da prihvate deo odgovornosti za kune poslove i vaspitanje dece. Zbog toga su zaposlene ene dvostruko optereene i teko se mogu odluiti da preko svega prihvate i drutvene i politike obaveze.Podreen poloaj ena na radnom mestu ogleda se najpre uj tome to su ene u veini zuaposlene u slabije plaenim privrednim granama, a zatim i u tome to su u kriznim periodima ene prve na udaru otputanja i formiranja tehnolokog vika. Na politikim funkcijama ene su izuzetno slabo zastupljene i pored svoje znatne zainteresovanosti za politika zbivanja. Glavna prepreka punoj socijalnoj emancipaciji ene jeste nasleena tradicionalna svest koja mesto ene vidi, pre svega, u kui.Socijalistika partija Srbije e se stoga boriti za potpuno osloboenje ena, za bre prevladavanje ostatka patrijarhalnih odnosa i za ravnopravno uee ene u privrednom i drutvenom ivotu. Ona e se zaloiti za olakice enama majkama, a naroito za drutvenu pomo samohranim roditeljima.3.4. Za socijalno pravoU savremenom svetu pravda je esto skupa. Socijalisti se stoga zalau za postojanje odreenih olakica za graane slabijeg imovnog stanja, kao to su besplatna pravna savetovalita, pravna pomo u socijalno opravdanim sluajevima, pravna zatita radnika i potroaa. Svakom oveku, bez obzira na njegovo imovno stanje i obrazovanje, treba omoguiti da doe do svog prava.Zalauti se za to da se sva sredstva pravne drave primenjuju protiv onih koji ugroavaju ivote, imovinu i prava graana, socijalisti su svesni injenice da je kriminal drutveno uslovljena pojava, da se zloinci ne raaju ve da su u znatnoj meri proizvod loih ivotnih uslova i neadekvatnog vaspitanja u detinjstvu, te da su stoga spreavanje antidrutvene delatnosti i rehabilitacija njenih subjekata vaniji od samog kanjavanja. To je psoeban razlog zbog koga socijalni rad dobija svoju veliku vanost u drutvu kome tee socijalisti.3.5. Nezavisnost sudstvaNezavisnost sudstva je posledica velike demokratske tekovine podele vlasti i neophodni je preduslov pravne drave.Meutim, velika nezavisnost sudija znai i njihovu veliku odgovornost i pootravanje uslova koje oni treba da zadovolje da bi bili izabrani. Pored prava, oni su duni da u dovoljnoj meri poznaju vezu prava i drutva kako bi mogli uzimati u obzir drutvene uslove i posledice odreenih pravnih odluka.Da bi sudije bile nezavisne, moraju se birati za due vrme, jer bi izbor na krai period znaio njihovu zavisnost od onih koji ih biraju. S druge strane, doivotni mandat bio bi u suprotnosti s naelom opteg druvenog i pravnog razvoja i u suprotnosti s naelom povremene kadrovske obnove svih dravnih ustanova.Sudije formalno ne bi trebalo da pripadaju politikim partijama. Pored toga, ne bi se moglo tolerisati da sudije pod platom pravnih odluka donose partijske politike odluke. Da ne bi postalo drava u dravi, sudstvo - kao i sve ostale dravne ustanove - mora biti izloeno kritikom sudu demokratskog javnog mnjenja.Socijalistika partija se zalae da se osnuju sudovi za radne sporove, to je bitan preduslov za ostvarivanje elementarnih prava zaposlenih.3.6. Za valjanu kontrolu sprovoenja zakonskih propisaOsnovni problem ostvarivanja pravne drave u naoj zemlji jeste kontrola sprovoenja zakonskih propisa. Imamo demokratski ustav i zakone koji su uglavnom na visini razvijenih drutava. Ali, postoji ogromni jaz izmeu pravnih deklaracija, koje ostaju na papiru, i drutvene prakse koja obiluje bezakonjem, proizvoljnou, korupcijom i gubljenjem poverenja graana u pravne ustanove.Stoga Socijalistika partija Srbije nastoji da se odluno prekine s politikim cinizmom nasleenim iz prethodnog perioda, koji je polazio od pretpostavke da se zakoni donose za svet i za politike protivnike, a ne za "nas", i koji je, pod platom zatite klasnih interesa i kritike "fomralne", "graanske" demokratije, otvoreno pozivao na krenje zakonskih propisa kad su u pitanju "nai" ljudi i "nae" koristi. To iziskuje rastajanje s onim kadrovima inspekcijskih slubi koji su na svoja mesta dolazili kao lojalni sledbenici pojedinih monika, doivljavajui svoja radna mesta kao nagradu za odanost i priliku za bogaenje.Osnovni preduslov ostvarenja pravne drave i vee poverenja graana u dravne organe je izgradnja efikasnih demokratskih ustanova kontrole. Pored ostalog, potrebna je potpuna reorganizacij ai obnova inspekcijskih slubi. U njima se moraju nai iskljuivo struni ljudi, moralno besprekorni i spremni na strogo sprovoenje zakonskih propisa.4. REGULISANA TRINA PRIVREDA ZASNOVANA NA RAVNOPRAVNOSTI SVOJINSKIH OBLIKASocijalistika partija Srbije se zalae za moderno meovito drutvo koje predstavlja sintezu onih elemenata liberalnog i socijalistikog modela koji su se do sada afirmisali u istoriji modernog drutva i u naem sopstvenom dosadanjem razvitku. Meovita privreda, koja je po uverenju socijalista Srbije optimalno reenje za nee prilike, ukljuuje trinu privredu, ali i odreeni stepen dravne regulacije, preobraenu drutvenu svojinu, ali i mogunost njene nesmetane transformacije u privatnu, zadrunu i dravnu svojinu.Podravajui razvoj privredne demokratije, socijalisti Srbije se bore protiv neograniene vladavine kapitala nad ljudima i protiv pretvaranja ekonomske moi u politiku mo. Oni podravaju saodluivanje zaposlenih u upravljanju preduzeima bez obzira na oblik valsnitva.4.1. Trina privredaIskustvo je savremenog sveta, posle svih eksperimenata s "dirigovanom", "komandnom" i "dogovornom" privredom, da je proizvodnja roba za trite osnovni oblik materijalne proizvodnje u savremenoj civilizaciji, da je trite neophodni indikator potreba graana, da je konkurencija na tritu uslov efikasnosti proizvodnje, da odnos ponude i potranje na tritu utie na racionalno odreivanje cena proizvoda i usluga, te da je dobit preduzea osnovni motiv proizvodnje i jedini koji obezbeuje da preduzee istovremeno, zadovoljava drutvene potrebe i potrebe svojih radnika, bez ekonomske i politike zavisnosti od drave.Trina privreda vie nema nigde u modernom drutvu anarhini karakter kao u devetnaestom veku. ak i u vreme apsolutne prevlasti tradicionalnog liberalizma 70-ih godina prolog veka, drava je regulisala meunarodnu razmenu. Od 20-ih godina ovog veka, regulativna uloga drave se poveava i u nakonzervativnijim oblicima kapitalistikog drutva (u SAD); ona je neophodni uslov ekonomske racionalnosti na drutvenom makro-nivou.Meutim, izvesne tekovine traine privrede zadravaju svoju trajnu vrednost u doglednoj budunosti. Socijalisti su u prolosti pogreno mislili da ideja proizvodnje za ljudske potrebe trebe potpuno da zameni ideju proizvodnje za trite. Zaboravljaolo se pri tome da empirijske potrebe ljudi u velikoj meri dolaze do izraaja upravo na traitu, a da se antitrino odreivanje ljudskih potreba nije obavljalo nekom pretpostavljenom "naunom metodologijom", ve najee proizvoljno, na birokratski nain. Pokazalo se da je jedno od najmonijih oruja za suzbijanje politikog voluntarizma - odreeni automatizam u regulisanju privrednih odnosa. Pokazalo se da je samostalnost preduzea preduslov line i kolektivne inicijtive, kao i racionalnog i odgovornog donoenja odluka. Meutim, da bi se zatitila inicijativnost i preduzetnitvo, potrebno je spreavati monopolistike tendencije svake vrste.ak i kad su uvideli neophodnost trite roba, mnogi socijalisti su se u prolosti opirali postojanju trita kapitala i radne snage. Pojam kapitala bio je nerazdvojno povezan sa postojanjem ekonomskog iskoriavanja, a trite radne snage je izgledalo da svodi zaposlenog pojedinca na najamnog radnika. Socijalisti se u naelu bore za maksimalno moguu redukciju ekonomskog iskoriavanja, a trite radne snage je izgledalo da svodi zaposlenog pojedinca na najamnog radnika. Socijalisti se u naelu bore za maksimalno moguu redukciju ekonomskog iskoriavanja, ali su svesni toga da je ono implicitno prisutno u trinoj privredi i da ga ne mogu potpuno ukinuti. Kad govore o kapitalu u drutvu za koje se zalau, socijalisti imaju prvenstveno u vidu da je to odreena koliina opredmenog rada, ijim se investiranjem u proces proizovdnje obezbeuje odrena dobit ("viak vrednosti"). Vrednost kapitala se operacionalno moe odrediti samo na tritu, gde on dobija oblik akcionalrskog kapitala. Ako se eli kupovina i prodaja preduzea, strane investicije i angaovanja linih uteevina u produktivne svrhe, to se moe obezbediti samo na tritu kapitala.to se tie trita radne snage, ono je prirodna posledica injenica da je u trinoj privredi dobit mogua samo na osnovu odreenog minimuma produktivnosti rada. Trite apsorbuje vikove, popunjava manjkove radne snage i odreuje njenu cenu. Korekcija ovog automatizma vri se svesnom socijalnom i ekonomskom politikom (kolektivnim ugovorima sindikata i poslodavaca, dravnom intervencijom itd.). Radnici prevazilaze status najamnih radnika pre svega ueem u odluivanju i ueu u podeli dobiti.4.2. Regulativna uloga drave u privrediNeregulisana trina privreda neizbeno vodi povremenim poremeajima, zastojima i kriznim situacijama u kojima propada znatan deo drutvenog bogatstva, i u kojima veliki deo stanovnitva ostaje bez osnovnih sredstava za ivot. Posle katastrofalne depresije 30-tih godina ovog veka, naputen je u celom svetu tradicionalni liberalni model neregulisane trine privrede. Drava je preuzela regulativnu ulogu kojom uspostavlja stavilne okvire privrednim tokovima.Socijalistika partija Srbije se suprotstavlja proizvoljnom uplitanju drave u rad preduzea kojima se ograniava njihova samostalnost i sputava slobodna ekonomska inicijativa. Meutim, neophodna je uloga drave u sledeem: da odreenom monetarnom politikom obezbeuje razvoj i da obuzdva inflaciju; da odreenom poreskom politikom ne samo obezbeuje sredstva potreban za pokrivanje dravnih rashoda, ve i da stimulie propulzivne gradne privredei destimulie one iji je rast neeljen; da politikom razmene s sinostranstvom, a posebno carinskom politikom obezbeuje neophodno otvaranje nae privrede prema svetu,a li i zatitu pojedinih grana proizvodnje od tehnoloki nadomone proizvodnje u svetu, a posebno od nelojalne konkurencije na meunarodnom ritu. (Poznat je primer iz oblasti poljoprivrede; SAD i Evropska zajednica subvencioniraju svoju proizovdnju i farmerima pokrivaju razlike od niskih trinih cena do visokih trokova proizvodnje. Vikovi poljoprivrednihproizovda se bacaju na svetsko trite po "damping" cenama. Naa poljoprivreda bi bila upropaena da drava ne ograniava uvoz itarica i ne garantuje cene poljoprivrednih proizvoda koje su vie od onih na svetskom tritu); da utvruje i sprovodi odreenu politiku razvoja, naroito u onim oblastima gde raspolaemo sopstvenim prirodnim bogatstvima, i gde su potrebni tehnoloki proboji za koje sama privreda nije sposobna; da odreenom ekolokom politikom spreava zagaivnje ivotne sredine i omoguuje optimalno korienje prirodnih sirovina i energije.Pored toga, drava i neposredno rukovodi odreenim javnim preduzeima.4.3. Ravnopravnost oblka svojineSocijalistika partija smatra da svi oblici svojine traba da budu ravnopravni pred zakonom i da u meusobnoj konkurenciji uivaju jednake traine i druge uslove. Konkurencija podrazumeva da se privatnoj, zadrunoj ili bilo kojoj drugoj svojini ne postavljaju ogranienja za razvoj. Takmienje na tritu e definitivno odluiti o sudbini pojedinih oblika svojine.4.3.1. Drutvena svojinaNasuprot konfuznom pojmu drutvene svojine u "dogovornoj ekonomiji" (koja, nema titulara i u sutini je "nesvojina"), Socijalistika partija shvata drutvenu svojinu kao akcionarski drutveni kapital, kojim raspolae preduzee. Dakle, ona ima svoj subjekt vlasnitva, pojavljuje se na tritu kapitala, ima svoju cenu, donosi dobit i zakonski je zatiena od zlupotreba. U postojeim drutvenim i meovitim preduzeima drutvena imovina predstavlja poslovni fond preduzea. Ono ima pravo da je prodajom preobrazi u privatnu svojinu, u kom sluaju sva sredstva dobijena od prodaje odlaze posebnoj dravnoj ustanovi koja je odgovorna za razvoj i nalazi se pod kontrolom Vlade.Neprihvatljivo je da se drutvena imovina shvati kao grupna. Istorijska je injenica da je nekoliko generacija celokupnog naeg naroda na razne naine ulagalo u dananju drutvenu imovinu. Nijedna grupa zaposlenih ne moe postati vlasnikom te imovine samom injenicom da je dobila pravo da se tom imovinom slui.Preduzea sa drutvenom svojinom treba da budu samostalna i odgovorna za postignute rezultate. U trinimuslovima, s profesionalnim upravljanjem, uz zatitiu od zloupotrebe i pljake, uz adekvatnu promenu moderne nauke i tehnologije, drutvena svojina moe postii potrebnu efikasnost.4.3.2. Transformacija svojinskih odnosaRavnopravnost svih svojinskih oblika ne iskljuuje mogunost transformacija svojine na nain odreen Zakonom. Transformacija drutvnee svojine je mogua u pravcu dravne ili u pravcu privatne svojine. U prvom sluaju odluku o transformaciji odnosi Narodna skuptina, u drugom kolektiv preduzea. Promene svojinskih odnosa moraju se obavljati iskljuivo po kriterijumima ekonomske racionalnosti. Socijalisti podravaju one oblike transformacije koji doprinose ubrzanom drutvenom razvoju, a ne one koji ga koe i vode retrogradnim oblicima privreivanja. Smisao transformacije nije prosta promena vlasnitva, ve obezbeenje sveeg kapitala, nova tehnologija, efikasnije upravljanje, vea prodornost na tritu. iskustvo drugih zemalja dokazuje da je tranfomracija dugoroan proces.4.3.3. Dravna svojinaSocijalisti Srbije se u naelu opiru preteranoj centralizaciji i etatizaciji privrede. Postoji, meutim, neophodnost da izvesna preduzea budu javna i da se u njima drutvena svojina pretvori u dravnu. To je sluaj s onim velikim sistemima u evergetici, rudarstvu, saobraaju, komunikacijama itd., koji koriste prirodna bogatstva zemlje gde najvei deo investicija potie od druptva kao vlasnika, i iji proizvodi imaju opti znaaj ili su neophodni za proizvodnju u drugim granama. Takva javna preduzea postoje i u razvijenim zemljama ( u Velikoj Britaniji, Grancuskoj, Nemakoj, Italiji i skandinavskim zemljama).Odgovarajuom orgnaizacijom i kvalitetom poslovanja i javna preduzea moraju teiti ekonomskoj efikasnosti i dobiti, sem ukoliko to u odreenoj grani nije svesno prihvaena politika drutvneog ulaganja radi podizanja ivotnog standarda graana.Transformacija drutvenih preduzea u javna moe imati za cilj da obezbdei postepenu i kontrolisanu privatizaciju, odnosno pretvaranje u meovita preduzea.4.3.4. Zadruna svojinaSocijalisti se zalau za puni razvoj zadrugarstva u svim njegovim oblicima. Naroito veliki znaaj imaju zadruge u poljoprivredi, gde obezbuju ne samo organizovanu razmenu, ve i neophodnu primenu nauke i agrotehnike.4.3.5. Privatna svojinaSocijalisti smatraju da je u modernoj privredi privatna sovjina jedna od neophodnih i ekonomski efikasnih uslova.U svakoj razvijenoj trainoj privredi brojna su preduzea manjeg obima kojima neposredno upravljaju vlasnici. Takva manja preduzea su neophodna u svakoj privredi. Izvesne privredne grane su posebno povoljne za razvoj privatnih preduzea jer je potrebno izuzetno mnogo inicijative, brzog reagovanja, prilagodljivosti, line zainteresovanosti za uspeh delatnosti i visoki kvalitet usluga. Takve grane su: poljoprivreda, graevinarstvo, zanatstvo, trgovina na malo, ugostiteljstvo, turizam, razne vrste uslunih delatnosti i neke industrijske grane.Socijalisti smatraju da je za razvoj nae zemlje nuno posebno podrati one oblike privatne svojine gde vlasnitvo nije izdvojeno od procesa proizvodnje, gde se rad i kapital nalaze u istoj linosti.Kod nas su sva drutvena preduzea otvorena za proces privatizacije. Polazei od opravdane tenje da se drutvena imovina maksimalno zatiti od neopravdanog prisvajanja od strane pojedinaca, socijalisti Srbije se zalau za to da se na samom poetku procesa transformacije objektivno utvrdi vrednost drutvenog kapitala. Poto jo ne postoji traite kapitala s uravnoteenom ponudom i potranjom, tu vrednost ne moe adekvatno izraziti ponuena cena. Ona se odreuje meodima koje zakon propisuje. S obzirom na to da je priroda pretvaranja drutvene u privatnu svojinu nespojiva sa zadravanjem u preduzeu dobijene protivvrednosti (protivvrednost prodatog kapitala pripada dravnoj agenciji za razvoj), preduzee je objektivno vie zainteresovano za dokapitalizaciju a ne za rasprodaju postojeeg kapitala.Ideje pojedinih partija i ekonomista o besplatnoj raspodeli deonica delom su demagogija, a delom izraz ideoloke ostraenosti. Oni koji se toboe zalau za trinu privredu hteli bi da ostvare to bru i potpuniju privatizaciju na nain koji nema nikakve veze s merilima ekonomske racionalnosti. Trina privreda ne poznaje poklone kapitala.S obzirom na to da vrednost drutvenog kapitala viestruko prevazilazi veliinu ukupnih uteevina graana, jasno je da e proces privatizacije tei sporo. Naa budunost su najveim delom meovita, a ne isto privatna preduzea.Privatizacija je mogua i ulaganjem stanog kapitala. nesumnjivo je povoljnije koristiti strana sredstva u obliku investiranog kapitala u naa preduzea nego u boliku zajmova. Naa privreda e u toku dugotrajnog predstojeeg procesa obnove biti otvorena za sve one strane investicije koje su u obostranom interesu. Meutim, postoje granice, odreene nacionalnim interesima, koje ovakav proces privatizacije nee moi prekoraiti. Uostalom, veoma je jasno i u svetu trine privrede rasprostranjeno da privatna svojina nije jedini oblik koji je spojiv s trinom privredom i koji obezbeuje potrebnu ekonomsku racionalnost i efikasnost. Moderni privredni razvoj je uveliko osporio tezu o vlasniku kao najuspenijem moguem privrednom upravljau. Najpre su razdvojene funkcije vlasnitva i menaxerstva. U modernim krupnim korporacijama direktori vie nisu vlasnici ve strunjaci koji rade za platu i za odreeni ugled koji rezultira iz uspeha preduzea. Najnoviji razvoj je doveo do razdvajanja funkcije vlasnitva i odluivanja o kupoprodaji akcija. Vlasnik poseduje papire od vrednosti koji donose odreene dividende, interes ili porast kapitala. Odluke o kupovini i prodaji tih papira donosi u ime vlasnika agencija specijalizovana za poslove prometa akcija. Sa stanovita efikasnosti poslovanja jedne korporacije postalo je irelevantno ko je vlasnik.4.4. Privredni razvojU situaciji teke privredne krize u kojoj se zemlja nalazi, socijalisti Srbije se prvenstveno zauzimaju za uspostavljanje mira i politike stabilnosti koji su neophodni uslovi za privredni preokret i poetka ozdravljenja i obnove. Ali, ako nosioci uverenosti u istorijski napredak, socijalisti i u najteim uslovima vre pripreme za predstojei privredni razvoj. Srbiji je potrebna politika privrednog razvoja koja e se oslanjati na nae komparativne prednosti, kao to su: obilje radne snage i sposobnog strunog kadra, prirodna bogatstva, povoljan geografski poloaj, izgraeni kapaciteti. Potrebno je zavriti proces industrijalizacije i izgradnje modernih saobraajnica, omoguiti punu zaposlenost, obnoviti zastarelu tehnologiju i poveati produktivnost rada, obezbediti sredstva za zatitiu prirodne sredine i obnovu stanovnitva, kao i za deficitarne i finansijski ugroene drutvene delatnosti, u prvom redu za zdravstvo, nauku i kulturu. Neophodna je takva poreska politika koja e sve subjekte drutva opteretiti u skladu s njihovom ekonomskom snagom. Smanjeni drutveni proizvod mora da znai i smanjenu optu potronju.Kljunu ulogu u obezbeivanju novog ciklusa privrednog razvoja treba da obezbede nova, visokoproduktivna tehnologija energetike, obojena metalurgija, hemijska industrija i dogranja moderne saobraajne mree. Treba nastaviti proces kompjuterizacije i robotizacije, gde je neophodno, vodei rauna i o prednostima koje prua obilata jeftina radna snaga (ni u najrazvijenijim zemljama sveta jeftinu radnu snagu jo nisu zamenili roboti).Energetskih resursa mi nemamo dovoljno i ne smemo ih rasipati. Potrebno je razvijati alternativne tehnologije (kao to je solarna) i, naroito, uvesti tednju energije putem insulacije grejnih prostora i tednje pri prenosu energije putem superprovodnika.S obzirom na veliku ansu koju Srbiji prua njen geografski poloaj, valja biti spreman za realizaciju velikih projekata za izgradnju brzih pruga, autoputeva i vodenih puteva od meunarodnog znaaja (Rajna - Dunav - Morava - Vardar).Srbija se ne moe takmiiti s razvijenim privredama u pogledu veliine drutvenog proizvoda, ali se moe pravovremeno prilagoavati zahtevima jednog kvalitativnog modela privrednog rasta koji e neizbeno zameniti sadanji kvantitativni model u svetskim razmerama. To znai reavati na vreme ekoloke probleme, tedeti dragocene prirodne izbore, proizvoditi zdravu hranu, maksimalno iskoristiti znanje kao proizvodnu snagu, unaprediti kvalitet ivota bogatstvom kulturnih sadraja umesto obiljem materijalnih predmeta.4.5. Humanizacija rada (poboljanje "kvaliteta radnog ivota")Kao partija levice, Socijalistika partija sr, pre svega, obraa svetu rada i izraava njegove neposredne i dugoone potrebe i interese. Neposredni interesi radnika, za ije ostvarenje se zalae SPS, su: odravanje zaposlenosti u tekim uslovima drutvene krize, adekvatna zarada, sigurni i zdravi uslovi rada, socijalna sigurnost, potovanje linosti radnika i njegovo uee u saodluivanju predko predstavnika u upravnim odborima preduzea. Ove svoje interese zaposleni ostvaruju zahvaljujui svojim interesnim orgnaizacijama, sindikatima (koji treba da budu jedinstveni i vanstranaki) i koji preko kolektivnih ugovora treba da obezbede bolje uslove ivota i rada svojih lanova.Socijalisti se, po prirodi svojih osnovnih oprdeljenja, angauju i za dugorone potrebe radnika koje se najbolje mogu izraziti idejom humanizacije rada (iji smisao se u razvijenim drutvima delimino izraava kao "obogaivanje rada" i kao "poboljanje kvaliteta radnog ivota"). Humanizacija rada nije vie utopijski projekat, protivrean zahtevima efikasnosti i ekonomske racionalnosti. Savremena nauka i tehnika omoguuju takvo reorganizovanje rada koje smanjuje dosadu i otuenost radnika, zadravajui visoku produktivnost rada. Danas postoje alternativne tehnologije koje dozvoljavaju veu individualnu i grupnu autonomiju radnika, vie komuniakcije i saradnje meu njima, vie raznolikosti i sloenosti, vie angaovanja intelektualnih kapaciteta radnika. (Na primer, rad u automatizovanim preduzeima je daleko interesanntiji nego rad na tekuoj traci). Drugo, proces proizovdnje se moe tako reorganizovati da se proizovni zadaci daju timovima relativno autonomnih radnika koji dele zadatke meu sobom, rotiraju uloge i sami obezbeuju ritam proizvodnje. Time se iz osnova menja pojam podle rada i omoguuje se stalno uenje, struno obrazovanje i usavravanje kulture rada. Tree, fizika sredina u kojoj se rad obavlja moe se znatno poboljati i ulepati (kao to pokazuju primeri iz nekih naih preduzea).Eksperimenti s humanizacijom rada su ve dokazali opravdanost (ne smao etiku ve i ekonomsku) ovog projekta. On se, meutim, moe u potpunosti ostvariti tek u drutvu bez monopola ekonomske moi, to potvruje vitalnost socijalistike ideje.4.6. Razvoj poljoprivrede i selaSocijalistika partija pridaje veliki znaaj selu i poljoprivredi iz ekonomskih i socijalnih razloga.U dananjem svetu nacionalna nezavisnost nije mogua bez obezbeenja hrane iz sopstvene poljoprivredne proizvodnje. Iz tih razloga drutvo je duno da prua materijalnu podrku svojoj poljoprivredi i obezbeuje da proizvodnja hrane bude isplativ posao. Cilj nam je vee i efikasnije korienje poljoprivrednih resursa u Srbiji, ekonomski razvijeno selo i ostajanje mladih na selu. S obzirom na to da je zemljite u Srbiji znatno manje zagaeno nego u drugim evropskim zemljama postoje realni uslovi za poveanje proizvodnje zdrave hrane i izvoza poljoprivrednih proizvoda.Socijalisti insistiraju na uklanjanju jaza izmeu cena industrijskih i poljoprivrednih proizoda uspostavljanjem dugoronih realnih pariteta cena izmeu repromaterijala i finalnih proizvoda uspostavljanjem dugoronih realnih pariteta cena izmeu repromaterijala i finalnih proizvoda. Poljoprivrednicima treba da stoje na raspolaganju posebni krediti pod povoljnim uslovima.Razvoju privatnog sektora u poljoprivredi ne mogu se postavljati nikakva ogranienja. Valja podsticati razvoj zemljoradnikih zadruga koje osnivaju i njima upravljaju poljoprivredinici prema svojim potrebama. Posebno podravamo razvoj modernih krunih trino orijentisanih poljoprivrednih gazdinstava, kao i osnivanje zadrunih banaka i strunih slubi koje e doprineti primeni savremene tehnologije u poljoprivredi. Neophodno je unaprediti obrazovanje poljoprivrednika, a naroito ekonomski motivisati mlade da se bave modernom poljoprivrednom proizvodnjom. Bitan inilac ove motivacije mladih je opta revitalizacij asela, poboljanje ivotnih uslova i unapeenje kulturnog ivota na selu. Nastojaemo da obezbedimo finansiranje razvoja intenzivne proizvodnje, seoskog turizma i drugih oblika domae radinosti.Socijalistika partija Srbije se oslanja na seljake kao politiki izuzetno zreo deo naroda i smatra svojom obavezom da se zalae za podizanje drutvenog ugleda poljoprivrednika.5. AKTIVNA SOCIJALNA POLITIKABorba za humano i pravedno drutvo jeste trajno opredeljenje Socijalistike partije Srbije, kao i svake napredne partije. U situaciji kad dugotrajna ekonomska kriza, prekid privrednih veza s bivim jugoslovenskim republikama i ekonomska blokada zemlje sniavaju ivotni standard graana, socijalisti i dalje vode aktivnu socijalnu politiku koja treba da sprei neravnomernu raspodelu zajednikog tereta i da prua minimum neophodne socijalne sigurnosti svim graanima.5.1. Politika pune zaposlenostiU skladu sa svojim uverenjem da je pravo na rad osnovno ljudsko socijalno- ekonomsko pravo, socijalisti Srbije smatraju punu zaposlenost jednim od osnovnih ciljeva svoje ekonomske politike. Zaposlenost je uslov ne samo materijalne egzistencije radnika i njegove porodice ve i njegovog ljudskog dostojanstva i normalnog drutveno givota. Preduslov pune zaposlenosti je aktivna investiciona politika, a naroito ulaganja u krupne privredne projekte. U situaciji kad, pored ostalog, odreeni strani inioci uzrokuju negativnu stopu rasta, potrebno je da se taj kritiki period proivi to bezbolnije i sa to veom uzajamnom solidarnou. Zato se Socijalistik apartija protivi msovnom otputanju radnika i svakoj politici koja bi poveavala socijalnu nesigurnost i izazivala socijalne sukobe. Postojei problem vikova zaposlenih mora se prvenstveno reavati novim razvojnim programima, jaanjem uslunog sektora, skraenjem radnog vremena, ograniavanjem prekovremenog rada, veim angaovanjem u poljoprivredi, podsticanjem male privrede, organizovanjem javnih radova. Posebnu panju valja posvetiti zapoljavanju mladih strunih kadrova.5.2. Politika zaradaSocijalistika partija Srbije se zalae za to da se zaposlenima osigura adekvatna zarada za njihov rad. U tom pogledu neophodno je osigurati oreeni opti nivo zarada koji odgovara drutvenoj produktivnosti rada i trokovima ivota radnike porodice, kao i normalne odnose meu pojedinim zaradama, uz maksimalno stimulisanje produktivnosti rada.Socijalistika partija Srbije e nastojati da se potpuno prevazie stanje kada su radnici u razliitim preduzeima, granama i regionima dobijali za isti rad razliite zarade. Kolektivnim ugovorima treba obezbediti ravnopravnu socijalnu poziciju zaposlenih i njihov stabilan interes za rad.Socijalistika partija Srbije e insistirati na tome da zaposleni, pored odluivanja preko svojih sindikata o kolektivnom ugovoru kojim se regulie platni sistem, budu predstavljeni u organima upravljanja preduzea i da uestvuju u podeli dela dobiti preduzea.Socijalisti smatraju da se, u uslovima krize i ekonomske blokade, mora voditi takva politika zarada (plata) koja e teret krize svaliti na sve slojeve drutva srazmerno njihovim materijalnim mogunostima, a posebno zatiti najugroenije delove stanovnitva.5.3. Socijalna zatitaJedan od osnovnih dugoronih ciljeva nae socijalne politike (s obzirom na realne mogunosti), treba da bude optimalni nivo socijalne zatite svih onih graana koji su stari, bolesni, hendikepirani ili nesposobni za rad. Graani moraju imati pravo na pristojnu penziju, na besplatne osnovne zdravstvene usluge, na besplatno obrazovanje i pristup kulturi. Posebnu i trajnu panju drutva zasluuje zatita dece i omladine.Socijalisti se posebno zalau za poboljanje poloaja zdravstva u naem drutvu. Zdravlje je vrhunska vrednost u ivotu svakog graanina, pa prema tome mora biti i prioritetan drutveni cilj. Partija e se zauzimati za to da se zdravstvo iz nacionalnog dohotka izdvaja po stopi koja ne moe biti manja od one koju preporuuju svetske zdravstvene organizacije. Znatne utede su mogue veim naglaskom na spreavanju nego na leenju bolesti. Osnovna zdravstvena zatita mora biti besplatna, dok najvii oblici zdravstvenih usluga treba da budu, pod jednakim uslovima, dostupni svim graanima.Materijalni i socijalni poloaj vojnih i civilnih invalida i njihovih porodica treba da ima prioritet u sprovoenju socijalne politike. Nuno je posvetiti naroitu brigu njihovoj rehabilitaciji i ponovnom ukljuivanju u profesionalno i drutveni ivot. Neophpodno je posebnu panju posvetiti stabilnosti penzionih fondova, fondova zdravstva i socijalne zatite. Odnos drutva prema penzionerima je samo utoliko pitanje socijalne politike to u raznim zemljama, u tom odnosu, socijalna solidarnost dolazi vie ili manje do izraaja. Inae, penzije nisu oblik socijalne pomoi, ve se zasnivaju na ulaganjima iz rada. Penzionerima s najniim primanjima valja omoguiti dodatnu pomo putem sistema socijalne zatite.Potrebno je racionalnije organizovati sistem socijalne zatite, kao i sve one drutvene delatnosti koje doprinose ograniavanju socijalnih razlika i viem kvalitetu ivota graana. Ne samo to postoji odreena granica do koje nedovoljno razvijeno drutvo moe obezbediti socijalnu sigurnost svojih graana, ve i sama sigurnost ima odreenu meru do koje ona obezbeuje puno individualno socijalno zdravlje. Ispod te mere socijalno slabi pate, i to se mora spreiti. Iznad te mere razvijaju se patoloki oblici parazitizma i neodgovornosti ljudi prema sebi i najbliima. Drutvo ne bi smelo preuzeti na sebe brigu o svim ivotnim pitanjima graana, oslobaajui ih svake odgovornosti za sopstvenu egzistenciju njihovih porodica. Izdravanje socijalnih slubi i raznovrsnih drutvenih delatnosti ne moe pasti samo na teret privrede i drave, pa je odreeni stepen participacije graana neizbean. Socijalisti nemaju razloga da ne podstiu raznovrsne oblike socijalne solidarnosti i socijalne pomoi koje su postojale ve u graanskom drutvu, pre nego to je najvei deo socijalne zatite drava preuzela na sebe. Samo udrueni napori drutva, pojedinaca i raznovrsnih humanih drutava i zajednica mogu obezbediti zadovoljavajui nivo socijalne sigurnosti graana.5.4. Zatita potroaaSocijalisti su se u prolosti uglavnom borili za interese radnih ljudi kao proizvoaa, pre svega za njihove pristojne zarade i uslove rada. Meutim, ti isti ljudi se sve vreme pojavljuju na tritu i kao potroai, i tamo zbog svoje neorganizovanosti mogu izgubiti veliki deo onog to su izvojevali kao proizvoai. Socijalisti stoga podraavaju organizovanje potroaa radi zatite njihovih interesa. Potrebna je zajednika borba merama Vlade, ali i inicijativom organizovanih potroaa koji bi, stvaranjem pokreta i saveza na republikom nivou, postali istinska drutvena snaga.Socijalisti se staraju za: zatitu od tetnih (neispravnih, zagaenih) proizvoda; zatitu od dobara koja su tako proizvedena da se brzo kvare i moraju biti zamenjena drugim; drutvenu kontrolu kvaliteta svih roba i usluga; kontrolu svih cena od strane potroaa i spreavanje neopravdanih poveanja koje viestruko nadmauju proizvodne trokove; obezbeenje zadovoljavajue snabdevenosti; objektivnu informisanost o kvalitetu i cenama proizvoda, ime potroai treba da se zatite od manipulisanja putem komercijalne propagande.6. POLITIKA OBNAVLJANJA STANOVNITVASrbija se istovremeno suoava i s problemom izrazito niskog prirodnog prirataja stanovnitva u razvijenim podrujima i s problemom suvie visokog u nekim nerazvijenim podrujima. Dosadanja demografska politika uinila je Srbiju zemljom izuzetno velikih demografskih suprotnosti. Socijalistika partija se opredelila za demografsku politiku koja bi, podsticanjem ili obeshrabrivanjem prirodnog prirataja u podrujima gde je to potrebno, nastojala da teritorijalno uravnotei obnavljanje ivota.Nizak demografski rast ugroava budunost srpskog naroda. Ako se produe sadanji tokovi, kroz desetak godina stanovnitvo starije od 65 godina postae brojnije od stanovnitva do 15. godina ivota. U sredinjoj Srbiji i Vojvodini bi se broj stanovnika smanjio na 3,8 odnosno na 1,4 miliona, tj. za jednu treinu do polovine narednog veka. Apsolutno smanjivanje stanovnitva nosi, pored ostalog, opasnost slabljenja odbrambene snage, i to u situaciji jad su otvoreno ispoljene aspiracije nekih susednih naroda. Sem toga, ono u odreenoj meri ponitava napore i stvaralatvo sadanjih generacija. Kulturne vrednosti stvorene na jednom jeziku gube dobar deo svog smisla ako se nemaju kome predati. Potrebno je, stoga, nizom promiljenih mera uticati na poveanje stope raanja tamo gde je ona nedovoljna. Te mere tiu se, pre svega, sistema vrednosti i moralne obaveze odravanja ivota. one se velikim delom ostvaruje u sistemu obrazovanja, kulture i zdravstva. Mere ekonomske prirode treba svrsishodno da podele teret podizanja podmlatka izmeu porodice i drutva i da podstiu mlade da blagovremeno zasnivaju i odravaju svoju porodicu.Razume se, tamo gde je stopa raanja previsoka, ona dovodi do objektivnog sniavanja ivotnog standarda i poveanja socijalnih razlika. Tako, na primer, na Kosovu i Metohiji su kao rezultat znatnih ulaganja Srbije i Jugoslavije postignuti krupni rezultati mereni u apsolutnim pokazateljima. Meutim, mereni po glavi stanovnika, oni su nezadovoljavajui. Previsok prirodni prirataj ponitio je tekovine razvoja i poveao jaz izmeu Kosova i Metohije, s jedne strane, i razvijenih oblasti, s druge strane.Veoma je vano da demografska politika obuhvati sve vrste migracionih kretanja: prelazak stanovnitva iz sela u grad, fenomen izbeglitva iz ratom ugroenih podruja Hrvatske i Bosne i Hercegovine, unutar regionalne meuregionalne i ekonomski motivisane meunarodne migracije. Socijalisti predlau obrazovanje posebnog tela (Dravnog saveta) koje e se sistematski baviti problemom obnavljanja stanovnitva, zatite majke i deteta, ouvanja i jaanja porodice.7. EKOLOKA POLITIKA7.1. Za promenu odnosa prema prirodiBezobziran odnos prema prirodi doveo je ljudsku civilizaciju u opasnost da bespovrtano uniti svoju prirodnu okolinu, a samim tim i sebe samu. U ovu opasnu situaciju oveanstvo je dospelo zbog tenje, karakteristine za celu modernu epohu, da bez ikakvih obzira i preko svake mere poveava svoje materijalno bogatstvo. Ova tenja bila je prisutna u oba dominantna svetska sistema: kapitalizmu, koji u raznim oblicima postoji ve dva veka, i u tzv. "realnom socijalizmu", koji je posle sedam decenija postojanja nedavno doiveo slom. U kapitalizmu, koren eksapzionizma i bezobzirne agresije na prirodu nalazi se u motivu maksimalizacije profita: da bi profit bio to vei, mora se proizvesti i potroiti to vie i uzeti od prirode to vie.U realnom socijalizmu do slinog unitavanja prirode dovodila je elja da se "stigne i prestigne Zapad" i to vie povea dravna mo.U oba sluaja jednostrano su shvaene ideje napretka i bogatstva. Napredak ne mora biti kvantitativni rast, bogatstvo ne mora biti shvaeno kao nagomilavanje materijalnih predmeta. Napredak je, pre svega, poboljanje kvaliteta i sadraja ivota, a bogatstvo je, prvenstveno, obilje ljudskih potreba i ivotnih manifestacija, od kojih su mnoge kulturne i duhovne i ne zahtevaju unitavanje prirodnih resursa.Potrebno je, dakle, promeniti odnos prema prirodi i racionalno i umereno koristiti njena dobra, a privredni razvoj dovesti u sklad s prirodnom sredinom, jedinom koju imamo.7.2. Zatita prirodne sredinePostojea tehnologija i postojei nain proizvodnje dovodi do brzog zagaivanja zemlje, vode i vazduha. Naglo propadaju ume i celokupni biljni i ivotinjski svet. Zdravlje graana u velikoj meri ugroavaju buka, praina, izduvni gasovi, najraznovrsnije hemikalije. Proizvodnja i potronja su tako organizovane da se veliki deo dragocenih sirivina baca u obliku otpada. Potreban je sve vei prostor za smetaj razliitih deponija od kojih e neke (na primer, deponija nuklearnih otpadaka) biti smrtna opasnost za oveanstvo u toku mnogih buduih vekova.Neophodna je, prema tome, smiljena zatita prirodne sredine. opasnosti se mogu smanjiti zabranom graenja nuklearnih (fisionih) centrala, ugraivanjem odgovarajuih filtera, trajnim obezbeenjem deponija opasnog otpada, strogim kanjavanjem zagaivaa, zabranom eksploatacije izvesnih podruja koja se istiu prirodnim lepotama i njihovim pretvaranjem u nacionalne parkove. Meutim, izolovanim merama zatite, ekolki problem se nepotpuno reava. Potrebna je celovita, ekoloki usmerena privredna i socijalna politika. Nuna je nova ekoloka svest, i to ne samo na nivou drave ve i u svakodnevnom ivozu.7.3. Nova ekoloka svestSocijalisti smatraju da je nuno menjati ustaljeni stil proizvodnje i potronje, da se treba odrei mnogih tetnih navika. Umesto da se bacaju ogromne koliine prirodnih materijala i energije, pa onda reava problem otpadaka, valja proizvoditi tako da bude to manje otpadaka i nekorisnog troenja sirovina. Neophodna je nova tehnologija tednje i recikliranja i novi kriterijumi izbora meu alternativnim tehnolokim projektima. Ne moe se vie braniti onaj projekat koji samo obezbeuje najveu dobit, ve se mora uzeti u obzir i njegova ekoloka opravdanost. Mora se poi od tane pretpostavke da je mnogo jeftinije spreiti velika ekoloka oteenja nego ih leiti i uklanjati njihove posledice kad se ve dese.Nova ekoloka svest ima i svoju socijalnu komponentu. Oteenja ivotne sredine tee pogaaju siromanije slojeve stanovnitva, jer obino ive u loijim stanovima i zagaenijim delovima grada, jer su na radnim mestima vie izloeni dejstvu otrova, loem vazduhu, buci i praini, jer nemaju sredstva za kupovinu skuplje, zdrave hrane. Prirodno je, stoga, to socijalisti insistiraju na doslednoj ekolokoj politici i formiranju nove ekoloke svesti.7.4. Ekoloki pristup politici privrednog razvojaPotrebne su strukturalne promene u politici privrednog razvoja. Ve u projekte nove proizvodnje nuno je u njene trokove ugraditi i trokove ekolokih reena i, to je jo vanije, ugraditi ekoloku optimalnost u osnovne kriterijume izbora meu projektima.Osnovno je voditi rauna o obnovljinosti sirovina i energije, strogo izbegavati svako rasipanje, na minimum svesti otpad, sprovesti recikliranje gde god je to mogue.I u svetu i kod nas postoje snani otpori ekolokoj politici. Navode se argumenti: da ona poveava trokove proizvodnje; da samim tim poskupljuje proizvode i preduzeu oduzima konkuretsku sposobnost na domaem i meunarodnom tritu; da ugroava radna mesta i poveava nezaposlenost; da u izvesnim sluajevima dovodi do potpunog obustavljanja proizvodnje.Istina je, meutim, da ukoliko u jednom momentu i poveava trokove proizvodnje, ona donosi ogromnu utedu drutva na saniranju posledica oteenja privredne sredine i leenju rtava oteenja. Moe se ubedljivo dokazati da su trokovi preventive daleko manji nego trokovi reparature. o gubitku konkurentske sposobnosti ne moe se govoriti onda kad svi moraju sprovoditi mere ekoloke zatite, a nema sumnje da se te mere daleko vie primenjuju u razvijenijim nego u nerazvijenijim zemljama.Saobraaj, energetika i poljoprivreda su tri oblasti u kojima bi se s merama ekoloke politike moralo poeti odmah, i u kojima se moe dokazati da, i pored svih ulaganja, te mere mogu imati povoljan efekat.U saobraaju bi trebalo od forsiranja izgradnje drumova prei na eleznicu kao primarno sredstvo javnog saobraaja. Drumovi unitavaju ogromne povrine ziratnog zemljita. Veliki deo zagaenosti vazduha potie od sagorevanja naftnih derivata u automobilskim motorima. elezniki saobraaj, kao i upotreba tramvaja i trolejbusa u gradovima, ne stvara ni zagaenost vazduha niti buku. Daleko vie lji