1

SADRŽAJ SKRIPTE:

1. UVOD 2

1.1 Opšte razmatranje teorije sistema 2 Pojam i značaj i definisanje sistema 2 Filozofski aspekt sistema 2 Sistemi i sistemsko mišljenje 3 Matematički aspekt teorije sistema 3 Teorija globalnog razmišljanja 4 Sistem i okolin 5 Ulazi i izlazi sistema 5

1.2 Osnovni principi teorije sistema 6 Osnovni principi sistemskog pristupa 6 Dodatni principi sistemskog pristupa 6 Međusobne veze podsistema: 7 Zakoni opšte teorije sistema 7

1.3 Osnovne karakteristike sistema 7 Osnovna sistemska svojstva 7 Karakteristike sistema 8 Ključne karakteristike sistema 8 Stabilnost sistema 8 Ravnoteža sistema 8

1.4 Klasifikacija sistema 8 Tradicionalni principi klasifikacije 8 Buldingova klasifikacija 9 Mogući kriteriji klasifikacija 9

2. APSTRAKTNO ORIJENTISANI SISTEM 11

Funkcionisanje sistema 11 Karakteristike apstraktnog sistema 11

2.1 Logika nastanka i funkcionisanja sistema 11 Formiranje i koncepcija funkcionisanja sistema 11 Pozicija, ciljevi i zadaci 11 Relacije 11 Cilj 12 Struktura apstraktnog sistema 12 Struktura apstraktnog sistema 12 Funkcionisanje apstraktnih sistema 14 Složenost funkcionisanja i kompleksnost ponašanja sistema 14 Dinamika, principi i kvalitet funkcionisanja sistema 15 Ponašanje i stabilnost sistema 15

2.2 Entropija 18 Teorija devijacija 19 Proces organizovanja sistema 19 Organizaciona forma sistema 21 Principi i pravila organizovanja(modeli organizovanja) 21 Organizacija kao sistemska zakonitost 22 Modeliranje organizacionog stanja 23 – upravljačka dinamika organizacionih modela 23 Upravljanje tokovima i prenosom organizovanja 23 Interakcija podsistema organizacionog integriteta 23

Hijerarhijska struktura organizovanja 24 Hijerarhijska struktura 24 Gledište opšte teorije sistema 24

3. UPRAVLJANJE SISTEMA 25

3.1 Opšte postavke teorije upravljanja 25 Otvoreni sistem upravljanja 26 Zatvoreni sistem upravljanja 26 Kombinovani sistem upravljanja 27 OSNOVI TEORIJE SISTEMA I UPRAVLJANJA 27 Komponovanje stanja sistema upravljanja 27 Analiza stanja sistema upravljanja 27 Pouzdanost sistema upravljanja 28 Sistem informacije 29 Informacije u funkciji programiranja promjene 30 Mjerenje nedostatka informacija 30

3.2 Modeliranje 31 Koncepcijske osnove modeliranja 31 Modeliranje znanja kao upravljački resurs 31 Matematički opis modeliranja sistema 33 Funkcija proizvodnje 34 Osnovi teorije sistema i upravljanja 35 Modeli linearnih sistema 35 Automatsko upravljanje i transformacija sistema 36 Simulacioni modeli 37

3.3 Kibernetika kao upravljačka disciplina 37 Kibernetika kao zakonitost 38 Kibernetski sistem 39

4.KONKRETNO ORIJENTISANI SISTEMI (realni sistemi) 40

4.1 Poslovni sistemi 40 Proces modeliranja i odlučivanja u poslovnom sistemu 40 Analiza strukture poslovnog sistema 42

4.2 Informacioni sistemi 43 Informacioni sistem kao logistika 45 Faze razvoja informacionih sistema 46

4.3 Sistem obezbjeđenja i inženjeringa kvaliteta 48

4.4 Marketing informacioni sistem 51

4.5 Sistem menadžmenta – menadžersko odlučivanje 52

5. IDEALAN SISTEM 54

6. KARAKTERISTIČNI SISTEMI U PRAKSI 54

6.1 Sistem nauke, kulture i znanja 54

6.2 Sistem proizvoda i proizvodnog sistema 54

6.3 Tehnološki sistem 55

1. UVOD

Pojam “SISTEM”!!! Sistem - je skup elemenata povezanih u cjelinu sa ciljem da obavi unaprijed zadadanu funkciju.Četiri generacije razvoja teorije sistema:� I generacija – diferencijalne jednačine, integralni račun, Furijeove i Laplasove transformacije, ...� II generacija – promjenjiva stanja i teorije linearnih sistema� III generacija – kombinacija transformacionih met

indiskretni i diskretni sistemi � IV generacija – teorijske osnove proučavanja sistemaTeorija sistema – izučava sistem kao cjelinu, teži formalizaciji i matematičkosvijeta. Kibernetika – izučava kompoziciju, funkcionisanje i posljedice sistema upravljanjaFunkcija svakog sistema-transformacija ulaza u izlaze uz održavanje ravnoteže na putu do cilja.

1.1 Opšte razmatranje teorije sistema

� Osnovni pojam opšte teorije sistema � Naučni karakter teorije sistema � Matematička teorija – osnov teorije sistema� Matematičko modeliranje – osnovni postupak � Opšta teorija sistema – teorijsko� Sistem – kompleks elemenata koji su među� Opšta teorija sistema je:

1. Apstraktna- univerzalnost termina i pojava2. Naučna – jednoznačnost korišćenog jezika i kategorija3. Pragmatična – otkriva zakonitosti ponašanja realnih pojava.

Pojam i značaj i definisanje sistema"Stanje sistema" kao pojam Sistem - apstraktna konstrukcija predstavljena skupom elemenata povezanih relacijama.Osnovni ciljeni kibernetika

• Ustanoviti opšte principe funkcionisanja.

• Ustanoviti apstraktne granice i zakone funkcionisanja

• Korišćenje činjenica i modela radi prakt

Filozofski aspekt sistema � SIstem nije konačano stanje procesa već subjektivni (apstraktni) aranžman� Indukcija ne daje pouzdane rezultate� Isitnitost i trajna vrijednost naučnih zakona i teorije� Sistemski pristup predstavlja stvaralački rad� Cilj kao centralna katerogrije (primjer ' L.Kerol "Alisa u zemlji čuda")� Cilj vizija budućnosti Istorijski razvoj filozofske misli o sistemu:� Platon – “pećina” � Aristotel – ideja je sposobnost i ona ne postoji bez rada, odnosno postoji uzajamna uska veza� Vilhelm Fridrih Hegel – utemeljio zapadnu misao o sistemima prema Aristotelovom stavu

2

skup elemenata povezanih u cjelinu sa ciljem da obavi unaprijed zadadanu funkciju.Četiri generacije razvoja teorije sistema:

diferencijalne jednačine, integralni račun, Furijeove i Laplasove transformacije, ...promjenjiva stanja i teorije linearnih sistema

kombinacija transformacionih metoda i metoda promjenjivih stanja, vremenski

teorijske osnove proučavanja sistema izučava sistem kao cjelinu, teži formalizaciji i matematičko-logičkoj apstrakciji relanog

izučava kompoziciju, funkcionisanje i posljedice sistema upravljanja transformacija ulaza u izlaze uz održavanje ravnoteže na putu do cilja.

te razmatranje teorije sistema

Osnovni pojam opšte teorije sistema – sistem

osnov teorije sistema osnovni postupak

teorijsko-metodološka baza interdisciplinarnog i transdisciplinarnog znanjakompleks elemenata koji su međusobno povezani

univerzalnost termina i pojava jednoznačnost korišćenog jezika i kategorija

otkriva zakonitosti ponašanja realnih pojava. Pojam i značaj i definisanje sistema

apstraktna konstrukcija predstavljena skupom elemenata povezanih relacijama.

Ustanoviti opšte principe funkcionisanja.

Ustanoviti apstraktne granice i zakone funkcionisanja

Korišćenje činjenica i modela radi praktičnosti teorije

SIstem nije konačano stanje procesa već subjektivni (apstraktni) aranžman Indukcija ne daje pouzdane rezultate Isitnitost i trajna vrijednost naučnih zakona i teorije Sistemski pristup predstavlja stvaralački rad Cilj kao centralna katerogrije (primjer ' L.Kerol "Alisa u zemlji čuda")

Istorijski razvoj filozofske misli o sistemu:

ideja je sposobnost i ona ne postoji bez rada, odnosno postoji uzajamna uska vezautemeljio zapadnu misao o sistemima prema Aristotelovom stavu

skup elemenata povezanih u cjelinu sa ciljem da obavi unaprijed zadadanu funkciju.

diferencijalne jednačine, integralni račun, Furijeove i Laplasove transformacije, ...

oda i metoda promjenjivih stanja, vremenski

logičkoj apstrakciji relanog

transformacija ulaza u izlaze uz održavanje ravnoteže na putu do cilja.

metodološka baza interdisciplinarnog i transdisciplinarnog znanja

apstraktna konstrukcija predstavljena skupom elemenata povezanih relacijama.

ideja je sposobnost i ona ne postoji bez rada, odnosno postoji uzajamna uska veza utemeljio zapadnu misao o sistemima prema Aristotelovom stavu

3

� Klod Levi Štros - simboli i jezik simbola u teoriji sistema � Jezik simboličnog govori da su sve religije i kulture jedinstven svijet, a da su podjele posljedica

pogrešnog ljudskog razmišljanja i razumijevanja svijeta. Sistemi i sistemsko mišljenje • Funkcionisanje sistema-davanje i primanje • Funkcionisanje uslovljeno hijerarhijom • Sistemsko mišljenje – skup teorija sa zajedničkim objašnjenjem i opisom pojedinih klasa sistema • Sistem – definisana cjelina uređena zbirom elemenata i njihovih fukncija s ciljem funkcionisanja • Koncept sistemskog mišljenja:

– Sve je sistem i sve je podsistem – Ništa nije sigurno, ali je sve moguće – probabilističko shvatanje – Apsolutni determinizam ne postoji

Matematički aspekt teorije sistema • Matematički model realnog sistema – složeno i apstraktno opisivanje realnog sistema uz pomoć

jednoznačnih matematičkih simbola • Matematički model – skup odnosa karakteristika stanja koji zavisi od početnih uslova, ulaza, izlaza i

parametara sistema • Skup je poznat ako su mu poznati svi elementi, njihova pripadnost, a određen ako je poznat poredak

elemenata i njihova prebrojivost.

Sl. 2. Primjer sistema automatskog upravljanja

• Svakom stanju sistema pripada odgovarajuća tačka u koordinatnom sistemu, a karakteriše se u svakom trenutku (t) sljedećim veličinama: z1,z2,...zj,....zn

• Funkcionisanje sistema - predstavlja faznu trajektoriju opisanu vektorskom funkcijom oblika z(f), čije su koordinate z1(f), z2(f).....zj(f)...zn(f).

• Relacije – međusobni odnosi, kako između elemenata, tako i unutar elemenata i skupa. • Grafikon - prave ili krive linije kojima se prikazuju veze dva ili više elemenata i time grade strukturu

sastavljenu od binarnih relacija • Vrste grafikona:

– Simetrični – Lančani – Kružni – Asimetrični

– Ciklični – Vezani – Dualni graf ,itd.

• U praksi se koriste elemntarne radnje s grafikonima kao što su sabiranje, množenje i slično, a u zavisnosti od njihovih vektorskih karakteristika kao što su:

- Simetričnost - Refleksivnost - Tranzitivnost

- Otvorenost - Zatvorenost, itd.

� Matrični prikaz – tabela u kojoj kolone predstavljaju ulazne elemente, a redovi izlazni, dok se u poljima tabele unose veze između ulaza i izlaza u binarnoj formi (0=ne, 1=da)

� Faze razvoja savremenih sistema: � Analiza osobina sistema (sa aspekta strukture i parametara) � Sinteza (strukture i parametara) sistema metodom eksperimentisanja ili metodom modeliranja � Svaki sistem nastaje radi nekog cilja

� Neophodan uslov održavanja sistema pSistemski pristup – sinergetski efekat� Sistem nemoguće potpuno opisati zbog kompleksnosti� Sinergija – efekat zajedničkog djelovanja elemenata� Dinamičko posmatranje – jedinstvo vremena i prostora� Holističko posmatranje – sistem kao ukupnost� Relativnost sistema - proizilazi iz prirodnih zakona� Sistemski pristup integriše:

– Opštu teoriju sistema, – Kibernetiku, – Teoriju informacija,

Sl.4. Shema sistematskog mišljenja� Sinergetski efekat postoji samo ako postoji harmonija imeđu elemenata sistema.� Sinergetski efekat – donošenje zaključaka dedukcijom (od opšteg ka pojedinačnom)� Cjelina se ne može rastaviti na sastavne dijelove, a da pri tome ne izgubi svoje osobine.� Optimum cjeline = zbir suboptimuma = sinergetski efekat� Matematički :

Teorija globalnog razmišljanja � Sistem (grč. “to systema”) –

prirodno integrisana radi ostvarivanja određenog cilja, odnosno promjene stanja sistema.

Sl.6. Osnovni oblik sistema S – sistem određen

Xn – ulazni vektor koji odrađuje na rad sistema i utiče na njegovo ponašanjeYi - izlazni vektor koji predstavlja rezultat rada sistema i utiče na samo ponašanje sistema

� Osobine sistema: – Uređenost (održanje reda pri funkcion– Organizovanost (usaglašenost uloga u zajedničkom cilju)– Struktura (uopštenost elemenata i relacija)

� Promjena bilo kog elementa utiče na ostale iz cjeline.

Sistemske nauke

Integracije

Nova sistem

Element

promjene stanja

4

Neophodan uslov održavanja sistema procesom upravljanja promjenama stanja sistema.sinergetski efekat

Sistem nemoguće potpuno opisati zbog kompleksnosti efekat zajedničkog djelovanja elemenata

jedinstvo vremena i prostora sistem kao ukupnost

proizilazi iz prirodnih zakona

– Semiotiku – Informatiku i – Matematičku teoriju sistema

Sl.4. Shema sistematskog mišljenja Sinergetski efekat postoji samo ako postoji harmonija imeđu elemenata sistema.

donošenje zaključaka dedukcijom (od opšteg ka pojedinačnom)astaviti na sastavne dijelove, a da pri tome ne izgubi svoje osobine.

Optimum cjeline = zbir suboptimuma = sinergetski efekat

f(a,b,c)> f(a)+ f(b)+ f(c)

– cjelina sastavljena iz dijelova i njihovih karakteristika, matematički ili prirodno integrisana radi ostvarivanja određenog cilja, odnosno promjene stanja sistema.

Sl.6. Osnovni oblik sistema en postupnom promjenom stanja u

ulazni vektor koji odrađuje na rad sistema i utiče na njegovo ponašanjeizlazni vektor koji predstavlja rezultat rada sistema i utiče na samo ponašanje sistema

(održanje reda pri funkcionisanju) (usaglašenost uloga u zajedničkom cilju)

(uopštenost elemenata i relacija) Promjena bilo kog elementa utiče na ostale iz cjeline.

Element promjene

stanja

Integracije

Sistemski pristup Proces

primjene u praksi

Nova sistemska istraživanja

rocesom upravljanja promjenama stanja sistema.

Matematičku teoriju sistema

Sinergetski efekat postoji samo ako postoji harmonija imeđu elemenata sistema. donošenje zaključaka dedukcijom (od opšteg ka pojedinačnom) astaviti na sastavne dijelove, a da pri tome ne izgubi svoje osobine.

ova i njihovih karakteristika, matematički ili prirodno integrisana radi ostvarivanja određenog cilja, odnosno promjene stanja sistema.

enom stanja u funkciji vremena ulazni vektor koji odrađuje na rad sistema i utiče na njegovo ponašanje

izlazni vektor koji predstavlja rezultat rada sistema i utiče na samo ponašanje sistema

Novo znanje

`

5

Sl. 7. Uticaj elemenata sistema na promjenu stanja sistema

Sl.8. Proces modeliranja

� Modeliranje sistema � Izomorfno – uzajamna jednoznačna veza između elemenata, osobina i ponašanja originala i

modela � Homomorfno (pojednostavljeno): veći broj elemenata i karakteristika originala svodi se na manji

broj komponenti i osobina modela. Sistem i okolin

� Okruženje sistema – okolina � Okolina integralni dio sistema

Ulazi i izlazi sistema � Ulazne veličine - materijalne, energetske i signalne veličine određene sadržajem informacija. � Izlazi – reagovanje sistema na određeni intenzitet pobude, rezultat – količina novostvorenog

kvaliteta iz datih sastojaka (ulaza) � Tehnologija – način transformisanja ulaza u izlaz � Ako je Z ukupan profit preduzeća, za proizvodne linije vrijedi:

Z=a1x 1+a2x 2+a3x 3+...+ B, gdje su

a1,a2...an - profiti po jedinici proizvoda B – ukupni fiksni troškovi (b1,+b2+...bn) x1,x2,...xn - količine elemenata

� Cilj i mjera vrijednosti ukupnog sistema je Zmax, tj.bitno je da je x>0 (povećanje radne aktivnosti), sve dok a nije manje od 0 (gubitak), kada bi trebalo obustaviti proizvodnju.

� Za x>0 i a>0, Z raste zajedno sa porastom količine aktivnosti � Ulaz, izlaz i stanje sistema imaju svoje višedimenzionalne promjene u vremenu. � Ulaz zavisi i realizuje se prema potrebi sistema. � Izlazi su reakcije sistema na ulazno, interno ili eksterno dejstvo. � Svaki sistem izbačen iz ukupnosti je podsistem. � Granice sistema obuhvataju sve ulaze i izlaze, relevantne za ostvarivanje cilja. � Elementi stanja sistema su akumulacija u sistemu, gdje se akumulira razlika ulaznih i izlaznih

promjena, a njihova vrijednost zavisi od akumulacije stvorenih vrijednosti promjene stanja u prošlosti.

� Upravljanjem se rješava savladavanje proračuna ograničenih ulaza i neograničenih potreba. � Odnosi i veze među elementima mogu biti deterministički i stohastički. � Uspješnost funkcionisanja poslovnih sistema: η= Y/X, η>1; Kod tehničkih sistema: η<1.

PROCES UPOZNAVANJA

•DEFINISANJE

ORIGIN1

2 PRESLIKAVA

MODEL SISTEMA

1

2

Aspekt

Istraživač (SUBJEKAT MODELIRANJA)

`

Sl.10. Ulazno-izlazni model procesa proizvodnje

1.2 Osnovni principi teorije sistema

� Sistem-kompleks međusobno povezanih funkcija njegovih elemenata.� Prirodni sistemi- funkcionisanje i čovjekov uticaj na njih.� Osnovne grupe sistema

� Sistemi ideja (formalizam, mate� Sistemi funkcija (poslovni, naučni, organizacioni, informacioni i dr.)� Materijalno-tehnički sistemi � Prirodni sistemi (biološk

• Uticaj unutrašnjih i vanjskih elemenata na sisteme.Osnovni principi sistemskog pristupa� Sistem je više od sume dijelova koji ga čine,� Sistem zahtijeva istragu sa više aspekata,� Sistem mora imati sposobnost predviđanja i učenja,� Podsistem je uvijek dio nekog šireg i višeg reda,� Parcijalni ciljevi se uvijek žrtvuju radi višeg cilja,� Svaki sistem je informacioni � Otvoreni sistem je usko poveza� Složeni sistem se može podijeliti na podsisteme radi lakše analize i shvatanja,� Sistem se sastoji od niza ciljeva i njihovih uzajamnih odnosa,� Sistem je dinamična mreža međusobnih odnosa, tj. promjene na jednom elemen

promjene i na ostalim, � Sistemi teže ravnoteži koja je rezultat izjednačenosti sila unutar i van sistema,� Ako su podsistemi povezani u seriju, onda izlazna vrijednost jednog predstavlja ulaznu vrijednost

drugog,

� Granice sistema se kreću od nedjeljivosti do beskonačnosti� Održiv sistem mora biti okrenut cilju, vođen povratnom informacijom i sposoban adaptiranju na

promjene. Dodatni principi sistemskog pristupa� Princip složene stvarnosti � Princip povezanosti i međusobnog� Princip neprekidnih promjena� Princip poimanja funkcionalnog sklada� Princip uticaja okoline na promjene oblika postojanja� Princip strukturne analize složenosti� Princip internog uticaja u prostoru i vremenuPovezivanje podsistema

ULAZ IZLAZ

izlazni model procesa proizvodnje

.2 Osnovni principi teorije sistema

s međusobno povezanih funkcija njegovih elemenata. funkcionisanje i čovjekov uticaj na njih.

(formalizam, materijalizam) (poslovni, naučni, organizacioni, informacioni i dr.)

tehnički sistemi (mašine, konstrukcije, instalacije) (biološki, botanički, astronomski)

Uticaj unutrašnjih i vanjskih elemenata na sisteme. Osnovni principi sistemskog pristupa

Sistem je više od sume dijelova koji ga čine, va istragu sa više aspekata,

Sistem mora imati sposobnost predviđanja i učenja, Podsistem je uvijek dio nekog šireg i višeg reda, Parcijalni ciljevi se uvijek žrtvuju radi višeg cilja, Svaki sistem je informacioni – korišćenje odgovarajućih simbola,

povezan sa okolinom, Složeni sistem se može podijeliti na podsisteme radi lakše analize i shvatanja,Sistem se sastoji od niza ciljeva i njihovih uzajamnih odnosa, Sistem je dinamična mreža međusobnih odnosa, tj. promjene na jednom elemen

Sistemi teže ravnoteži koja je rezultat izjednačenosti sila unutar i van sistema,Ako su podsistemi povezani u seriju, onda izlazna vrijednost jednog predstavlja ulaznu vrijednost

nice sistema se kreću od nedjeljivosti do beskonačnosti Održiv sistem mora biti okrenut cilju, vođen povratnom informacijom i sposoban adaptiranju na

Dodatni principi sistemskog pristupa

Princip povezanosti i međusobnog djelovanja Princip neprekidnih promjena Princip poimanja funkcionalnog sklada Princip uticaja okoline na promjene oblika postojanja Princip strukturne analize složenosti Princip internog uticaja u prostoru i vremenu

S2 Sn IZLAZ

. . . . . .

ULAZ ULAZ IZLAZ IZLAZ

6

Složeni sistem se može podijeliti na podsisteme radi lakše analize i shvatanja,

Sistem je dinamična mreža međusobnih odnosa, tj. promjene na jednom elementu uzrokuju

Sistemi teže ravnoteži koja je rezultat izjednačenosti sila unutar i van sistema, Ako su podsistemi povezani u seriju, onda izlazna vrijednost jednog predstavlja ulaznu vrijednost

Održiv sistem mora biti okrenut cilju, vođen povratnom informacijom i sposoban adaptiranju na

IZLAZ

`

7

Slika 3. Dijagramski prikaz sistema Legenda: S1,S2, S3, S4, S5 = elementi sistema Ulaz, Izlaz= spoljne ili eksterne veze = veza unutar sistema (redna ili paralelna) Međusobne veze podsistema:

- postojane/nepostojane - unutrašnje/spoljne - stacionarne - jednostavne/složene - obostrane i dr.

Zakoni opšte teorije sistema � Opšta teorija sistema, kao baza svih nauka za rješavanje konkretnih problema, proizilazi iz tri

činjenice: – opšta teorija sistema je apstraktna u određenoj mjeri, – ima naučni karakter, i – pragmatična je u smislu otkrivanja zakonitosti ponašanja realnih pojava.

� Zakon zavisnosti � Simetrična zavisnost � Asimetrična zavisnost � Kruta i elastična zavisnost

� Zakon razlike/jednakosti � Raspodjela razlika

� Opšti zakon α=f(Qa) i β=f(Qb) važi α ≠ β, gdje su Qa i Qb sistemi � Zakon promjene/stalnosti

� Kvantitativne � Kvalitativne � Strukturalne � Pozicione

� Zakon neprekidnih promjena � Spore i postepene � Brze i nagle

� Relacije koje se ne mijenjaju u toku vremena su statične dok one koje se mijenjaju čine kategoriju dinamičnih relacija.

� Ako neka statična ili dinamična relacija pretrpi promjenu tada govorimo o strukturalnim promjenama koje mogu biti:

– k-kvantitativne promjene

– q-kvalitativne promjene

– s-strukturalne promjene

– p-pozicione promjene

1.3 Osnovne karakteristike sistema

Osnovna sistemska svojstva 1. funkcija (funkcionalna struktura i elementarne funkcije) 2. ponašanje (struktura ponašanja i elementarne transformacije) 3. građa (struktura građe i elementarni nosioci)

S1

S3

S4

S5

Povratna

IZLAZ ULAZ

`

8

� Određivanje granica sistema vrši se na osnovu utvrđivanja medusobnog uticaja elemenata � Primjenom sistemskih postupaka i sistemskog prilaza mogu se rješavati problemi promjene veza,

promjene strukture, promjene transformacije unutar sistema i podsistema. � Funkcija sistema se zasniva na principu finaliteta i razvoja kroz odnos sa okruženjem Karakteristike sistema Prema S. Marjanoviću: � Skup funkcionalno međuzavisnih jedinica � Eksterna povezanost sa okolinom i drugim sistemima � Mogućnost optimizacije, tj. najefikasnije kombinovanje parcijalnih ciljeva radi ostvarivanja globalnog

cilja � Posmatrani sistem je uvijek dio sistema višeg reda Ključne karakteristike sistema

- izolovanost - stabilnost - ravnoteža

- samoudesivost - određenost - adaptivnost.

Prema koncepciji S. Marjanovića, organizacija prima i daje – radnu snagu , Ef =f(Si) Rs – predmete rada, Ef =f(Si) Pr – sredstva za rad, Ef =f(Si) Sr – uslove rada, Ef =f(Si) Ur

– metode rada, Ef =f(Si) Mr – potrebe rada, Ef =f(Si) Pr – kapital , Ef =f(Si) Ka – znanje (nauka), Ef =f(Si) Na

Stabilnost sistema � Stabilnost stanja sistema je obrnuto proporcionalna stepenu izolacije. � Sistem sa najvećom entropijom nalazi se u stanju najveće vjerovatnoće, pa time i najveće stabilnosti. � Dezorganizacija sistema je stabilnija i otpornija na promjene, a organizacija sistema je nestabilnija i

osjetljivija. Ravnoteža sistema � Pod ravnotežnim sistemom Dising (Diesing) podrazumijeva rezistentan sistem koji u povoljnim

okolnostirna zadržava postojano stanje. � Ravnoteža stanja može u velikoj mjeri da oscilira oko stabilnosti ili tenzije, ali nikad nije statična Samoudesivost sistema � Samoudesivost je karakteristika sistema koja znači sposobnost da isključuje spoljne uticaje koji u

zoni stabilnosti izazivaju poremećaje funkcionisanja. � Osjetljivost sistema postaje preduslov za samoudesivost. � Samoudesivost predstavlja mjerilo vitalnosti sistema.

1.4 Klasifikacija sistema

Tradicionalni principi klasifikacije � Za izučavanje osobina sistema i njihove strukture treba poznavati klasifikacije sistema, razlike i

sličnosti njihovih karakteristika.

`

9

� Klasifikacija sistema prestavlja formiranje skupova po sličnosti kao zajedničku osobinu � Klasifikacija sistema prema broju veza sa okolinom � Monovarijabilni sistem - jedna ulazna i jedna izlazna veza � Konjuktivno – disjunktivni sistem - više ulaznih i jedna izlazna veza � Distributivni sistem – jedna ulazna i više izlaznih veza � Multivarijabilni sistem – više ulaznih i više izlaznih veza

Buldingova klasifikacija Glavni kriterijum – složenost ponašanja sistema:

� Nivo statičkih sistema (željeznica) � Nivo dinamičkih sistema (satni mehanizam) � Nivo samoregulišućih sistema (roboti) � Nivo samoodržavajućih sistema (živa ćelija)

Mogući kriteriji klasifikacija 1. Prema okruženju:

– prirodni (geološki, atmosferski, kosmički), – tehnički (mašine, aparati, i dr.), – organizacioni (moralni, instrumentalni, materijalni)

2. Prema karakteru relacija među elementima sistema: – deterministički (matematčki izrazi-predvidiljivo ponašanje sistema), – stohastički (mozak-nepredvidljivo ponašanje sistema)

3. Prema interakciji sa okruženjem: – otvoreni, – zatvoreni

4. Prema stepenu složenosti: – prosti (mali broj elemenata i veza), i – složeni (veliki broj elemenata i veza)

5. Prema stepenu apstrakcije: – apstraktni (misaone ideje, istraživačke konstrukcije, matematički sistemi), – realni - konkretni (realni fizički sistemi, materijalni sistemi, prirodni i vještački materijalni

sistemi). 6. Prema potrebi upravljanja sistemom:

– statički (nema potrebe), i – dinamički (promjene kao rezultat procesa upravljanja)

`

10

`

11

2. APSTRAKTNO ORIJENTISANI SISTEM

� Apstraktni orijentisni sistemi su istraživačke konstrukcije formalne, uopštene, misaone, idejne i matematičke prirode.

� Svrha : opisati realne sisteme i bez mnogo troškova eliminisati nejasnoće i logičke greške kroz čisto formalne veze u okviru istraživačke apstrakcije.

� Logika nastanka : opšti apstraktni sistem, kao univerzalni model za sve sisteme, objašnjava se upotrebom matematičke teorije, koja koristeći efektivnu proceduru identifikacije opisuje sistem.

Funkcionisanje sistema • Struktura apstraktnog sistema formira se uopštavanjem odnosa zamišljenog sistema određenog

sintetičkim postupkom, kada nije određena konstanta sistema koja predstavlja skup koeficijenata odnosa hipotetičkog poretka.

• Orijentisani apstraktni sistemi predstavljaju skup uređenih parova odsječaka funkcije vremena koji nisu kontradiktorni.

• Svakom ulaznom dejstvu odgovara skup različitih izlaznih dejstava koji zadovoljava uslov ravnoteže. Karakteristike apstraktnog sistema � ima logiku ponašanja, � predstavlja skup uzajamno dejstvujućih elemenata, � zahtjeva složenost funkcija za izvršavanje postavljenog cilja, � posjeduje mogućnost dekompozicije na podsisteme, � zahtjeva upravljanje pomoću informacione mreže, � zahtjeva identifikaciju interakcije unutrašnjih faktora kao i rezistenciju na slučajnu komponentu, � bazira se na zakonima organizacije, � određen je koncepcijom i strukturom.

2.1 Logika nastanka i funkcionisanja sistema

Formiranje i koncepcija funkcionisanja sistema � Odrediti zahtjeve od strane višeg sistema ili okruženja � Odrediti unutrašnje zahtjeve sagledavajući mogućnosti ispunjavanja spoljnih zahtjeva � Izvršiti usklađivanje spoljnih i unutrašnjih zahtjeva � Osobina koncepcija : imaju svoj vek, svoje odstupanje, svoju dinamiku promjena, elastičnost u

prostoru i vremenu, reformulaciju itd. � Konepcija predstavlja sistem povezanih ideja � Koncepcija funkcionisanja preduzeća predstavljena je njenim statutom, pravilnicima i ostalim

okumentima. Pozicija, ciljevi i zadaci � Funkcionisanje sistema uslovljeno je primatom elementa sistema koji ima veći broj veza, koji je

dugoročniji i koji diktira stopu promena. � Hijerarhijski primat u vezama i relacijama u sistemu uslovljen je:

– međuzavisnošću ciljeva, – logikom i organizacijom funkcionisanja, – vertikalnim i horizontalnim odnosima i – zahtevima dinamičkog optimuma

Relacije • prema nivou ispoljavanja:

-pojedinačne -ukupne -globalne -parcijalne -institucionalne

• prema stepenu vidljivosti: -latentne -manifestne

`

12

Cilj � Osigurati funkcionisanje sistema sa što manje konflikata i obezbediti upravljanje sa svrhom postizanja

novog kvaliteta i kvantiteta � Podjela ciljeva:

– prema vremenu (dugo, srednje i kratkoročni) – prema nosiocima (zajednički i pojedinačni) – prema hijerarhiji (strateški, taktički i operativni)

� Ciljevi su: – motiv postojanja poslovnog sistema koji se vremenom usklađuju, – motiv postizanja željenog stanja sistema – inspiratori stvaranja kvaliteta – određen izlazom u određenom vremenu i okolnostima

� Ispunjen motiv uslovljava stvaranje novog cilja � Cilj ne predstavlja isključivu vodilju za koncepciju i upravljanje � Mjerenje efikasnosti ciljeva – ekonomska opravdanost sistema Struktura apstraktnog sistema Struktura sistema predstavlja : � način spajanja djelova u sistem � organizacija povezivanja elemenata u određenu cjelinu, � logički red elemenata (preglednost, fleksibilnost, funkcionalni sklad, razvoj odbrambenog mehanizma i

dr.) � skup i poredak svih veza, � stabilan raspored uloga elemenata unutar kojih postoje određene zakonitosti svojstvene datom

sistemu kao integralnoj cjelini. � Model osnovne strukture sistema je sastavljen od elemenata i struktura hijerarhijskih relacija. � Model grupiše određene aktivnosti, a čine ga:

– podsistemi, – subsistemi, – stanja sistema, – mikrosistemi,

Struktura apstraktnog sistema Struktura sistema predstavlja : � način spajanja djelova u sistem � organizacija povezivanja elemenata u određenu cjelinu, � logički red elemenata (preglednost, fleksibilnost, funkcionalni sklad, razvoj odbrambenog mehanizma i

dr.) � skup i poredak svih veza, � stabilan raspored uloga elemenata unutar kojih postoje određene zakonitosti svojstvene datom

sistemu kao integralnoj cjelini. Model osnovne strukture sistema je sastavljen od elemenata i struktura hijerarhijskih relacija. Model grupiše određene aktivnosti, a čine ga:

– podsistemi, – subsistemi, – stanja sistema, – mikrosistemi, – elementi promjena stanja itd.

� Anatomija veza (struktura sistema) – oblik povezivanja elemenata u cjelinu čime se određuje svrha i cilj sistema.

� Sistemi sa istim elementima i vezama mogu biti povezani u različite strukture: – linijski – prstenasti – mrežasti

`

13

– potpuni točak – hijerarhijski – centralizovani – povratna veza sa povratnom spregom

Sistem nije numerički zbir elemenata i podsistema već njihov funkcionalni zbir: f(a,b,c)>f(a)+f(b)+f(c)

gdje je

– suma svih primanja ∑ P – suma svih stvaranja ∑ S – sumom svih davanja ∑ D – sumom svih trošenja ∑ T

Razvijenost podsistema u strukturi sistema ima svoj optimum koji sistem nastoji da održava. Ukoliko se dio sistema razvija do te mjere da ugrožava sistem često taj dio prekida vezu sa tom cjelinom i uključuje se u neku novu cjelinu. Veze u sistemu mogu biti: serijske, paralelne, neposredne, povratne, posredne i dr. Razvoj tehnologije,nauke i tehnike često rezultira razvojem cjeline na račun djela. Sistemi se mogu zaustavljati,obnavljati i nastavljati funkcionisati bez opasnosti ugrožavanja i narušavanja kontinuiteta.

OSNOVNI PRINCIPI STRUKTURE SISTEMA:

`

14

� Svojstvo autoregulacije – integralni sistem ( posmatrana struktura može biti umetnuta u svojstvu podstrukture)

� Svojstvo transformacije - omogućava strukturama da se razlikuju od statičkih formi � Svojstvo totaliteta strukture – asocijacija elemenata je nezavisna od cjeline

TRI BITNA PRINCIPA KOJA VAŽE ZA SVAKU STRUKTURU : 1. Princip očuvanja autonomnosti (trajnošću neutralnog elementa osigurava identitet ) 2. Princip nekontradiktornosti ( mogućnost povratka na početno stanje ) 3. Princip slobode kretanja ( mogućnost kretanja elemenata strukture )

Različite veličine sistema i različitih podsistema zahtjevaju i različite metode regulacije njihove veze i funkcionisanja. Funkcionisanje apstraktnih sistema � Intezitet međusobnog uticaja elemenata sistema: � promjenljiv je u vremenu i prostoru, � zavisi od funkcionisanja uticajnih sistema i kompatibilnosti njihovih ciljeva (kolaboracija interakcija). � Broj faktora koji utiču na funkcionisanje sistema – neograničen. � Na funkcionisanje sistema istovremeno utiču faktori iz svih naučnih disciplina (po Teoriji sistema), � Promjene u određenom sistemu proučavati kibernetskim pristupom (polazi od funkcionisanja samog

sistema). � Cilj kibernetskog pristupa je proučavanje razvoja, reprodukcije i interakcije sa okruženjem. Složenost funkcionisanja i kompleksnost ponašanja sistema Složenost sistema je određena:

� brojem ponašanja, � brojem povezivanja pojedinih elemenata, � nizom procesa koji se odigravaju.

Postoje relacije između: � broja elemenata (n), � broj veza (v) i � broja struktura (S). � Primjer:

n = 2, v = 2, S = 2 Ponašanje sistema, sa aspekta složenosti:

� jednosložno determinističko ponašanje (prosti), � složeno determinističko ponašanje (složeni), � deterministička struktura i stohatičko ponašanje (veoma složeni), � stohatička struktura i stohatičko ponašanje (kompleksna).

Funkcionisanje sistema: � dinamičnost funkcionisanja, � način ispoljavanja (funkcionalne manifestacuje), � trajanje, � izvjesnost, � stabilnost funkcionisanja itd.

Dinamičnost: � nulti, � mala konstanta, � mala promjenljivost,

� velika konstanta � velika promjenljivost.

Razvrstavanje prema stepenu i nivou razvijenosti upravljanja: � samoregulišući, � adaptivni, � samoobučavajući, � samorazvojni.

`

15

Dinamika, principi i kvalitet funkcionisanja sistema Funkcionisanje sistema predstavlja funkcionalni zbir svih njegovih elemenata čija se suština sastoji u dinamičkim promjenama koje se dešavaju kako u elementima tako i u međusobnim odnosima – bez promjena nema funkcionisanja . U priodnim sistemima cirkuliše određeni vid prirodne energije , dok u društvenim sistemima cirkulišu materija, energija, informacije i ideje . Izravnavanje potencijalnih razlika znači starenje i zamor sistema, a pretjerano visoke razlike izazivaju hipertrofiju sistema . Osnovni principi funkcionisanja su :

� postojanje � dostupnost � definisanje elemenata i njihovi funkcija � raspored funkcija po izvršiocima � vremenski raspored funkcija

� sankcije za odstupanje i devijaciju � hijerarhije odlučivanja � informacije i definisane relacije

U svakom sistemu postoji koncepcija funkcionisanja , te ako dolazi do nedopuštenog odstupanja moraju se predvidjeti sankcije kao instrument regulacije . Kvalitet funkcionisanja ( poslovnih ) sistema ocjenjuje se stepenom efektivnosti i efikasnosti sistema , a zavisi od strukture sistema, vrijednosti parametara, tipa dejstava, spoljnih uticaja, projektovanih zadataka, i dr. Mogući skup vrijednosti pokazatelja efektivnosti i efikasnosti predstavlja funkcionalu funkcionisanja sistema. Ocjena vjerovatnoće se dobija pomoću funkcionale koja se zove pokazatelj vjerovatnoće sistema, a koja zavisi od strukture i parametara sistema, te karakteristika odstupanja u ponašanju elemenata sistema. Kvalitet prosječnog pokazatelja sistema izražava se kao razlika prosječne vrijednosti karakteristika svih elemenata i pokazatelja efektivnosti odstupanja elemenata. Sva zbivanja nastala pod dejstvom nekih sila , koje sistem upija ili im se odupire predstavljaju dinamiku sistema . Ponašanje i stabilnost sistema Ponašanje sistema,tj. usklađivanje ponašanja sa funkcijom prilagođavanja sistema okolini, određuje metod na koji sistem preslikava ulazne u izlazne veličine. Određenost ponašanja sistema je stohastičke prirode, tako da se određenost smanjuje povećanjem broja veza sa okolinom, a smanjuje redukcijom veza. Promjena strukture je u stvari promjena organizacije sistema kojom se on bori protiv raznih smetnji, putem njihove eliminacije, izolacije, kompenzacije itd. Složenost sistema je definisana brojem različitih stanja u kojima se sistem može naći. Ako je n broj elemenata u sistemu, onda postoji broj n(n-1) veza tih elemenata odnosno stanja sistema, dakle sistem sa 10 elemenata posjeduje 10 (10-1)=90 veza, odnosno stanja sistema. Struktura sistema ukazuje na način koncentrisanja veza između pojedinih jedinica sistema, pa ako je mali broj informacija o tome, zaključak je da on ima djelimično nepoznatu strukturu i ulazi u grupu stohastičkih sistema. Dovoljan broj informacija o elementima i njihovim vezama podrazumijeva poznatu strukturu sistema, što olakšava način predviđanja budućeg stanja, odnosno ponašanja sistema. Optimalnost - svojstvo koje obezbjeđuje najbolje moguće stanje sistema u odnosu na okruženje i stepen pouzdanosti da će sistem ostvariti zahtjevane funkcije na način utvrđen osnovnim ciljem. Ukupno ponašanje sistema sastoji se od

� ponašanja njegovog okruženja ( To ), � ponašanja njegovih ulaza (Tx), � ponašanja njegovih izlaza (Ty),

� pretvaranja ulaza u izlaze (Tx,y) � načina promjene njegovih internih

obilježja, odnosno stanja

`

16

Determinističko ponašanje imaju oni sistemi kojima je trajanje beskonačno, dok se za sisteme za koje je karakteristično nesigurnost, čiji je ishod neizvjestan imaju stohastičko ponašanje

RReegguulliissaannjjee ffuunnkkcciioonniissaannjjaa ssiisstteemmaa U sistem neprekidno ulaze jedni elementi, a drugi izlaze, pri čemu mijenjaju broj , raspored, intezitet međusobnog djelovanja, odnose, veze a time i strukturu , što dovodi do stalnom prelaženja sistema iz postojećeg u sljedeće (željeno) stanje. Kontrolisani ulaz se transformiše u izlaz kao nov kvalitet. Nekontrolisani ulaz unosi eroziju iz okruženja u sistem, koja dovodi do entropije sistema. Neophodno je neprekidno podešavanje funkcionisanja sistema koje nazivamo regulacijom Funkcionisanje sistema reguliše se putem regulatora, a omogućava kolo povratnog dejstva koji ima zadatak da minimizira korekciju predznaka odstupanja i time osigurava kontrolu izvršenja postavljenog cilja. Svaki skup ideja, funkcija, elemenata, energije, informacija itd, uređen po određenoj koncepciji, zaokružen u relativno nezavisnu funkcionalnu cjelinu, predstavlja sistem koji ima tri cilja :

1. Kontinuitet funkcionisanja, 2. Efikasnost funkcionisanja, 3. Kontinuitet povećanja efikasnosti

Regulacija kao sistem je najsavršenija u biološkom sistemu, tako da je regulisanje funkcionisanja čovječijeg organizna toliko savršeno da služi kao pokazna koncepcija drugim sistemima. Regulisanje funkcionisanja sistema je veoma složeno, a ključna mu je uloga razgraničavanje nadležnosti, te organizacijska i operativna regulacija, odnosno autoregulacija sa adaptacijom. Autoregulacija reguliše funkcije koje osiguravaju operativnu regulaciju i organizacijski red, čime su podjeljena ovlaštenja i nadležnosti u okviru određenih odgovornosti i zadataka regulisanja. Uslovi regulisanja vještačkih sistema su:

– da je rezultat funkcionisanja mjerljiv i u granicama odstupanja, – da su pokretačke sile poznate i mjerljive, – da je poznato i mjerljivo dejstvo i tendencija faktora (smetnji) , – da postoji mogućnost nezavisnog podešavanja faktora, i – da se može ostvariti autoregulacioni sistem.

MMooddeellii rreegguullaacciijjee ii pprrooggrraammii rreeaaggoovvaannjjaa Uloga detektora je da prima i registruje podatke o promjenama na posmatranoj pojavi, transformiše u izvještaj i dostavlja regulatoru u određenom vremenskom intervalu. Zadatak regulatora je da svojim uticajem usklađuje pogonske sile i otpore i smetnje sa devijacijama rezultata funkcionisanja sistema. U upravljanju kao procesu pretvaranja informacija u intervencije odvija se misaono povezivanje koje se sastoji od:

1. faze pripremanja, 2. faze donošenja, i 3. faze izvršavanja odluka.

DDiioo iinnffoorrmmaacciijjaa ssee pprreettppoossttaavvlljjaa,, ččiimmee ssee oommoogguuććaavvaa pprrooggrraammiirraannjjee iisshhooddaa mmiissaaoonnoogg pprroocceessaa,, ttjj.. zzaakklljjuuččkkaa kkoojjii ssee sslljjeeddeeććiimm ppoossttuuppkkoomm pprreettvvaarraa uu uupprraavvlljjaaččkkuu ooddlluukkuu.. Model ssee ppoossttaavvlljjaa kkaaoo kkoonncceeppcciijjaa kkoojjaa ooppoonnaaššaa ffuunnkkcciioonniissaannjjee ssiisstteemmaa,, ttaakkoo ddaa uuzz ppoommooćć ooppeerraacciioonnoogg

iissttrraažžiivvaannjjaa uuttvvrrđđuujjeemmoo ooppttiimmaallnnee iinntteerrvveenncciijjee ii mmoogguuććee ddeevviijjaacciijjee uu rreezzuullttaattiimmaa ffuunnkkcciioonniissaannjjaa..

KKoommppoozziicciijjaa mmiissaaoonnoogg pprroocceessaa kkoorriissttii ssee zzaa rreevvoolluucciioonniissaannjjee ffuunnkkcciijjee uupprraavvlljjaannjjaa oorrggaanniizzaacciioonnoogg ssiisstteemmaa,,

kkaakkoo bbii ssee oobbrraaddoomm iinnffoorrmmaacciijjaa ddoobbiillaa ppoorruukkaa oo iinntteerrvveenncciijjii..

`

TTaakkoo pprrooggrraammiirraann mmooddeell ffuunnkkcciioonniiss

KKaadd ssee ppoojjaavvii iinnffoorrmmaacciijjaa oo ppoorreemm

pprrooggrraammuu rreeaaggoovvaannjjaa.. Matematički modeli se formiraju koristeći savremene matametičke metode kao štprogramiranje, dinamičko programiranje, teorija igara, mrežno planiranje, redovi čekanja itd. na osnovu kojih se mogu ostvariti optimalne programirane intervencije.Prema Optneru:

– veze prvog reda koje predstavljaju simbiozu kompo– veze drugog reda koje predstavljaju zajednički efekat i – veze trećeg reda koje su opozicione

Ako smanjivanje entropije podsistema povratno utiče na smanjivanje entropije sistema, onda se jačaju veze prvog reda kao uslov za jačanje stabilnosti sisPorastom složenosti funkcionisanja sistema srazmjerno se pojavljuje i potreba za njegovom transformacijom.

22..11..1100 PPoovvrraattnnaa sspprreeggaa ((ddeejjssttvvoo)) Sistemi kod kojih relacije između elemenata mogu biti takve da jedan elemenelemenata, utiče sam na sebe, posjeduje Sistemi sa povratnim dejstvom imaju tačno reprodukovane ulaze, smanjene efekte nelinearnosti i poremećaja, ispoljenu tendenciju ka oscilacijama i nestabilnosti, mogućnost pravnotežnog stanja itd.

NNaa zzaattvvoorreennoojj ppuuttaannjjii kkoollaa ppoovvrraatt

kkoonnttrroolliiššee uullaazz uu jjeeddnnoo ssttaannjjee..

DDaa bbii ssee pprroommjjeennaa iizzaazzvvaannaa nnaa jje

ppoottrreebbnnoo jjee vvrriijjeemmee oozznnaaččeennoo ppoojjmm

VVeelliiččiinnaa pprroommjjeennee ii sstteeppeenn kkaaššnnjjeennjj

mmeeđđuussoobbnniihh rreellaacciijjaa eelleemmeennaattaa ii ffuunnppuuttaannjjii kkoojjaa ppoovveezzuujjee odluku, akciju, stanje i informaciju

PPoovveezziivvaannjjee ddeevviijjaacciijjaa ssaa ffuunnkkcciioonniissaapovratnu spregu kkaaoo zzaattvvoorreenn ssiisstteemm

ssaannjjaa ssiisstteemmaa ppookkaazzuujjee kkvvaannttiittaattiivvnnee ooddnnoossee uu kkoo

mmeeććaajjiimmaa rreegguullaattoorr,, pprrooggrraammiirraann mmaatteemmaattiiččkkiimm

se formiraju koristeći savremene matametičke metode kao što su linearno i nelinearno programiranje, dinamičko programiranje, teorija igara, mrežno planiranje, redovi čekanja itd. na osnovu kojih se mogu ostvariti optimalne programirane intervencije.

koje predstavljaju simbiozu komponenata, koje predstavljaju zajednički efekat i

koje su opozicione. Ako smanjivanje entropije podsistema povratno utiče na smanjivanje entropije sistema, onda se jačaju veze prvog reda kao uslov za jačanje stabilnosti sistema tj. održavanje dinamičke ravnoteže.Porastom složenosti funkcionisanja sistema srazmjerno se pojavljuje i potreba za njegovom

Sistemi kod kojih relacije između elemenata mogu biti takve da jedan elemenat posredno, preko drugih elemenata, utiče sam na sebe, posjeduje povratno dejstvo.

imaju tačno reprodukovane ulaze, smanjene efekte nelinearnosti i poremećaja, ispoljenu tendenciju ka oscilacijama i nestabilnosti, mogućnost ponovnog uspostavljanja

ttnnoogg ddeejjssttvvaa,, iizzllaazz ppoossttaajjee ddiioo uupprraavvlljjaaččkkoogg kkoo

eeddnnoomm eelleemmeennttuu kkoollaa ppoovvrraattnnee sspprreeggee pprreenniijj

mmoomm kkaaššnnjjeennjjee..

jaa nnaa eelleemmeennttiimmaa zzaavviissii oodd vveelliiččiinnee pprrvvoobbiittnnee pprroo

nnkkcciioonniissaannjjaa kkoollaa UUllaazzoomm ssee zzaapprraavvoo uuttiiččee nnaa iizzllaaodluku, akciju, stanje i informaciju..

aannjjeemm ssiisstteemmaa pprreekkoo iinnffoorrmmaacciijjee,, rreegguullaacciijjee ii iinnttee

mm kkoojjii iimmaa ssvvoojjee eelleemmeennttee,, zzaaddaattkkee,, eenneerrggiijjuu,, oottpp

17

oonncceeppcciijjii ffuunnkkcciioonniissaannjjaa..

mm ppuutteemm,, rreeaagguujjee pprreemmaa

o su linearno i nelinearno programiranje, dinamičko programiranje, teorija igara, mrežno planiranje, redovi čekanja itd. na osnovu

Ako smanjivanje entropije podsistema povratno utiče na smanjivanje entropije sistema, onda se jačaju veze tema tj. održavanje dinamičke ravnoteže.

Porastom složenosti funkcionisanja sistema srazmjerno se pojavljuje i potreba za njegovom

at posredno, preko drugih

imaju tačno reprodukovane ulaze, smanjene efekte nelinearnosti i onovnog uspostavljanja

oollaa,, ččiimmee jjeeddnnaa ooddlluukkaa

jjeellaa nnaa ddrruuggii eelleemmeennaatt

oommjjeennee,, kkvvaalliitteettaa

aazz uu jjeeddnnoojj zzaattvvoorreennoojj

eerrvveenncciijjee pprreeddssttaavvlljjaa

ppoorree,, ssmmeettnnjjee..

`

18

KKoodd pprriirrooddnniihh ssiisstteemmaa ddiijjeelloovvii nnee mmoogguu žžiivvjjeettii vvaann oorrggaanniizzmmaa,, ddookk jjee kkoodd vvjjeeššttaaččkkiihh ttoo mmoogguuććee,, ppaa ii

nnoorrmmaallnnoo;; rraassffoorrmmiirraannjjeemm jjeeddnnoogg ppoosslloovvnnoogg ssiisstteemmaa eelleemmeennttii mmoogguu ddaa ssee pprriikklljjuuččee ddrruuggoomm.. Povratna sprega je relativno izolovan sistem čiji su elementi:

1. devijacija, 2. informacija, 3. regulator i 4. intervencija.

Regulator je ekvivalent upravljanja jer informacije pretvara u odluke. Intervencije su postupci korigovanja devijacije, a prema uzrocima devijacije interveniše se u cilju otklanjanja smetnji i savladavanja otpora. Intervencije se aktiviraju informacijama, direktno ili preko pojačivača, i dostavljaju pogonskim silama funkcionisanja kako bi došlo do povezivanja upravljačkog mjesta sa izvorima smetnji i otpora. Posebno važne osobine sistema sa povratnim dejstvom su: povećanje tačnosti, precizne specifikacije ulaza, smanjenje efekta nelinearnosti, povećanja obima fluktuacije povoljnog ulaza itd. Sistem sa povratnim dejstvom mijenja ulaz prema potrebi izlaza, tako da kontroliše efikasnost razmjene materije, energije i informacija sa okruženjem. Kod upravljačkih sistema kašnjenje informacije nastaje zbog njihovog prikupljanja, analize i distribucije.

2.2 Entropija

Sa aspekta upravljača, sistem se može posmatrati kao fazno kašnjenje između ulaza i izlaza, kao što se i dejstvo jednog sistema na drugi dešava u vremenu. Vrijeme potrebno da se promjena izazvana na jednom elementu prenese na drugi, naziva se kašnjenjem, a ako se posljedica na posmatranom elementu istovremeno uočava sa uzrokom , kašnjenje je ravno nuli. Entropija organizacionih sistema je prirodna težnja ka stanju najveće vjerovatnoće, tj. organizacionom haosu ili totalnom raspadu iz kojeg su i postali sistemi.

PPrrii nnaassttoojjaannjjuu ddaa ssee ssmmaannjjii eennttrrooppiijjaa ii ppoovveeććaa ssttaabbiillnnoosstt ssiisstteemmaa ttrreebbaa iimmaattii uu vviidduu sslleeddeeććee::

-- ddaa ssee ssvvaakkii ssiisstteemm nnaallaazzii uu ssttaannjjuu iizzvvjjeessnnee nneessttaabbiillnnoossttii ii ddeezzoorrggaanniizzoovvaannoossttii kkoojjaa tteežžii ddaa ssee ppoovveeććaa ii ddaa jjee oottuudd,, nneeoopphhooddnnoo ffuunnkkcciioonniissaannjjee rreegguulliissaattii,,

-- ddaa ffuunnkkcciioonniissaannjjee ssiisstteemmaa iimmaa ssttaabbiillnnuu ddiinnaammiikkuu rraazzvvoojjaa,,

-- ddaa nnaajjssttaabbiillnniijjee ffuunnkkcciioonniiššee ssiisstteemm kkoodd kkooggaa jjee ppoossttiiggnnuutt nnaajjvveeććii sstteeppeenn rraazzvvoojjaa,, aa ttoo jjee aauuttoommaattsskkoo

ffuunnkkcciioonniissaajjee..

PPoojjaavvaa ssmmaannjjeennjjaa eennttrrooppiijjee oorrggaanniizzaacciioonnoogg ssiisstteemmaa nniijjee ssppoonnttaannii eeffeekkaatt nnjjeeggoovvoogg ppoonnaaššaannjjaa,, nneeggoo jjee ttoo

rreezzuullttaatt nneepprreekkiiddnnoogg uunnooššeennjjaa oorrggaanniizzaacciioonnoogg rreeddaa uu ppoonnaaššaannjjee nnjjeeggoovviihh ppooddssiisstteemmaa,, ttee ssee ppoovveeććaavvaa

ssttaabbiillnnoosstt nnjjeeggoovvoogg ffuunnkkcciioonniissaannjjaa..

EEffiikkaassnnoosstt ffuunnkkcciioonniissaannjjaa oorrggaanniizzaacciioonnoogg ssiisstteemmaa ssee uu pprriinncciippuu ppoovveeććaavvaa uuvvoođđeennjjeemm nnoovviihh tteehhnniiččkkiihh ii

pprriirrooddnniihh ppooddssiisstteemmaa.. Informacija je negativna entropija ili entropija je negativna informacija koja sistem dovodi u stabilnije stanje, tj. stanje veće vjerovatnoće. Entropija se definiše kao mjera neizvjesnosti dešavanja slučajnih događaja (xi); i=1,2, ...n različitih vjerovatnoća (pi); i=1,2,...m,. Matematički izražena količina informacije 1=log² 2 naziva se bit (binarna cifra) i označava elementarnu jedinicu količine informacija koja odgovara dualnom logaritmu broja 2, što u ovom slučaju za dva stanja znači količinu informacije potrebnu da se

otkloni neizvjesnost koja iznosi 1 bit. H(x)=Σ pi (xi) Ii

nn

HH((xx))== -- ΣΣ ppii ((xxii))lloogg22 pp((xxii))

ii==11

ffoorrmmuullaa zzaa eennttrrooppiijjuu..,, ttjj.. ffoorrmmuullaa zzaa kkoolliiččiinnuu iinnffoorrmmaacciijjaa kkoojjaa mmoožžee iimmaattii vvrriijjeeddnnoosstt uu iinntteerrvvaalluu oodd 00

ddoo lloogg22 nn::

00≤≤HH((xx))≤≤ lloogg 22 nn

`

19

PPrrooiizziillaazzii ddaa ssee kkoolliiččiinnaa iinnffoorrmmaacciijjaa mmoožžee iizzrraaččuunnaattii ttaakkoo ššttoo ssee oodd eennttrrooppiijjee pprriijjee pprriimmaannjjaa iinnffoorrmmaacciijjee

oodduuzzmmee eennttrrooppiijjaa ppoosslliijjee pprriimmaannjjaa iinnffoorrmmaacciijjee..

UUpprraavvlljjaaččkkii ssiisstteemm kkaaoo ppooddssiisstteemm oorrggaanniizzaacciioonnoogg ssiisstteemmaa,, ttaakkoođđee ffuunnkkcciioonniiššee kkaaoo oorrggaanniizzaacciioonnii ssiisstteemm,, ii ppoo

ssvvoojjoojj ssttrruukkttuurrii mmoožžee bbiittii ::

-- iinnddiivviidduuaallnnii,,

-- kkoolleekkttiivvnnii..

UUpprraavvlljjaaččkkii ssiisstteemm ttaakkoođđee iimmaa ssvvoojjuu eennttrrooppiijjuu kkoojjaa jjee iizzrraažžeennaa pprriirrooddnnoomm tteežžnnjjoomm kkaa rraassppaadduu ssiisstteemmaa.. UU

ssttaannjjuu mmiinniimmaallnnee eennttrrooppiijjee,, eeffiikkaassnnoosstt ii llaabbiillnnoosstt uupprraavvlljjaaččkkoogg ssiisstteemmaa jjee mmaakkssiimmaallnnaa,, ššttoo ssee iissppoolljjaavvaa kkrroozz

pprriillaaggoođđeennoosstt oorrggaanniizzaacciioonnoogg ssiisstteemmaa nnaa uupprraavvlljjaannjjee ppoommooććuu cciilljjeevvaa.. Teorija devijacija Potrebno je utvrditi zakonitost po kojoj se devijacije ponavljaju. Sistematizacijom dobijenih rezultata formulišu se principi na kojima se temelji teorija devijacija. Troškovi nikad nisu dovoljno niski i gubitak nikad dovoljno mali ako u praksi svaka akcija odstupa od koncepcije, a time i svaki rezultat od očekivanog. Меđutim, ako se preduzmu mjere za korigovanje ovih devijacija kao posljedice prirodne sile koja je neizostavna, sistem se reintegriše i nastavlja svoje ustaljeno funkcionisanje. Smanjivanje devijacije, tj. smanjivanje posljedica uticaja prirodnih sila, znači smanjivanje vjerovatnoće stanja sistema, čime se stvara denivelacija potencijala. Vjerovatnoća stanja sistema između ekstremnih slučajeva devijacije se obilježava veličinom entropije. Posljedice povećanja devijacije, a time i entropije su dezorganizacija, dezintegracija i raspadanje sistema, tako da je njeno poznavanje gotovo nemoguće, ali i njeno korigovanje iziskuje stalni posao. Iz gore navedenih činjenica dolazimo do zaključka da ne postoji savršena organizacija sistema, već samo može biti riječi o granici dopuštenosti i nedopuštenosti devijacija.

Zbog uticaja devijacija koji nije isti u različitim sistemima, kao ni u različitom vremenu i prostoru, potrebno je obratiti pažnju na kriterijume dopuštenosti devijacija koji se moraju elastično primjenjivati. Ako se devijacija ne koriguje ona se regeneriše sve dok ne smanji efikasnost i ugrozi kontinuitet funkcionisanja, pa i opstanak sistema, ukoliko se ne ponude alternative.

U vezi sa nijansama dopuštenosti devijacije možemo posmatrati kao: – mikrodevijacije, – minorne, – dopuštene,

– nedopuštene i – razorne devijacije.

Devijacije mogu biti: pozitivne, negativne, učestale, istovremene, loš kvalitet i visoki troškovi proizvodnje, kompenzacija devijacije, međusobna povezanost, dinamika, promjenljivost itd.

UUsslljjeedd pprriissuuttnnoossttii nneeddooppuušštteenniihh ddeevviijjaacciijjaa kkoojjee pprreeddssttaavvlljjaajjuu uuzzrrookk pprroommaaššeennee kkoonncceeppcciijjee ssiisstteemmaa,, hhiittnnaa

ddeejjssttvvaa rreegguullaattoorraa kkoojjaa ssee pprriimmjjeennjjuujjuu rrjjeeđđee ddaajjuu pprrooggrreessiivvaann ppoommaakk,, ššttoo uukkaazzuujjee nnaa ttoo ddaa jjee ppoottrreebbnnoo

iizzvvrrššiittii rreevviizziijjuu ssttaarree iillii ssee ooddlluuččiittii nnaa iizzbboorr nnoovvee kkoonncceeppcciijjee ffuunnkkcciioonniissaannjjaa ssiisstteemmaa.. OSNOVI TEORIJE SISTEMA I UPRAVLJANJA

2.3 Organizaciona kompozicija apstraktnih sistema

A.A. Bogdanov – uspostavio TEORIJU ORGANIZACIJE označavajući je jednim od osnovnih pojmova teorije sistema. “Materija postoji u vremenu i prostoru i uvijek ima neki oblik organizacije, a istovremeno organizaciju ne možemo zamisliti bez njenog materijalnog nosioca u okviru određenog sistema.” TEORIJA SISTEMA – zasniva se na formalnim vezama između elemenata i njihovih promjena, pri čemu se svi rezultati objašnjavaju samo uzajamnim djelovanjem, tj. karakterom njihove organizacije.

Objekat izučavanja nije fizička stvarnost nego MODEL SISTEMA – matematički modeli. Razlika između klasičnih metoda približne analize i apstraktnih modela je što kod aproksimacije koristimo istu matematičku strukturu, a odbacuju se manje ažni dijelovi modela. Kod apstraktnih sistema razmatramo cijeli sistem ali na manje detaljizovanom nivou.

1. APSTRAKTNOST – daje teoriji organizacije sistema jezik za interdisciplinarnu razmjenu naučnih rezultata,ne unoseći pri tome sopstvena ograničenja i otklanjajući mogućnost obmane.

2. ORGANIZACIJA - omogućava povećanje kompleksnosti sistema. Proces organizovanja sistema

`

20

Proces organizovanja predstavlja funkcije menadžmenta i odlučivanja u kojima se definišu svi prenosi djelovanja pogodni za ostvarivanje organizacione strukture skladne cjeline čiji organizacioni potencijal znači programiranje tokova procesa funkcionisanja. Organizacija sistema zavisi od međusobnog djelovanja više faktora, što implicira da postoji više modela organizovanja od kojih su najpoznatiji:

- Funkcionalna organizacija - Diviziona organizacija - Projektna organizacija - Matrična organizacija - Inovativna organizacija

`

21

Organizaciona forma sistema Funkcionisanje sistema i podsistema ostavruje se preko podsistema upravljanja. Cilj – osnovni kriterijum klasifikacije organizovanih sistema:

- moralni sistemi (radi ostvarivanja moralnog cilja) - instrumentalni organizacioni sistemi (instrumenti razvoja bilo koje društvene aktivnosti) - materijalni organizacioni sistemi (ekonomski sistemi, igre na sreću, poreski sistem)

Strukturni sistem određuju pripadajući elementi – podsistemi i njihova međusobna funkcionalnost. Funkcionalna obilježja sistema: - smjer kretanja - razmjena kretanja - intenzitet Principi i pravila organizovanja(modeli organizovanja)

1. Principe organizovanja sistema možemo posmatrati kao:

2. Principe cilja,

3. Principe kompozicije (konstitucije), 4. Pricipi funkcionisanja.

1.PRINCIP CILJA - elementarna i eliminatorna pretpostavka za stvaranje i nastanak novog organizacionog modela sistema, čiju strukturu i funkcionisanje treba prilagođavati zakonima reda (princip maksimuma, princip minimuma, princip optimuma, itd.). Princip maksimuma- služi za postizanje postavljenog cilja, njegovo ostvarivanje je pokazatelj efikasnosti ostvarenja cilja. Kada cilja nestane podsistem se gasi, a kad se cilj podsistema poistovjeti sa globalnim podsistemom on gubi identitet. Centralizovano upravljanje - podsistem upravljanja funkcioniše kao sistem globalnog organizacionog modela Decentralizovano upravljanje- zasniva se na pretpostavci diferencijacije upravljačkih podsistema i

`

22

razgraničenja upravljačkih kompetencija 2.PRINCIP KOMPOZICIJE - predstavlja strukturu i funkcionalne efekte organizacionog aspekta. Ključnu ulogu za efikasniju organizaciju sistema imaju: Princip potpunosti- uključivanje podsistema čiji bi izostanak narušavao funkcionalna svojstva i time učinio sistem inferiornim u odnosu na postavljeni cilj. Princip sveobuhvatnosti - precizno se reguliše organizacioni status svakog elementa ili podsistema, strukturalno ili funkcionalno (elementi sa nejasnim statusom se isključuju). Princip optimalnog razvoja - uslov stabilnosti organizacionog stanja sistema, ako nije dosljedno primjenjen i trajno poštovan, efekti sistema imaju varijabilan karakter (rast pojedinih veličina se vezuje za opadanje drugih, produktivnost- zarada, investicije- razvoj). Princip se bazira kompromisu zajedničkog razvojnog optimuma za sve nivoe podsistema. 3. PRINCIP FUNKCIONALNE KONSTITUCIJE - organizaciona povezanost sa aspekta funkcionalnosti, njena primjena je neophodna od početka do kraja organizacionog procesa. Princip optimalnog efekta - zasniva se na činjenici da isti elementi strukture u raznim kombinacijama daju različite efekte sistema. Podizanje nivoa organizovanosti Efikasnost upravljačkog podsistema, a time i višeg sistema u regulisanju funkcionisanja, zavisi od strukture upravljačkog sistema, mogućnosti predviđanja i zatvaranja kola povratne sprege. Mreža informacija u upravljačkom podsistemu predstavlja tokove kojima cirkulišu relevantne promjene, a ukoliko je informisanost potpunija, utoliko je i entropija upravljačkog podsistema manja. Mreža upravljačkih impulsa - upravljački su impulsi takođe i impulsi ponašanja organizovanosti sistema i njegovih brojnih podsistema. Upravljačke odluke predstavljaju poruku sistema o njegovim ciljevima, dok upravljački impulsi označavaju poruke o željenom ponašanju. Sa organizacionog aspekta, sistemi se ponašaju po određenim principima, koji nisu prirodne već društvene kategorije i predstavljaju izraz pretežno ljudskih stremljenja, a ne prirodnih zakona. Tokovi organizacionog kvaliteta Tokovi organizacionog kvaliteta - transformacija elemenata ulaza u elemente izlaza znači liniju procesa mijenjanja stanja sistema odnosno vremenski izražene tokove preoblikovanja u sistemu. Tokovi kvaliteta organizacionog potencijala su spoljašnja manifestacija funkcionisanja, tako da su im broj i mogućnost transfera praktično neograničeni. Organizacione tokove koji su relevantni za kvalitet možemo posmatrati kao:

1. Tokove rada, 2. Tokove trošenja sredstava i 3. Tokovi angažovanja sredstava.

Organizacija kao sistemska zakonitost - Zakonima organizovanja se ostvaruju postavljeni ciljevi - Gašenje cilja vodi samouništenju sistema. Organizacioni put:

1. Predviđanje ponašanja sistema

• Cilj – ispravljanje devijacija

• Zadaci - aktivnosti Vrijeme – mjerna veličina predviđanja 2. Potencijalni broj upravljačkih informacija 3. Upravljanje

Stanje sistema:

• Kvalitativno stanje sistema

• Kvantitativno stanje sistema Predviđanje i poštovanje organizacionih zakona uslovljavaju određenost sistema koja se kreće u rasponu od determinističke do stohastičke određenosti Tehnički sistemi - sigurna pretpostavka predviđanja ponašanja. Društveno-ekonomski sistemi - često neodredivi Porast entropije jednih podsistema, smanjivanje entropije drugih = izgubljena organizaciona ravnoteža

`

23

Porastom upravljačkih poruka opada nivo entropije sistemapovećava se stepen organizovanosti upravljačke mreže. Modeliranje organizacionog stanja – upravljačka dinamika organizacionih modela Oblici modela stanja sistema:

– pozitivnopravni propisi, – matematski modeli, – simulacioni modeli

– simbolički modeli, – metode scenarija i – drugi teorijski modeli

1.Pozitivnopravni propisi - norme pozitivnog prava 2.Simulacioni modeli - matematički obrasci za simuliranje 3.Simbolički modeli - modeli stvarnih ili željenih stanja sistema Organizaciona procedura upravljanja: - Samoregulaciona a) zatvoren sistem b) totalno izolavan

c) samopokretljiv d) inteligentno ponašanje

- Upravljačka Kibernetsko kolo - sprega između sadašnjeg stanja i željenog ponašanja sistema Faze samoregulacionog kola povratne sprege: - nivo, - samoregulacioni impuls - ponašanje sistema. Faze upravljačkog kola povratne sprege: - stvarni rezultati - željeni rezultati - upravljački impuls kao korektivni - buduće ponašanje kao participativni orjentiri Bitnija obilježja samoregulacionih sistema i podsistema:

- formiranje informacija u njihovoj dinamici i nastajanje analogno samoregulacionim sistemima - upravljačkom odlukom se ne djeluje na ukupno ponašanje već na pojedine podsisteme - preradom informacija se ne dobija potpuna slika ponašanja sistema, čime je otežano anticipiranje

dinamike ponašanja - upravljački impulsi isključivo zavise od stepena informisanosti nosilaca upravljačke vlasti

Upravljanje tokovima i prenosom organizovanja Informacije o stvarnom organizacionom pristupu Pretpostavka održavanja organizacionog reda U zavisnosti od odnosa između centara kreiranja upravljačkih odluka i adrese preko koje se upravljačke akcije prenose, razlikujemo :

– decentralizovano upravljanje – delegiranje upravljačke vlasti i – centralizovano upravljanje – izučavanje logike organizovanja – funkcionisanja organizacionog sistema

– uslov za funkcionisanje dinamičkih organizacionih sistema

– uslov za funkcionisanje podsistema upravljanja

– moralni organizacioni sistemi – materijalni organizacioni siste

Interakcija podsistema organizacionog integriteta Imamo: interakcije u komponovanju, propulzivne interakcije, interakcije funkcionisanja i interakcije dekomponovanja

– interakcije komponovanja su rezultati spajanja podsistema skoji su ili tehnički ili prirodni – propulzivne interakcije su rezultat aktivnog dejstva funkcionalnosti podsistema – integracija podsistema funkcija, u organizacionom pogled djeluje sa subjektivnom motivacijom

funkcionisanja pod dejstvom izlaznih propulzija povećava se produktivnost, odnosno organizacioni kvalitet sistema se smanjuje entropija i obrnuto

`

24

Hijerarhijska struktura organizovanja Hijerarhijska struktura apriori se smatra da postoji u prirodi upravljanja svake funkcionalne cjeline Gledište opšte teorije sistema

– preduzeće obuhvata mnoštvo podsistema sa hijerarhijski uređenim ciljevima – pravila hijerarhije – jedinice višeg odnosno nižeg nivoa – neadekvatnost hijerarhijske strukture u praksi sa stanovišta efikasnosti upravljanja – promjene u međusobnim odnosima – nemogućnost sprovođenja u praksi – hijerarhijske jedinice – zamjena koordinacijom delegiranja izvršenja izvjesnih upravljačkih aktivnosti

i pokretanja organizacionih tokova.

`

25

3. UPRAVLJANJE SISTEMA

Predmet izučavanja problema upravljanja je praćenje odstupanja stvarnih dešavanja od predviđenih, u mjeri koja se ne može opravdati samo slučajnim događajem. Zajednički zadatak rješavanja problema upravljanja je pronalaženje upravljačkog koncepta na osnovu koga se pojavila kibernetika – Norbert Viner Osnovna ideja kibernetike je u tome da se realan svijet sastoji od materije i energije

3.1 Opšte postavke teorije upravljanja

Brojna istraživanja o problemu upravljanja u sistemima različite prirode, javljaju se kao pokušaj da se afirmiše naučna teorija upravljanja što je imalo poseban značaj u stvaranju upravljačkog kapaciteta. Mišljenja su podjeljenja kada je riječ o nivou opštosti i apstrakcije teorije upravljanja Visoka apstrakcija opšte teorije upravljanja nudi nedovoljno konkretnih informacija, tako da raznovrsne modele sistema odvaja od realnosti. Savremeni autori se orjentišu na sistemski pristup upravljanja, koji podrazumijeva odnos prema relaciji dio cjelina, gdje važi pravilo da svaki složeni sistem treba bar misaono podijeliti, a zatim identifikovati i upravljati afirmativno dinamikom cijeline. Moderna teorija upravljanja počiva na pretpostavci da skup potencijalnih upravljačkih akcija treba da zadovolji uslov interne i eksterne stabilnosti koji mora da se prioritetno utvrdi i bez mogućnosti revizije i tranzitivnosti. Upravljačke opcije bi se trebale rangirati i porediti s ciljem da se izabere najbolja tj.optimalno rješenje. Ostvarivanje minimalne razlike između optimalnog i realizovanog programa u posmatranom vremenskom periodu tj. U= min ( Po – Pr) predstavlja optimalno upravljanje sistema. Ako se informacije ostvarene u procesu upravljanja ne koriste za ostvarivanje upravljačkog dejstva,tada je riječ o otvorenom sistemu upravljanja,a ako se takve informacije koriste za ostvarivanje upravljačkog dejstva,tada je riječ o zatvorenim sistemima upravljanja. Upravljanje sistemima – koncept upravljanja Sistem upravljanja čine upravljački i upravljani dijelovi sistema, ali da bi došlo do promjene mora da postojati i izvršni organ koji posjeduje upravljačko dejstvo, što se može predstaviti sledećom slikom:

Između upravljanog i upravljačkog organa, kao i između upravljačkog i izvršnig organa instaliran je tok informacija, tako da se koncept integralnog modela upravljanja može predstaviti sledećom slikom:

Upravljanje je izbor akcije kao nosioca promjene, jer gdje nema akcije nema ni poromjene, a gdje nema

`

26

izbora nema ni adekvatnog upravljanja Upravljanje predstavlja izbor dejstva na osnovu raspoloživih informacija u cilju realizacije postavljenog programa, dok kibernetsko (optimalno) upravljanje predstavlja minimiziranje odstupanja programskog djelovanja između optimalnog i realizovanog programa, jer ekstremizira funkciju cilja. Radi potpunijeg shvatanja upravljanja sistemom uvodi se funkcija procjene koja se može nazvati pokazateljem kvaliteta upravljanja. Objekt upravljanja se posmatra u jednoj amorfnoj sredini u kojoj je potrebno profilisati upravljačku artikulaciju sa svim faktorima koji djeluju na sistem što se može prikazati na sledeći način:

Jedna od mogućih varijanti rada i funkcionisanja sistema upravljanja može se sažeto prikazati na sljedeći način: Defininicija cilja (kriterija)+ Prikupljanje informacija + Analiza informacija + Modeliranje + Razvoj alternative + Izbor alternative + Donošenje odluke (odlučivanje) + Akcije + Mjerenje rezultata (kontrola) + Korekcija Postoje tri osnovne vrste sistema upravljanja:

1. Otvoreni 2. Zatvoreni 3. Kombinovani

Otvoreni sistem upravljanja Sistemi u kojima se u postupku upravljanja ne koriste informacije o vrijednostima izlaznih veličina ostvarenih u toku procesa upravljanja, nazivaju se otvoreni sistemi upravljanja. Otvoreni sistem upravljanja podrazumijeva takve objekte kod kojih postoje radni procesi koji teže da održe jedan konstantni režim ili program odvijanja radnih operacija, što se može ilustrovati na sledeći način:

Zatvoreni sistem upravljanja Sistemi u kojima se za formiranje upravljačkih dejstava koriste informacije o vrijednostima upravljačkih (izlaznih) veličina nazivaju se zatvorenim ili regulacionim sistemima upravljanja.

`

27

Kombinovani sistem upravljanja Pozitivna i negativna povratna sprega

OSNOVI TEORIJE SISTEMA I UPRAVLJANJA Komponovanje stanja sistema upravljanja Stanje sistema predstavlja n-dimenzionalnu promjenjivu koja opisuje ponašanje sistema u vremenu. Upravljački gledano stanje sistema predstavlja transformacija ulaza u izlaze

- Ulaz predstavlja pobudu (razmjenu) spoljne sredine - Izlazi su stvarna reakcija sistema koja zavisi od ulaza i stanja sistema

Isti fenomen se može opisati različitim sistemima

1. Elementi komponovanja sistema mogu se svrstati u dvije osnovne grupe promjenljivih: 2. elementi stanja sistema - promjenljivi atributi elemenata koji opisuju stanje u određenom trenutku 3. elementi promjene stanja - promjenljive koje mijenjaju vrijednost elemenata stanja.

Time je svakom elementu stanja sistema pridružen bar jedan elemenat njegove promjene koji se nalazi u nekom ulaznom ili izlaznom toku, tako da se u elementima stanja sistema sistema akumulira razlika ulaznih i izlaznih promjena. Opisivanje stanja sistema kao skupa vrijednosti veličina koje određuju njegovo ponašanje: grafički (gdje stanje sistema predstavljamo tačkama u prostoru i tako razlikujemo jednodimenzionalni,dvo i trodimenzionalni prostor stanja sitema), i tabelarni. Stanje sistema karakteriše skup određenih vrijednosti nezavisno promjenljivih veličina kojima odgovara tačka čije su koordinate veličine tog skupa,a time i koordinate stanja sistema. Analiza stanja sistema upravljanja Stanje sistema je funkcija koja daje potpunu informaciju o ponašanju u datom trenutku i okolnostima. Veličina stanja, kojih može biti beskonačno mnogo, mogu biti mjeljive (profit), nemjerive (imidž), diskretne, tekuće itd. Analiza stanja sistema obuhvata postupke za identifikaciju elemenata, relacija i reakcija, redoslijed i opis izvođenja procesa, domena i domet važenja, ograničavajuće uslove, postavljanje i predočavanje modela itd.

`

28

Analiza sistema: 1. Izbor objekta istraživanja 2. Određivanje aspekta posmatranja objekta istraživanja 3. Definisanje objekta ispitivanja 4. Globalno ispitivanje objekta istraživanja 5. Razlaganje objekta istraživanja 6. Generisanje strukture objekta istraživanja 7. Definisanje kriterija istraživanja struktura 8. Istraživanje struktura 9. Istraživanje elemenata sistema 10. Generisanje sistemskog modela 11. Eksperimentisanje sa sistemskim modelom 12. Verifikovanje rezultata ispitivanja 13. Odluke o ishodu procesa analiza 14. Promjena sistemskog modela

• Analiza stanja apstraktnih sistema se vrši radi sagledavanja mogučnosti, poboljšanja postojećih, ili za iznalaženje novih sistema.

• Analiza se sastoni iz sledećih koraka:

• Definisanje pojave kao sistema

• Posmatranje dijela sistema kao crne kutije

• Definisanje ulaza i izlaza kao veze sa okolinom

• Klasifikovanje i utvrđivanje zavisnosti i repertoar ulaznog i izlaznog vektora Ako su poznate veličine X1, X2, ... Xj ... Xn koje određuju stanje sistema u određenim trenutcima, tada se niz stanja tabelarno može prikazati: Grafički prikaz sastoji se u tome što se stanje nekog sistema predstavlja tačkama i njihovim kordinatama u monodimenzionalnom ili polidimenzionalnom prostoru. Grafički prikaz sastoji se u tome što se stanje nekog sistema predstavlja tačkama i njihovim kordinatama u monodimenzionalnom ili polidimenzionalnom prostoru. Jednodimenzionalni prostor stanja sistema, koji je određen jednom veličinom, se predstavlja tačkom na brojnoj osi čiji položaj u određenoj razmjeri odgovara vrijednost veličine stanja Xj. Dvodimenzionalni prostor stanja sistema, koji je određen dvjema veličinama stanja (x1 I x2 ), može se opisati u ravni, dok ako je stanje sistema određeno sa tri veličine ( X,Y, Z), opisuje se u trodimenzionalnom prostoru. Stanje sistema određeno sa n-veličina (x1,x2 , ...xj , ...xn ) opisuje se i n- dimenzionalnom prostoru, ali nema adekvatnu grafičku interpretaciju. U realnom sistemu se kordinate mijenjaju u konačnim granicama koje predstavljaju oblast mogućih stanja, odnosno prostora koji može biti prekidan i neprekidan, u zavisnosti da li dopušta cjelobrojnost ili razlomljenost. Pouzdanost sistema upravljanja Nema potpuno pouzdanih i apsolutno determinisanih sistema upravljanja, Granica pouzdanosti, koja je veoma fleksibilna, neposredno je uslovljena stepenom složenosti sistema. Što je sistem kompleksniji to je nepouzdaniji upravljačkih sposobnosti. Ako imamo neki elementarni sistem upravljanja čiji ulaz može da ima samo dvije vrijednosti; 0 i 1, i recimo da izlaz može da uzme pet vrijednosti, tada pouzdanost sistema upravljanja možemo posmatrati na sljedeći način: Da bi povećali pouzdanost sistema, odnosno njegovu upravljanost, napravimo više podsistema koje povezujemo na razne načine i integrišemo u sistem upravljanja,što se može prikazati sljedećom slikom.

`

29

Vjerovatnoća pojavljivanja vrijednosti pojedinačnih izlaza je: Ako su sistemi vezani u seriju možemo povećati pouzdanost upravljanja sistemom tako što ćemo paralelno povezati više sistema.

Dodavanje određenog broja novih elemenata dovodi do proširivanja, tj. do integrisanja paralelno spojenih sistema, čija se pouzdanost upravljanja enormno povećava, što se jasno vidi sa sljedeće slike:

Pouzdanost sistema upravljanja je povećana tako što smo dodali još istih elemenata. Pouzdanost paralelno spojenih sistema gdje je n broj paralelnih veza je:

P=1-q n Sistem informacije Značaj informacija kroz istoriju. Upotreba informacija danas:

– procjenjivane varijanti mogućeg razvoja budućnosti, – predviđanje funkcionisanja sistema...

Gledanje na budućnost treba ograničiti samo na one nizove događaja koji su značajni za ciljeve sistema, koji omogućuju jasnu sliku kako o preduzimanju promjena tako i o zadacima predviđanja. Upravljanje funkcionisanjem sistema i promjenama, prvenstveno zavisi od broja i kvaliteta informacija, tako da ih treba neprestano proizvoditi, ažurirati i osvježavati. Razvrstavanje informacija prema pojedinim kriterijima, odnosno izgradnja koncepcije sistema informacija kao baze informacionog sistema. Primjer strukture podsistema informacija u poslovnom sistemu prema S. Marjanoviću:

`

30

Informacije u funkciji programiranja promjene Informacije kao ulaz svakog sistema daju podsticaj izvjesnoj energiji da izvrši promjene na materiji koje će omogućiti ostvarivanje postavljenog cilja. Svaka pojava - saznanje, devijacija, odluka, ideja, resurs, rezultat odstupanja itd. prikazuje se kao informacija. Osnovni zadatak informacije je da obezbjedi kontinuitet efikasnog funkcionisanja sistema, odnosno omogući upravljanjem iznenađenjima i tako smanje dezorganizaciju. Prema nastanku možemo razlikovati direktne informacije o konkretnim pojavama i izvedene informacije o apstraktnim ppojavama. Za uspješno zapažanje i razumijevanje, informaciju je potrebno konvertovati u fizički model na koju reaguju ljudska čula. Za dobre odluke potrebno je poznavati ne samo pojavu nego i zakonitost po kojoj se ponaša i povezuje u višem sistemu kao i ograničenja u kojima ti zakoni i ti zaključci važe. Od informisanosti zavisi dezorijentacija sistema što se vidi na sledećem dijagramu: Iz dijagrama se vidi da se dezorijentacija smanjuje samo ako se informisanost povećava informacijama o pojavama višeg reda stepena apstrakcije koja određuje promjene.

Mjerenje nedostatka informacija Problem mjerenja informacija je nastao kod tehničkih sistema Pitanje kako ocijeniti količinu saopštenja koju nose posmatrani impulsi, jer poruka može, ali i ne mora

sadržavati informaciju. Entropija - količina informacija koje nedostaju (informacioni vakum) ili po njemačkom fizičaru Balemanu mjera nedostataka informacija o fizičkoj stvarnosti sistema, tj. mjera nedostataka informacija izražene u

prirodnim jedinicama, može da se napiše u slijedećem teorijskom obliku:

)(ln)()( jj xpxpxH Σ−=

Rješenje - prenošenje podataka o stanju sistema omogućava upotrebom malog broja različitih simbola tj. primjeni binarne azbuke. Tako se pomoću dvočlanog niza dužine m može prenijeti o događaju iz N mogućih događaja gdje je:

mN 2= odnosno 2log=m N

`

31

3.2 Modeliranje

Koncepcijske osnove modeliranja “Modeliranje” znači formiranje modela realnih pojava i procesa ( fizičkih, bioloških, hemijskih i dr. ) i ispitivanje istih na modelima. Modeliranje – postupak u kome jedan sistem (original) prikazujemo (modeliramo) drugim sistemom (modelom). Izomorfnost i homomorfnost između originala i modela. Matematički model predstavlja skup odnosa (jednačina, funkcija, nejednačina, logičkih uslova, operatora i dr.) koji definišu karakteristike stanja sistema zavisno od početnih uslova, parametara sistema i ulazno- izlaznog dejstva. Modeli i metodologija modeliranja Modeliranje je najšire korišteni postupak ispitivanja pojava i procesa širokog spektra . Fizičko modeliranje se bavi procesima prirodnog oblika gdje se prave modeli u obiku maketa npr. ( makete malih aviona koji bi izgledali kao veliki , ili automobila ) . Fizičko modeliranje ima ograničenu primjenu koji se u većini slučajeva zamjenjuje matematičkim modeliranjem . Matematičko modeliranje se bavi imaginacijom stvarnosti, a opisuje se jezikom matematičkih odnosa i simbola. Dobijeni model naziva se imaginacijom realnosti (sqrt(-1)). Metode obrade modelirane informacije: analiza, sinteza, analogija, indukcija, dedukcija i dr. Metodologija modeliranja sistema sastoji se od niza međusobno povezanih faza kao što su :

– Identifikovanje problema i određivanje cilja – Iznalaženje uređenosti – Određivanje faktora i okruženja – Izgradnja i verifikacija matematičkog modela – Određivanje pravca akcija i promjena,itd.

Modeliranje znanja kao upravljački resurs Dimenzije, prostor i stanje modela su manji od originalnih. Apstraktni (misaoni) model odvojen je od materijalne stvarnosti.

`

32

Model predstavlja uprošten skup znanja o realnom sistemu i zavisi od ljudske percepcije stvarnosti i razmišljanja. U proučavanju organizacionih sistema koriste se: Blok dijagrami - grafička predstava za opisivanje karakterističnih funkcionalnih relacija elemenata sistema. Matematički model – apstraktna deskripcija visokog stepena jasnoće prevedena na matematički jezik. Elementi sistema mogu biti iskazani brojčano, a relacije jednačinama (jednačine odlučivanja, jednačine stope promjene stanja). Odlučivanje u sistemu organizovanja Sistem odlučivanja je misaoni proces kojim se obrađuju informacije i pripremaju izvršne odluke, a time i intelektualni rad povezuje sa materijalizacijom. Odlučivanje je nerazdvojivo povezano sa onim što mu prethodi (misaoni proces) i onim što slijedi (akcija) kao selektivna kontrolna operacija i opcija.

U strukturi procesa upravljanja važno pitanje je pitanje prioriteta u procesu funkcionisanja sistema, a to se reguliše načinom i karakterom odlučivanja (demokratsko i autokratsko). Odlučivanje može da se redukuje ustaljivanjem zaduženja i standardiziranjem pojedinih procedura, ali dio odluka se uvijek formira na osnovu rezultata misaonog procesa i položajnog autoriteta. Proces donošenja odluka, kao podsistem menadžment koncepcije, isto ima svoju logiku funkcionisanja koja se preferira kriterijima odlučivanja za izbor varijante akcije. On se formira usklađivanjem spoljnih i unutrašnjih zahtjeva sa politikom dlučivanja. Profilisanje upravljačkih odluka se zapravo sastoji u donošenju odluke na odgovarajućem menadžment nivou, a pri tom treba imati u vidu da ovlaštenja idu od vrha prema bazi upravljačke piramide dok odgovornosti teku suprotno.

– SISTEM (S) – POGONSKA SILA (Y) – input – vektor,

tj.ulazno dejstvo

– OPTEREĆENJE (Z) –smetnje i otpori – INDIKACIJA REZULTATA (X) – output

vector

`

33

Matematički opis modeliranja sistema Matematički model poslovnog sistema treba biti tako napravljen da se mogu istraživati brojni problemi uslovljeni uticajem raznih promjena, kao što su lansiranje novog proizvoda, kadrovske promjene, nova organizacija i dr. Faktori koji u preduzeću djeluju na promjenu ponašanja su uzročno-posledično povezani u samom konceptu modela koji se gradi za posmatrani sistem (npr: lansiranje novog proizvoda) Prilikom formiranja modela koristi se sistem prikazivanja međusobnih veza elemenata i promjena, razvijen u obliku jednačine elemenata stanja sistema i jednačina elemenata promjene stanja sistema. Veze u sistemu jednačina možemo prikazati na sledeći način:

TABLE (TNAME P,K N1 N2 N3 ) TNAME = E1(E2) ... / EM

gdje su TNAME –ime tabele P-ulazno nezavisna promenljiva za koju se određuje odgovarajuća vrijednost izlaza N1-najmanja moguća vrijednost ulaza N2-najveća moguća vrijednost ulaza N3-interval između dvije vrijednosti ulaza E1-vrijednost izlaza za P=N1 E2-navedena vrijednost izlaza za P=N1-N2 EM-zadnja vrijednost izlaza za P=N2

Slika ilustruje jednu TABLE funkciju u kojoj između bilo koje vrijednosti N se nalazi pravoliniska promjene E. Ako P postane manje od N1 ili veće od N2 granice sistema nisu dobro odrađene. Tako da funkcija TNAME mora imati broj vrijednosti (E),adekvatan veličinama N1,N2,N3 koji se izračunava po sledećem obrascu: N2-N1 E = M = ------------ + 1 N3 Jednačine elemenata stanja i jednačine promjena Sistem organizacionog sklada povezanih elemenata, kao matematičko oblikovanje promjena stanja i rezultata funkcije elemenata, moguće je iskoristiti za ispitivanje uticaja različitih struktura i kriterijuma odlučivanja na neočekivane rezultate. Primjer postupka stimulacije za tri moguća vremenska momenta obilježena sa J, K, L, tj. dva vremenska intervala J, K i K,L detaljno je pokazo i objasnio M. Rajkov na sledeći način:

U obilježavanju vremenskih stanja u stimulacionom modelu, M. Rajkov je od pretpostavke da je elemente

U

P

E

N

T.U.

N

`

34

sistema moguće posmatrati kao elemente stanja sistema koji u vremenskim momentima J, K, L imaju neku vrijednost i elemente promjene stanja sistema koji kod dinamičkih sistema imaju svoje vrijednosti samo ako sistem funkcioniše, tj. u navedenim vremenskim intervalima. Za izračunavanje vrijednosti elemenata stanja sistema u momentu K raspoloživi su podatci o vrijednostima stanja u momentu J i vrijednostima elemenata u stanju u intervalu J, K.Dobijena vrijednost se koristi za izračunavanje vrijednosti elemenata promjena stanja u intervalu K, J nastavljajući i ponavljajući takav redoslijed zbog postojanja zavisnosti između elemenata stanja i njihovih promjena. Pretpostavka je da se izračunate nove vrijednosti elemenata stanja sistema ne mjenjaju u intervalima J, K i K, L, već u momentima, čime diskontinuitet, vještački formiran, značajno ne utiče na ponašanje sistema. Početne vrijednosti elemenata stanja sistema za t=0 moraju biti poznate, dok vrijednosti elemenata promjena stanja za t≤0 nisu relevantne, tako da izračunavanje počinje određivanjem vrijednosti elemenata promjena stanja između t=0 i t=0+DT. Jednačina kojom se iskazuju relacije i vrijednosti elemenata stanja sistema u sebi sadrži uticaj predhodne vrijednosti stanja sistema i elemenata promjene stanja u određenom vremenskom intervalu, a može se prikazati: SS.K = SS.J. + (DT)(UPSS.JK – IPSS.JK), gdje je:

SS. –stanje sistema UPS – ulazna promjena stanja sistema po količini i vremenu IPSS – izlazna promjena stanja sistema po količini i vremenu DT – vremenski interval između vremenskih momenata L i K

Jednačine elemenata promjene stanja sistema pokazuju kako se promjene u tokovima sistema kontrolišu i zavise od stanja sistema i upravljačkih konstanti:

PSS.KL = f (SS.K. ; parameti sistema), odnosno PSS.KL = DT (OSS.K – ŽS.K)

gdje su: PSS.KL – promjene stanja sistema u intervalu K.L O.SS.K – ostvareno stanje sistema u K ŽSS.K- željeno stanje sistema u momentu K

Jednačina elemenata promjene stanja sistema je iskaz o tome kako se informacije sistema prevode u odluke i akcije prikazujući kako sistem sam sebe kontroliše. Rasčlanjivanje jednačine elemenata promjene stanje sitema može dovesti do formiranja grupe jednačina, ali se ne smije time gubiti veza između jednačine stanja sistema i jednačine promjene stanja sistema. Izračunavanje materijalnog izlaza, ako se zna ulaz, vrši se simulacionim modelom “korak po korak”, na sledeći način: gdje su:

L – pomoćni element stanja R – pomoćni element promjene stanja DEL – kašnjenje J.K.L. – vremenski momenti JK i KL – intervali vremena DT - vremenski interval Q – ulaz u sistem

Jednačina elementa stanja prikazuje nivo elemenata stanja u određenom momentu, jednačina elemenata promjene stanja prikazuje promjenu koja se odigrava na nivou elementa stanja u jednom vremenskom intervalu, a pomoćne jednačine pomažu da se formulišu i razviju jednačine pomoćnih elemenata promjene.

Funkcija proizvodnje Proizvodne funkcije na dijagramu tokova resursa predstavljaju polazne informacije u planiranju i organizovanju funkcionisanja sistema i odnose se na prosječnu stopu poručivanja. Ova stopa stvara kašnjenje u isporuci i stvarne zalihe gotovih proizvoda posmatra kao determinante željene stope proizvodnje. Stvarna ulazna stopa proizvodnje uslovljena je kapacitetom, zalihama materijala i radnom snagom, a

`

35

navedenu zavisnost moguće je prikazati sledećom jednačinom elemenata stanja:

USPR.KL=(FUSPR.K) (FZM.K) (K.K.) (FR. K) kom./mjeseca ZSPR.K.K (FKI.K) (PSN.K + KZ.K )

KZ.K =(ZZ .K-SZ.J) / VKZ VKZ =2 mjeseca

gdje su USPR - Ulazna Stopa Proizvodnje

FUSPR - Faktor Ulazne Stope Proizvodnje ZEPR - Željena Stopa Proizvodnje FKI - Faktor Kašnjenja Isporuka KZ - Korekcije Zbog Zalihe VKZ - Vrijeme u kome se korekcija vrši FZM - Faktor Zaliha Materijala K - Kapacitet FR - Faktor Rada

Navedena zavisnost ,gdje izlazna stopa proizvodnje nije funkcija samo ulaza ,već opšte produktivnosti i drugih promjena,može se prestaviti sljedećom jednačinom elemenata promjene stanja sistema: Kadrovski resurs poslovnog sistema jednim dijelom je angažovan neposredno u proizvodnji, a drugi u prodaji i administraciji, a tim da se u toku poslovnog procesa uspostavlja stabilan odnos između navedenih kategorija. Broj proizvodnih radnika je funkcija produktivnosti i obima proizvodnje, a zavisnost ovih veličina moguće je formulisati sledećom jednačinom elemenata stanja:

RP.K = RP.J + (DT)(SZRP.JK – SORP.JK) SZRP.KL = DELAY(PSRP.JK,VPRP); VPRP = 2 mjeseca

gdje su: RP - radnici u proizvodnji SZRP - stopa zapošljavanja radnika u proizvodnji ORP - stopa napuštanja i otpuštanja radnika iz proizvodnje VPRP - vrijeme prijema im osposobljavanja radnika u proizvodnji PSRP - prijemna stopa radnika za proizvodnju

U konkretnom primjeru poslovnog sistema, čiji se model prikazuje, postoji visoka linearna korelacija između proizvodnog kapaciteta i broja režijskih radnika, tako da se jednačinom regresione linije ove zavisnosti određuježeljeni broj režijskih radnika na sledeći način:

ZR.K=(K.K+NK.K)(ZORK)+KDR gdje su;

ZR –željena režija K- kapacitet NK-naručeni kapacitet ZORK-željena veza (odnos) režija i kapacitet KDR- konstantni dio režije

Ukupan broj radnika u preduzeću prestavlja zbir proizvodnih i režijskih radnika Osnovi teorije sistema i upravljanja

CCiilljjnnoo mmooddeelliirraannjjee uu ffuunnkkcciijjii aannaallooggnnoogg ppoonnaaššaannjjaa ii pprroocceessnnoogg ooddlluuččiivvaannjjaa mmoožžee ssee ppookkaazzaattii sslliikkoomm::

SSuuššttiinnaa ooddlluuččiivvaannjjaa -- iizzaabboorr ooddlluukkee zzaa kkoojjuu ććee eeffiikkaassnnoosstt kkoojjaa ssee ppoossttiižžee uupprraavvlljjaannjjeemm bbiittii uunnuuttaarr ttoolleerraanncciijjee

ppoosslloovvnnoogg ooččeekkiivvaannjjaa.. Modeli linearnih sistema

PPoonnaaššaannjjee rreeaallnnoogg lliinneeaarrnnoogg ssiisstteemmaa uu vvrreemmeennuu mmoožžee ssee ooppiissaattii lliinneeaarrnnoomm ddiiffeerreenncciijjaallnnoomm jjeeddnnaaččiinnoomm ssaa

kkoonnssttaannttnniimm kkooeeffiicciijjeennttoomm,, aa mmaatteemmaattiiččkkii mmooddeell ttaakkvvoogg ssiisstteemmaa uu ooppšštteemm sslluuččaajjuu ggllaassii::

–– yy ((tt)) -- rrjjeeššeennjjee jjeeddnnaaččiinnee

–– xx ((tt)) -- pprroobbnnaa ffuunnkkcciijjaa

`

36

–– tt -- nneezzaavviissnnaa pprroommjjeennlljjiivvaa oodd kkoojjee zzaavviissee yy((tt)) ii xx((tt))

–– aa ii bb –– kkoonnssttaannttee

GGrraaffiiččkkii pprriikkaazz nnaavveeddeenniihh pprroobbnniihh ffuunnkkcciijjaa ddaatt jjee nnaa sslljjeeddeeććii nnaaččiinn::

DDiijjaaggrraamm ttookkoovvaa ((ppoosslloovvnnii ttookkoovvii))

UU ppoosslloovvnnoomm ssiisstteemmuu oossnnoovvnnii ttookkoovvii ssee ooddnnoossee nnaa mmaatteerriijjaall,, eenneerrggiijjuu,, iiddeejjee ii iinnffoorrmmaacciijjee kkoojjee ssee sspprreežžuu uu

kkoolloo ii kkoorriissttee uu ffuunnkkcciioonniissaannjjuu ssiisstteemmaa..

NNaa ttookkoovviimmaa iinnffoorrmmaacciijjaa iizzmmeeđđuu eelleemmeennaattaa ssttaannjjaa ssiisstteemmaa ii eelleemmeennaattaa pprroommjjeennee ssttaannjjaa ssiisstteemmaa kkaaoo

vveennttiillaa pprroottookkaa,, jjaavvlljjaajjuu ssee ppoommooććnnii eelleemmeennttii kkoojjii ssee pprriikkaazzuujjuu kkaaoo uullaazzii ii iizzllaazzii vveezzaannii zzaa nnaazznnaaččeennee iizzvvoorree

iinnffoorrmmaacciijjaa..

OOssnnoovvnnee oossoobbiinnee ddiijjaaggrraammaa ttookkoovvaa ssuu ddaa pprriikkaazzuujjee ssvvaa ssttaannjjaa ssiisstteemmaa,, ttookkoovvee iizzmmeeđđuu ssttaannjjaa,, ffuunnkkcciijjuu uupprraavvlljjaannjjaa kkaaoo ppoommooććnnii eelleemmeenntt uu pprroovvooddjjeennjjuu ssttaannjjaa ii iinnffoorrmmaacciioonnee ppuutteevvee kkoojjii ppoovveezzuujjuu uupprraavvlljjaaččkkuu

ffuunnkkcciijjuu ssaa ssttaannjjiimmaa ssiisstteemmaa..

AAddaappttiirraajjuuććii ssee pprreemmaa ssppoolljjnnoojj ssrreeddiinnii,, ssiisstteemm nnaa ssvvaakkii ppoorreemmeeććaajj iizz ookkrruužžeennjjaa rreeaagguujjee ssvvoojjoojjmm

kkoonnttrraakkcciijjoomm,, ppookkuuššaavvaajjuuććii ddaa ooddrržžaavvaa ssttaabbiillnnoo ssttaannjjee kkrroozz oorrggaanniizzaacciioonnii rraasstt ii eekkssppaannzziijjuu..

OOppttiimmaallnnoo uupprraavvlljjaannjjee ssiisstteemmoomm

PPrriinncciipp ooppttiimmiizzaacciijjee ttrreebbaa ssttaavviittii uu ooddnnooss pprreemmaa pprroobblleemmuu nneeuuttrraalliizzaacciijjee ppoosslljjeeddiiccaa ii kkaarraakktteerriissaattii nnaaččiinnoomm ii

ššaannssoomm kkoojjiimm oonn ttuu ssvvoojjuu ffuunnkkcciijjuu oossttvvaarruujjee..

PPrroorraaččuunnaavvaajjuuććii eekkoonnoommiiččnnoosstt,, pprroodduukkttiivvnnoosstt,, rreennttaabbiillnnoosstt,, eeffiikkaassnnoosstt,, mmoožžee ddaa ssee rraaddii ii ssaa aappssttrraakkttnniimm

pprreeffeerreenncciijjaallnniimm ssttrruukkttuurraammaa ttee ddaa zzbboogg ttooggaa mmoorraammoo kkoorriissttiittii iirraacciioonnaallnnuu ppoommooćć uu pprroocceessuu ooddlluuččiivvaannjjaa..

MMooddeell ooppttiimmiizzaacciijjee ((II//OO mmooddeell)) ssee uuggllaavvnnoomm mmoožžee ssmmaattrraattii tteeoorriijjsskkiimm eekkvviivvaalleennttoomm zzaa kkoonnvveenncciioonnaallnnoo sshhvvaattaannjjee ssiisstteemmaa ii nnjjeeggoovvoogg ttrraaddiicciioonnaallnnoogg rraannggaa,, kkoojjii ssee mmoorraajjuu sshhvvaattiittii kkrraajjnnjjee ffoorrmmaallnnoo kkaaoo iiddeennttiitteettii

ssttaabbiilliizzaacciijjee rraazzlliikkee ssiisstteemmaa ookkoolliinnee uu pprroommjjeennjjiivvoomm ookkrruužžeennjjuu..

UUpprraavvlljjaannjjeemm ppookkuuššaavvaammoo oossttvvaarriittii uunnaapprriijjeedd zzaaddaannoo ppoonnaaššaannjjee,, ssaa vviiššee aalltteerrnnaattiivvnniihh ppuutteevvaa,, nnaa

ssttrraatteešškkoomm,, ttaakkttiiččkkoomm iillii ooppeerraattiivvnnoomm nniivvoouu..

NNaaččiinnii uupprraavvlljjaannjjaa ssuu::

•• pprrooggrraammsskkoo ((uunnaapprriijjeedd ooddrreeđđeenn aallggoorriittaamm))

•• ssaa sslliijjeeđđeennjjeemm ((sslliijjeeddii ssee ddiinnaammiiččkkii ppoossttaavvlljjeenn pprrooggrraamm)),,

•• aannttiicciippaattiivvnnoo ((ppoossmmaattrraannjjee bbuudduuććiihh pprroommjjeennaa ii rreellaacciijjaa)),,

•• mmaakkssiimmaalliissttiiččkkoo ((mmaakkssiimmiirraannjjee ffuunnkkcciijjee kkrriitteerriijjaa))

•• kkoommpplleekkssnnoo ((nnaa bbaazzii vviiššee ddeeffiinniicciijjaa,, cciilljjeevvaa,, ppaarraammeettaarraa))

•• kkoommpprroommiissnnoo ((kkoommpprroommiiss cciilljjeevvaa))

OOppttiimmaallnnoo uupprraavvlljjaannjjee jjee ttaakkvvoo uupprraavvlljjaannjjee ggddjjee ssee pprrii zzaaddaattiimm ssppoolljjaaššnnjjiimm uusslloovviimmaa ppoossttiižžee ooppttiimmaallnnaa

ssvvrrssiisshhooddnnoosstt ((mmaakkssiimmaallnnaa vvrriijjeeddnnoosstt kkrriitteerriijjuummaa eeffiikkaassnnoossttii)) pprreedduuzzeettiihh aakkcciijjaa,, uu sskkllaadduu ssaa ppoossttaavvlljjeenniimm ooggrraanniiččeennjjiimmaa uu ssiisstteemmuu..

OOppttiimmaallnnoo uupprraavvlljjaannjjee uu kkoonntteekkssttuu rreegguullaacciijjee::

–– SSaammoorreegguulliiššuuććee ((ssttaabbiilliizzaacciijjaa ppoommooććuu vvllaassttiittiihh aakkcciijjaa ssiisstteemmaa))

–– SSaammooooppttiimmiizzuujjuuććee ((vvaarriijjaacciijjee vviiššee pprroommjjeennjjiivviihh bbeezz pprroommjjeennee ssttrruukkttuurree))

–– SSaammoooorrggaanniizzuujjuuććee ((ssiisstteemm bbiirraa cciilljjeevvee ii mmiijjeennjjaa ssttrruukkttuurruu))

KKrriitteerriijjuumm eeffiikkaassnnoossttii ttrreebbaa ddaa ppooddrržžaavvaa oossnnoovvnnii cciilljj aakkcciijjee,, ddaa bbuuddee oossjjeettlljjiivv nnaa pprroommjjeennuu ppaarraammeettaarraa kkoojjii

ssee kkoonnttrroolliiššuu ii ddaa ssee mmoožžee mmaatteemmaattiiččkkii ooppiissaattii nneeuuttrraalliizzoovvaannii sseennzziibbiilliitteett..

MMjjeerreennjjee eeffiikkaassnnoossttii ssee mmoožžee vvrrššiittii rraazznniimm ppoossttuuppcciimmaa,, aa ttrrii ssuu oossnnoovvnnaa iinnddiikkaattoorraa eeffiikkaassnnoossttii::

–– ppiittaannjjee ddeetteerrmmiissaannoossttii –– ppookkaazzaatteelljjii kkoorriišštteennjjaa rreessuurrssaa

–– mmjjeerreennjjee ssmmeettnnjjii

PPrriikkaazz vvrriijjeeddnnoossttii kkrriitteerriijjaa eeffiikkaassnnoossttii uupprraavvlljjaannjjaa,, ooddnnoossnnoo ffuunnkkcciijjee uupprraavvlljjaaččkkee kkoorriissnnoossttii,, ddaatt jjee nnaa sslliiccii::

UU nniizzuu sslluuččaajjeevvaa uu pprraakkssii uupprraavvlljjaannjjaa oobbiiččnnoo ssee mmoogguu ppoojjaavviittii ddvvaa iillii vviiššee ppaarrcciijjaallnniihh kkrriitteerriijjuummaa eeffiikkaassnnoossttii

uupprraavvlljjaannjjaa..

KKrriitteerriijjuummii mmoogguu bbiittii nnoovvččaannii rraasshhooddii ii ddeeffiicciittrraannii mmaatteerriijjaa,, nnoovvččaannii rraasshhooddii ii mmooddeerrnniizzaacciijjaa oorruuđđaa zzaa rraadd..

OOppttiimmaallnnoo uupprraavvlljjaannjjee jjee nnaajjbboolljjee eekkssttrreemmnnoo uupprraavvlljjaannjjee jjeerr iissppuunnjjaavvaa pprriinncciipp mmaakkssiimmuummaa kkaaoo ppoottrreebbaann,, aallii

nnee ii ddoovvoolljjaann uusslloovv,, ššttoo ssee mmoožžee ppookkaazzaattii jjeeddnnaaččiinnoomm ssttaannjjaa::

–– AA ii BB -- rreeaallnnee mmaattrriiccee

–– UU –– uupprraavvlljjaannjjee Automatsko upravljanje i transformacija sistema

`

37

AAuuttoommaattsskkoo uupprraavvlljjaannjjee jjee uupprraavvlljjaannjjee kkoojjee ssee oossttvvaarruujjee bbeezz nneeppoossrreeddnnoogg uuččeeššććaa ččoovvjjeekkaa..

PPrraavvee ssee ssiisstteemmii ssaa eelleemmeennttiimmaa kkoojjii mmoogguu ssaammii ddaa ssee kkoonnttrroolliiššuu,, uupprraavvlljjaaččkkee ooddlluukkee ii iizzvvrrššnnee ooddlluukkee ssee

ssaammoossttaallnnoo ddoonnoossee ii pprroovvjjeerraavvaajjuu,, ššttoo ssee ššeemmaattsskkii mmoožžee pprriikkaazzaattii::

KKoodd aauuttoommaattsskkee rreegguullaacciijjee mmoožžeemmoo iimmaattii oottvvoorreenn ii zzaattvvoorreenn ssiisstteemm aauuttoommaattsskkoogg uupprraavvlljjaannjjaa..

AAkkoo jjee ssiisstteemm oottvvoorreenn,, oonnddaa ppoossttoojjii nneekkii aallggoorriittaamm,, pprrooggrraamm uupprraavvlljjaannjjaa,, uurreeđđaajj zzaa ppaammććeennjjee ((kkoojjii jjee

zzaappaammttiioo pprrooggrraamm)) ii ppoossttoojjii iizzvvrrššnnii uurreeđđaajj ((kkoojjii ććee vvrrššiittii kkoonnttrroolluu uullaazzaa))..

TTrraannssffoorrmmaacciijjuu kkoojjaa ssee ooddiiggrraavvaa uu llaannccuu uuzzrrooččnnoo--ppoosslleeddiiččnniihh vveezzaa oodd pprrooššlloossttii pprreemmaa bbuudduuććnnoossttii,, pprreemmaa MM..

RRaajjkkoovvuu,, mmoožžeemmoo pprriikkaazzaattii sslliijjeeddeeććiimm mmaatteemmaattiiččkkiimm mmooddeelliimmaa:: Simulacioni modeli

AAkkoo ssee oodd mmooddeellaa ttrraažžii ddaa ooppiiššee nneelliinneeaarrnnee ssiisstteemmee vviiššeegg rreeddaa,, oonnii ttoo nniissuu uu ssttaannjjuu iillii ssuu ttoolliikkoo kkoommpplleekkssnnii ddaa jjee ddoobbiijjaannjjee aannaalliittiiččkkoogg rrjjeeššeennjjaa ggoottoovvoo nneemmoogguuććee..

ZZaa iizznnaallaažžeennjjee rrjjeeššeennjjaa uu ttaakkvviimm ssiittuuaacciijjaammaa kkoorriissttii ssee ssiimmuullaacciioonnii mmooddeell kkaaoo ssiisstteemm jjeeddnnaaččiinnaa kkoojjee

pprreeddssttaavvlljjaajjuu iinnssttrruukkcciijjee zzaa ooppiissiivvaannjjee ppoonnaaššaannjjaa ssiisstteemmaa..

SSvvii eelleemmeennttii ssiisstteemmaa ssee ddiijjeellee uu ddvviijjee ggrruuppee,, uu pprrvvoojj ggrruuppii ssuu eelleemmeennttii ssttaannjjaa ssiisstteemmaa kkoojjii uu ddaattiimm

vvrreemmeennsskkiimm mmoommeennttiimmaa ((JJ,,KK,,LL)) iimmaajjuu ssvvoojjuu vvrriijjeeddnnoosstt,, aa uu ddrruuggoojj ssee nnaallaazzee eelleemmeennttii pprroommjjeennee ssttaannjjaa

ssiisstteemmaa kkaaoo vvrriijjeeddnnoossnnii iizzrraazz pprroommjjeennaa..

UU pprriimmjjeennii ppoossttoojjii vviiššee mmeettooddaa ffoorrmmiirraannjjaa ssiimmuullaacciioonnoogg ssiisstteemmaa kkaaoo ššttoo ssuu MMoonnttee KKaarrlloo,, mmeettoodd ““kkoorraakk ppoo

kkoorraakk”” ((FFoorreesstteerroovvaa mmeettooddaa))..

JJeeddnnaaččiinnaa ssttaannjjaa ssiisstteemmaa ssee ggeenneerraallnnoo pprriikkaazzuujjee::

OOppššttaa jjeeddnnaaččiinnaa ssttaannjjaa ttrreebbaa ddaa uukkaažžee nnaa ččiinnjjeenniiccuu ddaa ssee rraaččuunnaannjjee vvrriijjeeddnnoossttii eelleemmeennaattaa ssttaannjjaa uu ttrreennuuttkkuu TT ssvvooddii nnaa pprroobblleemm ooddrreeđđiivvaannjjaa pprroossjjeeččnniihh bbrrzziinnaa ddoottookkaa,, ooddnnoossnnoo iissttiiccaannjjaa uu nneekkoomm vvrreemmeennsskkoomm

iinntteerrvvaalluu..

DDoobbiijjaannjjee rrjjeeššeennjjaa ssiimmuullaacciioonniimm ppoossttuuppkkoomm ““kkoorraakk ppoo kkoorraakk”” nnaazziivvaa ssee ssiimmuullaacciijjoomm,, aa iinnssttrruukkcciijjaa kkaakkoo

ddoobbiittii rrjjeeššeennjjee zzaa sslljjeeddeeććii kkoorraakk nnaazziivvaa ssee ssiimmuullaacciioonniimm mmooddeelloomm..

3.3 Kibernetika kao upravljačka disciplina

IImmaajjuuććii uu vviidduu ččiinnjjeenniiccuu ddaa ssee zzaa rraazzlliiččiittee ssiisstteemmee rraazzlliikkuujjuu ii nnaaččiinnii uupprraavvlljjaannjjaa,, sslljjeeddbbeenniiccii NN.. WWiieenneerraa nnaa oossnnoovvuu tteeoorriijjee uupprraavvlljjaannjjaa rraazzvviijjaajjuu vviiššee nnoovviihh tteeoorriijjaa::

•• TTeeoorriijjaa kkoommuunniikkaacciijjee

•• TTeeoorriijjaa ooddlluuččiivvaannjjaa

•• TTeeoorriijjaa uupprraavvlljjaannjjaa

KKaakkoo jjee oossnnoovvnnaa iiddeejjaa tteeoorriijjee iinnffoorrmmaacciijjaa vveezzaannaa zzaa ppoojjaamm kkoommuunniikkaacciioonnoogg mmooddeellaa,, mmjjeerreennjjee kkoolliiččiinnee

iinnffoorrmmaacciijjaa,, uuttvvrrđđiivvaannjjee kkaappaacciitteettaa kkoommuunniikkaacciijjaa,, ttee rreevvoolluucciioonniissaannjjee uupprraavvlljjaannjjaa,, pprrooiizziillaazzii ddaa jjee nnjjeennaa ddiirreekkttnnaa pprriimmjjeennaa uusslloovvlljjeennaa vviissookkoo ssooffiissttiicciirraannoomm tteehhnnoollooggiijjoomm..

IInnffoorrmmaacciioonnaa tteehhnnoollooggiijjaa zzaajjeeddnnoo ssaa tteeoorriijjoomm iinnffoorrmmaacciijjaa ččiinnii iinnffoorrmmaacciioonnii ssiisstteemm..

TTrrii oobbiilljjeežžjjaa kkiibbeerrnneettiiččkkiihh ssiisstteemmaa ((WWiieenneerr))

11.. SSlloožžeennoosstt

22.. SSttoohhaassttiiččnnoosstt

33.. AAuuttoorreegguullaacciijjaa

NNaa oossnnoovvuu oovviihh oobbiilljjeežžjjaa mmoogguuććee jjee rraazzggrraanniiččiittii oossnnoovvnnee mmeettooddoolloošškkee aassppeekkttee kkiibbeerrnneettsskkoogg uuččeennjjaa::

11.. MMeettooddaa ‘‘’’CCrrnnee kkuuttiijjee’’’’

22.. TTeeoorriijjaa iinnffoorrmmaacciijjaa

33.. PPoovvrraattnnaa sspprreeggaa ((aauuttoorreegguullaacciijjaa)) PPoovvrraattnnaa sspprreeggaa pprreeddssttaavvlljjaa nniizz uuzzrrooččnnoo--ppoosslljjeeddiiččnniihh ppoovveezziivvaannjjaa eelleemmeennaattaa ssttaannjjaa ii eelleemmeennaattaa pprroommjjeennee

ssttaannjjaa ssiisstteemmaa ppuutteemm ppoovvrraattnnoogg ddeejjssttvvaa,, ttaakkoo ddaa iizzllaazznnaa vveelliiččiinnaa ddooddaattnniimm nnaarreeddbbaammaa kkoorreekkttiivvnnoo uuttiiččee nnaa

uullaazznnee vveelliiččiinnee..

DDaa bbii ssiisstteemm iimmaaoo ooddggoovvoorr nnaa ssvvaakkoo mmoogguuććee ssttaannjjee uu ookkrruužžeennjjuu ii ttaakkoo ssee oossiigguurraaoo oodd nneekkoonnttrroolliissaannoogg uullaazzaa,,

nneepprreekkiiddnnoo sskkuupplljjaa iinnffoorrmmaacciijjee oo sseebbii iizz ssooppssttvveennoogg iizzllaazzaa,, kkaakkoo bbii ppoovvrraattnnuu sspprreegguu zzaattvvaarraaoo::

11.. AAuuttoommaattsskkii ((aauuttoommaattsskkaa ppoovvrraattnnaa sspprreeggaa –– tteerrmmoossttaatt))

22.. MMaannuueellnnoo ((mmaannuueellnnaa ppoovvrraattnnaa sspprreeggaa –– ssttaannjjee zzaalliihhaa))

33.. UUpprraavvlljjaaččkkaa ttrraannzziicciijjaa iizzvveeddeennaa pprreekkoo kkoollaa ppoovvrraattnnee sspprreeggee

IIssttrraažžiivvaannjjee ssiisstteemmaa mmeettooddoomm ‘‘’’ccrrnnee kkuuttiijjee’’’’ MMeettooddaa ‘‘’’ccrrnnee kkuuttiijjee’’’’ ((‘‘’’bbllaacckk bbooxx mmeetthhoodd’’’’)) ssee pprriimmjjeennjjuujjee ddaa bbii ssee pprreevvaazziiššaaoo pprroobblleemm vveelliikkee sslloožžeennoossttii

`

38

ssttaannjjaa ssiisstteemmaa,, ttaakkoo ddaa ssee ppoossmmaattrraa rreedduukkoovvaann bbrroojj uullaazznniihh ii iizzllaazznniihh vveelliiččiinnaa ii ppookkuuššaavvaajjuu ssee oottkkrriittii

zzaakkoonniittoossttii pprroocceessaa ttrraannssffoorrmmaacciijjee..

DDeedduukkcciijjoomm ssee iizz pprraavviillaa ppoonnaaššaannjjaa ’’’’ccrrnnee kkuuttiijjee’’’’ iizzvvooddee ooddrreeđđeennii zzaakklljjuuččccii oo kkoommuunniikkaacciijjii,, bbuudduuććeemm

aapprrookkssiimmaattiivvnnoomm ppoonnaaššaannjjuu ssiisstteemmaa..

CCrrnnaa kkuuttiijjaa,, kkaaoo nneeiissttrraažžeennii ddiioo ssiisstteemmaa,, pprroouuččaavvaa ssee iissppiittiivvaannjjeemm rreeaakkcciijjaa nnaa ddjjeelloovvaannjjee uullaazzaa,, pprrii ččeemmuu ssee

ppoollaazzii oodd iizzvveeddeenniihh hhiippootteezzaa oo ppoonnaaššaannjjuu ttoogg oobbjjeekkttaa,, ooddnnoossnnoo oodd ssuuddoovvaa,, nnaa oossnnoovvuu ssppoolljjnniihh mmaanniiffeessttaacciijjaa

ii bbeezz ppoozznnaavvaannjjaa ssttrruukkttuurrnnee ggrraađđee

PPrroocceess pprriimmjjeennee mmeettooddee ‘‘’’ccrrnnee kkuuttiijjee’’’’ mmoorraa ddaa oobbuuhhvvaattaa::

IIzzbboorr oobbjjeekkttaa iissttrraažžiivvaannjjaa

•• AAssppeekkttaa ppoossmmaattrraannjjaa

•• IIddeennttiiffiikkaacciijjuu uullaazzaa ii iizzllaazzaa

•• SSaassttaavvlljjaannjjee pprroottookkoollaa iissttrraažžiivvaannjjaa

•• AAnnaalliizzuu ppoonnaaššaannjjaa ssiisstteemmaa

•• IIssppiittiivvaannjjee zzaakkoonniittoossttii ppoonnaaššaannjjaa ((ddeetteerrmmiinniissttiiččkkoo,, ssttoohhaassttiiččkkoo))

•• PPoonnaavvlljjaannjjee rreeaaggoovvaannjjaa ssiisstteemmaa

•• BBrroojj ppoossmmaattrraannjjaa..

PPrriimmjjeerr mmeettooddaa ““ccrrnnee kkuuttiijjee”” ppoommooććuu ssiisstteemmaa SS kkoojjii iimmaa 44 uullaazznnee ii 33 iizzllaazznnee pprroommjjeennlljjiivvee

PPrreetthhooddnnoo jjee ssaaččiinnjjeenn pprroottookkooll ččiijjii jjee ttaabbeellaarrnnii pprreegglleedd bbiinnaarrnniihh vvrriijjeeddnnoossttii pprriikkaazzaann nnaa sslljjeeddeeććii nnaaččiinn::

NNaa oossnnoovvuu mmaattrriiccee uullaazzaa ii iizzllaazzaa iizzvvooddee ssee pprraavviillaa ppoonnaaššaannjjaa ssiisstteemmaa,, ooddnnoossnnoo ooddrreeđđuujjuu ttrrii ffuunnkkcciijjee zzaa ttrrii

iizzllaazzaa,, ooppšštteegg oobblliikkaa yy==ff((xx))..

NNaakkoonn iizzvvrrššeennee aannaalliizzee ssiinntteezzoomm mmeettooddee ‘‘’’ccrrnnee kkuuttiijjee’’’’ ii KKaarrnnoooovviihh kkaarraattaa oottkkrriivvaa ssee ddeetteerrmmiinniissttiiččkkaa

zzaakkoonniittoosstt ppoonnaaššaannjjaa ssiisstteemmaa.. AAnnaallooggnnoo ppoojjmmuu ‘‘’’ccrrnnee kkuuttiijjee’’’’ uuvveeddeenn jjee ii ppoojjaamm ““bbiijjeellaa kkuuttiijjaa”” ggddjjee ssuu ppoozznnaattii zzaakkoonnii ppoonnaaššaannjjaa ii pprroocceessaa

uu ddiinnaammiiččkkoomm ssiisstteemmuu,, aa oobbee nnaavveeddeennee vvaarriijjaannttee ggrraaffiiččkkii ssee mmoogguu pprriikkaazzaattii nnaa sslljjeeddeeććii nnaaččiinn::

UU ssvvaakkoojj bbiijjeelloojj kkuuttiijjii oossttaajjee nneeššttoo nneeoobbjjaaššnnjjiivvoo ii nneeppoozznnaattoo,, ttaakkoo ddaa jjee nneemmoogguuććee zzaavvrrššiittii ppoottppuunnuu

ttrraannssffoommaacciijjuu ccrrnnee uu bbiijjeelluu kkuuttiijjuu,, ššttoo iimmaa zzaa rreezzuullttaatt nnaassttaajjaannjjee ssiivvee kkuuttiijjee..

PPrriimmjjeennoomm mmeettooddee ccrrnnee kkuuttiijjee kkoojjaa jjee ssaassttaavvlljjeennaa oodd eelleemmeennaattaa ssttaannjjaa ssiisstteemmaa ii eelleemmeennaattaa pprroommjjeennee ssttaannjjaa

ssiisstteemmaa,, uu kkoommee ssee ooddiiggrraavvaa ttrraannssffoorrmmaacciijjaa,, mmoožžee ssee aannaalliizziirraattii jjeeddaann ssiisstteemm,, ššttoo ssee ggrraaffiiččkkii mmoožžee

pprreeddssttaavviittii sslljjeeddeeććoomm sslliikkoomm::

PPoossmmaattrraannuu ttrraannssffoommaacciijjuu mmoožžeemmoo pprriikkaazzaattii ii mmaatteemmaattiiččkkiimm mmooddeelloomm

•• SStt++nn :: XXtt++mm :: ZZ � YYtt++11 ,, ggddjjee ssuu

•• SStt++nn –– ssttaannjjee ssiisstteemmaa uu ttrreennuuttkkuu

•• XXtt++mm –– uullaazz uu ssiisstteemm uu iinntteerrvvaalluu tt++nn

•• YYtt++11 –– iizzllaazz iizz ssiisstteemmaa uu iinntteerrvvaalluu tt++11..

•• ZZ –– ssttrruukkttuurraa ssiisstteemmaa kkoojjaa jjee rreellaattiivvnnoo ssttaabbiillnniihh ssttaannjjaa,, kkoojjaa ssee mmoogguu pprriikkaazzaattii uu vviidduu SStt((SS11tt,, SS22

tt,, SS33tt,, ......)),, ttjj..

uu ssuukkcceessiivvnniimm vvrreemmeenniimmaa tt++ii;; ii == 11,,22,,......

AAnnaallooggnnoo pprroobblleemmuu kkoommpplleekkssnnoossttii kkoojjii ssee rrjjeeššaavvaa mmeettooddoomm ccrrnnee kkuuttiijjee,, pprroobblleemm ssttoohhaassttiiččnnoossttii ssee rrjjeeššaavvaa

tteeoorriijjoomm iinnffoorrmmaacciijjaa kkaaoo ššttoo ssee pprroobblleemm aauuttoorreegguullaacciijjee rrjjeeššaavvaa kkoolloomm ppoovvrraattnnee sspprreeggee ((kkoolloo ppoovvrraattnnoogg

ddeejjssttvvaa)) Kibernetika kao zakonitost

ZZaakkoonniittoosstt kkiibbeerrnneettiikkee ppooččiivvaa nnaa pprraavviilliimmaa::

–– ooppššttee tteeoorriijjee kkiibbeerrnneettiikkee ((ooppššttaa nnaaččeellaa uupprraavvlljjaannjjaa)),,

–– tteehhnniiččkkee tteeoorriijjee ((aannaallooggnnii ii ddiiggiittaallnnii ssiisstteemmii)),, ii

–– pprriimmjjeennee kkiibbeerrnneettiikkee ((ppssiihhoollooggiijjaa,, eekkoonnoommiijjaa,, mmeeddiicciinnaa iittdd..))

MMeettooddee kkoojjiimmaa ssee bbaavvii kkiibbeerrnneettiikkaa uu ssvvoomm ssiisstteemmsskkoomm pprriissttuuppuu zzaassnniivvaajjuu ssee nnaa ttrrii kklljjuuččnnee ssppeecciiffiikkaacciijjee:: �� mmeettooddaa ccrrnnee kkuuttiijjee,,

�� mmeettooddaa mmooddeelliirraannjjaa,, ii

�� mmeettooddaa ppoovvrraattnnee sspprreeggee..

JJeeddiinnssttvvoo oobbjjeekkttaa uupprraavvlljjaannjjaa,, ssuubbjjeekkttaa uupprraavvlljjaannjjaa ii mmeeđđuussoobbnniihh iinnffoorrmmaacciioonniihh vveezzaa ččiinnii uupprraavvlljjiivv

((rreegguulliiššuuććii)) ssiisstteemm,, ttjj.. kkiibbeerrnneettsskkii ssiisstteemm

KKiibbeerrnneettsskkii ssiisstteemm ssee iissppoolljjaavvaa kkaaoo::

�� ssaammoouupprraavvlljjiivv

�� ssaammoorreegguullaacciioonnii

`

39

�� ssaammoooorrggaanniizzuujjuuććii iinnffoorrmmaacciioonnii ssiisstteemm

SSaammoooorrggaanniizzuujjuuććii iinnffoorrmmaacciioonnii ssiisstteemm ffuunnkkcciioonniiššee pprreemmaa zzaakkoonniittoossttii zzaattvvoorreennoogg kkrruuggaa ((ppoovvrraattnnaa sspprreeggaa)),,

kkaakkoo bbii bbiioo ssppoossoobbaann ddaa ssttvvaarraa,, pprriimmaa,, pprreerraađđuujjee,, kkoorriissttii ii pprreeddaajjee iinnffoorrmmaacciijjee zzaa ssttvvaarraannjjee ooppttiimmaallnniihh

uusslloovvaa zzaa ffuunnkkcciioonniissaannjjee ssiisstteemmaa..

UU ffuunnkkcciioonniissaannjjuu ssvvaakkoogg ssiisstteemmaa ppoojjaavvlljjuujjuu ssee ssmmeettnnjjee kkoojjee sskkrreeććuu ssiisstteemm ssaa cciilljjaa,, mmoogguu bbiittii::

IInntteerrnnee ssmmeettnnjjee kkaaoo ppoosslljjeeddiiccee uunnuuttrraaššnnjjiihh uuzzrrookkaa

EEkksstteerrnnee ssmmeettnnjjee nnaammeettnnuuttee iizz ookkrruužžeennjjaa

SSmmeettnnjjee oottkkllaannjjaammoo ssttvvaarraannjjeemm bbrraannee ookkoo ssiisstteemmaa ((iizzoollaacciijjaa)) ii ssttvvaarraannjjeemm rreezzeerrvvii uu ssiisstteemmuu

KKiibbeerrnneettsskkee oossnnoovvee oorrggaanniizzoovvaannjjaa ssiisstteemmaa

•• UUpprraavvlljjaannjjee jjee aaddaappttiivvnnoo oorrggaanniizzaacciioonnoo ddeejjssttvvoo nnaa oobbjjeekkttee ssiisstteemmaa ii ssppoolljjnnuu ssrreeddiinnuu kkoojjoomm ssee oossttvvaarruujjee nneekkii cciilljj..

•• AAddaappttiivvnnoo uupprraavvlljjaannjjee pprreeddssttaavvlljjaa uupprraavvlljjaaččkkee aakkcciijjee kkoojjiimmaa ssee oossttvvaarruujjuu pprroommjjeennee ssttrruukkttuurree ii

kkaarraakktteerriissttiikkee oobbjjeekkaattaa ssttaannjjaa ssiisstteemmaa..

•• FFaazzee uupprraavvlljjaaččkkiihh aakkttiivvnnoossttii::

11.. aannaalliizzaa žžeelljjeennoogg ii ssttvvaarrnnoogg ssttaannjjaa

22.. ooddlluuččiivvaannjjee oo pprroommjjeennaammaa ssttaannjjaa

33.. kkoonnttrroollaa pprroovvoođđeennjjaa aakkcciijjaa AAddaappttiivvnnii uupprraavvlljjaaččkkii ssiisstteemm ssee mmoožžee ddeeffiinniissaattii kkaaoo ssiisstteemm ssaa ppoovvrraattnnoomm sspprreeggoomm kkoojjii jjee ddoovvoolljjnnoo

iinntteelliiggeennttaann ddaa ppooddeessii vvllaassttiittee kkaarraakktteerriissttiikkee pprreemmaa pprroommjjeennaammaa uu ookkrruužžeennjjuu,, ttaakkoo ddaa mmoožžee ooppeerriissaattii nnaa

ooppttiimmaallaann nnaaččiinn sshhooddnnoo ppoossttaavvlljjeennoomm kkrriitteerriijjuummuu

DDiijjeelloovvii uupprraavvlljjaannjjaa uukkuuppnniimm ssiisstteemmoomm mmoogguu ddaa ssee oorrggaanniizzaacciioonnoo pprreennoossee nnaa ppooddssiisstteemmee,, aallii ii ooddrreeđđeennaa

uupprraavvlljjaaččkkaa oorrggaanniiččeennjjaa..

OOttkkllaannjjaannjjee ooggrraanniiččeennjjaa ffoorrmmiirraannjjeemm uupprraavvlljjaaččkkiihh zzaaddaattaakkaa.. Kibernetski sistem

KKiibbeerrnneettsskkii ssiisstteemm jjee eekkvviivvaalleenntt ssaammoouupprraavvlljjiivvoogg ssiisstteemmaa,, ggddjjee jjee oobbjjeekkaatt uupprraavvlljjaannjjaa bbaazzaa,, aa uupprraavvlljjaaččkkii

ssuubbjjeekktt nnaaddggrraaddnnjjaa oorrggaanniizzoovvaannaa kkaaoo iinnffoorrmmaacciioonnii,, uupprraavvlljjaaččkkii ii iizzvvrrššnnoo--kkoonnttrroollnnii ssiisstteemm,, ppoovveezzaannii uu kkiibbeerrnneettsskkii rreeddoosslliijjeedd..

FFuunnkkcciijjee pprroocceessaa uupprraavvlljjaannjjaa::

•• pprriipprreemmaannjjee ooddlluukkee –– nnaaddlleežžnnoosstt iinnffoorrmmaacciioonnoogg ssiisstteemmaa

•• ddoonnooššeennjjee ooddlluukkee –– nnaaddlleežžnnoosstt uupprraavvlljjaaččkkoogg ssiisstteemmaa

•• iizzvvrrššaavvaannjjee ii kkoonnttrroollaa ooddlluukkee –– nnaaddlleežžnnoosstt iizzvvrrššnnoogg ssiisstteemmaa

•• IIzzmmeeđđuu uupprraavvlljjaaččkkoogg ii uupprraavvlljjaannoogg ddiijjeellaa ppoossttoojjii ddvvoojjnnaa rreellaacciijjaa::

•• pprreekkoo jjeeddnnee uupprraavvlljjaannii ddiioo ddaajjee iinnffoorrmmaacciijjee oo ssvvoomm ssttaannjjuu,, aa

•• pprreekkoo ddrruuggee uupprraavvlljjaaččkkii ddiioo ddjjeelluujjee nnaa pprroommjjeennuu ssttaannjjaa

OOssnnoovvnnaa kkaarraakktteerriissttiikkaa kkiibbeerrnneettsskkiihh ssiisstteemmaa jjee ddaa ssee jjeeddaann bbrroojj eelleemmeennaattaa ooddnnoossii nnaa uupprraavvlljjaaččkkee,, aa ddrruuggii nnaa

uupprraavvlljjaannee oobbjjeekkttee,, iizzmmeeđđuu ččiijjiihh eelleemmeennaattaa ppoossttoojjii ddvvoossttrruukkaa rreellaacciijjaa ššttoo ssee vviiddii nnaa sslliiccii::

SSaa sslliikkee ssee vviiddii ddaa pprreekkoo jjeeddnnee rreellaacciijjee uupprraavvlljjaannii ddiioo ddaajjee iinnffoorrmmaacciijjee oo ssvvoomm ssttaannjjuu,, aa pprreekkoo ddrruuggee

uupprraavvlljjaaččkkii ddiioo ddjjeelluujjee nnaa nnjjeeggoovvuu pprroommjjeennuu,, ttaakkoo ddaa ssee eevveennttuuaallnnee pprroommjjeennee ssttaannjjaa,, pprrii kkoonnssttaannttnniimm

uullaazziimmaa,, jjeeddiinnoo mmoogguu iizzaazzvvaattii iizzmmjjeennoomm uupprraavvlljjaannjjaa JJeeddnnuu kkllaassuu ssiisstteemmaa kkoojjaa ppoossjjeedduujjee oossoobbiinnee ddiinnaammiiččnnoossttii,, oottvvoorreennoossttii ii uupprraavvlljjiivvoossttii oozznnaaččaavvaammoo ppoojjmmoomm

ssaammoouupprraavvlljjiivviihh,, ooddnnoossnnoo nnjjiimmaa eekkvviivvaalleennttnniihh kkiibbeerrnneettsskkiihh ssiisstteemmaa..

`

40

4.KONKRETNO ORIJENTISANI SISTEMI (realni sistemi)

4.1 Poslovni sistemi

Proces modeliranja i odlučivanja u poslovnom sistemu Funkcionisanje poslovnog sistema može se posmatrati kao adaptivni i racionalni proces sklon reakcijama na mnoštvo unutrašnjih i spoljnih uticaja u realizaciji postupka odlučivanja i dolaženja do upravljačkih rješenja. Strukturu procesa odlučivanja šematski možemo prikazati na sledećoj slici: Za određeni problem odlučivanja moguće je napisati kriterijumsku funkciju, tj. funkciju odlučivanja sledećeg tipa:

� K = (X1, X2 ....., Xp : Y1 ,Y2 ,.....Yq ), gdje je: � K – mjera cilja, kriterijuma � X – ulazne promjenljive � Y – izlazne promjenljive

Prema Rivetu, u procesu modeliranja sistema polazi se od realnog problema koji je primjenljiv, mjerljiv i sistematičan, tako da se nakon definisanja realnog problema odlučivanja može vršiti klasifikovanje skupa uzroka, skupa stanja i skupa kriterijuma. Ukoliko razlike koje se utvrđuju statističkim metodama testiranja hipoteza nisu prihvatljive, vrši se revizija početnih hipoteza i postupak se ponavlja do konačnog prihvatanja adekvatnih alternativa, što se grafički može prikazati na slici: Model je namjenjen rješavanju konkretnog problema procesom odlučivanja i ne može se univerzalno koristiti za tretiranje većeg broja orginala. Ako je kombinacija elemenata u skladu sa ciljem, primjena modela će biti uspješno i optimalno rješenje, što možemo šematski prikazati: Model informacionih tokova za donošenje odluka obuhvata banku internih i eksternih podataka, koji se prvenstveno odnose na promjene u funkcionalnim područjima odlučivanja, što se grafički može prikazati: Zadovoljavanjem informacionih potreba informacionim dobrima ostvaruje se podrška vrhu menadžmenta u procesu odlučivanja, kao i srednjem i nižem nivou u smislu realizacije i korekcije strateških planova. Uspostavljanjem informacione povezanosti unutar podsistema i sopstvene povezanosti sa okruženjem, odlučivanje dobija potrebnu vrijednost, izraženu kroz kvalitet, što se može prikazati i na sledećoj slici: Poslovni sistem je ciljem orijentisan sistem, iskazan paketom resursnih vrijednosti, određenih ekonomskim efektima koji se moraju naći u granicama društveno priznatih veličina. Funkcija poslovnog sistema se sastoji u transformaciji ulaznih materijala i informacija pomoću energije odgovarajuće vrste u gotove proizvode ili usluge unutar projektovanih tokova:

� tok energije – obezbeđuju vršenje rada u skladu sa projektovanim sistem inžinjeringom; � tok materijala – u suštini je tok u kome se vrše postupci promjene stanja sistema sa daljom

transformacijom; � tok informacija – u poslovnom sistemu je tok u kome se vrši izdvajanje i obrada podataka u ciju

dobijanja informacija potrebnih za donošenje odluka. Sposobnost preduzeća da ispuni zadanu misiju ocjenjuje se nivoom organizacije koji istovremeno može da posluži i kao mjera poslovnog uspjeha, što se može napisati na sledeći način: Nop : Nst = Rop :Rst gdje su:

� Nop – optimalni nivoi organizacije � Nst – stvarni nivoi organizacije � Rop – optimalni rezultat poslovanja � Rst – stvarni rezultat poslovanja

Da bi se formirala ocjena uticaja strukture ukupnog sistema, u okviru granica neophodno je modelirati sistem, u okviru granica, na ostvarene rezultate neophodno je modelirati sistem ili simulacijom odrediti stvarnu strukturu. Grafički prikaz funkcije proizvodnje može se prikazati crnom kutijom, jer se njime ne pokazuju stvarna transformacija već samo matematički model oblika zavisnosti, a stvarno zbivanje se ne istražuje. Nastajanje i funkcionisanje poslovnog sistema podrazumijeva stvaranje novog kvaliteta, priključivanje u novi sistem, razvoj tehnologije i upravljačkog kapaciteta, upravljanje proizvodom kao najsloženijim

`

41

paketom, istraživanje tržišta na koje sve započinje, upravljanje resursima, zakonsko prisiljavanje, upravljanje kvalitetom itd., što se može prikazati sledećom šemom: Strateški vrh želi da centralizije sistem, definiše ciljeve, obezbeđuje resurse i vrši kontrolu i koordinaciju. Operativni nivo izvršava odluke sa uputstvima koja potpisuju tehno i upravljačko-vlasnička struktura. Srednji nivo zadržava operativni nivo upravljanja, potpomognut tehnološkim sistemom i pomoćnim funkcijama. Informacioni sistem pokriva dostavu svih potrebnih informacija. Suština svake poslovne analize sastoji se od analize fizičkihtokova i analize informacionih tokova resursa. Fizički tokovi resursa prvenstveno podrazumijevaju upravljanje materijalom, što se može peikazati sledećom šemom: Poslovni sistem je, sa aspekta informacionog sistema kompleksan, dinamičan i probabilističan, tako da uključuje i sve sistemske kategorije kao što su: okolina, cilj, strategija, sistematičnost, upravljanje, izvršnost, ulaz, izlaz, struktura, relacije funkcionalnost, procesi, promjene ... Funkcija proslovnog sistema je neki doprinos sebi i okolini, kroz moguće zajedničke ciljeve koji se odnose na opstanak, rast i razvoj, porast kapitala kroz profit, kamatu ili dividendu, investicije, konkurentsku prednost, standard zaposlenih ... Struktura upravljanja poslovnog sistema principijelno se ispoljava kao informacioni sistem čija se logika spajanja i kibernetizacija upravljanja u suštini može prikazati: Osnovni model upravljačkog sistema može se jednostavno prikazati na sledeći način:

Upravljanje okolinom koja može biti primarna, sekundarna, sekundarna, prirodna, društvena, relevantna, nerelevantna itd., kao i veze informacionog sistema. Svako upravljanje poslovnim sistemom mora sadržavati tačnu i pravovremenu informaciju transformacije, trajno funkcionisanje i izvršne intervencije. Da bi to ostvarili neophodno je znati strukturu zadatka za koji projektujemo strukturu sistema, a time i strukturu. Vezu poslovnog sistema sa informacionim sistemom okoline, možemo prikazati na sledeći način:

Principijelno upravljčki sistem poslovnog sistema se sastoji od: - izvršna funkcija - funkcija kontrolisanja - informacije o parametrima i rezultatima - iniciranja odluka

- priprema izbora alternativa - odlučivanje kao bit upravljanja - provođenje i izvršenje.

ULAZNA OKOLINA

IZVOĐAČKI SISTEM

IZLAZNA OKOLINA

UPRAVLJAČKI SISTEM

Intervencije

Informacije

IZVOĐAČKI SISTEM

Si

UPRAVLJAČKI SISTEM

Fe

OKOLINA OKOLINA

X1

X2

Y1

Y2

X3 Y3

Intervencij

`

42

Fundamentalna šema kibernetskog upravljanja poslovnim sistemom može se predstaviti na sljedeći način: Koraci kojima pravimo globalnu strategiju kibernetizacije poslovnog sistema su: - definisanje poslovne strategije - strategija organizacije - strategije upravljanja i menadžmenta - strategije poslovnih funkcija

- strategije informacionog sistema - detaljni planovi programa - strukture i procedura.

Navedene pojmove možemo pregledno predstaviti:

Koraci kojima pravimo globalnu strategiju kibernetizacijeposlovnog sistema su: - definisanje poslovne strategije - strategija organizacije - strategije upravljanja i menadžmenta - strategije poslovnih funkcija

- strategije informacionog sistema - detaljni planovi programa - strukture i procedura.

Navedene pojmove možemo pregledno predstaviti: Informacijska struktura može imati sledeći konkretan oblik: Proizvodnja je skup proizvodnih procesa, tj. složen objekt poslovnog sistema koji se može posmatrati i kao podsistem. Ako se pođe od trošenja faktora proizvodnje tj., od količine utrošenog materijala (m), količine utrošenih sredstava za rad (i), količine utrošenog rada (l) i količine proizvoda na izlazu (Q) tada funkcija proizvodnje ima sledeći oblik: Q=f(m, l, i ; a1........an) gdje su ai parametri koji zavise od nivoa tehnologije i kvaliteta posmatranog nivoa. Struktura poslovnog sistema Relacija elemenata i stopa njihovih promjena formiraju dva kola povratnog dejstva: prvo nastaje kao posledica međusobne prirodne zavisnosti elemenata sistema (priroda struktura). drugo nastaje kao posledica ugradnje kola povratnog dejstva sa ciljem kontrole stanja sistema (kontrolno kolo). Prirodna struktura i kontrolna kola formiraju strukturu preduzeća sa pretpostavkom optimalnog upravljanja. Kvalitet upravljanja sistema predstavlja funkciju stepena zatvorenosti, u kojem je uspostavljena kontrola nad ponašanjem elemenata okruženja. Proizvodnja se nalazi u nizu kola povratnog dejstva čiji priraštaji i vremenske konstante nisu iste, ali se uprvljanjem teže izjednačiti, tako da sadržaj upravljanja proizvodnjom predstavlja usklađivanje potrebe samomogućnostima. Model strukture proizvodno-poslovnog sistema : Analiza strukture poslovnog sistema Podaci o usaglašavanju potreba tržište i proizvodnih mogućnosti poslovnog sitema, daju sliku kvaliteta ekonomske stvarnosti. Usklađivanje zahtjeva tržišta sa spremnošću poslovnog sistema na ponudu najčešće uslovljavaju: akumulativna sposobnost, finansijski potencijal, jačanje tržišno-konkurentske pozicije i sl. Analiza poslovanja mora biti analitička, podliježe strogoj proceduri i reviziji,tako da se uticaj ovih faktora na poslovni rezultat može mjeriti:

– Posredno – Neposredno – Kombinovano.

OKOLINA IZVRŠENJE OKOLINA

PROVOĐENJE KONTROLISANJE INFORMISANJE

ODLUČIVANJE

INICIRANJE

PRIPREMA

`

43

Stepen otvorenosti ili zatvorenosti je u praksi teško precizno odrediti. Različitost u strukturi poslovnog sistema Identifikacija stvarne strukture poslovnog sistema je mnogo kopleksnija od opisane i znatno više odstupa, što može usloviti niz problema. Uočene greške se najčešće odnose na neusklađene vremenske konstante, ponašanje i predviđanje na hipotezama, odluke zasnovane na neprovjerenim informacijama i dr. Posledice navedenih uticaja ispoljavaju se u smanjivanju objektivno mogućih rezultata, preko smanjivanja akumulativne sposobnosti. Analiza ponašanja elemenata poslovnog sistema mora se dopuniti dejstvom aktivnosti raznih uticaja kao što su: cijene, rokovi, kvalitet, konkurencija i tako redom do izmjene kriterijuma odlučivanja.

4.2 Informacioni sistemi

Informacije i informacione veze Sistem pored materije i energije sa okruženjem razmjenjuje ideje i informacije. Sa obzirom na odnos ulaznih i izlaznih informacionih veza, moguće je razlikovati:

� informisane (informaciono pasivne, samo informacioni ulaz) � informišuće (informaciono aktivne, samo informacioni izlaz) � informacione sisteme (sa ulazno-izlaznim informacionim vezama).

Sa upravljačkog aspekta: � Dominantne ulazne informacione veze (sistem podređen znanju) � Ravnopravne ulazno-izlazne veze (telekomunikacije) � Dominantne izlazne informacione veze . � Informacioni sistem omogućava unutrašnju komunikaciju, kao i komunikaciju sa okruženjem, što

potvrđuje konstantaciju da neposredno doprinosi kvalitetu upravljačkih i izvršnih funkcija. � Savremeni informacioni sistemi se mogu podijeliti na: � operativne (osiguravaju zapisivanje, organizovanje, memorisanje i obradu podataka) � sisteme za podršku odlučivanja (MIS, DSS, ES).

Da bi informacioni sistem bio eksterno kvalitetan kao informacioni resurs, mora biti interno kvalitetan, što se postiže obezbjeđivanjem parcijalnog kvaliteta strukture svih komponenata, a to su:

� Hardware (fizičke jedinice kvaliteta) � Software (računarski program) � Dataware (podaci, informacije i znanje) � Lifeware (kadrovski resursi) � Orgware (organizaciono-koordinisani rad) � Netware (računarske mreže).

Informacioni sistem preduzeća mora biti u funkciji menadžmenta, odnosno servis menadžerima za donošenje blagovremenih i pravilnih odluka.

� Karakteristike IS-a: funkcionalnost, pouzdanost, korisnost, efikasnost i dr. � Podatak – opis stvari i događaja � Poslovni podatak – opis stvari ili resursa i poslovnih događaja(transakcija) � Informacija – uređen podatak � Proces poslovnog odlučivanja – izbor akcije ili ne-akcije nakon evaluacije poslovnih informacija

Informacije prevashodno potrebne menadžmentu, što nije slučaj sa podacima. � Krucijalni cilj informacionih tehnologija – stimulacija ekspanzije razvoja ljudskih kapaciteta.

Glavne funkcije i koraci obrade podataka mogu se pokazati na sljedeći način: Informacijskim preopterećem nazivamo nepovoljne efekte uzrokovane zatrpavanjem prekomjernim podacima.

`

44

Informacijskim preopterećem nazivamo nepovoljne efekte uzrokovane zatrpavanjem prekomjernim podacima. Informacioni kapacitet i poslovni problemi Menadžeri koriste informacione kapacitete za donošenje odluka, bilo u datom momentu, bilo u formi neke potencijalne opcije. Poslovne odluke se i zasnivaju na nekoj akciji koja predstavlja izbor između dvije ili više alternativa, u svrhu razrješavanja datog poslovnog problema. Priroda problema diktira procedure donošenja date odluke. Problem se definiše kao prazan prostor između onoga što se očekuje ili se očekivalo i postojećeg aktuelnog stanja. Detekcija problema obuhvata sljedeće komponente : mjerljivost očekivanja mehanizmi mjerenja performansi rada postojećeg sistema filter tolerancije za rangiranje i odvajanje značajnih od beznačajnih problema predikcija budućih trendova rada.

� Ciklus rješavanja problema � Ciklus rješavanja problema sastavljen je od nekoliko komponenata: 1. ulazni resursi, čiji je omjer ključan za efikasnost sistema 2. producijski proces: menadžment kombinuje resurse 3. izlazni proizvod/usluga predstavlja namjenski rezultat produkcijskog procesa + nus proizvod 4. ciljevi/standardi: kompanija posjeduje svoja vlastita očekivanja koja se odnose na ono što bi

trebalo da se pojavi 5. detekcija problema, 6. kreiranje alternativa.

Informacione tehnologije u poslovnim sistemima Geneza pojmova : upravljanje informacionim resursima (Information Resources Management IRM) i strateško računarstvo (Strategic Computing). Postoje dva pristupa informacionih tehnologija u poslovnu kompaniju:

� Bottom-up pristup (odozdo prema gore) � Top-down pristup (gore prema dole)

Klasifikacija menadžment nivoa: � Strateški (donošenje odluka o globalnim ciljevima i poslovnom pravcu) � Taktički (odgovornost za pojedine proizvode, misije ili odjeljenja) � Operativni nivo (donošenje svakodnevnih odluka, implementacija strateških i taktičkih odluka) � Menadžment nivoi

Transformacija podataka

Transakcija Izvještaj

- Zapisivanje - Kodiranje - Pohranjivanje - Odabir

- Izračunavanje - Sumiranje - Klasifikovanje - Sortiranje - Integrisanje

- Prezentovanje - Reprodukovanje - Prenošenje

Izlaz inform.

Funkcije

Glavni koraci

`

45

Strategija razvoja informacionih sistema je sadržana u četiri koraka: Eleminisati potencijalne informacione sisteme koji ne doprinose direktno kritičnim poslovnim zahtjevima. Alocirati resurse onim projektima koji će brzo i uspješno izvršiti povrat uloženih sredstava. Alocirati resurse projektima koji imaju najmanji rizik po izvedbi i efektivnost u realizaciji. Alocirati određeni procenat resursa za potrebe istraživačkih projekata koji proširuju bazu znanja o IT. Informacioni sistem kao logistika Informacioni sistem (IS) u principu ne treba vezati za organizacionu formu čija bi se promijena na njega reflektovala, već za poslovne funkcije koje su i osnova za definisanje njegove strukture. Efikasnost integralnog informacionog sistema preduzeća u matematičkom smislu znači uspostavljanje algoritma: ponašanje - proces poslovanja - odstupanja – informacije - model – regulisanje. IS treba da detektuje i identifikuje relevantne promjene poslovnog okruženja radi donošenja pravilnih poslovnih odluka. Prava informacija u pravo vrijeme na pravom mjestu – najdragocjenija roba Projektovanje informacionih sistema Projekti informacionih sistema su čvrsto povezani unutar jednog spektruma kompleksnosti, kako je to ilustrovano sledećom slikom:

Informacioni sistemi za podršku menadžmenta Informacioni sistem za podršku menadžmentu (Management Information System – MIS) podrazumijeva sistem s osnovnim zadatkom prikupljanja informacija neophodnih za rješavanje problema. MIS je mehanizam za detekciju problema koji sadrži sve neophodne elemente problemske strukture, odnosno mehanizam za analizu problema koji obezbjeđuje neophodne podatke menadžerima koji donose odluke. MIS sadrži neophodne strukturisane metode i algoritme za izbor najbolje alternative od više dostupnih. Ekskluzivna podrška odlučivanju Sistem za podršku procesu odlučivanja (Decision Support System - DSS), kao i ekspertni sistemi (Expert System - EXS), imaju isključivu namjenu da ekskluzivno podrže menadžment u procesima odlučivanja. DSS se primjenjuje kod polustrukturisanih problema, gdje postoji neodređenost i neizvjesnost. EXS predstavlja pokušaj spajanja računarske tehnike i formalizovane ljduske inteligencije – vještačka inteligencija DSS i EXS u stvarnosti računarski programi za rješavanje određenih problema.

KOMPLEKSNOST

Modifikacija

programa Proširenje

sistema Zamjena sistema

Sistem s novim Funkcionalnim

dizajnom

Radni režim sistema Dizajn sistema

Analiza sistema

Održavanje

Strateški

Taktički

Operativni Implementacija Svakodnevni rad

Misija po misija

Za sve misije

KAKO je urađeno

ŠTA mora biti ura

`

46

Osnovne funkcije koje obavljaju ekspertni sistemi prilikom rješavanja zadatih problema su: interpretacija viših koncepata iz senzorske informacije, predviđanje, dijagnostika sopstvenog znanja, ograničenja, tačnosti, procjene prihvatjivosti odgovora, posjedovanje sopstvenih pravila izvođenja zaključaka, planiranje i ponašanje u skladu sa ciljem, upravljačko liječenje (saniranje odstupanje) itd. Upotreba EXS:

� U funkciji tehnoloških predviđanja, � Za anticipiranje razvoja novih tehnologija i procesa. � EXS koristi 85% multinacionalnih kompanija � Dominantna upotreba heurističkog znanja.

Dimenzije EXS-a: ekspertiza, manipulacija simbolima, sposobnost uopštavanja, reformulacija i redefinicija, izbor forme i rezonovanje. EXS oponaša eksperta u razmišljanju kod rješavanja problema – zaključivanje na osnovu pravila. Obično se smatra da bi ekspertni sistemi trebali da budu u stanju da ispoljavaju i druge aktivnosti kao što su:

� tumačenje sopstevnog rezonovanja, � ispravljanje pogrešnog ponašanja, � kritička svijest o vlastitim rješenjima, � adaptivno učenje kroz ekstrakciju, � specifična pravila ponašanja ekspertna, � njihovo unošenje u sistem, � svijest o sopstvenoj mjerodavnosti, tačnosti i kompetenciji itd. � Izvršni informacioni sistemi

Kao jedna kategorija izvedbe informacionih sistema razvijen je izvršni informacioni sistem, (Executive Information System - EIS). EIS, u suštini, predstavlja specijalni tip MIS-a koji je namjenski predviđen za podršku menadžmenta na visokom nivou – strateški menadžment.

Faze razvoja informacionih sistema

TTIIPP SSIISSTTEEMMII ZZAA OOBBRRAADDUU TTRRAANNSSAAKKCCIIJJAA ((TTSSPP))

MMjjeerreennjjee ppeerrffoorrmmaannssii ssiisstteemmaa ((PPMMSS))

SSiisstteemm zzaa ggeenneerriissaannjjee aalltteerrnnaattiivvaa

SSttrruukkttuurriissaannii

pprroobblleemmii

PPoolluussttrruukkttuurriissaannii

pprroobblleemmii

EEkkssppeerrttnnii ssiisstteemmii ((EEXXSS))

SSiisstteemmii zzaa ppooddrršškkuu

pprroocceessaa

ooddlluuččiivvaannjjaa ((DDSSSS)) IIZZVVRRŠŠNNII IINNFFOORRMMAACCIIOONNII SSIISSTTEEMM ((EEIISS))

`

47

Dimenzije kontinuiteta informacionih sistema v Uspješan informacioni sistem je sistem koji, unutar zadatih tolerancija, zadovoljava određeni procent mjerljivih sistemskih ciljeva, a da je takve performanse ili rad sistema moguće mjeriti mjerama korisničkog očekivanja.

� “Piggybacking” – egzaktna slika jednog sistema koji koristi prethodni radijus sistema da iskorači u � napredniji status. � Svi sistemi umiru � Strateški životni ciklus � Taktički životni ciklus

Interkonekcija čovjek - mašina Interkonekcija čovjek-mašina (Man-Machine Interface – MMI ili Human-Machine Interface - HMI) Interkonekcija, odnosno komunikacija između sistem dizajnera i krajnjeg korisnika je kompleksna: Krajnji korisnik unosi u okruženje najrazličitije karakteristike Radno okruženje obuhvata fizičke karakteristike i psihološke faktore. Aplikacijsko okruženje predstavlja odnos između dizajnera i krajnjeg korisnika unutar usvojenih standarda. Programer aplikacije sa sobom donosi svoje fizičke i psihološke karakteristike kojim se kompletiraju konačne postavke MMI faktora Korisnički interfejs predstavlja prozor (“window”), između svjetova dizajnera i krajnjeg korisnika, čiji je cilj izgraditi tehničko okruženje koje je transparentno za korisnika Pojednostavljeni model funkcionisanja ljudskog uma Grafička i analitička ilustracija pojednostavljenog modela ljudskog uma ima prevashodnu namjenu da pomogne u odabiru najpogodnijih taktika razmatranja MMI faktoram, a grafički model ljudskog uma se sastoji od sljedećih osam dijelova/komponenti:

1. Ulazni podražaji (detekcija stimulusa koje obrađuje um) 2. Sređivanje (klasifikacija, sumiranje i redukovanje podražaja) 3. Kratkoročna memorija (veza između ul.podražaja i ljudskog uma) 4. Radna memorija (kreiranje i implementacija rješenja) 5. Zaboravljanje (brisanje iz ljudskog uma) 6. Pamćenje (prenos informacije iz kratkoročne u dugoročnu memoriju) 7. Dugoročna memorija (stalna memorija, neograničena) 8. Podsjećanje (ključevi do podataka u dugoročnoj memoriji)

v4.2.8 Prototipiranje informacionih sistema Prototipiranje predstavlja proces brze izvedbe modela konačnog softverskog sistema. Prototipiranje kao komunikacijski alat za evaluaciju i ispunjavanje informacijskih zahtjeva korisnika.

Analiza Dizajn Implementacija

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

Detekcija

Inicijalna istraživanja

Analiza zahtiev

Kreiranje

Izbor odgovaraju

ć

Izlazi

Ulazi

Baza

Programiranje /test

Obuka

Prelazak sa starog na

novi sistem

`

48

Prototipiranjem se rješavaju problemi nastali kao posljedica konvencijalnog metoda razvoja softvera. Prototipiranje usko povezano sa nastankom i razvojem mikroračunara, programskih jezika IV generacije i migracije obrade podataka ka krajnjem korisniku (“end user computing”). Metode prototipiranja Prvi metod je poznat kao Tip I u suštini koncipiran je na jednom iterativnom modelu (“iterative model”). Drugi metod je poznat pod imenom Tip II prototip i koncipiran je na jednom prolaznom modelu (“throwawaway”). Faze životnog ciklusa Tip I metoda: edukacija i trening, projektno planiranje, rapidnu odnosno kratka analiza, dizajn baze podataka, prototipne iteracije (dizajn, kreiranje i testiranje), implementaciju i održavanje. Procedura prototipiranja bez obzira na metod:

� Nivo I – generisanje štampanih izvještaja i on-line ekranskih formi � Nivo II – heurističko prototipiranje (ažuriranje baza podataka) � Nivo III – adaptivno prototipiranje (postojanje radnog modela)

Metodologija prototipiranja 1. FAZA:

� obuhvata korisnički interfejs, � definisane i specifikovane sistemske funkcije, � neophodni računarski resursi , � vrijeme potrebno za generisanje prototipa

2. FAZA: izvedba prototipa sa svim raspoloživim alatima 3. FAZA: testiranje prototipa 4. FAZA : korištenje prototipa (Tip I ili Tip II) kao modela za izvedbu finalnog sistema

4.3 Sistem obezbjeđenja i inženjeringa kvaliteta

Moderno poslovanje Usvajanje koncepta kvaliteta predstavlja jedan od najvažnijih standarda. William Edwards Deming primjetio da kad se unaprijeđuje kvalitet, lančano se uvećavaju bogatstvo i znanje. Prema Demingu, kvalitet predstavlja visedimenzionalnu kategoriju koja je mnogo vise od jednostavnog tehnicistickog poimanja , jer obuhvata tehnicki, trzisni i upravljacki pristup, tako da predstavlja skup svih karakteristika izlaza koji se odnose na definisane potrebe. Upravljanje kvalitetom je dio sistema odlucivanja I upravljanja sistemom tako da sistem upravljanja kvalitetom treba da obezbijedi integraciju I interakciju glavnih procesa i njihovih podprocesa. Moderni koncept poimanja kvaliteta svoje interesovanje prenosi na na nivo menadzmenta, gdje se posmatra kvalitet poslovanja kroz trzisnu, poslovnu I drustvenu perspektivu kao dimenziju koja se odnosi na trzisnu poziciju (konkurentsku prednost), povecanje efikasnosti (profit) i zastitu ljudi I sredine (cuvanje prirodnih i drustvenih dobara). 4.3.2 Standardizacija Savremeni aspekti kvaliteta poslovanja – usvajanje normi, obrazaca i mjera, uslova i zahtjeva koje treba da zadovoljava, tj. ispunjavanje normi za određeni proces, proizvod, usluge, materijal, sirovine, dokument, nalog, sistem upravljanja, kriterije odlučivnja itd. Osnovni efekti standardizacije - racionalizacija rada i sredstava, unapređivanje ekonomije i zaliha, potpunije korišćenje kapaciteta i fondova, olakšano servisiranje, ujednačavanje kvaliteta, zaštita ljudi i dobara, funkcionisanje po usvojnim principima, ujednačavanje uslova i metoda rada, olakšanje razmjene informacija i robe, internacionalizacija, unifikacija, tipizacija, standardi za tehničko sporazumijevanje i poslovno omuniciranje, sistem upravljanja poslovanjem (QES, EMS), metod kontrole, način pakovanja, manipulacija itd. Standard kao naučno-pravni dokument sadrži precizno definisane zahtjeve koje mora da ispuni određeni izlaz iz sistema ili sam sistem. Standard usvaja nadležna organizacija, a može biti interni, nacionalni i međunarodni. Prvi standardi u vojnoj industriji SAD-a

1. 1982.god. prvi nacrt standarda Međunarodne organizacije za standarde (ISO) 2. 1987.god. serija standarda ISO 9000 za upravljanje kvalitetom.

`

Revizije 1990, 1994, 2000 i 2004.godineVerzija standarda iz 1994 godine se sastjala iz sljedeća tri modela:

1. ISO 9001 – Obezbjeđivanje kvaliteteta u 2. ISO 9002 – Obezbjeđivanje kvaliteta u proizvodnji, ugradnji i servisiranju3. ISO 9003 – Obezbjeđivanje kvaliteta u završnij kontorli i ispitivanje (testiranje).

ISO 9001:2000 zasniva se na sljedeća 1. Odgovornost rukovodstva 2. Upravljanje resursima 3. Realizacija proizvoda 4. Mjerenje, analiza i unapređivanje

� ISO 9000:2000 standardi imaju sljedeću � ISO 9000 : 2000 – Sistem upravljanja � ISO 9000 : 2000 – Sistem upravljanja kvalitetom (Zahtjevi)� ISO 9004 : 2000 – Sistem upravljanja kvalitetom (Upustva za unapređivanje)

Osnovni zahtjevi definisani u standardu ISO 9001:2000 su: predmet i područje primjene, normative reference, termini i definisanje, sistem upravljanja kvalitetom, odgovornost rukovodstva, menadžment resursi, mjerenje, analiza i poboljšanje.Grafički prikaz infrastrukture modela sistema upravljanja kvalitetom, zasnovanog na procesima rada

Upravljanje kvalitetom na bazi implementacije standarda ISO 9000 podrazumijeva dokumentovani pristup, s toga dokumentima se opisuju aktivnosti, procesi i način rada organizacije, dok struktura dokumentacije ima tri nivoa:

1. Poslovnik o kvalitetu 2. Procedura i 3. Radna uputstva 4. Proces uvođenja sistema kvaliteta se sastoji od četiri faze:5. Priprema za razvoj sistema kvaliteta6. Razvoj sistema kvaliteta 7. Uspostavljanje i održavanje sistema kvaliteta8. Atestiranje sistema

Proces mjerenja efiksnosti primjenjenog sistema kvalit1. Provjerom dokumentacije sistema kvaliteta i

Revizije 1990, 1994, 2000 i 2004.godine Verzija standarda iz 1994 godine se sastjala iz sljedeća tri modela:

Obezbjeđivanje kvaliteteta u projektovanju razvoja proizvodnji, ugradnji i servisiranjuObezbjeđivanje kvaliteta u proizvodnji, ugradnji i servisiranju Obezbjeđivanje kvaliteta u završnij kontorli i ispitivanje (testiranje).

ISO 9001:2000 zasniva se na sljedeća četiri mega procesa koji definišu sistem upravljanja kvalitetom:

Mjerenje, analiza i unapređivanje ISO 9000:2000 standardi imaju sljedeću strukturu:

Sistem upravljanja kvalitetom (Osnove) Sistem upravljanja kvalitetom (Zahtjevi) Sistem upravljanja kvalitetom (Upustva za unapređivanje)

definisani u standardu ISO 9001:2000 su: predmet i područje primjene, normative ence, termini i definisanje, sistem upravljanja kvalitetom, odgovornost rukovodstva, menadžment

resursi, mjerenje, analiza i poboljšanje. Grafički prikaz infrastrukture modela sistema upravljanja kvalitetom, zasnovanog na procesima rada

tetom na bazi implementacije standarda ISO 9000 podrazumijeva dokumentovani pristup,

s toga dokumentima se opisuju aktivnosti, procesi i način rada organizacije, dok struktura dokumentacije

Proces uvođenja sistema kvaliteta se sastoji od četiri faze: Priprema za razvoj sistema kvaliteta

Uspostavljanje i održavanje sistema kvaliteta

Proces mjerenja efiksnosti primjenjenog sistema kvaliteta se vrši provjerama sistema, i to na dva načina:Provjerom dokumentacije sistema kvaliteta i

49

projektovanju razvoja proizvodnji, ugradnji i servisiranju

Obezbjeđivanje kvaliteta u završnij kontorli i ispitivanje (testiranje). koji definišu sistem upravljanja kvalitetom:

Sistem upravljanja kvalitetom (Upustva za unapređivanje) definisani u standardu ISO 9001:2000 su: predmet i područje primjene, normative

ence, termini i definisanje, sistem upravljanja kvalitetom, odgovornost rukovodstva, menadžment

Grafički prikaz infrastrukture modela sistema upravljanja kvalitetom, zasnovanog na procesima rada

tetom na bazi implementacije standarda ISO 9000 podrazumijeva dokumentovani pristup, s toga dokumentima se opisuju aktivnosti, procesi i način rada organizacije, dok struktura dokumentacije

provjerama sistema, i to na dva načina:

`

50

2. Provjerom primjene dokumentacije sistema kvaliteta Provjere sistema kvaliteta mogu biti:

� interne provjere – unutar organizacije � eksterne provjere – provjere od strane druge organizacije � provjera treće strane – nezavisna provjera koja se obavlja sa ciljem dobijanja sertifikata od

akreditovanih sertifikacionih tijela. Sertifikacija sistema kvaliteta predstavlja proces ocjenjivanja uvedenog sistema kvaliteta u jednu organizaciju. 1. Koncept TQM 2. TQM- upravljanje ukupnim kvalitetom (total quality management) 3. EFQM- evropska fondacija za upravljanje kvalitetom- određuje TQM kao metod menadžmenta u

kompaniji za ostvarenje poslovne izvrsnosti. 4. Preduzeća u savremenom poslovanju moraju da zadovolje širi spektar interesa koji vladaju u njegovom

društvenom okruženju Ovaj koncept predstavlja sljedeće osnovne elemente: � Zadovoljenje potreba potrošača, � Permanentno unapređivanje kvaliteta poslovanja, � Bezbjednost zaposlenih i zaštitu životne sredine i � Obrazovanje zaposlenih i kreiranje i korporativne kulture � Prikaz strukture koncepta odovornost organizacije u odnosu na zahtjev interesnih grupa dato je u

sljedećoj tabeli:

AKTERI ZAHTJEVI MENADŽMENT TEHNIKE

Društvo Integritet pojedinca Zaštita životne sredine

Poslovanje u skladu sa propisima

Društveni marketing Zaštita životne sredine (ISO

14000)

Potrošači Zadovoljenje potreba Ispunjenje zahtjeva

Ispunjenje specifikacije Prevazilaženje očekivanja

kupaca

Upravljanje marketingom Upravljanje kvalitetom (ISO

9000)

Partneri Fer odnosi Finansijski rezultati

Rast

Marketing usmjeren ka izgradnji partnerskih odnosa

(relationship marketing)

Akcionari Finansijski rezultati Povećanje vrijednosti

preduzeća Rast i razvoj

Strateški menadžment Finansijski menadžment

Poseban doprinos u razvoju TQM-a imali su: Deming, Juran, Išikava, Krozbi, Garvin, Fegenbaum i Taguči. Sedam osnovnih alata kvaliteta, nastali iz Išikavinih radova, su sljedeći:

1. Dijagram toka procesa – Flowcharts, 2. Lista sakupljenjih grešaka – Check Sheets 3. Histogram – Histograms 4. Pareto dijagram – Pareto Diagrams

5. Išikava dijagram – Cause and effects diagrams

6. Korelacioni dijagram – Scatter Diagrams 7. Kontrolne karte kvaliteta – Control Charts

Kvalitet – nije poklon, besplatan je i donosi profit Nekvalitet – košta, greške skupe zbog nepreuzete odgovornosti. Zadatak menadžmenta nije da stvori šefa od svakog, vcć nekog ko doprinosi zajedničkom cilju. Danas postoje tri modela TQM-a:

• japanski- Demingova nagrada

• američki- Boldrižova nagrada

• evropski- nagrada Evropske fondacije za upravljanje kvalitetom Osnovni elementi koji se ocjenjuju kod dodjele ovakvih nagrada za poslovni sistem su: korporativna kultura,

`

51

organizacija, stvaranje i širenje znanja, primjene, efekti i orjentacija na budućnost. Model za dodjelu nacionalne nagrade za poslovnu izvrsnost- Boldridžova nagrada – kao priznanje za rezultate postignute u oblasti unapređivanja kvaliteta. Zasniva sa na sedam kriterija internog procesa organizacije:

• liderstvo,

• strateško planiranje,

• fokus na kupce i tržište,

• menadžment ljudskih resursa,

• menadžment procesa,

• informisanja, analiza i poslovni rezultat, odnosno tržišni domet, što podrazumijeva da se kupcu uvijek isporučuje poboljšana vrijednost kao rezultat tržišnog uspjeha. Alati kvaliteta Dijagram toka procesa je najjednostavniji i najkorišteniji alat kvaliteta koji služi za analizu toka svih resursa i procesa. Lista sakupljenih grešaka se koristi kada je potrebno sakupiti sve vrste grešaka koje se javljaju u nekom procesu kao i utvrditi njihovu učestalost. Histogram prikazuje distribuciju grešaka određenih pojava ili aktivnosti prema frekvenciji pojavljivanja, prikazom u odgovarajućoj tabelarnoj ili grafičkoj formi. Pareto dijagram se koristi za identifikaciju relativne važnosti određenih podataka u okviru kontrolisanog procesa, kao i za utvrđivanje prioriteta u masi činjenica, u cilju korektivnog djelovanja. Dobio je naziv po Vilfredu Paretu (švajcarski ekonomista) koji se bavio analizom distribucije prihoda i optimizacije suprostavljanjenih ekonomskih činjenica, tako da u nekoj varijanti predstavlja modifikovani histogram. Išikava dijagram na veoma jednostavan, sistematizovan i uočljiv način stvara preduslove za analizu problema otkrivajući stvarne uzroke nastalih posljedice (okolina, organizacija, metode, materijal, čovjek, oprema itd). Korelacioni dijagram omogućava analizu uzajamne povezanosti dvije kvantitativne promjenljive sa dvije grupe podataka, na osnovu kojih se izračunava stepen korelacije varijacija posmatranih pojava. Kontrolna karta se koristi za ocjenu stabilnosti nekog procesa, a prvi ju je razvio Šukart radeći u Belovim laboratorijama, izučavajući varijaciju greške u procesu proizvodnje. Ovdje se pojam stabilnosti procesa shvata kao predskazivanje i predviđanje varijacija kvaliteta i kvantiteta funkcionisanja koje se mogu očekivati u budućnosti. Pored sedam osnovnih pobrojanih alata kvaliteta, postoje i brojni drugi, od kojih su važni: PDCA ciklus QFD, FMEA, brejnstorming, dijagram afiniteta, relacioni dijagram, dijagram stabla, dijagram matrica, kontrola- analiza i dijagram veza.

4.4 Marketing informacioni sistem

Rješavanje marketing problema podrazumijeva proces odlučivanja kojim se definiše izbor između više alternativa u pogledu utvrđivanja prioriteta usklađivanja izlaznih potencijala i apsorpcione moći tržišta. Marketing informacioni sistem osigurava pravovremene i istinite informacije o marketing prilikama unutar preduzeća, kao i njegovog odnosa sa okruženjem. Ovim se osigurava dotok informacija iz podsistema internih i eksternih marketing izvještaja, nastalih u podsistemima marketing istraživanja, analize i kontrole. Informacioni sistem podrške marketing odlučivanju se može prikazati kao na sljedećoj shemi:

`

52

4.5 Sistem menadžmenta – menadžersko odlučivanje

Funkcija menadžerske sposobnosti omogućava preduzetničku uspješnost koja se iskazuje efikasnošću i efektivnošću. Menadžerske slabosti izazivaju gubitak pozicije na tržištu, povećanje rizika i neuspješnosti, gubitak ideje i kreativnosti – preduzetnička kriza. Prema širini odgovornosti – generalni i funkcionalni menadžeri. Ocjena razlike stvarnog i željenog stanja nosi korekciju funkcionisanja u smjeru ostvarivanja željenog stanja sistema.

MARKETING

Ljudski resursi

Marketing mix Proizvodi i usluge

Propaganda i promocija Prodajni kanali Prodajna cijena

Situacione prilike Problemi

marketing funkcije

Preduzeća Odnos marketinga i ostaloh

Marljive veličine marketing funkcije Marketing sistem internih i ekstremnih izvještaja i obavještenja o stanju prilika

Marketing sistem istraživanja i analize

Informacione osnove marketing odlučivanja

Iskstvo i intuicija marketing menadžera Naučno iskazivanje i analiza marketing prilika

Situaciono sagledavanje marketing prilika Opažanje i identifikacija marketing problema Definisanje problema Marketing odlučivanje

Rješavanje problema marketing odlučivanjem Vrednovanje alternativa i pravaca akcija

Donošenje marketing odluka i izbor alternativnih rješenja pravaca i akcija djelocanja Sprovođenje odluka- primjena novih rešenja za promjenu postojećeg u novo marketing stanje

Kontrola izvrenja marketing odluka Analiza posljedica od promjene ovih odluka

Donošenje interventinih, korektnih odluka za poboljsanje stanja marketing prilika, situacija

Proces donosenja marketing odluka

`

53

`

54

5. IDEALAN SISTEM

v Idealan sistem – idealna predstava konkretnog sistema, funkcioniše u idealnim uslovima, bez troškova i smetnji, bez napora i gubitaka. Služi kao smjernica za izradu stvarnog sistema. Metod idealnog sistema se koristi za; nastanak i razvoj novih sistema (nepostojeći sistem), poboljšanje postojećeg sistema (unapređenje), i otklanjanje grešaka na postojećem sistemu (održavanje, rekonstrukcija) Tri dimenzije svakog sistema koje se realizuju u stavranju idealnog sistema su: materijal, učinak, promjena. Svaki sistem kao organizacionu jedinicu karakterišu: svrha i zadaci (Purpose), sredstva (Resources), radni sistem (System). Radni sistem se definiše kao kombinacija ljudskih, materijalnih i operativnih resursa unutar kojih ulaze informacije i na osnovu toga se pravi predstava nivoa idealnosti sistema.

• Utvrđivanje funkcija

• Definisanje dimenzija promjena

• Određivanje ograničenja

• Upoznavanje najčešćih zadataka i operacija

• Postavljanje minimalnog broja ulaza

• Postaviti minimalan broj izlaza

• Automatizovanje procesa

• Prilagođavanje kontrole procesu

• Iskorištavanje maskimalnih ljudskih sposobnosti

• Razvijanje sistema za normalne uslove

• Podjela idealnog sistema na krajnje idealne podsisteme

• Izabratzi ciljni tehnološki izvodljiv sistem

• Izrada (protiv) prijedloga: izrada više varijanti koje se približavaju TWIST-u (ciljni tehnološki izvodljiv sistem)

6. KARAKTERISTIČNI SISTEMI U PRAKSI

6.1 Sistem nauke, kulture i znanja

Bez znanja, nauke i kulture svijet bi zapao u haos i destrukciju. Osnovni modeli društva zasnovani na autološkim zakonima (red, održanje, ravnoteža) i aksiološkim učenjima (običaji, tradicija, moral, etika, pravo, istina, dostojanstvo, druge vrijednosti). Kulturno civilizacijski sistem vrijednosti – ideologija, ekonomija, tehnologija, komunikacija, informacija, organizacija. Znanje – intelektualni kapital, sistematizovana naučna informacija, efektivno iskustvo prakse, ima kontekst, dinamično Upravljanje znanjem (Knowledge Management) – proces koji pomaže prepoznavanje, odabir, širenje i prenos važnih informacija koje čine nestrukturisani dio pamćenja. Ciklus upravljanja znanjem – stvaranje, ovladavanje, čuvanje, širenje i odlaganje znanja. Menadžment socijalnog sistema – fondovi znanja i materije konkretne kulture.

6.2 Sistem proizvoda i proizvodnog sistema

Posmatranje dimenzija proizvoda u marketig konceptu, u kontekstu totalnog proizvoda:

• suština: potrošač kupuje korist

• materijalizacija: kvalitet, oblik, ime, sadržaj...

• obogaćenje: kreditiranje, garancija uslovi isporuke... Tri osnovna elementa totalnog proizvoda sa aspekta hijerarhijskog odnosa sa drugim proizvodima:

• Svrha ili jezgro

• Formalni (fizički) proizvod

• Proširena vrijednost Kategorizacija proizvoda kao tržišnog sistema

`

55

• Sistem teorija proizvoda

• Sistem miksa proizvoda

• Sistem grupa proizvoda

• Sistem artikala i makro proizvoda itd Ako definišemo proizvod kao tržišni sistem onda je moguća sljedeća kategorizacija:

• Sistem teorije proizvoda

• Sistem miksa proizvoda

• Sistem grupa proizvoda

• Sistem artikala i makro proizvoda itd. Proizvod kao tehnički sistem: prema ponašanju (statički, dinamički), prema načinu nastanka (prirodni,

vještački), prema određenosti-postojanju (deterministički, stohastički) vSistemski prilaz podrazumijeva povezivanje elemenata i uvid u ukupnost cjeline može se posmatrati s tri aspekta:

• Sistemska analiza: obuhvata cilj, alternativu, rješenja optimalna rješenja itd.

• Sistem inženjeringa: obuhvata razvoj, plan, izvedbu, koncept, proces, akciju itd.

• Sistem upravljanja: obuhvata razvoj organizacione strukture, izbor metoda, planiranje koordinacije kroz cijeli ciklus, kontorlisanje postupka itd.

Dvije faze sistemskog projektovanja sistema:

• Prethodno projektovanje

• Izrada glavnog projekta

• Faze metodologije projektovanja:

• Izrada pristupa projektovanju

• Razvoj matematičkih modela

• Statistika

• Teorija odlučivanja

• Operaciona istraživanja

• Linearno programiranje

• Kompatibilnost

• Stabilnost

• Projektovanje poslovne budućnosti

6.3 Tehnološki sistem

Tehnologiju (tehne + logos = umijeće ili vještina ostvarenja ideje u praksi) u širem smislu je moguće definisati sa više aspekata i na više načina:

• kao sistematizovan skup znanja,iskustva i vještine

• kao ukupnost i metoda dobijanje dobara

• kao proces u vidu operacija obrade, prerade, transporta, skladištenja itd.

• kao proizvodni proces sa uputstvima, standardima, pravilima, recepturama. vSistem tehnološkog razvoja u smislu naučno-tehničke revolucije karateriše:

• Pretvaranje nauke u proizvodnu silu

• Pretvaranje nauke u vodeću sferu kulture

• Kvantitativna transformacija svih elemenata

• Izmjena karaktera rada: porast uloge stavralačkog elementa

• Pronalazak novih izvora energije itd. Osnovne karakteristike tehnološkog sistema: njegove granice, odnos i zavisnost prema okruženju (sistemu

višeg nivoa), definisanje njegove strukture, elemenata, atributa i relacija. Tehnološki sistem – otvoren, vještački, dinamičan, stohastičan. Osnovni smisao tehnološkog sistema – transformacija materijala od nižih ka višim upotrebnim vrijednostima. U odnosu na stepen upotrebljivosti tehnološkog znanja, razlikuju se dva pravca transfera tehnologije: Vertikalni smjer – podrazumijeva prenos znanja i rezultate iz fundamentalne nauke i baznih znanja, preko primljenih, u razvojna istraživanja (tehnološka piramida na inovacionoj relaciji) Horizontalni smjer – podrazumijeva međusoban prenos tehnologija, tj. kupoprodaju prava intelektualne svojine, dugoročne proizvodne kooperacije itd.