Osnovni pojmovi iz stvarnog prava

Osnovni pojmovi iz stvarnog prava

Stvarno pravo je deo gradjanskog prava i moye se definisati kao skup pravnih normi oje uredjuju imovinskopravne odnose fizikih i pravnih lica u vezi sa stvarima. Stvarna prava se bitno razlikuju od obligacionih (relativnih) prava koja postoje izmeu tano odreenih subjekata (deluju inter partes) i korelativna su sa obavezama; dok su stvarna prava apsolutna prava i ona deluju kao takva prema svakome (erga omnes).

StvariObjekti graanskog pravaKao objekti graanskog prava smatraju se:

stvari

ljudske radnje

licna dobra

proizvodi ljudskog duha

I. Ljudske radnje: Samo ona ljudska radnja koja moze da se izrazi u novcu je objekt graanskog prava. Ljudske radnje se dele na dozvoljene (saglasne pravu), nesaglasne pravu (delikti) i na voljne radnje. II. Licna dobra: Licna dobra predstavljaju posebnu vrednost svakog oveka; pod njima se podrazumevaju ugled, dostojanstvo, moralne vrline, asti i dr. Licno dobro nema ekvivalentnu imovinsku vrednost u ekonomskom smislu, ali kada se ono povredi moze se novano izraziti.

III. Proizvodi ljudskog duha: Proizvodi ljudskog duha se razlikuju od licnih dobara jer predstavljaju licna prava u irem smislu rei prava autorstva. Proizvodima ljudskog duha smatraju se orginalna stvaralatva autora u oblasti nauke, umetnosti, knjievnosti i drugih oblasti intelektualnog stvaralatva.

IV. Stvari: U gradjanskopravnom smislu stvar (res) je deo materijalne prirode koji se nalazi u ljudskoj vlasti i na kojim postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. Da bi jedan deo materijalne prirode mogao da se smatra kao stvar potrebno je da ispuni dva uslova: fiziki i drutveni. - Fiziki uslov se sastoji u tome da je taj deo materijalne prirode faktiki ili virtuelno u ljudskoj vlasti. - Drutveni uslov stvari sastoji se u tome to materijalni deo prirode kao stvar u pravu treba da bude istovremeno roba, tj. da ima novanu vrednost i da je kao takva namenjena ekonomskom i pravnom prometu.Podela stvari: Proste i sloene stvariSvaka stvar se sastoji od delova kojui su takvi da se ili ne mogu raspoznati (prosta stvar) ili se mogu raspoznati i kaemo da je to sloena stvar.

Prosta stvar je ona stvar koja ini prirodno jedinstvenu celinu i ima upotrebnu vrednost (graevinski materijal, tkanina).

Sloena stvar je sastavljena iz vie prostih stvari (odelo je sastavljeno od tofa, konca, dugmadi...).

Glavne i sporedne stvari

Glavna stvar je ona stvar koja je od veeg znacaja od sporedne stvari kada je ista stvar sastavljena iz dva ili vie delova.

Sporedna stvar je ona stvar koja u skupini vie stvari koje slue istom cilju ima manji ekonomski znaaj.

Prirataj je sporedna stvar koja je u fizikoj vezi sa glavnom stvari.

Pripadak je sporedna stvar koja nije u fizickoj vezi sa glavnom stvari, ali sa njom ini jednu ekonomsku celinu.

Plodovi su proizvodi koje neka stvar daje periodino bez iscrpljivanja svoje supstancije, a namenjeni su za odvajanje. Plodovi se dele na prirodne, vetake i civilne. Prirodne plodove daju npr. biljke i ivotinje. Za nastanak vetakih plodova je potrebno ulaganje ljudskog rada (npr. etva). Civilni plodovi se najee pojavljuju u novcanom obliku (kamate).Stvari u slobodnom prometu, van prometa i u ogranienom prometu

Stvari u slobodnom prometu su stvari koje moogu biti predmet razmene bez bilo kakvih ogranienja.

Stvari van prometa su stvari koje se ne mogu pojaviti u pravnom prometu. Stvari van prometa su javna dobra koja su u optoj upotrebi (ulice, parkovi).

Stvari u ogranienom prometu: Neke stvari se nalaze u ogranienom i naroito regulisanom prometu (oruje, lekovi).Deljive i nedeljive stvari

Deljive stvari su stvari ija vrednost se ne unitava i ne smanjuje fizickom deobom. Svaki deo podeljene stvari ini odgovarajui deo vrednosti stvari kao celine (dak brana, kamion peska).

Nedeljive stvari su stvari koje se deobom upropaavaju (par cipela, automobil).

Potrone i nepotrone stvari

Potrone stvari su one koje svu svoju korisnost iscrpljuju prvom upotrebom, te se mogu upotrebiti samo jednom (hrana, pie, benzin).

Nepotrone stvari su one koje mogu biti upotrebljene vie puta (maine, odelo).

Individualne stvari i stvari odreene po rodu

Stvari odreene po rodu (generine) su one koje se u pravnom prometu oznaavaju po vrsti i broju, tj. po nekoj jedinici mere (100l benzina, 1kg brana)

Individualno odreenim stvarima smatraju se one stvari koje su odreene svojim specifinim osobinama i kao takve su jedinstvene u svom rodu (umetnika slika)

Zamenljive i nezamenljive stvari

Zamenljive stvari su one stvari na ije mesto moe doi druga stvar istih osobina i vrednosti (pie voe).

Nezamenljive stvari su jedinstvene stvari zato to se druga takva stvar ne moe nai (unikatni predmeti).

Pokretne i nepokretne stvari

Pokretne stvari su one koje se mogu premetati sa jednog mesta na drugo bez oteenja njihove supstitucije (televizor, nametaj)Nepokretne stvari su one koje se ne mogu premetati sa jednog mesta na drugo bez oteenja njihove sutine (ume, zgrade)Novac i hartije od vrednosti kao stvari

Novac je opti ekvivalent svih stvari. U pravnom smislu novac je zamenljiva i potrona generina stvar. U pravnom prometu pomou novca se meri vrednost svih drugih stvari koje se nalaze u prometu. Narodne banke svake zemlje su ovlaene da izdaju novanice i kovani novac kao sredstvo plaanja.

Hartije od vrednosti su pismene isprave iji zakoniti imalac moze da ostvari neko subjektivno graansko pravo oznaeno na hartiji. Kod hartije od vrednosti postoje dva prava: pravo na hartiji i pravo iz hartije. Pravo na hartiji je pravo svojine ili zaloge. Pravo iz hartije je pravo koje daje stvarno-pravnom imaocu da moe da ostvari neko pravo koje je oznaeno na hartiji. HOV se mogu podeliti prema:1. sadraju prava koje je inkorporisano u njima

2. prema nainu na koji se imalac HOV legitimie pri ostvarivanju prava iz hartije.

1. Vrste HOV prema sadraju prava su: korporacione, stvarno pravne, obligacione HOV.

Korporacione HOV daju pravo lanstva u odreenoj korporaciji. Najvaniji korporacioni papiri su akcije (deonice) gde vlasnici istih imaju pravo na odreeni deo profita koji ostvaruje akcionarsko drutvo u vidu dividende.

Stvarno pravne HOV sadre neko stvarno pravo na pokretnim ili nepokretnim stvarima. U ovu vrstu HOV spadaju teretnica (konosman), skladinica i drugi.

Obligacione HOV sadre u sebi neko obligaciono pravo koje po pravilu glasi na sumu novca. Najznaajnije obligacione HOV su menice i ek.

2. Vrste HOV prema nainu njihovog imaoca su: hartije na donosioca, hartije na ime i hartije po naredbi.

Hartije na donosioca su one hartije ciji donosilac moe da ostvari pravo koje je sadrano u njima. Tu je donosilac hartije istovremeno i poverilac.

Hartije na ime glase na odreeno lice koje je oznaeno u hartiji. Pravo sadrano u hartiji ostvaruje to lice ili ono na koje je putem graansko-pravne cesije preneto pravo iz hartije. Kao HOV na ime javljaju se obveznice raznih zajmova, tedne knjiice koje glase na ime i slino.

Hartije po naredbi su hartije iji je prvi imalac oznaen na samoj hartiji, a prenose se indosamentom na drugo lice. Kao hartije po naredbi smatraju se menica i ek na donosioca.

Svojina

Svojina se moe posmatrati kao ekonomska i kao pravna kategorija. U ekonomskom smislu svojina oznaavaprisvajanje odreenih ekonomskih dobara, a kao pravni pojam svojina predstavlja skup pravnih normi kojima se u odreenom drutvu regulie prisvajanje ekonomskih dobara.

U naem sadanjem pravnom sistemu i privredi koja prelazi na trine uslove privreivanja (koje je u tranziciji), pojavljuju se i drutvena i dravna svojina. U naem pravnom sistemu i lina svojina sa donoenjem Ustava SR Jugoslavije dobija takoe u znaaju. Ona je sve manje kao takva ograniena Ustavom i prua se puna inicijativa za razmah ne samo line ve i privatne svojine.

Sticanje svojine

Pod sticanjem svojine podrazumevaju se pravne injenice koje objektivno pravo priznaje kao osnov za sticanje svojine. Jo u rimskom pravu postojala su dva naina sticanja svojine: orginarni i derivativni nain sticanja svojine.

A. Orginarno sticanje svojine

To je sticanje svojine koje nije izvedeno iz prava prethodnika, ve orginarnim, izvornim putem, na osnovu drugih pravnih injenica stie se svojina.

a) Sticanje svojine od nevlasnika Orginarno sticanje svojine od nevlasnika regulisano je zakonom o osnovnim svojinsko pravnim odnosima, koji predvia da savesno lice stie pravo svojine na pokretnoj stvari koju je pribavio uz naknadu od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari, od nevlasnika kojem je vlasnik predao stvar u dravinu na osnovu pravnog posla koji nije osnov na pribavljanje prava svojine, kao i na javnoj prodaji. b) Odraj - Svrha odraja je da otkloni trajni nesklad izmeu dravine i svojine i da pojednostavi pravo stanje i omogui zatitu pravnog prometa. Moe biti redovan i apsolutni.c) Okupacija Predstavlja pribavljanje svojine jednostranim aktom pribavioca na pokretnim stvarima koje je njihov vlasnik napustio, uzimanjem takvih pokretnih stvari u dravinu sa ciljem da se one prisvoje. Zakonodavac ne daje mogunost okupiranja nepokretnih stvari jer one sa naputanjem prelaze u dravnu svojinu od momenta njenog naputanja.d) Prirataj Stvari koje pripadaju razliitim licima, mogu se spojiti jedna sa drugom, bilo pristankom njihovih vlasnika ili protivno njihovoj volji. U vezi prirataja pravi se razlika prirataja pokretnih i prirataja nepokretnih stvari. Prirataj pokretnih stvari javlja se utri varijante: spajanje, smea i prerada. Spajanje (incorporatio), postoji u sluaju kada se pokretne stvari razliitih vlasnika spoje u jedinstvenu stvar tako da se iste ne mogu vie razdvojiti bez velike tete ili bez nesrazmernih tokova.

Smea (confusio), predstavlja takav prirataj kada se vie pokretnih stvari sastave od suvih i vrstih predmeta ili rastopljenih stvari koje pripadaju razliitim licima, ali se tako pomeaju da se iste ne mogu razdvojiti bez znatne tete ili nesrazmernih trokova.

Prerada (specificatio), predstavlja nain sticanja svojine nad stvari koji nastaje preradom materijala bez pristanka njenog vlasnika.

e) Prirataj nepokretnosti Nastaje prirodnim putem kao to su nanos (aluvio), otkinuti komad zemljita (avulsio) i naputeno reno korito. Pored prirodnog prirataja postoje i vetaki prirataji nepokretnosti kao to su: zidanje i saenje na tuem zemljitu.

f) Pribavljanje plodova Savestan dralac, plodouivalac i zakupac stvari koju daju plodovistie pravo svojine na plodove u trenutku njihovog odvajanja. Plodovi do njihovog odvajanja sastavni su deo stvari i pripadaju njenom vlasniku.g) Aproprijacija Predstavlja sticanje svojine na objektima na drutvenoj odnosno dravnoj svojini. Ona moe nastati dodeljivanjem na osnovu zakona, arondacijom i sticanjem po osnovu administrativne dozvole.

B. Derivativno sticanje svojine

To je sticanje svojine kod koga onaj ko stie svojinuto svoje pravo izvodi iz prava predhodnika. Onaj vlasnik koji prenosi pravo svojine yove se auktor, a onaj na koga se ista prenosi yove se pravni sledbenik ili sukcesor. Za derivativno sticanje svojine potrebno je da se ispune sledei elementi: pravni osnov; kada se radi o pokretnim stvarima prodaja stvari, a ya nepokretne nain sticanja svojine je upis u odgovarajue zemljine knjige.

a) Pravni osnov Samo onaj ugovor ija je kauza (ekonomski cilj ili svrha) da se stekne odreeno pravo svojine (ugovor o poklonu, razmeni, prodaji i sl.) moe biti pravni osnov za derivativno sticanje svojine.

b) Predaja stvari, kao nain sticanja svojine na pokretnim stvarima Pravo svojine na pokretnoj stvari stie se predajom takve stvari u dravinu sticaoca. Predaja stvari podrazumeva voljnu radnju od strane ranijeg vlasnika novom vlasniku.

Sticanje drutvene i dravne svojine

Drutvena, odnosno dravna svojina moe se stei na vie naina kao to su: konfiskacija, nacionalizacija, eksproprijacija, arondacija i komasacija.

Konfiskacija Predstavlja oduzimanje stvari iz privatne svojine bez naknade i njen prelaz u dravnu svojinu na osnovu krivinih i administrativnih odluka

Nacionalizacija Pod nacionalizacijom se smatra sticanje drutvene odnosno dravne svojine na osnovu zakonskih propisa, oduzimanjem imovine iz privatne svojine po pravilu uz naknadu.

Eksproprijacija Predstavlja prelazak privatne svojine u drutvenu ili dravnu koja se obavlja u optem interesu i uz naknadu.

Arondacija je oduzimanje zemlje od privatnih vlasnika uz nadoknadu, radi zaokruivanja poseda u dravnoj, odnosno u drutvenoj svojini. Vlasnik oduzetog zemljita dobija kao naknadu drugo yemljite odgovarajue kulture i boniteta.

Komasacija Predstavlja grupisanje poljoprivrednog zemljita radi stvaranja to veih, pravilnijih i ekonominijih parcela u cilju bolje obrade grupisanog zemljita.

Prestanak prava svojine

A. Apsolutni prestanak prava svojine

Oznaava gubljenje svojine na stvarima, u apsolutnom smislu odnosno prestanak svojine uopte na jednu stvar. Svojina moe da prestane: propau stvari, naputanjem stvari, usled gubitka samostalnosti stvari, usled odraja od strane drugog pravnog subjekta i usled ovlaene prodaje od strane nevlasnika.a) Propau ili unitenjem stvari, prestaje svojina, bez obzira da li je do propasti ili unitenja stvari dolo od strane vlasnika ili nevlasnika ili je stvar sluajno propala.

b) Gubitak svojine napustanjem Na ovaj nain svojina na stvari prestaje, kada vlasnik istu stvar napusti bez namere da stvar prenese na drugo lice.

c) Gubljenje svojine usled gubljenja samostalnosti stvari Kada jedna stvar izgubi svoju samostalnost (zbog pripajanja ili spajanja sa drugom stvari isl.), gubi se i pravo svojine na toj stvari.

d) Gubitak svojine usled odraja, od strane drugog pravnog subjekta Da bi se izgubila svojina na ovaj nain potrebno je da protekne odreen vremenski period i da po tom osnovu drugi pravni subjekt tek tada stekne svojinu nad stvari.

e) Gubita svojine usled ovlaene prodaje od strane nevlasnika stvari Kada nevlasnik stvari prodaje jednu stvar po osnovu ovlaenja dobijenog od strane vlasnika, prestaje svojina na takve stvari.

B. Relativan nain prestanka svojine

Relativan nain prestanka svojine oznaava da svojina prestaje samo za prenosioca, dok se na drugoj strani zasniva svojina u korist pribavioca.

Svojina i imovina

U svakodnevnom ivotu esto se ne pravi razlika izmeu svojine i imovine. Pravno posmatrano svojina i imovina predstavljaju odvojene kategorije. Pod imovinom se podrazumeva odreena pravna kategorija koja nije nikakva stvar ve celokupnost imovinskih graanskih prava koja pripadaju odreenom licu. Sve stvari odreenog subjekta u pravu oje sainjavaju predmet imovine kao celine, nazivaju se imovinskom masom. Imovinska masa moe da se izrazi uvek u novcu. Postoji jedinstvena veza izmeu subjekta i imovine koja se manifestuje u tome to smru lica imovina koja je ostala bez vlasnika prelazi u celini na neko drugo lice ili vie lica kao naslednike.

U imovinsku masu pored stvarnih prava, spadaju i autorska prava i prava intelektualne svojine kada imaju imovinsku vrednost. U imovinsku masu preduzea pored osnovnih obrtnih sredstava ubrajaju se i prava po osnovu patenata i licenci, jer se ista tretiraju kao roba i mogu biti izraena u novcu.

Susvojina

Termin susvojina oznaava da svojina na stvari pripada veem broju lica. Suvlasnici imaju pravo kod susvojine da zajedniki upravljaju stvarima (jednom stvari). Za preduzimanje poslova redovnog upravljanja stvarima (jednom stvari), potrebna je saglasnost suvlasnika iji delovi zajedno ine vie od polovine vrednosti stvari. U sluaju nesaglasnosti vlasnika o ovome tada odluuje sud.

Suvlasnici mogu poveriti upravljanje stvarima (jednom stvari) jednom ili nekolicini suvlasnika ili treem licu. Trokovi korienja upravljanja i odravanja stvari i ostali tereti koji se odnose na celu stvar snose suvlasnici srazmerno koliini svojih delova.

Suvlasnik ima pravo da u svako vreme zahteva deobu stvari sem u vreme kada bi ova deoba bila tetna po ostale suvlasnike.

Zajednika svojina

Pod zajednikom svojinom podrazumeva se zbir prava koja pripadaju lanovima odreene line zajednice na nekoj imovini koja nije pravno lice. Predmet zajednike svojine nije stvar ve imovina (koja se sastoji iz prava i potraivanja, pokretnih i nepokretnih stvari isl.).

Kod zajednike svojine pravo odluivanja, raspolaganja ili optereivanja zajednike stvari nije mogue bez saglasnosti svih zajednoara. I za obaveze nastale iz zajednikih stvari, zajedniari odgovaraju solidarno. Zajedniari sporazumno upravljaju i raspolazu celinom i deobom koja se moze obaviti u svako doba.Tipini primeri zajednike svojine su zajednika svojina branih suprunika. Koji je deo svakog branog druga u ovoj imovini odreuju suprunici sporazumno, a u sluaju spora to e uiniti nadleni sud.

Etana svojinaEtana svojina predstavlja svojinu na fizikom, realnom delu zgrade. Predmet prava etane svojine je stan (kao posebni deo zgrade), zajedniki deo zgrade i zemljite na kojem se zgrada nalazi, sa stanovima u etanoj svojini. Pored stana objekti etane svojine mogu biti: poslovne prostorije

garae

podrumi

tavanski deo prostorija

DravinaPojam i elementi dravine i detencije

Pojam i elementi dravine

Dravina predstavlja odreenu vlast na stvari koja jo nije pravno priznata ili koja je kao takva prestala da bude. Dravina je faktika vlast na stvari, a svojina predstavlja pravnu vlast nad istom stvari.

Savremeni pojam dravine za dravinu zahteva dva bitna elementa:

dranje stvari odnosno faktiku vlast na stvari

volju draoca da stvar zadri za sebe

Faktika vlast dravine oznaava ekonomsku vlast na stvari kojom se obezbeuje odreeni ekonomski interes bez obzira da li je ona objektivnim pravom priznata ili nije.

Detencije

Vlasnik odreene stvari moe istu da ustupi nekom drugom subjektu na korienje. Lice koje koristi stvar po ovom osnovu ne smatra se njenim vlasnikom iako je steklo fiziku vlast na stvari. Lice koje ima deliminu vlast, detenciju, naziva se detentor.

Detentor je duan da stvar posle korienja povrati vlasniku. Detentor je zatien u korienju svog prava ne samo u odnosu na druga lica ve i na vlasnika stvari.

Vrste dravineNeposredna i posredna dravina

Kod neposredne, direktne dravine, dralac u odreenom vremenu obavlja neposredni uticaj na istu, ima faktiku volju da kontrolie stvar. Kod posredne dravine, posredni indirektni dralac, obavlja fiziku vlast na stvari preko drugog lica.

Dravina prava

Dravinu prava stvarne slubenosti ima lice koje faktiki koristi nepokretnost drugog lica u obimu koji odgovara sadrini iste slubenosti. Vie lica mogu imati dravinu na jednoj stvari ili pravu tzv. sudravina.

Sudravina

Sudravina se javlja u sluajevima kada vie lica vri fiziku vlast nad stvari i to na nain kada svako od tih lica poseduje celu stvar. Pri tome je u vrenju ove fizike vlasti (faktike vlasti) na stvari svako od njih ogranien dravinom od strane drugih lica. Sudravina je mogua u dva vida, i to: kao prosta sudravina i kao zajednika dravina.

Zakonita i nezakonita dravina

Pod zakonitom dravinom smatra se ona dravina koja je steena na zakonit nain i ista se zasniva na odreenom pravnom postupku (kojim se prenosi neko stvarno pravo ili pravo svojina).

Nezakonita dravina je ona dravina kada je vlasnik do nje doao nezakonitim putem (bez pravnog osnova) ili je istu ovaj pribavio putem sile, prevare ili zloupotrebom poverenja.

Savesna i nesavesna dravina

Savesna je ona dravina do koje je njen dralac doao savesnim potem. Savesnim draocem smatra se svaki subjekt koji u vreme sticanja dravine nije znao niti je po okolnostima sluaja mogao da zna da stvar koju pribavlja nije vlasnitvo onog lica koje mu je prenelo pravo svojine.

Nesavesna davina je ona dravina gde dralac prilikom njenog sticanja je znao ili je po okolnostima sluaja morao da zna da nema pravo da stvar dri odnosno da pribavljena stvar ne pripada licu od koga istu stie. Savesnost dravine se pretpostavlja, dok se suprotno ne dokae.

Neprava (manljiva) i prava dravina

Neprava ili manljiva dravina je ona dravina koju odreeno lice stie silom. lukavstvom ili prevarom.

Prava dravina nije izjednaena sa zakonitom. Tako na primer odreeno lice moe uz upotrebu sile da oduzme svoju stvar koja se nalazi kod drugog lica.

Dravina naslednika

Naslednik postaje dralac u trenutku smrti ostavioca, bez obzira na to kada je stekao faktiku vlast nad stvari. Naslednik uiva dravinsku zatitu.

Zemljino knjina ili tabularna dravina

Zemljino knjina ili tabularna dravina postoji u sluaju kada je neko upisan u zemljine knjige kao vlasnik nepokretnosti ili nekog drugog stvarnog prava na nepokretnosti, mada mu to stvarno pravo ne pripada.

Zatita i gubljenje dravineZatita dravine

I dravina kao pravni institut, kao i svojina je pravno zatiena. Zatita dravine se obavlja putem dravinskih tubi. Svaki dralac stvari i prava, ima pravo na zatitu od uznemiravanja ili oduzimanja dravine (smetanje dravine).

Dravinska tuba za povraaj stvari uperena je protiv lica koje je na manljiv nain steklo dravinu, a dravinska tuba zbog smetanja i uznemiravanja dravine ima za svrhu da suzbije svaki akt kojim se ometa normalno vrenje faktike vlasti na stvari pri vrenju dravine.

Gubljeje dravine

Dravina se gubi kada prestane jedan od dva bitna elementa (faktike vlasti nad stvari i volje da se stvar zadri u samovlasti) pod uslovom da je taj gubitak trajan, a ne privremen.

Slubenost

Pojam slubenosti

Slubenost je stvarno pravo koje titularu daje ovlaenje da tuu stvar, u izvesnom smislu i obimu, koristi, upotrebljava ili da sabira plodove ili da zabrani vlasniku korienje tih stvari u izvesnom smislu. Slubenost znaci ogranienje prava svojine.

Vrste slubenostiA. Stvarne slubenosti

Stvarna slubenost je pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za potrebe te nepokretnosti vri odreene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (posluno dobro) ili da zahteva od vlasnika poslunog dobra da se uzdrava od vrenja odreenih radnji koje bi inae imao pravo da vri na svojoj nepokretnosti.

a) Pozitivne i negativne stvarne slubenosti Pozitivne slubenosti su one slubenosti iji je titular ovlaen na preduzimanje odreenih radnji, a sopstvenik poslunog dobra stavlja u obavezu na odreeno trpljenje (pravo ispae stoke na tuem zemljitu). Negativne slubenosti daju ovlaenje titularu da zabrani vlasniku poslunog dobra da neto ini, to bi ovaj inae imao pravo.b) Javne i skrivene stvarne slubenosti Javne stvarne slubenosti su, po pravilu, pozitivne slubeosti jer je njihovo vrenje vidljivo, a negativne stvarne slubenosti su po pravilu skrivene i postaju vidljivim tek njihovom povredom.

c) Poljske i kune stvarne slubenosti Poljske stvarne slubenosti, javljaju se kod poljskih dobara, a kune meu zgradama za stanovanje. Kao poljske slubenosti mogu se navesti: pravo prolaza, pravo ispae stoke na tuem zemljitu kao i pravo uzimanja vode sa tueg zemljita. Kao kune slubenosti mogu se navesti: pravo da svoju zgradu nasloni na susedovu zgradu.

d) Privremene i sezonske slubenosti Zakon predvia da se stvarna slubenost moe ustanoviti na odreeno vreme ili za odreeno doba godine tzv. privremena ili sezonska slubenost.

B.Line slubenosti

Pod linim slubenostima smatraju se one slubenosti gde se titular moe koristiti odreenom stvari, ograniavajui njenog vlasnika. Linim slubenostima, smatraju se: plodouivanje (ususfructus), upotreba (usus) i stanovanje (habitatio).

a) Plodouivanje predstavlja pravo najireg korienja jedne stvari a da se pri tome ne promeni njena sutina. Predmet plodouivanja moe biti nepokretna ili pokretna stvar, individualno odreena i nepotrona stvar. Plodouivanje nastaje odreenim pravnim poslom, najee ugovorom, a i predajom odreene stvari plodouivaocu na korienje. Plodouivalac moe predmet plodouivanja preneti na drugoga pravnim poslom.b) Upotreba je lina slubenost koja se razlikuje od plodouivanja to njen titular moe upotrebljavati stvar samo u granicama svoje line potrebe.

c) Stanovanje Slubenost stanovanja ovlauje svog titulara da upotrebljava tui stan i njegove prostorije za stanovanje za svoju linu upotrebu uz obavezu da ne uniti poslunu stvar.Svi trokovi oko odravanja stana padaju na vlasnika, a ne na titulara slubenosti.Sticanje slubenostiSticanje stvarnih slubenosti

Zakon predvia da se stvarna slubenost zasniva na osnovu pravnog pravnog posla, odluke dravnog organa i odraja.Sticanje slubenosti moe da bude derivativno i originarno

.

Sticanje slubenosti putem pravnog posla

Kao pravni posao na osnovu kojeg se stie stvarna slubenost, najee je to odgovarajui ugovor ili testament . Ovi ugovori moraju biti zakljueni u pismenoj formi, a ije je potpise stranaka overio sud. Sticanje slubenosti putem odluke

Odlukom suda ili odlukom dravnog organa , stvarna slubenost se ustanovljava kad vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimino ne moe da koristi to dobro bez odgovarajueg korienja poslunog dobra.

Sticanje slubenosti putem odraja

Stvarna slubenost se stie odrajem, kad vlasnik povlasnog dobra faktiki ostvaruje slubenost za vreme od 20 godina, a vlasnik poslunog dobra se tome nije protivio.

Prestanak stvarne slubenosti

Stvarna slubenost prestaje kad se vlasnik poslunog dobra protivi njenom vrenju, a vlasnik povlasnog dobra tri uzastopne godine nije vrio svoje pravo.

Stvarnoa slubenost moe da prestane i u sluaju kada se ona ne vri za vreme koje je potrebno za sticanje odraja, kada isto lice postane vlasnik povlasnog i poslunog dobra ili propau povlasnog, odnosno poslunog dobra.ZalogaPojam zaloge

Zaloga predstavlja odreeno obezbeenje za poverioca, jer u sluaju da dunik ne plati i ne vrati odreenu sumu novca, poverilac moe da se namiri iz njegovog dela imovinske mase.

Vrsta zaloga

U pravnoj teoriji mogu postojati dve vrste zalonog prava. Jedna podela je na runu zalogu koja se odnosi na pokretne stvari, a druga je hipoteka koja se odnosi na nepokretne stvari.

Druga klasifikacija izvrena je prema vrsti zalonog prava po nastanku i ona se moe podeliti na: ugovornu, zakonsku i sudsku zalogu. Ugovorna zaloga nastaje slobodnim sporazumom strana zalogodavca i zalagoprimca, dok zakonska nastaje po samoj odredbi zakona. Sudska zaloga nastaje kada poverilac zapleni dunikove stvari u vreme izvrenja sudske odluke.

Naela (principi) zalonog prava

1. Naelo akcesornosti zalonog prava Ovaj princip oznaava da zalono pravo nije samostalno ve da je akcesorne prirode ije postojanje zavisi od postojanja odreenog potraivanja.2. Naelo specijalnosti zalonog prava Zalono pravo se odnosi na tano odreena potraivanja, i isto ne moe da bude neodreno. Potraivanje se zalogom obezbeuje putem stvari koja se daje u zalogu.

3. Naelo oficijalnosti Kada potraivanje dospeva, a dunik isto ne isplati tada zalogoprimac stie pravo da naplati iz vrednosti zaloene stvari. On to realizuje putem suda.

4. Naelo nedeljivosti zalonog prava Zalono pravo je nedeljivo to znai da zaloena stvar obezbeuje potraivanje sve dok se u celini ne isplati potraivanje. Predmet zaloge mogu biti potraivanja i druga prava. Zaloiti se mogu samo one stvari koje su procenjive u novcu, jer ukoliko doe do javne prodaje takve stvari putem suda treba da se u novcu izvri namirenje zalonog poverioca.

5. Naelo prioriteta U sluaju da je neka stvar zaloena nekolicini poverilaca, tada red po kojem se isplauje njihovo potraivanje iz vrednosti stvari se odreuje prema datumu nastanka njihovih zalonih prava.

Runa zaloga

Predmet rune zaloge mogu biti pokretne, individualno odreene i nepotrone stvari.

Zalagoprimeva prava i obaveze zalagoprimac kao zaloni poverilac moe iz zaloene stvari traiti naplatu kako glavnog potraivanja, tako i interesa i trokova realizovanja zaloge odnosno prinudne prodaje. Zalagoprimac ima i niz obaveza kao to su: da stvar uva kao dobar domain, da se pasivno ponaa prema stvari, da pored vraanja stvari zalagau vrati i plodove i poveanja koja su nastala sa stvari, da izvetava zalagaa kad stvari preti sluajna propast ili smanjenje vrednosti. Zalagaeva prava i obaveze Sve to je pravo za zalagoprimca, to je obaveza za zalagaa, kao i obruto.

Vie zaloga na jednoj stvari U pravu postoji mogunost da zalaga zaloi odreenu stvar i nekolicini lica. U tom ssluaju, pravo zaloge se realizuje po redu prvenstva.

Prenos zalonog prava Zalono pravo moe se prenositi prenosom odreenog potraivanja i tada se podrazumeva da kada su preneta potraivanja da je preneta i zaloga.

Zalono pravo napravima Poored stvarnih prava, zalonopravo je mogue i na patente i licence, u kojim sluajevima predmet zaloge moe d bude prihod od ovih prava.

Hipoteka

Zalono pravo na nepokretnosti naziva se hipoteka. Zaloena nepokretnost se upisuje u javnu knjigu ili na drugi nain koji je odreen zakonom. Hipotekom odreeno potraivanje mora da glasi na konkretnu novanu sumu. 1. Prava hipotekarnog poverioca i hipotekarnog dunika Hipotekarni poverilac ima kao glavno pravo da realizuje svoje potraivanje iz hipotekarnog dobra u sluaju da zalaga ne isplati mu dugovanu sumu novca. Hipotekarni dunik ima pravo da stvar koristi uvajui pri tome interese poverioca. On moe stvari otuiti, poto je hipoteka ubeleuna u javne knjige. Po izmirenju duga ili u sluaju nemogunosti realizovanja duga, hipotekarni dunik ima pravo zahtevati brisanje hipoteke iz sudskog registra.2. Prenos hipoteke i nadhipoteka Hipoteka se moe preneti na drugoga samo zajedno sa prenosom potraivanja koje je tom hipotekom obezbeeno.3. Prestanak hipoteke se moe traiti iz sledeih razloga:a) kad hipotekarni dunik isplati potraivanje obezbeeno hipotekom

b) kad hipotekarni poverilac se odrekne hipoteke pismenom izjavom datom kod nadlenog dravnog organa koji vodi javnu knjigu u kojoj je upisana hipoteka

c) kad je isto lice postalo nosilac prava svojine i nosilac hipoteke na istoj nepokretnosti

d) kad propadne nepokretnost optereena hipotekom, ako ne bude obnovljena

Zemljine knjige

Zemljine knjige predstavljaju popis nepokretnosti koje se nalaze u prometu i prava koja se odnose na takve nepokretnosti. Pod nepokretnostima podrazumevaju se sva zemljita i zgrade na njima (stambene i poslovne) i drugi graevinski objekti.

Sastavni delovi zemljinih knjiga

Zemljina knjiga je sastavljena od glavne knjige i zbirke isprava. Osim toga postoje jo i: zbirka katastarskih planova, spisak zemljita I. i II., Spisak osoba sreen po azbunom redu sa dnevnikom zemljino-knjinih pismena, kao i druga pomona sredstva koja su neophodna za ispravno funkcionisanje zemljinih knjiga.

Glavnu knjigu sainjavaju zemljino-knjini uloci iz jedne katastarske optine.

Zemljino-knjini uloci su listovi koji slue za upisivanje nepokretnosti i prava koja su steena na njima i subjekte istih. Zemljino-knjini uloak se vodi za jedno telo i on se sreuje prema imenima sopstvenika. Ima tri lista: popisni list, vlasniki list i teretni list. Svaki zemljino-knjini uloak ima svoj broj i poinje tei od broja jedan rednim brojevima nadalje. Popisni list sastoji se iz lista A i lista B. U listu A se upisuju stvarna prava koja su vezana sa vlasnitvom zemljino-knjinog tela ili njegovog dela. Tu se upisuju slubenosti koje se odnose na parcelu povlasnog dobra i popisnog lista. Vlasniki list (vlastovnica), sadri imena lica koja su kao vlasnici upisani u listu A kao i njihova vlasnika kvota, odnosno suvlasnika kvota. Ogranienja u vezi sa raspolaganjem nad zemljino-knjinim telom upisuju se u listu B teretnog lista. Teretni list (teretovnica) sadri upise svih stvarnih prava koja optereuju nepokretnost (hipoteka, realni tereti, slubenosti), kao i niz drugih ogranienja (pravo otkupa, zakupa).

Zbirke isprava se vode za sve glavne knjige odreenog optinskog suda odreenim redom. Nju sainjavaju isprave pomou kojih se obavlja upis u zemljine knjige.

Katastarski planovi Uz svaku glavnu knjigu postoji zbirka katastarskih planova zemljita. Ti planovi nemaju dokaznu snagu, ve samo olakavaju utvrivanje poloaja i granice odreenog zemljita sa drugim zemljitem.

Registri Kod registracionog suda se vodi stvarni registar i imenik za svaku glavnu knjigu. Stvarni registar predstavlja popis katastarskih parcela u odreenoj katastarskoj optini.

Naela na kojima se vode zemljine knjige

1. Naelo javnosti Zemljine knjige su javne knjige, pa svako moe traiti uvid u iste i dobiti izvod iz njih.

2. Naelo tanosti Sve to je upisano u zemljine knjige, sva prava i tereti smatraju se tanim i to se smatra neoborivom pretpostavkom.

3. Formalno naelo Sva stvarna prava na nepokretnostima se stiu i gube jedino upisom u zemljine knjige. Tako zemljine knjige imaju konstitutivan karakter. 4. Naelo prioriteta Smatra se da je jae ono pravo koje je ranije zabeleeno.

5. Naelo legaliteta Upis u zemljine knjige se moe obavljati samo na osnovu isprava koje zakon predvia i koje moraju da budu u odreenoj formi.

Vrste upisa u zemljine knjige

U zemljine knjige upisuju se one pravne injenice koje izazivaju, nastanak, ogranienje, promenu i prestanak nekog stvarnog prava na nepokretnosti. Sve to je upisano u zemljine knjige smatra se tanim, a ko tvrdi suprotno mora da dokae netanost upisa.

Pri upisu u zemljine knjige potrebno je pored lica i predmeta koji se uknjiavaju predati i molbu uesnika, nadlenom optinskom registracionom sudu gde se nalazi zemljino-knjini uloak.

Postoji vie vrsta upisa kao to su: uknjiba, predbeleba, zabeleba. Uknjiba predstavlja konano sticanje ili gubljenje prava na odreenoj nepokretnosti koje se moraju upisati u zemljine knjige. Upis u zemljine knjige moe se izvriti pomou javnih isprava kao to su sudska presuda, reenje o nasleivanju kojim se zavrava ostavinski postupak, reenje o dodeljivanju zemlje po propisima o eksproprijaciji, konfiskaciji i slino. Predbeleba predstavlja uslovno sticanje ili gubljenje zemljino-knjinih prava. Ona se javlja u sluajevima kada privatna ili javna isprava ne sadri sve neophodne elemente koji su nuni za uknjibu. Zabeleba je upis izvesnih okolnosti koje se odnose na promet zemljino-knjinih prava. Cilj zabelebe je da se trea lica ne mogu pozivati na toda im zabeleene okolnosti okolnosti nisu bile poznate.Tapije

U nekim podrujima nae zemlje, primenjuje se tapijski sistem gde su tapije javne isprave koje su izdavali optinski sudovi koje sadre oborivu pretpostavku da je njihov imalac vlasnik koji je oznaen za odreenu nepokretnost.

Predmet tapije mogu biti zemljite, zgrade, fiziki deo zgrade, suvlasniki deo, odnosno sve to moe biti zemljino-knjino telo kod zemljinih knjiga. Tapijske knjige sadre kopije izdatih tapija. Svaka tapija ima svoj broj pod kojim je zavedena u knjizi tapija. Tapijske knjige dopunjavaju lini i stvarni registari.PAGE 18