Основни процеси у припреми текста за штампу(техничка обрада текста, коректура, лектура, редакција,

приређивање)

Предајом рукописа за штампу посао није завршен. Издавачки одбор тражи мишљење рецензента. Циљ рецензије јесте повећање квалитета научне продукције јер рецензент указује на могуће пропусте у раду (негативна рецензија) или на квалитете у раду (позитивна рецензија).

Техничка обрада текста

O Техничка обрада текса представља активност усмерену на израду форме, односно стварања коначног изгледа текста.

O Оваква врста обраде реализује се помоћу програма посебно специјализованих за графичко обликовање страница и текста унутар њих.

O Најпознатији програми за обраду текста су: Text Editor, Corel Word Perfect, Open Office Writter, док је, несумњиво најкоришћенији Microsoft Word.

O Ови програми омогућавају брзо и лако писање и унос текста, исправљање, обликовање, умножавање, као и унос слика, сврставање података у табеле, графиконе, шеме и др.

O Прелом претходно обрађеног текста обавља обучени оперативни уредник у програму посебно специјализованом за ову врсту послова.

O Најпознатији програм дизајниран за прелом текста је QuarkXPress, намењен професионалним корисницима, а служи за склапање постојећих елемената, текста, слика и графичких приказа.

Коректура

O Реч коректура, у ширем смислу, подразумева вршење одређених измена у циљу побољшања квалитета текста. Коректура, као важан део штампарске технологије, подразумева исправљање случајних грешака које су настале приликом писања, куцања или штампања текста и обавља је коректор, стручна особа посебно обучена за ову врсту посла.

O При исправљању текста користе се коректурни знаци.

Лектура

O Лектура текста подразумева језичку и стилску обраду текста, пажљиво читање и уклањање правописних и граматичких грешака, као и стилску обраду реченичних конструкција.

O Лектуру обавља је лектор, професор српског језика и лингвистике, особа школована и обучена за ову врсту посла, као и стручњаци са вишегодишњим искуством у стилској лектури и коректури.

O Код лектуре текстова посебна пажња се обраћа на граматику, интерпункцију, вокабулар, као и на саму организацију текста.

O Обавља се структно према правилима српског језика, која су нормирана Правописом српског језика, уз употребу бројних језичких приручника, граматика, речника и друге стручне литературе.

Након лекторских интервенција следи још једном посао коректора. Овом приликом, у завршној фази, коректор уноси лекторске исправке у текст.

Сматра се да последњу проверу пред штампање, односно последњу коректуру, такозвану суперицу треба да обави сам аутор. На овај начин се уредништво ограђује од евентуалних грешака које су промакле свим контролама.

Редакција

Редакција текста представља важну етапу у припреми текста за штампу која се надовезује на коректуру и лектуру. Током овог процеса рукопис се ревидира, пажљиво ишчитава, приликом чега се отклањају преостале правописне, језичке, стилске и садржинске грешке. Текст који се припрема за штампу може бити више пута подвргнут редакцијама, али да би се ревизијом садржине обезбедио што бољи квалитет текста, неопходно је да између две редакције постоји одређена временска дистанца да би, како аутор тако и редактор, са више објективности и критичности уочили све недостатке текста. Послове редактора обавља главни и одговорни уредник.

Приређивање

O За посао приређивача се често поставља питање да ли је то и ауторски посао. Ако приређивач из мора материјала приреди дело, при том испољавајући оригиналност и стручност, његов рад, несумњиво, представља прави ауторски посао.

O Приређивачев текст, као разјашњење или допуна, опис стања изворног текста, одваја се од ауторовог текста курзувом. У најновијој пракси настоји се да се приређивачка објашњења сведу на најмању могућу меру или, пак, да се замене условним текстолошким знацима, симболима.

O Приређивач је често аутор неког додатног текста, предговора или поговора, у коме излаже своје опште виђење о самом тексту, износи лични став уколико сматра да неки део тескта није довољно поткрепљен чињеницама, или, пак, даје кратак осврт на целокупан пишчев рад.

O Један од основних ставова у приређивању књижевних дела је да се ауторова знања и хтења, испољена у тексту, не могу мењати и исправљати са гледишта личних, приређивачевих знања. Под овим се подразумевају лични пишчеви ставови на неку тему, историјске неисправности или некоректности које је писац унео у свој текст.

O Без обзира колико приређивач сматрао неки податак неисправним, не треба да врши преправке јер би тиме зашао дубоко у текст и изменио и сам контекст који је писац дао.

Последња фаза у припреми текста за штампу

O Последњу фазу у припреми текста за штампу представља штампање односно извлачење пауса. Овај процес обављају исте особе које су радиле прирему за штампу, обраду и прелом текста. Када се одштампа текст на паусу неопходно је да оперативни уредник још једном прегледа паус. Овај део посла се обавља на белој подлози, приликом чега се не проверава само да ли се поткрала нека грешка, већ се гледа и какав је отисак, односно да ли је уједначен нанос тонера.

O Веома је важно напоменути да се сви ови процеси у приреми текста за штампу обављају синхронизовано, тимски, и да су неопходне сталне консултације коректора, лектора, оперативног уредника и свих осталих сарадника

који раде на исправкама текста. Овакав тимски рад неопходан је како би крајњи резултат, одштампана књига, био што квалитетнији и како би као такав пронашао најбржи пут до читалачке публике.