GPS i cikloturing? Da, hvala.

Tekst: Jovan Erakovi, 2004.jone@ciklonaut.com

Strune konsultacije: Petar Maksimovi (Infoteam)

OsnoveKako sve to radi, ta moe... i da li nam treba. ta je taMali razbrkator. (Savet: paljivo proitati ovu stranu, da bi se izbegla zbrka prilikom itanja ostalih poglavlja.) O kartografiji, mapama i logotekamata je podrka za kartografiju, moe li se iveti ako je na ureaj nema, logoteke. GPS u praksiKako izgleda moderan runi GPS prijemnik. Rukovanje (sateliti i signali, mapa, kompas i navigacija, nadmorske visine, waypoints, podeavanja). GPS + raunar. Praktina iskustva. Detalji iz snimljenih logovaSlike sa zanimljivim detaljima iz snimljenih putanja najbolje ilustruju neke od mogunosti i preciznost GPS ureaja.

Osnovno o GPS-u ta je, kako radi Koliko je taan? ta moe? Da li nam je potreban?

Kako radi?GPS je skraenica od "Global Positioning System" - Sistem za globalno pozicioniranje. Slui za tano odreivanje poloaja neke take (ili poloaja u odnosu na neku taku) na Zemljinoj kugli. Osnovu sistema ini mrea GPS satelita iji je vlasnik Pentagon. Slubeno ime sistema je NAVSTAR i originalno je bio namenjen za vojne svrhe, ali je 1980. stavljen na raspolaganje i za civilne potrebe. Razvoj sistema je poeo 1973. godine, prvi satelit lansiran je 1978, sadanji broj od 24 aktivna satelita (*) dostignut je 1994, a sistem proglaen potpuno operativnim 1995. godine. Prosean vek jednog satelita je desetak godina a odravaju se i zamenjuju sredstvima iz budeta Ministarstva odbrane (to pokazuje da od one petostrane tvrave moe biti i neke koristi za obine smrtnike, ukoliko nas trenutno ne tamane).(*) Uz 24 satelita koji se smatraju osnovnim GPS sistemom u novije vreme su postavljeni i dodatni sateliti koji slue za poveanje tanosti pozicioniranja, videti nie.Osim svemirskog segmenta sistem ine i kontrolni segment (mrea zemaljskih kontrolnih stanica sa glavnim centrom u Colorado Springsu, Kalifornija) i korisniki segment GPS prijemnici korisnika irom sveta.GPS satelliti obiu jedan krug oko Zemlje za 12 sati, orbitirajui na visini od 20.200km i kreui se brzinom malo iznad 11.200km/h. Koriste solarnu energiju a imaju i baterije koje im obezbeuju rad u periodima kada su na tamnoj strani Zemlje.Galileo je evropski odgovor na GPS, po ceni od 3.2 milijarde evra. Posle dosta kanjenja i problema, oekuje se da e evropska satelitska mrea konano proraditi 2008. godine. Galileo nije samo konkurencija amerikom GPS-u: globalni navigacioni satelitski sistem (GNSS) koji e tada zajedno initi GPS i Galileo imae 57 satelita pa e kvalitet, pouzdanost i raspoloivost satelitskog pozicioniranja biti znatno poveani. Prijemnici e pouzdano raditi u urbanim "kanjonima" i na drugim mestima sa loim prijemom, na kojima se tako neto sa dananjim brojem GPS satelita ne moe postii. Porae broj potencijalnih korisnika i aplikacija, otvorie se mogunosti za 140.000 novih radnih mesta, poveae se broj proizvoaa opreme a cene e pasti.Zanimljvo je da su i Rusi razvijali svoj satelitski sitem, GLONASS, ali on nikada nije zaiveo u komercijalnom smislu.

Korekcije orbite obavljaju se pomou malih raketnih bustera. Teina jednog satelita je oko 900kg a sa rairenim solarnim panelima prenik mu iznosi oko 5m. Snaga predajnika je samo 50 vati ili i manje od toga. Sateliti emituju radio signale sa oznakama L1 i L2. Civilni GPS sistem koristi frekvenciju L1 - 1575.42Mhz, UHF opseg. Signali mogu da prou kroz oblake, staklo ili plastiku ali ne i kroz zgrade i veinu vrstih objekata.Svi GPS sateliti imaju satove podeene na isto vreme, za preciznost se brinu po dva atomska asovnika na svakom od njih. Svaki od satelita neprestano emituje signale u kojima su smetene tri osnovne vrste informacije: pseudorandom kod, efemeris podaci i tzv. almanah.Pseudorandom kod je "ime i prezime", odnosno oznaka satelita koji alje signal, i moe se proitati na GPS prijemniku. Efemeris podaci sadre informacije o statusu satelita ("healthy" ili "unhealthy", tj. moe li se u datom trenutku koristiti za navigaciju ili ne), datum i vrlo precizno vreme slanja signala. Ovaj sadraj je sutinski za odreivanje pozicije. Kada GPS prijemnik (ili da to malo odomaimo: Grabilica Poloajnih Signala) dobije signal, on uporeuje razliku izmeu momenta slanja i trenutnog vremena. Na osnovu te razlike, koja predstavlja vreme putovanja signala od satelita do prijemnika, odreuje se udaljenost satelita. Obradom signala sa najmanje tri satelita metodom triangulacije (u osnovi ono to su Nemci radili vozei se po Beogradu u kamionu sa antenom, ne bi li otkrili odakle Prle i Tihi saveznicima emituju informacije koje e sruiti Trei rajh) mogue je precizno utvrditi poziciju prijemnika na Zemljinoj kugli. A ako se potrudimo da budemo uz prijemnik, onda e to biti i naa pozicija. Tri satelita su ustvari dovoljna za odreivanje 2D koordinata, odnosno geografske irine i duine. Za odreivanje tree dimenzije - nadmorske visine - potrebni su signali sa najmanje etiri satelita.Kad se ovi podaci kombinuju sa vremenom moe se izraunati brzina kretanja, preeni put, brzina penjanja ili sputanja, vreme potrebno da se stigne do cilja, itd. GPS prijemnik to i radi: neprestano vredno prima signale, pamti, uporeuje, proraunava... i pljucka rezultate na na dlan. Almanac Almanah je skup podataka koji govore grabilici gde na nebu svaki od satelita treba da bude tokom 24h. Emituju ga svi sateliti pa GPS prijemnik dobija informaciju o svim orbitama u sistemu ako "vidi" makar jedan od satelita.

Acquisition (opasuljivanje)Svaki put kad ukljuimo ureaj potrebno mu je izvesno vreme da locira minimalno potrebna tri satelita i obezbedi tzv. 2D fix - koordinate trenutne pozicije u vidu geografske duine i irine. Zahvaljujui podacima iz almanaha prijemnik po ukljuivanju "zna" gde treba da trai satelite umesto da skenira itavo nebo, i time se znatno ubrzava proces lociranja i fiksiranja raspoloivih izvora signala: po specifikacijama Garmina potrebno vreme je do 15 sekundi ako je ureaj ve radio, ili do 45 sekundi ako se ukljuuje po prvi put (tzv. hladni start).

Tek ako sateliti ne budu naeni na oekivanim mestima, poinje detaljno skeniranje (AutoLocate) i tada opasuljivanje traje mnogo due - ako je prijem dobar minut-dva, a ako je vidljivost loa i k tome smo u pokretu, i po pet do deset minuta. Sreom takva situacija se deava obino samo kada prvi put ukljuujemo kupljeni ureaj ili kada smo se premestili vrlo daleko u odnosu na mesto na kome smo ga poslednji put ukljuili (npr. ako smo leteli avionom). U ovakvim sluajevima preporuuje se da se ureaj opasuljuje u uslovima dobre vidljivosti neba i bez pomeranja. Npr. treba stati na neko poljane i saekati potrebnih par minuta. WGS-84Za opisivanje oblika Zemlje i odreivanje poloaja neke take na njenoj povrini koriste se referentni sistemi formirani na bazi aktuelnih geodetskih saznanja i informacija tako da optimalno odgovaraju itavoj planeti. Od 1984. godine vaei referentni sistem je World Geodetic System 1984 (WGS-84). Sve koordinate u GPS ureajima (geografska duina i irina) date su u skladu sa tim standardom i modelom koji on propisuje. Maksimalna brzina pri kojoj GPS ureaji iz potroake klase jo uvek korektno funkcioniu je 400-600km/h. Preko ove granice njihova tanost poinje znaajno da se smanjuje i zato se za potrebe avijacije koriste ureaji mnogo vie klase, a naravno i cene. U takav jedan ureaj se isplati uloiti samo ako planirate da zaista estoko trenirate i da vozite svoj bicikl zaista brzo. Ako hoemo da teramo mak na konac, pod pojmom "GPS ureaj" moe da se podrazumeva bilo ta to je deo sistema za globalno pozicioniranje - od prijemnika, preko zemaljskih stanica i sistema za tehniku podrku, do satelita i svih komponenti koje su ugraene u njih. No da ne komplikujemo stvari, pod GPS ureajem ili jo krae GPS-om podrazumevaemo samo ono to nam je od itavog sistema najblie, najoiglednije i najvanije - kutijicu sa koje oitavamo podatke koji nas zanimaju. Standardni GPS ureaj nita ne emituje ve samo prima signale, pa se shodno tome upotrebljava i izraz "GPS prijemnik". Zato su GPS prijemnici mnogo skuplji kod nas nego u SAD?GPS sistem je u funkciji 24 sata dnevno, svuda u svetu i po bilo kom vremenu. Uvek se istie i da se za njegovo korienje se ne plaa nikakva nadoknada, mada to nije sasvim tano. Prijem GPS signala formalno jeste besplatan ali amerika vlada ima naina da nadoknadi trokove odravanja sistema. Poreski obveznici u SAD plaaju kroz porez (deo za vojsku) a ostatak sveta, tj. svi koji ne ive i rade u Americi, u trenutku kad kupuje neki od GPS prijemnika: jednokratna taksa je uraunata u cenu. Zato su prijemnici kupljeni u SAD znatno jeftiniji. Inae su cene Garminovih ureaja kod domaeg zastupnika iste, a u nekim sluajevima i malo nie od cena u susednim zemljama. Ako ste normalno psihiofiziki razvijen Srbin, do sada ste ve pomislili: zato onda ne bih GPS naruio od tetke iz Amerike? To je mogue i isplativo ali postoji i odreeni rizik vezan za garanciju. Ako se ureaj pokvari evropski servisi ga nee prihvatiti - poslovna politika Garmina... Isto tako, modeli koji podravaju kartografiju stii e sa osnovnom kartom (basemap) koja pokriva ameriki kontinent. Posle pokuaja zamene te karte evropskom (a to se mora raditi flash-ovanjem memorije, jer nije predvieno da korisnik menja basemap) deava se da doe do brljanja u radu ili do potpunog blokiranja ureaja.

Koliko je taan GPS?Dananji ureaji su izuzetno tani, zahvaljujui paralelnom multikanalnom dizajnu svojih risivera. Dvanaestokanalni paralelni risiver moe istovremeno da prati 12 satelita, to je i maksimalan broj GPS satelita iznad jedne Zemljine hemisfere. to je vei broj satelita koji se prate, to je vea tanost izraunate pozicije. Oni su po prvom ukljuenju u stanju da brzo lociraju satelite i da potom odravaju zadovoljavajui prijem i u nepovoljnim uslovima, u gustom rastinju ili meu visokim graevinama. Ipak, odreeni atmosferski uslovi i razni izvori greaka mogu da utiu na tanost odreivanja pozicije. Garmin-ovi prijemnici imaju prosenu tanost u granicama od 15m, 95% vremena.Neki od faktora koji mogu da degradiraju GPS signale i tako smanje tanost odreivanja pozicije: Kanjenje signala zbog uticaja jonosfere i troposfere. Satelitski signali se usporavaju tokom prolaska kroz atmosferu, tako da bi bez uzimanja u obzir ove pojave za prijemnik izgledalo da su sateliti dalje nego to stvarno jesu. U GPS sistem su ugraeni algoritmi koji proraunavaju proseno kanjenje signala i koriguju (koliko je mogue) greku nastalu iz ovog razloga. Izlomljena putanja signala. Ako se signal pre nego to stigne do prijemnika odbija od objekata kao to su visoke zgrade ili velike stenovite povrine, poveava se vreme njegovog putovanja a time i greka u odreivanju pozicije, iz istog razloga kao gore. Sat ugraen u prijemnik nije tako taan kao to su atomski asovnici na GPS satelitima. Razlike u tajmingu su vrlo male, ali definitivno postoje. Greke orbite (odstupanja izmeu stvarne i signalizirane lokacije satelita). Broj vidljivih satelita. Razne graevine, nepovoljan oblik terena, elektronske smetnje, ponekad i gusto rastinje, mogu da ometu prijem i smanje broj satelita sa kojih se primaju signali, te tako poveaju greku izraunate pozicije. GPS ureaji tipino ne rade u zatvorenom prostoru, pod vodom i pod zemljom. Preklapanje. Dobar raspored vidljivih satelita u odnosu na prijemnik je kada se oni meusobno nalaze pod irokim uglovima. Lo raspored je kada se sateliti u odnosu na prijemnik nau u liniji ili gusto grupisani. Namerna degradacija signala. Ameriko Ministarstvo odbrane je u poetku komercijalne primene GPS-a programom Selective Availability (SA) spreavalo da tanost odreivanja pozicije za civilne korisnike bude vea od 100 metara. Ovo ogranienje je ukinuto 2000. godine a amerika vlada je izdala i deklaraciju prema kojoj nema planova da ogranii korienje sistema u bilo kom obliku. (Sluajno je deklaracija bila doneta odmah poto je Evropa objavila svoje planove vezane za razvijanje sistema Galileo.)

WAAS Wide Area Argumentation System je sistem satelita i zemaljskih stanica pomou koga se obezbeuje integritet informacija koje stiu sa GPS satelita i koriguje greka GPS signala, ime se tanost odreivanja pozicije poveava sa 15m na ispod 3m.Princip rada: zemaljske referentne stanice prate podatke sa GPS satelita i proveravaju da li u njima postoje greke. Glavna stanica (ili stanice - moe ih biti vie od jedne) sabiraju podatke referentnih stanica i kreiraju korekcionu GPS poruku. Ta poruka se potom alje do dva geostacionarna satelita (sateliti sa fiksnom pozicijom u odnosu na povrinu planete; nalaze se iznad ekvatora, na visini od 36000km) a oni je reemituju na istoj frekvenciji na kojoj emituju i GPS sateliti (L1, 1575.42Mhz). Informacija je kompatibilna sa osnovnom strukturom uobiajenog GPS signala, to znai da bilo koji GPS prijemnik sa WAAS opcijom moe da je proita.

Ako GPS prijemnik ima WAAS opciju potrebno je jo i da je prijem dobar i da uz uobiajeno potreban broj satelita vidi i bar jedan od WAAS satelita. Funkcija se automatski aktivira kad god je to ostvareno, a indikaciju kod Garmin ureaja predstavlja slovo "D" koje se na strani posveenoj satelitima pojavljuje na dnu displeja. WAAS opciju u eTrex seriji imaju modeli Vista i Legend i Venture, a u Geko seriji modeli 201 i 301. To im daje prednost kod svih korisnika koje mui standardnih 15 metara greke, kao i kod onih koji su teki 180 kilograma pa im je bitan svaki metar prostora.Evropski pandan WAAS-u je od 2004. godine sistem EGNOS (Euro Geostationary Navigation Overlay Service). GPS ureaj koji poseduje WAAS opciju moe da koristi i EGNOS.Slino WAAS-u deluje i DGPS (Differential GPS) koji koriguje signale do rezultujue tanosti od 3 do 5m. No ovaj sistem se oslanja na zemaljske stanice (amerika Obalska straa koristi mreu tornjeva) koji primaju GPS signale i transmituju korigovani signal - da bi primio ovakav signal korisnik uz GPS ureaj mora da ima dodatni risiver i antenu.

ta moe?Runi ureaj vie srednje klase kao to je Legend iz Garmin-ove serije eTrex, moe: da prikae koordinate (geografsku irinu i duinu) take na kojoj se nalazimo da na displeju iscrta liniju koja predstavlja put kojim smo proli da prikae brzinu kojom se kreemo, prosenu brzinu (u kretanju i ukupnu, sa uraunatim zaustavljanjima), maksimalnu brzinu, ukupno preeni put da prikae nadmorsku visinu take na kojoj se nalazimo. Visina se rauna na osnovu satelitskih podataka pa se modul koji ovo obavlja naziva satelitskim visinomerom. Modeli koji poseduju i dodatni barometarski visinomer (Legend ga nema), mogu da prikau i brzinu kojom se penjemo ili sputamo, prosenu brzinu penjanja i sputanja, ukupan uspon i ukupan spust, te topografski profil terena kojim se kreemo.) da prikae sve relevatne podatke kompasa (numeriki), kao i sam kompas (grafiki). Mogua je navigacija po azimutu, navigacija ka projektovanoj taki, itd. da memorie nau marrutu i podatke o geografskim koordinatama i nadmorskim visinama taaka koje smo proli. Na putu kojim se kreemo moemo po elji da upisujemo nama vane putne take (raskrsnice, objekte), tzv. waypoint-e, koje kasnije moemo da koristimo za navigaciju. da memorie deset razliitih snimljenih putanja (TrackLog-ova). TrackLog-ove i waypoint-e je mogue prebaciti na raunar, ili ih uitati iz njega. Tu je i softverski paket (dodatna oprema) u kome se nalazi karta sveta i program za obradu snimljenih podataka. Posle prebacivanja podataka u raunar ovaj program omoguava da se na karti sveta zumira podruje po kome smo se kretali, i na tom podruju prikae itava naa marruta. Zabeleene nadmorske visine mogu biti prikazane u vidu dijagrama rastojanje-visina, koji predstavlja topografski profil terena kojim smo proli. ako se spremamo da krenemo na neko mesto na kome smo ranije ve bili i snimili odgovarajui log puta, taj sauvani log moemo da iz raunara prebacimo u Legend, pretvarajui ga u pouzdanog vodia koji "zna" ba sve o naem putu. Legend moe da nas vrati na taku sa koje smo krenuli ili na bilo koju drugu taku puta kojim smo proli, a koju smo pri povratku odabrali kao cilj. To moe da uradi na dva naina: da nas vodi tako to nam neprestano pokazuje smer u kome se nalazi cilj i rastojanje do njega (korisno kada se ne vraamo istim putem), ili da nas vodi tano po putu kojim smo prethodno proli. moe da nas vodi i po putu kojim nikada nismo proli. Za to je potrebno da na raunaru sklopimo eljenu trasu pokazujui na mapi take koje elimo da proemo, i da onda tako dobijenu trasu uitamo u ureaj. Drugi nain je da od waypoints-a koje smo prethodno ubeleili na terenu (ili smo uneli njihove koordinate proitane sa topografske karte) u samom ureaju napravimo novu kombinaciju. Trei nain je da od drugih vlasnika GPS-a preuzmemo njihov log puta. Legend ima i posebnu kartografsku podrku pa moe i vie od ovoga gore: da primi posebne, detaljne karte neke oblasti i da ih onda koristi za navigaciju potpuno isto kao i TrackLog-ove. Na ovaj nain se lako i brzo unosi veliki broj objekata i taaka. zanimljive sitnice: kratkorona prognoza vremena (preko dijagrama promene vazdunog pritiska), vreme izlaska i zalaska sunca, preporuka najboljeg vremena za pecanje i lov na bilo kom waypoint-u na osnovu lunarnih tablica, prikaz meseevih mena.

Da li nam je potreban?Generalno gledano, ulaganje u GPS je opravdano za sve koji esto odlaze u "duboku" prirodu, u planinske zabiti ili na morsku puinu, iz hobija ili zbog profesije. Granice izmeu potreba profesionalaca i amatera briu se pred neumoljivou prirodnih elementata i srazmerno udaljenosti od vrstog krova, lekara i pekara. Kada je re o korienju u urbanim sredinama i na asfaltnim putevima, razlika je mnogo otrija: posedovanje GPS-a je ili potreba ili zadovoljstvo. U nekom megalopolisu je sjajno imati pomagaa koji e uvek znati u kom se pravcu nalazi i koliko je daleko na hotel a bilo je, zar ne, i takvih situacija kad se u velikom stranom gradu parkira auto pa se posle ne zna gde je ostavljen Da li su razlozi poput ovih dovoljni za kupovinu, svako treba da proceni za sebe. Dodue, stalni pad cena e ovu dilemu uskoro verovatno uiniti mnogo manjom: runi GPS ureaji ve se mogu kupiti po ceni mobilnih telefona.A u prirodi... Planinarilo se, plovilo, vozilo, i pre nego to je napravljen pristupaan GPS prijemnik. umski putevi su bivali nadmudreni a topli kreveti, vidikovci, izvori i druge skrivene lepote veto pronalaeni. Uglavnom. Jer, esto se i lutalo ustvari mnogo vie nego to smo obino spremni da se setimo. I kao to se moglo iveti bez mobilnog telefona ali on danas tako dobro doe, moe se i skitati bez GPS-a ali i on tako dobro doe. Pecaroi e ceniti mogunost da ubelee svoja "tajna" mesta i potom ih lako pronau kad vegetacija nabuja ili se promeni nivo vode pa obala postane neprepoznatljiva. Tokom vonje amcem vredan prsten je zavrio u moru? Ako je GPS tu, jednostavno e biti vratiti se na isto mesto sa ronilakom opremom. Na planinarenju je lepo znati na kojoj je strani i koliko daleko zabaeni proplanak sa eljno oekivanim atorom. Ako se naemo usred ume, hladnoe i vejavice a pada mrak, neizmerno vredi vodi koji e nas i u potpunoj tami sigurno dovesti do osvetljenih prozora za kojima udimo.

Dovoljno je da na displeju naeg GPS ureaja izaberemo taku do koje elimo da stignemo i naredimo - vodi me tamo! Zato je teko porei korist od ove spravice za sve koji se mnogo kreu i mnogo putuju. A tek za one koji ne biraju puteve i staze, na kopnu ili vodi? Granica izmeu potrebe i zadovoljstva: veini onih koji se kreu asfaltnim putevima ili dobro utabanim turistikim trasama, dobra stara auto-karta e jeftinije zavravati posao sve dok cene GPS ureaja drastino ne padnu. Kamiondija koji esto mora da se snalazi u velikim, nepoznatim gradovima je jedno, onaj ko samo eli lepu igraku i/ili da ostavi utisak na okolinu je neto drugo - u tom sluaju GPS je, s obzirom na sadanju cenu, luksuz. No naravno, svako ima pravo da sebi priuti i tako neto. Ada Ciganlija je puna full suspension bicikala sa karbonskim ramovima, zato ne bi pratila trendove i kada je GPS u pitanju :)Od GPS-a moe biti i tete. Ne treba nikada smetnuti sa uma da je ova spravica samo korisna alatka koja treba da olaka snalaenje na putu ili u prirodi - ako umesto toga postane ikona, ukrae nam mnogo toga. Ako nam je pogled stalno uprt u displej, ako sebe i druge neprestano zasipamo obavetenjima o tome koliko jo ima do kampa, kolika je visina, koliki je ukupni uspon ili spust, koliko smo od puta preli okrnjiemo atmosferu i unititi onaj preko potrebni daak avanture bez koga nema pravog uivanja. to vie buljimo u displej, to manje vidimo od okoline. Treba pustiti da GPS radi svoje i setiti ga se tek kada je zaista potreban. Najvanije i najlepe uspomene sa puta nikada nee biti snimljeni TrackLog-ovi, nego uvek i samo ono to smo zabeleili najstandardnijom opremom kojom raspolaemo: okom, uhom, duom.Nije tano da sa GPS ureajem svako moe da ode u neku planinsku pusto i bez problema stigne tamo kuda je krenuo. U dokumentaciji proizvoaa se kae da GPS ne moe da zameni ostala sredstva za navigaciju, on ih samo dopunjuje. A najvanija "sredstva" za navigaciju pored karte, kompasa i umea njihove upotrebe, bili su i ostali razum, iskustvo i respekt prema izazovima okruenja. Isto tako, viak elektronike ne moe da kompenzuje manjak inteligencije.

Da li nam je zaista potreban?Onima koji se muvaju po kojekakvim nedoijama stvarice poput ove mogu zaista da zatrebaju samo jednom u ivotu. Ako do toga doe, vrlo je zgodno imati ih kod sebe. U svim ostalim situacijama Grabilica je "samo" izuzetno korisna i, budimo iskreni... zabavna.

ta je ta Mali razbrkator

Preporuka: paljivo proitati, da bi se razumeli neki pojmovi i izbegla konfuzija prilikom itanja ostalih tekstova vezanih za GPS. ActiveLog: putanja kojom se trenutno kreemo i koju GPS ureaj snima automatski, tako to u odreenim intervalima belei podatke o takama koje prolazimo. Active log se nalazi u radnoj memoriji koja je odvojena od drugih memorijskih prostora u ureaju. Trackpoints take koje definiu nau putanju (ActiveLog). Svaka taka definisana je geografskim koordinatama, nadmorskom visinom, kursom i vremenom kada je snimljena. TrackLog: ako je radna memorija puna, ili smo doli do cilja i elimo da zavrimo snimanje nae putanje, sadraj radne memorije moemo da prebacimo u poseban memorijski prostor za uvanje logova. Time radnu memoriju oslobaamo za snimanje novog ActiveLog-a. Prebacivanjem u prostor za uvanje, ActiveLog postaje TrackLog. Ova formalna promena naziva pomoi e da razlikujemo ono to se nalazi u radnoj memoriji (putanja kojom se trenutno kreemo) od drugih putanja (etapa) koje smo ve proli i sa ijim smo snimanjem zavrili. ActiveLog je ono to se trenutno krka, a TrackLog ono to je ve spremljeno i stavljeno u zamrziva.

U dokumentaciji Garmin-a ne pravi se razlika izmeu loga koji se trenutno belei i loga koji je prebaen u prostor za uvanje - i jedno i drugo je "track log". Ovde je ta razlika napravljena na gore navedeni nain da bismo preciznije odredili o emu nadalje govorimo. A potreba za time postoji: ako na primer elimo da nas ureaj vodi po putanji koju smo prethodno zabeleili prolazei istom marrutom ("TracBack" funkcija), to moemo samo na osnovu TrackLog-a. To znai da ako hoemo da nam ActiveLog poslui za ovu svrhu, moramo prvo da ga snimimo u prostor za uvanje, odnosno da ga pretvorimo u TrackLog. Waypoints (putne take ili orijentiri): za razliku od trackpoint-a koj se snimaju automatski i definiu "trag" koji ostavljamo za sobom, waypoints su mesta koja su nam posebno vana (raskrsnica, most, jezero, kamp...) i koja sami definiemo tokom kretanja ili ih uitavamo u ureaj pre polaska na peaenje/vonju, da bismo ih potom koristili za navigaciju. Moemo ih shvatiti i kao neku vrstu elektronske "adrese" mesta koja su nam znaajna. Waypoints nisu deo TrackLog-ova i ActiveLog-a ve su smeteni u posebnom delu memorije. To je i logino jer predstavljaju elemente koji treba da se koriste u razliitim TrackLog-ovima. Npr. izmeu planinarskog doma i izvora moemo da se kreemo razliitim putanjama, ali putne take - dom i izvor - su iste. Logovi puta: tek kada odluimo da TrackLog-ove prebacimo u raunar kako bismo ih tamo sauvali, zajedno sa njima se alju i waypoint-i. Tada se ove dve vrste podataka nau u jednom paketu koji moemo zvati log puta, da bismo ga razlikovali od gore navedenih logova.

Log puta = TrackLogs + Waypoints.

Logove puta naravno moemo da aljemo i u obratnom smeru, sa raunara u ureaj (o tome vie na drugom mestu). Rute: skupovi definisanih waypointa koje moemo da uitamo u ureaj i da onda konstruiemo putanju koja ih povezuje. (To se moe uraditi i pre nego to se waypoints uitaju, planiranjem putanja na raunaru uz pomo MapSource softvera). Memorije, rezime: radna memorija - memorija u koju se upisuje ActiveLog memorija za waypoints memorija za uvanje TrackLog-ova O kartografiji, mapama i logotekamaMoe li se iveti bez bogate karte u GPS ureaju?

U GPS ureaj koji poseduje podrku za kartografiju moe se uitati neka od specijalno pravljenih komercijalnih karata u koje su uneti razni korisni detalji, od puteva i reka preko raskrsnica i drugih vanijih objekata, sve do detalja kao to su benzinske pumpe, hoteli, kampovi... Oigledno vrlo primamljiva opcija, jer za par sekundi u ureaju moemo imati na stotine definisanih korisnih taaka za navigaciju po oblasti koja nas interesuje, i ka svakoj od tih taaka se potom moemo kretati, odnosno traiti da nas ureaj vodi do nje. U seriji Geko ni jedan model nema ovu opciju a u seriji eTrex kartografiju podravaju samo Legend i Vista, i oni se isporuuju sa ubaenom osnovnom mapom sveta (Basemap). Ta mapa ne zauzima prostor namenjen uitavanju naknadno nabavljenih mapa, to znai da je deklarisanih 8Mb (Legend) ili 24Mb (Vista) prostora zaista kompletno na raspolaganju za tu svrhu. U softverskom paketu "Garmin MapSource" (dodatna oprema) koji slui za povezivanje sa raunarom i omoguava udoban pregled i obradu podataka snimljenih na terenu, prikaz preenih putanja i detaljnih profila visina na monitoru raunara, planiranje ruta... dobija se i neto detaljnija mapa sveta. Bilo koji deo te mape se po elji moe uitati u Legend ili Vistu i tada postaje deo njihovog basemap-a. Od dodatnih mapa koje se mogu nabaviti kod domaeg zastupnika vredi pomenuti "MetroGuide Europe" - seriju CD-ova od kojih svaki sadri mapu jedne zapadnoevropske zemlje sa detaljnim prikazima svih veih gradova i kompletne putne mree. Veina ulica je pokrivena do nivoa kunih brojeva, uz ogromnu bazu muzeja, bioskopa, restorana, hotela i jo mnogo toga.

Prva detaljna mapa Srbije i Crne GoreDok su za SAD i zapadnoevropske zemlje uraene razne vrlo precizne mape, mape koje pokrivaju i nau zemlju (a to su dve pomenute mape sveta i jedna za Evropu) sadre uglavnom elementarne objekte na naim prostorima. Primera radi, u MapSource-ovoj mapi se pri maksimalnom uveanju od Beograda vide samo par glavnih ulica, reke i glavni elezniki pravci. O manjim mestima ili planinskim predelima da i ne govorimo... (Najpreciznije je kartirano podruje Vojvodine, a znaajne nepreciznosti se pojavljuju na prostoru centralne i june Srbije.) Stoga je ova mapa, iako zadovoljavajua kad se radi o kretanju glavnim putnim pravcima, nedovoljna za planinarsko-avanturistike primene. Zato kod nas do sada i nije bilo mnogo razloga da se kupuju modeli GPS ureaja koji podravaju kartografiju. Ali u Infoteam-u su upravo (februar 2004.) zavrili prvu domau detaljnu mapu u razmeri 1:300.000 koja pokriva itavu Srbiju i Crnu Goru, a raena je na bazi elektronskih mapa Vojnogeografskog instituta. Na mapi postoje detalji kao to su seoca i zaseoci, kanali, mrtvaje, movare, ribnjaci, zemljane i konjske staze, itd. Beograd je prikazan sa tri stotine najvanijih ulica ali je u toku i izrada posebne, vrlo detaljne mape naeg glavnog grada.Beograd sa okolinom u MapSource mapi. Aerodrom Surin, autoput Beograd-Zagreb, eleznike pruge, centar Zemuna prikazan u vidu take - i to bi bilo sve. Tkivo grada je predstavljeno samo obojenom povrinom.

Isto podruje na novoj mapi SiCG, u priblino istoj razmeri...

... i sa neto veim zumom.(Zum se inae moe poveati jo dvadesetak puta - do rezolucije od 20m.)

U ovoj verziji karta nije rutabilna - ako traite da vas GPS ureaj koji je koristi odvede do nekog mesta, on e to uiniti pokazujui vam generalni pravac ka cilju i rastojanje do njega u vazdunoj liniji. (Kod rutabilnih karata se na svakoj raskrsnici pokazuje na koju stranu treba skrenuti, a rastojanja se raunaju kao rastojanja koje treba prei kreui se putevima ili ulicama. Ovo je udobnost koja dobro doe vozaima, dok za planinarenje i druge aktivnosti u prirodi nema mnogo znaaja. (Uostalom ako karta nije rutava, vlasnik to uvek moe nadomestiti linim angaovanjem :) Prva detaljna GPS karta SiCG je u svakom sluaju veliki korak napred i po kvalitetu je na nivou slinih koje su do sada uradili nai susedi. Infoteam-ov prvenac e kotati 95 evra kada se kupuje zasebno, a bie upola jeftiniji ako se pazari zajedno sa GPS ureajem. Stari korisnici e imati popust prilikom kupovine karte. Zgodno je i to to se uz kartu dobija i MapSource, koji je inae dodatna oprema za sve ureaje. Dok god karta bude menjana i dopunjavana u sadanjoj, prvoj verziji, svaki update e korsnicima biti na raspolaganju besplatno.

A ako GPS ureaj nema podrku za kartografiju?To to kartografije nema (kao to je sluaj kod svih modela iz Geko serije i veine iz eTrex serije), ne znai da u ureaju ne moe biti mpa. Samo su te mape spartanskije, i moraemo sami da ih pravimo ili da se potrudimo i uzmemo ih od drugih koji su to ve uradili. Tokom kretanja po terenu svaki GPS ureaj snima i pamti putanju kojom se kreemo (ActiveLog odnosno TrackLog), a ako smo vredni pa oznaavamo karakteristine i vane take naeg puta (waypoints ili putne take, orijentiri), ako im dajemo imena ili ih oznaimo ikonicama koje su nam na raspolaganju, onda je to ve sasvim fina bazina karta. Skup svih relevatnih podataka koji ine jednu takvu kartu jeste log puta. Tokom vremena moemo da napravimo zbirku logova puta snimljenih na mestima koja smo posetili, i da ih sauvamo prebacujui ih u raunar. Kada se spremamo da ponovo krenemo na neko takvo mesto, sauvani log puta moemo da uitamo u GPS ureaj, pretvarajui ga na taj nain u pouzdanog vodia koji "zna" ba sve o naem putu. (Mogunost povezivanja sa raunarom spada u bazine mogunosti Garmin prijemnika. Imaju je svi modeli serije eTrex a u seriji Geko nema je samo model 101.) Dakle: ako nema podrke za kartografiju, "logografija" je uvek tu.Naravno, u naoj logoteci nee biti detalja (puteva, objekata) koje nismo proli. Nee? U osnovi je tako, ali stvari ipak stoje i malo bolje: logove puta moemo da razmenjujemo sa drugim vlasnicima GPS-a. Iz Infoteam-a je najavljeno e na njihovom sajtu uskoro zaiveti zajednika logoteka za sve korisnike Garmin ureaja, zamiljena po ugledu na sline strane zbirke takve vrste. Svaki korisnik Garmin ureaja (planinar, voza, nautiar, biciklista...) moi e da u nju doda svoje logove tako da svi ostali mogu da ih preuzmu, prebace u svoje ureaje i iskoriste kada idu istom ili makar slinom marrutom.

GPS u praksiKako u vreme polaska na drugi "Put kojim se ree ide" (2002. godine) od podrke za kartografiju u domaim uslovima nije bilo velike koristi, za naeg vernog sapat... saputnika na putu do mora izabrao sam model Summit. No pria je vrlo slina i za ostale modele eTrex serije. U to vreme je ovo bila vrlo skupa stvarica (cena je bila oko 1100 DM) i skoro na prste su se mogli izbrojati oni je poseduju kod nas. Ali zahvaljujui ljubaznosti Infoteam-a, prvi put se jedan GPS ureaj naao na i volanu jednog bicikla. Kako izgleda? Rukovanje sateliti i signali mapa kompas, reim navoenja, podaci o preenom putu i brzini kretanja nadmorska visina waypoints TrackLog-ovi podeavanja Summit + raunar Kako nas je (po)sluio?

Kako izgleda?Summit ima dimenzije prosenog mobilnog telefona, osim to je neto deblji. Moe da stane u aku, u dep, u konzervu za pivo, u sendvi - gde god imate obiaj i naviku da drite GPS ureaje. Teina mu je oko 150g, sa baterijama. Struju dobija iz dve AA baterije od 1.5 V.Kuite je izraeno od plastike otporne na udare. Sva komandna dugmad su izvedena u formi gumenih membrana, da bi se obebedila izolacija od vode i vlage. Deo u kome se nalazi elektronika izolovan je od prostora za baterije i takoe je potpuno zatien od vode. Prostor za baterije se nalazi na poleini i zatvara se robusnim poklopcem sa gumenom zaptivkom koja obeava da voda nee dopreti ni tu, ali ako se to i desi mogu da stradaju samo baterije. Zahvaljujui ovakvoj konstrukciji Summit zadovoljava IPX7 klasu vodootpornosti: na dubini od 1m moe da provede 30 minuta.Veliki displej zauzima dve treine povrine prednje strane ureaja. (Ispod one preostale treine, tano ispod znaka Garmin-a, nalazi se antena). Displej je zatien providnom ploom od materijala otpornog na udarce i grebanje. Ipak me je ta velika povrina uvek pomalo brinula: ta ako padnem, ili ako neki kamen doleti ba tamo gde ne treba? Bilo bi zgodno da postoji neka vrsta zatitnog poklopca od iste plastike od koje je i telo u nedostatku toga, razumno je nabaviti futrolu za ovu spravicu. Summit Mala oznaka u vidu krstia (gore desno, pored logoa sa mapom sveta) znai da ovaj model pored satelitskog poseduje i elektronski kompas. Bono se vide tri komandna dugmeta - na desnom boku kuita ih ima jo dva. Na displeju je prikazana strana posveena visinama, a na njoj topografski profil terena kojim se kree. U vrhu strane je brojka koja prikazuje nadmorsku visinu, a na dnu brojka koja prikazuje ukupan uspon.Kratke crtice bele boje iznad i ispod displeja su oznake za nianjenje (npr. kada se odreuje i koristi azimut).Nosa za montau na volan bicikla. Na nosa je radi demonstracije postavljen samo poklopac prostora za baterije (poklopac ini donju stranu Summit-a)

S druge strane, otpornost na maltretiranje je dobra. Ne smetaju mu padanja na pod, a preiveo je i testove u Infoteam-u koji su se sastojali u tome da se na livadi ili ili umi baci nekoliko metara daleko od sebe. Jo jedan podatak govori u prilog izdrljivosti ovog malie: moe da podnese ubrzanje od 6g.Da Summit uvek bude zaista pri ruci pomogao je komplet za montau na volan bicikla (dodatna oprema), zahvaljujui kome se ureaj stavlja i skida slino kao i svetiljke za bicikl tipa CatEye, Sigma i sline - a to znai brzo i jednostavno. Da bi se prilagodio za montau na bicikl, potrebno je samo da se standardni pokopac prostora za baterije zameni poklopcem iz kompleta za bicikl. Na tom drugom poklopcu nalazi se klizna spojnica za razdvajanje i spajanje sa nosaem koji se montira na volan.To je zgodno, a nije zgodna visoka cena kompleta - skoro 30 evra!Sitnica koju sam veoma cenio bilo je mesto predvieno za kaenje vrpce, tako da se ureaj moe nositi oko vrata. Veoma korisno kada su ruke zauzete (npr. pridravanjem za stene tokom kretanja po tekom terenu ili, u ekstremnim situacijama, prodiranjem hrane) ili kada ne elimo da ostavimo ureaj na biciklu dok u seoskoj prodavnici popunjavamo zalihe pre nastavka avanture. Veoma korisno i za rasejane, kao i za one koji ovu vrednu stvaricu jednostavno ele uvek da imaju uz sebe i na oku.Na zadnjoj strani Summit-a nalazi se jo i interfejs za povezivanje sa raunarom.

RukovanjeKod Summit-a postoji pet osnovnih strana za podeavanje, komandovanje i oitavanje podataka. Sa jedne na drugu stranu prelazi se pritiskom na odgovarajue dugme na boku kuita, a slino se biraju i opcije iz menija na pojedinim stranama.

Strana 1: Sateliti i signaliNa prvoj strani se prikazuju poloaji i oznake svih trenutno dostupnih satelita, kao i jaina signala koji sa njih stiu. Dostupni sateliti su oni koje ureaj moe da "vidi" na nebu, a za to je potrebno da izmeu nema fizikih prepreka kao to su litice, visoke zgrade i slino. Za odreivanje pozicije potrebno je da signali stiu sa najmanje tri satelita, a za odreivanje nadmorske visine minimalan broj je etiri. Ako se broj vidljivih satelita smanji ispod tri, ureaj krae vreme moe da dri poziciju zahvaljujui ugraenom algoritmu za interpolaciju, a onda se pojavljuje obavetenje "Weak signal" i sa navigacijom je gotovo dok se ne stigne na neku taku sa boljim prijemom. Iz reenog sledi i da u zatvorenom prostoru ova stvarica ne fukcionie, osim ako se ne nalazimo u nekoj prostoriji sa ogromnim prozorima iza kojih je nebo isto, odnosno bez drugih graevina. U podzemlju ne treba ni razmiljati o prijemu (ako ste kriminalac, ne bacajte pare uzalud).

Kakva je onda upotrebljivost, koliko satelita e u proseku biti dostupno? Pre nego to sam poeo da koristim ovu spravicu imao sam utisak da to moe biti prilian problem. U praksi se meutim pokazalo da je signal bio dobrog zdravlja praktino sve vreme naeg puta, uz samo par izuzetaka u drastinim situacijama. Broj vidljivih satelita kretao se uvek od 4-6 (npr. u Beogradu) pa do desetak i vie (na visokim i otvorenim prostorima). Rekord je bio na Peterskoj visoravni, gde je cifra stigla do 12. Tako je u nedoijama sve lepo radilo, a mesto na kome je Summit-a redovno hvatala nesvestica bilo je nadomak doma, par desetina metara ispred ulaza u moju zgradu u Bloku 45 (uzani prostor izmeu visokih zgrada). Na kakvom terenu se pojavljuju problemi sa prijemom signala? To se uz malo iskustva moe prilino uspeno predvideti ako se ima na umu da je u orbiti 24 satelita od kojih je na naoj hemisferi (dakle teorijski vidljivih) 12. U nekom vrlo uzanom i dubokom kanjonu iznad glave preostaje premalo neba da bi se mogli oekivati signali sa vie od jednog do dva satelita. Ispod litica je prijem obino dovoljno dobar (preostaje ona suprotna polovina neba). Nepovoljno je kada se dva ili vie satelita nau u liniji u odnosu na mesto na kome stojimo - tada nema mnogo koristi od onih koji se nalaze pozadi.Signali bez problema prolaze kroz granje (ali ne previe gusto ;), plastiku, staklo, itd. U gustoj umi moe biti problema, posebno ako je drvee vlano, jer voda upija mikrotalase. Meutim oblaci i magla, iako utiu na jainu signala, ne predstavljaju vei problem. (Po nekim izvetajima izuzetno nizak front oblaka iz koga uz to sipi sitna kia, ume da bude "opasan"). Zaljubljena srca su za satelitske signale transparentna isto toliko koliko su za neke druge signale prave pravcate crne rupe zahvaljujui ovoj srenoj okolnosti i zaljubljeni mogu da se orijentiu uz pomo GPS-a.U situacijama kada je prijem lo esto pomae promena mesta (tipino za umu), kao i to da se ureaj dri u horizontalnom poloaju jer je tada antena najbolje usmerena. U vozilima je prijem dobar ako se ureaj dri uz prozor. Za vozae je koristan nosa za kaenje na komandnu tablu odmah ispod vetrobranskog stakla, gde signali neometano stiu (naravno, ako samo vozilo nije u nekoj od gore pomenutih, nepovoljnih pozicija, ili ako vetrobransko staklo nije metalizirano.)Sve u svemu, tokom naeg puta se pokazalo da je upotrebljivost bila vrlo dobra, u najveem broju situacija jaina i broj signala su bili dovoljni za korektan rad ureaja. No u skladu sa Marfijevim zakonom, onda kada nam je GPS bio najpotrebniji tokom dvosatnog lutanja po Obodskoj peini i pokuaja da naemo izlaz na svetlo dana nismo mogli da raunamo na njega. Podzemlje, ta da se radi...

Strana 2: Mapa Ovu jednostavnu mapu koja biva prikazana na displeju Summit-a ne treba meati sa:

a) ranije pominjanom mapom sveta koja se dobija u dodatnom softverskom paketu i slui za prikaz ili sastavljanje marruta na monitoru raunara

b) mapom (sveta ili neke ue oblasti) koja se kod modela sa podrkom za kartografiju moe uitati i prikazati i na displeju samog ureaja.Na strani broj dva glavni "glumac" je figurica oveka u pokretu. Figurica ste vi, a iza vas ostaje linija puta kojim ste proli. Za va GPS ste centar Vaseljene i zato uvek "hodate" u mestu, skoro u centru displeja (ako treba da budemo precizni, ispod je jedna etvrtina, a iznad su tri etvrtine), dok se svi ostali objekti primiu ili se odmiu od vas. Na displeju se prikazuju i waypoints. Razmera mape moe da se menja. Kada su potrebni najprecizniji detalji moe da bude prikazano samo par stotina metara preenog puta, i tada se jasno moe videti i najmanja krivina ili promena pravca kretanja. (U ovoj razmeri ete recimo videti gde ste skrenuli sa puta i otili do izvora da pijete vodu.) Kada je potreban potpuniji pregled marrute, veliina deonice prikazane na displeju moe se postepeno poveavati sve do 80 kilometara.Elektronika se stara da na ekranu bude uvek prikazan aktuelni deo puta, onoliko koliko moe da stane na displej u skladu sa odabranom razmerom.U osnovnom statusu ureaja podrazumeva se da figurica koja vas predstavlja ima apsolutni poloaj u njegovom referentnom sistemu. To znai da ako se okreete oko sebe drei ureaj u ruci figurica miruje, a itav "'svet" se okree oko nje. Na ovaj nain se ona na displeju uvek kree napred, od donje ka gornjoj ivici. Apsolutni poloaj je podeen po default-u i sva objanjenja se odnose na njega. No mogue je postaviti i relativni sistem - prilikom okretanja ureaja strane sveta tada ostaju fiksirane a figurica se kree u raznim pravcima tako da se moe destiti da "idete" ka levoj ili desnoj ivici displeja, ili ka donjoj ivici. Da li e na mapi biti jo detalja od toga koliko ste se potrudili oko upisivanja (ili uitavanja) waypoint-a: ako ste pre polaska na peaenje svoj ator upisali kao jednu od putnih taaka, kada mu se prilikom povratka dovoljno primaknete videete kako njegova oznaka polako ulazi na displej i primie se figurici, tj. vama. itav sistem podsea na sistem prikazivanja na ekranu radara, samo to ovde vi odluujete koji e se objekti pojaviti na displeju. Malo drugaije reeno, za Summit a priori postojite samo vi i linija puta kojim ste proli, a svaki drugi objekt na tom putu mu treba "predstaviti" u vidu waypoint-a. Kad se jednom nae u memoriji, objekt postaje deo Summit-ovog sveta i onda od ureaja moete traiti da vas odvede do njega ili da vam kae koliko jo treba da hodate/vozite/letite do njega.Summit moe da upamti deset odvojenih TrackLog-ova - deset razliitih putanja kojima smo proli. TrackLog-ovi i putne take se mogu prebaciti na raunar i uvati, te se tako vremenom formira svojevrsna "logoteka" zbirka puteva kojima smo proli. Kada sledei put krenemo na neko mesto koje smo ve "snimili", pre polaska treba sa raunara prebaciti odgovarajue logove u Summit-ovu memoriju i eto saputnika koji zna sve o naoj omiljenoj stazi za peaenje, vonju ili skijako tranje na Durmitoru, Zlatiboru, Komovima...

Strana 3: Kompas, reim navoenja, podaci o preenom putu i brzini kretanjaNajvei deo ove strane zauzima kompas u vidu pokretnog prstena sa oznaenim stranama sveta. Razlika u odnosu na "pravi" kompas je u tome to je ovaj sloen od tenih kristala displeja, ba kao i sve ostalo to prikazuje Summit. I u tome to moe da prikae vie podataka, i da vodi po terenu bolje nego klasini kompas.to se praktine upotrebe tie, mogue je sve ono za ta uobiajeno koristimo kompas: odreivanje strana sveta, odreivanje azimuta i kretanje po njemu, orijentacija karata, pritiskanje papira da ih vetar ne odnese, ekanje iza uha, itd. Reim navoenja je mod u kome ureaju dajemo zadatak da nas vodi ka nekom izabranom waypoint-u ili da nas vrati do nekog prethodnog (tu naravno spada i polazna taka). Prilikom vraanja do neke od prethodnih taaka moemo da pustimo da nas Summit vodi tano po putu kojim smo se dotle kretali, ili da krenemo nekim novim putem.U reimu navoenja kompas se pretvara u pokaziva pravca ka cilju - u tu svrhu slui strelica (pointer) koja se pojavljuje unutar prstena kompasa. U polju za podatke koje se nalazi na vrhu displeja prikazuje se naziv ili oznaka ciljne take, udaljenost do nje, i procenjeno vreme potrebno da se stigne do nje. Ovo vreme se rauna u skladu sa naom trenutnom prosenom brzinom i zato e uvek biti odgovarajueg reda veliine - bez obzira na to da li trasu jednom prolazimo automobilom a drugi put biciklom ili peice.Ako nas ureaj vodi do neke take po ve snimljenoj putanji (bilo stoga to se vraamo putem koji smo upravo proli, bilo stoga to je uitan na ili tui log sa snimljenom putanjom kojom treba da se kreemo) navoenje je maksimalno tano - ako se naemo na raskrsnici na kojoj treba skrenuti desno, pointer e se na tom mestu okrenuti u desnu stranu. Ali ako Summit zna samo koordinate eljene take a ne i putanju do nje, vodie nas tako to e davati rastojanje do te take u vazdunoj liniji, dok e pointer neprestano pokazivati njen pravac. Nae je da se trudimo da taj pravac sledimo u skladu sa mogunostima na terenu. Ako na ivici neke litice strelica kae da treba da zakoraimo u prazno jer se na toj strani nalazi cilj, svakako emo saekati da stignemo do neke stazice koja vodi nanie, pre nego to posluamo savet.Kod kretanja po po azimutu Summit moe neto to je izvanredno korisno, a to klasian kompas ne moe. Kad odredimo azimut, klasini kompas moe da nam kae samo da li smo na dobrom pravcu, ali ne i da li smo se i koliko odmakli levo ili desno od linije cilja. Tako moemo da ostanemo na dobrom pravcu, a da ipak za par kilometara promaimo topli krevet u planinarskom domu. Summit ovo spreava tako to se srednji deo pointera odvoji i pomera u stranu na koju se odmiemo od linije cilja. U dnu displeja moemo da proitamo i koliko smo tano otili levo ili desno od nje. Da bismo se vratili na liniju cilja dovoljno je da se kreemo tako da pointer opet postane jedna linija, i potom samo treba nastaviti u pravcu koji on pokazuje.Kretanje po azimutu, ukratko: stojei na nekom mestu sa koga vidimo taku do koje elimo da stignemo, nanianimo je i na kompasu proitamo azimut - ugao koji u odnosu na sever zauzima zamiljena linija izmeu nas i nje. Kada krenemo ka toj taki, i u sluaju da je vie ne vidimo uvek moemo da uz pomo kompasa i azimuta odredimo pravac u kome se ona nalazi.

Za odreivanje azimuta i ostala nianjenja slue dve crtice koje se nalaze iznad gornje i ispod donje ivice displeja (na samom kuitu). Postupak je neudobniji nego kod klasinog kompasa jer displej tokom nianjenja zauzima vrlo mali ugao u odnosu na oko, pa su i podaci na njemu manje vidljivi. Ono to nedostaje je ustvari staro dobro ogledalce koje vadi stvar i kod obinog kompasa. (Eto jo jednog razloga da se poeli poklopac displeja na njemu bi bilo i mesta za takvo ogledalce.)Na strani sa kompasom se u dnu displeja nalazi jo jedno polje sa brojanim podacima, a ta e se u njemu prikazivati moe se izabrati pritiskom na dugme na boku ureaja. Na raspolaganju su podaci o trenutnoj, prosenoj i maksimalno dostignutoj brzini kretanja, o preenoj kilometrai, dnevnoj kilometrai, vremenu vonje (peaenja, letenja... onoga to smo odabrali za savladavanje prostora) i o nadmorskoj visini. to se brzina i kilometraa tie, Summit na ovoj strani daje praktino sve podatke koje i uobiajeni ciklokompjuter, pa ga po tome moemo slobodno zamisliti kao jedan od modela ciklokompjutera sa beinim prenosom podataka od senzora na prednjoj viljuci bicikla do kutijice na volanu. Samo to je ovde u pitanju veoma... beino sokoalo: senzor nije na viljuci, nego 20.000km iznad glave :) Jo malo o kompasu: u Summit-u ustvari postoje dva kompasa, elektronski i satelitski. Elektronski funkcionie u osnovi na slinom principu kao i klasian kompas - zahvaljujui ugraenom senzoru registruje magnetno polje Zemlje - a onda elektronika obavlja ostalo. Ovaj kompas trenutno reaguje na promenu pozicije i korektno pokazuje strane sveta i kad se ne kreemo, ali i troi vie struje. Satelitski kompas troi manje struje ali se njegova pokazivanja osveavaju ree, zavisno od brzine kretanja, jaine signala, oblika putanje, broja snimljenih taaka... Osim toga, da bi uopte uspostavio orijentaciju potrebno je da se kreemo - ako mirujemo ne moe da se opasulji jer su potrebne koordinate bar dve razliite take u prostoru da bi mogla da se obave potrebna izraunavanja. Summit uvek startuje u reimu elektronskog kompasa, a mogue je podestiti brzinu pri kojoj e prei na satelitski. I obratno kad brzina padne ispod neke zadate, prelazi se na elektronski kompas.Logika tog prelaska (ako uopte poelite da se bavite time) moe da se pojasni na primeru vonje biciklom: pri malim brzinama kretanja, kada je vrlo mogue da je trenutna informacija o poziciji vana, zgodno je da je ukljuen elektronski kompas. Ako se na biciklu kreemo brzinom od 3-4 km na as, mogue je da pokuavamo da se snaemo u nekoj umi ili na nekoj raskrsnici, i elektronski kompas je verovatno potreban. (Naravno da ima mnogo situacija u kojima tako mala brzina kretanja nije posledica muvanja po umi nego neke uzbrdietine, ali je prva mogunost ipak verovatnija.) Ako vozimo brzinom od desetak kilometara na sat, mogue je da se pribliavamo nekoj raskrsnici i da nam je opet potreban elektronski kompas. ako vozimo brzinom od 30km na sat, verovatno je da smo u nekom dobrom ritmu i da jednostavno prevaljujemo rastojanje, pa nam ne znai mnogo da se kompas osveava u svakom trenutku. Zato je tada dovoljan satelitski kompas, koji e pritedeti baterije. Ja sam tokom puta brzinu prelaza postavio nisko, na 3km, jer sam se orijentacijom, kad god je bila potrebna, bavio nakon to bih siao sa bicikla. Tokom vonje kompas mi nije bio naroito bitan, i satelitski je bio sasvim dovoljan.Elektronski kompas je potrebno kalibrisati svaki put nakon promene baterija, dok kod satelitskog za tako neto naravno nema potrebe. Postupak kalibracije je jednostavan i prilino zabavan: potrebno je da se ureaj postavi u horizontalan poloaj i da se onda okrene dva puna kruga. Zabavni deo je u tome to ako to radimo kako treba na displeju e pisati "Just right", a ako smo prespori ili ispoljavamo previe entuzijazma, Summit e nas zamoliti da ubrzamo ili da usporimo. Ba kao i partnerka u plesnoj koli :) Jo neto: metalni delovi bicikla utiu na oitavanja elektronskog kompasa, i da bi se dobila maksimalna preciznost ritualni kalibracioni ples (RKP) ustvari treba odigrati skupa sa biciklom. Dakle ako hoete maksimalno taan elektronski kompas: GPS na volan, bicikl u ruke, i... Teko? Uteite se mislei na automobiliste. ta, vi ste automobilista? Ok, uvek ima reenja - uz odgovarajui baki, nema te skele koja nee zaplesati na sredini reke.

Strana 4: Nadmorska visinaIako podatak o trenutnoj nadmorskoj visini moe biti prikazan i na strani sa kompasom, na ovoj se moe videti mnogo vie detalja. Glavni deo strane zauzima dijagram rastojanje-visina, koji praktino prikazuje topografski profil terena kojim se kreemo. Njegova razmera se moe menjati da bi se postigao zadovoljavajui prikaz. (Pravi detalji se ipak mogu videti samo na raunaru). U dnu strane su brojke koje prikazuju trenutnu visinu, dostignutu maksimalnu i minimalnu visinu, brzinu penjanja, brzinu sputanja, prosenu brzinu penjanja, prosenu brzinu sputanja, ukupan uspon i ukupan spust. Podataka je ustvari toliko da ako pokuate sve da ih pratite, biete toliko zauzeti da se neete popeti na brdo na koje ste krenuli :)U vezi sa raunanjem nadmorske visine pomou signala sa satelita postoji jedna nezgoda: Zemlja nije idealna kugla ve elipsoid, i to dovodi do greke u izraunatoj nadmorskoj visini. GPS meri elipsoidnu visinu, koja u odnosu na nadmorsku visinu moe da varira i do 20m. A to je znatno vea greka od one koju u regularnim uslovima pravi barometarski visinomer (Summit-ov barometarski visinomer ima tanost od 1m, pod uslovom da je tano izbadaren i da nije u toku promena vremenskih prilika). Nepreciznost satelitskog visinomera je pomalo razoaravajua jer deluje da smo i sa najsavremenijom tehonolgijom opet vie upueni na stari dobri barometarski visinomer i njegove stare (i manje dobre) greke usled promene vazdunog pritiska sa promenom vremena, kao i na stalnu petljanciju sa njegovim badarenjem. No u praksi stvari za bajkere i za planinare ne stoje nimalo loe, osim za one koji su najvei sitniari. U Garminu su se potrudili da izvuku maksimalno mogue: Summit poseduje mogunost i satelitskog i barometarskog merenja visine. Barometarski visinomer je glavni visinomer (na poleini kuita je diskretna rupica senzora pritiska), a satelitski podaci se koriste za njegovo automatsko badarenje. To funkcionie ovako: ako imamo podatak o tanoj visini take na kojoj se nalazimo (topografska karta, sauvane sveske sa asova geografije u osnovnoj koli, u Crnoj Gori usmeno predanje, legende ili junake pesme lokalnog stanovnitva), moemo da kalibriemo barometarski mera unosei tu vrednost. Ako taj podatak nemamo, kalibracija e biti obavljena u skladu sa satelitskim merenjima jer je to jo uvek mnogo bolje nego visinomer koji je loe podeen ili koji vie predskazuje nadolazeu oluju nego to pokazuje visinu na kojoj se nalazimo. I kad smo ve kod predskazivanja oluje: ako stojimo u mestu i posmatramo udnovate oblake na horizontu zaneti razmiljanjem o tome da l' e pasti il' e nas zaobii, dovoljno je pogledati opciju "Pressure plot". To je mali dijagram koji prikazuje promenu pritiska do 12 sati unazad - ako kriva promene ide nizbrdo, kia je skoro sigurna.Podaci o nadmorskoj visini neprestano se osveavaju i kada sam kasnije logove puta prebacio na raunar, na dijagramima visina sam imao precizno ucrtane uzroke svih znojenja i svih zvidanja vetra oko glave koje smo doiveli.

Strana 5: Waypoints (putne take) i memorijeNa dnu pete strane prikazani su asovniki indikator stanja baterija.Sa pete strane se ulazi u podmenije za rad sa putnim takama i TrackLog-ovima, kao i u podmenije za podeavanje raznih parametara ureaja. Zadraemo se najpre na prvim dvema stavkama.U radnoj memoriji Summit-a ima mesta za ukupno 500 waypoint-a, odnosno karakteristinih putnih taaka koje poelimo da upiemo. Kada se waypoints u sklopu loga puta poalju na raunar i tamo sauvaju, u samom ureaju se mogu izbrisati ime se memorija oslobaa za unos novih waypoint-a. A ako se potom neki log puta sa raunara vrati u ureaj - puf! - i svi u njemu postojei waypoint-i e se takoe pojaviti tamo. (Naravno, ukoliko nismo premaili kapacitiet od 500 taaka.)

Novi waypoint moe da se unese na neki od sledeih naina: dok se nalazimo na odreenoj taki, naloimo ureaju da je registruje kao waypoint. Ova mogunost se koristi u najveem broju sluajeva. Kada se u meniju na strani 5 izabere opcija "Mark", otvara se strana kao na slici desno. Na njenom dnu su prikazane geografske koordinate take na kojoj se nalazimo. Na zastavici je brojna oznaka waypoint-a koja se automatski dodeljuje - ako ovo nije dovoljno informativno, u posebnom meniju se moe izabrati neki od simbola koji prikazuju razne objekte kao to su kua (home poetna taka puta), ator (kamp), centar (grada), automobil, itd. A ako ni ovo ne zadovoljava, moemo svakom waypoint-u dati poseban naziv (duina je ograniena na maksimalno 6 karaktera). uitamo u ureaj neki prethodno snimljeni log puta ako se fiziki ne nalazimo na mestu koje elimo da zabeleimo kao waypoint moemo, ukoliko su nam poznate, da ukucamo koordinate tog mesta (to obezbeuje najveu tanost) ili da potrebne veliine - azimut, rastojanje take od mesta na kome se trenutno nalazimo - izmerimo sa topografske karte, ili da ih u krajnjem sluaju procenimo (tada naravno treba imati u vidu da inimo manju ili veu greku). Za GPS je tako unet waypoint ravnopravan sa ostalima. Ova metoda omoguava npr. ovo: ako se nalazimo na brdu sa koga imamo dobar pogled a eka nas silazak u dolinu ispunjenu gustom umom iz koje neemo videti nikakve orijentire, pre silaska moemo na drugom kraju doline da uoimo taku do koje elimo da stignemo, da unesemo njene parametre u ureaj, i potom ga pustimo nas vodi do nje. Poto svi waypoint-i idu u isti memorijski prostor, mogue je (i zgodno) da se tokom naeg skitanja na displeju pojave i waypoint-i koji nisu direktno vezani za putanju kojom se trenutno kreemo. Za tako neto je dovoljno samo da se, u skladu sa odabranom razmerom mape na displeju, dovoljno pribliimo nekom od njih. Primera radi, ako smo tokom nekog prethodnog peaenja ubeleili izvor kao jedan od waypoint-a pa se tokom novog peaenja, po sasvim drugoj stazi, dovoljno pribliimo tom mestu - oznaka izvora e se pojaviti na displeju. Definisani waypoint-i su na organizovani u vidu malog "adresara". Ako smo im davali odreene nazive, ti nazivi su poreani po abecednom redu.

ta se moe sa waypoint-ima? mogu se pregledati podaci za svaki od njih (geografska irina i duina, nadmorska visina) moemo traiti od ureaja da nas vodi ka bilo kom od njih moemo ih kombinovati u neku novu marrutu i traiti od ureaja da nas vodi po njoj moemo ih brisati ili menjati podatke vezane za njih moemo prouavati njihovu konstelaciju u pokuaju da otkrijemo sopstvenu sudbinu (gde sam bio, gde u ii...), to je tokom nonih sedenja ispred atora negde u planini mnogo zabavnije nego horoskop ili gledanje u olju. Poziv "doi da ti gledam u GPS" je svakako dobitna kombinacija, samo treba voditi rauna o tome da osvetljenje displeja troi ubedljivo najvie struje.

Strana 5: TrackLog-oviKao to je ve pomenuto, Summit poseduje dve odvojene memorijske jedinice za logove i to su: radna memorija sa prostorom za maksimalno 3000 taaka ActiveLog-a za koje se dok se kreemo automatski upisuju podaci kao to su koordinate poloaja, podaci o brzinama, nadmorskim visinama, kurs, datum, vreme memorija za TrackLog-ove koja moe da primi deset odvojenih TrackLog-ova, tj. deset snimljenih putanja po kojima smo se kretali Nakon to ActiveLog prebacimo u prostor za uvanje TrackLog-ova, radnu memoriju moemo da obriemo i oslobodimo je za upis novih putanja. To svakako treba uraditi pre nego to brojka koja pokazuje procentualno zauzee radne memorije stigne do 99% jer e posle toga, da bi se napravilo mesto za nove podatke, biti brisani najstariji upisani podaci tj. oni sa poetka ActiveLog-a.Prilikom prebacivanja ActiveLog-a u prostor za TrackLog-ove, dolazi do izvesne aproksimacije putanje. Broj trackpoint-a se smanjuje, pa su krivine "okastije" prikazane kada se TrackLog kasnije prebaci u raunar. Takoe izostaju i podaci o vremenu i datumu snimanja svakog trackpoint-a. To u najveem broju sluajeva ne predstavlja poseban praktian problem, ali ako su iz nekog razloga potrebne ba ovakve informacije ili je potreban najprecizniji mogui izgled putanje, ActiveLog je jedino mesto na kome se oni nalaze - zato ga ne treba dirati sve do prebacivanja na raunar. Strana 5: PodeavanjaKalibracija kompasa ili visinomera, unos referentnih taaka za korienje dodatnih karata, izbor brzine kretanja pri kojoj se sa elektronskog prelazi na satelitski kompas, period posle koga se svetlo na displeju sutomatski gasi... sve to i jo mnogo vie moe se obaviti pod opcijom "Setup". Svi Garmin ureaji podravaju User Grid i User Datum podeavanja, to omoguava da se lako prebace u koordinatni sistem koji se koristi na vojnim topografskim kartama, tako da se kordinate oitane na ureaju poklapaju sa koordinatama na karti i to podeavanje se moe obaviti ovde.

Summit + raunarKombinacija koja iz ovog ureaja isteruje maksimum. Uz ureaj je je bio priloen i CD sa programom "Garmin MapSource", koji slui za pregled i rad sa podacima snimljenim na terenu. Ovaj CD inae spada u dodatnu opremu i kupuje se odvojeno od ureaja, no sreom na Internetu postoji dosta besplatnog softvera koji moe da komunicira sa Garmin ureajima. Jo jedna stvar koja nikoga nee obradovati jeste i visoka cena kabla za vezu za raunarom (kod modela koji podravaju kartografiju on spada u osnovnu opremu). Sastavni deo gore pomenutog softvera je i mapa sveta na kojoj e se marruta nae vonje, peaenja ili jedrenja pojaviti nakon to u raunar prebacimo podatke iz ureaja: ako smo proetali ili se odvezli od kue do Ade Ciganlije, od itavog velikog zemljinog ara na monitor nam moe biti prostrt samo relevantni deo Beograda, i videemo kako smo se kretali po njemu.U MapSource-u se jo mogu pregledati podaci o pojedinanim takama snimljenih marruta (koordinate poloaja, podaci o brzinama, nadmorskim visinama, kursu, itd. ), pregledati i analizirati dijagrami nadmorskih visina, pregledati i izmeniti podaci vezani za waypoints. Moe se takoe i definisati nova marruta, tako to emo na mapi miem oznaiti take koje elimo da proemo kada potom tu marrutu prebacimo u memoriju "Summit"-a, on moe da nas vodi po njoj potpuno isto kao i po nekoj prethodno na terenu snimljenoj marruti.

Dijagram visina koji je MapSource napravio na osnovu jednog od TrackLog-ova.Dok se mi pomera po dijagramu (crvene linije) iznad njega se prikazuju distanca i nadmorska visina date take. Razmeru za visine i rastojanja mogue je posebno podesiti.

Sastavni deo MapSource-a je Garmin-ova karta sveta, ali postoji nekoliko nezavisnih proizvoaa softvera koji se trude da obezbede podrku za ureaje ak i van okvira zamiljenih od strane Garmin-a. Tako australijski softver OziExplorer (www.oziexplorer.com) omoguava da se skenira i potom u raunar uita podloga po sopstvenom izboru (recimo nae vojne topografske karte). Posle usklaivanja referentnih taaka snimljena marruta e se na monitoru raunara pojaviti na toj podlozi.

Kako nas je (po)sluio?Za poetak, to to Summit moe da prikae iste podatke koje i uobiajeni ciklokompjuter, bilo je korisno vie nego to sam pomiljao da e biti: ve na samom poetku puta se desilo da je moj stari CatEye ispustio duu, pa sam se do mora za merenje i kilometrae i brzine potpuno oslonio na Garminovo edo.Radna memorijaPokazalo se da se u nju mogu smestiti podaci za 50 do 60km vonje. Ako ovo izgleda malo, treba imati u vidu da se, zbog tekih terene i male brzine kretanja, esto radilo o satima snimanja. Posle toga je trebalo ActiveLog prebaciti u prostor za uvanje TrackLog-ova i izbrisati ga iz radne memorije kako bi se napravilo mesta za nove podatke. S obzirom na to da u memoriji ima mesta za deset sauvanih TrackLog-ova, to je u naem sluaju znailo mogunost snimanja ukupno 550-660km puta taman kilometraa koju smo imali u planu. Na ovo treba dodati jo i zlatnu rezervu, 50-60km koji u vidu ActiveLog-a mogu biti sauvani u samoj radnoj memoriji ako se ona ne obrie, te je tako bilo prilino izvesno da e ceo put moi da bude sauvan u Summit-u do povratka kui i prikljuenja na raunar. Ipak sam, u dogovoru sa ljudima iz Infoteam-a, iskoristio jo jednu mogunost: u Podgorici sam u kui prijatelja povezao ureaj na raunar, prebacio u njega sve do tada snimljene podatke, i e-mailom ih poslao u Beograd. Fajl je imao samo par desetina kilobajta, ali je na put trebalo nositi kabl za vezu sa raunarom i CD sa MapSource-om(bio je to valjda najudniji komad prtljaga koji sam do sada nosio na turu biciklom :) I pored toga sam odluio da sve TrackLog-ove sauvam i u ureaju. A kako bih bio siguran da e biti mesta za sve podatke, trudio sam se da radnu memoriju svaki put iskoristim do blizu maksimuma (99%) pre nego to njen sadraj prebacim u prostor za uvanje TrackLog-ova. (Jedan TrackLog je jedan TrackLog, bilo da je snimljen kada je radna memorija bila jedva naeta, bilo da je to uinjeno kada je bila maksimalno popunjena). BaterijeIako zbog injenice da se hrani dvema malim AA baterijama Summit izgleda kao skroman potroa, nije ba tako. Set alkalnih baterija je trajao najvie dva prosena putna dana, a najee dan i po. Pod "prosenim putnim danom" se podrazumeva da smo veinu vremena proveli u pokretu i da je ureaj bio korien shodno tome, ali i iskljuivan kad god nije bio potreban (na svakom iole duem zastanku). ivot baterija se moe produiti iskljuivanjem manje potrebnih stvari (npr. elektronskog kompasa) i korienjem opcije "Battery save mode" (no tada se smanjuje uestanost snimanja trackpoint-a, obrauje se manje podataka i generalno se smanjuje preciznost), ali se time nisam bavio. Sa druge strane, vodio sam rauna da po mraku to manje koristim osvetljenje displeja koje je jedan od najveih potroaa energije. Reenje za ekonomino napajanje: barem dva seta punjivih baterija i punja. Pa jo ako ima gde da se ukljui...A kad nestanu baterije? Svi podaci i podeavanja, ukljuujui i snimljene TrackLog-ove i podatke u radnoj memoriji ostaju netaknuti u ureaju se koristi flash memorija koja svoj sadraj uva i bez napajanja elektrinom energijom. Prilikom promene baterija gubi se jedino kalibracija elektronskog kompasa pa ju je potrebno odraditi svaki put kada se ubace nove baterije.Kako se drui sa biciklistima?Summit sasvim lepo i sigurno ui na volanu, gabariti su mu dovoljno mali da ne tri mnogo i da bude solidno zatien prilikom eventualnog pada (pu, pu, pu). Verovatnoa da preivi pad drastino raste ako su na volanu montirani i rogovi. Cifre i ostale oznake na displeju su dovoljno velike da se lako mogu itati tokom vonje, osim cifara koje pokazuju zauzee radne memorije. One su tako sitne da se "88" nou i na osvetljenom displeju prilino teko razlikuje od "99" dok bicikl skakue po neravninama. To je jo nezgodnije u kombinaciji sa nedostatkom zvunog upozorenja da je radna memorija puna, o emu e jo biti rei.Dugmad kojima se upravlja Summit-om a koja se nalaze bono na njegovom kuitu, zbog zatite od vode i vlage izvedena su u vidu malih ispupenih membrana. Zato ih treba pritisnuti neto jae nego to smo navikli na ciklokompjuterima. To nije neka velika smetnja, ali esta ponavljanja umeju da usade utisak o tome u neki oak glave. Za rukovanje sa sedita bicikla dugmad postavljena sa strane su malo manje udobna nego to bi bila dugmad postavljena na gornjoj povrini ureaja. Zato je za peaka, odnosno kad se dri u aci, Summit prava maza.Bilo bi lepo da mapa na displeju moe da se skroluje, tako da se recimo zadri razmera pri kojoj se vide sitni detalji a da istovremeno moe da se pogleda i deo marrute koji je pri toj razmeri otiao van displeja. Ovako, ako se razmera povea da bi mogao da se vidi nestali deo, detalji esto nestanu ili se stapaju jedni sa drugima.Ono to mi je zaista nedostajalo jeste zvuna signalizacija bitnih situacija tokom rada. Summit je utolog, ne daje ni glaska od sebe (kao ni ostali eTrex i Geko modeli), a trebalo bi da postoji barem jedno "bip" kada: je signal slab i navigacija vie nije mogua se radna memorija napuni. Ovo je nekoliko puta bilo uzrok nerviranja: po Marfijevom zakonu se deavalo da uredno proveravam stanje memorije sve dok zauzee ne pree 90%, a da onda zaboravim na to. Rezultat su izbrisani podaci na poecima nekih TrackLog-ova. su baterije na izdisaju. Tada se ureaj sam iskljui, a ako je mrak i osvetljenje displeja je bilo iskljueno (kao to je obino i sluaj) to se ne moe primetiti sve dok se ponovo ne poeli da se pogledaju podaci. I po danu se desi da proe dosta vremena dok pogled ponovo ne padne na displej. Pokaziva stanja baterija je zavuen na dno pete strane menija a uostalom kao i svaki pokaziva, slui tome da se na njega zaboravi taman kad treba.

Prijalo: kvalitet izrade, preciznost i pouzdanost u radu male dimenzije i kompaktnost obilje podataka gledati kako tokom uspona ureaj iscrtava serpentine koje savladavamo imati ovakvog saveznika nou na Peterskoj visoravni tokom povratka sa (peakog) uspona na Rumiju gledati kako staza kojom smo se peli, a koja je za nas potom ostala sakrivena u kru, ne ostaje tajna i za Summit: na displeju je bila jasno oznaena, i sve to je trebalo uraditi bilo je da se okrenemo tako da nas koraci vode ka njoj. U momentu kada je linija nae trenutne putanje na displeju presekla liniju te memorisane staze, pogledao sam nanie i video da stojim na pravoj, jedva uoljivoj stazi. armantno. tokom tog istog povratka, gledati kako se na displeju polako primie mesto na kome smo, duboko u ipraju, sakrili bicikle pre polaska na uspon. I itati kako Summit uredno ispisuje koliko nam je jo minuta preostalo do tamo. armantno, jata :) po povratku kui nije bilo potrebno da se trae topografske karte i da se onda sa njih mukotrpno "skidaju" visine raunar je zaas izbacio profile visina za itavo putovanje.

Snimljeni logovi sasvim fino mogu da poslue kao svojevrstan dnevnik puta i da osvee seanja na zanimljive momente. U logovima "Puta kojim se ree ide" ostali su zabeleeni trenuci kada smo se zaustavljali da uivamo u nekom vidiku (poznaju se po umi izukrtanih linija nastalih dok smo ushieno etkali unaokolo), mesta na kojima smo jeli, mesta na kojima smo silazili do izvora da uivamo u hladnoj planinskoj vodi, mesta na kojima smo se vozili u amcu (pijane linije na vodi, nismo ba neki veslai :), mesta na kojima smo se izleavali.A moe se samo zamisliti zadovoljstvo dok se u miru doma svog razgledaju krivudave linije na mestu na kome se recimo bealo od medveda: eto drage uspomene na dogaaj koji bismo u trenutku deavanja svakako rasejano zaboravili da zabeleimo kamerom ili fotoaparatom... Detalji iz snimljenih logova

Na ovoj strani prikazano je poneto od onoga to se moglo videti na monitoru raunara posle uitavanja logova iz Summit-a, posredstvom softverskog paketa MapSource. Snimljeni TrackLog-ovi i waypoint-i pojavljuju se na mapi sveta koja je sastavni deo ovog paketa. Karta se moe po elji zumirati, tako da se mogu videti i najsitniji detalji putanja.

Pri ovoj razmeri nazivi waypoint-a se preklapaju i ne vidi se ba mnogo toga. Ovde se ve solidno vide i trasa i nazivi waypoint-a. Deonicu Lakovii - Korita (gornji desni ugao) pogledaemo detaljnije na sledee dve slike.

Gornja slika: od katuna Lakovia (1619mnv) do Rikavakog jezera (1344mnv) u Kukim Komovima silazi se du samo 1.6km puta, brojnim serpentinama koje se pri ovoj razmeri ve mogu jasno uoiti (strelica). Katun i jezero su bili oznaeni kao waypoints.Slika desno: daljim zumiranjem dobija se precizan prikaz serpentina. Svaka taka je jedan trackpoint koji je tokom kretanja bio automatski upisan od strane ureaja. Za svaki trackpoint mogu se u posebnoj tabeli proitati geografske koordinate, visina i kurs. Treba imati u vidu da se ovo to gledamo na slici moe uveati jo itavih deset puta!

U MapSource-u generisani dijagram visina (odnosno topografski profil terena) za deonicu Lakovii-Korita, izgleda kao na donjoj slici (Profil 1).

Razmera za visine i razmera za rastojanje mogu se nezavisno birati da bi se dobio prikaz kakav elimo.Zumiranjem dijagrama na delu oko jezera dobija se rezultat kao na slici Profil 2.(Prikazano uveanje je daleko od maksimalnog, pri kome na istoj duini ordinate umesto 250 moe biti prikazano 40m visine a na apscisi umesto 3km samo 20m rastojanja).Za bilo koju izabranu taku (presek crvenih linija) program iznad dijagrama ispisuje rastojanje od poetka deonice i nadmorsku visinu take.Profil 1

Profil 2

Gornja slika: tokom uspona na Rumiju (1600mnv), biciklima smo ili dokle je to bilo mogue (950mnv), zatim smo ih sakrili duboko u grmlju nastavili peice i ka vrhu. Mesto na kome su ostali bicikli uneto je kao jedan waypoint.Na slici desno je zumirani zavrni deo uspona (oznaen strelicom na gornjoj slici). Vidi se da smo do vrha doli jednom stazom a sa njega krenuli drugom. Kasnije smo se zahvaljujui GPS-u vratili na stazu kojom smo se peli (donji desni ugao).

Ovaj log snimljen u Beogradu dobro ilustruje kakvi se sve detalji mogu videti u snimcima putanja nainjenim GPS ureajem. U pitanju je bila vonja od kue (Blok 45, waypoint "Home") do buvljaka (waypoint "BV") i nazad Bulevarom Jurija Gagarina, uz dodatni krug po blioj okolini. Treba obratiti panju na deo oznaen strelicom. (Na slici se moe jasno videti i da ureaj upisuje manji broj trackpoint-a na delovima puta na kojima nema velikih promena pravca kretanja i/ili nadmorske visine, kao gore levo.)

Evo detalja oznaenog strelicom na prethodnoj slici. Uveanje jo uvek nije najvee mogue (20m), ali je ve sasvim dovoljno da se vide i najsitniji detalji. Ponovo se moe uoiti da se na delovima putanje na kojima nije bilo velikih promena, upisuje manje trackpoint-a. uta linija je trag vonje pri odlasku, crna pri povratku. Ne poklapaju se zbog toga to je Bulevar Jurija Gagarina iroka ulica sa odvojenim kolovozima za saobraaj iz suprotnih smerova - i to se ovde jasno vidi. udna petlja na utoj putanji nastala je tako to sam preao na suprotnu stranu bulevara i izaao na trotoar da bih kod vulkanizera napumpao gumu, a zatim se vratio na desnu kolovoznu traku i nastavio vonju. Eto ta sve ostane zabeleeno uz pomo ringipila koji se vrti 20.000 km iznad naih glava.

Kad se u MapSource-u krene "uvis", to izgleda ovako.I konano, na karti sveta se od itaveeskpedicije do buvljaka i nazad vidi samo oznaka waypoint-a :)

Jovan Erakovi