ovlaŠĆeni privredni subjekti - carina.rs smernice.pdf · privredni subjekti ovlašćeni za...

OVLAŠĆENI PRIVREDNI SUBJEKTI

SMERNICE

2

Potrebno je naglasiti da ovaj dokument nije pravno obavezujući akt, već služi kao

pojašnjenje.

3

Sadržaj

SKRAĆENICE .................................................................................................................... 6

DEO 1. OPŠTE INFORMACIJE ........................................................................................ 7

Odeljak I. – Uvod ........................................................................................................ 8

1.I.1. AEO – Carinska pojednostavljenja (AEOC): ........................................ ..9

1.I.2. AEO – Sigurnost i bezbednost (AEOS) ................................................. 10

1.I.3. AEO – Carinska pojednostavljenja / Sigurnost i bezbednost

(AEOC/AEOS) .................................................................................. 10

1.I.4. Priprema pre podnošenja zahteva........................................................... 11

Odeljak II. – Ko može da postane AEO? .................................................................. 14

1.II.1. Ko je „privredni subjekat”? .................................................................. 14

1.II.2. Ko je privredni subjekat „s poslovnim sedištem u Republici Srbiji” ... 14

1.II.3. Ko je privredni subjekat „uključen u aktivnosti koje se odnose na

carinu ”? ............................................................................................ 15

1.II.4. Zainteresovane strane u međunarodnom lancu snabdevanja ................ 15

Odeljak III. – Povlastice za AEO-ove ....................................................................... 18

1.III.1. Lakši pristup carinskim pojednostavljenjima ...................................... 18

1.III.2. Prethodno obaveštenje ......................................................................... 19

1.III.3. Manje fizičkih i dokumentarnih provera ............................................. 20

1.III.4. Davanje prednosti pošiljkama odabranim za kontrolu ........................ 21

1.III.5. Izbor mesta kontrole ............................................................................ 21

1.III.6. Indirektne pogodnosti .......................................................................... 22

Odeljak IV. – Saradnja između carinskih organa i drugih državnih organa ............. 25

Odeljak V. – Uzajamno priznavanje ......................................................................... 25

Odeljak VI. – Logotip AEO ...................................................................................... 26

DEO 2. KRITERIJUMI ZA DOBIJANJE STATUSA AEO ............................................ 26

Odeljak I. – Usklađenost sa carinskim i poreskim propisima, uključujući

nepostojanje teških krivičnih dela u vezi sa privrednom aktivnosti podnosioca

zahteva ............................................................................................................. 26

2.I.1. Opšte informacije ................................................................................... 26

2.I.2. Lakši prekršaji ........................................................................................ 27

2.I.3. Ponovljeni prekršaji ............................................................................... 28

2.I.4. Ozbiljna povreda carinskih propisa ........................................................ 29

Odeljak II. –Zadovoljavajući sistem vođenja poslovne evidencije i, po potrebi,

evidencije o prevozu , koja omogućava odgovarajuće carinske kontrole ....... 30

2.II.1. Opšte informacije .................................................................................. 30

2.II.2. Uslov zadovoljavajućeg sistema upravljanja trgovinskim i

transportnim evidencijama ................................................................ 31

4

Odeljak III. – Dokazana finansijska likvidnost ......................................................... 35

2.III.1. Opšte informacije ................................................................................ 35

2.III.2. Izvori podataka .................................................................................... 36

2.III.3. Finansiranje zajmom od druge osobe ili finansijske institucije........... 40

2.III.4. Pisma podrške i garancije matičnog društva (ili društva iz grupe) ..... 40

2.III.5. Podnosioci zahteva koji imaju poslovno sedište manje od

tri godine ............................................................................................ 41

Odeljak IV. – Praktični standardi za osposobljenost ili stručne kvalifikacije koji

su u direktnoj vezi sa delatnostima koje se obavljaju...................................... 41

2.IV.1. Opšte informacije ................................................................................ 41

2.IV.2. Praktični standardi ............................................................................... 42

2.IV.3. Stručne kvalifikacije ............................................................................ 46

Odeljak V. – Odgovarajući standardi sigurnosti i bezbednosti ................................. 47

2.V.1. Opšte informacije ................................................................................. 47

2.V.2. Sigurnost zgrada ................................................................................... 49

2.V.3. Odgovarajuće kontrole pristupa ........................................................... 50

2.V.4. Bezbednost tereta .................................................................................. 50

2.V.5. Bezbednost poslovnog partnera ............................................................ 51

2.V.6. Sigurnost zaposlenih ............................................................................. 54

2.V.7. Spoljni pružaoci usluga ....................................................................... 56

2.V.8. Programi podizanja svesti o sigurnosti ................................................. 57

2.V.9. Imenovana osoba za kontakt ................................................................ 58

DEO 3. POSTUPAK PODNOŠENJA ZAHTEVA I POSTUPAK ODOBRAVANJA... 59

Odeljak I. –Carinski organ nadležan za podnošenje zahteva za status AEO ........... 60


Odeljak II. – Prijem i prihvatanje zahteva ................................................................. 60

Odeljak III. – Analiza rizika i postupak revizije ....................................................... 61

3.III.1. Prikupljanje i analiza informacija ........................................................ 61

3.III.2. Mala i srednja preduzeća ..................................................................... 62

3.III.3. Posebne privredne delatnosti ............................................................... 62

3.III.4. Faktori koji olakšavaju postupak dodele odobrenja ............................ 67

3.III.5. Matična društva / društva ćerke sa zajedničkim sistemima

/postupcima ……………………………………………………..73

3.III.6. Rizik i analiza rizika ............................................................................ 73

3.III.7. Sprovođenje provera i provera utemeljena na riziku ........................... 77

Odeljak IV. – Odluka o dodeli statusa ...................................................................... 79

3.IV.1. Faktori koje treba razmotriti pre donošenja odluke ............................ 79

3.IV.2. Donošenje odluke ................................................................................ 80

3.IV.3. Obaveštavanje podnosioca zahteva ..................................................... 81

3.IV.4. Žalbe .................................................................................................... 81

3.IV.5. Rokovi ................................................................................................. 82

5

DEO 4. RAZMENA INFORMACIJA MEĐU DRUGIM DRŽAVNIM

ORGANIMA ............................................................................................................. 83

Odeljak 1. – Razmena informacija među carinskim organima i drugim državnim

organima .................................................................................................................... 83

DEO 5. UPRAVLJANJE ODOBRENJEM ....................................................................... 84

Odeljak I. – Nadzor ................................................................................................... 84


5.I.2. Odobrenje statusa AEO koje obuhvata nekoliko trajnih poslovnih

jedinica ............................................................................................ 87

Odeljak II. – Ponovna procena ................................................................................ 87

5.II.1. Ponovna procena nakon promena u zakonodavstvu Republike Srbije 88

5.II.2. Ponovna procena nakon rezultata sprovedenog praćenja ili zbog

informacija koje je dostavio korisnik odluke ili drugi organi ......... 88

Odeljak III – Izmene odluke .................................................................................... 89

Odeljak IV. – Suspenzija ......................................................................................... 89

Odeljak V. – Ukidanje ............................................................................................. 91

DEO 6. UZAJAMNO PRIZNAVANJE .......................................................................... 91

Odeljak I. – Sporazumi o uzajamnom priznavanju koje je sklopila EU ................. 91

Odeljak II. – Koraci u postupku uzajamnog priznavanja ........................................ 92

6

Skraćenice

AEO Ovlašćeni privredni subjekat (eng. Authorised Economic Operator)

AEOC AEO – Carinska pojednostavljenja

AEOS AEO – Sigurnost i bezbednost

AC Provereni pošiljaoci (eng. Account Consignor)

CZ Carinski zakon

UREDBA Uredba o carinskim postupcima i carinskim formalnostima

EC Evropska zajednica (eng. European Community)

PIB Poreski identifikacioni broj

EU Evropska unija

ICA Carinski organ koji izdaje odobrenje

ICAO Međunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo

ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju

ISO/PAS Međunarodna organizacija za standardizaciju, javno dostupna specifikacija

IMO Međunarodna pomorska organizacija

KC Poznati pošiljalac (eng. Known Consignor)

MRA Sporazum o uzajamnom priznavanju

OTIF Međuvladina organizacija za međunarodni železnički prevoz

PBE Trajna poslovna jedinica (eng. Permanent Business Establishment)

RA Regulisani agent

SME Mala i srednja preduzeća

SAQ Upitnik za samoprocenu (eng. Self-assessment questionnaire)

TAPA Udruženje za zaštitu transportne imovine

TAXUD Glavna uprava za oporezivanje i carinsku uniju

UNECE Privredna komisija Ujedinjenih nacija za Evropu

UPU Svetska poštanska unija

UCC Carinski zakon Unije (eng. Union Customs Code)

SCO Svetska carinska organizacija

SCO SAFE Оkvirni standardi za bezbednost i olakšice u međunarodnoj trgovini SCO

7

DEO 1. Opšte informacije

Koncept AEO (ovlašćeni privredni subjekat) temelji se na partnerstvu između carinskih organa

i preduzeća koje je uvela Svetska carinska organizacija (WCO). Privredni subjekti koji

dobrovoljno ispunjavaju široki spektar kriterijuma blisko sarađuju sa carinskim organima kako

bi ostvarili zajednički cilj sigurnosti lanca snabdevanja.

Koncept je snažno utemeljen na partnerstvu između carinskih organa i preduzeća. To

podrazumeva da odnos između carinskih organa i AEO uvek mora da se temelji na načelima

uzajamne transparentnosti, ispravnosti, poštenja i odgovornosti. Carinski organi od AEO

očekuju da postupa u skladu sa carinskim zakonodavstvom, te da ih obavesti o svim

poteškoćama pri usklađivanju sa zakonodavstvom. Carinski organi bi trebalo da pružaju

podršku kako bi se to ostvarilo.

EU je svoj koncept AEO uspostavila na temelju međunarodno priznatih standarda, stvarajući

2008. pravnu osnovu za njega izmenama u pogledu sigurnosti Carinskog zakona Zajednice

(CCC) i njegovim odredbama.

Republika Srbija je uvela pojam AEO Carinskim zakonom donetim 2010. godine, a 01.09.2014.

godine započelo se sa prijemom zahteva za odobravannje ovog statusa.

Program, čiji je cilj poboljšanje sigurnosti međunarodnog lanca snabdevanja i omogućavanje

zakonite trgovine, otvoren je za sve učesnike u lancu snabdevanja. Njime su obuhvaćeni

privredni subjekti ovlašćeni za carinska pojednostavljenja (AEOC), sigurnost i bezbednost

(AEOS) ili kombinaciju navedenih.

Ove Smernice nisu pravno obvezujući akt, već služe kao pojašnjenje. Svrha im je da osiguraju

jednoobrazno tumačenje statusa AEO u radu carinskih organa i privrednih subjekata, kao i da

olakšaju pravilnu i usklađenu primenu zakonskih odredaba o AEO u Republici Srbiji. One čine

jedinstven dokument sa svojim prilozima kojima su obuhvaćena sva glavna sredstva koja se

upotrebljavaju tokom postupka podnošenja zahteva za status AEO i upravljanja tim statusom.

Ove Smernice se redovno ažuriraju, kako bi sadržale zakonske promene, kao i do sada stečeno

praktično iskustvo i usvojene najbolje prakse.

Kako koristiti ove Smernice?

U delu 1. Smernica sadržane su opšte informacije o programu Republike Srbije za AEO,

uključujući i pogodnosti koje donosi taj status i uzajamno priznavanje.

U delu 2. Smernica opisuju se kriterijumi za dobijanje statusa AEO i različiti oblici

sigurnosnih zahteva i bezbednosti lanca snabdevanja.

U delu 3. Smernica govori se o celokupnom postupku donošenja odluka carinskih organa i

privrednih subjekata.

U delu 4. Smernica opisuju se različiti načini razmene informacija između carinskih organa,

uključujući i savetovanje.

U delu 5. Smernica sadržani su svi aspekti u vezi sa upravljanjem već dodeljenim statusom,

uključujući i praćenje, ponovnu procenu, izmenu, suspenziju i oduzimanje statusa.

U delu 6. Smernica govori se o uzajamnom priznavanju programa za AEO-ove.

U delu 7. Smernica nalaze se svi prilozi.

8

Prilog 1. sadrži Upitnik za samoprocenu sa objašnjenjima. Prema članu 27. Uredbe, kako bi

podneo zahtev za status AEO, podnosilac zahteva dostavlja Upitnik za samoprocenu koji mu

na raspolaganje daju carinski organi zajedno sa zahtevom.

Prilog 2. sadrži dokument „Pretnje, rizici i moguća rešenja” namenjen carinskim organima i

privrednim subjektima. Njegov cilj je olakšavanje revizije i provera kako bi se osigurala

usklađenost s kriterijumima za dobijanje statusa AEO kroz poređenje informacija navedenih u

Upitniku za samoprocenu i utvrđenih područja rizika, a u njemu se navode i primeri mogućih

rešenja za utvrđene rizike i pretnje.

Prilog 3. sadrži primer obrasca izjave o sigurnosti.

Prilog 4. sadrži spisak informacija koje je potrebno dostaviti carinskim organima u skladu s

članom 18. stavom 2. Carinskog zakona

Odeljak I. – Uvod

Status AEO

AEO se može definisati kao privredni subjekat iz člana 4. stava 5. CZ koji se smatra pouzdanim

u kontekstu njegovih carinskih postupaka pa stoga ima pravo na određene pogodnosti na

teriitoriji Republike Srbije.

Program za AEO otvoren je za sve privredne subjekte, uključujući i mala i srednja preduzeća

(videti deo 3. odeljak III.2. „Mala i srednja preduzeća” ovih Smernica), bez obzira na njihovu

ulogu u međunarodnom lancu snabdevanja.

Privredni subjekti nemaju zakonsku obavezu da postanu AEO; to je stvar izbora privrednog

subjekta u zavisnosti od njegove konkretne situacije. Isto tako, AEO nemaju zakonsku obavezu

da zahtevaju od svojih poslovnih partnera dobijanje statusa AEO.

U skladu s članom 27. Carinskog zakona, status ovlašćenoga privrednog subjekta sastoji se od

različitih vrsta odobrenja: AEO za carinsko pojednostavljenje (AEOC) i AEO za sigurnost i

bezbednost (AEOS). Svaka vrsta odobrenja uključuje različite vrste pogodnosti.

Na osnovu člana 28. Carinskog zakona, status AEO može da se dodeli svakom privrednom

subjektu koji zadovoljava sledeće zajedničke kriterijume:

- usklađenost sa carinskim zakonodavstvom i poreskim propisima, uključujući

nepostojanje teških prekršaja u vezi sa privrednim aktivnostima podnosioca zahteva,

- dokazani visok nivo kontrole vlastitih aktivnosti i protoka robe kroz zadovoljavajuće

vođenje poslovne evidencije i, po potrebi, evidencije o prevozu robe, koja omogućava

odgovarajuće carinske kontrole

- dokazana finansijska likvidnost, i

u zavisnosti od vrste statusa AEO:

- postojanje praktičnih standarda za osposobljenost ili stručnih kvalifikacija koje su

direktno povezane sa aktivnostima koje se obavljaju (AEOC),

- postojanje odgovarajućih standarda sigurnosti i bezbednosti (AEOS).

9

1.I.1. AEO – Carinska pojednostavljenja (AEOC):

Odobrenje statusa AEO u obliku AEOC predviđeno je za privredne subjekte s poslovnim

sedištem u Republici Srbiji koji bi hteli da ostvare pogodnosti od različitih pojednostavljenja

koja su izričito navedena u carinskom zakonodavstvu.

Kriterijumi za dodelu statusa AEOC su sledeći:

- Odsustvo bilo koje oybiljne povrede ili ponovljenih povreda carinskih i poreskih

propisa, uključujući nepostojanje krivičnih dela koja se odnose na privrednu delatnost

podnosioca zahteva,

- Posedovanje visokog nivoa kontrole aktivnosti i protoka robe od strane podnosioca

zahteva kroz zadovoljavajuće vođenje poslovne evidencije i, po potrebi, evidencije o

prevozu robe, koja omogućava odgovarajuće carinske kontrole;

- finansijska likvidnost koja se smatra dokazanom kada podnosilac ima dobro finansijsko

stanje koje mu omogućava ispunjavanje obaveza, uzimajući u obzir poslovne aktivnosti,

- praktični standardi za osposobljenost ili stručne kvalifikacije koje su u direktnoj vezi

sa aktivnostima koje se obavljaju.

S obzirom na to da se ti kriterijumi odnose na većinu carinskih pojednostavljenja/odobrenja,

dobijanje statusa AEOC omogućilo bi prihvatljivost privrednog subjekta i upotrebu različitih

pojednostavljenja/odobrenja. Na primer, u skladu s članom 184. stavom 5. tačkom (2) CZ,

kriterijumi za odobrenje posebnih postupaka uzimaju se u obzir tokom postupka podnošenja

zahteva za status AEO. Dalje, za dodatna pojednostavljenja ili odobrenja status AEOC mora da

uključuje pristup određenim pojednostavljenjima/odobrenjima, kao što su unos u evidenciju

deklaranta s oslobođenjem od obaveze podnošenja robe u skladu s članom 158. Carinskog

zakona.

AEOC ima pravo na:

- ostvarivanje koristi od određenih vrsta pojednostavljenja na osnovu priznavanja statusa

AEOC, ako su ispunjeni zahtevi koji se odnose na posebnu vrstu pojednostavljenja

navedenu u carinskim propisima,

- povlašćenije postupanje u odnosu na druge privredne subjekte u pogledu carinskih

kontrola, uključujući manje fizičkih i dokumentarnih kontrola, osim kontrola koje se

odnose na mere sigurnosti i bezbednosti,

- prethodno obaveštenje u slučaju odabira za carinsku kontrolu,

- prioritet ako je odabran za kontrolu,

- mogućnost izbora mesta gde će se kontrola obavljati

Videti i deo 1. odeljak III. „Pogodnosti za AEO”.

Za tu vrstu odobrenja statusa AEO ne zahteva se ispunjavanje kriterijuma odgovarajućih

standarda sigurnosti i bezbednosti. Zato korisnici odobrenja statusa AEOC nemaju pravo ni na

kakve pogodnosti za AEO u pogledu sigurnosti i bezbednosti međunarodnog lanca

snabdevanja.

10

Status AEOC trenutno se ne uzima u obzir u okviru Sporazuma o uzajamnom priznavanju

(MRA) s trećim zemljama.

1.I.2. AEO – Sigurnost i bezbednost (AEOS)

Status AEOS predviđen je za privredne subjekte s poslovnim sedištem u Republici Srbiji koji

bi hteli da ostvare korist od posebnih olakšica u vezi sa carinskim kontrolama koje se odnose

na sigurnost i bezbednost kad roba ulazi u carinsko područje Republike Srbije, ili ga napušta.

Kriterijumi za dodelu statusa AEOS uključuju:

- evidenciju o usklađenosti sa carinskim i poreskim propisima, uključujući i nepostojanje teških krivičnih dela koja se odnose na privredne aktivnosti podnosioca zahteva,

- dokazani visok nivo kontrole vlastitih aktivnosti i protoka robe kroz zadovoljavajuće

vođenje poslovne evidencije i, po potrebi, evidencije o prevozu robe, koja omogućava odgovarajuće carinske kontrole Međutim, za razliku od AEOC, za AEOS nije potrebno

imati logistički sistem u okviru kojeg se u evidenciji razlikuje roba iz Republike Srbije

od robe koja nije roba iz Republike Srbije,

- dokazanu finansijsku likvidnost, i

- odgovarajuće standarde sigurnosti i bezbednosti.

AEOS ima pravo na:

- olakšice u pogledu deklaracija pre otpreme,

- povlašćenije postupanje u odnosu na druge privredne subjekte u pogledu carinskih

kontrola, uključujući manje fizičkih i dokumentarnih kontrola koje se odnose na

sigurnost i bezbednost,

- prethodno obaveštenje u slučaju odabira za carinsku kontrolu,

- prioritet ako je odabran za kontrolu,

- mogućnost izbora mesta gde će se kontrola obavljati

AEOS se priznaje kao privredni subjekat koji je preduzeo odgovarajuće mere zaštite svog

poslovanja i stoga je pouzdan učesnik u međunarodnom lancu snabdevanja iz perspektive

relevantnih državnih organa i njegovih poslovnih partnera. AEOS se uzima u obzir u okviru

Sporazuma o međusobnom priznavanju s trećim zemljama.

Vidi i deo 1. odeljak III. „Pogodnosti za AEO ”.

1.I.3. AEO – Carinska pojednostavljenja / Sigurnost i bezbednost (AEOC/AEOS)

Obe vrste odobrenja, AEOC i AEOS, mogu da se koriste u isto vreme. U tom slučaju subjekat

mora da zadovolji kriterijume za dobijanje statusa AEOC i AEOS i zatim koristi pogodnosti

koje se odnose na oba statusa.

U članu 37. Uredbe navodi se da „ako podnosilac zahteva ispunjava uslove i za izdavanje

odobrenja za AEOC i za izdavanje odobrenja za AEOS, carinski organ nadležan za donošenje

odluke izdaje kombinovano odobrenje”.

11

Conditions and criteria Reference UCC/UCC IA

Guidelines Part

Economic Operator

Compliance

Financial Solvency

Security & Safety

Established in the Customs Territory of the Union

Appropriate Record Keeping

Practical Standards of Competence and Professional Qualification

Art. 5 (5) UCC

Art. 5 (31) UCC

Art. 39 a) UCC Art. 24 UCC IA

Art. 39 b) UCC Art. 25 UCC IA

Art. 39 c) UCC Art. 26 UCC IA

Art. 39 d) UCC Art. 27 UCC IA

Art. 39 e) UCC Art. 28 UCC IA

U svrhu upravljanja odobrenjima za AEOC i AEOS koje privredni subjekat koristi istovremeno,

elektronska razmena informacija odvija se pomoću jedinstvenog broja odobrenja statusa AEO

(„AEOF” i nacionalni broj odobrenja).

Tablica u nastavku sažeto prikazuje uslove i kriterijume za dobijanje statusa AEO.

Ovlašćeni privredni subjekat (AEO)

Uslovi i kriterijumi AEOC AEOS Upućivanje na UCC / UCC IA Smernice deo

Privredni subjekat X X Član 4. stav 1 tačka 5. CZ 1.II.1

Poslovno sedište na carinskom području Republike Srbije

X X Član 4. stav 1 tačka 31. CZ

1.II.2

Poštovanje propisa X X Član 28.stav 1. tačka 1 CZ

Član 28. Uredbe

2.I

Odgovarajuće evidentiranje

X X

2.II Član 28. stav 1.tačka 2 CZ

Član 29. Uredbe

Finansijska likvidnost X X Član 28. stav 1.tačka 3 CZ Član 30. Uredbe

2.III

Praktični standardi za osposobljenost i stručne kvalifikacije

X

2.IV Član 28. stav 1. tačka 4 CZ Član 31. Uredbe

Sigurnost i bezbednost

X Član 28. stav 1.tačka 5 CZ

Član 32. Uredbe

2.V

1.I.4. Priprema pre podnošenja zahteva

Priprema zahteva za status AEO, kao i njegovo odobrenje i održavanje AEO, vremenski je

zahtevan postupak. Temeljna priprema je ključ uspeha. Zato se od podnosioca zahteva koji želi

da postane AEO očekuje kontrola sopstvenog poslovanja.

To znači da bi društvo, u zavisnosti od vrste statusa AEO za koji je podnet zahtev, kao i

poslovnih delatnosti i poslovnog modela društva, trebalo da sprovodi odgovarajuće

organizacijske mere u oblastima koje se odnose na kriterijume za dobijanje statusa AEO, kako

bi osiguralo da se rizici koji se odnose na njegove carinske aktivnosti mogu utvrditi i izbeći i/ili

svesti na najmanju moguću meru.

Radi boljeg shvatanja šta carina podrazumeva pod time, kao i radi ubrzanja postupka, obavezna

je upotreba Upitnika za samoprocenu.

Upitnik za samoprocenu pomaže pri strukturiranju pripreme privrednog subjekta, utvrđivanju

organizacijskih jedinica unutar subjekta koje će biti uključene, te razumevanju neophodnog

obima pripreme.

12

Kako bi se ostvarila bliska saradnja između carinskih organa i podnosioca zahteva / AEO,

preporučuje se stupanje u kontakt sa carinskim organom koji izdaje odobrenje u ranoj fazi, kao

i održavanje tog kontakta i nakon postupka podnošenja zahteva. Na taj način se mogu izbeći

nesporazumi s obe strane i može da se osigura pružanje podrške ako se pojave neka pitanja.

Ukratko, pre službenog podnošenja zahteva, privrednom subjektu se preporučuje:

stupanje u kontakt sa carinskim organom koji izdaje odobrenje,

odlučivanje o vrsti potrebnog odobrenja,

imenovanje nadležne osobe za kontakt zadužene za podnošenje zahteva,

temeljno popunjavanje Upitnika za samoprocenu i osiguravanje da su sve relevantne

osobe / relevantni sektori u okviru organizacije uključeni u popunjavanje Upitnika za samoprocenu.

Dalje, potrebno je osigurati da rukovodstvo društva podržava podnošenje zahteva za status

AEO.

13

Dijagram u nastavku pokazuje pregled postupka pripreme:

Videti i deo 3. o postupku podnošenja zahteva i odobravanja.

14

Odeljak II. – Ko može da postane AEO?

Članom 27. stavom 1. CZ propisano je da privredni subjekt koji ima poslovno sedište na

carinskom području Republike Srbije i koji ispunjava kriterijume iz člana 28. CZ može da se

prijavi za status AEO.

Pod osnovnim zahtevom se podrazumeva ispunjavanje dva uslova: podnosilac zahteva mora da

bude privredni subjekat i njegovo poslovno sedište mora da se nalazi na carinskom području

Republike Srbije.

1.II.1. Ko je „privredni subjekat”?

U članu 4. stav 1. tačka 5. Carinskog zakona navodi se: „Privredni subjekat znači: svako pravno

i fizičko lice koje je tokom obavljanja delatnosti uključeno u radnje koje su obuhvaćene

carinskim propisima ”.

Zakonska definicija „privrednog subjekta” opet podrazumeva dva glavna uslova. Podnosilac

zahteva mora biti „lice” i mora biti uključen u aktivnosti koje su obuhvaćene carinskim

zakonodavstvom.

Prema članu 4. stav 1. tačka 4. CZ „lice” znači:

- Fizičko lice,

- Preduzetnik

- Pravno lice,

- i bilo koje udruženje lica koje nije pravno lice, ali kojem je priznata, u skladu sa

propisima, sposobnost za obavljanje pravnih radnji.

Multinacionalna društva obično se sastoje od matičnog društva i društava ćerki ili/i filijala.

Društvo ćerka je zasebno pravno lice, odnosno pojedinačno pravno lice ili udruženje lica

registrovano u Agenciji za privredne delatnosti, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima

Republike Srbije

S druge strane, „filijala” je kancelarija / poslovni prostor / druga lokacija samog društva i čini

deo ukupne imovine društva, te stoga nije pojedinačno pravno lice. U tom slučaju, matično

društvo koje želi da dobije status AEO mora podneti jedinstveni zahtev koji obuhvata sve filijale

unutar Republike Srbije koje nisu pojedinačna pravna lica ili udruženja lica.

1.II.2. Ko je privredni subjekat „s poslovnim sedištem u Republici Srbiji”?

Prema članu 4. stav 1. tačka 31. Carinskog zakona lice ima poslovno sedište na carinskom

području Republike Srbije ako:

- u slučaju fizičkog lica, svako lice koje ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa na carinskom području Republike Srbije,

- u slučaju pravnog lica ili udruženja lica, svako lice koje ima sedište, registrovani ogranak, predstavništvo ili mesto stalnog poslovnog nastanjenja na carinskom području Republike Srbije

Prema članu 4. stav 1. tačka 32. CZ „mesto stalnog poslovnog nastanjenja” znači utvrđeno

15

mesto poslovanja, sa neophodnim ljudskim i tehničkim resursima i preko kojeg se poslovanje

lica koje je obuhvaćeno carinskim propisima, u potpunosti ili delimično sprovodi

Carinski organi trebalo bi da uzmu u obzir i istovetnost opštih uslova za sve vrste

odobrenja/odluka za koje privredni subjekat podnese zahtev.

1.II.3. Ko je privredni subjekat „uključen u aktivnosti koje se odnose na carinu”?

Pri utvrđivanju da li je određeni podnosilac zahteva „privredni subjekat”, mora se uzeti u obzir

i da li je njegova privredna delatnost „obuhvaćena carinskim zakonodavstvom”.

Zahtevi za status AEO mogu da se prihvate samo ako ih podnese privredni subjekat koji je

tokom svog poslovanja uključen u delatnosti obuhvaćene carinskim zakonodavstvom. Na

temelju te definicije postoje brojne situacije u kojima privredni subjekat ne može da podnse

zahtev za status AEO, jer nije uključen u carinske delatnosti, npr.:

- dobavljač sa sedištem u Republici Srbiji koji samo distribuira robu koja je već u slobodnom

prometu proizvođaču sa sedištem u Republici Srbiji,

- prevoznik koji prevozi samo robu u slobodnom prometu koja nije ni u kakvom drugom

carinskompostupku unutar carinskog područja Republike Srbije,

- proizvođač koji proizvodi robu samo za unutrašnje tržište Republike Srbije i upotrebljava

sirovine koje su već u slobodnom prometu,

- konsultant koji samo savetuje / pruža mišljenje o carinskim pitanjima.

Definicija privrednog subjekta ne ograničava pojam „uključenosti u delatnosti koje su

obuhvaćene carinskim zakonodavstvom" samo na direktnu uključenost. Proizvođač koji

proizvodi robu namenjenu izvozu može da podnese zahtev za status AEO čak i ako izvozne

formalnosti obavlja drugo lice.

Koncept AEO – Sigurnost i bezbednost blisko je povezan s upravljanjem lancem snabdevanja.

Privredni subjekti koji rukuju robom koja podleže carinskom nadzoru ili rukuju podacima koji

se odnose na carinu u vezi sa tom robom, mogu podneti zahtev za status AEOS.

Međutim, svaki slučaj mora da se posmatra zasebno, vodeći računa o svim okolnostima

relevantnim za određeni privredni subjekat.

1.II.4. Zainteresovane strane u međunarodnom lancu snabdevanja

Međunarodni celokupni lanac snabdevanja iz carinske perspektive predstavlja proces, npr. od

proizvodnje robe namenjene za izvoz do isporuke robe kupcu u drugom carinskom području.

Međunarodni lanac snabdevanja nije zaseban prepoznatljiv subjekat. To je niz ad hoc struktura

sačinjen od privrednih subjekata koji predstavljaju razne segmente trgovačke industrije. U

nekim slučajevima su svi privredni subjekti poznati i može da postoji dugoročni odnos, dok se

u drugim slučajevima privredni subjekti mogu često menjati ili mogu samo biti ugovorom

vezani za pojedinačni postupak/pošiljku. S operativnog gledišta bolje je govoriti o „lancima

snabdevanja” umesto o „lancu snabdevanja”, što znači da svaki privredni subjekat može biti

uključen ne samo u jedan teoretski lanac snabdevanja, već i u mnoge praktične.

U praksi mnoga preduzeća mogu da imaju više od jedne uloge u određenom lancu snabdevanja

i da ispunjavaju više od jedne obaveze u vezi sa tim ulogama (npr. špediter može delovati kao

carinski zastupnik). Kad podnosi zahtev za status AEO, podnosilac zahteva mora da osigura da

su u zahtevu navedene aktivnosti koje se odnose na carinu za sve obaveze u okviru

međunarodnog lanca snabdevanja.

Razni učesnici i njihove različite obaveze u okviru međunarodnog lanca snabdevanja,

16

relevantne iz carinske perspektive, koji mogu podneti zahtev za status AEO su uglavnom

sledeći:

a) proizvođač

U okviru međunarodnog lanca snabdevanja, proizvođač je privredni subjekat koji tokom svog

poslovanja proizvodi robu namenjenu izvozu.

Proizvođačeva obaveza u okviru međunarodnog lanca snabdevanja, između ostalog, može biti:

– osiguranje sigurnog i bezbednog proizvodnog postupka za svoje proizvode,

– osiguranje sigurne i bezbedne isporuke svojih proizvoda svojim klijentima,

– osiguranje pravilne primene carinskih propisa, s obzirom na poreklo robe.

b) izvoznik

Za potrebe AEO izvoznik, u skladu s članom 2. stav 1. tačka 20. Uredbe, znači: - fizičko lice koje prevozi robu koja se iznosi iz carinskog područja Republike Srbije, ako se ta

roba nalazi u ličnom prtljagu tog fizičkog lica;

- u ostalim slučajevima:

lice poslovno nastanjeno u carinskom području Republike Srbije koje ima ovlašćenje za

odlučivanje o iznošenju robe iz carinskog područja Republike Srbije,

lice poslovno nastanjeno u carinskom području Republike Srbije koje je strana u ugovoru na

osnovu kojeg se roba iznosi iz carinskog područja Republike Srbije, ako se ne primenjuje

alineja prva ove podtačke;

Izvoznikova obaveza u okviru međunarodnog lanca snabdevanja, između ostalog, može biti:

- preuzimanje odgovornosti za ispravnost izvozne deklaracije i njeno blagovremeno

podnošenje, ako izvoznu deklaraciju podnosi izvoznik,

- preuzimanje odgovornosti za podnošenje izvozne deklaracije sa propisanim zahtevima

u pogledu podataka,

- primena zakonskih izvoznih formalnosti u skladu sa carinskim propisima, uključujući

mere trgovinske politike i mere zabrane i ograničenja i, ako je potrebno, izvozne carine,

- osiguranje sigurne i bezbedne isporuke robe prevozniku ili pošiljaocu ili carinskom

zastupniku.

c) špediter

Špediter organizuje prevoz robe u međunarodnoj trgovini u ime izvoznika, uvoznika ili drugog

lica. U nekim slučajevima, podnosilac zahteva koji je otpremnik deluje kao prevoznik i izdaje

vlastiti ugovor o prevozu, npr. teretni list. Tipična aktivnost špeditera može da uključuje:

pribavljanje, proveru i pripremu dokumentacije radi ispunjenja carinskih propisa.

Obaveza špeditera u okviru međunarodnog lanca snabdevanja, između ostalog, može biti:

- primena pravila o prevoznim formalnostima,

- osiguranje, ako je primenljivo, sigurnog i bezbednog prevoza robe,

- primena, ako je potrebno, pravila o sažetim deklaracijama u skladu sa

zakonodavstvom.

d) dražalac skladišta i ostali korisnici skladišnih prostora

Držalac skladišta je lice ovlašćeno za upravljanje carinskim skladištem, ili lice koje upravlja

prostorom za privremeni smeštaj ili prostorima u slobodnoj zoni.

Obaveza dražaoca skladišta u okviru međunarodnog lanca snabdevanja, između ostalog,

može biti:

17

- osiguranje da su na snazi odgovarajući postupci kojima se osigurava da je roba za vreme

boravka u carinskom skladištu ili u privremenom smeštaju ne bude izuzeta ispod

carinskog nadzora, te da su ispunjene druge obaveze koje proizilaze iz skladištenja robe

obuhvaćene postupkom carinskog skladištenja ili pravilima o privremenom smeštaju,

- poštovanje posebnih uslova navedenih u odobrenju za boravak u carinskom skladištu ili

prostoru za privremeni smeštaj,

- pružanje odgovarajuće bezbednosti skladišnog prostora od upada drugih lica,

- pružanje odgovarajuće bezbednosti od neovlašćenog pristupa robi, njene zamene i

neovlašćenog rukovanja robom.

e) carinski zastupnik

Carinski zastupnik je, kako je navedeno u članu 4. tačka 6. Carinskog zakona, svako lice

imenovano od strane drugog lica da preduzima radnje i formalnosti koje se zahtevaju u skladu

sa carinskim propisima u poslovanju sa carinskim organima.

Carinski zastupnik može da postupa u ime i za račun drugog lica (neposredno zastupanje) ili u

svoje ime i za racun drugog lica (posredno zastupanje).

Obaveza carinskog zastupnika u okviru međunarodnog lanca snabdevanja, između ostalog,

može biti:

- primena potrebnih odredbi u skladu s carinskim propisima svojstvenim za taj tip

zastupanja za stavljanje robe u carinski postupak,

- preuzimanje odgovornosti za ispravnost carinske ili sažete deklaracije i njeno

blagovremeno podnošenje.

f) prevoznik

Uopšteno govoreći, prevoznik je osoba koja stvarno prevozi robu ili koja je preuzela ugovorne

obaveze i izdala npr. teretni list ili avionski tovarni list za stvarni prevoz robe. Konkretna

definicija prevoznika se nalazi u članu 4. stavu 1. tačka 40. Carinskog zakona.

Prevoznikova obaveza u okviru međunarodnog lanca snabdevanja, između ostalog, može biti:

- osiguranje sigurnog i bezbednog prevoza robe dok je pod nadzorom prevoznika,

posebno izbegavajući neovlašćen pristup robi i neovlašćeno rukovanje prevoznim

sredstvom i robom koja se prevozi,

- osiguranje blagovremene prevozne dokumentacije u skladu sa zakonom,

- primena potrebnih pravnih formalnosti u skladu sa carinskim zakonom,

- primena, po potrebi, pravila o sažetim deklaracijama, u skladu sa zakonodavstvom.

g) uvoznik

Uvoznik je privredni subjekat koji popunjava uvoznu deklaraciju ili u čije se ime ona

popunjava. Međutim, iz uopštenije trgovinske perspektive, a posebno s obzirom na suštinu AEO

programa , definiciju stvarnog uvoznika trebalo bi razmotriti iz šire perspektive (lice koje

popunjava uvoznu deklaraciju nije uvek i lice koje stavlja robu na tržište).

Uvoznikova obaveza u okviru međunarodnog lanca snabdevanja, između ostalog, može biti:

- preuzimanje odgovornosti u svom poslovanju sa carinskim organima za stavljanje robe

dopremljene carini u carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu,

- preuzimanje odgovornosti za ispravnost deklaracije i njeno blagovremeno podnošenje,

- kad je uvoznik lice koje podnosi ulaznu sažetu deklaraciju, preuzimanje odgovornosti

za pravilnu primenu pravila o sažetim deklaracijama,

- primena potrebnih pravnih formalnosti u skladu sa carinskim propisima važnim

za uvoz robe,

- primena trgovinske politike i mera zabrane i ograničenja,

- osiguranje bezbednog i sigurnog prijema robe, posebno izbegavajući neovlašćen

pristup robi i neovlašćeno rukovanje robom.

18

h) ostali, na primer, korisnici terminala, lučki radnici i lica koja pakuju teret

Odeljak III. – Povlastice za AEO

Odobrenje statusa AEO izdaje se podnosiocu zahteva nakon temeljne revizije njegovog

poslovanja, a ne njegovim poslovnim partnerima. Dodeljeni status AEO odnosi se na sam

privredni subjekat i važi za njegove poslovne delatnosti, a on jedini ima pravo na pogodnosti

koje donosi taj status. To je opšte načelo za sve vrste AEO potvrda koje se mogu izdati

privrednim subjektima s različitim ulogama u međunarodnom lancu snabdevanja.

Povlastice za AEO su sastavni deo zakonodavstva RS kojim se uređuje status AEO.

U nastavku je kratak pregled povlastica za nosioce AEO sertifikata, u zavisnosti od vrste

odobrenja.

1.III.1. Lakši pristup carinskim pojednostavljenjima

Reč je o pogodnosti za korisnike statusa AEOC.

Carinskim zakonodavstvom predviđaju se sledeći slučajevi u kojima se odobrava status AEO:

a) status AEO potreban je radi pristupa pojednostavljenju/odobrenju,

b) neki kriterijumi za određeno pojednostavljenje/odobrenje su obuhvaćeni

kriterijumima za dobijanje statusa AEO,

c) kriterijumi za određeno pojednostavljenje/odobrenje smatraju se jednakim

kriterijumima za dobijanje statusa AEO.

Članom 27. stavom 5. Carinskog zakona predviđeno je da za lice koje traži određeno

pojednostavljenje, a korisnik je statusa AEOC, carinski organi ne preispituju one uslove koji su

već bili ispitani pri odobravanju statusa AEO. To znači da bi carinski organi trebalo da se

usredsrede na nove ili dodatne elemente i zahteve u vezi sa predmetnim pojednostavljenjem.

Kriterijumi za koje se smatra da ih je AEO ispunio mogu se pronaći u odgovarajućim članovima

Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa robom koje se odnose na konkretna

pojednostavljenja. U nastavku je naveden popis predmetnih pojednostavljenja.

a) slučajevi u kojima je status AEO potreban radi pristupa pojednostavljenju/odobrenju:

- zajedničko obezbeđenje sa smanjenim iznosom za postojeće carinske dugove i

dažbine, član 83. stav 3. Carinskog zakona,

- centralizovano carinjenje (ako je potrebno odobrenje), član 156. stav 2. Carinskog

zakona,

- samoprocena, član 160. Carinskog zakona i član 247. Uredbe

b) slučajevi u kojima su neki od kriterijuma za određeno pojednostavljenje/odobrenje

obuhvaćeni kriterijumima za dobijanje statusa AEO (primena člana 27. stava 5. CZ):

- odobrenje za pojednostavljenje u vezi sa vrednošću robe u carinske svrhe, član 118.

Uredbe,

- zajedničko obezbeđenje, član 83. stav 1. CZ,

- zajedničko obezbeđenje ili oslobođenje od garancije u pogledu carinskih dugova i

drugih dažbina koji mogu nastati, član 83. stav 2. Carinskog zakona,

- odobrenje za upotrebu privremeno zabranjenog zajedničkog obezbeđenja, član 84. stav

19

2. Carinskog zakona,

- odobrenje mesta za koje nije nadležna carinarnica (podnošenje robe), član 201.

Uredbe,

- odobrenje pojednostavljene carinske deklaracije, član 227. Uredbe,

- odobrenje za unos u evidenciju deklaranta, član 158 CZ,

- ovlašćeni primalac (TIR), član 311. Uredbe

- odobrenje za pojednostavljenja u vezi sa provozom, član 348. Uredbe.

c) slučajevi u kojima se kriterijumi za određeno pojednostavljenje/odobrenje smatraju

jednakim kriterijumima za dobijanje statusa AEO:

- odobrenje za upravljanje prostorom za privremeni smeštaj, član 131. stav 3. tačka (2) i

stav 8. CZ.

- odobrenje za posebne postupke, član 184. stav 5. tačka 2., član 186. stav 2. i član 193.

stav 4. tačka 2. CZ.

Potrebno je napomenuti da je status AEO uveden u Carinski zakon i Uredbu nakon drugih

pojednostavljenja, pa je zato većina privrednih subjekata već imala odobrenja za njih pre

dobijanja statusa AEO. Ipak je ova konkretna pogodnost i dalje jako važna nosiocima AEO

sertifikata ili onima koji razmišljaju o podnošenju zahteva za status AEO, a još više carinskim

organima. Pri planiranju aktivnosti praćenja AEO, te aktivnosti se usklađuju s aktivnostima

praćenja za druga dodeljena odobrenja, kako bi se što je efikasnije moguće izbeglo dupliranje

posla. Kako bi se postigla najveća korist za nosioce AEO sertifikata i carinske organe, trebalo

bi uzeti u obzir sledeće:

- s obzirom na to da pojednostavljenja zavise od usklađenosti s određenim kriterijumima

za dobijanje statusa AEO, odnos/zavisnost između određenog odobrenja i statusa AEO

mora da se osigura/održava tokom celog postupka, što obuhvata ne samo fazu

podnošenja zahteva, već i praćenje i ponovnu procenu nakon dodele odobrenja/statusa,

- provera ispunjavanja bitnih kriterijuma za dobijanje statusa AEO pre dodele statusa

AEO nije apstraktna i uvek se obavlja u odnosu na konkretne poslovne delatnosti

privrednog subjekta. Stoga, kad je zahtev za posebno odobrenje podnet, carinski organi

ne bi trebalo da preispituju već proverene kriterijume, već treba da se usredsrede samo

na nove elemente/zahteve.

1.III.2. Prethodno obaveštenje

Ova povlastica korisniku statusa AEO omogućava logističku prednost, jer može bolje da planira

i na odgovarajući način optimizuje prevoz i logistiku, kao i da svede logistička zadržavanja na

najmanju moguću meru i smanji troškove prevoza, odnosi se na sledeće:

a) korisnike odobrenja statusa AEOC i AEOS:

U članu 42. stav 5. Uredbe a navodi se da „ako AEO podnosi deklaraciju za privremeni smeštaj

ili carinsku deklaraciju u skladu s članom 149. CZ, carinarnica nadležna za primanje te

deklaracije za privremeni smeštaj ili te carinske deklaracije, ako je pošiljka odabrana za

carinsku kontrolu, o tome obaveštava AEO. Obaveštavanje se vrši pre dopremanja robe carini.

To obaveštenje se ne šalje ako bi moglo da ugrozi kontrole koje se sprovode ili rezultate tih

provera”. To uključuje i provere u ime drugih državnih organa prema potrebi.

Važno je razlikovati prethodna obaveštenja koja se odnose na sigurnost i bezbednost od

prethodnih obaveštenja koja se odnose na primenu drugih mera predviđenih carinskim

zakonodavstvom.

20

To znači da samo AEOS prima prethodno obaveštenje u slučaju carinskih provera koje se

odnose na sigurnost i bezbednost, dok AEOC prima prethodno obaveštenje u slučaju carinskih

provera koje nisu u vezi sa sigurnošću.

b) samo na korisnike odobrenja statusa AEOS:

u članu 42. stav 2. Uredbe navodi se da ako je AEO podneo ulaznu sažetu deklaraciju,

carinarnica prvog ulaska obaveštava AEO ako je pošiljka odabrana za fizičku kontrolu. To

obaveštenje se dostavlja pre dolaska robe na carinsko područje Republike Srbije, pod uslovom

da je AEO povezan s elektronskim carinskim sistemima. Prethodno obaveštenje bi moglo biti

izrazito važno nosiocima AEO sertifikata koji posluju u velikim lukama, s obzirom na to da će

im omogućiti bolje planiranje poslovanja.

To obaveštenje se ne šalje ako bi moglo da ugrozi kontrole koje se sprovode ili rezultate tih

kontrola. Međutim, carinski organ može sprovesti fizičku proveru čak i ako AEO nije bio

obavešten.

1.III.3. Manje fizičkih i dokumentarnih provera

Reč je o pogodnosti za korisnike odobrenja statusa AEOC i AEOS.

U članu 27. stav 6. Carinskog zakona i članu 42. stav 1. Uredbe navodi se da se nosiocu AEO

odobrava manje fizičkih i dokumentarnih kontrola nego ostalim privrednim subjektima kada je

reč o carinskim kontrolama u skladu sa vrstom izdatog odobrenja. Međutim, carinski organi

mogu da odluče da kontrolišu pošiljke AEO, kako bi se uzele u obzir određene pretnje ili da

proveravaju obaveze utvrđene drugim nacionalnim zakonima Srbije (tj. onim koji se odnose na

sigurnost proizvoda itd.).

Važno je razlikovati i kontrole koje se odnose na sigurnost i bezbednost od provera koje se

odnose na primenu drugih mera predviđenih carinskim zakonodavstvom.

To znači da samo AEOS ostvaruje koristi od manje fizičkih i dokumentarnih kontrola koje se

odnose na sigurnost i bezbednost, dok AEOC ostvaruje koristi od manje fizičkih i

dokumentarnih kontrola koje se odnose na druge mere predviđene carinskim zakonodavstvom.

To uključuje manje kontrola na mestu uvoza ili izvoza, a može se uzeti u obzir i za kontrole

nakon carinjenja.

Kako bi se omogućilo ostvarenje te pogodnosti, u sistem upravljanja rizicima trebalo bi uneti

niži stepen rizika. Međutim, iako je niži stepen rizika posledica činjenice da je status AEO uvek

povlašćen, stepen smanjenja može varirati u zavisnosti od uloge i obaveza AEO u određenom

lancu snabdevanja.

Potrebno je uzeti u obzir i da je ova pogodnost koja se odnosi na procenu ukupnog rizika za

određenu transakciju. Prema tome, iako status AEO uvek podrazumeva povlašćenije

postupanje, drugi pokazatelji rizika, npr. zemlja porekla itd., mogu dovesti do potrebe za

sprovođenjem kontrole.

Određivanje pogodnosti je u vezi sa pojmom „deklaranta”. Važno je napomenuti da u skladu s

članom 4. stavom 1. tačka 15 Carinskog zakona „deklarant” znači „lice koje podnosi carinsku

deklaraciju, deklaraciju za privremeni smeštaj, ulaznu sažetu deklaraciju, izlaznu sažetu

deklaraciju, deklaraciju za ponovni izvoz ili obaveštenje o ponovnom izvozu u svoje ime ili lice

21

u čije ime se podnosi takva deklaracija ili obaveštenje ”.

U slučaju neposrednog zastupanja, carinski zastupnik neposredni je predstavnik uvoznika, što

znači da carinski zastupnik deluje u ime uvoznika. Prema tome „korisnik statusa AEO”

(carinski zastupnik) i „deklarant” (uvoznik) nisu isto lice.

Uzimajući u obzir da su carinski organi proverili uobičajene carinske postupke i postupke

carinskog zastupnika, njegov status AEO bi trebalo uzeti u obzir u pozitivnom smislu. Međutim,

istovremeno bi trebalo uzeti u obzir i da je u ovom slučaju za tačnost podataka koji se navode

u carinskoj deklaraciji, verodostojnost predočenih dokumenata i pridržavanje svih obaveza kada

je reč o ulasku predmetne robe u postupku o kojem je reč odgovoran deklarant (uvoznik koji

nije AEO), a ne korisnik statusa AEO.

U slučaju posrednog zastupanja carinski zastupnik koji je korisnik statusa AEO deluje u vlastito

ime. On je „deklarant” i njegove postupke koje primenjuje za preuzimanje obaveza iz člana 4.

stava 1. tačka 15. Carinskog zakona proverili su carinski organi.

Korisnik statusa AEOC je uvoznik i sarađuje sa carinskim zastupnikom koji nije AEO. Uvoznik

podnosi carinsku deklaraciju za stavljanje robe u slobodni promet:

Upravljanje rizikom potrebno je uskladiti i sa stepenom uključenosti carinskog zastupnika u

poslovanje njegovog klijenta s carinskim organima.

1.III.4. Davanje prednosti pošiljkama odabranim za kontrolu

Reč je o pogodnosti za korisnike statusa AEOC i AEOS.

U članu 42. stavu 7. Uredbe, navodi se da, ako su pošiljke koje je deklarisao nosilac AEO

sertifikata odabrane za fizički i dokumentarnu kontrolu, sprovođenje tih kontrola je prioritet.

Ostvarenje te pogodnosti je u direktnoj vezi sa vrstom prevoza i infrastrukturom prostora u

kojem se kontrole sprovode, pa zavisi od njih.

1.III.5. Izbor mesta kontrole

Reč je o pogodnosti za korisnike statusa AEOC i AEOS.

Članom 42. stavom 8. Uredbe predviđa se mogućnost da se na zahtev AEO kontrole se mogu

izvršiti na drugom mestu, a ne na mestu gde se roba mora dopremati carini. Ta alternativna

lokacija može da znači kraće odlaganje i/ili manje troškove. Međutim, to zavisi od pojedinačnih

dogovora s nadležnim carinskim organom. Odabrano mesto za kontrolu uvek bi trebalo da

omogući carinskim organima obavljanje potrebnih kontrola i da ne ugrožava rezultate kontrola.

Iako je mogućnost izbora mesta kontrole predviđena i članom 250. stav 2. Uredbe za sve

privredne subjekte uz druge uslove i postupke, postoji razlika između opštih odredaba i

odredaba u obliku pogodnosti za AEO, jer pri odlučivanju o prihvatanju zahteva carinski organi

u obzir mogu uzeti status.

Nosioci AEO mogu da se nađu u sledećoj situaciji:

– u zavisnosti od slučaja, za određene transakcije AEO može da traži drugo mesto za

sprovođenje kontrole

22

U tom slučaju će carinski organi uzeti u obzir status AEO. Ako nema drugih okolnosti koje

bi to sprečile, carinski organi moraju da dopuste obavljanje kontrole u mestu koje je odabrao

AEO. To su situacije u kojima status AEO i znanje carinskih organa mogu da predstavljju

prednost kakvu nemaju drugi privredni subjekti.

1.III.6. Indirektne pogodnosti

Važno je naglasiti da uz direktne pogodnosti predviđene zakonodavstvom, AEO može

iskoristiti prednosti koje nisu u direktnoj vezi sa carinskim delom njegovog poslovanja. Iako se

smatraju „indirektnim” pogodnostima, pa zato nisu izričito navedene u zakonodavstvu, one su

važne, jer mogu imati vrlo pozitivan učinak na opšte poslovanje AEO.

Neki primeri indirektnih pogodnosti su predstavljeni u sledećim potpoglavljima.

1.III.6.1. Priznanje sigurnog i bezbednog poslovnog partnera

AEO koji zadovoljava kriterijum sigurnosti i bezbednosti smatra se bezbednim i sigurnim

partnerom u lancu snabdevanja. To znači da AEO čini sve što je u njegovoj moći da smanji

pretnje u lancima snabdevanja u kojima posluje. Status AEO, uključujući mogućnost upotrebe

logotipa AEO, povećava njegov ugled. Iako nije potrebno sarađivati isključivo sa AEO, status

AEO pozitivno će uticati na uspostavljanje novih poslovnih odnosa. Potrebno je napomenuti da

privredni subjekti mogu da provere popis AEO koji su pristali na objavu svojih podataka na

web-sajtu Uprave carine:

http://www.carina.rs/cyr/AEO/Spisak%20privrednih%20društava%20koja%20poseduju%20A

EO%20sertifikat%20(1).pdf

1.III.6.2. Bolja saradnja sa carinskim organima i drugim državnim organima

Partnerstvo uspostavljeno tokom postupka odobravanja i neprekidne saradnje pomaže pri

boljem uzajamnom razumevanju i pronalasku zajednički osmišljenih rešenja korisnih za obe

strane.

AEO bi trebalo da ima određenu osobu za kontakt u carinskom organu kojoj se može obratiti

sa svojim pitanjima. Osoba za kontakt možda neće imati sve odgovore na sva pitanja, ali može

dati savet AEO o najboljim sledećim koracima i po potrebi sledećim kontaktima.

Status AEO stiče priznanje i važnost u mnogim područjima. Trenutno postoje brojne potvrde

ili odobrenja u drugim područjima za koje su uslovi jedan ili više kriterijuma za sticanje statusa

AEO ili sam status AEO.

Deo 4. odeljak II. ovih Smernica sadrži detaljne informacije o razmeni informacija između

carinskih organa i drugih državnih organa.

1.III.6.3. Druge indirektne pogodnosti

Status AEO pomaže privrednim subjektima da detaljno analiziraju sve svoje procese u

međunarodnom lancu snabdevanja. Aktivnosti svih predmetnih sektora uopšteno se ocenjuju

tokom pripreme zahteva za odobrenje statusa AEO. U većini slučajeva su efikasnost i saradnja

među tim službama optimizovane kako bi se postigla veća transparentnost i vidljivost u lancu

snabdevanja.

http://www.carina.rs/cyr/AEO/Spisak%20privrednih%20društava%20koja%20poseduju%20AEO%20sertifikat%20(1).pdf

http://www.carina.rs/cyr/AEO/Spisak%20privrednih%20društava%20koja%20poseduju%20AEO%20sertifikat%20(1).pdf

23

Ulaganja privrednih subjekata u povećanje standarda sigurnosti i bezbednosti mogu dovesti do

pozitivnih efekata u sledećim područjima: preglednost i praćenje, sigurnost zaposlenih, razvoj

standarda, izbor dobavljača, sigurnost ulaganja i prevoza, izgradnja svesti o organizacionoj

infrastrukturi i sposobnostima, saradnja među strankama u lancu nabavke, proaktivna

tehnološka ulaganja i dobrovoljno pridržavanje sigurnosnih propisa.

Neki primeri indirektnih pogodnosti koje mogu da proisteknu iz tih pozitivnih učinaka mogli

bi biti sledeći:

– manje krađa i gubitaka,

– manje zakasnelih pošiljki,

– bolje planiranje,

– bolja usluga za klijente,

– veća lojalnost klijenata,

– bolje upravljanje zalihama,

– veća predanost zaposlenih,

– manje incidenata u području sigurnosti i bezbednosti,

– niži inspekcijski troškovi dobavljača i bolja saradnja,

– manje kriminala i vandalizma,

– veća sigurnost i bolja komunikacija među partnerima u lancu snabdevanja.

Tabela u nastavku sadrži sažeti prikaz različitih dostupnih pogodnosti:

Pogodnost AEOC AEOS Upućivanje

Lakši pristup carinskim

pojednostavljenjima X Član 27. stav 5. CZ

Manje fizičkih i dokumentarnih kontrola

Član 42. stav 1. Uredbe

Član 27. stav 6. CZ

– u vezi sa sigurnošću i zaštitom X

– u vezi sa ostalim carinskim

zakonodavstvom X

24

Prethodno obaveštenje u slučaju odabira za

fizičku kontrolu (u vezi sa sigurnošću i

zaštitom)

X



Prethodno obaveštenje u slučaju odabira za

carinsku kontrolu

– u vezi sa sigurnošću i zaštitom

– u vezi s ostalim carinskim

zakonodavstvom

X

X



Prioritet ako je odabran za kontrolu

X

X



Mogućnost zahtevanja posebnog mesta

za carinske kontrole

X

X



Indirektne pogodnosti X X

Uzajamno priznavanje s trećim državama

X MRA-ovi


25

Odeljak IV. – Saradnja između carinskih organa i drugih državnih organa

Saradnja sa ostalim nadležnim organima i usklađivanje programa utvrđeni su i prepoznati kao

ključni element za dalji razvoj snažnog programa za AEO, kako bi se osigurala sigurnost

svetskog lanca snabdevanja, te kako bi se izbeglo udvostručavanje napora i troškova za

nadležne organe i privredne subjekte.

Kao takva je od početka uključena u WCO SAFE na međunarodnom nivou.

Postoje brojne potvrde ili odobrenja u drugim područjima za koje su uslovi jedan ili više

kriterijuma za sticanje statusa AEO ili sam status AEO:

zakonodavstvo u pogledu civilnog vazdušnog saobraćaja

Ako korisnik odobrenja statusa AEOS podnese zahtev za status regulisanog agenta (RA) ili

poznatog pošiljaoca (KC), smatraće se da su odgovarajući sigurnosni zahtevi ispunjeni ako su

kriterijumi za odobrenje statusa AEO identični ili odgovaraju kriterijumima za status

regulisanog agenta ili poznatog pošiljaoca. Isto se načelo primenjuje i u obrnutom slučaju.

U slučaju proverenog pošiljaoca (AC), korisnici odobrenja statusa AEOS ne treba da potpišu

izjavu o preuzimanju obaveza „proverenog pošiljaoca” i regulisani agent ga priznaje kao

proverenog pošiljaoca ako su ispunjeni svi ostali zahtevi utvrđeni zakonodavstvom Unije u

području sigurnosti vazdušnog saobraćaja.

Ostali

Sigurnost i bezbednost dobijaju na važnosti za različite zainteresovane strane. Status AEO

jedna je od najvećih sigurnosnih inicijativa u celom svetu i privlači sve veću pažnju.

Istovremeno, potvrdama i odobrenjima koje dodeljuju carinski organi ili drugi državni organi

olakšava se postupak odobravanja.

Videti i deo 3.III.4.2. Potvrde/odobrenja koje su dodelili carinski organi ili drugi državni

organi.

Odeljak V. – Uzajamno priznavanje

Nekoliko godina cilj SCO i carinskih uprava je bio povećati sigurnost međunarodnih lanaca

snabdevanja, istovremeno pružajući veće olakšice za sigurne i pouzdane privredne subjekte.

Okvirom normi za osiguravanje i olakšavanje globalne trgovine WCO SAFE podstiču se

carinske uprave na usaglašavanje u pogledu uzajamnog priznavanja statusa AEO i sigurnosnih

mera.

Pojačana saradnja među trgovinskim partnerima kada je reč o sigurnosti i olakšavanju trgovine

ima važnu ulogu u EU. Uzajamno priznavanje statusa AEO ključan je element za jačanje i

uspostavljanje celokupne sigurnosti lanca snabdevanja, kao i povećanje pogodnosti za

privredne subjekte.

Uzajamnim priznavanjem podrazumeva se da jedna carinska uprava u jednoj državi

26

priznaje odobrenje statusa AEO izdatog u okviru drugog programa i

da je saglasna da osigura znatne, uporedive i, ako je moguće, uzajamne

pogodnosti/olakšice uzajamno priznatim AEO.

Pogodnosti na temelju uzajamnog priznavanja, između ostalog, uključuju:

manje kontrola – status učesnika trgovinskog partnerskog programa priznaju oba programa

te se on upotrebljava kao faktor procene rizika u automatizovanim sistemima pretraživanja,

upravljanje rizicima – carinska uprava može da utvrdi pouzdane privredne subjekte i da

usmeri svoje provere na pošiljke nepoznatih/nepouzdanih privrednih subjekata.

Detaljne informacije o uzajamnom priznavanju i njegovom sprovođenju sadržane su u delu

6. ovih Smernica.

Odeljak VI. – Logotip AEO

Uprava carina priprema logo koji nosioci odobrenja moći da koriste.

Deo 2. Kriterijumi za dobijanje statusa AEO

Odeljak I. – Usklađenost sa carinskim i poreskim propisima, uključujući nepostojanje

teških krivičnih dela u vezi sa privrednom aktivnosti podnosioca zahteva

2.I.1. Opšte informacije

Članom 28. stav 1. tačkom 1. CZ zahteva se odsustvo bilo kakve ozbiljne ili ponovljenih

povreda carinskih i poreskih propisa, uključujući i nepostojanje krivičnih dela koja se odnose

na privrednu delatnost podnosioca zahteva. Dalje, u članu 28. Uredbe navedeno je da se smatra

da je taj kriterijum ispunjen ako u protekle tri godine nisu učinjeni nikakvi teški prekršaji ili

ponovljeni prekršaji carinskih i poreskih propisa, te nisu učinjena nikakva teška krivična dela u

vezi sa privrednom delatnosti podnosioca zahteva. U tom kontekstu se u članu 28. Uredbe

razlikuju podnosioci koji su fizička lica od onih koji nisu:

Ako je podnosilac zahteva fizičko lice, prethodno navedeni uslov moraju da ispunjavaju

(a) podnosilac zahteva, i

(b) ako je primenjivo, zaposlena osoba nadležna za carinska pitanja podnosioca zahteva.

Ako podnosilac zahteva nije fizičko lice, prethodno navedeni kriterijum moraju da ispune

(a) podnosilac zahteva,

(b) odgovorno lice u privrednom subjektu podnosioca zahteva ili lica koja vrše kontrolu nad

njegovim upravljanjem i

(c) odgovorno lice za carinska pitanja u privrednom subjektu podnosiocu zahteva.

Definicija carinskih propisa nalazi se u članu 4. stavu 1. tačka 2. CZ-a. „Poreske propise”

potrebno je tumačiti u širem smislu, ne samo kao poreze koji se odnose na uvoz i izvoz robe

(npr. PDV, oporezivanje društava, akcize itd.). S druge strane, „poreski propisi” bi trebalo da

27

su ograničeni na poreze koji se direktno odnose na privrednu delatnost podnosioca zahteva.

Evidencija o usklađenosti sa carinskim i poreskim propisima može se smatrati prikladnom ako

carinski organ nadležan za donošenje odluke smatra da je prekršaj zanemarive važnosti u

odnosu na broj ili AEO predmetnih radnji, te carinski organ ne dovodi u pitanje dobru veru

podnosioca zahteva.

Ako osoba koja sprovodi proveru podnosioca zahteva ima poslovno sedište ili prebivalište u

trećoj zemlji, ili ako podnosilac zahteva posluje kraće od tri godine, carinski organi ocenjuju

usklađenost s tim kriterijumom na osnovu dokumentacije i podataka koji su im dostupni.

Preporučuje se da nadležni carinski organi uzmu u obzir sledeće posebne okolnosti pri proceni

prekršaja:

- procenom usklađenosti trebalo bi obuhvatiti sve carinske aktivnosti podnosioca zahteva,

uključujući sve relevantne elemente oporezivanja, uzimajući u obzir postojanje teških

krivičnih dela koja se odnose na privredne delatnosti podnosioca zahteva.

- pojam „prekršaj” ne odnosi se samo na radnje koje su carinski organi otkrili pri

proverama izvršenim u vreme unosa robe u carinsko područje Republike Srbije ili

stavljanju robe u carinski postupak. Razmatraju se i procenjuju sve povrede carinskih i

poreskih propisa ili krivičnog prava otkriveni prilikom bilo koje kontrole nakon

carinjenja sprovedene u kasnijoj fazi, kao i svi prekršaji koje je moguće otkriti u vezi s

primenom drugih carinskih odobrenja i bilo kog drugog izvora informacija dostupnog

carinskim organima.

- u obzir se uzimaju i prekršaji koje počine špediteri, carinski zastupnici ili ostale treće

strane koje deluju u ime podnosioca zahteva. Podnosilac zahteva trebalo bi da dokaže

da su preduzete odgovarajuće mere kako bi se osigurala usklađenost osoba koje deluju

u njegovo ime, kao što su jasna uputstva tim licima, nadzor i proveravanje tačnosti

deklaracija i mere koje se preduzimaju kada se dogode greške.

- neusklađenost sa domaćim necarinskim propisima ili propisima koje se odnosi na

neoporezivanje podnosioca zahteva u drugim državama članicama ne sme da se

zanemari, iako bi u tom slučaju takve neusklađenosti trebalo da se razmotre u odnosu

na dobru veru privrednog subjekta i važnost za njegove carinske aktivnosti,

- ako kazne koje se odnose na određeni prekršaj preispituje nadležni organ nakon žalbe

ili naknadne kontrole, njegova procena ozbiljnosti prekršaja bi trebalo da se temelji na

preispitanoj odluci. Ako je nadležni organ u celosti ukinuo kaznu za prekršaj, smatra se

da se prekršaj nije dogodio.

Pre donošenja odluke o ispunjenosti kriterijuma usklađenosti evidencije, potrebno je

uporediti ukupan broj prekršaja koje je počinio podnosilac zahteva s ukupnim brojem

carinskih postupaka koje je istovremeno sproveo podnosilac zahteva, kako bi se utvrdili

odgovarajući procenti. U tom kontekstu različite vrste aktivnosti je potrebno razmotriti

u vezi sa brojem i obimom carinskih deklaracija koje je podnosilac zahteva podneo i

postupaka koje je sproveo.

2.I.2. Lakši prekršaji

Lakši prekršaji su radnje koje, čak i ako su dovele do stvarne povrede nekog dela carinskih i

poreskih propisa, nisu dovoljno važne da bi se smatrale pokazateljem rizika s obzirom na

međunarodno kretanje robe, sigurnosna pitanja ili plativi carinski dug.

Kako bi se utvrdilo šta se može smatrati lakšim prekršajem, prvo treba primetiti da se svi

slučajevi razlikuju i da bi svaki trebalo posebno da se razmatra u odnosu na istoriju

28

usklađenosti, prirodu delatnosti i veličinu predmetnog privrednog subjekta. Ako se donese

odluka da se prekršaj može smatrati lakšim, privredni subjekat mora da dokaže da je nameravao

da preduzme mere za smanjenje broja grešaka u svojim carinskim postupcima.

Sledeća kontrolna lista može da pomogne carinskim organima pri proceni da li se prekršaj može

smatrati lakšim:

- ne sme da postoji namera činjenja prevare,

- prekršaje treba razmatrati na kumulativnoj osnovi, ali u odnosu na ukupan obim

postupaka,

- potrebno je utvrditi da li je prekršaj izdvojena ili sporadična radnja jedne osobe unutar

glavne organizacije preduzeća,

- potrebno je uvek uzeti u obzir kontekst prekršaja,

- podnosilac zahteva trebalo bi da ima uspostavljen sistem unutrašnje kontrole, a u obzir

bi trebalo uzeti da li je prekršaje otkrio sam podnosilac zahteva kao rezultat vlastitih

unutrašnjih provera i da li ih je odmah prijavio carinskim organima,

- da li je podnosilac zahteva odmah preduzeo mere za ispravljanje tih radnji ili

izbegavanje njihovih ponavljanja u budućnosti,

- priroda prekršaja – carinski organi bi trebalo da uzmu u obzir vrstu i težinu prekršaja.

Neke greške se mogu definisati kao „greške zanemaive važnosti” jer ne utiču na iznos

carina koje je potrebno platiti, na primer pogrešno razvrstavanje dva artikla s istom

stopom carine koji se ne razlikuju u odnosu na druge mere primenljive na njih (na

primer, zabrane i ograničenja). Drugi prekršaji mogu da utiču na iznos carina koje je

potrebno platiti, ali razlika se ne smatra važnom u smislu broja i količine deklaracija

koje podnosi podnosilac zahteva.

Ako se na osnovu rezultata kontrole pokaže da se počinjeni prekršaji smatraju lakšim

prekršajima, evidencija o pridržavanju carinskih propisa može da se smatra prikladnom.

Razmatrajući prethodno navedeno i pod uslovom da u svakom analiziranom slučaju ne postoje

nikakve druge okolnosti koje bi trebalo uzeti u obzir, sledeći prekršaji se mogu navesti kao

primeri lakšeg kršenja carinskih propisa:

- propusti za koje se ne smatra da imaju znatan učinak na vođenje carinskog postupka,

koji su definisani u članu 4. stavu 1. tačka 16. CZ,

- manje prekoračenje roka za privremeni smeštaj robe ili bilo kojih drugih rokova

primenljivih na robu u okviru bilo kog carinskog postupka sa odlaganjem, tj. aktivnog

oplemenjivanja ili privremenog uvoza, a da to ne utiče na tačno utvrđivanje iznosa

carinskog duga,

- izdvojene, jednokratne greške koje je privredni subjekat učinio prilikom ispunjavanja

potrebnih podataka u podnesene carinske deklaracije, pod uslovom da te greške nisu

prouzrokovale pogrešnu procenu iznosa carinskog duga.

U pogledu lakših prekršaja koji se odnose na poreske propise, važeća je definicija koju je

odredio nadležni poreski organ.

2.I.3. Ponovljeni prekršaji

U slučaju prekršaja koji bi se na prvi pogled mogli smatrati manjim ili lakšim prekršajima,

carinski organi bi trebalo da utvrde da li je bilo ponavljanja prekršaja iste vrste. U tom slučaju

carinski organi treba da analiziraju da li su ponavljanja rezultat postupanja jedne ili više

određenih osoba unutar društva podnosioca zahteva, ili su rezultat strukturnih nedostataka

unutar sistema podnosioca zahteva. Carinski organi bi trebalo da utvrde da li se određena vrsta

prekršaja ponavlja ili je podnosilac zahteva utvrdio i rešio uzrok prekršaja, te se prekršaj neće

29

ponoviti u budućnosti. Suprotno tome, ako se prekršaj ponovi u različitim vremenskim

razdobljima, to bi moglo da znači da je unutrašnje upravljanje društvom neodgovarajuće kada

je reč o donošenju mera za sprečavanje ponavljanja tih prekršaja u budućnosti.

Kada je reč o ponovljenim prekršajima koji se odnose na poreske propise, važeća definicija je

ona koju je odredio nadležni poreski organ.

2.I.4. Ozbiljna povreda carinskih propisa

Prilikom procenjivanja ozbiljnih povreda carinskih propisa potrebno je uzeti u obzir sledeće:

a) Namerne radnje

namerna radnja ili prevara, što znači da se radnja za koju je dokazano da je podnosilac

zahteva, odgovorno lice u privrednom subjektu podnosiocu zahteva ili sprovodi nadzor

nad njegovim upravljanjem, ili osoba nadležna za carinska pitanja podnosioca zahteva

izvršila s punim znanjem i namerom treba smatrati težim prekršajem u odnosu na isti

sluičaj u drugim okolnostima, čak i ako bi se greška po svojoj prirodi mogla smatrati

greškom „zanemarive važnosti”.

(b) Priroda prekršaja

Ako je prekršaj takav da se može smatrati ozbiljnom povredom carinskog i poreskih

propisa i zahteva izricanje veće kazne ili pokretanje krivičnog postupka.

(c) Očigledni nemar

Evropski sud pravde1 utvrdio je tri faktora koje je potrebno uzeti u obzir pri

procenjivanju da li je radnja koju je obavio privredni subjekat bila učinjena iz

očiglednog nemara: složenost carinskih propisa, briga i iskustvo preduzeća. Ako

carinski organi utvrde da je preduzeće bilo očigledno nemarno, to može biti pokazatelj

da se povreda može smatrati težom.

(d) Pokazatelj ozbiljnog rizika s obzirom na sigurnost ili bezbednost ili carinske i poreske

propise i krivična dela u vezi sa privrednom delatnosti.

Teški prekršaji mogli bi da budu i prekršaji koji su, čak i ako podnosiocu zahteva nije

cilj počiniti prevaru, toliko važni da se mogu smatrati pokazateljem ozbiljnog rizika s

obzirom na sigurnost i bezbednost ili carinske i poreske propise ili krivična dela u vezi

sa privrednom delatnosti.

Razmatrajući prethodno navedeno i uz uslov da u svakom posebno analiziranom slučaju ne

postoje nikakve druge okolnosti koje bi trebalo uzeti u obzir, sledeći prekršaji se mogu navesti

kao primeri teških prekršaja:

Carinski propisi

- krijumčarenje, - prevara, na primer namerno pogrešno razvrstavanje, umanjivanje i uvećavanje

vrednosti ili prijavljivanje lažnog porekla, kako bi se izbeglo plaćanje carina,

- prekršaji koji se odnose na prava intelektualne svojine,

- prevara koja se odnosi na antidamping propise,

- prekršaji u vezi sa zabranama i ograničenjima,

- falsifikovanje,

- svi ostali prekršaji koji se odnose na carinske zahteve.

1 Sudska praksa Evropskog suda kada je reč o očiglednom nemaru: „C- 48/98 Söhl & Söhlke (1999)”

30

poreska pravila

- poreska prevara,

- utaja poreza,

- krivična dela u vezi sa akcizama, na primer nezakonita proizvodnja ili rafiniranje

mineralnih ulja i izdvajanje,

- prevara koja se odnosi na PDV.

teška krivična dela koja se odnose na privredne delatnosti podnosioca zahteva,

- prevara u vezi sa stečajem (nelikvidnosti), - bilo kakva povreda zakonodavstva u oblasti zdravstva, na primer stavljanje robe

nesigurne prirode na tržište,

- bilo kakva povreda zakonodavstva u oblasti bezbednosti životne sredine, na primer

nezakonito prekogranično kretanje opasnog otpada,

- prevara u vezi sa robom dvostruke namene

- učestvovanje u zločinačkoj organizaciji,

- mito i korupcija,

- prevara,

- sajber kriminal,

- pranje novca,

- direktno ili indirektno učestvovanje u terorističkim aktivnostima (npr. sprovođenje bilo

kakvih poslovnih ili drugih aktivnosti kojima se promovišu ili kojima se pomažu

međunarodno priznate terorističke grupe),

- direktno ili indirektno učestvovanje u promovisanju ili pomaganju nezakonite

migracije u EU.

Odeljak II. – Zadovoljavajući sistem vođenja poslovne evidencije i, po potrebi, evidencije

o prevozu , koja omogućava odgovarajuće carinske kontrole

2.II.1. Opšte informacije

Kako bi carinski organi mogli da utvrde da podnosilac zahteva zadovoljavajuci sistem vođenja

poslovne evidencije i ako je potrebno, evidencije o prevozu robe, što omogućava odgovarajuće

carinske kontrole, podnosilac zahteva će morati da ispuni sve zahteve navedene u članu 29.

Uredbe.

Pri proveri ovog kriterijuma potrebno je uzeti u obzir sledeće opšte okolnosti:

- neophodnost provere u odnosu na sve carinske aktivnosti podnosioca zahteva,

- carinski organi bi trebalo da upotrebe sve raspoložive podatke i znanje o svim odobrenjima

koja su prethodno izdata podnosiocu zahteva. Uopšteno govoreći, ne bi trebalo ponovo

proveravati taj deo poslovanja, ako je prethodna revizija obavljena nedavno i ako nije bilo

naknadnih promena. Međutim, potrebno je osigurati da je ta prethodna kontrola obuhvatila

sve različite aspekte/uslove.

- preporučuje se da se deo kontrole obavlja na licu mesta prilikom posete preduzeću,

- pri obavljanju kontrole u poslovnim prostorima podnosioca zahteva potrebno je uzeti u

obzir nekoliko ključnih elemenata:

- proveru da li su informacije navedene u zahtevu i drugim dokumentima tačne i da li su

uobičajeni postupci / postupci koje je podnosilac zahteva opisao dokumentovani i

sprovedeni u praksi,

- provere transakcija, kako bi se osiguralo postojanje podataka o kontrolama u

31

evidencijama,

- proveru da li je informatički sistem u upotrebi u razumnoj meri zaštićen protiv neovlašćenog

pristupa i manipulacije i da je trag izmena zabeležen u sistemu tako da se po potrebi promene

mogu pratiti.

S obzirom na proveru posebnih zahteva navedenih u članu 29. stavu 1. Uredbe carinski organi

moraju uvek da uzimaju u obzir posebnu prirodu/poslovanje i veličinu privrednog subjekta

istovremeno vodeći računa i o brojnim zajedničkim činiocima.

2.II.2. Uslov zadovoljavajućeg sistema upravljanja trgovinskim i transportnim

evidencijama

(a) Članom 29. stavom 1. tačkom (1) Uredbe zahteva se da „podnosilac zahteva vodi

računovodstveni sistem u skladu sa opšteprihvaćenim računovodstvenim načelima, što

omogućava carinsku kontrolu koja se zasniva na reviziji i vodi arhivsku evidenciju podataka

kojom se obezbeđuje revizorski trag od trenutka unosa podatka u evidenciju”.

U računovodstvu je dnevnik događaja postupak ili korak povezivanja svakog knjigovodstvenog

zapisa s njegovim izvorom, kako bi se olakšala provera njegove tačnosti. Celokupni dnevnik

događaja prati ciklus operativnih aktivnosti podnosioca zahteva, u pogledu protoka pošiljaka,

robe i proizvoda koji ulaze u poslovne prostore preduzeća, tamo se obrađuju i zatim ih

napuštaju. Brojnim preduzećima i organizacijama potreban je dnevnik događaja u njihovim

automatizovanim sistemima iz sigurnosnih razloga. Važno je kombinovati provere izvršene u

poslovnom sistemu s proverama izvršenim radi sigurnosti i bezbednosti. Za sigurnost i

bezbednost važno je da, ako je potrebno, informacije u poslovnom sistemu odražavaju fizičko

kretanje pošiljaka, robe i proizvoda i to bi trebalo da bude deo provere. Važno je i da, ako je

potrebno, informacije u poslovnom sistemu odražavaju protok pošiljaka, robe i proizvoda, kao

i mere preduzete radi njihove sigurnosti i bezbednosti u različitim fazama u međunarodnom

lancu snabdevanja u koji je uključen AEO. Provere transakcija trebalo bi da odražavaju oba

navedena pitanja, a trebalo bi i da potvrde da preduzeće uvek sprovodi uobičajene postupke.

Dnevnik događaja sadrži arhivsku evidenciju podataka koja korisniku omogućava da uđe u trag

nekom podatku od trenutka njegovog ulaska u sistem podataka do trenutka izlaska iz njega.

(b) Članom 29. stavom 1. tačkom (2) Uredbe zahteva se da „evidencije koje podnosilac zahteva

vodi za carinske svrhe budu integrisane u računovodstveni sistem podnosioca zahteva ili

omogućavaju unakrsne provere informacija s računovodstvenim sistemom”.

Neki privredni subjekti upotrebljavaju softver za upravljanje resursima preduzeća (ERP) za

mapiranje svojih osnovnih poslovnih procesa. Evidencije koje se vode za carinske svrhe mogu

se integrisati ili elektronski povezati u tom ERP-u.

Nema potrebe, naročito za SME, za upotrebom jedinstvenog integrisanog sistema, osim za

moguće obavljanje unakrsnih provera carinskih evidencija i računovodstvenog sistema. To se

može postići automatizovanim povezivanjem, interfejsom ili čak unakrsnim upućivanjima u

oba sistema ili dokumentaciji.

(c) Članom 29. stavom 1. tačkom (3) Uredbe zahteva se da „podnosilac zahteva carinskom

organu omogućava fizički pristup svom računovodstvenom sistemu i, ako je primenljivo, svojim

trgovačkim i evidencijama o prevozu”.

Videti tačku (d) u nastavku.

32

(d) Članom 29. stavom 1. tačkom (4) Uredbe zahteva se da „podnosilac zahteva carinskom

organu omogućava elektronski pristup svom računovodstvenom sistemu i, ako je primenljivo,

svojim trgovačkim i prevoznim evidencijama, ako se ti sistemi ili evidencije vode u elektronskom

obliku”.

Pristup evidenciji preduzeća definiše se kao mogućnost dobijanja potrebnih podataka, bez

obzira na to gde su podaci fizički smešteni. Potrebni podaci uključuju evidencije preduzeća kao

i druge bitne podatke koji su potrebni za obavljanje kontrole. Podacima se može pristupiti na

različite načine:

– u papirnom obliku: dostavljaju se štampani primerci sa potrebnim podacima. Papirni oblik

prikladan je kada je količina potrebnih podataka ograničena. Do toga može doći, na primer,

prilikom provere godišnjih računa,

– putem uređaja za čuvanje podataka: primerci s potrebnim podacima dostavljaju se na CD-

ROM-u ili sličnom mediju. To je prikladno kada se radi o većoj količini podataka i kada je

potrebna obrada podataka.

– putem mreže: putem informacionog sistema društva u slučaju poseta web-stranice, upotrebe

elektronskih kanala za razmenu podataka, uključujući i internet.

Bez obzira na način pristupa podacima, carinski organi bi trebalo da imaju mogućnost provere

i analize podataka (npr. mogućnost rada sa podacima). Isto tako važno je da su dostavljeni

podaci uvek ažurni.

Za taj određeni uslov se u obzir uzima priroda malih i srednjih preduzeća. Na primer, svaki

podnosilac zahteva za status AEO će morati da dokaže da ima dobar sistem evidentiranja za

olakšanje carinskih knjigovodstvenih provera, premda način vođenja evidencija može da se

razlikuje. Veliki podnosilac zahteva će verovatno morati da ima integrisani elektronski sistem

evidentiranja koji carinskim organima direktno olakšava obavljanje revizije, dok će za mala i

srednja preduzeca možda biti dovoljan pojednostavljeni sistem evidentiranja u papirnom obliku,

ako carinskim organima bude omogućavao obavljanje relevantnih kontrola.

(e) Članom 29. stavom 1. tačkom (5) Uredbe zahteva se da „podnosilac zahteva ima logistički

sistem kojim se identifikuje domaća i strana roba, po potrebi, lokacija robe”.

Potrebno je proceniti kako se strana roba ili roba koja podleže carinskom nadzoru razlikuje od

domaće robe. Prema članu 29. stavu 2. Uredbe nosioci AEOS su oslobođeni tog uslova. Razlog

za to je što se u odredbama koje se odnose na sigurnost i bezbednost ne pravi razlika između

domaće i strane robe. Sigurnosni zahtevi primenjuju se na svu robu koja ulazi u carinsko

područje Republike Srbije ili ga napušta, nezavisno od njenog statusa.

Može se smatrati da mala i srednja preduzeća ispunjavaju ovaj uslov ako razlika između domaće

i strane robe može da se utvrdi uz pomoć jednostavne elektronske datoteke ili evidencije u

papirnom obliku, pod uslovom da se njima upravlja bezbedno i da se štite.

(f) Članom 29. stavom 1. tačkom (6) Uredbe zahteva se da „podnosilac zahteva ima

administrativnu organizaciju koja odgovara vrsti i obimu poslovanja i koja je pogodna za

upravljanje prometom robe, i da ima unutrašnju kontrolu koja omogućava sprečavanje,

otkrivanje i ispravljanje grešaka, kao i sprečavanje i otkrivanje nezakonitih i nepropisnih

transakcija ”.

33

Potrebno je uzeti u obzir da ne postoji „standardno pravilo” za administrativnu organizaciju.

Najvažnije je da podnosilac zahteva dokaže da je, uzimajući u obzir poslovni model podnosioca,

njegova postojeća administrativna organizacija pogodna za upravljanje protokom robe i da

postoji odgovarajući sistem unutrašnje kontrole. Zato upotreba „količinskih pragova”, tj.

minimalnog broja zaposlenih itd. nije prikladna.

Uprkos prethodno navedenom očekuje se postojanje pisanih postupaka i radnih uputstava sa

jasnim opisom postupaka, osposobljenosti i zastupanja u slučaju odsutnosti i njihovo

odgovarajuće sprovođenje. Mikro i mala preduzeća ta očekivanja mogu da ispune uz pomoć

drugih odgovarajućih mera čije postojanje treba dokazati ICA-i.(Carinski organ koji izdaje

potvrdu)

Postupci unutrašnje kontrole ne utiču samo na svakodnevno funkcionisanje sektora odgovornog

za postupke obuhvaćene carinskim propisima, nego i na sve usluge uključene u upravljanje tim

aktivnostima koje se odnose na međunarodni lanac snabdevanja u koji je uključen podnosilac

zahteva. Postoje različiti primeri unutrašnje kontrole, od jednostavnog „pravila dvostruke

provere” do složenih elektronskih provera verodostojnosti.

Svaka nepravilnost u pogledu upravljanja, uključujući povrede carinskih propisa, može biti

pokazatelj nedelotvornosti sistema unutrašnje kontrole. U tom smislu svaki carinski prekršaj

mora uvek da se pomno razmotri i s obzirom na taj uslov, kako bi se preduzele mere za

poboljšanje sistema unutrašnje kontrole i na taj način izbeglo ponavljanje prekršaja.

(g) Članom 29. stavom 1. tačkom (7) Uredbe zahteva se da „ako je potrebno, podnosilac

zahteva uspostavi zadovoljavajuću proceduru za upravljanje dozvolama i odobrenjima koji su

izdati u skladu sa merama trgovinske politike ili u vezi sa trgovinom poljoprivrednim

proizvodima”.

Na osnovu informacija navedenih u Upitniku za samoprocenu i svih ostalih informacija

dostupnih carinskim organima, važno je unapred utvrditi da li podnosilac zahteva trguje robom

koja podleže trgovinskim dozvolama (npr. sektor tekstila). Ako je tako, trebalo bi da postoje

prikladni uobičajeni procedure i postupci za upravljanje dozvolama koje se odnose na uvoz i/ili

izvoz robe. Po potrebi se praktična primena tih uobičajenih procedura i drugih postupaka mora

proveriti na licu mesta.

U slučaju trgovine posebnom robom koja podleže bilo kakvim dozvolama koje izdaju drugi

nadležni organi, korisno je da se carinski organi savetuju sa njima, da bi dobili bilo kakvu

povratnu informaciju/prethodne informacije o podnosiocu zahteva.

(h) Članom 29. stavom 1. tačkom (8) Uredbe zahteva se da „podnosilac zahteva ima

zadovoljavajuće arhiviranje evidencija i podataka privrednog subjekta kao i da ima

odgovarajuću zaštitu od gubitka podataka”.

Potrebno je proceniti postupke za arhiviranje i pronalaženje evidencija i podataka podnosioca

zahteva, uključujući i vrstu medija i oblik softvera u kojem se podaci čuvaju, da li se kompresuju

i u kojoj fazi. Ako se angažuje treća strana, predmetne mere moraju biti jasne, naročito

učestalost izrade i lokacija svih sigurnosnih kopija i arhiviranih podataka. Važan aspekt ovog

uslova je u vezi sa mogućim uništenjem ili gubitkom bitnih podataka. Zbog toga bi trebalo

proveriti postojanje sigurnosnog plana, uključujući tačke koje opisuju mere koje je potrebno

preduzeti u slučaju incidenata, kao i da li se taj plan redovno ažurira.

34

Potrebno je proveriti sve uobičajene postupke za izradu sigurnosnih kopija kada računarski

sistemi ne rade.

(i) Članom 29. stavom 1. tačkom (9) Uredbe zahteva se da podnosilac zahteva „ obezbeđuje

uslove da odgovarajući zaposleni dobiju nalog da obaveste carinski organ kad god otkriju

poteškoće pri ispunjavanju postavljenih uslova i utvrđuje procedure za obaveštavanje

carinskog organa o takcim poteškoćama ”.

Podnosilac zahteva bi trebalo da ima utvrđene postupke za obaveštavanje carinskih organa u

slučaju poteškoća u vezi sa pridržavanjem carinskih propisa i imenovati osobu za kontakt

odgovornu za obaveštavanje carinskih organa. Zaposlenima uključenim u lanac snabdevanja

trebalo bi dati formalna uputstva o sprečavanju potencijalnih poteškoća pri pridržavanju

carinskim propisima. Sve utvrđene poteškoće trebalo bi da se prijave imenovanoj odgovornoj

osobi (imenovanim odgovornim osobama) i/ili njegovom zameniku (zamenicima).

Zbog toga je korisno da su podaci za kontakt imenovane osobe u potpunosti vidljivi

zaposlenima koji se bave robom, kao i onima koji se bave informacijama s tim u vezi (npr.

zabeleženi na oglasnoj tabli i/ili pored telefona).

Kako bi se utvrdila vrsta informacija koju privredni subjekat treba da dostavi, popis primera

uključen je u Prilog 4. ovih Smernica.

(j) Članom 29. stavom 1. tačkom (10) Uredbe zahteva se da „podnosilac zahteva ima

odgovarajuće mere bezbednosti za zaštitu računovodstvenog sistema od neovlašćenog pristupa

kao i za obezbeđenje dokumentacije ”.

Moraju da postoje postupci za zaštitu informacionog sistema od neovlašćenog pristupa i za

obezbeđenje podataka. To može da uključuje kontrole pristupa informacionim sistemima

podnosioca zahteva uz pomoć lozinki, zaštitu od neovlašćenog pristupa, na primer fajervolom

i antivirusnom zaštitom, i način na koji podnosilac zahteva arhivira dokumente i osigurava

njihovo sigurno čuvanje. Te sigurnosne mere ne bi trebalo da uključuju samo računarsku

opremu koja se nalazi u poslovnim prostorima preduzeća podnosioca zahteva, nego i mobilne

uređaje kojima se omogućava pristup podacima podnosioca zahteva (na primer, šifriranje hard

diska za prenosne računare, lozinke za pametne telefone).

Lični računari bi trebalo da se automatski zaključavaju nakon kratkog perioda neaktivnosti.

Dalje, na računarima bi trebalo da su instalirani antivirusni program i fajervol koji se redovno

ažuriraju. Konfiguracijom računara trebalo bi se da se upravlja centralno.

Serveri bi trebalo da se nalaze u zaključanim prostorijama sa kontrolisanim pristupom koji je

omogućen samo nadležnim zaposlenima.

(k) Članom 29. stavom 1. tačkom (11) Uredbe-a zahteva se da „po potrebi podnosilac zahteva

ima zadovoljavajuće procedure upravljanja uvoznim i izvoznim dozvolama u vezi sa zabranama

i ograničenjima, uključujući mere za razlikovanje robe koja podleže zabranama ili

ograničenjima od druge robe, kao i mere za obezbeđenje poštovanja tih zabrana i ograničenja”.

35

Upravljanje uvoznim i izvoznim dozvolama u vezi sa zabranama i ograničenjima prethodno je

bilo uključeno u kriterijum sigurnosti i bezbednosti, pa je kao takvo bilo ograničeno na status

AEOS radi sprečavanja zloupotrebe i nezakonite isporuke robe koja podleže kriterijumu

sigurnosti i bezbednosti.

Potrebno ga je razmotriti u odnosu na član 29. stav 1. tačku (7) Uredbe. Ti postupci mogu da:

- uključuju razlikovanje robe koja podleže nefiskalnim zahtevima od ostale robe,

- uključuju proveru jesu li sprovedeni postupci u skladu s važećim (nefiskalnim)

zakonodavstvom,

- budu u vezi sa rukovanjem robom pod embargom,

- budu u vezi sa upravljanjem dozvolama,

- uključuju poređenje s drugom robom koja podleže ograničenjima,

- uključuju utvrđivanje robe s potencijalnom dvostrukom namenom i uobičajenih

postupaka u vezi sa rukovanjem tom robom.

S obzirom na taj uslov, ključno je da su zaposleni svesni važnosti nefiskalnih zahteva,

pravilnosti razvrstavanja robe i održavanja glavnih podataka ažurnima. Redovno

osposobljavanje ili samostalno učenje o zakonodavstvu koje se menja obavezno je za preduzeća

koja rukuju prethodno navedenom robom.

Osim toga, za privredni subjekt ključno je stupanje u kontakt sa nacionalnim nadležnim

organima u vezi sa nefiskalnim zahtevima, ako se u ranoj fazi pojave bilo kakva pitanja. To se

posebno odnosi na novoosnovana preduzeća ili privredne subjekte koji proširuju svoj portfolio.

Pri proceni tog uslova carinski organi bi trebalo da se savetuju sa ostalim uključenim nadležnim

organima, kako bi dobili što je više moguće informacija o privrednim subjektima.

Odeljak III. – Dokazana finansijska likvidnost

2.III.1. Opšte informacije

Kako je navedeno u članu 28. stav 1. tački (3) CZ-a, AEO mora da dokaže da ima dobro

finansijsko stanje koje mu omogućava ispunjenje njegovih obaveza, uzimajući u obzir

karakteristike njegove poslovne delatnosti. Član 30. Uredbe, u kojem se preciznije opisuju

očekivanja Carinskog organa, s obzirom na kriterijum naveden u članu 28. stavu 1. tački (3)

CZ-a, mora da se protumači na odgovarajući način.

Carinski organi pri proveri da li podnosilac zahteva ispunjava kriterijum iz člana 30. Uredbe u

obzir uzimaju sledeće:

a) podnosilac zahteva nije u stečajnom postupku,

b) tokom tri godine koje prethode podnošenju zahteva, podnosilac zahteva ispunio je svoje

finansijske obaveze kada se radi o plaćanju carinskih i drugih dažbina, poreza ili

naknada koje se naplaćuju na uvoz ili izvoz robe ili u vezi sa njima,

c) podnosilac zahteva dokazao je na osnovu evidencija i podataka dostupnih za tri

godine koje prethode podnošenju zahteva da je dovoljno finansijski likvidan za

36

ispunjavanje svojih obaveza i da ispunjava svoje obaveze s obzirom na vrstu i obim

poslovnih delatnosti, uključujući i to da nema negativne neto imovine, osim ako

raspolaže dovoljnim sredstvima da je može pokriti.

Ako podnosilac zahteva osnovan pre manje od tri godine, njegova finansijska likvidnost se

proverava na osnovu dostupnih evidencija i informacija.

Potrebno je napomenuti da se izraz „nelikvidnost” u okviru ovog odeljka Smernica ne sme

smatrati jednakim „stečaju”, izrazu koji označava zakonski, obično sudski, proglašenu

nemogućnost ili smanjenu sposobnost preduzeća da isplati svoje poverioce. Za ovaj je

kriterijum naglasak više na tehničkom značenju nelikvidnosti i na potencijalnom riziku da zbog

svoje ekonomske i finansijske situacije privredni subjekat neće biti u mogućnosti da podmiri

svoje dugove. U ovom kontekstu trebalo bi pažljivo razmotriti i oceniti svaku naznaku da

privredni subjekat nije u mogućnosti ili u skorašnjoj budućnosti neće biti u mogućnosti da

podmiri svoje finansijske obaveze.

2.III.2. Izvori podataka

Kada se razmatra kriterijum dokazane finansijske likvidnosti, važno je da se sve informacije,

ako je potrebno, razmatraju zajedno, kako bi se stekao sveukupni utisak. Jedan aspekt ne bi

trebalo razmatrati odvojeno od ostalih, a odluke ne bi trebalo zasnivati na sveukupnom položaju

podnosioca zahteva, što znači da je glavna svrha da se osigura da predmetni privredni subjekat

može da nastavi da ispunjava njegove obaveze nakon što mu se dodeli status AEO.

Pri proceni tog kriterijuma, carinski organi se mogu osloniti na razne izvore informacija,

odnosno:

- službene evidencije o nelikvidnosti, likvidaciji i upravljanju,

- evidencije o plaćanju carinskih i drugih dažbina, poreza ili naknada koje se naplaćuju za

uvoz ili izvoz robe, ili u vezi s njima tokom poslednje tri godine,

- objavljeni finansijski izveštaji i bilansi stanja podnosioca zahteva koji obuhvataju poslednje

tri godine, kako bi se analizirale sposobnosti podnosioca zahteva u pogledu plaćanja

njegovih zakonskih dugovanja,

- predloge računa ili izveštaje uprave, posebno sve privremene izveštaje i najnovije novčane

tokove, bilanse stanja i predviđanja prihoda i gubitaka koje su odobrili direktori / partneri /

preduzetnik, posebno ako najnoviji objavljeni finansijski izveštaji ne sadrže potrebne

dokaze o trenutnoj finansijskoj situaciji, ili je podnosilac zahteva nedavno pokrenuo posao,

- analizu poslovnog plana podnosioca zahteva, ako se podnosilac zahteva finansira kreditom

finansijske institucije i ugovor o kreditu te institucije,

- zaključke agencija za kreditni rejting, udruženja za kreditnu sigurnosti ili rejting drugih

relevantnih organa javne vlasti,

- sve dostupne finansijske informacije, kao što su pravne evidencije, elektronske baze

podataka, finansijske vesti itd.,

- druge dokaze koje podnosilac zahteva može da dostavi, na primer, garanciju matičnog

društva (ili društva iz grupe) kojim se dokazuje finansijska likvidnost podnosioca zahteva.

37

2.III.2.1. Podnosilac zahteva nije u stečajnom postupku

Ako je podnosilac zahteva u stečajnom postupku ili postupku likvidacije, kriterijum finansijske

likvidnosti kako je utvrđen u članu 28. stav 1 tački (3) CZ i članu 30. stavu 1. Uredbe nije

ispunjen.

Ako je podnosilac zahteva nesolventan, potrebno je dodatno ispitati usklađenost s prethodno

navedenim kriterijumom, na primer kontrolisano upravljanje od strane treće osobe koju je

odabrao sudija. Potrebno je prikupiti informacije o okolnostima koje su dovele do pokretanja

postupka (ekonomska recesija, propast društava ćerki, privremene i neočekivane promene u

kretanjima na tržištu), kao i o nedospelim iznosima. Nedospeli iznosi mogu da se uporede sa

iznosom različitih vrsta imovine podnosioca zahteva, tj. kratkoročnom imovinom (gotovinom i

ostalim tekućim sredstvima, uključujući potraživanja, koja mogu da se pretvore u gotovinu

tokom najviše jedne godine), dugoročnom imovinom (nekretnine, postrojenja i oprema i ostala

kapitalna imovina, neto bez amortizacije), nematerijalnom imovinom (sredstva s određenom

vrednosti koja ne moraju biti realizovana, kao što su ugled preduzeća (eng. goodwill), patenti,

autorska prava i prepoznavanje brenda) i unapred plaćenim troškovima (izdaci za buduće

troškove, kao što su osiguranje, kamate ili najam) i odloženom imovinom.

2.III.2.2. Plaćanje carinskih i drugih dažbina, poreza ili naknada koje se naplaćuju na

uvoz ili izvoz robe ili u vezi s njima

Carinski organi mogu da utvrde da li je podnosilac zahteva carinskim organima u poslednje tri

godine platio, ili je platio sa zakašnjenjem zakonski dospele carine/poreze. To ne uključuje

iznose koji još nisu zakonski dospeli ili u odnosu na koje je pokrenut žalbeni postupak. U

slučaju pokrenutog žalbenog postupka, ako je carinski organ suspendovao predmetnu odluku,

potrebno je proveriti da li je dostavljena garancija kojim se pokriva carinski dug. Ako garancija

nije dostavljena kako se zahteva članom 31. stavom 3. CZ-a, potrebno je proveriti izveštaje

kojima se opravdava oslobođenje od te obaveze.

Uopšteno govoreći, u slučajevima u kojima podnosilac zahteva nije platio zakonski dospele

iznose kriterijum dokazane likvidnosti neće biti ispunjen. Međutim, potrebno je ispitati razloge

za neplaćanje ili kasno plaćanje, kako bi se utvrdilo postoje li prihvatljive olakšavajuće

okolnosti. Primeri takvih olakšavajućih okolnosti mogu da uključuju sledeće:

- kratkoročni ili jednokratni problem u vezi sa novčanim tokom ili likvidnošću, pri čemu

se sveukupni finansijski status i pouzdanost podnosioca zahteva ne dovode u pitanje;

- ako je podnosilac zahteva izvršio zakasnelo plaćanje zbog administrativne greške, a ne

zbog postojanja problema u vezi sa solventnošću, to ne bi trebalo da utiče na njegovu

usklađenost sa tim kriterijumom.

Preduzeće može podneti zahtev za odlaganje plaćanja kako je predviđeno članovima 97. do 98.

CZ. Postojanje takvih zahteva za odlaganja ne bi automatski trebalo da dovedu do zaključka da

podnosilac zahteva nije u mogućnosti da plati i da mu se zbog toga uskrati status AEO.

Međutim, osim ako su odobrene pogodnosti plaćanja, nedospeli iznosi moraju da budu plaćeni

unutar zakonom propisanog roka. Obaveze propisane odredbama Dela III Uredbe odnose se ne

samo u odnosu na plaćanje, već i na rokove za plaćanje. Svako nepoštovanje tih rokova trebalo

bi da se razmatra, imajući u vidu sveukupno pridržavanje carinskih propisa podnosioca zahteva.

38

Prema potrebi, ako je društvo zatražilo povraćaj carina ili poreza i naknada u vezi sa uvozom

ili izvozom robe, ICA može dodatno ispitati dokaze o tim naknadama.

2.III.2.3. Podnosilac zahteva može da dokaže da je dovoljno finansijski solventan za

ispunjavanje svojih obaveza i da ispunjava svoje obaveze

Carinski organi mogu da utvrde da li je podnosilac zahteva u mogućnosti da podmiri svoja

dugovanja trećim stranama, proveravajući sve finansijske izveštaje podnosioca zahteva u

poslednje tri godine, uzimajući u obzir:

- podnose li se računi unutar propisanih rokova ako su oni utvrđeni Zakonom o

privrednim društvima. Ako preduzeće nije podnelo račune unutar navedenih rokova, to

je pokazatelj da preduzeće možda ima problema sa svojom evidencijom, ili da je u

novčanim poteškoćama. Ako rokovi nisu ispoštovani, carinski organi bi trebalo da

sprovedu dodatne istrage radi utvrđivanja razloga,

- sva mišljenja ili primedbe, na primer, revizora ili direktora, o kontinuitetu preduzeća i

njegovog trajnog poslovanja. Ako interni ili eksterni revizori sumnjaju u likvidnost

preduzeća, mogu da daju mišljenje sa rezervom o računima ili da izraze svoje zadrške u

izveštajima. Izuzetno, takvu primedbu mogu dati i direktori. U tom slučaju bi carinski

organi trebalo da ispitaju zašto su revizor ili direktor dali tu primedbu i da razmotre

njenu važnost za preduzeće,

- sve nepredviđene obaveze ili davanja. Značajne nepredviđene obaveze mogu da budu

pokazatelj sposobnosti podnosioca zahteva da plati buduće dugove,

- sve dodatne finansijske dokumente, kao što je račun prihoda i gubitka ili novčani tok,

koji mogu da se upotrebe za procenu finansijske likvidnosti društva,

- ako je moguće, sve analize koeficijenata (npr. koeficijent tekuće likvidnosti

(kratkoročna imovina podeljena kratkoročnim obavezama) kojima se meri odgovornost

društva u pogledu ispunjavanja tekućih obaveza koje se odnose na likvidnu imovinu),

- sve ostale zaključke koje dostavljaju finansijske i istraživačke ustanove,

- druge pokazatelje čija bi procena mogla biti zanimljiva, kao što su pitanja da li je u

društvu bilo velikih štrajkova, da li je društvo izgubilo glavne projekte u koje je bilo

uključeno ili da li je društvo izgubilo najveće i ključne dobavljače.

Ako podnosilac zahteva upotrebljava poseban postupak, kao što je tranzit kroz ili carinsko

skladištenje uopšteno, podnosilac zahteva je već trebalo da dokaže da ima dovoljno finansijskih

sredstava da pokrije svoje obaveze u sklopu tih postupaka. Na primer, kada se radi o tranzitu,

ako je podnosiocu zahteva već odobreno polaganje zajedničkog obezbeđenja u umanjenom

iznosu ili oslobođenje od polaganja obezbeđenja, carinski organi to moraju uzeti u obzir jer je

podnosilac već dokazao da ima dovoljno finansijskih sredstava za ispunjavanje svih obaveza

koje bi mogle da nastanu tokom tranzitnog postupka. U tim slučajevima i ako podnosilac

zahteva ne obavlja druge aktivnosti povezane s carinom, carinski organi ne bi trebalo da vrše

ponovne kontrole ili da ponavljaju već obavljene provere.

39

2.III.2.4. Podnosilac zahteva nema negativne neto imovine, osim ako raspolaže dovoljnim

sredstvima da može da je pokrije

Carinski organi bi trebalo da ispitaju dva ključna pokazatelja u finansijskim izveštajima i

bilansima, kako bi procenili kriterijum dokazane likvidnosti: stavku neto kratkoročne imovine

(kratkoročna imovina umanjena za kratkoročne obaveze) i stavku neto imovine (ukupna

imovina umanjena za ukupne obaveze).

- stavka neto kratkoročne imovine važan je pokazatelj toga da li podnosilac zahteva

ima dovoljno raspoloživog kapitala za obavljanje svojih svakodnevnih aktivnosti.

Carinski organi bi trebalo da uporede neto kratkoročnu imovinu iz tri poslovne

knjige, kako bi utvrdili sve bitne trendove tokom tri godine i ispitali razloge svih

promena, na primer, ako se situacija neto kratkoročne imovine iz pozitivne promeni

u negativnu, ili neto kratkoročna imovina postaje sve više negativna. Do toga može

doći zbog uticaja smanjenja prometa, nepovoljnih uslova trgovanja ili povećanih

troškova. Carinski organi bi trebalo da procene da li je to rezultat kratkoročnih

faktora ili pak utiče na dugoročnu održivost preduzeća.

- stavka neto imovine važan je pokazatelj dugoročnije održivosti podnosioca zahteva

i njegove sposobnosti plaćanja dugova. Očekuje se da bi preduzeće trebalo da ima

pozitivnu neto imovinu kako bi ispunilo kriterijum dokazane finansijske likvidnosti.

Ako neto imovina uključuje znatnu nematerijalnu imovinu kao što je goodwill,

carinski organi bi trebalo da razmotre da li ta nematerijalna imovina ima bilo kakvu

stvarnu tržišnu vrednost. Carinski organi bi isto tako trebalo da uzmu u obzir prirodu

preduzeća i njegov životni vek. U nekim okolnostima za preduzeće može biti

uobičajeno da ima negativnu neto imovinu, na primer kada matično društvo osnuje

društvo u svrhu istraživanja i razvoja, kada se obaveze mogu finansirati zajmom

matičnog društva ili finansijske institucije. Isto tako, nova preduzeća često posluju

s gubitkom i negativnom neto imovinom odmah nakon osnivanja, dok razvijaju

svoje proizvode ili povećavaju svoju bazu kupaca, pre nego što u narednim

godinama počnu beležiti povraćaj investicije. U tim okolnostima, negativna neto

imovina nužno ne predstavlja pokazatelj kojem je potrebno pridavati veliku važnost,

i koji ukazuje na to da preduzeće ne može podmiriti svoje zakonske obaveze.

Potrebno je pregledati i poslednje verzije računa ili izveštaja uprave sastavljene u periodu od

potpisa poslednjih finansijskih izveštaja do današnjeg datuma, kako bi se utvrdilo da li je došlo

do znatnih promena u finansijskoj situaciji podnosioca zahteva koje mogu uticati na njegovu

dokazanu finansijsku likvidnost.

Ako postoji dilema, podnosilac zahteva može da preduzme niz mera za povećanje stavke neto

imovine. Na primer, izdavanjem deonica može da se prikupi dodatni kapital. Za

multinacionalna preduzeća negativna neto imovina često proizlazi iz transakcija i obaveza

unutar grupe. U tim okolnostima obaveze su često pokrivene garancijom matičnog društva (ili

društva iz grupe).

40

2.III.3. Finansiranje zajmom od druge osobe ili finansijske institucije

Ako se podnosilac zahteva finansira zajmom od druge osobe ili finansijske institucije, carinski

organi mogu da zahtevaju i primerak poslovnog plana podnosioca zahteva i ugovor o

bankarskom kreditu ili ekvivalentni dokument. Carinski organi bi trebalo da uporede poslovni

plan i/ili ugovor o kreditu s najnovijim predviđanjima u pogledu novčanog toka, bilanse stanja

i bilanse uspeha, kako bi se osiguralo da podnosilac zahteva deluje unutar svoje odobrene

mogućnosti prekoračenja i posluje u skladu sa svojom prognozom u vreme dovršavanja

poslovnog plana. Ako u ovom smislu postoje znatne razlike, potrebno je istražiti razloge za to.

Međutim, carinski organi mogu da zahtevaju dodatne dokaze, kao što su potvrda o preuzimanju

obaveze zajmodavca ili ugovor o bankarskom kreditu i da utvrde period kredita i sve odredbe i

uslove u vezi sa njim. Carinski organi bi trebalo da provere da li je stavka zabeležena u računima

u skladu s potvrdom o preuzimanju obaveze ili ugovorom o bankarskom kreditu. Ako je

podnosilac zahteva preduzetnik ili partnerstvo i ako se lična imovina upotrebljava kao podrška

za održavanje likvidnosti preduzeća, carinski organi bi trebalo da pribave popis lične imovine i

da se uvere da je popis verodostojan.

Od društva se može zahtevati dostavljanje dodatnih informacija u vezi sa kreditom, na primer,

imena žiranata, svrha kredita i njegovi uslovi. Te informacije bi trebalo proveriti i uporediti s

drugim finansijskim dokumentima (npr. bilansima stanja, bilansom uspeha) kako bi se

procenila sveukupna finansijska situacija privrednog subjekta.

2.III.4. Pisma podrške i garancija matičnog društva (ili društva iz grupe)

Pisma podrške su dokumenti koje obično izdaje matično društvo (ili društvo iz grupe) i kojima

se odobrava postupanje društva ćerke u smislu zahteva za finansiranje. Pisma podrške izdaju se

kada društvo ćerka ima negativnu neto imovinu i upotrebljavaju se za potkrepljivanje

direktorovog mišljenja i za dokazivanje revizorskog mišljenja da preduzeće raspolaže

dovoljnim finansijskim sredstvima za nastavak kontinuiteta poslovanja. Ta pisma mogu da se

ograniče na određeni vremenski period. Ona predstavljaju pisanu izjavu o nameri nastavka

osiguravanja finansijske podrške društvu podnosiocu zahteva, ali nisu pravno obavezujuća.

Prilikom ocenjivanja dokazane finansijske likvidnosti društva ćerki, trebalo bi uzeti u obzir da

društvo ćerka može delovati pod garancijom matičnog društva i da bi carinski organi mogli da

ispitaju račune matičnog društva koje pruža podršku, kako bi se proverilo da li to društvo

raspolaže sredstvima za garanciju.

Potrebno je napomenuti da pisma podrške često nisu pravno obvezujući ugovorni sporazumi i

zato ne predstavljaju zakonski ostvarivu garanciju. Ako podnosilac zahteva zavisi od

finansijske podrške matičnog društva (ili društva iz grupe) za ispunjenje kriterijuma dokazane

finansijske likvidnosti, carinski organi bi trebalo, ako je potrebno, da osiguraju podršku

predviđenu pravno obavezujućim ugovornim sporazumom. Ako se garancija zahteva kao dokaz

podrške matičnog društva (ili društva iz grupe), ono mora biti pravno obavezujuće u skladu s

nacionalnim zakonodavstvom Republike Srbije u kojoj se prihvata; u protivnom se ne sme

uzimati u obzir prilikom procenjivanja usklađenosti sa kriterijumom. Da bi garancija bila

pravno obavezujući ugovorni sporazum, mora da sadrži potvrdu o preuzimanju obaveze za

neopozivo i bezuslovno plaćanje obaveza društva ćerke. Nakon što ga potpiše, potpisnica ima

zakonsku obavezu plaćanja svih carinskih dugova koje podnosilac zahteva nije platio.

41

2.III.5. Podnosioci zahteva koji imaju poslovno sedište manje od tri godine

Ako podnosilac zahteva ima poslovno sedište u Republici Srbiji manje od tri godine, neće biti

moguće izvršiti jednako detaljne finansijske provere kao za preduzeća koja duže imaju

poslovno sedište. Nedostatak podataka o finansijskoj istoriji podnosioca zahteva povećava nivo

rizika za carinske organe. U tim okolnostima, dokazana finansijska likvidnost ocenjuje se, u

skladu sa članom 30. stavom 2. Uredbe, na osnovu evidencija i informacija dostupnih u vreme

podnošenja zahteva. To bi moglo da obuhvata sve privremene izveštaje i najnovija predviđanja

novčanog toka, bilanse stanja i uspeha koje su dostavili direktori / partneri / preduzetnik.

Carinski organi bi isto tako trebalo da budu oprezni kada je reč o zahtevima preduzeća koja su

ušla u postupak likvidacije kako bi izbegla svoje obaveze i koja su ponovo osnovana pod drugim

imenom. Ako carinski organi poseduju informacije koje ukazuju na to da su lica koja kontrolišu

podnosioca zahteva prethodno nadzirale preduzeće koje pripada toj kategoriji, i ako je novo

preduzeće u svakom pogledu isto preduzeće kao i prethodno pravno lice koje je ušlo u postupak

likvidacije, tom informacijom se može dovesti u pitanje postojanje dovoljno dobrog

finansijskog položaja za ispunjavanje kriterijuma dokazane finansijske likvidnosti podnosioca

zahteva.

Sa druge strane, carinski organi bi trebalo da razmotre slučaj u kojem je podnosilac zahteva

imao poslovno sedište manje od tri godine zbog restrukturiranja društva, ali je privredna

delatnost ostala ista. Kako bi se ocenio taj kriterijum, carinski organi bi trebalo da uzmu u obzir

poslovne knjige društva, izveštaje uprave, finansijske izveštaje ili sve ostale relevantne

dokumente postojećeg društva pod uslovom da se privredna delatnost nije promenila.

Odeljak IV. – Praktični standardi za osposobljenost ili stručne kvalifikacije koji su u

direktnoj vezi sa delatnostima koje se obavljaju

2.IV.1. Opšte informacije

Članom 28. tačkom (4) CZ-a zahteva se dodatni kriterijum za odobravanje statusa AEOC u vezi

sa praktičnim standardima stručnosti i profesionalnih kvalifikacija koje su u neposrednoj vezi

sa aktivnostima koje se obavljaju. Prema članu 31. Uredbe kriterijum se smatra ispunjenim ako

su zadovoljeni sledeći uslovi:

podnosilac zahteva ili lice odgovorno za carinska pitanja podnosioca zahteva ispunjava

jedan od sledećih praktičnih standarda stručnosti:

o dokazano praktično iskustvo u carinskim pitanjima od najmanje tri godine, o standard kvaliteta koji se odnosi na carinska pitanja koji je usvojilo evropsko

telo za standardizaciju.

podnosilac zahteva ili lice odgovorno za carinska pitanja podnosioca zahteva uspešno

je završilo obuku o carinskim propisima koja je relevantna i srazmerna obimu njegove

uključenosti u aktivnostii koje se odnose na carinu, a koje pruža:

o carinski organ, o obrazovna ustanova koju u svrhe takvog osposobljavanja priznaje carinski

organ ili telo nadležno za profesionalnu obuku,

42

o strukovno ili trgovinsko udruženje koje priznaje carinski organ ili koje je akreditovano,u svrhe takvog osposobljavnja

Ako je lice odgovrno za carinska pitanja podnosioca zahteva ugovorni partner, kriterijum iz

člana 28. tačka 4. Carinskog zakona smatra se ispunjenim ako je ugovorni partner AEOC.

Sve konkretne mogućnosti za dokazivanje usklađenosti sa bilo kojim od dva uslova (praktičnim

standardima za osposobljenost ili stručne kvalifikacije) su jednako vredne i bira ih podnosilac

zahteva, međutim, one moraju da odražavaju posebnu uključenost podnosioca zahteva u

aktivnosti koje se odnose na carinu i njegovu ulogu u lancu snabdevanja, njegov status i

postupak organizacije poslovanja uspostavljen u društvu podnosioca zahteva.

Potrebno je napomenuti da osoba nadležna za carinska pitanja podnosioca zahteva može biti

zaposleni podnosioca zahteva ili ugovorni partner. Podnosilac zahteva mora da dokaže da je

ugovorni partner zaista nadležan za carinska pitanja podnosioca zahteva.

2.IV.2. Praktični standardi

2.IV.2.1. Dokazano praktično iskustvo u carinskim pitanjima od najmanje tri godine

Oblast primene

Praktični standardi znače da podnosilac zahteva ili osoba nadležna za carinska pitanja

podnosioca zahteva moraju da dokažu da imaju iskustva u rešavanju carinskih pitanja.

Isključivo teoretsko poznavanje carinskog zakonodavstva nije dovoljno. Međutim, iskustvo u

carinskim pitanjima od najmanje tri godine ne odnosi se na period neposredno pre podnošenja

prijave, već se može odnositi na duži vremenski okvir. ICA (Carinski organ koji izdaje

odobrenje) bi trebalo da proceni važnost iskustva stečenog tokom bilo kog vremenskog perioda.

Uobičajena praksa je uzimanje u obzir iskustva od najmanje tri godine i uloge podnosioca

zahteva u lancu snabdevanja, kako je navedeno u poglavlju 1.II.4. ovih Smernica, na primer:

Izvoznik/proizvođač, kako je definisano u poglavlju 1.II.4. tački (b)/(a) ovih Smernica,

može da dokaže tri godine praktičnog iskustva ako je korisnik odobrenja za unos u

evidenciju deklaranta s oslobođenjem od obaveze podnošenja robe za upotrebu carinskog

postupka izvoza u periodu od najmanje tri godine ili ako obavlja ulogu „izvoznika” u

normalnom carinskom postupku izvoza tokom poslednje tri godine.

Carinski zastupnik, kako je definisano u poglavlju 1.II.4. tački (e) ovih Smernica, može da

dokaže tri godine iskustva ako ima odobrenje za carinsko pojednostavljenje (ako je

primenljivo) ili ako je ugovorni partner u toj oblasti u periodu od najmanje tri godine.

Prevoznik, kako je definisano u poglavlju 1.II.4. tački (f) ovih Smernica, može da dokaže

svoje praktično iskustvo ako je korisnik odobrenja za carinsko pojednostavljenje koje se

odnosi na carinski tranzit ili ovlašćeni pošiljalac u skladu sa Konvencijom TIR tokom

poslednje tri godine, ili je preuzeo ugovorne obaveze i izdao prevozne isprave i sažete

deklaracije tokom poslednje tri godine.

43

Provera ispunjenosti kriterijuma

Potrebno je napomenuti da se provera ispunjavanja kriterijuma odnosi isključivo na dužinu

stručnog iskustva. Povrede ili odstupanja od usklađenosti ne utiču na tri godine stručnog

iskustva, ali ih je potrebno razmotriti prilikom provere ispunjavanja kriterijuma usklađenosti sa

carinskim i poreskim propisima i sistemom unutrašnje kontrole navedenima u odeljcima 2.I.1.

i 2.I.2. ovih Smernica.

(a) Podnosilac zahteva

Ako je lice koje mora da ispuni uslov iskustva od najmanje tri godine u carinskim pitanjima

podnosilac zahteva u obliku pravnog ili fizičkog lica, on može da dokaže da ispunjava taj uslov

na najmanje jedan od sledećih načina:

U slučaju podnošenja zahteva potrebno je razmotriti sledeće moguće elemente

Obavljanje carinskih aktivnosti (npr. uvoz/izvoz/tranzit) ili carinskih formalnosti tokom

najmanje tri godine. ICA (Carinski organ koji izdaje odobrenje) bi pri proveri postojanja

trogodišnjeg iskustva u carinskim pitanjima trebalo da uzme u obzir vrstu obavljane

poslovne delatnosti (npr. trajno ili sezonski, mali broj deklaracija, ali velike vrednosti).

Upis broja PIB podnosioca zahteva u rubrike 2., 8., 14. ili 50. carinske deklaracije ili

plaćanje carine i/ili garancije osigurane za carinska prava isto tako predstavlja dokaz o

iskustvu. Potrebno je napomenuti da samo navođenje podnosioca zahteva u jednom od

navedenih rubrika carinske deklaracije ne znači da je on direktno uključen u obavljanje

carinskih formalnosti. U tom slučaju, za carinu je važno da zna da li podnosilac zahteva

obavlja carinske formalnosti direktno (unutar društva), ili ih obavljaju treće strane (npr.

carinski zastupnici). Ako ih obavljaju treće strane, podnosilac zahteva nije izuzet od

obaveze da obezbedi odgovarajuće sprovođenje formalnosti. Drugim rečima, ako treće

strane upravljaju carinom / obavljaju carinske formalnosti na povremenoj osnovi i zato

nisu obuhvaćene definicijom ugovornog partnera, podnosilac zahteva može da ispuni

kriterijum ako njegova unutrašnja organizacija omogućava nadzor i provere upravljanja

carinom / carinskim formalnostima koje obavljaju treće strane.

Podnosilac zahteva je korisnik određenog odobrenja dodeljenog u okviru CZ-a i Uredbe

najmanje tri godine u pogledu obavljanja carinskih aktivnosti.

Obavljanje usluga carinskog posredovanja najmanje tri godine, što se dokazuje

carinskim deklaracijama i svim ostalim potrebnim dokumentima; dokazi o plaćanju i/ili

generalno obezbeđenje za carinski dug, upisan broj PIB u rubriku 14. carinskih

deklaracija.

Organizacija prevoza robe u međunarodnoj trgovini u ime izvoznika, uvoznika ili

drugog lica koje pribavlja, proverava i priprema dokumentaciju radi ispunjavanja

carinskih zahteva i/ili deluje kao prevoznik i izdaje vlastiti ugovor o prevozu, što se

može proveriti u npr. teretnom listu ili avionskom tovarnom listu.

Carinski organi bi trebalo da upotrebe sve dostupne informacije i znanje o odobrenjima koja su

prethodno izdata podnosiocu zahteva i deklaraciji dostavljenoj na osnovu njihove baze

podataka i elektronskih sistema.

44

Još jedan element koji bi carinski organi trebalo da uzmu u obzir jeste službeni dokument

podnosioca zahteva kojim se jasno utvrđuje njegova privredna delatnost i opšti cilj društva

podnosioca zahteva (npr. izvod iz APR).

U slučaju da podnosilac zahteva ima poslovno sedište manje od tri godine zbog restrukturisanja

društva, carinski organi će razmotriti carinske aktivnosti koje obavlja postojeće društvo pod

uslovom da su one nepromenjene.

(b) Osoba nadležna za carinska pitanja podnosioca zahteva

(aa) zaposlena osoba podnosioca zahteva nadležna za carinska pitanja

Kriterijum može (mogu) ispuniti zaposlena osoba (osobe) podnosioca zahteva nadležna

(nadležne) za carinska pitanja. Zaposleni je osoba koja pokriva funkciju (funkcije) unutar

organizacije podnosioca zahteva (kako je definisano npr. organizacijskom strukturom,

funkcionalnom strukturom, strukturom sektora, radnim uputstvima ili drugim organizacijskim

merama) osobe „odgovorne” za carinska pitanja koja je, na primer, osoba odgovorna za

kancelariju za uvoz i izvoz ili je zaposlena u kancelariji koja upravlja carinskim pitanjima.

Oblast primene

U slučaju da je osoba koja mora da ispuni uslove zaposleni podnosioca zahteva nadležan

za carinska pitanja, mora da postoji radni odnos kojim se stvara pravna veza između

poslodavca (podnosioca zahteva) i zaposlenog. To znači da zaposleni za podnosioca zahteva

u skladu sa određenim uslovima obavlja radnje ili usluge u vezi sa carinskim pitanjima i

zauzvrat dobija naknadu za rad. Zbog prirode tog odnosa, zaposleni ne deluje kao (direktni ili

indirektni) carinski zastupnik podnosioca zahteva (npr. rubrika 2. i 14. izvozne carinske

deklaracije sadrže samo PIB podnosioca zahteva / izvoznika). Kao posledica toga, podnosilac

zahteva smatra se osobom odgovornom za finansijske i pravne obaveze, kao i za povrede

carinskih propisa do kojih je došlo pri obavljanju dužnosti.

Potrebno je napomenuti da više od jednog zaposlenog može biti nadležno za carinske aktivnosti,

u zavisnosti od unutrašnje organizacije podnosioca zahteva. U tom slučaju svi nadležni

zaposleni moraju da ispune taj uslov.

U slučaju da drugi zaposleni postane nadležan za carinska pitanja podnosioca zahteva, privredni

subjekat mora da obavesti ICA (Carinski organ koji izdaje odobrenje), koja može oceniti

stvarnu potrebu za procenom novonastale situacije na osnovu dostavljenih informacija (npr.

ime (imena) osobe (osoba) uključene (uključenih) u rotaciju i njeno (njihovo) iskustvo u

carinskim pitanjima unutar društva).


Ako zaposleni nadležan za carinska pitanja podnosioca zahteva radi za podnosioca zahteva

manje od tri godine, zaposleni može da dokaže usklađenost sa kriterijumom ako dostavi dokaze

da je u drugom društvu prethodno radio na sličnim predmetima. U tom slučaju se usklađenost

dokazuje prethodnim ugovorom o radu ili organizacijskom strukturom drugog društva na

osnovu izjave tog društva u kojoj se jasno navodi radni status zaposlenog unutar tog društva ili

drugom vrstom dokaza koje zaposleni poseduje, a carinski organi priznaju. U slučaju da je

podnosilac zahteva malo ili srednje preduzeće, naročito mikro ili malo preduzeće (npr.

porodično preduzeće), on može da ima drugačiju upravljačku i organizacijsku strukturu bez

45

stvarnog razlikovanja unutrašnjih uloga ili radnih mesta. U tom slučaju bi službena izjava

podnosioca zahteva mogla da se smatra dovoljnom.

(bb) Osoba koja nije zaposlena osoba podnosioca zahteva

Kriterijum može da ispuni osoba koja nije zaposleni podnosioca zahteva samo ako je

upravljanje/rešavanje carinskih pitanja povereno eksternim izvršiocima.

Oblast primene

U tom slučaju podnosioca zahteva u pogledu carinskih formalnosti (npr. podnosilac zahteva

poverava carinske formalnosti eksternim izvršiocima, odnosno carinskom zastupniku ili

špediteru) direktno (u njegovo ime i za njegov račun) ili indirektno (u njegovo ime) predstavlja

treća strana.

Kriterijum ne mogu da ispune ugovorni partneri kojima je podnosilac zahteva poverio

aktivnosti koje nisu u vezi sa carinom kao što je, na primer, informaciona tehnologija.

U svim slučajevima uvek postoji ugovor koji se odnosi na naknadu za rad i u kojem su utvrđene

usluge koje ugovorni partner mora da obezbedi. Taj ugovor obično sadrži nacrt skupa odredaba

i uslova. Dužina ugovora utvrđuje se na početku kao sastavni deo poslovnog plana za aktivnosti

koje se poveravaju eksternim izvršiocima.

Postoje različiti razlozi za poveravanje carinskih aktivnosti eksternim izvršiocima. Na primer,

mala i srednja preduzeća često zbog ekonomskih razloga ili razloga koji se odnose na

upravljanje poveravaju važne aktivnosti specijalizovanim preduzećima čiji je stepen tehničkog

znanja veći od stepena znanja podnosioca zahteva. Neki primeri poveravanja aktivnosti

eksternim izvršiocima uključuju:

Carinske zastupnike, za obavljanje carinskih formalnosti. Složenost i stalan razvoj carinskog

zakonodavstva prisiljava društva na obraćanje eksternim stručnjacima. Ta mogućnost može biti

isplativija od internih postupaka zbog ekonomije obima, stručnosti, tehnologije i podsticajne

okoline nastale zbog tržišnog takmičenja u privatnom sektoru.

Međunarodne špeditere, za obavljanje carinskih i logističkih formalnosti. Špediter ne prevozi

robu, već deluje kao stručnjak u logističkoj mreži. Špediter sa prevoznicima ugovora prevoz

robe i poseduje dodatno iskustvo u pripremi i obradi carinske i druge dokumentacije, kao i u

obavljanju aktivnosti u pogledu međunarodnih pošiljaka.

Posebnu pažnju je potrebno posvetiti činjenici da, ako su strateške usluge poverene ugovornim

partnerima, podnosilac zahteva mora da osigura da se potrebno znanje i kompetencije za

obavljanje tih usluga održavaju na istom nivou tokom ugovorenog perioda. Lice koje ispunjava

kriterijume ne sme da se razdvoji od podnosioca zahteva, s obzirom na to da je članom 27.

stavom 1. CZ propisano da privredni subjekat koji podnosi zahtev za status AEO mora da ispuni

kriterijume. Privredni subjekat zato mora da bude svestan da je eksternim izvršiocima moguće

poveriti „delatnosti”, ali ne i odgovornost. Kako je već prethodno navedeno, nizak kvalitet

usluga na kraju može prouzrokovati probleme u pogledu ispunjavanja drugih kriterijuma, što bi

na kraju moglo da dovede do suspenzije ili ukidanja odobrenja.

46

U tom pogledu, ako podnosilac zahteva ugovornom partneru poveri upravljanje/rešavanje

carinskih pitanja, ugovor ili neka druga vrsta sporazuma između podnosioca zahteva i

ugovornog partnera mora biti dostupna carinskim organima radi pojašnjenja kapaciteta i

odgovornosti tog ugovornog partnera i kako bi se posledično dokazalo poštovanje kriterijuma.


Ako su carinske aktivnosti poverene trećoj ugovornoj strani, ICA mora da proveri ispunjenost

uslova na sledeći način:

1. Proverom da li je uspostavljeni odnos podnosioca zahteva sa ugovornim partnerom duži od

tri godine. Kako bi se to dokazalo, carinski organ može da proveri postojanje ugovora,

ovlašćenja ili neke druge vrste sporazuma između podnosioca zahteva i ugovornog partnera u

kojima se jasno navode postupci i odgovornosti ugovornog partnera u ime podnosioca zahteva

(primerci ugovora ili ovlašćenja su u posedu podnosioca zahteva) ili

2. U slučaju da je uspostavljeni odnos kraći od tri godine, proverom da li ugovorni partner ima

odobrenje za carinska pojednostavljenja, ako je primenljivo, i/ili da li je obavljao carinske

formalnosti najmanje tri godine.

Kako je navedeno u članu 31. stavu 2. Uredbe, uslovi koji se odnose na „praktične standarde

stručnosti” smatraće se ispunjenim ako je ugovorni partner AEOC.

U slučaju poveravanja carinskih aktivnosti eksternim stranama dovoljno je da podnosilac

zahteva, zaposleni podnosioca zahteva nadležan za carinska pitanja ili ugovorni partner ispuni

kriterijum. Ako podnosilac zahteva svoje carinske aktivnosti poveri više od jednom ugovornom

partneru, svi oni moraju da ispune taj kriterijum.

Potrebno je napomenuti da ako podnosilac zahteva ima internu kancelariju ili sektor uključen u

carinska pitanja koji omogućava nadzor i provere carinskih formalnosti koje su poverene

eksternim izvršiocima, podnosilac zahteva može da ispuni kriterijum.

2.IV.2.2. Standard kvaliteta za carinska pitanja koju je donelo evropsko telo za

standardizaciju

Potrebno je napomenuti da nadležno evropsko telo za standardizaciju još nije izradilo standarde

koji se primenjuju na „carinska pitanja”.

2.IV.3. Stručne kvalifikacije

Oblast primene

U skladu sa članom 31. stavom 1. tačkom (2) Uredbe smatra se da je kriterijum ispunjen ako su

podnosilac zahteva ili lice odgovorno za carinska pitanja podnosioca zahteva uspešno završili

obuku o carinskom zakonodavstvu koja je relevantna i srazmerna obimu njegove uključenosti

u aktivnosti povezane s carinom, a koje pruža:

i. carinski organ,

ii. obrazovna ustanova koju za potrebe takvog osposobljavanja priznaju carinski organi

ili telo nadležno za profesionalnu obuku

47

iii. trgovinsko ili strukovno udruženje koje priznaje carinski organ ili koje je akreditovano

u svrhe takvog osposobljavanja


Javne ili privatne ustanove kao što su univerziteti, carinske škole, druge posebne škole ili

stručna ili strukovna udruženja koja održavaju različite pripremne kurseve za priznavanje

posebnih stručnih odobrenja / akreditacija / registara za posebne privredne subjekte (npr.

zanimanje carinskog zastupnika).

Organ za osposobljavanje polaznicima mora da izda potvrdu o uspešno položenom kursu.

Podnosilac zahteva ili osobe nadležne za carinska pitanja podnosioca zahteva koje su ovlašćene

ili imaju potvrdu ili dozvolu za obavljanje stručnih delatnosti u vezi sa carinskim pitanjima (npr.

carinski zastupnici) mogu da dostave predmetne dokaze o ispunjavanju kriterijuma uspešnog

završetka osposobljavanja u vezi sa carinskim pitanjima.

Isto je tako moguće da je osoba iz društva koja ima ovlašćenje da fizički zastupa društvo

uspešno završila osposobljavanje u vezi sa carinskim pitanjima (npr. osoba nadležna za društvo

podnosioca zahteva koja pruža usluge posredovanja, kao što je predsednik ili član odbora, i koja

je uspešno položila ispit za carinskog zastupnika). U tom slučaju podnosilac zahteva ispunjava

uslov u pogledu stručne kvalifikacije preko te osobe.

Odeljak V. – Odgovarajući standardi sigurnosti i bezbednosti

2.V.1. Opšte informacije

U skladu sa članom 28. tačkom (5) CZ AEO ovlašćen za sigurnost i bezbednost mora da

ispunjava odgovarajuće standarde sigurnosti i bezbednosti za koje se smatra da su ispunjeni

kada podnosilac zahteva dokaže da preduzima odgovarajuće mere kako bi se obezbedila

sigurnost i bezbednost međunarodnog lanca snabdevanja, uključujući oblasti fizičkog

integriteta i kontrole pristupa, logističke procese i rukovanja određenim vrstama robe, proveru

osoblja i identifikaciju svojih poslovnih partnera

U članu 32. Uredbe dodatno su pojašnjeni zahtevi koje je potrebno ispuniti. Potrebno je jasno

navesti da je kriterijum sigurnosti i bezbednosti relevantan samo ako privredni subjekat podnosi

zahtev za status AEOS.

Istovremeno je važno imati na umu da se provere kriterijuma sigurnosti i bezbednosti sprovode

za sve poslovne prostore od važnosti za carinaske aktivnosti podnosioca zahteva. Na primer,

potrebno je osigurati skladište u kojem se skladišti roba koja nije pod carinskim nadzorom, ali

koja je namenjena izvozu (i koja će time ući u međunarodni lanac snabdevanja). Međutim,

skladište u kojem se skladišti jedino roba u slobodnom prometu koja će se prodavati na

unutrašnjem tržištu Republike Srbije možda neće biti važno u smislu sigurnosti. Zato prilikom

pripremanja zahteva privredni subjekti moraju da utvrde aktivnosti u svim svojim poslovnim

prostorima.

Samo u slučaju velikog broja poslovnih prostora i ako period za izdavanje odobrenja ne

dozvoljava pregled svih relevantnih poslovnih prostora, ali carinski organ ne sumnja da

podnosilac zahteva održava standarde sigurnosti društva koji se obično upotrebljavaju u svim

njegovim poslovnim prostorima, carinski organ može da odluči da će pregledati samo

reprezentativan deo tih poslovnih prostora. Ta odluka može i da se preispita tokom postupka

praćenja. Zato poslovni prostori koji ranije nisu provereni mogu da se uključe u plan praćenja.

48

Budući da su svi privredni subjekti različite strukture i da svako preduzeće ima svoj poslovni

model, carinski organi moraju da razmatraju mere za sigurnost i bezbednost koje su sproveli

podnosioci zahteva u zavisnosti od slučaja. Cilj ovog odeljka nije da pruži iscrpan popis svih

mera sigurnosti i bezbednosti koje bi podnosioci zahteva mogli da uvedu radi usklađenosti sa

zahtevima u pogledu sigurnosti i bezbednosti za AEO, nego da daje smernice za razumevanje

koncepta sigurnosti i bezbednosti za AEO. Primeri mogućih mera mogu se pronaći u

Pojašnjenjima uz upitnik za samoprocenu i relevantnom delu Priloga 2. ovim Smernicama.

Standardi sigurnosti i bezbednosti podnosioca zahteva smatraju se prikladnima samo ako

carinski organi mogu da provere sve uslove navedene u članu 32. stavu 1. Uredbe i da zaključe

da su ispunjeni. Međutim, u svrhu postizanja usklađenosti s članom 32. stavom 1. tačkama (1)

do (3) Uredbe manji nedostaci u pogledu jednog uslova mogu se nadoknaditi prednostima u

pogledu drugog uslova. Potrebno je uvek imati u vidu značenje i cilj odredbe, odnosno

postojanje odgovarajućih mera kontrole radi smanjenja nivoa rizika na prihvatljiv nivo. Na

primer, mogu da postoje nedostaci u sigurnosnim proverama koje se sprovode kod privremeno

zaposlenih. Međutim, podnosilac zahteva prepoznaje i efikasno upravlja tim rizikom uvodeći

odgovarajuće kontrole pristupa, kako bi osigurao da ti privremeno zaposleni nemaju pristup bez

nadzora robi koja ulazi u lanac snabdevanja ili se u njemu nalazi ili sigurnosno osetljivim

delovima preduzeća. U tom smislu bi trebalo isto tako voditi računa o tome da se dobrim

poznavanjem koncepta AEO i njegovom praktičnom primenom kod podnosioca zahteva i

njegovih zaposlenih može sprečiti manji rizik usled nedovoljnih fizičkih provera. Sa druge

strane, čak i najbolje fizičke mere sigurnosti i bezbednosti mogu da zakažu, a da nadležno

osoblje nije toga svesno.

Iako se neki od kriterijuma opisanih u delu 2. „Kriterijumi za dobijanje statusa AEO” ovih

Smernica mogu proveriti na osnovu dostavljene dokumentacije ili na licu mesta, kriterijum

sigurnosti i bezbednosti uvek mora da uključuje fizičke provere u poslovnim prostorima

podnosioca zahteva.

Trebalo bi da se razmotri postepeni pristup u zavisnosti od rizika za različita područja (različiti

nivoi bezbednosti).

Potrebno je uzeti u obzir odredbe člana 32. stavova 2. 3. i 4. Uredbe:

Ako je podnosilac zahteva nosilac sertifikata o sigurnosti i bezbednosti izdatog na

osnovu međunarodne konvencije ili međunarodnog standarda Međunarodne

organizacije za standardizaciju ili evropskog standarda evropskog tela za

standardizaciju, ovi sertifikati se uzimaju u obzir pri proveri ispunjenosti kriterijuma

iz člana 28. stav 1. tačka 5) Carinskog zakona.

Kriterijum iz člana 28. stav 1. tačka 5) Carinskog zakona smatra se ispunjenim u meri

u kojoj se utvrdi da su kriterijumi za izdavanje sertifikata iz stava 2. ovog člana

identični ili ekvivalentni onom utvrđenim u članu 28. stav 1. tačka 5) Carinskog

zakona.

Kriterijum iz člana 28. stav 1. tačka 5) Carinskog zakona smatra se ispunjenim ako je

podnosilac zahteva nosilac sertifikata o sigurnosti i bezbednosti izdatog u državi ili

teritoriji sa kojom Republika Srbija ima zaključen sporazum kojim se predviđa

priznavanje tog sertifikata

Detaljne informacije o uzajamnom priznavanju i njegovom sprovođenju sadržane su u

delu 6. ovih Smernica.

49

Ako je podnosilac zahteva regulisani agent ili poznati pošiljalac u skladu sa propisima

kojima se uređuju vazdušni saobraćaj i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, smatra se da

su uslovi iz stava 1. ovog člana ispunjeni u pogledu onih poslovnih prostorija i aktivnosti

za koje mu je odobren status regulisanog agenta ili poznatog pošiljaoca, u meri u kojoj

su kriterijumi za izdavanje statusa regulisanog agenta ili poznatog pošiljaoca identični

ili ekvivalentni onim utvrđenim u članu 28. stav 1. tačka 5) Carinskog zakona..

2.V.2. Sigurnost zgrada

Kako bi se sprečilo neovlašćeno rukovanje robom, ali i kako bi se zaštitili osetljivi podaci i

dokumentacija, podnosilac zahteva osigurava da „objekti koje se koriste u vezi sa operacijama

koje se odnose na odobrenje za AEOS pružaju zaštitu nezakonitog pristupa i obezbeđuje zaštitu

od nezakonitig pristupa i izrađeni su od materijala koji sprečavaju nezakonit ulazak ”.

Cilj sigurnosnih mera za obezbeđenje zgrada je sprečavanje nezakonitih upada, a u slučaju

upada preko sigurnosne ograde / objekta u neposredni pristupni prostor omogućavanje:

- zadržavanja i odvraćanja uljeza (tj. mreže, šifre, spoljašnji i unutrašnji prozori, ulazi i

ograde osigurani uređajima za zaključavanje);

- brzog otkrivanja neovlašćenog upada (tj. praćenje pristupa ili mere provere kao što su

unutrašnji/spoljašnji protivprovalni alarmni sistemi ili CCTV (TV sistem zatvorenog

kruga));

- brze reakcije na neovlašćeni ulpad (tj. sistem daljinskog prenosa podataka upravniku ili

kompaniji za obezbeđenje u slučaju uključivanja alarma).

Taj uslov uvek mora da bude uključen u kontrole pristupa i sigurnost tereta. Sigurnosne mere

zaista treba poštovati u celosti, ako podnosioci zahteva žele da zaštite svoju imovinu (robu,

podatke, objekta), ne mogu strogo da razdvoje sigurnost objekta i kontrole pristupa od mera

sigurnosti tereta.

Dalje, podnosioci zahteva i carinski organi u svrhu analize rizika moraju da uzmu u obzir

posebne karakteristike svake lokacije. U nekim slučajevima se poslovni prostor sastoji samo od

jedne objekta koja zato istovremeno predstavlja spoljašnju granicu poslovnih prostora društva;

u drugim slučajevima se poslovni prostor nalazi u dobro osiguranom i kontrolisanom području

kao što je slobodna luka, industrijska zona, logistički park itd. U nekim slučajevima je čak i

utovarna rampa za dolaznu i odlaznu robu deo spoljašnje ivice prostora.

Čak i raspored poslovnih prostora (npr. okruženje s visokom stopom kriminala ili neizgrađeno

zemljište, blizu drugih zgrada ili uz njih, blizu ulice ili železničke pruge) može da utiče na

preduzimanje potrebnih mera. Raspored poslovnih prostora može da utiče i na procenu

kriterijuma iz člana 32. stava 1. tačke (1) Uredbe „obezbeđenje objekta” i tačke (2)

„kontrole pristupa”. Prilikom procenjivanja ovog uslova potrebno je uzeti u obzir, na primer,

činjenicu da je ograda postavljena na vrhu nagiba ili na nasipu što je čini višom ili je okružena

živom ogradom ili vodotokom koji otežavaju pristup zgradi.

Prilikom provere ovog uslova od velike je važnosti uzeti u obzir da svaki podnosilac zahteva

mora da osigura zaštitu svojih zgrada i kontrolu pristupa, međutim, prilikom procene načina

postizanja te zaštite potrebno je uzeti u obzir posebna obeležja malih i srednjih preduzeća. Na

primer, veliki proizvođač će u neposrednom pristupnom prostoru možda morati da ima

sigurnosni zid/ogradu, obezbeđenje i CCTV (TV sistem zatvorenog kruga) itd., dok za carinske

zastupnike koji deluju u vrlo ograničenim poslovnim prostorima dovoljno može da bude da

50

imaju prikladne sigurnosne brave na vratima, prozorima i ormarićima za čuvanje dokumenata.

2.V.3. Odgovarajuće kontrole pristupa

Kako bi se osigurao pristup poslovnim prostorima i sprečilo neovlašćeno rukovanje robom,

podnosilac zahteva ima „uspostavljene su odgovarajuće mere za sprečavanje neovlašćenog

pristupa kancelarijama, prostorima za otpremanje ili utovar, prostoru za teret i drugim

značajnim mestima;”.

Mogu da postoje slučajevi u kojima će spoljašnje sigurnosne mere kao što su ograde, ulazi i

rasveta biti obavezne (kada se roba skladišti izvan zgrada, kada se zidovi objekta ne smatraju

spoljašnjim neposrednim pristupnim prostorom ili kada celokupna bezbednost i pristup zgradi

nisu dovoljno dobro osigurani). S druge strane mogući su slučajevi u kojima prostor neće moći

potpuno da se okruži spoljašnjim kružnim zidom, niti će to biti neophodno. To može biti slučaj

ako podnosilac zahteva unajmljuje delove industrijskog ili logističkog parka, ako se nikakva

roba ne skladišti napolju i ako su drugi zahtevi u pogledu fizičke sigurnosti, poput sigurnosti

objekta, visokog standarda.

Sva sigurnosno osetljiva područja moraju da se zaštite od neovlašćenog pristupa trećih strana,

ali i zaposlenih podnosioca zahteva, koji nisu nadležni za pristup tim područjima, niti su prošli

postupak sigurnosne provere. To ne obuhvata samo kontrolu pristupa neovlašćenih osoba, nego

i pristup neovlašćenih vozila i robe.

Trebalo bi da postoje odgovarajuće procedure za reakciju na incidente u pogledu sigurnosti u

slučaju neovlašćenog pristupa ili pokušaja pristupa poslovnom prostoru (npr. javljanje lokalnoj

policiji, zaposlenima za unutrašnju sigurnost i, u zavisnosti od slučaja, carinskim organima). U

tom kontekstu je isto tako važno znati da je cilj koncepta sigurnosti za AEO-e sprečavanje

incidenata. Zato je neophodno unapred istaknuti svaku povredu sigurnosti pre nego što ona

počne uticati na sigurnost i bezbednost međunarodnog lanca snabdevanja. Primer može biti

sistem CCTV koji samo snima, ali ga niko ne prati. Premda to može biti dovoljno za druge

svrhe, možda neće biti dovoljno za AEOS.

Prilikom proveravanja tog uslova od velike je važnosti uzeti u obzir posebna obeležja malih i

srednjih preduzeća. Iako mala i srednja preduzeća moraju da poštuju iste zahteve kao i velika

preduzeća u pogledu postupaka unutrašnje kontrole za pristup, njima će možda odgovarati

drugačija rešenja u pogledu kontrole pristupa. Na primer:

- mala preduzeća i mikropreduzeća većinom nemaju dovoljno sredstava da odrede

zaposlene koji će pratiti pristup lokaciji. U tom slučaju bi, na primer, ograda opremljena

interfonom trebalo da omogući daljinsku kontrolu pristupa lokaciji,

- uputstvo koje podseća na obavezu zaključavanja vrata koja vode u otpremna područja i

da vrata moraju da budu opremljena zvonom za vozače koji žele da pristupe otpremnom

području mogla bi sprečiti neovlašćeni pristup prostoru za teret,

- dok se od velikih preduzeća očekuje izdavanje identifikacijskih oznaka svim

zaposlenima i posetiocima, to možda nije potrebno u slučaju malih i srednjih preduzeća.

2.V.4. Bezbednost tereta

Kako bi se obezbedila celovitost tereta i sprečilo nepravilno postupanje u protoku robe u

međunarodnom lancu snabdevanja, podnosilac zahteva osigurao je da su „preduzete mere за

руковање робом које укључују заштиту од уnosa ili raзмене kao i ne stručnog rukovanja

robom и неовлашћеног postupanja teretom".”.

51

Ako su prikladne za predmetno preduzeće, te mere obuhvataju sledeće:

- celovitost jedinica tereta (uključujući i upotrebu plombi i sedam tačaka pregleda

(spoljašnji pregled, unutrašnja/spoljašnja vrata, desna i leva strana, prednji zid,

plafon/krov, dno/unutrašnjost)),

- logističke postupke (uključujući i izbor špeditera i prevoznog sredstva),

- dolaznu robu (uključujući i proveru kvaliteta i količine, i plombi, ako je potrebno),

- skladištenje robe (uključujući i proveru zaliha),

- proizvodnju robe (uključujući i pregled kvaliteta),

- pakovanje robe (uključujući i informacije na pakovanju),

- utovar robe (uključujući i proveru kvaliteta i količine, kao i plombiranje/označavanje).

Ako je potrebno i izvodivo, prethodno navedene mere potrebno je dokumentovati i zabeležiti.

Povredu celovitosti tereta / jedinice tereta trebalo bi utvrditi u najranijoj mogućoj fazi, o tome

obavestiti imenovani sektor ili zaposlene zadužene za sigurnost i tu povredu istražiti i zabeležiti

u cilju preduzimanja neophodnih protivmera. Zato je ključno da su nadležnosti i odgovornosti

uključenih jedinica i strana jasno opisane i poznate.

Kako je prethodno navedeno u odeljku 2.V.2. ovih Smernica, sigurnost tereta neodvojiva je od

sigurnosti objekta i kontrole pristupa jer je krajnji cilj mera sigurnosti i bezbednosti da se

osigura roba, naročito sprečavanjem neovlašćenog pristupa teretu (otpremna područja, dokovi

za utovar i prostori za teret).

Dalje, prilikom proveravanja tog uslova od velike je važnosti uzeti u obzir posebna obeležja

malih i srednjih preduzeća. Na primer:

- zatvorena vrata / ograda, znak upozorenja i uputstva mogu biti dovoljni za

ograničavanje pristupa zabranjenim područjima samo na ovlašćene zaposlene (ova

uputstva mogu biti obuhvaćena opštim postupkom za sigurnost i bezbednost podnosioca

zahteva),

- kako bi se sprečio neovlašćeni pristup proizvodnim područjima, otpremnim područjima,

utovarnim prostorima, prostorima za teret i kancelarijama, posetioci se mogu sistemski

uvoditi u poslovne prostore uz pratnju i upisivati se u evidenciju na ulazu.

Konačno, sigurnost tereta neodvojiva je od „sigurnosti poslovnog partnera” jer je za robu u

obliku jedinica tereta pri ulasku u lanac snabdevanja često odgovoran poslovni partner.

2.V.5. Bezbednost poslovnog partnera

2.V.5.1. Opšte informacije

Poslovni partner je pojam koji se odnosi na privredni subjekat sa kojim neki drugi privredni

subjekat održava neki oblik poslovnog odnosa na obostranu korist. Za svrhe AEO važni su

poslovni partneri koji su direktno uključeni u međunarodni lanac snabdevanja.

Svi privredni subjekti u međunarodnom lancu snabdevanja između izvoznika/proizvođača i

uvoznika/kupca mogu se, u zavisnosti od određene situacije, međusobno smatrati poslovnim

partnerima.

Odnos sa poslovnim partnerima može biti ugovorni odnos, ako su prava i obaveze obe strane

navedeni u pravnom ugovoru. U protivnom, to može biti vrlo slobodno uređenje bez pravne

osnove ili može biti negde između te dve krajnosti (ako postoji dokumentacija, ali je reč samo

o izjavi o činjenicama ili izjavi o nameri). Postoje i odnosi u kojima jedna strana, npr. vlada

52

koja poseduje saobraćajnu infrastrukturu i postrojenja i njima upravlja zapravo utvrđuje

parametre usluga koje druga strana, npr. prevoznik, može ili ne mora da prihvati i ima vrlo malo

ili nimalo uticaja na te parametre.

Odabir poslovnih partnera od ključne je važnosti, a podnosioci zahteva za status AEO treba da

imaju jasan i proverljiv postupak odabira svojih poslovnih partnera.

Iz perspektive AEO poslovni partneri mogu imati mogućnost podnošenja zahteva za status

AEO, ali ako se ne odluče na to ili ako imaju poslovno sedište u zemlji u kojoj nije moguće

dobiti status AEO, trebalo bi svom partneru AEO da pruže odgovarajući dokaz da mogu da

ispune prihvatljiv nivo standarda sigurnosti i bezbednosti. Naravno, idealno bi bilo kad bi

maksimalan broj učesnika u međunarodnom lancu snabdevanja imao status AEO ili

ekvivalentan status koji su mu dodelili nadležni organi bilo koje treće zemlje s kojom je

Republika Srbija potpisala MRA.

2.V.5.2. Utvrđivanje poslovnih partnera

Kad se ispituje međunarodni lanac snabdevanja u kontekstu samoprocene AEO, važno je da je

uloga svakog poslovnog partnera jasno utvrđena. Uloga poslovnog partnera određuje nivo

uključenog rizika, nivo svesti o sigurnosti i bezbednosti koja se od partnera traži ili mere koje

AEO mora da sprovede da bi ublažio utvrđene rizike. Odgovornosti poslovnih partnera AEO

mogu biti, na primer, sledeće:

- proizvođači i korisnici skladišta trebalo bi da osiguraju i promovišu svest o tome da

bi poslovni prostori trebalo da budu usklađeni sa prihvatljivim standardom sigurnosti

kojim se sprečava neovlašćeno rukovanje robom koja je u proizvodnji i/ili u skladištu

i sprečava se neovlašćeni pristup,

- uvoznici/pošiljaoci/izvoznici/carinski zastupnici trebalo bi da osiguraju da su

zastupnici treće strane upoznati sa relevantnim postupcima i sistemima na graničnom

prelazu i sa potrebnom dokumentacijom koju treba priložiti uz robu u tranzitu i kod

carinjenja,

- prevoznici bi trebalo da osiguraju da se prevoz robe nepotrebno ne prekida, održavaju

celovitost robe i da je bezbedna od neovlašćenog rukovanja dok se nalazi pod njihovim

nadzorom.

2.V.5.3. Bezbednosni zahtevi za poslovne partnere

Članom 32. stavom 1. tačkom (4) Uredbe propisano je da se standardi sigurnosti i bezbednosti

u odnosu na poslovne partnere smatraju prikladnim ako je „ podnosilac zahteva preduzeo mere

koje omogućavaju jasno prepoznavanje njegovih poslovnih partnera i osiguravaju,

sprovođewem odgovarajućih ugovornih aranžmana ili drugih odgovarajućih mera u skladu sa

svojim poslovanjem, da njegovi poslovni partneri osiguraju bezbednost svog dela

međunarodnog lanca snabdevanja“

AEO je prvenstveno odgovoran za svoj deo lanca snabdevanja, za robu koja je pod njegovim

nadzorom i za prostore kojima upravlja. Nakon dodele, status AEO odnosi se samo na osobu

koja je za njega podnela zahtev. Međutim, AEO zavisi i od standarda sigurnosti svojih

poslovnih partnera, kako bi osigurao sigurnost robe pod svojim nadzorom. Ključno je da je

podnosilac zahteva svestan svih uloga u lancu (lancima) snabdevanja svojih poslovnih partnera

i da učini sve što može kako bi osigurao da njegovi poslovni partneri ispunjavaju sigurnosne

zahteve za nosioce AEO.

53

Očekuje se da će se svaki podnosilac zahteva pobrinuti da su njegovi poslovni partneri upoznati

sa postojećim obavezama i zahtevima u pogledu bezbednosti i sigurnosti i da će nastojati, ako

je to potrebno i izvodivo u odnosu na njegov poslovni model, da osigura postojanje pisanih

ugovornih sporazuma ili drugih prikladnih mera. Podnosilac zahteva trebalo bi zato po potrebi

pri sklapanju ugovora s poslovnim partnerom da učini sve što može kako bi stimulisao drugu

ugovornu stranu na procenu i poboljšanje sigurnosti svog lanca snabdevanja i uključivanje

pojedinosti o načinu na koji to treba postići i dostavljanje dokaza o tome. Za to je ključno i

upravljanje rizikom u vezi sa poslovnim partnerima. Zato bi podnosilac zahteva trebalo da

zadrži dokumentaciju koja se na to odnosi, da bi dokazao da je uložio trud kako bi osigurao da

njegovi poslovni partneri ispunjavaju te zahteve ili da su pak preduzeli mere za ublažavanje

svih utvrđenih rizika.

Podnosilac zahteva treba da zna ko su njegovi novi potencijalni poslovni partneri. Nakon

izdavanja odobrenja, AEO bi pri razmatranju novih potencijalnih poslovnih partnera isto tako

trebalo da nastoji da pribavi podatke o aspektima poslovanja novih potencijalnih partnera koji

su važni za status AEO..

Primeri načina na koji AEO ili podnosilac zahteva mogu da poboljšaju sigurnost svog lanca

snabdevanja:

- saradnjom sa AEO-ovima ili subjektom ekvivalentnog statusa,

- ako je to potrebno i izvodivo u skladu sa njegovim poslovnim modelom, sklapanjem

ugovora o sigurnosti sa poslovnim partnerima,

- podugovarači (na primer, prevoznici itd.) izabrani su na osnovu pridržavanja određenih

sigurnosnih pravila i ponekad primenljivih obaveznih međunarodnih zahteva, naročito

ako im je u okviru drugih sigurnosnih programa već odobren status KC-a ili RA-a,

- ugovori sadrže odredbe kojima se podugovaračima onemogućava dalje podugovaranje

poslova nepoznatim stranama za koje podugovarač ne može da dokaže postojanje

postupaka za identifikaciju i prikladnih sigurnosnih mera. To je potrebno kad god se

sigurni avionski teret / avionska pošta prevoze od poznatog pošiljaoca,

- plombe treba upotrebljavati za sve načine prevoza, kad god je to moguće, kako bi se

otkrio neovlašćeni ulazak kroz ulazno mesto (mesta) odeljka za teret. Strana koja puni

kontejner odmah nakon završetka postupka punjenja natovarene kontejnere bi trebalo

da osigura plombom usklađenom s standardom ISO17712,

- natovareni kontejneri pregledaju se u prostorijama podugovarača, terminalu i

prostorijama primaoca, kako bi se proverilo da li su osigurani plombom,

- opšte informacije organa nadležnih za registraciju preduzeća (ako je moguće) i

proizvodi partnera (opasna i osetljiva roba itd.) razmatraju se pre sklapanja ugovora,

- podnosilac zahteva / AEO obavlja sigurnosnu reviziju poslovnog partnera ili za takvu

proveru angažuje treću stranu, kako bi osigurao usklađenost sa sigurnosnim obavezama

i zahtevima,

- podnosilac zahteva / AEO, ako je to potrebno i izvodljivo s obzirom na njegov poslovni

model, traži izjavu o sigurnosti u kojoj su sadržani predmetni poslovni modeli, uloge i

odgovornosti obe strane.

Primer izjave o sigurnosti koja se može upotrebljavati u Republici Srbiji nalazi se u

Prilogu 3. ovim Smernicama u slučajevima kada podnosilac zahteva uz pomoć izjave o

sigurnosti određenog poslovnog partnera želi da ispuni zahteve navedene u članu 32.

stavu 1. tački (4) Uredbe. Međutim, u slučaju da podnosilac zahteva s obzirom na svoj

poslovni model odabere izjavu o sigurnosti kao odgovarajući način ispunjavanja

zahteva, on bi trebalo da može da osigura da je predmetni poslovni partner zaista

54

preuzeo i poštuje obaveze koje ta izjava obuhvata.

- podnosilac zahteva / AEO angažuje prevoznike i/ili upotrebljava postrojenja

regulisana međunarodnim ili evrAEOkim potvrdama o sigurnosti (na primer,

međunarodni sertifikati o sigurnosti i bezbednosti).

- podnosilac zahteva / AEO stupa u neugovorne odnose naročito kako bi utvrdio

važna sigurnosna pitanja, posebno ako su procenom sigurnosti utvrđeni mogući

nedostaci.

Carinski organi i privredni subjekti trebalo bi da uzmu u obzir da su prethodno navedene mere

samo primeri i da taj popis nije sveobuhvatan. Odabir određene mere ili kombinacije mera

uglavnom zavisi od uloge određenog poslovnog partnera u lancu snabdevanja i rizicima s tim

u vezi, kao i njegovog poslovnog modela.

Bez obzira na mere koje je podnosilac zahteva preduzeo kako bi ispunio taj zahtev, važno je da

su postupci za praćenje sporazuma sa poslovnim partnerima uspostavljeni i da se redovno

pregledaju i ažuriraju.

Ako podnosilac zahteva / AEO poseduje informacije o tome da jedan od njegovih poslovnih

partnera, koji pripada međunarodnom lancu snabdevanja, ne ispunjava odgovarajuće utvrđene

standarde sigurnosti i bezbednosti, odmah mora da preduzme sve odgovarajuće mere u njegovoj

moći za poboljšanje sigurnosti lanca snabdevanja.

Što se tiče pošiljaka preuzetih od nepoznatih trgovinskih partnera, preporučuje se da podnosilac

zahteva / AEO preduzme odgovarajuće mere kako bi sigurnosne rizike u vezi sa tom određenom

transakcijom doveo na prihvatljiv nivo.

Na primer, regulisani agent bi trebalo da pregleda avionski teret / avionsku poštu pristiglu od

nepoznatog trgovinskog partnera za kojeg nije moguće dokazati postojanje postupaka za

identifikaciju i prikladnih sigurnosnih mera.

To je naročito važno ako podnosilac zahteva / AEO ima nove ili privremene poslovne partnere,

ili je uključen u prevoz velike količine pošiljaka, kao što je slučaj sa poštanskim i ekspresnim

kurirskim preduzećima.

U slučaju višestrukog podugovaranja odgovornost za osiguranje lanca snabdevanja prenosi se

sa podnosioca zahteva / AEO (npr. izvoznika) na njegovog poslovnog partnera (npr. špeditera).

Taj poslovni partner se službeno obavezao da će ispuniti određene zadatke u ime podnosioca

zahteva / AEO. Međutim, ako „podugovarač prvog nivoa” (npr. špediter) nastavi da

upotrebljava druge strane, trebalo bi da se proveri kako sledeći podugovarač(i) (npr. prevoznik

ili sledeći špediter) sprovode sigurnosne mere.

Ako AEO otkrije poteškoće pri ispunjavanju zahteva, istog trenutka bi trebalo da stupi u kontakt

sa carinskim organima i da ih uputi u pojedinosti o takvim događajima.

2.V.6. Sigurnost zaposlenih

Sigurnost zaposlenih je, uz fizičku sigurnost, kontrolu pristupa, sigurnost poslovnih partnera

itd., jedan od najvažnijih vidova sigurnosti. Potrebno je napomenuti da taj uslov nije povezan

sa „sigurnošću na radu” jer ona ne pripada području primene kriterijuma sigurnosti i

bezbednosti.

55

Kako bi se sprečila infiltracija neovlašćenih zaposlenih koji bi mogli da predstavljaju sigurnosni

rizik, podnosilac zahteva „sprovodi, u meri u kojoj to dozvoljava nacionalno zakonodavstvo,

bezbednosnu proveru potencijalnih zaposlenih, koji će raditi na bezbednosno osetljivim

mestima i sprovodi proveru postojeíh zaposlenih na tim pozicijama, periodično ili ako okolnosti

tako nalažu“. S obzirom na praktično sprovođenje tog zahteva, carinski organi i podnosilac

zahteva u obzir treba da uzmu sledeća važna pitanja:

- svi privredni subjekti trebalo bi da imaju odgovarajući sistem/postupke kako bi bili

usklađeni s tim zahtevom, a carinski organi moraju da imaju mogućnost da to

provere,

- podnosilac zahteva je, kao poslodavac, odgovoran za sprovođenje tih provera, a

carinski organi proveravaju da li su sprovedene i jesu li dovoljne za obezbeđenje

usklađenosti, uzimajući u obzir važeće zakonodavstvo,

- obim i svrha provera trebalo bi da budu jasni. Treba poštovati načelo

srazmernosti, tj. „postupci ne bi trebalo da prevazilaze mere koju su neophodne s

obzirom na svrhu”.

Obim i procena ispunjavanja uslova zavisi od veličine, organizacijske strukture i vrste poslovne

delatnosti privrednog subjekta. Zato se određene provere prilagođavaju predmetnom

podnosiocu zahteva. Međutim, glavna područja koja bi uvek trebalo da se proveravaju

uključuju:

– politiku zapošljavanja podnosioca zahteva

Opšta organizacija i postupci za zapošljavanje novih radnika moraju biti jasni, uključujući i to

ko je odgovoran za njih. Politika podnosioca zahteva posebno bi trebalo da odražava sve

razumne mere opreza koje treba uzeti u obzir pri zapošljavanju novog osoblja za rad na

bezbednosno osetljivim mestima, kako bi se proverilo da li su zaposleni ranije osuđivani za

krivična dela u oblasti sigurnosti, carine ili druga krivična dela koja su u vezi sa sigurnošću

međunarodnog lanca snabdevanja, i sa istom namerom sprovoditi redovne bezbednosne provere

postojećih radnika na bezbednosno osetljivim radnim mestima, koliko to dopušta nacionalno

zakonodavstvo.

Metode provere bezbednosti mogu da obuhvataju osnovne provere poput provera identiteta i

prebivališta, provera radne dozvole ako je to potrebno pre zapošljavanja, zahtev za potvrdama

o nekažnjavanju i istrage na osnovu neospornih i/ili službenih elemenata prethodne istorije

zapošljavanja i preporuka.

Podnosilac zahteva bi isto tako trebalo da ima uspostavljene bezbednosne zahteve u pogledu

upotrebe privremeno zaposlenih i agencijskih radnika. Potrebni su slični bezbednosni standardi

za privremeno i stalno zaposlene kao i za agencijske radnike, uzimajući u obzir bezbednosnu

osetljivost pojedinih radnih mesta. Ako se radnici zapošljavaju preko agencije za zapošljavanje,

podnosilac zahteva bi u ugovorima s agencijom trebalo detaljno da opiše nivo bezbednosnih

provera radnika koje treba izvršiti pre i nakon zapošljavanja na bezbedno osetljiva radna mesta.

Carinski službenici mogu da zatraže proveru postupka kojim podnosilac zahteva proverava

eksterne saradnike. U tom smislu, podnosilac zahteva bi u svojoj evidenciji trebalo da čuva

dokaze o standardima koje primenjuje.

– zaposleni koji rade na bezbednosno osetljivim radnim mestima

Pri definisanju „bezbedonosno osetljivog radnog mesta” trebalo bi da se izvrši odgovarajuća

analiza rizika i da se uzme u obzir da to nisu samo upravljačka radna mesta, već i mesta koja se

direktno odnose na rukovanje, skladištenje i kretanje robe. U tom kontekstu su bezbedonosno

osetljiva radna mesta na primer:

56

- mesta sa odgovornostima za pitanja bezbednosti, carine ili zapošljavanja,

- poslovi u vezi sa nadzorom objekta i prijema,

- radna mesta, opisana u odeljku 6. Upitnika za samoprocenu, koja se

odnose na dolaznu/odlaznu robu i skladištenje.

Te provere mogu da se odnose i na postojeće zaposlene iz drugih sektora za koje se ne smatra

da su osetljive prirode sa bezbednosnog gledišta, a koji se premeštaju na takve položaje.

Za visoka i/ili ključna bezbednosna mesta mogu da se zahtevaju policijske provere brisanih i

neizbrisanih krivičnih dela. Imenovani zaposleni svoje poslodavce mogu obavestiti o

policijskim opomenama/garancijama, nerešenim sudskim postupcima i/ili osuđujućim

presudama. Trebali bi navesti i sva druga zaposlenja ili delatnosti koja predstavljaju sigurnosni

rizik.

Sve provere koje treba izvršiti moraju da budu u skladu s nacionalnim zakonodavstvom i/ili

nacionalnim zakonodavstvom o zaštiti podataka ličnosti kojima se uređuje obrada ličnih

podataka u različitim okolnostima. U nizu slučajeva postoje odredbe koje omogućavaju obradu

ličnih podataka samo ako predmetna osoba za to unapred da svoj pristanak. Zato se, kako bi se

postupak pojednostavio za neka radna mesta, u ugovor o radu može dodati posebna klauzula

kojom se od te osobe traži pristanak za postupak tzv. bezbednosne provere.

– politika i postupci kada zaposleni daju ili dobiju otkaz

Podnosilac zahteva trebalo bi da ima uspostavljene postupke kojima u najkraćem roku ukida

pristup sistemima za identifikaciju, poslovnim prostorima i informacijskim sistemima

zaposlenima sa kojima je radni odnos raskinut.

Kako je navedeno u Pojašnjenjima uz upitnik za samoprocenu (videti pitanje 6.11. „Bezbednost

osoblja”), svi bezbednosni zahtevi koji se sprovode u pogledu politike zapošljavanja

podnosioca zahteva moraju biti dokumentovani.

2.V.7. Spoljni pružaoci usluga

Podnosilac može da ima i ugovorne poslovne odnose sa drugim stranama, kao što su čistači,

ugostitelji, ponuđači softvera, eksterno preduzeće za usluge obezbeđenja ili zaposleni sa

kratkoročnim ugovorima. U svrhe AEO te strane se nazivaju pružaocima usluga.

Članom 32. stavom 1. tačkom (6) Uredbe zahteva se da je „podnosilac zahteva uspostavio

odgovarajuće postupke bezbednosti za ugovore sa svim spoljnim pružaocima usluga”.

Iako nemaju direktnu ulogu u međunarodnom lancu snabdevanja, eksterni pružaoci usluga

mogu da imaju ključan uticaj na sigurnosne i carinske sisteme podnosioca zahteva. Zato bi u

smislu sigurnosti i bezbednosti podnosilac zahteva na njih bi trebalo da primeni odgovarajuće

mere, kao i na svoje poslovne partnere.

Ako neke uslove sigurnosti i bezbednosti za AEO-ove ispunjava pružalac usluga u ime

podnosioca zahteva za status AEO, to je potrebno proveriti tokom revizije. Tipičan primer je

uslov za kontrolu pristupa kada je podnosilac zahteva angažovao službu obezbeđenja radi

ispunjavanja svojih obaveza u toj oblasti. Taj uslov kontrole pristupa s e mora proveriti

57

procenjivanjem načina na koji pružalac usluga ispunjava taj uslov u ime AEO. Iako AEO može

da poveri obavljanje tih aktivnosti trećoj strani, AEO jeste i ostaje odgovoran za usklađenost sa

kriterijumima za dobijanje statusa AEO i osigurava da je pružalac usluge usklađen sa zahtevima

jer partneri deluju u njegovo ime.

2.V.8. Programi podizanja svesti o sigurnosti

Kako bi se sprečilo postojanje neadekvatne svesti o bezbednosnim zahtevima podnosilac

zahteva „stara da njegovi zaposleni odgovorni za bezbednosna pitanja redovno učestvuju u

programima o podizanju svesti o bezbednosti”. Podnosilac zahteva trebalo bi da razvije

mehanizme za obrazovanje i obuku zaposlenih o bezbednosnim politikama, prepoznavanje

odstupanja od tih politika i odabir postupaka koje je potrebno preduzeti kao odgovor na

bezbednosne propuste.

Podnosilac zahteva posebno treba:

- da obrazuje svoje zaposlene i, ako je to potrebno, svoje poslovne partnere, u pogledu rizika

u međunarodnom lancu snabdevanja,

- da omogući obrazovne materijale, stručno vođstvo i odgovarajuću obuku o prepoznavanju

potencijalno sumnjivog tereta svom relevantnom osoblju uključenom u lanac snabdevanja,

kao što su bezbednosno osoblje, zaposleni koji rukuju teretom i zaposleni odgovorni za

proveru dokumentacije tereta, kao i zaposlenima u otpremnim područjima i područjima

primanja robe. Ta obuka bi trebalo da se sprovodi pre nego što privredni subjekat podnese

zahtev za status AEO,

- da vodi odgovarajuću evidenciju obrazovnih metoda, pruženih smernica i organizovane

obuke radi dokumentovanja programa podizanja svesti,

- da osigura službu ili lice (internog ili eksternog saradnika društva) odgovornu za obuku

zaposlenih,

- da upozna zaposlene sa postupcima koji se unutar društva sprovode radi utvrđivanja

sumnjivih incidenata i njihovog prijavljivanja,

- da sprovodi posebnu obuku kako bi se zaposlenima pomoglo pri održavanju istovetnosti

tereta, prepoznavanju potencijalnih unutrašnjih pretnji bezbednosti i zaštiti kontrola

pristupa,

- da redovno revidira i ažurira sadržaj obuke za slučaj da su potrebna prilagođavanja. Sadržaj

obuke trebalo bi da održava sve posebne zahteve u vezi sa posebnom poslovnom delatnošću

privrednog subjekta, na primer, avionski teret / avionska pošta.

Ne postoji propisana učestalost ponavljanja obuke u pogledu sigurnosti i bezbednosti. Međutim,

s obzirom na to da se zaposleni, objekta, postupci i tokovi mogu često menjati, potrebno je

zadržati nivo svesti tako da se osigura redovno unapređivanje i ažuriranje obuke.

Dalje, odgovarajuća obuka obavezna je za sve nove zaposlene ili za sve zaposlene društva koji

su nedavno prebačeni na položaj koji je u vezi sa međunarodnim lancem snabdevanja.

Prethodno navedeni mehanizmi za obrazovanje i obuku zaposlenih u pogledu bezbednosne

politike trebalo bi, naravno, da odgovaraju veličini preduzeća (vidi deo 3. odeljak III. tačku

3.III.2. „Mala i srednja preduzeća”). Na primer, kod mikro malih i srednjih preduzeća, carinski

organi mogu da prihvate i usmenu obuku, ako je evidentirana, kao i podsetnik na osnovne

zahteve u pogledu sigurnosti i bezbednosti u okviru opštih postupaka sigurnosti i bezbednosti

ili jednostavno obaveštenje o svesti, koje su svojim inicijalima potvrdili predmetni zaposleni.

Istovremeno se učestalost i intenzitet obuke u vezi sa sigurnošću i bezbednošću mogu

58

razlikovati među različitim zaposlenima u jednom preduzeću zbog njihovih odgovornosti i

pojedinačnih mogućnosti uticaja na sigurnost međunarodnog lanca snabdevanja.

2.V.9. Imenovana osoba za kontakt

Članom 32. stavom 1. tačkom (8) Uredbe a predviđeno je da je „podnosilac zahteva imenovao

kontakt osobu nadležnu za pitanja u vezi sa sigurnošću i bezbednošću”. Ta osoba za kontakt

mora da se naznači carinskom organu koji izdaje odobrenje (ICA). Potrebno je napomenuti da

taj uslov nije u vezi sa „sigurnošću na radu” jer ona ne pripada području primene kriterijuma

sigurnosti i bezbednosti.

Ta osoba bi trebalo da bude osoba za kontakt za sve probleme koji nastaju unutar društva, ali i

one koji proizlaze iz zahteva u pogledu sigurnosti i bezbednosti.

Bez obzira na to da li je ta funkcija poverena eksternim izvršiocima ili ne, podnosilac zahteva

trebalo bi da osigura da je osoba u potpunosti svesna svih specifičnih problema društva u vezi

sa bezbednošću i da je ovlašćena za primanje i dostavljanje bezbednosno osetljivih materijala.

59

DEO 3. Postupak podnošenja zahteva i postupak odobravanja

Dijagram u nastavku pruža pojednostavljeni pregled postupka podnošenja zahteva:

60

Odeljak I. – Carinski organ nadležan za podnošenje zahteva za status AEO


Zahtev za status AEO podnosi se Carinarnici Beograd.

Odeljak II. – Prijem i prihvatanje zahteva

Opšti postupak koji je potrebno primeniti nakon što je zahtev za status AEO podnet opisan je u

članovima 17. i 27. CZ, članovima 4. do 6. i 25. do 27. Uredbe. Po prijemu obrasca zahteva

carinski organi ga pregledaju i odlučuju o njegovom prihvatanju ili neprihvatanju. U obzir je

potrebno uzeti sledeće opšte okolnosti:

- zahtev bi trebalo podneti u skladu sa zahtevima iz člana 25. stava 1. Uredbe i člana 4.

Uredbe,

- Upitnik za samoprocenu podnosi se sa zahtevom, kako je navedeno u članu 27. stavu

1. Uredbe

- carinski organi moraju da imaju sve neophodne informacije, kako bi mogli da obave brzu

proveru podnetog zahteva, s obzirom na uslove za prihvatanje. Do tih podataka se može

doći pristupanjem relevantnim bazama podataka ili traženjem od podnosioca zahteva da ih

dostavi sa zahtevom,

- kad god je to potrebno, carinski organ bi trebalo da upotrebljava i druge raspoložive izvore

informacija, kontakte sa drugim nadležnim organima, informacije sa web-stranica društva

itd.,

- u slučaju da su potrebne dodatne informacije, carinski organi moraju da ih zatraže od

podnosioca zahteva što je pre moguće, ali najkasnije u roku od 8 kalendarskih dana od

datuma prijema zahteva, u skladu s članom 17. CZ

- kada carinski organi utvrde da zahtev ne sadrži sve potrebne informacije, treba od

podnosioca zahteva da zatraže da dostavi relevantne podatke u razumnom roku koji nije

duži od 30 dana, u skladu sa članom 5. stav 2. Uredbe

- carinski organi uvek moraju da obaveste podnosioca zahteva o prihvatanju zahteva i datumu

prihvatanja, treba da ga obaveste i u slučaju neprihvatanja zahteva i da navedu razloge za

neprihvatanje (Član 17.CZ).

Čim podnosilac zahteva primi obaveštenje da je carinski organ prihvatio njegov zahtev,

preporučuje se da učini sve što je u njegovoj moći kako bi se ubrzao celokupan postupak.

Posebno se preporučuje pregled sledećih tačaka tokom celog postupka podnošenja zahteva:

– konsolidacija informacija i dokaza različitih jedinica/sektora u vezi sa postupkom

podnošenja zahteva za status AEO,

– pružanje informacija – preporučuje se da su odgovorne jedinice svesne svojih

specifičnih odgovornosti u pogledu celokupnih zahteva za AEO-ove / postupka

podnošenja zahteva za status AEO i da su spremne da pruže potrebne informacije,

– mere praćenja – društvo bi trebalo da preduzima mere za ispravljanje nedostataka

otkrivenih tokom ispunjavanja Upitnika za samoprocenu i ublažavanje rizika s tim u

vezi i trebalo bi da obavesti carinski organ o problemima u vezi sa neispunjavanjem

kriterijuma. Preporučuje se i obaveštavanje carinskog organa o merama koje se

preduzimaju,

– savetovanje s carinskim organom – razjašnjavanje svih mogućih nedoumica sa

carinskim organima kako bi se izbegao gubitak vremena i novca.

61

Odeljak III. – Analiza rizika i postupak revizije

Potrebno je napomenuti da su pojmom revizije(naknadne kontrole) carine obuhvaćene različite

vrste carinskih kontrola ili procena koje carina obavlja kako bi osigurala usklađenost privrednih

subjekata sa nacionalnim zakonodavstvom, kao i zahtevima u oblastima koja su u vezi sa

carinskim propisima. Revizijom su obuhvaćene prethodne kontrole, naknadne kontrole i

ponovna procena.

Carinski organ obavlja prethodne kontrole pre dodele bilo koje vrste carinskog

odobrenja/potvrde. U kontekstu AEO, prethodna kontrola je revizija koja sledi nakon

podnošenja zahteva za status AEO i služi za proveru da li podnosilac zahteva ispunjava

kriterijume navedene u članu 28. CZ-a. Na osnovu (prethodne) kontrole inspektor mora biti u

mogućnosti da:

- donese mišljenje o ispunjavanju uslova za dodelu statusa AEO,

- utvrdi preostale rizike i predloži dodatne mere koje je potrebno preduzeti,

- utvrdi tačke u postupcima subjekta koje je potrebno detaljnije pratiti i savetuje

podnosioca zahteva da poboljša ili pojača predmetne postupke i kontrole.

Nakon dodele statusa potrebno je razlikovati praćenje i ponovnu procena. Carinski organi

neprekidno obavljaju praćenje nadzorom svakodnevnih aktivnosti AEO uključujući posete

njegovim poslovnim prostorima. Cilj praćenja je rano otkrivanje bilo koje naznake

nepoštovanja propisa i to dovodi do brze reakcije ako se otkriju poteškoće ili nepoštovanje.

Ponovna procena podrazumeva da je nešto već otkriveno, pa je potrebno preduzeti mere kako

bi se proverilo da li privredni subjekat još uvek ispunjava kriterijume za sticanje statusa AEO.

U tom kontekstu je jasno da praćenje može dovesti do ponovne procene.

3.III.1. Prikupljanje i analiza informacija

Kako bi se sprovela analiza rizika i pripremila delotvorna i efikasna revizija, za carinskog

organa je ključno da dobije što je više moguće bitnih informacija dostupnih o privrednom

subjektu. Informacije se prikupljaju u cilju:

- boljeg razumevanja poslovanja privrednog subjekta i okruženja u kojem obavlja svoju

delatnost,

- dobijanja najboljeg mogućeg pregleda organizacije poslovanja, procesa i postupaka

privrednih subjekata,

- pripreme plana naknadne kontrole u skladu sa rezultatima procene rizika,

- pripreme naknadne kontrole (optimalni tim inspektora, predmet naknadne kontrole itd.),

- najbolje moguće provere ispunjavanja kriterijuma.

Informacije koje carinski organi mogu dobiti iz raznih izvora obuhvataju sledeće:

- interne baze podataka (npr. carinske postupke koje je podnosilac zahteva

upotrebljavao / deklaracije koje je podnosilac zahteva podneo),

- interne informacije (rezultati prethodnih provera i/ili naknadnih kontrola, druga izdata

ili oduzeta odobrenja i prateći dokumenti, pregled prethodno podnesenih carinskih

deklaracija itd.),

- informacije koje su zatražili i dostavili drugi nadležni organi,

- informacije koje su dostavili sami privredni subjekti (tj. u Upitniku za samoprocenu),

- informacije dostupne javnosti (vesti, internet, istraživanja, izveštaji itd.),

- sve druge bitne informacije uključujući slike, fotografije, videozapise, planove

62

poslovnih prostora itd.

Sve prikupljene informacije potrebno je pažljivo oceniti kako bi se procenila njihova tačnost i

relevantnost za ciljeve naknadne kontrole (revizije). Trebalo bi da bude jasno da je prikupljanje

podataka dinamičan postupak i da može lako da se dogodi da „informacije zahtevaju još

informacija”. Podnosilac zahteva trebalo bi da bude svestan toga i da bude spreman da carini

dostavi sve potrebne dodatne informacije. Čak i nakon što provera započne, inspektori mogu

da zatraže i prikupljaju dodatne bitne informacije koje će doprineti vrednosti rezultata. Trebalo

bi uzeti u obzir i da se informacije menjaju i da su ponekad validne jedino u trenutku u kojem

su prikupljene. Stoga je važno imati najnovije i ažurne informacije. Kako bi se osiguralo da je

carinski organ upoznat sa svim događajima koji mogu uticati na rezultat u razdoblju podnošenja

zahteva i na mere praćenja, ključno je imati sistem za utvrđivanje i obaveštavanje podnosioca

zahteva kada su potrebne dodatne informacije.

Veličina privrednog subjekta, njegove posebnosti i slučajevi u kojima je prošao druge

relevantne akreditacijske postupke mogu dovesti do velikog ubrzanja postupka.

3.III.2. Mala i srednja preduzeća

Mala i srednja preduzeća definisana su odredbama Zakona o računovodstvu.

U svrhe odobrenja statusa AEO i usklađenosti sa zahtevima, potrebno je uzeti u obzir to da su

sva mala i srednja preduzeća različita u pogledu veličine, složenosti poslovanja, vrste robe

kojom se rukuje, položaju u međunarodnom lancu snabdevanja itd. Na primer:

- sa podnosiocem zahteva sa 51 zaposlenim koji uvozi naočare postupaće se drugačije

nego sa podnosiocem zahteva sa 249 zaposlenih koji uvozi oružje i koji je već sproveo

različite sigurnosne mere,

- carinski zastupnik sa četvoro zaposlenih koji deluju kao podugovarač za drugog

proizvođača sa 150 zaposlenih isto tako je primer raznovrsnosti malih i srednjih

preduzeća.

Mala i srednja predstavljaju 99 % svih evropskih preduzeća, a devet od deset malih i srednjih preduzeća zapravo

su mikro preduzeća sa manje od 10 zaposlenih.

Ona isto tako postaju ključan deo međunarodnog lanca snabdevanja. U nekim slučajevima

mogu da predstavljaju većinu privrednih subjekata u međunarodnim lancima snabdevanja,

često deluju kao podugovarači velikih preduzeća.

Posebno uzimajući u obzir moguće poteškoće koje mala i srednja preduzeća mogu da imaju u

postupku izdavanja odobrenja i kako bi im se dodela statusa AEO učinila dostupnijom, u

zakonodavstvu koje se odnosi na AEO-ove primenjena je potrebna fleksibilnost kako bi se

smanjili troškovi i opterećenja. Čak i ako kriterijumi za sticanje statusa AEO vrede za sva

preduzeća bez obzira na njihovu veličinu, članom 33. stavom 5. Uredbe propisuje se zakonska

obaveza da „carinski organi u obzir uzimaju posebne karakteristike privrednih subjekata, a

posebno malih i srednjijh privrednih društava”. Uporedno će se u ovim Smernicama

specificnosti malih i srednjih preduzeća, kada je reč o odobrenju statusa AEO, prikazati uz

pomoć primera.

3.III.3. Posebne privredne delatnosti

3.III.3.1. Kurirski operateri

Uloga prevoznika u međunarodnom lancu snabdevanja opisana je u delu 1. odeljku II.4. stavu

(f) ovih Smernica. U okviru tog privrednog sektora postoji posebni podsektor: kurirski

63

operateri. Taj podsektor obuhvata relativno mali broj privrednih subjekata, ali veliki obim

transakcija; u nekim državama taj podsektor obuhvata oko jednu trećinu svih pošiljaka u uvozu

i oko 50 % svih pošiljaka u izvozu.

Taj podsektor ima nekoliko posebnih obeležja:

- velike obime transakcija,

- važnost brzine prevoza i brzog carinjenja – kratki rokovi isporuke su tim

preduzećima važan marketinški alat, a važni su i njihovim klijentima,

- veliki broj i raznovrsnost poslovnih partnera, od redovnih poslovnih korisnika do

jednokratnih privatnih klijenata,

- privredni subjekti uz prevozničku često obavljaju ulogu carinskog

zastupnika/predstavnika,

- s obzirom na to da je način prevoza uglavnom avionski, ti privredni subjekti

deluju kao RA ili KC,

- prevoz paketa i tereta vlastitim avionima ili osiguranje natovarenih vreća i paketa

drugim avio prevoznicima,

- privredni subjekti često imaju odobrenja carinskih organa za upotrebu

pojednostavljenih carinskih postupaka.

S obzirom na ta posebna obeležja postoji nekoliko rizika specifičnih za taj podsektor koje

naročito treba uzeti u obzir kada takvi privredni subjekti podnesu zahtev za status AEO, na

primer:

- nivo prekršaja pri proceni kriterijuma usklađenosti sa carinskim propisima.

Carinski organi moraju da uzmu u obzir veliki obim transakcija i da procene da li

su prekršaji sistemski, kvalitet unutrašnjih kontrola privrednih subjekata i

postupaka kojima se utvrđuju i ispravljaju greške – videti deo 2. „Kriterijumi za

sticanje statusa AEO” ovih Smernica,

- sigurnost dobijenih podataka pri proceni sistema upravljanja komercijalnim i, ako

je potrebno, transportnim evidencijama privrednog subjekta. S obzirom na veliki

obim dobijenih podataka, carinski organi moraju da razmotre postojeće mere za

bezbednost sistema privrednog subjekta od neovlašćenog pristupa ili ulaska, kao i

pristup dokumentaciji i postupcima za obradu informacija u sistemima koje

upotrebljavaju kurirski operateri,

- prilikom procene odgovarajućih standarda sigurnosti i bezbednosti:

o lokacije ili delatnosti koje ne pokriva status RA ili KC, o kršenja dogovorenih sigurnosnih mera s rizikom od dostavljanja

nebezbedne ili nezaštićene robe. S obzirom na široki raspon poslovnih partnera, carinski organi moraju da procene postupke za odabir poslovnih partnera i upravljanje rizicima koji se odnose na poznate i nepoznate trgovinske partnere,

o osobe koje se uključuju u poslovanje, a mogu predstavljati sigurnosni rizik. S obzirom na veliku količinu posla carinski organi moraju da procene postupke za obavljanje sigurnosnih provera novih zaposlenih za stalno i za privremeno zaposlene,

o nedovoljnu svest o sigurnosnim zahtevima. Carinski organi moraju da procene postupke osiguravanja odgovarajućeg osposobljavanja o rizicima u pogledu sigurnosti i bezbednosti u vezi sa kretanjem ekspresnih pošiljaka.

3.III.3.2. Poštanski operatori

Poštanski operator ima svoje posebnosti i potrebno je u obzir uzeti njegove karakteristike i

rizike u vezi sa njima. Može se pretpostaviti da se kriterijum dokazane likvidnosti procenjuje

64

na isti način kao i za ostale privredne subjekte, pa je težište stavljeno na specifična pitanja koja

se odnose na ostale kriterijume za dobijanje statusa AEO.

Usklađenost s carinskim propisima

Poštanski operator bavi se dostavom/otpremom za mnoge male klijente/korisnike čiju

pouzdanost nije jednostavno proveravati. Posledice toga mogu biti problemi u pogledu

obračuna carinskih dadžbina i usklađenosti sa zahtevima u pogledu sigurnosti i bezbednosti.

Primeri područja rizika koji se odnose na carinske postupke jesu sledeći:

veliki broj „malih” pošiljaka, tj. pošiljke male težine/vrednosti,

nepouzdanost izjava koje daju klijenti (uglavnom pojedinci): greške i propusti u

izjavama o vrednosti i pogrešni opisi sadržaja pošiljaka, nedostatak/neadekvatnost

prateće dokumentacije priložene carinskoj deklaraciji i teškoće u poštovanju carinskih

propisa (nedostatak potvrda/dozvola itd.),

kašnjenja dostave zbog prevoznika,

visoki rizik od „nestručnog rukovanja pošiljkama” (izgubljenih pošiljaka).

Zato, tokom postupka revizije kriterijuma usklađenosti sa carinskim propisima, inspektor bi, uz

veličinu i vrstu privrednog subjekta, u obzir trebalo da uzme i broj prekršaja u odnosu na ukupni

broj transakcija koje se godišnje podnesu, kako bi se ocenili mogući potencijalni rizici.

Upravljanje postupkom za unos u evidenciju deklaranta s oslobođenjem od obaveze podnošenja

robe i postupkom carinskog skladištenja najvažniji su elementi koje je potrebno podrobno

oceniti, uključujući ocenu preostalih rizika.

Računovodstveni i logistički sistemi

Jedan od rizika koji je potrebno uzeti u obzir je upravljanje izveštavanjem o nedostavljenoj

pošti/paketima (kad nije moguće pronaći primaoca ili kad primalac ne podigne paket). U

pogledu tog ključnog aspekta, neophodno je proceniti troškove skladištenja (i naknadnog

uništenja ako je tako propisano pravilima) ili troškove koji se odnose na povraćaj pošiljaocu.

To bi moglo snažno da utiče na praćenje carinskih i računovodstvenih postupaka i da utiče na

organizaciju logistike i uprave, troškove, sigurnost robe i skladišta.

Takva operativna situacija zahteva mogućnost raspolaganja dovoljno sigurnim informatičkim

sistemom koji je strukturiran tako da osigurava kontrolno praćenje svih carinskih postupaka,

izvoza i uvoza, kao i sigurnost podataka koji se u njima nalaze.

Pri proceni efikasnosti sistema unutrašnje kontrole, važno je proveriti, osim razdvajanja

odgovornosti, da li postoje osobe nadležne za praćenje usklađenosti s carinskim propisima i

kako se rizici s tim u vezi zapravo otkrivaju i rešavaju. Zato bi trebalo proceniti uticaj različitih

mogućih negativnih događaja na efikasnost operatora, a pažljivo bi trebalo oceniti i efikasnost

postupaka sprovedenih radi rešavanja nepoštovanja carinskih propisa.

Osim toga, ali i dalje u vezi s unutrašnjom kontrolom, važno je proveriti i koje se baze podataka

i informacijski postupci upotrebljavaju za čuvanje podataka koji se odnose na klijente i pošiljke.

Sledeći aspekt koji bi trebalo oceniti je upravljanje drumskim prevozom, posebno ako se radi o

operatorima aerodroma, kada je neophodno proceniti pouzdanost vozača koji dostavljaju

pakete.

Zahtevi o bezbednosti

U ovom kontekstu bi trebalo pažljivo razmotriti zapošljavanje osoblja. Važno je razmotriti broj

povremenih radnika i učestalost njihovog angažmana. Što su broj povremenih radnika i

učestalost njihovog angažmana veći, veći je i potencijalni rizik od infiltracije s namerom

65

izvršenja nezakonitih radnji kao što su bombe u paketima, droge itd.

Zato je potrebno pažljivo oceniti kriterijume koji se primenjuju za odabir pri zapošljavanju

radnika koje će raditi na posebnim postupcima na primer u direktnom kontaktu s osetljivom

robom na mestima čuvanja ili u područjima visokog rizika.

Takođe je potrebno nadzirati učestalost kojom privredni subjekti sprovode praćenje zaposlenih

u meri dopuštenoj zakonom. Potrebno je pažljivo razmotriti ugovore sa zaposlenima.

Svim zaposlenima, bez obzira na vrstu ugovora na osnovu kojeg su zaposleni, trebalo bi

garantovati odgovarajuću stručnu obuku, posebno u pogledu carinskih postupaka i propisa.

Kako bi se postigao visoki standard kvaliteta u primeni postupaka sigurnosti i bezbednosti,

neophodno je pružiti odgovarajući nivo obuke i za zaposlene odgovorne za skeniranje robe koja

se otprema.

Kako bi osigurao bezbednost međunarodnog lanca snabdevanja, poštanski operator trebalo bi da:

- sastavi smernice za sigurnost i bezbednost kako bi se zaposleni obavestili i

osposobili u pogledu rizika u vezi sa poštanskim poslovanjem,

- raspolaže odgovarajućom unutrašnjom organizacijom koja omogućava povećavanje

učestalosti pregleda tokom određenih rizičnih događaja ili nakon određenih

obaveštajnih izveštaja,

- odgovarajuće osposobi poštanske inspektore koji rade na bezbednosnim kontrolama

i da im osigura ažurne informacije o tome kako prepoznati potencijalno opasne

pošiljke, uzimajući u obzir pokazatelje rizika kao što su:

pošiljalac nije naveden,

osetljivi primaoci (diplomatske i političke institucije, finansijski organi, verske zajednice, mediji itd.),

prisutnost napomena ili nalepnica čija je namena izbegavanje provera:

„Ne izlagati rendgenu”, „Poverljivo”, „Nije potrebna poštanska

inspekcija”, „Ne otvaraj” itd.,

neobična mikroskopska fizička i hemijska obeležja (npr. pakovanja za

zadržavanje topline, prisutnost neobičnih mirisa, gubitak ili širenje sadržaja, promene boja pakovanja, masne mrlje, zvukovi u paketu, itd.).

Poštanski operator mora da preduzme i sledeće mere za logističku/organizacijsku dimenziju

prostora koji se upotrebljava za skladištenje pošiljaka:

- da odredi posebna područja u kojima se mogu sprovoditi sigurnosne provere dolaznih ili odlaznih pošiljaka,

- da fizički razdvoji robu koja podleže proveri od robe koja još nije pregledana,

- da od klijenata zahteva upotrebu proizvoda čije se praćenje može proveriti,

- da pripremi plan reakcije za prepoznavanje, izolaciju i neutralizaciju otkrivene pretnje, - da stvori sigurnosnu kontaktnu kancelariju za carinu, policiju, obaveštajnu i

zdravstvenu upravu, u skladu sa vrstom usluge koja se nudi i njenom važnošću.

Konačno, s obzirom na znatnu veličinu i posebna obeležja usluga koje nude poštanski operatori

i na broj transakcija, te kako bi se uspostavili pouzdani postupci u pogledu carinske logistike,

računovodstva i sigurnosti, od ključne je važnosti da su svi postupci standardizovani, sa

detaljnim internim proceduralnim protokolima koji se stvarno primenjuju u svakodnevnoj

praksi.

66

3.III.3.3. Železnički prevoznici

Uglavnom se kontrola železničkog prevoznika bitno ne razlikuje od kontrole drugih prevoznika.

Čak se može smatrati da železnički privredni subjekti predstavljaju niži rizik zbog prirode

načina prevoza. Međutim, za planiranje aktivnosti kontrole i procenu rizika biće korisno

detaljnije prikazati nekoliko posebnih karakteristika poslovanja železničkih prevoznika:

- železničke operatore obavezuju međunarodni sporazumi i konvencije (COTIF,

CIM). Takvim sporazumima se mogu nametati zahtevi u pogledu plombi i

celovitosti tereta. Isto tako mogu da se odnose na obaveze tokom prevoza,

- železnički saobraćaj podleže propisima i potvrdama o sigurnosti železnica koji se

odnose na sigurnost putnika i tereta. Oni mogu da uključuju zahteve u pogledu

sistema upravljanja sigurnošću, sigurnosti osoblja i sistema unutrašnje kontrole,

- propisi koji se odnose na poslovanje železničkih prevoznika su podeljeni. Nekoliko

različitih državnih organa može da reguliše i nadzire železničko poslovanje,

- poslovno okruženje obuhvata nekoliko elemenata kojima često upravljaju treće

strane, odgovorne za infrastrukturu kao što su koloseci, ranžirne stanice i

kontejnerski terminali ili treće strane odgovorne za jedinice tereta,

- podnosilac zahteva može da ima složenu organizacijsku strukturu, mnogo poslovnih

prostora i širok raspon delatnosti. Delatnosti se mogu podeliti i na putničke i teretne,

- železnički prevoznici mogu da rade sa mnoštvom poslovnih partnera, obično vrlo

poznatih. Na primer, oni mogu da obuhvataju drumske prevoznike, operatore

skladišta, lučke operatore i pružaoce usluga obezbeđenja na ranžirnim stanicama.

Utovar jedinica tereta / kontejnera na vagone ili njihov istovar može biti obaveza

prevoznika. Međutim, utovar i istovar robe obično je obaveza klijenta. Železnički

prevoznici obično samostalno ne utovaruju ili istovaruju jedinice tereta niti za to

angažuju treće strane. Samo ako i sami železnički prevoznici nude paketne usluge i

druge dodatne logističke usluge, oni mogu imati operativnu odgovornost za

rukovanje robom,

- tokom prevoza nekoliko osoba bi moglo da rukuje dokumentima ili proverava

jedinice tereta / vagone. Samo ako i sami železnički prevoznici nude paketne usluge

i druge dodatne logističke usluge, oni rukuju robom na mestima pretovara, u

logističkim centrima ili skladištima.

Tokom procene rizika i kontrole železničkog prevoznika koji je podneo zahtev za status AEO,

pažnju treba posvetiti sledećem:

- kako bi se bolje razumelo poslovno okruženje, carinski organi bi trebalo od podnosioca

zahteva pre kontrole da zatraže kratak prikaz propisa, sporazuma i konvencija koje ih

obavezuju,

- pri pripremi kontrole inspektori bi trebalo da imaju jasan pregled lokacija i poslovnih

prostora obuhvaćenih carinskim postupcima i da utvrde da li ih proverava podnosilac

67

zahteva ili ne. Relevantne lokacije su prostori u kojima se rukuje dokumentima u vezi

sa carinom, jedinicama tereta i robom,

- sprečavanje neovlašćenog pristupa robi i jedinicama tereta podrazumeva odgovarajuće

metode sigurnosnog nadzora, pogotovo na ranžirnim stanicama sa otvorenim pristupom

i tokom prevoza/istovara/utovara i stajanja vozova,

- praćenje jedinica tereta, sigurnosni postupci u vezi sa graničnim prelazima (nadzorne

kamere, skeniranje) i zaustavljanje vozova, vaganje tereta, postupak pregleda u sedam

koraka (posebno nakon dugoročnog skladištenja),

- postupci stavljanja plombe uključujući uputstva za kršenje bezbednosti,

- utvrđivanje poslovnih partnera i uvrštavanje sigurnosnih zahteva u ugovore, čak i za ad

hoc partnere. Zbog poveravanja ključnih aktivnosti (utovara/istovara/sigurnosnog

nadzora) eksternom izvršiocu, podnosilac zahteva mora da upravlja rizicima koji se

odnose na poslovne partnere uključenjem zahteva u ugovore i njihovim praćenjem.

Smatra se da u poboljšanju sigurnosti lanca snabdevanja važnu ulogu imaju i uobičajeni

postupci u slučaju kršenja sigurnosti,

- obuka sa ciljem podizanja svesti o sigurnosti odgovarajuće se sprovodi,

- uobičajeni postupci za obaveštavanje o kršenju sigurnosti i postupanje u tom slučaju

ključan su zahtev.

3.III.4. Faktori koji olakšavaju postupak dodele odobrenja

3.III.4.1. Opšte informacije

Različiti privredni subjekti zbog svojih privrednih delatnosti, osim zahteva za AEO, moraju da

zadovoljavaju i različite standarde i propise. Programi za AEO pokušavaju da uzmu u obzir već

postojeće standarde i potvrde/odobrenja i da se oslone na njih, ne uključujući zahtev za bilo

kakvim dodatnim potvrdama/odobrenjima za dobijanje statusa AEO.

Dok privredni subjekti ne moraju uvek da imaju status AEO kako bi dobili odobrenje za

pojednostavljenje navedeno u carinskim propisima, za neka pojednostavljenja moraju da ispune

određene kriterijume za sticanje statusa AEO, kako bi dobili predmetno odobrenje (videti i deo

1.III.1. ovih Smernica).

Kako bi se ubrzao postupak podnošenja zahteva i smanjilo vreme potrebno za reviziju, carinski

organi bi trebalo da upotrebljavaju, kad god je moguće, informacije koje već imaju o

podnosiocima zahteva. To posebno može da uključuje:

- informacije iz prethodnih zahteva za carinska odobrenja i rezultate postupka,

- informacije koje su već saopštene carini ili drugim organima državne uprave i

raspoložive/dostupne su carini,

- informacije o carinskim kontrolama i njihove rezultate,

- informacije iz carinskih postupaka koje je podnosilac zahteva

upotrebljavao/deklaracija koje je podnosilac zahteva podneo,

68

- informacije iz postojećih standarda koji se primenjuju na potvrde/odobrenja

koje ima podnosilac zahteva,

- informacije iz postojećih rezultata procena ili kontrola sprovedenih u skladu sa

drugim propisima u meri u kojoj su relevantni za proveru kriterijuma (član 33.

stav 3. Uredbe) i postojećih zaključaka relevantnih stručnjaka (član 33. stav 4.

Uredbe).

Međutim, u zavisnosti od okolnosti svakog pojedinog slučaja i uzimajući uglavnom u

obzir razdoblje na koje se ti podaci odnose, carinski organi bi možda trebalo da

preispitaju ili zatraže potvrdu od drugih nadležnih organa kako bi proverili da li su

informacije (u celosti ili delimično) još validne.

Posebnu pažnju potrebno je posvetiti slučajevima u kojima zakonodavstvo omogućava

automatsko priznavanje standarda sigurnosti i bezbednosti, npr:

- Ako je podnosilac zahteva regulisani agent ili poznati pošiljalac, smatra se da

su kriterijumi sigurnosti i bezbednosti ispunjeni u pogledu lokacija i postupaka

za koje je podnosilac zahteva stekao status regulisanog agenta ili poznatog

pošiljaoca u toj meri da su kriterijumi za dodelu statusa regulisanog agenta ili

poznatog pošiljaoca jednaki ili ekvivalentni onima utvrđenim u članu 32.

Uredbe, videti i deo 3. odeljak III. tačku 4.2. (b) ovih Smernica),

- Ako je podnosilac zahteva korisnik potvrde za sigurnost i bezbednost izdate na

osnovu međunarodne konvencije ili međunarodnog standarda Međunarodne

organizacije za standardizaciju ili na osnovu evropskog standarda evropskog

tela za standardizaciju, ta potvrda se uzima u obzir pri proveri ispunjenja

kriterijuma sigurnosti i bezbednosti.

Smatra se da su kriterijumi ispunjeni ako se utvrdi da su kriterijumi za

izdavanje te potvrde jednaki ili ekvivalentni onima utvrđenim u članu 32.

Uredbe.

Smatra se da su kriterijumi ispunjeni ako je podnosilac zahteva korisnik

potvrde za sigurnost i bezbednost koju je izdala država ili teritorija sa kojom

Republika Srbija ima zaključen sporazum kojim se predviđa priznavanje tog

sertifikata (član 32. stav 4. Uredbe).

To važi samo za potvrde koje je izdao jedan od međunarodno akreditovanih izdavača

potvrda ili nacionalno nadležno telo.

Osim toga postoji veliki broj međunarodnih i nacionalnih standarda i potvrda kao i

zaključaka stručnjaka u području evidentiranja, finansijske likvidnosti ili sigurnosti i

bezbednosti koje carinski organ izdavač može da prihvati u skladu s članom 32. Uredbe.

U tim slučajevima podnošenje potvrde ne znači da je odgovarajući kriterijum za dodelu

statusa AEO automatski ispunjen i da se on više neće proveravati. Nadležni carinski organ

utvrđuje da li su kriterijumi ispunjeni i u kojoj meri.

U tom kontekstu je potrebno uzeti u obzir različite pokazatelje pri oceni da li su i u kojoj

meri potvrda ili standard relevantni i bitni, kao i mogu li biti korisni u postupku podnošenja

zahteva za status AEO. Slede neki od tih pokazatelja.

- Ko je izdao potvrdu ili ko je nadležan za dodelu standarda? Da li je

potvrdu/odobrenje izdalo nadležno telo ili treća strana? Da li je treća strana

međunarodno akreditovana?

- Na koji način se izdaju potvrde/odobrenja? Da li postoje provere koje obavlja

nadležno telo (primeri u delu 3. odeljku III. tački 4.2. ovih Smernica),

samoprocena privrednog subjekta ili provera koju obavlja nezavisna i

akreditovana treća strana?

69

- Da li je sprovedena kontrola na licu mesta ili samo provera dokumenata?

- Koji su razlozi podnošenja zahteva za potvrdu/odobrenje privrednog subjekta?

- Da li je postupak potvrde/odobravanja izvršilo samo preduzeće ili je ono

angažovalo konsultanta?

- Da li potvrda/odobrenje važi za celi subjekat, određenu lokaciju ili određeni

postupak?

- Kada je potvrda/odobrenje izdato? Kada je sprovedena poslednja kontrola?

Koji su bili zaključci poslednje kontrole?

Popis poznatih standarda i potvrda/odobrenja naveden u nastavku nije sveobuhvatan.

Zbog raznovrsnosti privrednih delatnosti privrednih subjekata i nacionalnih posebnosti u

njemu su sadržani samo oni najčešći.

Potrebno je napomenuti da podnosioci zahteva nadležnom carinskom organu mogu da

dostave informacije o svakom standardu koji poštuju ili potvrdi/odobrenjima koje imaju,

a koje utiču na kriterijume za sticanje statusa AEO. Nadležni carinski organ proverava da

li se to može uzeti u obzir i u kojoj meri. To važi i ako je privredni subjekat u slučajevima

koji utiču na kriterijume za dobijanje statusa AEO savetovalo nezavisno telo/ustanova, ali

mu nije dodeljena potvrda/odobrenje (npr. individualno savetovanje lokalne policije u

sprečavanju kriminala na terenu, programi obuke).

Potrebno je napomenuti da nije potrebno imati nijednu od tih potvrda/odobrenja niti je

potrebno savetovanje trećih strana za dobijanje statusa AEO. Ako su dostupne bilo kakve

potvrde/odobrenja, carinski organi bi mogli da ih smatraju korisnima (videti i Pojašnjenja

uz upitnik za samoprocenu za odeljke 3. i 6. koji se odnose na računovodstveni i logistički

sistem i zahteve u pogledu sigurnosti i bezbednosti).

Potrebno je uzeti u obzir i da je uvek obaveza podnosioca zahteva da dokaže da

ispunjava kriterijume za dobijanje statusa AEO.

3.III.4.2. Potvrde/odobrenja koje su izdali carinski ili drugi državni organi

(a) postojeća carinska odobrenja

Kada privredni subjekat podnese zahtev za dobijanje statusa AEO, u obzir bi trebalo uzeti

sva druga carinska odobrenja koja su mu već dodeljena.

(b) potvrde koje su izdale agencija za civilno vazduhoplovstvo ili uprave vazdušnog

saobraćaja

Uprave vazdušnog saobraćaja odobravaju preduzeća koja se bave vazdušnim prevozom

tereta. U zavisnosti od uloge u lancu snabdevanja, spomenuti nadležni organi subjektima

mogu da dodele status RA ili RC, dok RA direktno imenuje proverenog pošiljaoca (AC).

RA-ovi su preduzeća poput agencija, špeditera ili drugih subjekata koji posluju sa avio

preduzećima i sprovode sigurnosne provere koje nadležni organ priznaje ili propisuje u

pogledu tereta, paketa, ekspresnih paketa ili pošte.

Poznati pošiljalac (KC) jest pošiljalac koji šalje teret ili poštu za svoj račun i čiji postupci

zadovoljavaju zajednička sigurnosna pravila i standarde u meri dovoljnoj da se teret ili

pošta mogu ukrcati na svaki avion.

Za RA i KC kriterijumi sadržani u članu 32. stavu 1. Uredbe smatraju se ispunjenima u

skladu sa članom 32. stavom 5. Uredbe u odnosu na poslovne prostore i predmetne

70

delatnosti za koje je privredni subjekat dobio status RA ili KC. Za razliku od programa za

AEO status KC i RA uvek se izdaje za određene poslovne prostore. Potrebno je

napomenuti da status KC i RA u principu vredi samo za odlaznu robu koja se prevozi

avionima. Za dolaznu robu postupci se ne ispituju niti odobravaju.

Poređenjima koje su obavile nadležne službe Komisije u saradnji sa državama članicama

EU u pogledu kriterijuma za dodelu statusa RA, KC i AEO zaključeno je da su zahtevi tih

programa u principu uporedivi u sledeća četiri područja:

- sigurnost objekta,

- odgovarajuće kontrole pristupa,

- sigurnost tereta,

- sigurnost osoblja.

Zbog toga, u prethodno navedenim područjima verovatno će se naći uslov koji im je

zajednički i koji se posledično ispunjava.

Zato bi, kada je podnosiocu zahteva za status AEOS već odobren status KC ili RA, trebalo

odgovarajuće proceniti da li ima podnosilac zahteva druge poslovne delatnosti i ako je

tako, proveriti ih. Ne bi trebalo automatski priznavati provere sigurnosti i bezbednosti, ali

bi istovremeno trebalo izbegavati udvostručavanje posla i ponovno proveravanje istih

područja i delatnosti.

Iako nema pravnog priznanja statusa AC, na njega se odnose slični ciljevi pa status AC

može biti od pomoći i u postupku odobrenja statusa AEO.

(c) međunarodna sigurnosna bezbednost brodova i lučkih prostora (ISPS)

Međunarodna pomorska organizacija (IMO) je kao deo međunarodne obavezne

„Međunarodne konvencije o zaštiti ljudskih života na moru (SOLAS)” donela

međunarodni obavezni kodeks za bezbednost brodova i lučkih prostora, „Međunarodni

pravilnik o sigurnosnoj zaštiti brodova i lučkih prostora” (Kodeks ISPS). Njime su

propisane obaveze vlada, brodarskih društava, kapetana brodova, osoblja palube, luka,

lučkih prostora i osoblja lučkih prostora da obavljaju procene rizika i analize rizika i da

razvijaju, održavaju i poboljšavaju sigurnosne planove za brodarsko društvo i njegova

plovila, kao i za luke i lučke prostore radi sprečavanja sigurnosnih incidenata koji utiču na

brodove ili lučke prostore koji se upotrebljavaju u međunarodnoj trgovini.

Sigurnosni zahtevi Kodeksa ISPS obuhvataju fizičke sigurnosne mere, uključujući

kontrolu pristupa brodovima i lučkim prostorima i održavanje celovitosti tereta i jedinica

tereta. Te mere se moraju propisno dokumentovati u sigurnosnom planu koji se dostavlja

imenovanom nadležnom organu za sigurnosnu bezbednost brodova i lučkih prostora.

Odobreni sigurnosni plan nije samo koristan alat za procenu kriterijuma sigurnosti za

AEO, već će i carina, za one elemente u odobrenom sigurnosnom planu koji su identični

ili odgovaraju uslovima za dobijanje statusa AEO, smatrati da zadovoljavaju te kriterijume

(član 32. Uredbe).

Dok se brodovima i lučkim prostorima koji zadovoljavaju primenljive zahteve Kodeksa

ISPS izdaju potvrde kojima se to dokazuje, potrebno je napomenuti da je usklađenost

brodarskih društava sa relevantnim delovima Kodeksa ISPS podleže obaveznom

potvrđivanju nacionalnih pomorskih uprava u saradnji s Evropskom agencijom za

pomorsku sigurnost (EMSA); takvo verodostojno potvrđivanje brodarskog društva bi isto

tako trebalo da se uzme u obzir u kontekstu odobrenja statusa AEO.

(d) podobnost Okvira za kreditnu procenu Eurosistema (ECAF) Evropske centralne

banke

71

Evropski okvir za procenu boniteta (ECAF) Evropske centralne banke utvrđuju se

postupci, pravila i tehnike kojima se osigurava da sva raspoloživa imovina zadovoljava

visoke bonitetne standarde Eurosistema. Pri proceni bonitetnih standarda Eurosistem u

obzir uzima institucionalne kriterijume i obeležja kojima se korisniku instrumenta

garantuje zaštita slična garancijama. U nekim državama članicama podobnost potvrđuje

nacionalna centralna banka. Stalno referentno merilo Eurosistema za utvrđivanje

minimalnih zahteva za visoki bonitetni standard definisan je u smislu ocene „jednostruko

A”, što odgovara minimalnoj dugoročnoj oceni „A–” agencije za kreditni rejting Standard

& Poor's ili Fitsch Ratings, oceni „A3” agencije Moody's ili „AL” agencije DBRS.

Zato se i ocena agencija za kreditni rejting može uzeti u obzir pri proceni kriterijuma o

dokazanoj finansijskoj likvidnosti.

(e) Zakon Sarbanes-Oxley (SOX)

SOX je američki savezni zakon kojim se propisuju novi ili unapređuju postojeći standardi

za sve upravne odbore i uprave američkih deoničarskih društava, kao i za velika revizorska

preduzeća. Primenjuje se i na društva izvan SAD-a čijim se deonicama trguje u SAD-u.

Uglavnom obuhvata propise o sistemu unutrašnje kontrole za računovodstvo, bilanse i

finansijske izveštaje. Usmeren je na zahteve objavljivanja i odgovornosti uprave.

Čak i ako je društvo u skladu sa propisima SOX-a, ono automatski ne zadovoljava

kriterijume za dobijanje statusa AEO. Međutim, to bi trebalo da bude pokazatelj koji je

potrebno uzeti u obzir pri analizi rizika i u kontekstu odobrenja statusa AEO.

(f) programi za AEO-ove ili slični programi u trećim zemljama

U nekim zemljama postoje programi sigurnosti i bezbednosti koji su u skladu s konceptom

AEO iz okvira standarda WCO SAFE. Čak i ako nema uzajamnog priznavanja između

Republike Srbije i određene zemlje, činjenica da je privredni subjekat validiran/potvrđen

u okviru takvog programa takođe je od važnosti u kontekstu odobrenja statusa AEO i

nadležni carinski organ bi trebalo da ga uzme u obzir u postupku provere za dodelu statusa

AEO.

(g) TIR (Transports Internationaux Routiers)

Pod okriljem Privredne komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) doneta je

Carinska konvencija o međunarodnom prevozu robe uz primenu karneta TIR iz 1975.

(Konvencija TIR iz 1975.).

Za Konvenciju TIR nadležan je UNECE, kao i za Priručnik za TIR. Priručnik ne sadrži

samo tekst Konvencije, nego i mnogo drugih korisnih informacija o praktičnoj primeni

Konvencije.

Za potrebe odobrenja statusa AEO posebno je zanimljiv kontrolisani pristup postupcima

TIR, koji je jedan od stubova Konvencije TIR. Prema članu 6. Konvencije TIR pristup

postupcima TIR dodeljuju nadležni organi i to samo prevoznicima koji zadovoljavaju

minimalne uslove i zahteve iz dela 2. Priloga 9. Konvenciji, odnosno:

- dokazano iskustvo i sposobnost bavljenja međunarodnim saobraćajem,

- dobro finansijsko stanje,

- dokazano znanje o primeni TIR,

- nepostojanje ozbiljnih ili ponovljenih prekršaja carinskog ili poreskog

zakonodavstva,

- potvrda o preuzimanju obaveze u pisanoj izjavi kojom se obavezuje na usklađenost

s carinskim zakonodavstvom i plaćanje potraživanih iznosa u slučaju prekršaja ili

nepravilnosti.

http://www.unece.org/trans/bcf/tir/tir-hb.html

72

Od posebnog interesa za potrebe odobrenja statusa AEO može biti i odobrenje drumskih

vozila i kontejnera. Konvencijom TIR propisuje se prevoz robe u kontejnerima ili

drumskim vozilima čiji je unutrašnji prostor za utovar sagrađen tako da mu je nakon

plombiranja nemoguće pristupiti. Ako kontejner ili prostor za utovar udovoljava

zahtevima Konvencije, relevantna nacionalna tela za homologaciju ili tela nadležna za

nadzor izdaju tzv. potvrde o odobrenju za drumska vozila ili kontejnere.

(h) ostali

Proverljiva usklađenost sa sigurnosnim zahtevima i standardima međuvladinih

organizacija, kao što su IMO, UNECE, OTIF, UPU i ICAO, može predstavljati i delimičnu

ili potpunu usklađenost s kriterijumima za dobijanje statusa AEO u slučaju da su zahtevi

identični ili uporedivi.

3.III.4.3. Komercijalni standardi i sertifikacija

(a) sertifikati u skladu sa standardom ISO 27001

ISO 27001 je opštepriznati standard ISO-a za sigurnost informacione tehnologije i

bezbednost elektronskih sistema informacija. Taj standard obuhvata propise o

informacionoj tehnologiji, sigurnosnoj tehnologiji i zahteve o sistemu upravljanja

informacionom sigurnošću. Njime se propisuju zahtevi za proizvodnju, uvođenje,

praćenje, održavanje i poboljšanje dokumentovanih sistema upravljanja sigurnošću

informacija. Sertifikat ISO 27001 upotrebljava se za različite sektore, npr. tekst zahteva i

ciljeva za informacionu sigurnost, efikasno upravljanje sigurnosnim rizicima, osiguranje

usklađenosti sa zakonima i uredbama.

(b) ISO 9001:2015 (eventualno kombinovan sa standardom ISO 14001:2009)

Standard ISO 9001 izrađen od strane ISO-a uključuje bitne predloge za poboljšanje

upravljanja kvalitetom u preduzećima. Svrha tog standarda je da se poveća efikasnost

društva i poboljša osiguranje kvaliteta. Zato bi zahtevima klijenata trebalo da se pristupi

sa određenim postupkom osiguranja kvaliteta. Konačno, trebalo bi da se poveća

zadovoljstvo klijenta.

Sertifikat ISO 9001:2015 može biti koristan za postupak podnošenja zahteva za status

AEO- a, npr. za ocenu sistema unutrašnje kontrole.

(c) ISO 28000.2007

U skladu sa standardom ISO 28000:2007 društva mogu da dobiju potvrdu da imaju

odgovarajući sistem upravljanja sigurnošću kada je reč o sigurnosti međunarodnog lanca

snabdevanja. ISO 28000:2007 je okvirni standard, a zahtevi u vezi sa sigurnošću i

bezbednošću u njoj su vrlo opšti. Međutim, drugi standard ISO u seriji ISO 28000 (ISO

28001:2007) sadrži mnogo određenije zahteve u vezi sa sigurnošću lanca snabdevanja i

usmerena je na usklađenost sa kriterijumima za dobijanje statusa AEO u okviru standarda

WCO SAFE. U skladu s članom 30. Uredbe carinski organi bi usklađenost sa standardom

ISO 28001 trebalo da uzmu u obzir u kontekstu odobrenja statusa AEO.

(d) serfitikati TAPA

TAPA je udruženje lica odgovornih za sigurnost i logistiku u područjima proizvodnje i

logistike. Cilj tog međunarodnog udruženja je da zaštiti posebno skupu robu od krađe i

gubitka tokom skladištenja, pretovara i prevoza. Sertifikati TAPA dodeljuju se na osnovu

standarda za sigurnost tereta koje su razvile organizacije TAPA. U skladu sa tim provere

u pogledu usklađenosti sa standardima sprovode neutralna sertifikacijska tela (sertifikat

73

TAPA A ili B) ili sama društva sprovode samoprocenu (sertifikat TAPA C). Standardi

TAPA za sigurnost tereta obuhvataju uputstva za sigurnost kada je reč o zgradama, opremi

i postupcima prilikom skladištenja i prevoza robe.

Uspešna sertifikacija (sertifikati A i B) prema zahtevima standarda za sigurnost tereta

organizacije TAPA zahteva da se korisnik sertifikata pridržava standarda fizičke

sigurnosti visokog novoa.

Međutim, važno je napomenuti da se sertifikati TAPA izdaju za pojedinačne lokacije, a

ne za celo društvo.

3.III.5. Matična društva / društva ćerke sa zajedničkim sistemom/postupcima

Bez obzira na pravnu formu određenog društva, po pravilu relevantne kriterijume mora da

ispuni podnosilac zahteva.

Posebnosti u slučaju aktivnosti poverene eksternom izvršiocu već su objašnjene u delu 2.

„Kriterijumi za dobijanje statusa AEO” ovih Smernica. Isti principi primenjuju se ako su

aktivnosti poverene grupi povezanih društava.

Međutim, što se tiče matičnih društava/društava ćerki postoje neki faktori koje treba uzeti

u obzir i koji mogu uticati na analizu rizika i postupak kontrole. Prvo mora da se razjasni

odnos između društava i vidi da li on ima uticaja na administrativne i/ili operativne

postupke.

Postoje slučajevi u kojima matično društvo društvu ćerki odobrava nezavisnost. Često

postoje barem ugovori o prenosu dobiti ili slični sporazumi između povezanih društava.

U nekim slučajevima određene aktivnosti se poveravaju unutar grupe preko ugovora, što

može dovesti do društva koje uopšte nema vlastite zaposlene.

U drugim slučajevima specijalizovane jedinice izvršavaju zadatke (zajedničke usluge) za

sva društva koja pripadaju jednoj grupi.

U svim tim slučajevima odnos među društvima može negativno ili pozitivno da utiče na

verovatnoću pojave rizika i na njegov učinak.

Od praktične važnosti može biti činjenica da je prilikom provere zahteva za status AEO i

u slučaju zajedničkih postupaka povezanih društava često dovoljno takve postupke

proveriti samo jednom.

To je relevantno i ako jedna jedinica unutar grupe sprovodi određene aktivnosti za sva

povezana društva (zajedničke usluge), kao i kada različita pravna lica unutar jedne grupe

upotrebljavaju iste standarde (korporativni standardi).

To može ubrzati postupak kontrole, a stručno znanje može poboljšati i kvalitet postupaka.

Istovremeno je poznavanje jednog društva grupe uvek potrebno proceniti u svetlu

mogućeg uticaja na povezana društva. Ako sistem unutrašnje kontrole u jednom

povezanom društvu sa zajedničkim korporativnim standardima ne deluje, ne treba

automatski pretpostaviti da ne deluje ni u povezanim društvima, ali carinski organi mogu

da odluče da li hoće ponovo da pregledaju te druge sisteme (u celosti ili delimično).

3.III.6. Rizik i analiza rizika

3.III.6.1. Procena rizika i upravljanje rizicima privrednog subjekta

Organizacija privrednog subjekta može biti složen sistem koji uključuje mnogo

74

međusobno povezanih postupaka. AEO bi trebalo da se usredsredi na postupke,

upravljanje rizicima, unutrašnje kontrole i preduzete mere za smanjenje rizika. To bi

trebalo da obuhvata redovne preglede tih postupaka, provera i preduzetih mera za

smanjenje ili ublaživanje rizika u vezi sa međunarodnim kretanjem robe. Unutrašnja

kontrola je postupak koji sprovode privredni subjekti kako bi sprečili, otkrili i otklonili

rizike i na taj način osigurali da su svi relevantni postupci prikladni. Organizacija koja ne

primenjuje nijedan sistem unutrašnje kontrole ili za koju postoje dokazi da primenjuje

sistem koji loše funkcioniše po definiciji je izložena riziku.

Sistemi upravljanja koji se zasnivaju na riziku su sistemi uz pomoć kojih privredni subjekti

u bilo kojoj industriji procenjuju, proveravaju, prate i otklanjaju rizike. Za AEO to znači

da privredni subjekat u svojim politikama/strategijama mora jasno da odredi ciljeve kada

je reč o usklađenosti sa carinskim propisima i o osiguranju svojeg dela lanca snabdevanja

u skladu sa svojim poslovnim modelom. Sistem upravljanja trebalo bi da omogući:

- stalni ciklus utvrđivanja potreba ili zahteva,

- procenu najboljih načina za usklađenost sa zahtevima,

- sprovođenje vođenog postupka za primenu odabranih upravljačkih radnji,

- praćenje uspešnosti sistema,

- vođenje evidencije o primeni postupaka koji se upotrebljavaju za postizanje ciljeva

poslovanja i prepoznavanje prilika za unapređenje poslovanja, uključujući mehanizme

izveštavanja o propustima, slučajnim greškama i mogućim strukturalnim greškama.

Sve navedeno treba da se sprovodi u okviru usklađenosti sa zakonskim i regulatornim

zahtevima koji se primenjuju na određenu organizaciju ili je obavezuju.

Što je organizacija svesnija svojih postupaka i rizika u vezi sa svojim aktivnostima, to je

verovatnije da se postupcima može odgovarajuće upravljati. To znači da bi organizacija

trebalo da bude svesna koncepata kao što su upravljanje rizicima, upravljanje, kontrola

(praćenje, ponovna procena; ponovna primena postupaka i/ili promena postupaka) i da je

primenila relevantne postupke kako bi obuhvatila najvažnije rizike i utvrdila nove.

Unutar organizacije privrednog subjekta, u zavisnosti od njegove veličine i složenosti,

trebalo bi da postoji odgovorna osoba ili jedinica koja je odgovorna za sprovođenje

procene rizika i pretnji, kao i za uvođenje i ocenu unutrašnjih kontrola i ostalih mera.

Procena rizika i pretnji trebalo bi da obuhvata sve rizike relevantne za dodelu statusa AEO,

uzimajući u obzir ulogu privrednog subjekta u lancu snabdevanja i trebalo bi da uključuje:

– pretnje za sigurnost/bezbednost poslovnih prostora i robe,

– fiskalne pretnje,

– pouzdanost informacija koje su u vezi sa carinskim postupcima i logistikom robe,

– vidljivi kontrolni sled i sprečavanje i otkrivanje prevare i grešaka,

– ugovorne odredbe za poslovne partnere u lancu snabdevanja.

Procena rizika i pretnji za potrebe sigurnosti i bezbednosti trebalo bi da obuhvata sve

poslovne prostore koji su relevantni za carinske aktivnosti privrednog subjekta.

3.III.6.2. Carinska analiza rizika i revizija

Kako je navedeno u prethodnoj tački, privredni subjekat je u najboljem položaju da sam

proceni svoje rizike i da preduzme radnje da ih spreči. Uloga carine je sprovođenje revizije

kako bi procenila delotvornost kojom privredni subjekat rešava takve probleme. Da li je

podnosilac zahteva svestan najvažnijih rizika i preduzima li odgovarajuće mere za njihovo

rešenje?

Kako bi to ocenila i donela odgovarajuću odluku o tome da li treba dodeliti status AEO,

carinski organi moraju da:

– procene rizik privrednog subjekta,

75

– pripreme odgovarajući plan revizije na osnovu rizika,

– sprovedu reviziju,

– reše sve neprihvatljive rizike s privrednim subjektom,

– donesu odgovarajuću odluku o tome da li dodeljuju status AEO ili ne,

– prate i po potrebi ponovo procene predmetni privredni subjekat.

Privredni subjekat bi trebalo da ima odgovarajuće postupke i mere na upravljačkom nivou,

kako bi rešio rizike relevantne za odobrenje statusa AEO. U tom kontekstu privredni

subjekat bi trebalo da bude svestan da je moguće poveriti obavljanje „aktivnosti”

eksternim izvršiocima, ali ne i „obaveze”. U kontekstu koncepta AEO privredni subjekat

bi trebalo da bude svestan rizika u vezi sa poveravanjem aktivnosti eksternim izvršiocima

i da preduzme radnje kako bi ih rešio, a carinskim organima da podnese dokaze o tome.

Procena rizika određenog privrednog subjekta

Prvi korak za carinu je prikupiti što je više moguće bitnih informacija kako bi razumela

poslovanje privrednog subjekta (videti deo 3. odeljak 3.III.1.). Nakon toga carina može da

započne sa procenom rizika, razrađujući plan kontrole i sprovodeći kontrolu.

Upotrebljavajući sve raspoložive informacije, procena rizika sprovodi se za sva relevantna

područja rizika za delatnosti privrednog subjekta unutar međunarodnog lanca snabdevanja

u skladu sa poslovnim modelom privrednog subjekta. To treba da se sprovede posebno za

svako područje, uzimajući u obzir sve rizike koje se odnose na delatnosti privrednog

subjekta relevantne za status AEO-

a. U toj fazi rizik se procenjuje na osnovu svih raspoloživih informacija pre kontrole i

procenjenog postojanja i delotvornosti sistema unutrašnje kontrole u organizaciji

privrednog subjekta. Carinski organi bi trebalo da carinskim službenicima pruže smernice

za pripremu plana provere.

Razvrstavanje rizika i model COMPACT za AEO

U „Priručniku za upravljanje rizicima” WCO iz carinske perspektive rizik je uopšteno

definisan kao „mogućnost nepoštovanja carinskih zakona”, ali u kontekstu ovih smernica

bolje je imati širi pristup i rizik definisati kao „verovatnoću da radnja ili događaj

nepovoljno utiče na sposobnost organizacije da bude usklađena sa zahtevima i

kriterijumima za dobijanje statusa AEO”. Potrebno je razmotriti dve stvari: verovatnoću

događaja i njegov uticaj. Te dve dimenzije bi uvek trebalo uzeti u obzir, kako bi se

procenila važnost relevantnog rizika. Ti koncepti mogu da se prikažu vizualno uz pomoć

tzv. matrice rizika na sledećoj slici:

velika

srednja

mala

mali srednji veliki

Ver

ova

tno

ća

Uticaj (posledice)

76

Rizik se nikada ne može u potpunosti eliminisati, osim kada se u potpunosti odustane od

određenog postupka. Ta matrica pokazuje da bi rizik s velikim uticajem bio neprihvatljiv

u svim situacijama, osim u situaciji male verovatnoće, dok bi rizik sa srednjim uticajem

bio neprihvatljiv u situacijama velike verovatnoće. Cilj je smanjiti nivo rizika

(uticaj/verovatnoću) na prihvatljiv nivo i uz pomoć praćenja osigurati da ne dođe do

promena u nivou.

Po pravilu, ako je:

- nivo rizika u crvenom području, smatra se velikim i potrebno je uvesti dodatne

protivmere kako bi se smanjio nivo rizika,

- nivo rizika u žutom području, mogu se predložiti korektivne radnje kako bi se

nivo rizika premestio u zeleno područje, ublažavanjem uticaja ili smanjenjem

verovatnoće događaja,

- nivo rizika u zelenom području, rizik se može smatrati prihvatljivim, ali se i

dalje mogu razmotriti poboljšanja.

Te dve dimenzije trebalo bi upotrebljavati i za određivanje prioriteta među rizicima i

planiranje odgovarajućih protivmera.

Jasno je da rizici mogu imati različit značaj u zavisnosti od perspektive određenih

predmetnih zainteresovanih strana. Na primer, privredni subjekat i carinski organi bi

mogli da imaju drugačije shvatanje pojma sigurnosti: cilj privrednog subjekta može da

bude osigurati teret od rizika krađe, dok se carinski organi usredsređuju na bezbednost

građana i sprečavanje umetanja nezakonite ili opasne robe u lanac snabdevanja. Važno je

da procena pretnji i rizika privrednog subjekta obuhvata sve rizike za poslovanje

relevantne za status AEO, imajući na umu delokrug koncepta AEO i ulogu privrednih

subjekata u međunarodnom lancu snabdevanja u skladu sa njihovim poslovnim modelom.

U okviru postupka privredni subjekat mora da sprovodi odgovarajuće odabrane mere i

upravlja njima, da se pobrine da te mere deluju i da ih pregleda i ponovo proceni.

To znači da bi privredni subjekat trebalo redovno da prati relevantne postupke i proverava

da li se može postojećim postupcima osigurati usklađenost sa carinskim zahtevima i

standardima sigurnosti i bezbednosti. Privredni subjekat bi trebalo da dokumentuje

sprovedene postupke, kako bi upravljao sprovođenjem poboljšanja i kako bi to mogao da

dokaže carinskim organima.

Ukratko, privredni subjekat bi trebalo da ima spremne postupke i mere kako bi:

- jasno utvrdio sredstva i ciljeve (tj. jasno je da je za AEO važan cilj usklađenost

sa carinskim propisima i osiguravanje vlastitog lanca snabdevanja),

- utvrdio pretnje koje mogu da ugroze navedena sredstva i ciljeve,

- neprekidno pratio da li utvrđene pretnje ugrožavaju njegova vlastita sredstva,

- procenio rizik u vezi sa svojom ulogom u međunarodnom lancu snabdevanja u

skladu sa svojim poslovnim modelom,

- obuhvatio te rizike preduzimajući radnje i sprovodeći odgovarajuće postupke i

- pratio delotvornost sprovedenih postupaka.

U cilju dobijanja uporedivih rezultata postupak procene rizika trebalo bi da se zasniva na

priznatom modelu analize rizika. Preporučuje se upotreba Modela COMPACT za AEO.

77

3.III.7. Sprovođenje provere i provera zasnovana na riziku

3.III.7.1. Priprema plana provere

Obaveza inspektora je planiranje i sprovođenje provere, kako bi se dobila opravdana

garancija o tome da li privredni subjekat ispunjava utvrđene kriterijume. Carinski

službenici treba da utvrde plan provere u skladu sa utvrđenim rizicima za određeni

privredni subjekat.

Taj plan predstavlja posebne smernice koje je potrebno slediti pri sprovođenju provere i u

njemu su navedeni ciljevi, delokrug i metode provere.

Plan provere trebalo bi sastaviti na osnovu procene rizika, a trebalo bi da sadrži

informacije o:

- riziku svakog područja, upućujući na relevantna mesta/aspekte koje treba

proveriti,

- matrici analize rizika,

- sektorima ili jedinicama koje treba nadzirati,

- članovima uprave i osoblju sa kojima će se obaviti razgovori,

- vrsti provere određene transakcije/sigurnosti koje bi trebalo sprovesti i način i

vreme njenog sprovođenja.

Sprovođenje provere i dodeljena sredstva trebalo bi da se temelje na sledećem principu:

„što je veći rizik, veći je nivo nadzora”.

3.III.7.2. Sprovođenje provere

Provera je sistemski postupak objektivnog pribavljanja i ocenjivanja dokaza. Obuhvata i

saopštavanje rezultata radi neprekidnog poboljšavanja relevantnih postupaka, kao i

smanjivanja ili ublažavanja rizika koji se odnose na specifične aktivnosti koje obavlja

privredni subjekat na prihvatljiv nivo. Ključni element provere je procena delotvornosti

procene rizika i unutrašnjih kontrola koje obavlja privredni subjekat. Privredni subjekat bi

trebalo da se obveže na procenu, smanjenje i ublažavanje rizika utvrđenih u vezi sa

poslovanjem i sve to da dokumentuje. Važno je imati na umu i da bi za mala i srednja

preduzeća potrebni nivo unutrašnje kontrole i dokumentacije trebalo da odgovara nivou

rizika, u zavisnosti od delokruga i veličine njihovog poslovanja. Međutim, čak i ako su

privredni subjekti izvršili procenu rizika, njihova procena ne mora uvek da se poklapa sa

pretnjama i rizicima koje su utvrdili carinski organi.

Provera uvek mora da se temelji na riziku i mora da bude usmerena na područja visokog

rizika, kako bi mogli da se ispune ciljevi provere koji se odnose na određeni privredni

subjekat. Provera zasnovana na riziku (енг. risk-based audit RBA) je pristup reviziji kojim

se analiziraju rizici revizije, postavljaju prihvatljivi pragovi na osnovu analize rizika

provere i razvijaju programi provere kojima se veći deo sredstava provere dodeljuje

područjima visokog rizika. To je važno jer carinski službenik možda neće moći da obavi

detaljne postupke provere u svim područjima provere, posebno u slučaju velikih

multinacionalnih društava (tj. u slučaju velikog broja poslovnih prostora). Provera bi

trebalo da bude usredsređena prvenstveno na utvrđivanje i procenu najvećih rizika i

unutrašnjih kontrola i mera za suzbijanje i ublažavanje rizika koje je preduzeo podnosilac

zahteva, a njome se pruža okvir za smanjenje uticaja tih utvrđenih rizika na prihvatljiv

nivo pre dodele statusa AEO. Provera zasnovana na riziku se prvenstveno smatra

proverom sistema.

https://en.wikipedia.org/wiki/Audit

78

3.III.7.3. Upravljanje preostalim rizikom

Proverom zasnovanom na riziku se osiguravaju pokazatelji rizika koji predstavljaju osnov

za mogućnost poboljšanja postupaka upravljanja rizicima i kontrole nad kojima je

sprovedena provera. To privrednom subjektu osigurava priliku da poboljša svoje postupke

na osnovu preporuka o rizicima koji trenutno nemaju uticaj u smislu usklađenosti sa

carinskim zahtevima i standardima sigurnosti i bezbednosti, ali mogli bi dugoročno da

ugroze poslovne strategije privrednog subjekta i njegovu uspešnost. Dobrom analizom

rizika dobija se okvir za pouzdanost provere efikasnosti.

Carinski službenici bi trebalo da uzmu u obzir da je plan provere živi dokument koji se

može menjati u skladu sa informacijama koje primaju tokom provere. Potencijalni rizik

koji je u fazi procene rizika ocenjen kao nizak, može pri ponovnoj proceni da bude ocenjen

kao visok, nakon posmatranja stvarnog postupka i njegove provere ne samo na papiru, već

i načina na koji se sprovodi.

Carinski službenici bi uvek trebalo da ocenjuju sve dodatne informacije u vezi sa

područjima koja se procenjuju kao da su u „zelenom području” i moraju da budu spremni

na proveru relevantnih postupaka u slučaju da činjenice dovedu u pitanje procenjeni rizik.

Preporučuje se upotreba tabele „Pretnje, rizici i moguća rešenja”, priložene kao Prilog 2.

ovim Smernicama.

Provera zasnovana na riziku se sastoji od četiri glavne faze, počevši s utvrđivanjem i

određivanjem prioriteta među rizicima, određivanjem preostalog rizika, svođenjem

preostalog rizika na prihvatljivi nivo i saopštavanjem rezultata revizije privrednom

subjektu. To se postiže na sledeći način:

- utvrđivanjem različitih delatnosti privrednog subjekta u cilju utvrđivanja i

postavljanja prioriteta među rizicima, uključujući i pregled njihovog sigurnosnog

plana, ako postoji, i procenu pretnji i utvrđivanjem preduzetih mera i unutrašnjih

kontrola,

- potvrđivanjem strategija i postupaka upravljanja privrednog subjekta i ocenom

provera u cilju utvrđivanja preostalog rizika. Ako je potrebno, ispitivanjem tih

provera.

- upravljanjem eventualnim preostalim rizicima kako bi se sveli na prihvatljiv nivo

(trebalo bi dogovoriti mere praćenja s privrednim subjektom u cilju smanjenja

uticaja i/ili verovatnoće određenog rizika i premeštanja svih rizika u zeleno

područje),

- obaveštavanje privrednog subjekta o rezultatima revizije. Važno je da revizori

podnosiocu zahteva jasno navedu sve utvrđene rizike, uključujući preporuke o

tome kako ih mogu prevazići,

- praćenje i, po potrebi, ponovna procena kriterijuma i zahteva.

3.III.7.4. Završni izveštaj i revizijska dokumentacija

Provere obavljene tokom kontrole i zaključci carinskih službenika moraju da budu tačno

dokumentovani. Neophodno je dokumentovati sve što je izvršeno, a ne samo prikupljati

dokaze i informacije. To je važno za carinske organe tokom postupka odobravanja,

uključujući i upravljanje odobravanjem, ali je važno i za privredni subjekat.

79

Završni izveštaj i dokumentacija trebalo bi jasno i sistemski da prikazuju sledeće podatke:

- jasan pregled privrednog subjekta (njegovo poslovanje, njegova uloga u lancu

snabdevanja, njegov poslovni model, njegove aktivnosti u vezi sa carinom itd.),

- jasan i tačan opis preduzetih aktivnosti kako bi se proverilo ispunjavanje

kriterijuma za dobijanje statusa AEO,

- jasan opis svih razmatranih i proverenih područja rizika i sve mere praćenja

predložene podnosiocu zahteva,

- jasan izveštaj o svakoj preduzetoj aktivnosti ili reakciji podnosioca zahteva

upućenoj carinskim službenicima,

- jasna preporuka o dodeli statusa u skladu sa rezultatima kontrole,

- u slučaju nedodeljivanja statusa AEO, navesti potpune i detaljne razloge zbog

kojih status nije dodeljen,

- pregled prikaza profila rizika AEO, a u slučaju dodele statusa AEO, sve preporuke

za praćenje i/ili ponovnu procenu (videti deo 5. „Upravljanje odobravanjem” ovih

Smernica).

Zato su završni izveštaj i kontrolna dokumentacija vrlo važni dokumenti jer odražavaju

sveukupni odrađeni posao (analizu rizika, planiranje revizije, provere i posete poslovnim

prostorima podnosioca zahteva, profil rizika određenog privrednog subjekta itd.) na sažet

i sistematičan način i sa jasnim naznakama budućih postupaka.

Pre sastavljanja završnog izveštaja i kontrolne dokumentacije, u slučaju bilo kakvih

nejasnoća, carinski službenik bi trebalo sa privrednim subjektom ponovo da proveriti

činjenice opisane u izveštaju.

Odeljak IV. – Odluka o dodeli statusa

3.IV.1. Faktori koje treba razmotriti pre donošenja odluke

Odluka carinskih organa o dodeli statusa AEO zasniva se na informacijama prikupljenim

i analiziranim tokom različitih faza postupka odobravanja, od prijema podnetog zahteva

do potpunog završetka postupka provere.

Kako bi se carinskim organima omogućilo donošenje odluke, potrebno je uzeti u obzir

sledeće faktore:

- sve prethodne informacije o podnosiocu zahteva poznate nadležnom organu,

uključujući i obrazac zahteva za status AEO, sa ispunjenim Upitnikom za

samoprocenu i svim drugim pratećim informacijama. Te informacije bi možda trebalo

ponovo proveriti, a u nekim slučajevima i ažurirati, kako bi se uzele u obzir moguće

promene do kojih je možda došlo u periodu od datuma prijema i prihvatanja zahteva

do kraja postupka odobravanja i donošenja konačne odluke.

- sve relevantne zaključke koje su carinski službenici doneli tokom postupka provere.

Carinski organi bi trebalo da pripreme i uvedu najefikasnije metode internog

saopštavanja rezultata provere koje su dobili od tima (ili timova) carinskih službenika

drugim nadležnim carinskim organima uključenim u donošenje odluke. Potpuna

dokumentacija o izvršenim proverama i izveštaja ili drugi odgovarajući

dokument/način preporučuju se kao najprikladniji mehanizmi za to.

- rezultate bilo koje druge procene organizacije i postupaka podnosioca zahteva

izvršenih za potrebe drugih provera.

80

Na kraju postupka i pre donošenja konačne odluke carinski organ obaveštava podnosioca

zahteva, posebno ako postoji verovatnoća negativne odluke na osnovu tih zaključaka. U

tom slučaju se podnosiocu zahteva daje prilika da iznese svoj stav, odgovori na predviđenu

odluku i dostavi dodatne informacije s namerom stvaranja osnova za pozitivnu odluku.

Kako bi se izbeglo da pravo na izjašnjenje uzrokuje duga odlaganja, u članu 10. stavu 1.

Uredbe utvrđen je rok od 30 dana. Podnosioca zahteva treba obavestiti da se izostanak

odgovora u zadatom roku smatra odricanjem od prava na izjašnjenje. Ako lice navede da

želi da se odrekne prava na izjašnjenje, tu činjenicu treba evidentirati i sačuvati kao dokaz

da je podnosilac zahteva imao mogućnost odgovora.

Podnosilac zahteva obaveštava se o tome da li su carinski organi na osnovu dostavljenih

dodatnih informacija odlučili da izmene prvobitnu odluku ili ne.

3.IV.2. Donošenje odluke

U obzir je potrebno uzeti sledeće faktore:

- Uprava carina u okviru svoje unutrašnje organizacije, određuje nadležnu

Carinarnicu Beograd za donošenje odluke o dodeli statusa ovlašćenog privrednog

subjekta.

- završni izveštaj nadležnog tima (ili timova) carinskih službenika trebalo bi da ima

ključnu ulogu pri proceni usklađenosti sa posebnim kriterijumima za sticanje

statusa AEO, kako je prethodno opisano,

- Carinarnica Beograd ima rok od 120 kalendarskih dana za donošenje odluke (član

17. stav 6. CZ). Taj rok se može produžiti u sledećim slučajevima:

može ga produžiti Carinarnica Beograd za dodatnih 60 kalendarskih dana

ako nije u mogućnosti da ispoštuje rok od 120 kalendarskih dana.

Podnosilac zahteva mora da se obavesti o produženju, pre isteka 120

kalendarskih dana (član 34. stav 1. Uredbe),

na zahtev podnosioca zahteva i u zavisnosti od dogovora sa Carinarnicom

Beograd. Tokom poslednjeg produženja roka podnosilac zahteva sprovodi

prilagođavanja kako bi ispunio kriterijume i o tome obaveštava carinski

organ. Period traženog produženja roka trebalo bi da bude razuman s

obzirom na prirodu prilagođavanja koje je potrebno izvršiti (član 17. stav

8. Carinskog zakona),

u slučaju da Carinarnica Beograd od podnosioca zahteva traži dodatne

informacije. Podnosilac zahteva na zahtev dostavlja informacije u roku od

najviše 30 dana. Podnosilac zahteva se obaveštava o produženju roka za

donošenje odluke. (član 6. stav 1. Uredbe),

može ga produžiti Carinarnica Beograd za 30 dana u slučaju da se

podnosiocu zahteva odobri pravo na izjašnjenje. Podnosilac zahteva obaveštava se o produženju. (član 6. stav 2. Uredbe),

može ga produžiti Carinarnica Beograd ako carinski organi vode istrage na osnovu ozbiljnih razloga za sumnju na prekršaj carinskog zakonodavstva.

Takvo produženje iznosi najviše devet meseci. Podnosilac zahteva se obaveštava o produženju, osim ako bi se time ugrozile istrage (član 6. stav 3.

Uredbe),

81

može ga produžiti Carinarnica Beograd ako su u toku krivični postupci

zbog kojih postoji sumnja da podnosilac zahteva ispunjava ili, ako je

primenljivo, lica navedena u članu 28. stavu 2. tačkama (1), (2) i (3)

Uredbe, uslove koji se odnose na carinske i poreske propise, i ako ne

postoje teška kaznena dela u vezi sa privrednim delatnostima podnosioca

zahteva. Rok za donošenje odluke produžava se za vreme potrebno za

završetak tih postupaka (član 34. stav 2. Uredbe)

3.IV.3. Obaveštavanje podnosioca zahteva

Podnosilac zahteva obaveštava se pisanim putem o sledećim situacijama:

- prihvatanju zahteva (član 17 stav 5. CZ),

- produženom roku za donošenje odluke, kako je navedeno u članu 34. Uredbe

- produženom roku za donošenje odluke zbog istraga carinskih organa osim ako bi

se time ugrozile te istrage (član 6. stav 3. Uredbe),

- produženom roku za donošenje odluke zbog zahteva za dostavljanje dodatnih

informacija (član 6. stav 1. Uredbe),

- produženom roku zbog prava podnosioca zahteva na izjašnjenje (član 6. stav 2.

Uredbe,

- čak i ako nije izričito propisano zakonodavstvom, bilo bi prikladno obavestiti

podnosioca zahteva i u slučajevima kad podnosilac zahteva traži produženje radi

izvršavanja prilagođavanja, kako bi osigurao ispunjavanje uslova i kriterijuma

(član 17. stav 8. CZ),

- čak i ako nije izričito propisano zakonodavstvom, bilo bi prikladno obavestiti

podnosioca zahteva i o produženom roku za donošenje odluke ako su u toku

krivični postupci (član 34. stav 2. Uredbe).

Carinarnica Beograd obaveštava podnosioca zahteva i o konačnoj odluci u vezi sa

njegovim zahtevom. U tom kontekstu je potrebno napomenuti da sve odluke o odbijanju

zahteva uključuju i razloge odbijanja i pravo na žalbu, kako je propisano članom 17.

Carinskog zakona. Pre prihvatanja odluke o odbijanju zahteva privrednom subjektu se

pruža prilika za izražavanje mišljenja (član 17. stav 11. CZ)

Carinski organi obaveštavaju privredni subjekat u pisanom obliku putem bilo kog

relevantnog sredstva komunikacije (npr. putem informatičkog sistema, e-poštom,

službenim pismom itd.).

3.IV.4. Žalbe

U članu 30 Carinskog zakona navodi se da „protiv prvostepene odluke koju u upravnom

postupku donese carinski organ može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove

finansija”. Lice koje se žali na carinsko pitanje trebalo bi da dostavi žalbu u obliku i u

skladu s pravilima navedenim u nacionalnom zakonodavstvu.

82

3.IV.5. Rokovi

Grafički prikaz u nastavku predstavlja pregled glavnih rokova u postupku donošenja odluka:

Zahtev prihvaćen

Provere prihvatljivosti :

= 30 dana (Član 17 CZ)

+ najviše 30 dana ako

carina trazi dodatne

informacije (Član 6

(1) Uredbe)

Prikupljanje informacije

Savetovanje

Postupak odlučivanja o dodeli statusa

AEO= 120 dana (Član 17. stav 6. CZ)

+ 60 dana ako carina ne može da donese odluku u roku od 120 dana

(Član 34(1) Uredbe)

+ X dana na zahtev podnosioca (Član

17 (8) CZ)

+ najviše 30 dana ako carina traži dodatne informacije (Član 6 (1) Uredbe)

+ do 9 meseci u slučaju carinskih istraga (Član 6 (3) Uredbe)

+ X dana ako su u toku krivični

postupci (usklađenost) (Član

28 (2) Uredbe)

Odluka

Status AEO odobren Stupa na snagu 5 dana nakon

odluke (Član 35 Uredbe)

Status AEO odbijen

U slučaju da je odbijanje statusa AEO verovatno

Pravo na izjašnjenje:

= 30 dana (Član 8 (1) i 6 (2) Uredb

83

DEO 4. Razmena informacija među drugim državnim organima

Odeljak I. – Razmena informacija među carinskim organima i drugim državnim

organima

Konsultacije i, ako je potrebno, razmena informacija među carinskim organima i drugim

državnim organima vrlo je važna u okviru postupka odobrenja statusa AEO. U zavisnosti od

specifičnih slučajeva i odgovarajućeg zakonodavstva kojim su uređeni, nivo i oblik savetovanja

i/ili razmena informacija sa drugim državnim organima može biti različita.

Opšti uslov iz člana 27. stava 2. Carinskog zakona da status AEO odobravaju carinski organi,

po potrebi nakon konsultacija sa drugim nadležnim organima. Potreba za takvim

konsultovanjem zavisi od brojnih pitanja, na primer, od vrste privredne delatnosti podnosioca

zahteva i uključene robe, mogućnosti provera koje vrše carinski organi zasnovanih na njima

dostupnim informacijama radi utvrđivanja da li podnosilac zahteva ispunjava obaveze koje

možda ima u skladu sa ostalim zakonodavstvom (npr. mere trgovinske politike, posebne

zabrane i ograničenja).

(a) Informacije koje carinski organi razmenjuju sa odgovarajućim nacionalnim organom

nadležnim za bezbednost civilnog vazdušnog saobraćaja

U članu 40. stav 5. Uredbe navodi se da „ako je AEOS regulisani agent ili poznati pošiljalac, u

skladu sa propisima kojima se uređuje vazdušni saobraćaj i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu,

nadležni carinski organ odmah čini dostupnim organu nadležnom za bezbednost civilnog

vazduhoplovstva najmanje sledeće informacije u vezi sa statusom AEO kojima raspolaže:

1) odobrenje za AEOS, uključujući ime nosioca odobrenja i, po potrebi, njegovu izmenu ili

ukidanje odnosno suspenziju statusa AEO i razloge za to;

2) informacije o tome da li su konkretnu lokaciju obišli carinski organi, datum poslednjeg

obilaska, kao i da li je svrha obilaska izdavanje odobrenja, ponovna procena ili nadzor;

3) sve ponovne procene odobrenja za AEOS i rezultate tih procena.

Nadležni carinski organ, u dogovoru sa organom nadležnim za bezbednost civilnog

vazduhoplovstva, utvrđuju detaljne modalitete za razmenu svih informacija.

Nadležni organ za bezbednost civilnog vazduhoplovstva informacije iz stava 5. ovog člana

upotrebljava samo u svrhe statusa regulisanog agenta ili poznatog pošiljaoca, uz preduzimanje

odgovarajućih tehničkih i organizacionih mera u cilju očuvanja bezbednosti tih informacija.

(b) Informacije koje carinski organi razmenjuju sa odgovarajućim nacionalnim organom

nadležnim za bezbednost civilnog vazdušnog saobraćaja

Neophodna je razmena informacija nacionalnih organa nadležnih za bezbednost civilnog

vazdušnog saobraćaja sa nacionalnim carinskim organima kako bi se osiguralo da se status

regulisanog agenta ili poznatog pošiljaoca i sve promene s tim u vezi uzmu u obzir na

odgovarajući način pri dodeli statusa AEO i pri upravljanju njime.

Načine razmene tih informacija uspostavljaju i dogovaraju carinski organi i odgovarajuća

84

nacionalna tela za vazduhopolovstvo.

(c) Druga područja razmene informacija

Carinski organi mogu uzeti u obzir rezultate procena ili revizija izvršenih u skladu sa

zakonodavstvom Unije u meri u kojoj su relevantni za proveru kriterijuma.

Primer razmene podataka u korist carine, drugih državnih organa i privrednog subjekta su

informacije o Programu unutrašnje usklađenosti (ICP) relevantne za svrhe robe s dvojnom

namenom čiji su ciljevi uporedivi sa ciljevima programa za AEO.

Nacionalni organi koja odobravaju dozvole za robu s dvojnom namenom i nacionalni carinski

organi podstiču se na razmenu informacija o društvima kojima je odobren status AEO i

korisnicima globalnih izvoznih dozvola ako im je to dozvoljeno nacionalnim zakonodavstvom.

DEO 5. Upravljanje odobrenjem

Odeljak I. – Nadzor


Nadzor koje vrši privredni subjekat i obaveza obaveštavanja o svim promenama

Redovan nadzor je osnovna obaveza privrednog subjekta i to bi trebalo da bude deo njegovog

sistema unutrašnje kontrole. Privredni subjekat bi trebalo da bude sposoban da pokaže kako se

obavlja nadzor i prikaže rezultate. Privredni subjekat bi trebalo da pregleda svoje postupke,

rizike i sisteme kako bi oni odražavali sve bitne promene u njegovim postupcima. Carinarnica

Beograd bi trebalo da budu obaveštena o tim promenama.

Postoji i zakonski uslov naveden u članu 18. stavu 2. CZ na osnovu kojeg korisnik odobrenja

statusa AEO bez odlaganja obaveštava carinske organe o svim faktorima koji nastanu nakon

što je odluka doneta i koji mogu da utiču na njeno održavanje ili sadržaj. Premda to u znatnoj

meri zavisi od predmetnog AEO i zato se isti ne može precizirati, Prilog 4. ovih Smernica sadrži

primere slučajeva u kojima bi Carinarnica Beograd trebalo da bude obaveštena.

AEO obaveštava carinski organ koji izdaje potvrdu o svim izmenama u vezi sa svim ostalim

relevantnim odobrenjima ili potvrdama koje je dodelio neki drugi državni organ, a koje mogu

da utiču na odobrenje statusa AEO (npr. povlačenje statusa RA ili KC).

AEO garantuje da poseduje originalnu dokumentaciju, uključujući dokumentovane nalaze i

izveštaje o ponovnim procenama jer carinski organi mogu da ih traže.

Kako bi osigurao da su AEO-ovi upoznati s tom obavezom, nadležni carinski organ, na primer,

može:

- dati primere informacija o kojima bi trebalo da se obaveste nadležni carinski organi u

pisanoj odluci, pismu itd. koje se šalje AEO-u nakon izdavanja odobrenja za status

AEO: u tom kontekstu bi od pomoći mogao biti Prilog 4. ovim Smernicama,

- da dodeli AEO-u relevantnu osobu za kontakt unutar uprave carina za saopštavanje svih

informacija u vezi sa njegovim odobravanjem,

- da pošalje poruku e-pošte (npr. u poruci e-pošte kojom carina privrednom subjektu

dostavlja logotip AEO) osobi za kontakt u društvu AEO, naglašavajući tu obavezu i

85

omogućavajući saopštavanje bitnih promena,

- ako službenici carinskog organa izdavaocu otkriju nenajavljenu promenu, da pošalje

poruku e- pošte kao „upozorenje” osobi za kontakt u društvu AEO navodeći da ta vrsta

informacija mora da se saopšti nadležnom carinskom organu,

- redovno (npr. jednom godišnje) osobi za kontakt s AEO-m (e-poštom) da šalje kratki

upitnik kao „podsetnik” (upotrebljavajući neka pitanja iz Upitnika za samoprocenu) o

mogućim promenama kada je reč o relevantnim kriterijumima.

Nadzor koji sprovode carinski organi

Nadzor kontinuirano sprovode carinski organi, uključujući i praćenje svakodnevnih aktivnosti

AEO i posete poslovnim prostorima. Cilj praćenja je rano otkrivanje bilo koje naznake

nepoštovanja i ono dovodi do brzog delovanja ako se otkriju poteškoće ili nepoštovanje.

U skladu sa članom 18. stavom 5. i članom 33. stavom 1. CZ, status AEO podleže nadzoru.

Dalje, uzimajući u obzir da period važenja odobrenja statusa AEO nije ograničen, vrlo je važno

da se redovno ocenjuju kriterijumi i uslovi za dobijanje statusa AEO.

Istovremeno, praćenje dovodi i do boljeg razumevanja poslovanja AEO, što čak može da

podstakne carinske organe da AEO-u preporuče bolji i efikasniji način upotrebe carinskih

postupaka ili carinskih propisa uopšte.

Zato je važno da nadležni carinski organ osigura da se sistem nadzora usklađenosti sa uslovima

i kriterijumima za odobrenje razvija u saradnji s AEO-om. Sve mere kontrole koje sprovode

carinski organi potrebno je evidentirati.

Iako se zakonodavstvom ne zahteva poseban oblik uspostavljanja sistema nadzora,

najprikladniji način za to je da nadležni carinski organ sastavi plan nadzora. Taj plan može da

sadrži skraćeni prikaz svih nalaza pojedinačnih kontrola i, ako je potrebno, predloge za

korektivne radnje (čak i ako je subjektu dozvoljen pronalazak rešenja koje se razlikuje od

predložene mere).

Nadzor subjekata koji imaju status AEO, a koje sprovodi nadležni carinski organ može da

uključuje:

osiguravanje da je AEO efikasno sproveo korektivne mere,

mere nadzora postupaka AEO, mere nadzora postojećih rizika i sprečavanje nastanka novih

rizika.

Bez obzira na način na koji carinski organi odluče da organizuju nadzor, tj. kao zaseban plan

ili kao deo završnog izveštaja, u obzir je potrebno uzeti sledeće:

– rezultate provere – praćenje bi trebalo da se temelji prvenstveno na profilima rizika AEO

kako su ih odredili carinski službenici tokom obavljenih aktivnosti provere, uključujući sve

mere čije je sprovođenje preporučeno AEO,

– primenu člana 32. stava 2. i/ili stava 3. Uredbe koji se odnosi na korisnike potvrde

za sigurnost i bezbednost izdate na osnovu međunarodne konvencije ili međunarodnog

standarda Međunarodne organizacije za standardizaciju ili na osnovu evropskog

standarda evropskog tela za standardizaciju i regulisanih agenata ili poznatih

pošiljaoca – to su važne situacije koje je potrebno uzeti u obzir jer su se u tim slučajevima

druga relevantna odobrenja ili potvrde koje su izdala drugi državni organi upotrebljavala

pri dodeli statusa AEO (npr. RA, KC itd.),

86

– signale ranog upozorenja – kao što je prethodno navedeno, AEO je zakonski obavezan

da obavesti nadležni carinski organ o svim bitnim promenama. Promene koje je izvršio

AEO mogu da podstaknu carinske organe da donesu odluku o neophodnosti ponovne

procene. Važno je da AEO jasno shvata svoje obaveze i način saopštavanja svih promena

nadležnom carinskom organu.

Potrebno je carinskim organima omogućiti stalnu detaljnu proveru kontrole privrednog

subjekta nad vlastitim poslovanjem, kao i proveru svih utvrđenih rizika ili svih promena

situacije (Da li postoje novi rizici? Da li su kvalitet administrativne organizacije i sistem

unutrašnje kontrole i dalje jednako dobri kao što su bili tokom revizije?). Postoje razni

načini koji carinskim organima omogućavaju otkrivanje ranih naznaka bilo kakvih novih

rizika/podataka, tj.:

- nasumično proveravanje deklaracija AEO,

- sprovođenje fizičkih pregleda robe,

- analiza raspoloživih informacija u internim carinskim bazama podataka,

- sve kontrole, osim nadzora AEO ili ponovne procene (tj. revizija pojednostavljenih

postupaka ili zahtev za dobijanje statusa ovlašćenog upravnika skladišta),

- procena svih vidljivih promena u ponašanju društva ili obrascima trgovanja,

– nadzor rizika – nove rizike ili nove situacije potrebno je proceniti na osnovu nadzora.

Ako se na osnovu jednog elementa procene zaključi da privredni subjekat sa utvrđenim

rizicima (više) ne postupa na odgovarajući način, carinski organ o tome obaveštava

privredni subjekat. Privredni subjekat bi zatim trebalo da preduzme mere za poboljšanje.

Dužnost carinskog organa je da proceni te mere za poboljšanje. To isto tako može dovesti

do zaključka da je potrebno izvršiti ponovnu procenu jednog ili više kriterijuma i uslova ili

da je potrebno suspendovati ili odmah oduzeti status AEO.

Aktivnosti nadzora koje je potrebno isplanirati trebalo bi da se temelje na analizi rizika u raznim

fazama (provere pre dodele statusa, upravljanje izdatim odobrenjima itd.). Brojni su faktori koji

na njih mogu uticati:

- vrsta izdatog odobrenja – dok se praćenje nekih kriterijuma, na primer dokazane

likvidnosti, može obaviti u kancelariji, za praćenje kriterijuma bezbednosti i

sigurnosti za AEOS može biti potrebna poseta lokaciji,

- stabilnost privrednog subjekta – da li postoje česte promene lokacija, tržišta,

ključnog osoblja, sistema itd.,

- obim poslovanja i broj lokacija,

- uloga AEO u lancu snabdevanja – da li AEO ima fizički pristup robi ili deluje kao

carinski zastupnik,

- efikasnost unutrašnjih kontrola poslovnih postupaka i poveravanje postupaka

eksternim izvršiocima,

- da li su tokom revizije AEO predložene bilo kakve mere praćenja ili manja

poboljšanja postupaka ili procedura.

Posledično se učestalost i priroda aktivnosti nadzora razlikuju u zavisnosti od predmetnog AEO

i rizika sa njim u vezi. Međutim, s obzirom na posebnu prirodu kriterijuma bezbednosti i

sigurnosti, poseta lokaciji AEOS preporučuje se barem jednom u svake tri godine.

Posebnu pažnju potrebno je pokloniti slučajevima u kojima je privredni subjekat kojem se

dodeljuje status AEO osnovan pre manje od tri godine. U tim slučajevima carinski organi

moraju da obave temeljno praćenje tokom prve godine nakon dodele statusa AEO.

87

Važno je uzeti u obzir i da se razvoj plana nadzora, a posebno posete poslovnim prostorima

AEO, moraju obaviti u kontekstu njegovih opštih carinskih aktivnosti. Carinski organi bi

trebalo da koordiniraju i uvažavaju sve druge aktivnosti kontrole/nadzora predviđene za taj

određeni privredni subjekat. Udvostručavanje provera treba izbegavati što je više moguće.

U slučajevima kada je primenjen član 32. stav 2. i/ili stav 3. Uredbe, sve informacije koje na

raspolaganje stavljaju drugi državni organi mogu se upotrebljavati pri planiranju svih aktivnosti

nadzora kako bi carinski organi i privredni subjekti izbegli udvostručavanje provera.

Aktivnosti nadzora mogle bi da dovedu do posebnih radnji nadležnog carinskog organa. Te

posebne radnje se dokumentuju. Dokumentacija, na primer, može da ima sledeće oblike:

ažurirani plan nadzora,

sažeti revizorski izveštaj

opšti zaključci i nalazi tima carinskih službenika itd.

Ta dokumentacija će sadržati proverene kriterijume i rezultate tih provera.

5.I.2. Odobrenje statusa AEO koje obuhvata nekoliko trajnih poslovnih jedinica

Opšta načela praćenja opisana u tački 5.I.1 uvek se primenjuju. Međutim, ako je status AEO

dodeljen matičnom društvu za nekoliko trajnih poslovnih jedinica, potrebno je uzeti u obzir

dodatne posebne elemente. Opšte načelo prema kojem je ICA nadležna za dodelu statusa AEO

i ima vodeću ulogu u postupku važi i za fazu upravljanja izdatim odobrenjem. Međutim, u tim

posebnim slučajevima potrebno je uzeti u obzir i da „praktično” znanje i informacije o

određenoj filijali poseduju carinski organi nadležni prema mestu gde se filijala nalazi. Imajući

to na umu, a u cilju efikasnog upravljanja odobrenjem, tokom razvoja svih aktivnosti praćenja

izuzetno je važna bliska saradnja između nadležnih carinskih organa u kojima se nalaze

pojedine trajne poslovne jedninice. Pri izradi plana praćenja sledeći faktori bi trebalo da se

uzmu u obzir:

- preporučuje se razvoj jednog opšteg plana praćenja za AEO kojem se status

dodeljuje. Međutim, zasnivaće se na pojedinačnim planovima i informacijama koje

je izradila ICA,

- ICA je odgovorna za opštu koordinaciju i okvir plana, tj. eliminaciju svih

potencijalnih preklapanja ili udvostručavanja predviđenih/izvršenih aktivnosti

provere, prikupljanje svih novih informacija i ažuriranje planova itd.,

- relevantne informacije koje AEO dostavlja svim carinskim organima i prosleđuje

ICA,

- relevantni nalazi do kojih je došao carinski organ u trajnoj poslovnoj jedinici i koji

su dostavljeni ICA.

Odeljak II. – Ponovna procena

Članom 18. stavom 5. CZ (član 13. Uredbe) zahteva se da carinski organi ponovo procenjuju

da li nosilac sertifikata AEO i dalje deluje u skladu s uslovima i kriterijumima AEO u slučaju:

- „ako su izmenjeni propisi Republike Srbije koji utiču na odluku;,

- ako je neophodno kao rezultat sprovedenog praćenja iz člana 18. stav 5. Carinskog

zakona

- ako je neophodno zbog informacija koje je dostavilo lice na koje se odluka odnosi, u

88

skladu sa članom 18. stav 2. Carinskog zakona, ili drugi organi.”

U zavisnosti od razloga za ponovnu procenu, ona može dovesti do potpune ili delimične

ponovne provere konkretnih kriterijuma ili uslova.

5.II.1. Ponovna procena nakon promena u zakonodavstvu Republike Srbije

Potrebno je izvršiti ponovnu procenu ako je došlo do promena u carinskom zakonodavstvu

Republike Srbije koje se odnosi i utiču na uslove i kriterijume koji su u vezi sa dodelom statusa

AEO.

Primer za to su promene kriterijuma AEO nakon izmena Carinskog zakona i pratećih propisa

kao što je novi kriterijum o praktičnim standardima za osposobljenost ili stručne kvalifikacije.

Zakonodavstvom se obično zahteva sprovođenje ponovne procene unutar zadatog prelaznog

perioda.

5.II.2. Ponovna procena nakon rezultata sprovedenog praćenja ili zbog informacija koje

je dostavio korisnik odluke ili drugi organi

Početna tačka za donošenje odluke o ponovnoj proceni je postojanje osnovane sumnje da AEO

više ne ispunjava kriterijume. Ta sumnja može da proizađe iz različitih okolnosti: kao rezultat

praćenja koje obavljaju carinski organi, rezultat drugih provera koje vrše carinski ili drugi

državni organi, drugih informacija dobijenih od drugih carinskih organa ili drugih državnih

organa, velike promene u aktivnosti AEO itd. Zato Carinarnica Beograd za svaki zasebni slučaj

odlučuje da li je potrebno ponovo proceniti sve uslove i kriterijume ili samo relevantne uslove

ili kriterijume za koje postoji sumnja na nepoštovanje. Tokom ponovne procene jednog

kriterijuma uvek može da se otkrije da je potrebno ponovo proveriti i ostale kriterijume.

Ponovnu procenu inicira Carinarnica Beograd.

U slučaju da matično društvo osnuje novu trajnu poslovnu jedinicu ili prođe kroz postupak

restrukturisanja koji utiče na trajnu poslovnu jedinicu, dužno je da o tome obavesti Carinarnicu

Beograd koja preduzima potrebne mere, uključujući, po potrebi, pokretanje ponovne procene.

Iako se sprovođenje ponovne procene generalno može razlikovati od slučaja do slučaja,

potrebno je razmotriti sledeće zajedničke elemente:

(a) obim ponovne procene – kriterijumi i uslovi koje je potrebno proveriti uzimajući u

obzir razloge za pokretanje ponovne procene,

(b) metoda ponovne procene – samo provera dokumenata ili, po potrebi, provera

dokumenata u kombinaciji sa posetom lokaciji radi ponovne procene posebnih

kriterijuma,

(c) rok – nema određenog roka za sprovođenje ponovne procene. Međutim, rok se mora

utvrditi u zavisnosti od broja kriterijuma koje je potrebno proveriti, o tome da li je

predviđena poseta lokaciji i on po pravilu ne bi trebalo da prelazi rokove koji su se

primenili za donošenje prvobitne odluke o AEO,

(d) druga carinska odobrenja na koja utiče ponovna procena – nakon ponovne procene

preporučljivo je da se utvrdi da li AEO poseduje druga odobrenja ili pojednostavljenja

uslovljena usklađenošću s kriterijumima za dobijanje statusa AEO, na primer

odobrenje za primenu pojednostavljenih postupaka. Ako je tako, to bi trebalo uzeti u

obzir i izbegavati moguće udvostručavanje posla prilikom ponovne procene u pogledu

carinskih sredstava i predmetnog privrednog subjekta,

(e) izveštaj o ponovnoj proceni – što se tiče izveštaja i dokumentacije, potrebno je

primeniti sličan pristup kao i prilikom prvobitne kontrole. Važno je da se predložena

naknadna aktivnost navede u izveštaju tj. suspenzija, ukidanje, mere koje treba

preduzeti i rokovi,

89

Odeljak III – Izmene odluke

U skladu s članom 20. CZ odobrenje statusa AEO ukida se ili menja ako jedan ili više uslova

za donošenje te odluke nisu bili ili više nisu ispunjeni ili na zahtev AEO.

Ukidanje u kontekstu AEO detaljno je objašnjeno u odeljku

V. ovih Smernica.

U kontekstu AEO mogući primeri izmena su promene naziva ili adrese. U nekim slučajevima

do tih izmena može da dođe nakon ponovne procene ispunjavanja kriterijuma (npr. novi

poslovni prostori u slučaju AEOS).

O izmeni je potrebno obavestiti AEO (član 20. stav 3. CZ).

Odeljak IV. – Suspenzija

Suspenzija statusa AEO znači da dodeljeno odobrenje nije važeće tokom određenog perioda.

U skladu sa članom 18. stavom 4. tačkom (2) CZ i članom 14. Uredbe „carinski organ nadležan

za donošenje odluke suspenduje odluku umesto da je poništi, ukine ili izmeni ako:

a. taj carinski organ smatra da bi moglo biti dovoljno razloga za poništenje,

ukidanje ili izmenu odluke, ali još nema sve neophodne elemente da odluči o

poništenju, ukidanju ili izmeni,

b. taj carinski organ smatra da nisu ispunjeni uslovi za odluku ili da lice na koje

se odluka odnosi ne ispunjava obaveze koje proizlaze iz te odluke i da je

primereno licu na koje se odluka odnosi ostaviti vreme za preduzimanje mera

kojima će se obezbediti ispunjavanje uslova ili postupanje u skladu sa

obavezama,

c. lice na koje se odluka odnosi traži suspenziju jer privremeno nije u mogućnosti

da ispuni uslove navedene u odluci ili da postupi u skladu sa obavezama koje

proizlaze iz te odluke.

U slučajevima iz tačaka (b) i (c), lice na koje se odluka odnosi obaveštava carinski organ

nadležan za donošenje odluke o merama koje će preduzeti kako bi osigurao ispunjavanje uslova

ili postupanje u skladu sa obavezama i o vremenu potrebnom za preduzimanje tih mera”.

Tokom perioda suspenzije AEO ne sme da ima pristup povlasticama koje mu omogućava status,

što za njega može imati ozbiljne posledice.

U članu 38. stavu 1. Uredbe navodi se da „ako je odobrenje za AEO suspendovano zbog

neispunjavanja nekog od kriterijuma iz člana 28. Carinskog zakona, carinski organ koji je

doneo tu odluku suspenduje sve odluke donete u pogledu tog AEO koje se u potpunosti zasnivaju

na odobrenju statusa AEO ili na nekom od konkretnih kriterijuma koji su doveli do suspenzije

odobrenja statusa AEO”.

U članu 38. stavu 2. Uredbe navodi se da „Suspenzija odluke koja se odnosi na primenu

carinskih propisa, a koja je doneta za lice kome je odobren status AEO, ne dovodi do

automatske suspenzije odobrenja statusa AEO”.

U članu 38. stavu 3. Uredbe navodi se da „ako se odluka koja se odnosi na lice koje je i AEOS

i AEOC suspenduje u skladu sa članom 14. stav 1. uredbe zbog neispunjavanja uslova utvrđenih

u članu 28. stav 1. tačka 4) Carinskog zakona, njegovo AEOC odobrenje se suspenduje, ali

njegovo AEOS odobrenje ostaje na snazi. ”.

90

Ako se odluka koja se odnosi na lice koje je i AEOS i AEOC suspenduje u skladu sa članom 14.

stav 1. ove uredbe zbog neispunjavanja uslova utvrđenih u članu 28. stav 1. tačka 5) Carinskog

zakona, njegovo AEOS odobrenje se suspenduje, ali njegovo AEOC odobrenje ostaje na snazi.

Suspenzija može da bude jedna od posledica provere izvršene tokom praćenja ili ponovne

procene prilikom koje su otkriveni ozbiljni nedostaci, što znači da korisnik odobrenja s aspekta

rizika u postojećim okolnostima ne može da ima status AEO. Ta sumnja na „nepoštovanje”

može da se pojavi i kao posledica informacija primljenih od drugih državnih organa, npr. uprave

za vazdušni saobraćaj.

Pre odluke o suspenziji nadležni carinski organ mora da obavesti AEO o nalazima i obavljenim

procenama i o činjenici da u skladu sa procenom može da dođe do suspenzije odobrenja ako se

situacija ne ispravi. AEO ima pravo na izjašnjenje i na mogućnost ispravljanja situacije. Rok za

dostavljanje primedbi i ispravki iznosi 30 kalendarskih dana od datuma saopštenja (član 10.

stav 1. Uredbe).

Odgovore treba pažljivo proceniti s aspekta rizika, a osim ako se situacija može smatrati

ispravljenom, status se suspenduje na 30 kalendarskih dana. AEO mora o tome biti obavešten

pisanim putem.

U skladu sa članom 17. stavom 12. tačkom (3) CZ status se može suspendovati odmah ako to

zahteva priroda ili nivo pretnje po sigurnost i bezbednost Republike Srbije i njenih stanovnika,

po zdravlje ljudi,životinja ili biljaka, životnu sredinu ili potrošače. Tu mogućnost bi trebalo

ograničeno upotrebljavati.

U slučaju da korisnik odobrenja koji privremeno nije u stanju da ispuni nijedan kriterijum za

dobijanje statusa AEO traži suspenziju, AEO bi trebalo da navede razlog zahteva i, kada je to

prikladno, predloži akcioni plan koji sadrži mere koje je potrebno preduzeti i očekivani rok. Na

primer, privredni subjekat optimizuje ili menja svoju računarsko integrisanu proizvodnju i

tokom određenog perioda nije u mogućnosti da prati robu u međunarodnom lancu snabdevanja.

On tada zahteva suspenziju i predlaže raspored sprovođenja.

Status se može suspendovati ako akcioni plan i razlog za traženje usluge mogu da se smatraju

razumnima. U protivnom kao mogućnost treba razmotriti ukidanje odobrenja na zahtev

korisnika.

Međutim, potrebno je uzeti u obzir da je razlika između suspenzija na inicijativu carinskog

organa i na inicijativu AEO vrlo bitna i jasno određena u propisima (članu 14. Uredbe). Zato

AEO ne može da je upotrebljava namerno isključivo kako bi odložio ukidanje ili izbegao

trogodišnji period od dana ukidanja, što bi onda omogućilo podnošenje novog zahteva.

Nadležni carinski organ bi trebalo vrlo pažljivo da oceni učinak suspenzije. Suspenzija ne utiče

na carinski postupak koji je započeo pre datuma suspenzije i još nije dovršen.

Kad se otkloni razlog suspenzije, odobrenje treba da se obnovi. U protivnom nadležni carinski

organ mora da razmotri ukidanje odobrenja.

91

Odeljak V. – Ukidanje

Odredbe o ukidanju odobrenja i slučajevi koji bi mogli dovesti do ukidanja navedeni su u

članovima 20. CZ i 39. Uredbe.

Prema članu 20. stavu 1. CZ povoljna odluka ukida se ako

(a) jedan ili više uslova za donošenje te odluke nisu bili ili više nisu

ispunjeni, ili

(b) na zahtev korisnika odluke.

Ako je nadležni carinski organ odlučio o ukidanju, novi zahtev za odobrenje statusa AEO ne

prihvata se u roku od tri godine od datuma ukidanja.

Ukidanje odobrenja statusa AEO ne utiče na povoljne odluke donate za isto lice, osim ako je

status AEO bio uslov za tu povoljnu odluku ili se ta odluka zasnivala na kriterijumu za dobijanje

statusa AEO koji više nije ispunjen (član 39. stav 1. Uredbe).

Ukidanje ili izmena povoljne odluke donete za nosioca odobrenja ne utiče automatski na

odobrenje statusa AEO tog lica (član 39. stav 2. Uredbe).

Ako isto lice ima odobrenje za AEOC i za AEOS, a član 20. Carinskog zakona ili član 18. ove

uredbe primenjuju se usled neispunjenja uslova iz člana 28. stav 1. tačka 4) Carinskog zakona,

ukida se odobrenje za AEOC, a odobrenje za AEOS ostaje da važi. (član 39. stav 3. Uredbe).

Ako isto lice ima odobrenje za AEOS i za AEOC, a član 20. Carinskog zakona ili član 18. ove

uredbe primenjuju se usled neispunjenja uslova iz člana 28. stav 1. tačka 5) Carinskog zakona,

ukida se odobrenje za AEOS, a odobrenje za AEOC ostaje da važi. (član 39. stav 4. Uredbe).

Potrebno je napomenuti da je ukidanje na inicijativu carinskih organa carinska odluka i

privredni subjekat ima pravo na izjašnjenje. Stoga se sva saznanja, izvršene procene i činjenica

da u skladu sa procenom može doći do ukidanja statusa AEO saopštavaju AEO, osim ako je

pravo na izjašnjenje već naznačeno u okviru ranijeg postupka suspenzije. U slučaju odluke o

ukidanju privredni subjekat isto tako ima pravo na žalbu.

DEO 6. Uzajamno priznavanje

Informacije u nastavku usmerene su na opšti kontekst i postupak sporazuma o uzajamnom

priznavanju i njihovo sprovođenje.

Odeljak I. – Sporazumi o uzajamnom priznavanju koje je sklopila EU

Do sada je EU sklopila i sprovela sporazume o uzajamnom priznavanju programa za AEO sa

Norveškom, Švajcarskom, Japanom, Andorom, SAD i Kinom. Dalji pregovori se već vode ili

će se pokrenuti u bliskoj budućnosti. Pored toga, EU pruža tehničku podršku brojnim zemljama

kako bi se pripremile za uvođenje programa za AEO.

Podaci o pojedinačnim MRA mogu da se pronađu na web stranici DG TAXUD-a.

http://ec.europa.eu/taxation_customs/customs/policy_issues/customs_security/index_en.htm

http://ec.europa.eu/taxation_customs/customs/policy_issues/customs_security/index_en.htm

92

Odeljak II. – Koraci u postupku uzajamnog priznavanja

Potrebni su sledeći koraci kako bi se ostvarilo uzajamno priznavanje:

službena obaveza uspostavljanja uzajamnog priznavanja

poređenje zakonodavstva

procena implementacije predmetnih programa i razmena najboljih praksi uključujući

obostrane posete lokaciji ,

usaglašavanje o tekstu MRA

Tekst MRA-a obično sadrži sledeće ključne delove: u njemu je navedena kompatibilnost

dva programa za AEO i nabrojane su međusobne pogodnosti koje se odobravaju, što je

moguće preciznije. On sadrži podatke koji podležu automatskoj razmeni podataka i

pravilima o zaštiti podataka. Dalje, on sadrži proceduralna pravila, uključujući jednostranu

suspenziju pogodnosti.

usaglašavanje o sistemu elektronske razmene podataka.

ovlaŠĆeni privredni subjekti - carina.rs smernice.pdf · privredni subjekti ovlašćeni za...

Documents