-Osnovi tehnologije I poznavanje robe-

-Seminarski rad-

Papir

Predmetni nastavnik: Student: Prof. dr Branka Jordović Miloš Vranić 249/2009

Sadržaj:

Uvod.................................................................................................4

Istorija.........................................................................................

Osnovne sirovine.............................................................

2

Uvod

Papir je tanak materijal uglavnom se koristi za pisanje, štampanje ili za pakovanje. Proizvodi se tako što ćete pritisnuti zajedno vlažna vlakna, celuloze obično celuloze dobijene od drveta, krpe ili trave, i sušenje ih u fleksibilne listove. Papir je tanak sloj celuloidnih vlakana najčešće pravougaonog oblika koji u većini slučajeva služi za štampanje, pisanje ili crtanje po njemu.

Papir je raznovrstan materijal sa mnogo koristi. Iako najčešće je za pisanje i štampanje, on je takođe u širokoj upotrebi kao materijal za pakovanje, u mnogim proizvodima za čišćenje, u velikom broju industrijskih i građevinskih procesa, i povremeno kao sastojak hrane, posebno u azijskim kulturama.

Papir je izrazito značajno doprineo prosveti i nauci. Pronalazak papira smatra se jednim od pokazatelja početka novog veka. Danas se koristi u razne svrhe i može se naći u raznim oblicima.

1. Istorija

Reč papir je grčki izraz za drevni egipatski Papirus materijal za pisanje, koja je formirana od pretučene trake od papirusa biljaka. Neposredni prethodnik modernom papiru veruje se da je nastao u Kini oko 2. veka nove ere, mada postoje neki dokazi za to da se koristio i pre tog datuma. Papira se smatra jednom od četiri pronalazaka velike drevne Kine. Od prvog celuloze papira proces je razvijen u Kini tokom ranog 2. veka nove ere od Hana sud evnuha Cai Lun. Kina se koristi papir kao efikasan i jeftin alternativa svila, dopuštajući im da se proda više od svile, što je dovelo do Zlatno doba.

Proizvodili su ga od bambusa, lubja i krpa razmočenih u vodi. Postupak je bio tajna do 8. veka kada ga preko kineskih zarobljenika (zarobljenih u bitki kod Talasa) upoznaju Arapi u Samarkandu 751.

Oko 800. u Bagdadu prave prvu fabriku papira. Proizvodnja se širila preko Sirije i Egipta na Siciliju i u Andaluziju (Španija). Tako se u 13. veku papir proširio Evropom i zamenio skupocjeni i retki papirus i pergament.

Industrijska proizvodnja papira u ranom 19. veku izazvalo je značajne kulturne promene u svetu, omogućava relativno jeftine razmenu informacija u formi pisma, novine i knjige za prvi put. U 1844, i kanadski pronalazač Čarls Fenerti i nemački pronalazač poena Keler je izumeo mašinu i proces za razvlaknjivanje drva za upotrebu u izradu papira. Ovo će do kraja 2000-skoro godinu dana upotrebe pulped krpe i početak nove ere za proizvodnju papira i na kraju sve od papira pulped drveta.

3

2. Osnovne sirovine

Drvo je najvažnija sirovina za proizvodnju celuloze, 90% ukupne svetske proizvodnje celuloze dobija se iz drveta. Za proizvodnju papira potrebno je iz drvene mase razcinjavanjem dobiti vlakanca.

Za dobijanje povoljne strukture vlakanaca odlučujući su sljedeci faktori:a) morfološka građa vlaknaste sirovineb) mogucnost industrijskog razčinjavanja sirovinec) pogodnost poluproizvoda dobijenog iz određene sirovine za proces daljnje prerade.

U papirnoj industriji danas se uglavnom prerađuju višegodišnje biljke četinara i listopadnog drveta.

Građa tih biljaka izrazito je vlaknasta, što je zapravo rezultat vlaknaste strukture molekule celuloze.

Za izradu papira i kartona odnosno celuloze i drvenjače koristi se drvo, i to:

Četinari: smreka bor jela

Listopadne: bukva breza topola

Četinari

1. Smreka je jedan od najraširenijih četinara. Najveca staništa šuma su u Rusiji, Finskoj, Švedskoj, Norveškoj, Kanadi, SAD... Smreka sazreva za seču za 60 do 80 godina. Drvo smreke ima pogodan odnos širine naprama duljini vlakanaca, te ima mali sadržaj smole, što joj daje gotovo idealne karakteristike sirovine za izradu papira. Drvo smreke može se rasciniti svim kemijskim i mehanickim postupcima. Dužina vlakanaca smreke je oko 2,6 do 3,8 a širina 0,025 do 0,070 milimetara.

2. Bor raste brže od smreke ali ne dosiže njenu visinu i starost. Bor ima relativno slične karakteristike kao smreka, ali visok sadržaj smole u drvu otežava njegovu preradu. Prerađuje se mehaničkim postupkom u drvenjacu a alkalnim u celulozu. Dužina vlakanaca drveta bora je oko 2,6 do 4,4 a širina 0,030 do 0,075 milimetara.

3. Jela ima gotovo iste karakteristike kao i bor.

4

Listopadno

1. Bukva je važna sirovina za proizvodnju vlaknaste materije iz koje se proizvodi celuloza. Drvo bukve ima relativno kratka vlakna u odnosu na drvo četinara, što ima za posledicu slabija svojstva celuloze obzirom na čvrstoću. Dužina vlakna je oko 0,7 do 1,7 a širina 0,015 do 0,030 milimetara.

2. Breza ima slične karakteristike kao i bukva.

3. Topola je dosta rasprostranjeno drvo, a postoji i više vrsta. Najbolja za preradu u industriji papira je topola dobijena ukrštanjem crne i kanadske topole. Karakteristična je po tome što ima malo tankih grana i veliko deblo. Brzo raste, pa za seču i preradu dospeva već za otprilike 10 do 15 godina. Drvo topole pogodno je za preradu mehaničkim i hemijskim postupkom. Dužina vlakanaca je oko 0,7 do 1,8 a širina od 0,029 do 0,050 milimetara.

Prosječan sastav suhog drveta:- Celuloza 50 %- Kemiceluloza 16 %- Lignin 30 %- Smole i masti 3,3 %- Pepeo 0,7 %

3. Hemijsko razvlaknjivanje

Svrha hemijskog razvlaknjivanje proces za razlaganje hemijske strukture lignin i učiniti rastvorljive u pripremanju pića, tako da se može oprati od celuloznih vlakana. Pošto lignin drži na okupu biljnih ćelija, hemijskih razvlaknjivanje oslobađa vlakna celuloze i čini. Kaša se može beljeni da proizvedu beli papir za štampanje, slikarstvo i pisanje. Hemijska Pulps imaju tendenciju da košta više od mehaničkih Pulps, uglavnom zbog niskog prinosa, 40-50% originalnog drveta. Budući da je proces čuva dužinu vlakna, medjutim, hemijski Pulps teže da jača papir.

Još jedna prednost hemijskih razvlaknjivanje je da je većina toplotne i električne energije potrebne za pokretanje procesa se proizvodi spaljivanjem lignin uklonjene tokom razvlaknjivanje.

Papir napravljena od hemijske Pulps su takođe poznat kao drvo bez papira. Ne sme se mešati sa drveća bez papira.

The Kraft proces je najčešće praktikuje strategija za proizvodnju celuloze i proizvodi posebno jak, nebeljeno radova koji se mogu direktno koristiti za kese i kutije, ali su često obrađuju i dalje, na primer, da bi od valovitog kartona.

5

Mikroskopski struktura papira: mikrografija papira autofluorescing pod ultraljubičastim osvetljenjem. Pojedinačnih vlakana u ovom uzorku oko 10 µm u prečniku.

4. Mašinsko razvlaknjivanje

Postoje dve glavne mehaničke Pulps, termo mehaničke celuloze (TMP) i groundvood pulpe (GV). U procesu TMP, drvo je usitnjeno i onda hranio u velike pare grejanje rafinerije, gde su čipovi stisnute i fibreized između dva čelična diska. U groundvood procesu, debarked prijavljuje se ubacuju u brusilice gde su pritisne protiv rotirajući kamenje i fibreized.

Mašinski razvlaknjivanje ne uklanja lignin, tako da prinos je veoma visok,> 95%, ali takođe izaziva papir napravljen od pulpe do ove žute i postanu krte tokom vremena. Mašinski Pulps imaju prilično kratak vlakna dužine i proizvodi slabe papira. Iako su velike količine električne energije potrebne za proizvodnju celuloze mehaničkim, to košta manje od hemijske pulpe.

6

5. Deinked pulpe

Papir reciklaže procese može da koristi bilo hemijskog ili mehaničkog pulpe. Mešanjem sa vodom i primenom mehaničke akcije vodonične veze u radu može biti slomljen i vlakana ponovo razdvojeni. Većina reciklirani papir sadrži deo device vlakana u interesu kvaliteta. Generalno deinked pulpe je isti kvalitet ili niža od sakupljenog papira je napravljen od.

Postoje tri glavne klasifikacije od recikliranih vlakana.Mlin Broke ili unutrašnji Mlin Otpad - ovo uključuje bilo ispod ili razred promena papir u roku od papira koji zatim ide nazad u proizvodni sistem biti repulped nazad u papir. Takve van specifikacije papira se ne prodaje i zbog toga često nisu klasifikovani kao pravi Iskreno recikliranih vlakana. Međutim, većina fabrika papira su reciklaža otpada svoje vlakno za mnogo godina, mnogo pre nego što reciklažu postali popularni.

Preconsumer Otpad - ovo je offcuts i preradu otpada, kao što je giljotina i boja koverte prazne otpada. Ovaj otpad se generiše van papira i može potencijalno idu na deponiju, a pravi recikliranih vlakana izvora. Takođe uključuje de potpisale preconsumer (recikliranog materijala koji je odštampan ali nije do kraja nameni, kao što su štampači i otpad iz neprodate publikacija).

Postconsumer otpad - to je vlakno sa papira koji se koristi za upotrebu i namenjen kraju bi uključivala otpada kancelarije, časopis radova i roto-papira. Kao što je ogromna većina ovog rada je štampana (bilo digitalno ili više konvencionalnih sredstava kao što su lito ili gravura), on će ili biti recikliran kao štampani materijal, ili prolaze kroz proces deinking prvi.

Reciklirani papir može biti napravljen od 100% recikliranog materijala, ili pomešan sa Virgin pulpe. Oni su (uglavnom) nisu toliko jake niti svetao kao radova napravljen od pulpe devica.

6. Aditivi

Pored vlakna, Pulps može sadržati punila, kao što su Kina krede ili gline, koji poboljšavaju svojstva papira za štampanje ili pisanje. Aditivi za dimenzionisanje svrhe može se meša u celuloze i / ili primenjena na papir Veb kasnije u procesu proizvodnje. Svrha dimenzionisanje je da se utvrdi tačan nivo površine upijanja da odgovaraju mastila ili boje.

7. Proizvodnja i proizvodi od papira

I pored velike razlike u načinu proizvodnje papira od jenostavne ručne izrade do velikih i brzih kompjuterizovanih papirnih mašina velikih kapaciteta, osnovni princip izrade papira nije se u poslednjih 2000 godina bitno izmenio. Proizvodnja papira sastoji se uglavnom od različitih mehaničkih operacija, ali je hemijski aspekt procesa bitno važan za kvalitet gotovog proizvoda.

Proizvodnja papira sastoji se od tri glavne faze rada: pripreme vlaknaste mase, formi¬ranja lista na papirnoj mašini i dorade.

7

7.1 Priprema vlanaste mase

Pod pripremom vlaknaste mase podrazumeva se dobij anje poluproizvoda za proizvodnju papira (drvenjače, drvne celuloze, poluceloloze i celuloze od slame, otpadnog tekstila i starog papira) u stanje i oblik prikladan za formiranje trake papira na papirnoj mašini. Ako se celuloza, kao najčešći i osnovni poluproizvod u proizvodnji papira, ne doprema u fabriku papira u obliku vodene suspenzije, već se nalazi u čvrstom stanju u obliku bala ili kotura, potrebno ju je prevesti u suspenziju. To se sprovodi pomoću jakih i brzih turboagitatora, pa se dobija jednolična 3-7%-tna vodena suspenzija. Svrha tog pos¬tupka je da se vlakna međusobno razdvoje i disperguju u vodi.

Pripremom se od sirove vlaknaste mase postupcima mlevenja, mešanja dodataka (lep-ila, punila, bojila), pročišćavanjem i razređivanjem formira papirna smesa od koje se zatim na papirnoj mašini proizvodi papir.

7.1.1 Mlevenje

Pod mlevenjem se podrazumevaju mehaničke operacije, koje, i ako izvođene na jednostavnim mašinama, mogu u celuloznim vlaknima proizvesti vrlo složeni proces.

Za mlevenje se upotrebljavaju različite vrsta mašina. Danas se upotrebljavaju mašine za kontinuirano mlevenje sa konusnim ili pločastim mlinovima.

Konusni mlin (si. 2.1.1.) se sastoji od konusnog kućišta sa konusnim rotorom. Kućište i rotor imaju oštre noževe, a vlaknasta masa ulazi na užem i izlazi na širem delu mlina. Uspešan proces mlevenja zavisi od širine noževa i od razmaka između rotora i kućišta (statora), koji se po potrebi može podešavati.

SI. 2.1.1. - Konusni mlin za mlevenje SI. 2.1.2. - Dvostrki pločasti mlin za mlevenje vlaknaste mase vlaknaste mase

Pločasti mlin (mlin sa diskovima) opremljen je okruglim pločama (diskovima) sa usađenim noževima između kojih se melje vlaknasta masa(sl.2.1.2). Ploče se podesivom oprugom potiskuju jedna uz drugu, a njihove radne površine mogu biti obrađene i nazubljene na različite načine. Materijal za mlevenje ulazi kroz sredinu jedne od ploča, a izlazi na njihovom obodu.

Menjanjem razmaka među rotirajućim i mirujućim delovima mlinova i izborom vrste nazubljenja na njihovim površinama može se uticati na kvalitet mase.

8

Različiti dodaci se dodaju vlaknastoj masi najčešće za vreme mlevenja. Nekim dodacima utiče se na ponašanje papirne smese tokom formiranja papirnog lista i sušenja na papirnoj mašini, dok se drugi dodaju da bi se proizvedenom papiru dala željena svojst¬va. Tri su glavne grupe dodataka što se dodaju u vlaknastu masu pre formiranja papira: lepila, punila i bojila.

Lepila sprečavaju razlivanje i prodiranje tečnosti, u prvom redu vode u papir. Prema količini upotrebljenog lepila razlikuje se tzv. punolepljeni i nelepljeni papir. Punolepljeni je papir za pisanje, crtanje, fotografski, dokumentni, okretni, tapetni papir i si. Medupolulepljeni ili manje lepljeni papir ubraja se papir za duboku štampu, obični štam¬parski i omotni papir, dok je nelepljeni papir novinski, cigaretni, elektroizolatorski i fil-tarski papir.

Kao lepila upotrebljavaju se različita jedinjenja kao što su prirodne i veštačke smole, parafini, voskovi, tutkalo, kazein, škrob, silikoni, celulozni derivati i dr. Potrebna količina lepila zavisi od vrste sirovine i od vrste papira koji se proizvodi, a obično je maseni udeo lepila 0.5/3.0 %, s obzirom na suvu celuloznu masu.

Punila poboljšavaju optička i fizikalna svojstva papira, daju mu svetloću, mekoću i glatkoću, poboljšavaju mogućnost primanja štampe i neka druga svojstva, koja su naročito poželjna za pisaće i papire za štampu.

Količina punila u papiru određuje se prema količina pepela nakon spaljivanja.

Među najvažnijim punilima su kaolin, kreda, titan-dioksid, talk, barit i sintetički alu-mosilikati, ali se i mnoga druga jedinjenja (cink-oksid, cink-sulfid, lipoton, sintetska organska punila) upotrebljavaju kao punila, uglavnom za izradu specijalnih vrsta papira.

7.1.2 Bojenje papira

Mnoge vrste papira proizvode se kao obojeni papir. Pri tome se može bojiti vlaknas¬ta masa ili površina već proizvedenog papira. Bojenje vlaknaste mase ima širu primenu od površinskog bojenja i ako je tako potrošnja bojila veća.

Kao sredstva za bojenje papira upotrebljavaju se bojila i pigmenti. U industriji papi¬ra najviše se za bojenje primenjuju sintetička bojila rastvorljiva u vodi, i to bazna, kisela i supstantivna.

Bazna bojila upotrebljavaju se u obliku soli raznih organskih baza sa hloridnom, sul-fatnom, mravljom i oksalnom kiselinom. Bazna bojila se uglavnom upotrebljavaju za bojenje debelih, tvrdih omotnih papira i elektroizolacijskih papira.

Kisela bojila, po svom hemijskom sastavu, natrijumove, kalijumove ili amonijačne soli različitih sulfatskih kiselina, lako su topljiva u vodi. Kisela bojila su naročito priklad¬na za bojenje potapanjem, upotrebljavaju se za bojenje određenih vrsta pisaćih, svilenih kopirnih i papira za štampu.

Da bi se postigla što veća belina papira i uklonila neželjena žućkasta nijansa, dodaju se pri proizvodnji belih papira neznatne količine ljubičastih, plavih ili zelenih bojila. Najveća belina papira postiže se dodatkom optičkih belila, koja se kao i direktna bojila, vezuju direktno na vlakanca.

9

Pigmentima se boje neke vrste pisaćih, etiketnih, dokumentnih i papira za štampu od kojih se traži dobra postojanost prema svetlu.

7.1.3 Necistoce

Nečistoće iz vlaknaste mase danas se uglavnom uklanjaju na centrifugalnom principu. Vlaknasta masa uvodi se u valjkasti deo ciklona pod pritiskom, pa se za vreme kružnog kretanja teže čestice delovanjem centrifugalne sile odvajaju i odbacuju uz omotač valjka i padaju u donji deo ciklona, dok se lakše čestice vlaknaste mase odvode kroz središnji deo valjka. U savremenim centrifugalnim prečišćivačima valjkasta cev zamenjena je konus¬nom. Teže čestice nečistoća zadržavaju se u tzv. džepovima konusa, a pročišćena masa odvodi se kroz cev smeštenu u središnjem delu konusa.3.2 Masina za proizvodnju papira

Savremene mašine za proizvodnju papira su čitava mehanizovana i automatizovana industrijska postrojenja (si. 2.2.1.). Uključujući sekciju za presovanje i sušenje, mogu se pružati čitavom dužinom veće fabričke hale, široke su i do 10 m, a brizina putovanja papirne trake može iznositi i više od 1000 m u minuti

10

SI. 2.2.1. - Izgled savremene papiirne mašine za izradu bezdrvnih papira za pisanje i štampanje

Mašine za papir se sastoje od tri osnovne sekcije (partije): sekcija za formiranje, za presovanje i za sušenje papirne trake (sl.2.2.2.).

Sl. 2.2.2. - Šematski prikaz papirne mašine sa dugim sitom(1-ulaz papirne smese; 2-dozator; 3-pokretno dugo sito; 4-valjak za poravnavanje; 5 - usisne komore; 6 - pogonski valjak; 7 - formirana papirna traka; 8 - prese; 9- traka od filca; 10-kućište s valjacima za sušenje; 11-grejani valjci za sušenje; 12-kalander; 13-

namotavanje gotove papirne trake)

U prvoj sekciji se pripremljena papirna smesa, tj. pročišćena i razređena vlaknasta masa s dodacima, kontinuirano i ravnomerno prenosi na pokretno sito. Na tom situ se iz papirne smese cedenjem uklanja najveća količina vode i formira se papirna traka.

U sekciji za presovanje papirna traka se istiskuje između valjaka i tako uklanja dalja količina vode. Konačno se u sekciji za sušenje papirna traka propušta kroz sastav grejanih valjaka da se potpuno osuši i oslobodi vlage koja se ranije mehanički nije mogla ukloniti.

7.2.1 Sekcija za formiranje papirne trake

Od oblika sita za ceđenje papirne smese i za formiranje papirne trake zavisi izgled i način rada čitave papirne mašine. Prema tome se i razlikuju dve vrste papirnih mašina: mašine sa dugim i mašine sa valjkastim sitom. Međutim, u sekcijama za presovanje i sušenje papirne trake među tim vrstama mašina nema razlike.

Pročišćena i ravnomerna papirna smesa uvodi se pomoću pumpe u dozator. Taj uređaj se nalazi na početku papirne mašine i zauzima jedno od najvažnijih mesta u procesu proizvodnje papira (sl .2.2.4.).

11

Za formiranje papirnog lista i za dobijanje jednolikog i kvalitetnog proizvoda najvažija je ravnomerna raspodela papirne smese po celoj širini sita, što se može postići samo kontrolisanim i jednolikim isticanjem smese iz dozatora na pokretnom situ.

Dugo sito papirne mašine, napravljeno je od metala ili je u poslednje vreme od sin¬tetičkih vlakana, služi za odvodnjavanje papirne smese i za formiranje papirne trake (sl.2.2.3.). Ono je zategnuto horizontalno i kreće se između dva velika, krajnja valjka, a između njih prelazi uz vibriranje preko manjih, tzv. nosećih ili registar valjaka i iznad usis¬nih komora. Samo poslednji veliki valjak pokreće se pogonskim motorom. Sve ostale valjke pokreće svojim prolaskom samo sito, pa se zato moraju vrlo lako okretati.

SI. 2.2.3. - Pokretno dugo sito papirne mašine za proizvodnju novinskog papira; širina sita 4.75 m, najveća brzina 800 m/min

Nakon prelaska preko nosećih valjaka, pokretno sito sa već delimično formiranom papirnom trakom prelazi preko usisnih (vakumskih) komora koje služe za dalje odvod-jenje vode. U papirnim mašinama uz usisne komore smešten je s gornje strane sita veći sitasti valjak. Njegovi zadaci su da poravnja gornju stranu papirne smese, izgladi nerav¬nine, ukloni zaostalu penu, istisne mehuriće vazduha i doprinese boljoj kompaktnosti i zatvorenosti smese.

Na kraju sita papirna smesa treba da bude dovoljno gusta i cvrsta da se moze bes sita dalje samostalno transportovati. Na tom mestu ona prelazi preko velikog pogonskog valjka koji je prikljecn na usisni valjak i sluz takodje za usisavanje vode (sl. 2.2.5)

Stvorena papirna traka sadrži na kraju sita oko 80% vode.

12

Sl. 2.2.4. – Sema savremenog dozatora

(1-razredjivac vlaknaste mase, 2-stepenasti difuzator, 3-mlaznica, 4-valjak s pokretnim silom)

SI. 2.2.5. - Delovanje usisnog valjka(1-usisni valjak; 2-priključak na vakuum, 3-papirna traka, 4-pokretno sito)

Loša strana cedenja papirne smese na situ je što se voda uklanja samo s donje strane mase, pa se tako s vodom s donje strane uklanjaju i fine čestice punila i drugih dodataka. To rezultuje tzv. dvostranošću, tj. neravnomernim kvalitetom i sposobnošću primanja štampe na različitim stranama papira. U proizvodnji papira kojima bi dvostranost bila izraziti nedostatak upotrebljava se modifikovana sekcija za formiran¬je, u kojoj se iz papirne smese voda uklanja

7.2.2 Papirna masina s valjkastim sitom

Ovaj tip mašine nazvan cilindričnom mašinom, razlikuje se od papirne mašine s dugim sitom po konstrukciji i načinu rada svoje sekcije za formiranje papirne trake, dok je princip formiranja u oba tipa jednak.Naime, papirna mašina s valjkastim sitom nema dozator, već se razredena papirna smesa dovodi pumpom u duguljasto skladište u obliku valjkastog korita. U tom koritu je smešten šuplji valjak prekriven žicanim sitom i delimično uronjen u papirnu smesu.

13

Prilikom rotacije valjak zahvata i odnosi deo smese na svom sitastom prekrivaču, pa se voda kroz sito cedi u unutrašnjost valjka, a na spoljnjoj strani sita se kontinuirano formi¬ra papirna traka.

Već dovoljno čvrsta papirna traka odvaja se od valjka na najvišoj tački prekrivača i odvodi u sekciju za presovanje.

Na sl.2.2.6. prikazana je papirna mašina s valjkastim sitima.

Sl 2.2.6. - Papirna mašina s valjkastim sitima(1-valjkasta sita za formiranje papirne trake; 2-valjci za cedenje; 3-usisni valjak; 4-manje

prese (pretprese); 5-presa; 6-formirana papirna traka; 7-gornja filcana traka; 8-donja filcana traka; 9-ispiranje filcane trake)

7.2.3 Sekcija za presovanje

Mesto na kojem papirna traka napušta dugo i valjkasto korito najosetljivija je tačka u papirnoj mašini i u njoj se traka najčešće kida. To se obično događa u brzohodnim papirnim mašinama.

Da bi se sprečilo kidanje papirne trake i ublažio njen prelaz s pokretnog sita u sekci¬ju za presovanje, traka se prihvata malim usisnim valjkom priključenim na vakum i ujed¬no se priljubljuje uz pokretnu beskonačnu traku od filca. Danas se umesto od čiste vune upotrebljavaju filcevi od mešavine vune i sintetičkog vlakna ili od čistog sintetičkog vlak¬na. Osim što pridržava papirnu traku, filcana traka služi u prvom redu za upijanje vode pri¬likom presovanja, što mnogo doprinosi boljem uklanjanju vode u sekciji za presovanje. Pri tom se na tu traku osim vode prenose i fine čestice lepila, punila i drugih dodataka, pa traku treba kontinuirano čistiti.

Zbog toga se ona pri povratnom kretanju ispira vodom koja se istiskuje presovanjem ili produvavanjem komprimovanim vazduhom.

Jednostruka rotacijska presa za papirnu traku sastoji se od dva valjka između kojih prolazi papirna traka nošena filcanom trakom. Razmak između valjaka treba tako podesi¬ti da se istiskuje dovoljno vode, ali da habanje ne dovede do bitne promené u strukturi papira.

Uklanjanje vode presovanjem postalo je mnogo delatvornije nakon što se kao donji valjak u presama upotrebio perforirani valjak priključen na vakumsku presu).

7.2.4 Sekcija za susenje

Po izlasku iz sekcije za presovanje papirna traka je još uvek mokra (na jedan deo suve materije sadrži dva delà vode). Međutim, preostala voda se više ne može ukloniti mehanički, već traku treba sušiti na povišenoj temperaturi. To se u papirnoj mašini sprovo¬di u sekciji za sušenje, u kojoj se papirna traka može zagrevati direktnim kontaktom s površinom nekog zagrejanog tela, konvekcijom ili zračenjem. Iz sekcije za

14

sušenje mora se odvoditi vodena para nastala isparavanjem vode iz papirne trake. Zbog toga su mnoge sekcije smeštene u zatvorena kućišta i opremljene uređajima za provetravanje.

Valjci u sekciji za sušenje su obično velikog prečnika (150-180 cm) i njihova unutrašnjost se zagreva parom, najčešće do temperature 110-140°C. U veći¬ni savremenih mašina za papir trajanje sušenja tankih, srednje-finih papira je kratko i iznosi 20-40 sekundi.

Osim sušenja papirne trake na zagrejanim valjcima, u novi¬jim postrojenjima se sve više primenjuju i drugi, savremeniji načini sušenja. Među njima se kao vrlo delotvoran i brz postu¬pak ističe sušenje vrućim vaz-duhom.

U savremenim mašina¬ma za papir ugrađena je u sekci¬ji za sušenje presa za površi¬nsko lepljenje. Površinskim lepljenjem se povećava njihova pogodnost za pisanje i štampa¬nje, otpornost prilikom brisa¬nja, glatkoća i sjaj, a smanjuje se sklonost prašenju. Površinsko lepljenje se često primenjuje i na one vrste papira kojima su lepila bila dodata već i ranije, si. 2.2.8. - Papirna mašina, sekcija za sušenje još prilikom pripreme vlaknaste mase, tj. pre formiranja trake na mašini za papir.

Osim lepila, pomoću tih presa se mogu na papir nanositi i druga sredstva za prekri¬vanje površine, npr. sredstva za površinsko bojenje.

Ta sredstva se sastoje od smese vode, pigmenata, veziva i različitih dodataka. Najčešće se upotrebljavaju beli pigmenti, pa je tako obrađen papir zbog svoje beline vrlo pogodan za kvalitetnu štampu. Osim u presi za površinsko lepljenje papir se može po izlasku iz mašine za papir bojiti i u posebnim uređajima

Upotreba prese za površinsko lepljenje moguća je samo do brzina kretanja papirne trake 750 m/min. Pri većim brzinama se lepilo zbog velike centrifugalne sile raspršuje s valjka pre nego što se prenese na površinu papira. Površinskim lepljenjem se papir ujed¬no navlaži i potrebno ga je ponovo osušiti prolaskom kroz poslednji deo sekcije za sušenje.

Po izlasku iz sekcije za sušenje papirna traka se hladi provođenjem između hladnih valjaka, a ujedno se tako sprečava da se na papiru stvaraju nabori i da postaje krt. Traka se zatim sprovodi kroz mašinski kalander, koji se sastoji od najmanje dva, a često i 8 čeličnih valjaka malog prečnika (oko 30 cm). Valjci su jedan iznad drugog smešteni tako da gomji valjci svojom težinom pritiskaju sve preostale valjke ispod sebe. Tako se na papirnoj traci koja prolazi između valjaka izravnjavaju neravnine. Time papir dobija tzv. mašinsku glatkost i postaje mnogo pogodniji za štampu. Savremeni mašinski kalanderi sastoje se od 2 ili 4 valjka, a pritisak medu njima se reguliše hidraulički.

7.3 Dorada papira

Papir proizveden u mašini za papir treba ostaviti neko vreme namotan na koturovima u hladnom skladištu kako bi se unutrašnji naponi između vlakanaca ublažili i tako papir ujednačio i stabilizovao. Tek po završetku tog procesa pristupa se doradi papira, koja redovno uključuje premotavanje papirne trake uz istovremenu kontrolu, kao i rezanje u uže trake određene širine ili listove različitih formata. Osim tih operacija, često je u dora¬di papira kao vrlo važan postupak uključeno i satiniranje (izravnavanje površine kod mašinskih glatkih papira).

15

7.3.1 Glacanje

Papir se satinira ako se želi da njegova površina bude glađa i sjajnija nego stoje to kod mašina za izradu glatkih papira.

Zato se kvalitetan papir, u prvom redu štamparski i papir za pisanje, dorađuje satini-ranjem na superkalanderu.

Kalander za satiniranje (superkalander) sastoji se od 8 do 12, a ponekad i više teških valjaka smeštenih jedan iznad drugog u visinu i do 10 m (sl.2.3.1.).

Kao i mašinskom kalanderu, valjci svojom težinom pritiskuju preostale donje valjke, pa je u procepima između valjaka papirna traka izložena velikom pritisku, koji se u savre-menim superkalanderima može regulisati hidraulički.

Valjci su naizmenično od čelika i od presovanog papira na čeličnom jezgru, pa se delovanje kalandera za satiniranje zasniva na razlici tvrdoća tih valjaka. Tvrdi čelični val¬jak stalno se utiskuje u mnogo mekši papirnati valjak i radijalno ga deformiše. Tom pri¬likom između valjaka nastaje veliko trenje, kome je podvrgnuta i prolazeća papirna traka.

Pod uticajem trenja i pritiska površina papira se uz čelični valjak satinira tj. poprima visoki sjaj i veliku glatkost. Satiniranje ne zavisi samo od trenja i pritiska, već i od tem¬perature i od vlažnosti papirne trake. Najbolji rezultati se uz isti pritisak postižu s papirom koji je pre ulaska u superkalander bio ovlažen do procenta vlage 7-8%, ali je u proizvod¬nji pergaminskog i vrlo tankog kondenzatorskog papira potrebno vlažiti traku i do pro¬centualnog učešća vlage 18-25%. I povišene temperature pogoduju satiniranju, pa se danas uglavnom upotrebljavaju šuplji čelični valjci, zagrejani na temperaturu 100-150°C.

Satiniranje može i negativno da utiče na neka svojstva papira. Tako se npr, smanjuje stepen lepljivosti, papir postaje tanji, transparentniji i lakše se kida.

7.3.2 Rezanje papirne trake

Papirna traka proizvedena na mašini za papir vrlo je široka, a ponekad i do 10 metara, pa su tako široki koturi s namotanom trakom nepogodni za transport, rukovanje i upotrebu.Zato se nakon eventualnog satiniranja, koje se takođe sprovodi s još tako širokom trakom, u fabrikama papira koturi pre otpremanja režu u uže koture pogodne širine. To se sprovodi na mašini za uzdužno rezanje papirne trake (sl.2.3.2.).

16

SI. 2.3.2. - Mašina za uzdužno rezanje papirne trake

Kotur papira se odmotava i traka se uzdužno reže kružnim noževima, a zatim se pono¬vo namotava na koturove. Sastav pomoćnih valjaka s uređajem za kočenje omogućava ravnomeran rad i ravnomerno namotavanje papirne trake bez nabora.

Osim u koturove određene širine, papirna traka se reže u listove različitih formata (veličina).

Mašina za rezanje u listove prvo reže odmotanu papirnu traku uzdužno na širinu željenog formata, a zatim i poprečno na potrebnu dužinu. Savremene mašine za poprečno rezanje papirne trake uglavnom su potpuno automatizovane i uključuju odmotavanje kotu¬ra, poprečno rezanje trake u listove određenog formata, kontrolu listova, sortiranje i odbacivanje listova s greškama, slaganje listova u kupove i njihovo otpremanje. Takve mašine rade vrlo brzo i mogu u minuti izrezati i do 400 m papirne trake.

8. Dorada

U radu se tada može proći dimenzionisanje da menjaju fizičke karakteristike za upotrebu u različitim aplikacijama.

Papir u ovom trenutku nije Katalog. Coated Paper je tanak sloj materijala kao što su kalcijum karbonat ili Kaolin primeniti na jednu ili obe strane u cilju stvaranja površinu više pogodan za visoke rezolucije polunijanse ekrane. (Nepremazni radovi retko su pogodni za ekrane iznad 150 LPI.) Prevučeni Katalog radova mogu imati svoje površine od poliranog Calendering. Premazni radovi su podeljeni u mat, polu-mat ili svile, i sjaj. Sjaj radova daju najviše optičke gustine u štampanoj slici.

U radu se zatim hrane na bubnjevima, ako se koristi na Veb prese za štampanje, i iseći na listove i za druge procese štampanja ili u druge svrhe. Vlakna u radu u suštini radi u mašini pravcu. Listovi su obično rez "dugog zrna", odnosno sa zrna paralelno sa više dimenzija lista.

Sve papir proizvodi papir mašine kao Fourdrinier mašine su uove papira, odnosno mreže žice koja prevozi Veb ostavlja obrazac koji ima istu gustinu duž papir zrna i preko zrna. Teksturom završi, vodene žigove i žice obrasce imitiranje ručne izrade papira položili mogu se kreirati upotrebom odgovarajućih valjaka u kasnijim fazama mašine. Uove papir ne ispoljava "laidlines", koji su mali redovnim linijama ostavio iza sebe na papiru kada je ručno u kalup napravljen od nizove metalnih žica ili bambusa. Laidlines su vrlo blizu zajedno. Oni vode vertikalno u odnosu na "chainlines", koje su dalje Apart. Ručno izrađen papir Slično eksponata "deckle ivice", ili grub i pernate granice [5].

9. Aplikacije

Pisanje ili štampanje na: komad papira postaje dokument, to može biti za vođenje evidencije (ili u slučaju štampanja sa računara ili kopiranjem iz drugog papira: dodatni rekord), a za komunikaciju, vidi takođe čitanje.

Papir može biti proizveden sa raznih svojstava, u zavisnosti od njegove namene Da predstavlja vrednost: novac od papira, novčanica, proverite, sigurnost (vidite

Sigurnosna papir), vaučera i karte

17

Za čuvanje informacija: knjiga, laptop, časopis, novine, umetnost, magazin, pismo

za ličnu upotrebu: dnevnik, imajte na umu da se podsetimo, itd, za privremeno ličnu upotrebu: nule papir

za komunikaciju sa nekom drugom: transportom papira od mesta gde je pisana ili štampana na mesto gde je

pročitate: isporučene po pošiljaocu, transportuje treće strane (npr. u slučaju pošte), ili koje prijemnik

upisivanjem na istom mestu kao i gde se i glasi: ako se pošiljalac i primalac ne postoje u isto vreme, u slučaju poslali obaveštenje ako se pošiljalac i primalac su oba prisutna, ali koristite papir za ilustraciju, ili ako

je komunikacija kroz razgovor nije pogodan: zato što je nijem ili gluv drugi da se izbegne drugi ljudi sluha, jer je to tajna, ili kako da ih ne ometa u bučnim sredinama Za pakovanje: kutija valovitog, papirna kesa, koverte, ambalaža tkiva, Charta

emporetica i pozadine Za čišćenje: toalet papir, maramice, papirnih ubrusa, lica tkiva i mačke Za izgradnju: papier mache-, Origami, Paper Planes, nabran porub, papir saće,

se koristi kao osnovni materijal u kompozitnih materijala, papir inženjering, građevinarstvo papira i odeće

Ostale koristi: Brusni papir, šmirgla, Upijajući papir, lakmus papir, univerzalna indikator papir, papir hromatografija, elektro izolacioni papir (vidi takođe i permitivnost dielektrika) i filter papira

10. Vrste, debljine i težine

Afišni papir (plakatni papir) većinom se proizvodi u jarkim bojama, jednostrano gladak, nelepljen ili slabo-lepljen, podesan za štampu plakata i letaka.

Akvarelnipapir izrađuje se kao bezdrvni papir za crtanje (površinske gustine 80-350 g/m2), kao srednjefini papir za crtanje, za školske crtanke ili od otpadnog tekstilnog mater¬ijala kao mašinsko glatki papir. Hrapave je površine, prilično krut, punolepljen, površinski obrađen lepilom.

Azbestnipapir izrađen je od dugih azbesnih vlakana, bez punila, debljine 0.04 - 0.15 mm, u traka širine 1 m. Upotrebljava se kao materijal za toplotnu i elektroizolaciju, kao filterski papir za filtriranje jakih kiselina i baza kao i za papir za oblaganje kalanderskihvaljaka.

Bankpostpapir izrađuje se od bele celuloze četinara i celuloze od slame koja mu daje tvrdoću, a rede od krpa. Punolepljen je, bele boje, ponekad nežnih nijansi, površinske gus¬tine 60-100 g/m2, obično s vodenim znakom. Osim podesnosti za pisanje i otpornosti na brisanje, bankpost papir se može upotrebljavati i za štampanje.

Bezdrvni papir sadrži beljenu ili nebeljenu celulozu, bez primese drvenjače. Upotrebljava se kao kvalitetan papir za pisanje i štampanje.

Biblijski papir ubraja se u grupu tankih štamparskih papira. To je vrlo kvalitetan bez drvni papir izrađen od lanenog vlakna ili od drvne celuloze, s primesom celuloze od

18

prerađenog otpadnog tekstilnog materijala biljnog porekla. Dorađen je satiniranjem, vrlo je čvrst, površinske gustine 25-50 g/m2, delimično providan, beo do slabe žute boje. Upotrebljava se za štampanje priručnih knjižica malog formata i tankih listova kao što su džepni kalendari ili npr. Biblija, po kojoj je tako nazvan, zatim za štampanje prospekata, uputstava za upotrebu lekova itd.

Bristolski karton sastoji se iz tri sloja, od kojih je srednji s primesom drvenjače, dok su dva spoljnja bezdrvna. Karton je lepljen i dobro satiniran, površinske gustine 250 -

1000 g/m2, pogodan je za različite postupke štampanja. Primenjuje se za izradu luksuznih kataloga, dopisnica, razglednica i kao vredniji materijal za ambalažu.

Vugačica, bezdrvni ili srednjefini papir s velikom sposobnošću upijanja tečnosti (mastila) i širokim granicama površinske gustine (35 - 350 g/m2), i debljine (0.12 - 0.30 mm).

Cigaretni papir, vrlo tanak, čvrst nelepljen papir od belog lana ili konoplje. Međutim, danas se uglavnom traži proizvod sa što više drvne beljene sulfatne celuloze. Papir sadrži 20-30% punila u obliku kalcijum karbonata kako bi sagorevanje cigareta bilo što pot¬punije. Površinska gustina iznosi 12-22 g/m2. Propustljivost za vazduh bila je ranije srazmemo mala (60 - 75 cmVmin kroz površinu 1 cm2), ali se danas zahteva da pro¬pustljivost bude tri puta veća.

Crni papir, mašinski gladak ili satinirani papir, potpuno nepropustan za svetio. Služi kao zaštitni materijal za umotavanje fotografskih filmova, ploča i papira. Crni papir kao ambalaža za šivaće igle oštro je satiniran i slabije obojen.

Papir za crtanje i karton izrađeni su od drvne celuloze i otpadnog tekstilnog materi¬jala. Samo školski papiri za crtanje imaju primese drvenjače. Dobro su lepljeni, vrlo otporni na brisanje, neznatne su glatkosti, a neki tehnički papiri i papiri za umetničke slike mogu imati vrlo zrnastu površinu. Razlikuje se papir za crtanje grafitom, kredom, akvarelom, temperom i uljem, papir za crtanje za školsku upotrebu i za crtanje perom.

U tehničke svrhe upotrebljava se papir za crtanje za radioničke crteže, transparentni papir za crtanje, prirodni paus-papir, uljni paus-papir i paus-platno.

Dijagramskipapir, bezdrvni, dobro satinirani papir za pisanje površinske gramature 80-120 g/m2, velike dimenzijske stabilnosti i otpornosti na brisanje. Izrađuje se ponekad kao transparentni papir na kome se štampa koordinatna mreža (milimetarski, logaritams¬ki i si.).

Dokumentnipapir, visokokvalitetni papir za pisanje, otporan prema starenju. Upotrebljava se za dokumenta (isprave), trajne vrednosti. Izrađuje se od prerađenog otpadnog tekstilnog materijala ili od čiste drvne celuloze površinske gustine 100-120 g/m2.

Fascikleni karton, bezdrvni ili srednje fini, punolepljeni karton, površinske gustine 250-350 g/m2. Izrađuje se kao mašinski gladak ili satinirani jednostrano gladak, vrlo je krut i veoma čvrst na ceđenje i presavijanje.

Filterski papir proizvodi se od beljene celuloze ili pamuka, nelepljen je i hemijski čist. Razlikuje se tehnički filterski papir i filterski papir za hemijsku analizu. Njegov kvalitet se ocenjuje prema poroznosti, tj. prema sposobnosti odvajanja čvrstih sus-pendovanih

19

čestica i prema brzini kojom propušta tečnost, što je zavisno od finoće i broja pora u papiru. Filterski papir treba da ostavlja vrlo malo pepela. Površinska gustina običnog filterskog papira iznosi 85-140 g/m2, specijalog do 180 g/m2, a filterskog kartona do 200 g/m2.

Fotografski papir, papir s nanesenim materijalom osetljivim na svetio, pa služ izradu fotografija.

Havana papir, je celulozni omotni papir sa staklastom providnošću i površinsk gustinom 40-50 g/m2.

Ilustracijskipapir, većinom srednje fini, ponekad i bezdrvni papir, delimično leplj visoke glatkosti, do 30% pepela, površinske gustine 55-80 g/m2. Upotrebljava se za št£ panje periodičnih izdanja u kojima osim teksta ima i mnogo slika.

Indigo papir prevučen je jednostrano slojem plavo obojene voštane mase i služi kopiranje prilikom pisanja.

Kablovski papir izrađuje se od nebeljene sulfatne celuloze, a ponekad i uz dodal celuloze od otpadnog tekstila. Služi kao izolacijski materijal u elektrotehnici. Velike uzdužne čvrstoće i jednolične debljine, mora biti elastičan, rastegljiv i mašinski glad; Izrađuje se u različitim bojama i sa površinskim gustinama od 16-18 g/m2.

Karbonski papir, bezdrvni celulozni ili od tekstilnih otpadaka proizvedeni pap površinske gustine 16-30 g/m2, premazan jednostrano finom voštanom masom s primeso čađi ili nekog drugog pigmenta. Služi za dobijanje kopija, u prvom redu prilikom kuca ja pisaćom mašinom.

Kartografski papir, bezdrvni punolepljeni i satinirani papir s površinskom gustino 90-120 g/m2, ravne površine, pogodan za štampanje u kamenu ili ofsetnim postupkor Služi za izradu geografskih karata i planova.

Karton za dopisnice, punolepljeni satinirani karton s površinskom gustinom 17 g/m2. Izrađuje se od različitih sirovina s dodatkom drvenjače ili od čiste drvne celuloze.Kondenzatorski papir, vrlo tanak papir (debljine 0.006-0.020 mm) s malor površinskom gustinom (6-10 g/m2). Proizvodi se od vrlo kvalitetne sulfatne celuloze ili o celuloze dobijene preradom otpadnog tekstilnog

materijala. Oštro je satiniran ravnomerne debljine, impregniran i neporozan. Upotrebljava se u proizvodnji kondenza tora u kojima služi kao dielektrik.

Koričar, papir ili karton s velikom otpornošću na savijanje. Izrađuje se i površinskom gustinom 150-300 g/m2 kao bezdrvni ili srednje fin, beo ili obojen, punole-pljen, profilisan, satiniran, mašinski ili jednostrano gladak. Služi za izradu korica tankih brošura, zaštitnih korica knjiga itd.

Krep papir, bezdrvni ili srednje fin papir, naboran na mašini mnoštvom sitnih nabo¬ra. Odlikuje se mekoćom i rastezljivošću. Služi kao ambalažni papir za namctavanje lomljivih proizvoda, za izradu papirnih stoljnjaka i peškira, a obojen jarkim bojama upotrebljava se i u dekorativne svrhe.

20

Krovna lepenka izrađuje se kao sirova filcana lepenka površinske gustine 333-500 g/m2, koja se impregnira katranom ili bitumenom.

U prodaju dolazi u koturima i upotrebljava se kao izolacioni materijal u građevinarstvu.Nepromočivi, vodootporni papir, koji zadržava svoje mehaničke osobine i nakon potpunog vlaženja vodom.

Nepropusni papir je gotovo potpuno nepropusan za masnoće, ali većinom ne i za vodu. Obično se dobija tzv. masnim mlevenjem ili pergamentovanjem, tj. obradom sulfat-nom kiselinom ili cink hloridom. Tako se proizvodi pergamentni papir, dok se perga-mentni dodatak ili pergamin dobija masnim mlevenjem pergaminske celuloze. Nepropusni papir može se proizvesti i kasiranjem papira i premazivanjem plastičnim masama kao i metaliziranjem.

Novinski papir (roto-papir) srednjefini papir s mnogo drvenjače i s malim delom punila (kaolina), neobojen je ili slabo obojen, mašinski gladak, površinske gustine 50-55 g/m2, sadrži do 10% vlage kako ne bi bio previše lomljiv. Ne sme da sadrži grube nečistoće, peščana zrna, deliće drvenjače. Izrađuje se u velikim koturovima i služi za štampu dnevnih i periodičnih listova na rotacionoj mašini.

Ofsetni papir, mašinski gladak papir namenjen za ofsetnu štampu. Kako ta štampa zavisi od kvaliteta papira više od bilo kog drugog štamparskog postupka, to se od ofsetnog papira vrlo mnogo traži, na području dimenzijske stabilnosti, površinske čvrstoće, prašenja, čerupanja, jednolične debljine i vlažnosti.

Papir za pisaći mašinu, mašinski gladak bezdrvni papir, površinske gustine 60-90 g/m2, punolepljen, s dobrom otpornošću na brisanje.

Papir za tapete, srednjefini, bezdrvni ili srednjefini papir, obostrano ravnomerno prekriven slojem pigmenta, velike glatkoće i visokog sjaja, površinske gustine za jednostavne tapete iznosi 60-85 g/m2, a za bolji kvalitet 95-120 g/m2.

Papir za umetničku štampu, bezdrvni ili srednjefini papir, obostrano ravnomerno prekriven slojem pigmenta, velike glatkoće i visokog sjaja, površinske gustine 80-200 g/m2. Namenjen je za štampanje ilustrovanih knjiga, časopisa, kataloga, prospekata i višebojnih umetničkih reprodukcija.

Papir za džakove, punolepljen i vodootporan papir, površinske gustine 70-90 g/m2, otporan na savijanje i probijanje. Upotrebljava se za proizvodnju velikih višeslojnih delo-va sadržine i do 50 kg.

Papir za pisanje, bezdrvni papir, srednje fini papir ili papir s malom primesom drvenjače, površinske gustine 60-90 g/m2. Beo je ili obojen pastelnim tonovima, satiniran ili mašinski gladak, a bolje vrste imaju vodeni žig. Upotrebljava se za pisanje, punolepl i neprovidan, pa se mastilom može pisati na obe strane.

Prosti papir za umotavanje (šrenc-papir, nem. Schrenzpapier), nekvalitetan izrađen od nesortiranog starog papira, površinske gustine >80 g/m2. Upotrebljava st omotni papir, za izradu ambalažnih kesica, a sa većim površinskim gustinama služ ravni sloj u proizvodnji talasastog kartona.

21

Protokolski papir, bezdrvni papir, delimično s primesom celuloze od teksti materijala, punolepljen, površinske gustine 90-120 g/m2, dobre glatkosti i otpornos brisanje, presavijanje i kidanje. Upotrebljava se za izradu poslovnih matičnih kn obrazaca, dokumenata trajnije vrednosti, knjigovodstvenih kartica itd.

Smeđi omotni papir, grubi smeđi papir izrađen od smeđe drvenjače, većinom nostrano gladak ili obostrano satiniran površinske gustine 40-150 g/m2. Za pakov; osetljive staklene ambalaže i porculanske robe upotrebljava se jednostrano gladak omi svileni papir manje površinske gustine (20-22 g/m2).

Svileni papir, grupni naziv za tanke, poluprovidne omotne papire male površini gustine (6-25 g/m2) i male čvrstoće. Izrađuje se od celuloze i drvenjače, rede od krpa I ne od svile, kojoj je po osobinama sličan).

Debljina papira često meri šestar, koja je obično data u hiljadita dela inča [7] Rad može biti između 0,07 milimetara (0.0028 mm) i 0,18 milimetara. (0.0071 mm) debljine [8].Papir je često karakteriše težina. U Sjedinjenim Državama, težine dodeljen rad je težina Pena, 500 listova, različite "osnovnih veličina", pre nego što je papir iseći na veličinu da se prodaje krajnjem kupcu. Na primer, Pena od 20 LB, 8,5 × 11 na (216 × 279 mm) papir težak 5 kilograma, zato što je odsečen od većih listova u četiri dela [9] U Sjedinjenim Državama, štampanje papira. Je generalno 20 LB, 24 LB, ili 32 LB najviše. Povez akcija je generalno 68 LB, i 110 lb ili više smatra kartona.

8,5 × 11 u (215.9 × 279,4 mm) veličina potiče od originalne veličine PDV koji je korišćen da papir [traži se izvor] U to vreme, papir je napravljen od donošenja vlakna i voda mulj kroz ekran. dnu kutije. Kutija je bila 17 u (431,8 mm), duboka i 44 u (1,117.6 mm) širok. Taj list, presavijeni na pola u dugom pravcu, a zatim dva puta u suprotnom smeru, od papira koji je tačno 8,5 × 11 u (215.9 × 279,4 mm).

U Evropi i drugim regionima Koristeći ISO 216 papira veličine sistema, težina izražena u grama po kvadratnom metru (g/m2 ili obično samo g) papira. Novinski papir je obično između 60 i 120 gr G. Sve teža od 160 grama se smatra kartice. Težina Pena stoga zavisi od dimenzija papira i njegove debljine.

Dimenzionisanje sistema u Evropi je zasnovan na zajedničkim širine i visine odnosa za različite veličine papira. Najveći standardne veličine papira je 0 (nula). Dva lista A1, postavljena uspravno jedan pored drugog tačno uklapaju u jedan list formata A0 položio na njenoj strani. Slično tome, dva lista A2 uklapaju u jednom listu A1 i tako dalje. Zajednički veličina koristiti u kancelariji i kod kuće su A4 i A3 (A3 je veličine dva A4 listova).

Gustina papira se kreće od 250 kg / m 3 (16 lb / ft Cu) za toaletni papir do 1.500 kg / m 3 (94 lb / ft Cu) za neke specijalnosti papira. Štampanje papira je oko 800 kg / m 3 (50 lb / ft Cu). [10]Neke vrste papira su:

Banka papira Banana papir Bond papira

22

Knjiga papira Coated Paper: sjajna i mat površina Građevinski papir / šećer papir Pamučni papir Elektronski papir Riba papir (vulkanizirana vlakna za električnu izolaciju) Inkjet Paper Natron papira Položio papira Koža papira Mummi papira Šmirgla Tivek papira Tapet Vashi Vodootporni papira Voštana hartija Uove papira Ksuan papira

11. Karakteristike papira

11.1 Oredjivanje karakteristika papira

Papir mora po svojim osobinama udovoljavati vrlo različitim zahtevima, koji su određeni namenom i upotrebom pojedine vrste papira. Prema tome, osim utvrđivanja osnovnih karakteristika papira kao vrste materijala, definišu se i određuju i mnoge speci¬fične, tzv. upotrebne karakteristike. Mnoga merenja se sprovode tako da se simuliraju uslovi u kojima će se papir naći prilikom stvarne upotrebe. To zahteva da se detaljno i jed¬noznačno definišu merne aparature i okolnosti pri određivanju.

Mnoge osobine papira zavise vrlo mnogo od njegove vlažnosti. Zbog toga papir namenjen ispitivanju mora prvo odležati u prostoru s tačno određenom temperaturom I vlažnošću vazduha sve dok se u tome potpuno ne uravnoteži sa okolinom. Osim određivanja sastava i njegovih dimenzionalnih karakteristika (vrsta vlakana, delimični hemijski sastav, neorganski ostatak u obliku pepela, udeo vode, pH vrednost, debljina, površinska masa, gustina), uglavnom se redovno ispituju optičke osobine (belina, boja, sjaj, neprovidnost, sklonost požućivanju), mehaničke osobine (čvrstoća, istezanje, probo-jnost, otpornost prema kidanju, elastičnost, presavijanje i si.), površinske osobine (sposobnost primanja štampe i boje, glatkost, otpornost prema čupanju itd.), kao i osobine zavisne od gustine formiranog lista (higroskopnost, sposobnost upijanja vode, poroznost prema plinu, pari i masnoći). Često se ispituje trajnost papira, otpornost prema svetlu i toploti, zapaljivost i druge specifične i upotrebne karakteristike papira. Mnoge od nave¬denih osobina u pojedinim zemljma su različito defmisane, pa se i standardizovane metode i okolnosti za njihovo tačno ispitivanje međusobno razlikuju

11.2 Klasifikacija papira

Vekovima se papir izrađivao uglavnom na isti način i njegovo tradicionalno područje primene nije se mnogo proširivalo. Međutim, naglim razvojem industrijske proizvodnjei

23

načina života i rada u našem veku veoma se povećala proizvodnja papira i proširila područja njegove primene. Proizvodi industrije papira danas su vrlo mnogobrojni i raznovrsni, pa se mogu klasifikovati prema različitim kriterijumima, npr. prema sirovinama od kojih je papir proizveden, površinskoj gustini, doradi i glatkosti površine itd, Papiri mogu biti neobojeni i beli ili obojeni, providni, delimično providni ili potpuno neprovid-ni, najčešće su jednoslojni, različitih debljina, ali se proizvode i višeslojni papiri, kartoni i lepenke.

Prema upotrebljenim sirovinama razlikuje se više vrsta papira. Skoro sve uobičajene vrste papira u najširoj upotrebi pretežno su pravljene od drvne celuloze, dakle od celuloze dobijene preradom drvne mase.

Rede se upotrebljavaju papiri od celuloze biljaka koje inače služe za dobijanje tek¬stilnih vlakana. Danas sve više raste interes za primenu papira od sintetičkih polimernih vlakana i neorganskih vlakana (staklenih i drugih).

S obzirom na kvalitet najviše je cenjen, od svih celuloznih papira, tzv. bezdrvni papir.Prema tzv. površinskoj masi (gramaturi) razlikuju se lakši papiri (10-60 g/m2), srednje teški papiri (60-120 g/m2), polukartoni (150-200 g/m2), kartoni (200-600 g/m2) i lepenke (> 600 g/m2).

Papiri se razlikuje i prema glatkosti svoje površine.

Među grafičkim papirima razlikuju se papiri za pisanje, za crtanje i za štampu.Najveći deo proizvedenog papira služi kao štamparski papir. Za knjige luksuznih izdanja primenjuje se vrlo kvalitetan bezdrvni papir, koji za ilustracije mora biti još poseb¬no gladak i zatvorenih pora. S druge strane novinski papir (roto-papir) i papir za jeftinije časopise sadrži i do 90% drvenjače, a često i mnogo materije dobijene preradom starog papira.

Omotni papiri, kartoni i lepenke proizvode se uglavnom od starog papira (u prošeku stari papir čini oko 80% sirovine), ali i od poluceluloze, sulfitne ili sulfatne celuloze. Od omotnih papira traži se velika čvrstoća na kidanje, otpornost prema savijanju, dobra rastezljivost i neprobojnost.

I ako je udeo sanitarnih papira i ukupnoj proizvodnji industrije papira relativno mali, njihova upotreba se poslednjih godina mnogo povećala. Danas se proizvode i mnoge vrste sanitarnog papira, koje kao materijal u različitim područjima primene potiskuju tekstil (papirnati peškiri, maramice, stoljnjaci, krevetne presvlake u bolnicama).

U upotrebi je i mnoštvo tehničkih i specijalnih papira najrazličitijih osobina i name-na. U takve papire se ubrajaju filterski papiri, kondenzatorski papiri, papiri za izolaciju i oblaganje kablova, za izradu etiketa, tapeta, dekoracija, papiri za precrtavanje i kopiranje, sirovi fotografski papiri, indikatorski i cigaretni papiri itd.

11.3 Formati papira

Oblik i veličina papira rezanog u listove izražava se u formatima papira.

24

Današnji standardni formati imaju oblik pravougaonika, a njihova veličina se izraža\ dužinom stranica (u mm). Dužine stranica standardnog formata odnose se međusobno ka 1: V2, tj kao stranica kvadrata prema svojoj dijagonali.

12. Papirna stabilnost

Veliki deo ranog papira od drveta pulpe sadrži značajne količine Alum, razne soli aluminum sulfata koji su znatno kisele. Stipsa je dodat na papir da pomogne u dimenzionisanje papiru, što donekle otporan na vodu, tako da boja nije "Run" ili šire nekontrolisano. Početkom papermakers nisu shvatili da oni slobodno stipsa dodao da izleči skoro svaki problem je naišao u donošenju svojih proizvoda će na kraju biti štetno celuloznih vlakana koje čine radu su. Hidrolizovani od kiseline, kao i prisustvo stipsa bi na kraju degradira vlakana sve dok papir se raspao u procesu koji je došao da bude poznat kao "spori Fire". Dokumenti napisane na papiru krpe su znatno stabilniji. Korišćenje sadržaja koji nisu kisele aditivi da bi rad je sve više dominantna i stabilnost ovih radova je manji problem.

Papir napravljen od mehaničke celuloze sadrži značajne količine lignin, glavna komponenta u drvetu. U prisustvu svetlosti i kiseonika lignin reaguje na dati žute materijala, zbog čega roto-papira i ostalih mehaničkih papiru žute sa godinama. Papir napravljen od beljenih natron ili Sulfite Pulps ne sadrže značajne količine lignin i zato je bolje odgovara za knjige, dokumente i druge aplikacije u kojima belina papira je od suštinske važnosti.

Važno je napomenuti da samo zato što papir je napravljen od drveta celuloze, ne mora obavezno da znači da je bilo manje trajna od krpe papira. Faktor koji određuje ponašanje starenja rada je kako je proizveden, a ne originalni izvor vlakana [13]. Štaviše, testovi pokroviteljstvom Kongresna biblioteka dokazati da je sve rad je u opasnosti od propadanja kiseline, jer se celuloza proizvodi mravlje, sirćetne, mlečna i oksalna kiselina [14].

Mašinski razvlaknjivanje daje skoro tonu pulpe po toni suvog drveta se koristi (što je razlog zašto su mehanički Pulps ponekad nazivaju "visoki prinos" Pulps), što je oko dvostruko više nego hemijski razvlaknjivanje. Shodno tome, papir je sa mehaničkim Pulps je često jeftinije nego da je napravljen sa beljeni hemijskim Pulps. Masovnog tržišta Paperback knjige i novine koristite ove mehaničke radove. Knjiga izdavači imaju tendenciju da koriste kiselinu bez papira, napravljen od potpuno beljeni hemijskih Pulps za tvrd i trgovinu Paperback knjige.

13. Budućnost papira

Neki proizvođači su počeli da koristite novi, znatno ekološki alternativa proširena plastične ambalaže napravljene od papira, poznat kao komercijalno paperfoam.

25

Pakovanja je veoma slična mehanička svojstva neke proširena ambalaže od plastičnih masa, ali je biorazgradive i može da se reciklira uz običan papir.

Sa povećanjem ekološke zabrinutosti oko sintetički premazi (kao što su PFOA) i veće cene na bazi ugljovodonika petrohemijskih proizvoda, tu je fokus na Zein (kukuruza proteina) kao premaz za rad u visokim masti aplikacijama kao što su kokice kese.

Takođe, kao što su sintetika Tivek i Teslin uvedene su kao štampanih medija, као трајнији материјал од папира.

14. Literatura:

1. Radonjić, S. (1988), “Mašinska obrada nemetala“, udžbenik, TF Čačak2. Filipč, C. : Tehnologija papira3. www.google.com4. www.wikipedia.org5. sr.wikipedia.org6. hr.wikipedia.org

26