UVOD

Tumor je termin koji se koristi za bolesti u kojima se ćelije nekontrolisano dele i sposobne su da napadnu okolna tkiva. Ćelije tumora mogu preći u druge delove organizma putem krvi ili limfnim sistemom.

Tumorom nazivamo lokalno, atipično, autonomno, neprestano i nesvrsishodno bujanje tkiva.

Slika 1. normalne i tumorske ćelije

Lokalno, bilo gde u organizmu izvesne naše normalne ćelije se preobraćuju u tumorske ćelije. Novostvorene tumorske ćelije se umnožavaju – novi rast tkiva i stvaraju tumorski izraštaj. Stvorene tumorske ćelije i tumorsko tkivo su atipični jer se po svojim morfološkim i biološkim osobinama razlikuju od normalnih tipičnih ćelija i tkiva od kojih su nastali.

Tumorske ćelije su pobunjene ćelije organizma. One se oslobađaju korelativnih uticaja organizma (endokrino – humoralnih; imunobioloških i nervnih) i uglavnom nekontrolisano od organizma nastavljaju nezavisno autonomno svoj rast i životni razvoj. Tumorske ćelije neprestano rastu i umnožavaju se stvarajući sve veći i veći tumorski izraštaj.

slika 2. faze razvoja malignih ćelija

Tumorsko tkivo se stvara u suvišku – ekcesivni rast. Rast je pri tome potencijalno beskonačan i prekida ga tek smrt nosioca tumora. Tumorske ćelije infiltriraju i razaraju normalno tkivo (infilitrativno – destruktivni rast) i raslojavaju se po celom organizmu – metastaze.

Deobama jednom stvorenih tumorskih ćelija nastaju uvek i samo nove tumorske ćelije. Tumorska ćelija je biološku duboko izmenjena ćelija, koja svoja novostečena svojstva predaje u nasleđe svojim potomcima. Ona se ne može više vratiti u stanje prvobitne matične ćelije. Proces je ireverzibilan.

Tumorsko bujanje sa gledišta organizma kao celine je nesvrsishodno, jer novostvorene tumorske ćelije ne vrše nikakvu korisnu funkciju za organizam. Tumorski izraštaj se u organizmu ponaša kao neka vrsta parazita jer mu oduzima hranu. On ga i razara, truje i konačno ubija. Dolazi do autodestrukcije organizma.

1. OSOBINE TUMORSKE ĆELIJE

Svaka ćelija organizma koja je sposobna da se deli može se preobratiti u tumorsku ćeliju. Po preobraćanju normalne ćelije u malignu novostvorene maligne ćelije prenose u nasledstvo zadobijena blastomatozna svojstva koja ih biološki i morfološki razlikuju od normalnih ćelija. Te razlike se sastoje u izvesnim morfološkim karakteristikama, osobenostima deobe, funkcionalnim i biohemijskim osobinama, sposobnošću ovih ćelija da imaju moć fagocitoze i ameboidnog kretanja, a posebno i sposobnosti infiltracije i razaranja normalnog okolnog tkiva i mogućnosti prenišenja i opstanka na drugom mestu u organizmu sa nastavljanjem razornog delovanja. Izmena biologije ćelije se naročito odnosi na način rasta, razmnožavanja i duferencijacije.

Ćelijska površina- maligna ćelija proizvodi površinske komponente koje su kvalitativno ili kvantitativno izmenjene, tako da se ne ostvaruje dobro međusobno slepljivanje ćelija.

Maligne ćelije imaju manjak komponenti ćelijske membrane koje su odgovorne za komunikaciju među ćelijama (normalne ćelije imaju odgovarajuće komponente na ćelijskoj membrani koje omogućavaju ćeliji da prepozna prisustvo druge ćelije i odredi kojeg je porekla). Maligne ćelije mogu na svojoj površini imati abnormalne proteine.

slika 3. Izgled maligne ćelije pod mikroskopom

Za malignu ćeliju se kaže da je anaplastična tj. nediferentovana uprošćena ćelija. Ona ne sazreva do kraja, već se podmlađuje. Podmlađivanje je prividno, jer je reč o usporenom ili prekinutom sazrevanju ćelije. Zbog toga maligne ćelije izgledaju nezrele, mlade i nediferencirane. Maligna ćelija izmiče korelativnim faktorima organizma I autonomno se ponaša u organizmu. Maligna ćelija kraće živi od normalne matične ćelije I veoma je vulnerabilna. Iako podleže degeneraciji I nekrozi. Zračenje I razne hemijske materije je jače oštećuju nego normalnu ćeliju.

3. MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE TUMORSKE ĆELIJE

Ćelije koje grade benigne tumore jasno se razlikuju od ćelija koje grade maligne tumore. Benigni i maligni tumori se razlikuju na osnovu određenih karakteristika a to su: diferencijacija i anaplazija, način rasta, lokalna invazija i metastatski potencijal.

Ćelije benignog tumora ima veči potencijal rasta od normalne ćelije i umnožavanjem stvara benigni tumorski izraštaj. Ona liči na normalnu matičnu ćeliju i najčešće se od nje ne može razlikovati. Međutim, međusobni odnos ovih ćelija u tumorskom tkivu je poremećen i ne služi određenoj funkciji – tkivna atipija. Vlakna fibroma nepravilno su raspoređena, kod lipoma ćelija ne gubi mast pri mršavljenju kao kod normalne ćelije.

Benigni tumori su uvek dobro diferentovani. Kod benignih tumora se viđa tkivna atipija i označava poremećaj normalne arhitektonike tkiva.

Slika 4. benigni i maligni tumor dojke

Ćelija malignog tumora poseduje biološke i morfološke osobine koje je čine atipičnom – razlikuje se od matične ćelije od koje je postala, anaplastičnom i sličnoj embrionalnoj ćeliji. Maligna ćelija još uvek više ili manje liči na normalnu, matičnu ćeliju pa svojim izgledom ukazuje od koga tkiva potiče. Međutim, što je više dediferencirana tj uprošćena, sličnost postaje sve manja i na kraju može potpuno da ne liči na ćeliju od koje je postala, kada govorimo o anaplastičnoj uprošćenoj ćeliji. Oblik maligne ćelije je nepravilan i međusobno se po obliku i veličini razlikuju.

Jedro maligne ćelije je uvećano, hiperhromatično, nepravilnog oblika, nepravilno se deli, sa prisustvom patoloških mitoza. Citoplazma u ćeliji je umanjena u odnosu na jedro. Nekada se vide tzv. gola jedra, jer je citoplazma svedena na uzak krug neposredno ispod membrane ćelije. Citoplazma može biti bazofilna, nekada svetio vakuolizirana. Česte su inkluzije u citoplazmi.

Slika 5. citoplazma i jedro maligne i normalne ćelije

4. DEOBE TUMORSKIH ĆELIJA

Tumorske ćelije se dele mitozom, a deoba je učestalija nego kod normalnih ćelija i nepravilne su, tj.patološke. Dok se u normalnom tkivu ili u tkivu benignih tumora nalazi jedna ćelija u mitozi na 100 ćelija, kod malignih tumora 20 i više ćelija su u mitozi na 100 ćelija. Neke ćelije mogu da dovrše svoju mitozu i posle smrti organizma. Tumor je utoliko maligniji ako ima više patoloških mitoza. Mitoze malignih ćelija su nepravilne, jer su medipolarne i asimetrične sa stvaranjem manjih i većih ćelija i hiperhromatične i hipohromatične.

Posle deobe normalne ćelije, novostvorene ćelije sazrevaju i diferenciraju se; posle deobe maligne ćelije novostvorene maligne ćelije ostaju nezrele (slične embrionalnim ćelijama), jer se njihovo sazrevanje i diferenciranje prekida.

slika 6. normalna deoba ćelije i tumorska deoba ćelije