Patuljak iz Zaboravljene Zemlje – Ahmet Hromadžić

Ahmet Hromadžić je istaknuti bosanskohercegovački književnik, koji je rođen 11. oktobra 1923. godine, u Bjelaju kod Bosanskog Petrovca. Kao urednik izdavačkog poduzeća “Veselin Maslešav” osnovao je dječju biblioteku “ Lastavica ” .Pisao je pripovijetke i romane za djecu i odrasle. Neka od djela su mu prevedena na mnoge svjetske jezike, uvrštene u izbore dječije literature i lektire nekih evropskih zemalja (Italija, Norveška, Belgija). Neka od najpoznatijih Hromadžićevih djela su: “Labudova poljana”, “Patuljak iz Zaboravljene zemlje”, “Patuljak vam priča”, “Okamenjeni vukovi”, “Dječji pisci o sebi“ i mnoga druga. Ahmet Hromadžić je umro 1. januara 2003. godine, u Sarajevu.

Ukratko o delu:Negdje postoji zemlja.

Ne pitajte gdje!

U suncu i magli, u zagrljaju vjetrova.

Kraj mora, ispod zv'jezda —naći je niko neće.

 Pisac u knjizi Patuljak iz Zaboravljene Zemlje opisuje dva sveta koja su povezana, svet piščevog

detinjstava i svet Zaboravljene Zemlje.Pisac priča o ljubavi, sreći, životnim tajnama, žudnji za slobodom, daljinama.Negde daleko, tamo gde ljudska noga nije davno kročila žive u miru i slozi sa prirodom dva

patuljka, brat i sestra, Sunčan i Pahuljica, u svojoj crvenoj koralnoj kućici. Na svom čudesnom ostrvu Sunčan i Pahuljica se druže sa galebovima i ribama, a magični šum

talasa ih budi i uspavljuje. Jednog dana, njihova sreća biva prekinuta – dok je brat bio u potraži za hranom, na ostrvu se pojavljuje jedrenjak sa pohlepnim mornarima koju su ukrali Pahuljicu želeći da se obogate tako što će je za novac pokazivati drugim ljudima. Kada se uveče Sunčan vratio kući pored mora, saznao je od prijatelja životinja šta se desilo i kao i svaki brat rešio je da potraži sestru i da je vrati u Zaboravljenu Zemlju. Od kovača – patuljka dobio je mač koji je bacao munje i varnice kao sitne zvezde; luk i strele koje su mogle da skinu zvezde sa neba.Prevelika ljubav brata prema sestri odvodi Sunčana na daleke morske puteve. Pahuljina tuga je svakim danom postajala sve teža, svaku noć je sanjala o koralnoj kućici. Pitala je galebove da li su iz Zaboravljene Zemlje, da li su videli Sunčana, ali niko nije mogao da joj pomogne jer galebovi nisu videli Sunčana i nikada nisu bili u Zaboravljenoj Zemlji.

Kada su južni vetrovi saznali za poraz južnih vetrova, obećali su da će jedrenjak potopiti gde je bila Pahulja. Posle velike borbe uspeli su da potope jedrenjak, a Pahulju su odveli u Olujni zamak. Zamak je bio lep i Pahulji je bilo lepo ali niko osim vetrova nije dolazio u zamak jer su verovi dobro čuvali.

Sunčan je lutao po moru tražeći Pahulju, pitao je galebove, zvezde. Zvezde su mu rekle da je njegova sestra u Olujnom zamku. Tražeći zamak sreo je patuljke divljake koji su ga zarobili i hteli da ga živog zapale. On je morao da izvadi svoj mač i pokaže vatreni mač. Svi su se uplašili i pustili Sunčana da nastavi svoju potragu za sestrom. Pahulja se jako razbolela od tuge za bratom. Galebovi su joj obećali da će naći Zaboravljenu Zemlju i njenog brata dovesti kod nje. Posle nekoliko dana, nedelja godina galebovi su doneli Pahulji lepe vesti da su pronašli njenog brata na moru kao traži svoju sestru. Pahulja je već bila jako bolesna i svaki čas je mogla da umre. Sunčan je bio srećan kada je saznao gde mu je sestra. Uspeo je uz pomoć galebova da Pahulju iznese iz Olujnog zamka, ali jako se rastužio kada je video koliko je Pahulja bolesna.

Najednom, pisac prekida priču o Zaboravljenoj Zemlji i vodi nas u svoj zavičaj. Jednom se, posle mnogo godina, našao u svome rodnom selu. Mnogo šta se u njemu promenilo,

prohujalo mnogo čega što je ostalo da živi samo u uspomenama. Bilo je to vraćanje svome detinjstvu, i sa tugom se sećao svojih drugova dečaka s kojima se radosno igrao oko stare napuštene tvrđave iznad sela, Jelena koji je bio najhrabriji, najbrži, najjači. Krenuo je tamo u tvrđavu. Našao ju je još više oronulu, pustu, bez njega — dečaka i bez davnih drugova koji su izginuli i nestali, ili se rasturili po svetu. Stajao je tu uzbuđen. A onda je začuo vesele dečije glasove u tvrđavi. Trgao se. Jesu li se to oni, dani detinjstva, vratili, a s njima i njegovi drugari. Ubrzo su ga okružili dečaci, novi zemljaci, i prosto ga namamili da im priča legendu o tvrđavi.

Njegov drugar Jelen se u tvrđavi osećao kao kod kuće. Pričalo se da u tvrđavi postoje tajna vrata koja vode do patuljaka. Nikada ih nismo našli, ali jednoga dana Jelen je obećao da će kada se pojavi mesec noć provesti na bedemu. Kako je obećao tako je i uradio. Uveće je na bedemu čekao da se pojave patuljci, bio je uplašen. Nakon nekog vremena pojavio se Sunčan. Predložio mu je da budu prijatelji i da mu pokaže gde patuljci žive.

Pisac se vraća na more, tamo gde smo ostavili Sunčana i Pahulju.Obećao joj je da će je odvesti kući, ali Pahulja ga je zamolila da stanu na mesto koje je jako

podsećalo na Zaboravljenu Zemlju. Osećala je da neće stići svojoj kući, jer joj se bližio kraj. Sunčan je zaustavio svoj čun , odabrao je mesto na pustoj obali i izneo Pahulju. Iz mora je isplovilo sunce, veliko i crveno. Sunčan i Pahulja su sedeli poslednji put zajedno. Pahulja je umrla onog časa kada se sunce rodilo, tiho bez reči. Sunčan je napravio uz pomoć galebova najlepši grob za svoju sestru.

Sunčan nije mogao da se vrati u Zaboravljenu Zemlju. Lutao je po planinama i prolazeći planinama iznenada je čuo plač. Ugledao je malu devojčicu koja je jako ličila na Pahulju. Sunčan joj je ponudio pomoć i celom njenom plemenu patuljaka da ih oslobodi i da unište beli dvorac. Naoružali su se i tokom noći napali beli dvorac. Uspeli su da pobede uz pomoć Sunčana. Radosni patuljci su predložili Sunčanu da postane poglavica njihovog plemena. Nakon kraćeg razmišljanja prihvatio je da postane poglavica i poveo patuljke da nađu svoj novi dom. Čitavu godinu su oni lutali po planinama, ali kada je počeo da pada mraz stigli su u tvrđavu i tu počeli da žive jer su se osećali dobro.

Sunčan je poveo Jelena u podzemlje tvrđave da upozna ostale patuljke. Sunčan je Jelenu rekao da uskoro planiraju da idu u njegovu Zaboravljenu Zemlju. Jelen je bio srećan jer je proveo noć sa patuljcima. Sunčan mu je obećao da će sutra da ga povede zajedno sa njegovim prijateljima da jašu jelene, vide crveno jezero i ptice zlatnih kljunova kakve niko nije video.

Jelen je ispričao drugovima kako je proveo noć sa patuljcima. Neku su mu verovali, a neki nisu da je stvarno video patuljke. Sutradan su svi dečaci došli na dogovoreno mesto zajedno da Jelenom i čekali patuljka. Sunčan se nije pojavio, ne zato što nije hteo već zato što mu je patuljak iz njegovog plemena Ljutica spremao zamku. Ljutica je u dogovoru sa još jednim patuljkom Jastrebom kovao plan kao da preuzme mesto poglavice, a Jastreb da uzme mač od Sunčana.

Plan im nije uspeo. Sunčan je nakon toga odlučio da odmah krenu u Zaboravljenu Zemlju, a Ljuticu su ostavili u tvrđavi da živi sam.

Jelen nikada više nije video Sunčana. Neki su mu drugari verovali da je on zaista video patuljke, a neki nisu. Jelen je često pevao pesmu koju je čuo od Zvjezdane o Zaboravljenoj Zemlji. Dečacima se pesma dopala, naučili su je i počeli da pevaju u svako doba.

Nakon završetka školske godine, pojavio se u selo Đurđevak – dečak iz grada.Bio je okretan, pokazao je da bolje trči, pliva i roni od svih dečaka. Dečaci su predložili da se on

takmiči sa Jelenom. Prva igra je bila skok u daljinu. Rezultat je bio nerešen. Jastreb je predložio da se zajedno penju na bedem trvrđave. Kada su stigli u tvrđavu, Đurđevak je rekao da on ipak odustaje od penjanja na bedem. Jelen je počeo da se penje, ispod ruke otisnuo se kamen i on je pao.

Svi su mislili da je mrtav. Đurđevak mu je prvi prišao i počeo da ga doziva, čuo je njihovo dozivanje i podigao se na laktove. Svi su bili srećni.

Nakon tog događaja Jelen je odlučio da više ne posećuje tvrđavu i ne penje se na bedem.Pisac je završio priču o Sunčanu i Pahuljici. Dečaci su ga pitali zašto ne napiše knjigu o Sunčanu i

Pahuljici, o Zaboravljenoj Zemlji. Obećao im je da će napisati knjigu i prvo njima poslati da pročitaju.Tako je i bilo.

Glavni likovi:

Sunčan – hrabar, sposoban, pravičan,spretan, voli sestru najviše na svetu, veliki prijatelj životinjama,

Pahuljica – imala je zlatnu kosu, glas čist kao kap planinske vode, voli brata najviše na svetu,brižna, veliki prijatelj životinjama

Jelen – spretan, hrabar, u svakoj igri je bio prvi, plivao je kao riba, lepo pevao, jaše na golom konju, hrabar

Ljutica – ima dva lica, spletkari, slavoljubivJastreb - ima dva lica, spletkari, slavoljubiv

Omiljeni lik: Sunčan

Delovi koji su mi se najviše svideli su: Kada Sunčan traži svoju sestru sa toliko ljubavi, a sestra ga čeka sa isto toliko puno ljubavi. Susret brata i sestre. Susret Sunčana i Jelena.

Lepe reči: Zaboravljena Zemlja

Neobične reči: hrid, humka,hridina

Utisci: U narodu se kaže da je ljubav sestre prema bratu najveća, ali u ovoj knjizi saznajemo koliko je podjednako velika i jaka ljubav brata prema sestri.