PEDAGOGIJA SA DIDAKTIKOM

VEŽBE 1

JELENA ANĐELKOVIĆ LABROVIĆ

Konsultacije:

Kabinet 012:

Četvrtak 17:00 – 18:00

(obavezna najava mejlom)

jeca@fon.bg.ac.rs

www.obuka.fon.rs

Bodovi:

Praktični rad Test Prisustvo/Aktivnost

na nastavi Datum: 14., 21. ili 28.

maj

07. maj

max 40 40 20

min 21

Konačna ocena:

Bodovi: 51 - 60 61 – 70 71 - 80 81 - 90 91 - 100

Ocena: 6 7 8 9 10

Rok za prijavu teme, tima i datuma odbrane je 23.04.2015.

LITERATURA

• Đorđević,J., Trnavac, M., PEDAGOGIJA, Beograd, Naučna knjiga, 2005.

• https://sites.google.com/site/licencazaradnastavnika/didaktika

POJMOVI

• PEDAGOGIJA

• DIDAKTIKA

• NASTAVA

• PEDAGOGIJA

– Proučava teorijske i fundamentalne probleme

vaspitanja.

• DIDAKTIKA

– Didaktika je pedagoška disciplina koja

proučava opšte zakonitosti nastave kao

jedinstvenog vaspitno-obrazovnog procesa.

• NASTAVA

– Vaspitno obrazovni proces u kojem se planski

i organizovano provodi vaspitanje i

obrazovanje učenika prema propisanom

nastavnom planu i programu , pod

rukovodstvom nastavnika i uz aktivno učešće

učenika

KOMPONENETE NASTAVNOG PROCESA

• “Didaktički trougao”

nastavnik

učenik gradivo

KOMPONENETE NASTAVNOG PROCESA

• “Didaktički četvorougao”

gradivo

nastavnik

učenik

računar (medij)

NASTAVA – STRUKTURA

PROCES POUČAVANJA

NASTAVNIK (profesor, saradnik)

PROCES UČENJA (studiranja)

UČENIK (student)

CILJ I ZADACI NASTAVE

SADRŽAJ NASTAVE (STUDIJSKI

PROGRAM)

OBLICI NASTAVNOG RADA,

NASTAVNE METODE, STRATEGIJE

NASTAVNA SREDSTVA, DIDAKTIČKI

MEDIJI

NASTAVNI OBJEKTI

Slika preuzeta: Banđur, V., Radović, V.: Didaktička utemeljenost univerzitetske nastave, prezentacija

DIDAKTIČKI PRINCIPI

1. princip naučnosti nastave,

2. princip prilagođenosti nastave uzrastu učenika,

3. princip sistematičnosti i postupnosti u nastavi,

4. princip povezanosti teorije i prakse,

5. princip očiglednosti,

6. princip svesne aktivnosti učenika u nastavi,

7. princip trajnosti usvajanja znanja, veština i

navika,

8. princip individualizacije.

Tema Ciljevi Instrukcija Evaluacija

Revizija

Revizija

MODEL DIZAJNIRANJA PROGRAMA

Tipičan model instrukcijskog dizajna

Tema

Ciljevi

Tematska

celina

Tematska

jedinica Tematska

jedinica

Tematska

jedinica

Tematska

celina

Tematska

celina

Ciljevi i ishodi

učenja

Sadržaj

Metode

Oblik

Zadatak

• Tema/predmet: Osnove informaciono-

komunikacionih tehnologija

• Cilj:

• Tematska celina 1:

– Tematska jedinica 1.1.:

– Tematska jedinica 1.2.:

– …..

• Tematska celina 2:

• .

• .

CILJEVI I ISHODI UČENJA

GOALS – cilj ili svrha

OBJECTIVES – cilj ili zadatak

OUTCOMES – ishodi

Goals and objectives – svrha i ciljevi ili ciljevi i zadaci

CILJEVI – opredeljenja, nemere i težnje koje treba ostvariti u procesu nastave,

obrazovanja i učenja.

ISHODI – ostvareni rezultati.

ISHODI UČENJA

• Ishodi učenja ili vaspitno-obrazovni ishodi

predstavljaju jasno iskazane kompetencije, tj.

očekivana znanja, veštine i sposobnosti, kao i

vrednosti i stavove koje učenici treba da steknu i

mogu pokazati po uspešnom završetku

određene nastavne teme, programa, nivoa

obrazovanja ili vaspitno-obrazovnog ciklusa.

CILJEVI UČENJA

CILJEVI ISHODI

Naglasak je na tome šta

nastavnik radi

Naglasak je na tome šta učenik radi

Opis namere učenja Opis rezultata rada

Naglasak je na mogućnostima

učenja

Naglasak je na tome kako se naučeno

koristi

Uključuje procenu količine

koja može da se nauči u datom

vremenu

Zahteva fleksibilno određivanje

vremena prema definisanoj količini

Formulišu se u obliku

glagolske imenice (razvijanje ,

osposobljavanje)

Formulišu se kao aktivni glagoli (zna,

koristi, razume)

Prvi korak je definisanje željenih ishoda učenja, a zatim, njihovo izražavanje u

formi ciljeva.

Preporuke za pisanje ishoda učenja

• Treba poći od toga šta to učenici treba da znaju ili mogu da urade

nakon završetka određene teme, celine, vaspitno-obrazovnog

ciklusa odnosno nivoa obrazovanja.

• Treba početi aktivnim glagolom.

• Ishodi učenja treba da obuhvataju sve relevantne komponente

pojma kompetencije: područje znanja, veština i stavova.

• Za izbor glagola za pojedinčna područja ishoda treba koristiti Bloom-

ovu taksonomiju vaspitno-obrazovnih ciljeva.

AKTIVNI GLAGOLI

Poželjni / precizni glagoli: Nepoželjni / neprecizni glagoli:

- analizirati

- opisati

- definisati

- napraviti

- uporediti

- razlikovati

- argumentovati ...

- znati

- razumeti

- osvestiti

- ceniti

- zapamtiti

- upoznati

- naučiti

- usvojiti

- osposobiti ...

• ZADATAK – aktivni glagoli

Kako napisati ishode učenja?

Bloomova taksonomija obrazovnih

ciljeva i ishoda učenja

(1) kognitivno područje - znanja i razumevanja

(2) afektivno područje – stavovi

(3) psihomotoričko područje - veštine

kognitivno područje - znanja i razumevanja

Područje

znanja

Nivo učenja Aktivni glagoli nivoa

kogn

itiv

no

pod

ručj

e

Činjenično znanje (Prepoznavanje) –

učenici znaju reprodukovati ili prepoznati informacije, ideje,

koncepte i principe u obliku sličnom onome u kojem su ih učili.

definisati, opisati, identifikovati, prepoznati, označiti,

nabrojati, povezati, imenovati, ponoviti, reprodukovati,

izreći, odabrati, navesti, iskazati, poredati, setiti se, zapamtiti

Razumevanje (niži nivo razumevanja) -

učenici razumeju i mogu objasniti ili interpretirati informacije

zasnovane na prethodno stečenim znanjima

opisati, objasniti, raspraviti, dati primer, grupisati, svrstati,

klasifikovati, pretvoriti, odbraniti, razlikovati, izdvojiti,

proceniti, izvesti, zaključiti, predvideti, sažeti, prevesti,

preformulisati, smestiti, pokazati

Primena (viši nivo razumevanja) –

učenici biraju i upotrebljavaju naučene koncepte, principe, teorije i

metode kako bi riješili problem ili zadatak u konkretnoj i novoj

situaciji

primeniti, izračunati, odabrati, prilagoditi, rešiti, otkriti,

demostrirati, pokazati, baratati, pripremiti, koristiti,

upotrebiti, proizvesti, povezati, ilustrovati, skicirati

Analiza –

učenici su u stanju raščlaniti materijal na osnovne delove tako da se

može razumeti njegova struktura

analizirati, raščlaniti, skicirati, razlikovati, izdvojiti,

identifikovati, prikazati, ukazati na, uporediti, staviti u odnos

sa, klasifikovati, sortirati, suočiti, suprotstaviti, proračunati,

ispitati, istražiti, eksperimentisati, proveriti

Sinteza (kreacija) –

učenici su u stanju objediniti (povezati, integrisati) delove

(rezultate, znanja i veštine) u novu funkcionalnu celinu ili strukturu

urediti, povezati, integrisati, složiti, kreirati, stvoriti, razviti,

kombinovati, prikupiti, sakupiti, dizajnirati, generisati,

modifikovati, organizivati, planirati, preurediti, uskladiti,

napisati, predložiti, osmisliti, konstruisati, revidirati,

formulisati

Procena (evaluacija, vrednovanje) –

učenici imaju sposobnost procene vrednosti materijala za određenu

namenu, u skladu s odabranim kriterijumima

utvrditi, proceniti, predvideti, vrednovati, oceniti, proceniti,

uporediti, zaključiti, interpretirati, suprotstaviti, kritikovati,

opravdati, odabrati, podržati, preporučiti, argumentovati,

potvrditi

afektivno područje – stavovi

Područ

je

znanja

Nivo učenja Aktivni glagoli nivoa

afe

kti

vn

o p

od

ručj

e

Prihvatanje –

učenici svesno i pažljivo prate i žele čuti

pitati, izabrati, opisati, dati, držati, identifikovati, smestiti,

imenovati, ukazati, izabrati, odgovoriti, koristiti, upotrebljavati,

prihvatiti, potvrditi, prepoznati, osvestiti, slušati, beležiti, pratiti,

slediti, uvažavati

Reagovanje –

učenici aktivno učestvuju, pažljivo prate i reaguju,

motivisani su

odgovoriti, pomoći, sastaviti, prilagoditi se, složiti se, prihvatiti,

pristati, brinuti se o/za, komunicirati, raspraviti, pozdraviti,

označiti, izvesti, praktikovati, predstaviti, izviestiti, izdvojiti, reći,

napisati, doprineti, sarađivati, slediti, izvršavati, sa voljom

učestvovati, posetiti, volontirati

Usvajanje vrednosti –

učenici poštuju ili vrednuju osobu vezanu za određeni

objekat, događaj ili ponašanje, u rasponu od prihvatanja do

složenijeg stanja posvećivanja

dovršiti, opisati, razlikovati, objasniti, slediti, oblikovati, inicirati,

pozvati, uključiti, opravdati, predložiti, izvestiti, odabrati,

podeliti, proučiti, izraditi, usvojiti, suprotstaviti se, ponašati se u

skladu s, posvetiti se, želeti, iskazati odanost, izraziti, tražiti,

iskazati zabrinutost/brigu

Organizovanje vrednosti –

učenik organizuje vrednosti po prioritetima proučavanjem

kontrasta među različitim vrednostima, rešavajući

konflikta među njima; stvara jedinstveni sistem vrednosti;

naglasak je na upoređivanju, proučavanju odnosa i sintezi

vrednosti

slediti, prihvatiti, menjati, prilagoditi, urediti, kombinovati,

uporediti, dopuniti, obraniti, uravnotežiti, objasniti, generalizirati,

uopštiti, identifikovati, integrisati, poredati, staviti u odnos,

modifikovati, organizovati, grupisati, pripremiti, formulisati

Usvajanje sistema vrednocti (Integritet) –

učenik poseduje sistem vrednosti koji kontroliše njegovo

ponašanje (karakter) i predstavlja njegovu ličnost

delovati, razlikovati, prikazati, utiecati, slušati, modifikovati,

prilagoditi, izvesti, primeniti, predložiti, kvalifikovati, ispitati,

revidirati, poslužiti, rešiti, koristiti, vrednovati, održati, služiti,

podržati

psihomotoričko područje - veštine

Područ

je

znanja

Nivo učenja Aktivni glagoli nivoa

ps

iho

mo

tori

čk

o p

od

ruč

je Imitacija

izabrati, opisati, otkriti, razlikovati, odabrati, prepoznati, izolovati, uporediti, selektovati

Manipulacija

započeti, prikazati, objasniti, pomeriti, nastaviti, reagovati, pokazati, tvrditi, volontirati

Preciziranje kopirati, slediti, tražiti, reagovati, ponoviti, odgovoriti

Naturalizacija složiti, kalibrirati, izgraditi, rastaviti, prikazati, ubrzati, popraviti, samljeti, zagrejati, manipulisati, meriti, mešati, organizovati, skicirati

Artikulacija

složiti, kalibrirati, izgraditi, rastaviti, prikazati, ubrzati, popraviti, samleti,

zagrejati, manipulisati, meriti, mešati, organizovati, skicirati (uz bržu, bolju i tačniju primenu)

Formulisanje/pisanje ishoda učenja

Sistem ishoda učenja

Šta raditi?

Ishodi učenja

Pod kojim uslovima?

Koliko dobro to treba da se uradi?

Ponašanje

Uslovi

Kriterijumi

Aktivni glagoli: Kognitivni,

psihomotorički, afektivni

Primer: ‘U kontekstu situacije u

učionici kandidati će, uz upotrebu

prikladnih primera, biti u stanju da

demonstriraju i evaluiraju’.

Uslov – U kontekstu situacije u učionici Ponašanje –

Pokazivanje i evaluacija Kriterijumi – Prikladni

primeri

Primer

• CILJ: Opisati studentima definisanje

ishoda učenja zasnovano na Bloom-ovoj

taksonomiji.

• ISHOD UČENJA: Posle uspešno završene

radionice studenti će biti sposobni da

primene Bloom-ovu taksonomiju pri

definisanju ishoda učenja za nastavni

predmet.

Formula za pisanje ciljeva učenja

ZADATAK 2

• PRIMER:

• PREDMET: E-obrazovanje

ПРЕДМЕТ: Е-ОБРАЗОВАЊЕ

СТУДИЈСКИ ПРОРАМ: Информациони системи и технологије

ВРСТА И НИВО СТУДИЈА: Основне академске студије

СТАТУС ПРЕДМЕТА: Изборни

Предмет: Е-образовање

НАСТАВНИК: САРАДНИК:

Проф. др Гордана Милосављевић Јелена Анђелковић

Е-образовање

ЦИЉ ПРЕДМEТА:

Оспособљавање студената за широку примену информационо-комуникационих

технологија у образовању. Акценат је на примени технологија у образовању и

оспособљавању запослених, посебно њихова афирмација у тренинзима преко интранета

и самообразовању.

ИСХОД ПРЕДМЕТА:

Студенти су оспособљени за пројектовање и имплементацију система електронског

образовања.

МЕТОДЕ ИЗВОЂЕЊА НАСТАВЕ:

Предавања, дискусија, методе за даљинско образовање, креативне радионице, тимска

израда е-материјала за подршку учењу.

Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена

Семинарски рад 50 усмени испит 50

УКУПНО 100

Е-образовање

Радна

недеља

Тематска

целина

рб Тематска јединица

1 1. Развој образовања

на даљину

1.1 Савремени развојни трендови.

1.2 Е – образовање у функцији развоја

запослених.

1.3 Е –образовање као чинилац развоја

организације.

2 2. Основна појмовна

одређења

2.1 Образовање и тренинг.

2.2 Класификација образовања.

3 2. Основна појмовна

одређења

2.3 Образовање на даљину, Е-образовање,

Мобилно обрaзовање.

2.4 Тренинг и ИКТ.

.......

Е-образовање

ЛИТЕРАТУРА:

1. Rosenberg M..: E-LEARNING – Strategies for delivering knowledge in digital

age, McGraw Hill, 2001

2. Милосављевић Гордана, Организацја тренинга, Службени гласник, 1997

3. Милосављевић Гордана, Професионално образовање на дистанцу, ФОН,

2000.

4. BIELAWSKI, Larry: Blended eLearning: Integrating knowledge, performance

support and on-line learning, 2nd ed. – Amherst: HRD Press. Cop, 2005.

• ПРИМЕР:

• ИМПЛЕМЕНТАCИЈE ЈЕДНЕ ТЕМАТСКЕ

ЈЕДИНИЦЕ : Образовање и тренинг.

• УВОДНИ ДЕО

- излажу се опште информације и упућује

у програм

Образовање и тренинг

Радна

недеља Тематска целина Циљ

2

2. Основна појмовна одређења Овладавање основним

појмовним одређењима

Тематска

јединица

2.1 Образовање и тренинг.

Студент ће бити способан

да препозна и репродукује

основна појмовна одређења

из области образовања и

тренинга.

2.2 Класификација образовања

Студент ће бити способан

да препозна и репродукује

основне типове образовања

у односу на постављене

критеријуме поделе.

Образовање и тренинг

Радна

недеља

Тематска

јединица

ЦИЉ УЧЕЊА

2 2.1. Образовање и

тренинг.

Студент ће бити способан да препозна и

репродукује основна појмовна одређења из

области образовања и тренинга.

НАСТАВНИ МЕТОД: ПРЕДАВАЊЕ

• РАДНО ОПЕРАТИВНИ ДЕО

• који је најобимнији и стварни је садржај

и предмет извођења ;

Образовање и тренинг

ПОЈМОВНА ОДРЕЂЕЊА

Под васпитањем се подразумева

укупност позитивних друштвених

утицаја на развијање психичких и

физичких својстава, могућности

јединке, развој пожељних

социјалних одлика, то је процес

изграђивања и формирања

погледа на свет.

Као облик друштвеног утицања је

континуиран.

Под образовањем се у ужем смислу подразумева

планско и организовано стицање знања, умења и

навика, процес подстицања и развоја укупних

спсобности личности.

Оно је шире од тог процеса, може се рећи да и оно

траје током целог живота, али различитог је

облика, садржаја и метода.

ОБРАЗОВАЊЕ СЕ СХАВАТА КАО ЛИЧНИ

ПРОЦЕС. ИСТИЧЕ СЕ ВАЖНОСТ

ОБРАЗОВАЊА “САМОГ СЕБЕ”.

Појмови оспособљавање, обука

/ тренинг/ су по свом садржају ужи од

појма образовање и стручно образовање,

односе се на учење и усвајање вештина и

спретности, општих и посебних без којих

се не могу вршити практичне активности.

Т р е н и н г (обука) у ужем смислу

подразумева увежбавање већег скупа

међусобно зависних радњи на вишем

нивоу, а у ширем чак и на усвајање

занимања

Стицање и примену знања и

умења које се исказују као

вештине.

• ЗАВРШНИ ДЕО

- чине консултативни и евалуативни

садржаји

Образовање и тренинг

ПИТАЊА:

1. Дефинишите васпитање.

2. Дефинишите образовање.

3. Дефинишите тренинг.

Metode

• PREDAVANJA

• DEMONSTRACIJE

• DISKUSIJE

• IGRE I SIMULACIJE

• PRAKTIČNI (SEMINARSKI) RAD

NASTAVNE METODE

• Nastavne metode podrazumevaju način upravljanja radom

učenika u procesu nastave, koji omogućava sticanje znanja i

veština i njihovu primenu u praksi a isto tako doprinosi

razvijanju njihovih saznajnih sposobnosti i interesovanja,

formiranje pogleda na svet i pripremanje za život.

• Nastavni principi usmeravaju didaktičku aktivnost učenika i

nastavnika i odgovaraju na pitanje zbog čega učenike treba

poučavati na jedan ili na drugi način, a nastavne metode

govore o načinima ostvarivanja planiranih ciljeva i zadataka

obrazovаnjа, ukаzujući kаko to rаditi u okvirimа raznih

nastаvnih predmeta i nivoa i oblika didaktičkog rada.

KLASIFIKACIJA NASTAVNIH METODA

1. metode zasnovane na posmatranju

2. metode zasnovane na rečima

3. metode zasnovane na praktičnim

aktivnostima učenika

METODE ZASNOVANE NA POSMATRANJU

• POKAZIVANJE (demonstracija)

– pokazivanje realnih predmeta, prirodnih

objekata, pojava i procesa koji se dešavaju u

prirodnim, realnim i životnim uslovima.

– korišćenje nastavnih sredstava (modeli,

makete, crteži, grafikoni...)

METODE ZASNOVANE NA REČIMA

• monološke metode,

– Opisivanje

– Pričanje

– Predavanje

• dijaloške metode,

– Heuristički razgovor,

– Katihetički razgovor,

– Popularno predavanje,

– Diskusija.

• rad sa knjigom (metoda čitanja ili tekst metoda)

METODE ZASNOVANE NA PRAKTIČNIM

AKTIVNOSTIMA UČENIKA

• Laboratorijska metoda

• Metoda praktičnih aktivnosti

Poveznice nivoa postignuća i metoda poučavanja

nivoi

postignuća aktivnosti nastavnika i studenata

pamćenje predavanja, zajedničko učenje, rad na tekstu, e-učenje,

seminarski radovi

razumevanje traženje i analiziranje primera, upoređivanje pojmova i

teorija, rasprave (traženje argumenata)

primena

izraditi program, izraditi projekat, rešiti problem,

prezentovati, prepoznavanje preparata, prikaz slučaja,

sastaviti zadatke, napraviti skulpturu, konstruisati prema

uputstvu

analiza rasprave, analiza, prikaz slučaja, eseji, seminarski radovi

vrednovanje izdvojiti prednosti i nedostatke, napisati prikaz

(istraživanja, metode, teorije)

sinteza provera (istraživanje) pojmova i teorija

Ishodi učenja i procena znanja

• Procena znanja ima svrhu da utvrdi i pokaže da li je planirani nivo dostignut ili na kom

nivou su usvojena znanja, veštine i stavovi učenika.

• Tri osnovne svrhe procene znanja:

– omogućavanje prelaska na viši nivo ili sticanje diplome

– razvrstavanje studenata po uspešnosti

– poboljšavanje njihovog učenja.

• Rezultati procene znanja mogu se koristiti u svrhu razvoja znanja ili u svrhu procene. Ocenjivanje razvoja, odnosno napretka učenika/studenta naziva se formativna procena znanja. Evaluacija znanja koja se vrši radi procene naziva se sumativno ocenjivanje.

• Prilikom definisanja kriterijuma ocjnjivanja treba imati u vidu razliku između očekivanih i željenih ishoda učenja. Za prolaznu ocenu potrebno je ispuniti očekivane ishode učenja (društveno prihvatljivi nivo), a za najvišu ocenu potrebno je ispuniti željene ishode učenja. U „prostoru“ između ova dva kriterijuma (donjeg i gornjeg) mogu se jasno definisati kriterijumi za ostale ocene.

Model ishoda učenja na nivou predmeta

- dobro organizovan predmet mora imati jasnu vezu između ishoda učenja i kriterijuma ocenjivanja

- potrebno je definisati odgovarajuće zadatke (koje je moguće ocenjivati)

transparentan proces, moguća veza s drugim predmetima

identifikuj ciljeve predmeta

napiši ishode učenja deskriptori na nivou ...

definiši (kreiraj) zadatke koje je moguće

ocenjivati

kako bi izmerio postizanje željenih ishoda

učenja

definiši (kreiraj) kriterijume ocenjivanja upotrebi kriterijume ocenjivanja kako bi

motivisao studente

razvijaj strategiju poučavanja i učenja kako bi omogućio studentima postizanje

ishoda učenja i zadovoljavanje kriterijuma

ocenjivanja

razvijaj i ažuriraj predmet temelji se na iskustvu i povratnim

informacijama

• Implementacija na moodle-u

METODA AKTIVNOST (MOODLE)

PREDAVANJE – je detaljana prezentacija informacija koje polaznici treba da apsorbuju

trajanje 30’ – 45’ trajanje max jedna nedelja

nastavni materijal prezentacije (video-audio),

dokumenta (.doc, .pdf...)

nastavni

materijal

prezentacije (video-audio),

dokumenta (.doc, .pdf...)

struktura uvodni deo (2’ –5’) LEKCIJA slajd – klip

radno – operativni deo (20’-30’)) LEKCIJA slajdovi i klipovi

završni deo – evaluacija (10’-15’) ZADATAK individualno

RADIONICA grupno

TEST individualno

METODA AKTIVNOST (MOODLE)

DEMONSTRACIJA - vizuelno predstavljanje kako se nešto radi ili kako nešto funkcioniše

trajanje 30’ – 45’ trajanje max jedna nedelja

nastavni materijal prezentacije (video-audio),

dokumenta (.doc, .pdf...)

nastavni

materijal

prezentacije (video-audio),

dokumenta (.doc, .pdf...)

struktura uvodni deo (2’ –5’) LEKCIJA slajd – klip

radno – operativni (20’-30’)) LEKCIJA slajdovi i klipovi

ZADATAK individualno

RADIONICA grupno

završni (10’-15’) TEST

ocenjivanje

individualno

METODA AKTIVNOST (MOODLE)

DISKUSIJA (dijalog) - odlikuje ih dvosmerna komunikacija i najčešće se koriste kao dopuna metoda predavanja ili

demonstracija

trajanje 10’ – 20’ trajanje max jedna nedelja

nastavni materijal prezentacije (video-audio),

dokumenta (.doc, .pdf...)

nastavni

materijal

prezentacije (video-audio),

dokumenta (.doc, .pdf...)

struktura analiza zahteva (2’ –5’) RAZGOVOR definisanje teme

usmerena diskusija (do 10’)) RAZGOVOR bez grupa, u odvojenim grupama i

vidljivim grupama

evaluacija (do 5’) RAZGOVOR završni komentar predavača

METODA AKTIVNOST (MOODLE)

IGRE I SIMULACIJE - dizajnirane su da reprodukuju ili simuliraju proces, događaje i okolnosti koje se

pojavljuju u realnoj situaciji ili na radnom mestu; u ovu grupu metoda spadaju simulatori opreme, poslovne igre,

studija slučaja i igranje uloga

trajanje 30’ – 45’ trajanje max jedna nedelja

nastavni materijal prezentacije (video-audio),

dokumenta (.doc, .pdf...)

nastavni

materijal

prezentacije (video-audio),

dokumenta (.doc, .pdf...)

struktura uvodni deo (2’ –5’) RADIONICA

ZADATAK

definisanje zahteva

radno – operativni (20’-30’)) RADIONICA grupno

ZADATAK individualno

završni - evaluacija (10’-15’) ocenjivanje individualno / grupno

METODA AKTIVNOST (MOODLE)

PROJEKTNI (SEMINARSKI) RADOVI

trajanje tokom semestra trajanje tokom trajanja kursa

nastavni materijal prezentacije (video-audio),

dokumenta (.doc, .pdf...)

nastavni

materijal

prezentacije (video-audio),

dokumenta (.doc, .pdf...)

struktura uvodni deo - zahtev RADIONICA

ZADATAK

definisanje zahteva

radno – operativni (konsultacije) RADIONICA individualno / grupno

ZADATAK individualno / grupno

FORUM individualno / grupno

završni - evaluacija ocenjivanje individualno / grupno

ZADATAK 2