penologija 2

8/12/2019 Penologija 2

1/25

22. ISTORIJSKI RAZVOJ SISTEMA KRIVINIH SANKCIJA

Istorijski posmatran razvoj krivinog prava Bosne i Hercegovine (pa time i Republike Srpske) kroz prizmu razvojakrivinog prava uopte moemo podeliti na vie etapa (perioda) !o su"

#) period pre #$#% godine& ') period #$#%#$* godine&

+) period od #$* do #$$' godine& ) period posle #$$' godine

22. PERIOD PRE 1918. GODINE

,o -ormiranja .raljevine Srba& Hrvata i Slovenaca #$#% godine i kasnije .raljevine /ugoslavije postojalo je estpravni0 podruja

#) 1 Bosni i Hercegovini je pre vremena turske vladavine primenjivano obiajno pravo 2o& iako nisu sauvani pisaniizvori& smatra se da su pojedini vladari toga doba donosili razliite propise sa primenom na vlastelinskim -eudima3osle zavo4enja turske vladavine na ovim prostorima je u primeni erijatsko pravo koje se zasnivalo na verskim

propisima

5a krivina dela su bile predvi4ene slede6e kazne " smrtna kazna& telesne kazne (batinjanje i bievanje)& novana kazna&kazna lienja slobode& krvna osveta i kompozicija u vidu krvnine

Iz toga doba je posebno znaajno !anzimatsko zakonodavstvo iz #%*7 godine kojim se u oblast krivinog prava porederijatskog prava uvodi i svetovno pravo Slede6e godine donosi se i .rivini zakonik koji me4u krivinim delimarazlikuje zloine& prestupe i istupe 8vaj trodeobni sistem javnopravni0 delikata je imao za posledicu i razliite sistemekazni za uinioce pojedini0 delikata

Slede6i period u ravoju krivinog prava u Bosni i Hercegovini nastaje #%9% godine posle okupacije od strane:ustrougarske !ada se i u ovim krajevima uvodi u primenu .azneni zakonik o zloinima& prestupima i istupima iz#%*' godine 8vim zakonikom se unose znaajne re-orme ne samo u oblast materijalnog krivinog prava ve6 i uoblasti

pravosu4a pa i izvrenja krivini0 sankcija uz izvesna ogranienja 2aime& u ovom pogledu su odre4ena ogranienjapostavljena ;arigradskom konvencijom iz #%9$ godine posle ega se u sistemu krivini0 dela razlikuju samo dve vrstedelikata" zloini i prestupi

1 to vreme na teritoriji Bosne i Hercegovine ne postoji izgra4eni sistem zatvorski0 ustanova za izvrenje izreeni0kazni lienja slobode !ako su osu4enici upu6ivani na izdravanje kazne u Hrvatsku i Slavoniju ( u kaznene zavode u9 godine donet.ara4or4ev kriminalni zakonik za koji se ne zna da li je i koliko primenjivan 3rvi sistematizovan i potpun krivinizakonik Srbija donosi #%7> godine pod nazivom .riminalni (.azniteljni) zakonik za .njaevstvo Srbiju 5akonik jera4en po uzoru na pruski krivini zakonik iz #%*# godine 8n je primenjivan na teritoriji Srbije sve do #$+> godine

+) 1 Hrvatskoj i Slavoniji je primenjivan do #$+>godine austrijski .azneni zakonik o zloinima& prestupima i istupima

iz #%*' godine


2/25

) 1 Sloveniji se u poetku primenjuje .rivini zakonik iz #97% godine poznat kao@!erezijana@& potom od #9%9godine u primeni je krivini zakonik /osi-a II& tzv @/ozeina@ da bi od #%*' godine pa do #$+> godine vaio jeaustrijski .azneni zakonik o zloinima& prestupima i istupima

*) 2a teritoriji Aojvodine i ?e4umurja vailo je ma4arsko krivino pravo izuzimaju6i razdoblje izme4u #%*' i #%7#godine kada je bila uvedena primena austrijskog krivinog zakonika iz #%*' godine ,o I veka to je bilo uglavnom

pisano obiajno pravo sa elementima austrijskog krivinog prava 8d #%9% pa sve do #$+> godine u primeni je 3eti

zakonski lanak koji je nosio naziv .azneni zakon o zloinstvima i prestupima

7) ;rna =ora dobija prvi zakonik koji je imao optu primenu #9$% godine pod nazivom 8pti crnogorski brdski zakon,o njegovog donoenja u pogeldu kanjavanja za krivina dela u primeni je princip kompozicije i izgnanstvo izzajednice 3otom je donet 8pti zemaljski zakon kneza ,anila #%** godine koji u pogledu kazni poznaje " smrtnukaznu& progonstvo& zatvor i batinanje 8ba zakonika nose peat obiajnog prava i nemaju sistematiku kompletni0moderni0 zakona !ek #$>7 godine donet je kompletan i sistematizovan .rivini zakonik za .raljevinu ;rnu =oru kojina isti nain kao i srpski krivini zakonik iz #%7> godine predvi4a sistem kazni i nain nji0ovog izvrenja

23. PERIOD OD 1918. DO 1945. GODINE

.rivini zakonik .raljevine /ugoslavije je donet '9 januara #$'$ godine& a stupio je na snagu #januara #$+> godine

.ao osnov za njegovu izradu uzet je 3rojekat kaznenog zakonika za Srbiju od #$#> godine sa izmenama i dopunama iz#$## godine 8n je zasnovan na dostignu6ima pravne nauke toga doba Sadri dve vrste krivini0 dela " zloine iprestupe Istupi su izostavljeni i preputeni regulativi prekrajnog prava Iste godine je donet i 5akon o izvrenju kaznilienja slobode koji je stupio na snagu # januara #$+> godine kojim je uveden irski sistem izvrenja kazni

.rivini zakonik je polazio od principa zakonitosti u odre4ivanju krivini0 dela i kazni 5abranjivao je retroaktivnuprimenu novog zakona osim kada je on blai za uinioca

Ipak ovaj zakonik nije obu0vatio celokupnu krivinopravnu materiju jer su u ovoj oblasti postojali i drugi zakoni "5akon o zatiti javne bezbednosti i poretka u dravi iz #$'#godine& Aojno krivini zakon & 5akon o tampi& 5akon osuzbijanju zloupotrebe u slubenoj dunosti (poznat kao 5akon o korupciji)

24. PERIOD OD 1945. DO 1992. GODINE

3rva -aza u razvoju krivinog prava /ugoslavije poinje da se razvija jo u toku narodnooslobodilakog rata sa ciljemda se zatite i potpomognu interesi narodnooslobodilake borbe !o je vreme primene obiajnog& narodnog& ratnog iustanikog prava kada su doneti i prvi akti iz ove oblasti kao to su " Coanski propisi& 2aredbe Ar0ovnog taba H8Biz #$' godine i 1redba o vojnim sudovima doneta od strane Ar0ovnog taba H8B maja #$ godine

,ruga -aza u razvoju krivinog prava traje od oslobo4enja zemlje do donoenja .rivinog zakonika #$*# godine 3rvoje doneta odluka :A28/a #$* godine& a zatim i 5akon o nevanosti pravni0 propisa doneti0 pre 7 aprila #$#godine i za vreme neprijateljske okupacije 1 toku #$* godine doneto je pet zakona "

#) 5akon o suzbijanju nedoputene pekulacije i privredne sabotae&') 5akon o zatiti narodni0 dobara i nji0ovom upravljanju&

+) 5akon o zabrani izazivanja nacionalne& rasne i verske mrnje& ) 5akon o krivinim delima protiv naroda i drave i

*) 5akon o vrstama kazni

3osle donoenja 1stava C2R /ugoslavije #$7 godine ovi su zakoni usaglaeni sa njim i ostali u vanosti do donoenjajedinstvenog .rivinog zakonika #$*# godine

2ajznaajniji akt toga doba je bio 8pti krivini zakon iz #$9 godine koji sistematski obra4uje opta naela iinstitute krivinog prava 8vaj zakon je predvi4ao tri vrste krivini0 sankcija" kaznu& vaspitno popravnu meru izdravstveno zatitnu meru

.ao rezultat rada na sistematizaciji krivinopravni0 propisa i nji0ovom usaglaavanju sa drutvenim razvitkom uzemlji donet je .rivini zakonik od ' marta #$*# godine ime poinje tre6a etapa u razvitku socijalistikog krivinog

prava .rivini zakonik predstavlja sistematizovano kodi-ikovano delo koje je gra4eno na principima koji su stvarani utoku narodne revolucije i dostignu6a savremene pravne nauke 8dbacio je zakonsku analogiju i istakao kao osnovno


3/25

naelo princip zakonitosti 2ema vie kanjavanja za pripremne radnje u naelu& ali je zadrana podela maloletnika naodgovorne i neodgovorne& pri emu je usavren sistem vaspitni0 mera .rivini zakonik predvi4a tri vrste sankcija "kaznu& meru bezbednosti i vaspitno popravnu meru& ali broj kazni je smanjen na sedam 8vaj zakonik tako poznaje "smrtnu kaznu& strogi zatvor& zatvor& ogranienje gra4anski0 prava& zabranu bavljenja odre4enim zanimanjem&kon-iskaciju imovine i novanu kaznu

2ovelom .rivinog zakonika od #$*$ godine dolo je do dalje demokratizacije i 0umanizacije naeg krivinog prava

Detvrta etapa u razvoju naeg krivinog prava otpoela je sa donoenjem 1stava SCR/ od '# ' #$9 godine

2ju odlikuje naputanje principa o postojanju jedinstvenog krivinog zakona pa je doneto devet krivini0 zakona "savezni& est republiki0 i dva pokrajinska :li i pored postojanja vie krivini0 zakona obezbe4ena je nji0ova

jedinstvena primena na bazi isti0 principa sadrani0 u odredbama 8pteg dela .rivinog zakona SCR/ ija je primenaobavezna za sva krivina dela bez obzira da li su odre4ena u .rivinom zakonu SCR/ ili krivinim zakonima republika&odnosno pokrajina (l 9 .5 SCR/)& kao i predvi4anjem kolizioni0 normi u okviru ovog dela ime se reava uskla4ena

primena svi0 krivini0 zakona

Izvesne razlike koje postoje u pogledu predvi4anja ili -ormulisanja pojedini0 krivini0 dela nisu uticale na postojanjejedinstvenog sistema krivinopravne zatite ljudski0 i drutveni0 vrednosti i na jednakost svi0 pred zakonom

25. PERIOD POSLE 1992. GODINE

3osle raspada SCR /ugoslavije & novonastale drave " Srbija i ;rna =ora& Slovenija& ?akedonija& Hrvatska i Bosna iHercegovina sa svojim entitetima donele su svoje krivine zakone na osnovama ranijeg krivinog zakonodavstva

1 prvoj -azi razvoja krivinog prava Bosne i Hercegovine koja traje od -ormiranja samostalne drave #$$' do #$$*godine (,ejtonskog mirovnog sporazuma) karakteristina je primena prava bive SCR /ugoslavije jer nije bilomogu6nosti za donoenje novog zakonodavstva zbog ratni0 uslova 1redbom sa zakonskom snagom 3redsednitvaBosne i Hercegovine iz aprila #$$' godine preuzet je .rivini zakon SR Bosne i Hercegovine s tim to je na snazi

ostao i .rivini zakon SCR /ugoslavije iz #$97 godine

3osle #$$* do '>>+ godine nastupa druga -aza u razvoju krivinog prava Bosne i Hercegovine 8dredbama,ejtonskog mirovnog sporazuma krivinopravna materija nije predvi4ena u nadlenosti drave ve6 je podeljena naentitetskom nivou pa je ak sputena i na kantonalni nivo !o je vreme kada su u paralelnoj primeni tri entitetskakrivina zakona " Cederacije Bosne i Hercegovine iz #$$% godine& Republike Srpske iz '>>> godine i Brko ,istriktaBosne i HercegovineBez obzira na razlike izme4u ovi0 zakona oni su za osnovu imali krivino zakonodavstvo biveSCR /ugoslavije

I konano& '>>+ godine poinje tre6a -aza u razvoju krivinog prava dananje Bosne i Hercegovine kada se prvo donosi.rivini zakon Bosne i Hercegovine (stupio je na snagu # marta '>>+ godine)& a potom i krivini zakoni CederacijeBosne i Hercegovine& Republike Srpske i Brko ,istrikta Bosne i Hercegovine

.rivini zakon Republike Srpske (Bosne i Hercegovine) u lanu * predvi4a vie vrsta krivini0 sankcija !o su "

#) kazne&') upozoravaju6e sankcije (mere upozorenja) &+) mere bezbednosti i) vaspitne mere

.azne i mere upozorenja se primenjuju prema krivino odgovornim punoletnim licima Izuzetno& kazna maloletnikogzatvora moe biti primenjena prema starijem maloletniku kao izvriocu dela 8ve sankcije imaju jo uvek najiru

primenu

?ere bezbednosti mogu biti primenjene prema svim uiniocima krivini0 dela " krivino odgovornim i krivinoneodgovornim& punoletnim i maloletnim

Aaspitne mere se primenjuju prema maloletnim uiniocima krivini0 dela& a samo izuzetno i prema mla4im punoletnimlicima 8ne su odre4ene u posebnom 5akonu o zatiti i postupanju sa djecom i maloljetnicima u krivinom postupku


4/25

PRAVNI OSNOV I CILj KANJAVANJA

1 penolokoj i krivinopravnoj teorija naroito su vana dva pitanja vezana za primenu kazne kao najznaajnije vrstekrivini0 sankcija !o su slede6a pitanja "

#) ta je pravni osnov kazne& odnosno odakle izvire pravo drave na primenu kazne&

') ta je svr0a kazne odnosno ta se eli & a ta se moe posti6i primenom kazne

PRAVNI OSNOV KAZNE

3itanje o ravnom osnovu kazne se svodi zapravo na davanje odgovora na pitanje " na osnovu ega drutvodrava imapravo na kanjavanje uinioca krivinog dela& odakle izvire pravo drave na kanjavanje E ius puniendi 1 odgovoruna ovo -ilozo-sko& politiko i pravno pitanje razvilo se vie teorija

2. TEORIJE O PRAVNOM OSNOV! KAZNE

1. I"#$%&'(&)*# (#+,&j#

3rema idealistikim teorijama osnov prava drave na kanjavanje jeste za0tev apsolutne pravde :psolutna pravda jemisaona kategorija iz koje izvire pravo drave uopte& pa i pravo na primenu kazne Izvrenjem krivinog dela dolazi donaruavanja apsolutne pravde koja se moe ponovo uspostaviti samo primenom kazne prema uiniocu krivinog dela:psolutna pravda se moe s0vatiti na razliite naine pa se u okviru ove teorije razlikuju tri s0vatanja !o su "

1) teorija boanske pravde,pravo na kanjavanje je boanskog porekla& ali je stvaranjem drave na nju prenetoovo pravo od strane boanstva 3rema tome& drava je samo prosti izvrilac jednog boanskog prava koje jeimperativnog karaktera

2) teorija moralne pravde osnov prava drave na primenu kazne izvire iz moralni0 normi koje vladaju svetom i

koje se nalaze u svesti svakog oveka 3o .antu moralne norme su sadrane u svesti svakog oveka koji posedujezdrav razum&pa je stoga svaki razuman ovek u stanju da procenjuje svoje postupke i ocenjuje ta je dozvoljeno& a tanije

3) teorija zakonske pravde smatra da je osnov prava na kaznu u dijalektikoj nunosti 1 dravi kao najviemobliku dijalektikog razvitka apsolutne ideje postoji jedno utvr4eno zakonsko pravo Arenjem krivini0 dela ovo se

pravo negira& pa prema takvom licu mora biti primenjena kazna koja bi negirala izvreno krivino delo

2. T#+,&j$ ",-(/#0+ -+/+,$

!eorija drutvenog ugovora (Ruso& =rocijus&


5/25

3rema utilitaristikoj teoriji (Bentam) kazna ima svoje opravdanje u korisnosti njene primene 3rema


6/25

2a slian nain svr0u kanjavanja odre4uje i .rivini zakon Republike Srpske u lanu '% kada kae da je u okviruopte svr0e krivini0 sankcija& svr0a kanjavanja " #) spreavanje uinioca da ini krivina dela i njegovo

prevaspitanje& ') uticanje na druge da ne ine krivina dela i +) razvijanje i uvr6ivanje drutvene odgovornostiizraavanjem drutvene osude za krivino delo i neop0odnosti potovanja zakona

28. ODMERAVANJE KAZNE

8dmeravanje kazne je odre4ivanje vrste i visine kazne koja se izrie uiniocu za uinjeno krivino delo .ododmeravanja kazne moraju biti uzete u obzir sve okolnosti kako bi se uiniocu odredila takva kazna po vrsti i visinikoja bi odgovarala teini uinjenog krivinog dela i drutvenoj opasnosti uinioca i sa kojom bi se najbolje moglaostvariti svr0a kanjavanja 1 odre4ivanju kazne uiniocu za odre4eno krivino delo mogu da uestvuju razni dravniorgani na razne naine pa se razlikuju "

#) zakonsko&') sudsko i+) administrativno odmeravanje kazne

3ored ove deobe & pravna teorija razlikuje tako4e " redovno i posebno odmeravanje kazne

Z$*+0'*+ +"#,$/$0j# *$0#

!o je odmeravanje koje vri zakonodavac prilikom odre4ivanja krivinog dela u zakonu 2aime& inkriminiu6ipojedina ponaanja kao krivina dela zakonodavac odre4uje vrstu i visinu kazne koja 6e se za ta dela izre6i nji0ovimuiniocima od strane suda

3ostoji nekoliko naina zakonskog odmeravanja kazne "

17 '&'(# $6'+%-(0+ 0#+",##0&: *$0&postoji kada zakonodavac ne propisuje kaznu za krivino delo & ve6preputa sudu da po svom na0o4enju i uverenju sam odredi vrstu i visinu kazne koju 6e izre6i uiniocu za konkretnokrivino delo

27 '&'(# $6'+%-(0+ +",##0&: *$0& postoji kada zakonodavac odre4uje vrstu i visinu kazne za pojedinakrivina dela tako da je sud duan da izrekne propisanu kaznu im ustanovi da je izvreno krivino delo za koje je ona

predvi4ena

37 '&'(# ,#%$(&/0+ +",##0& *$0&postoji kada zakonodavac odre4uje vrstu kazne i njen minimalni imaksimalni iznos za svako krivino delo& daju6i time granice u kojima sud moe da se kre6e kod izricanja kazne zasvaki konkretni sluaj 8vako odre4ene granice kazne za svako pojedino krivino delo predstavljaju poseban minimumi maksimum 3oseban minimum oznaava donju granicu& a poseban maksimum gornju granicu Izvan ovi0 granica sudne moe da izrekne kaznu za delo za koje je odre4ena

S-"'*+ +"#,$/$0j# *$0#

!o je odmeravanje kazne uiniocu krivinog dela koje vri sud u svakom konkretnom sluaju 2aime& poto sud

ustanovi da je odre4eno lice izvrilo krivino delo i da je krivino odgovorno& pristupa odmeravanju kazne .olika 6euloga suda biti u odmeravanju kazne zavisi od sistema zakonskog odmeravanja kazne ,anas je sistem relativnogodre4ivanja kazne opte usvojen u savremenom krivinom zakonodavstvu budu6i da omogu6ava sudu da igra aktivnuulogu u odmeravanju kazne u svakom konkretnom sluaju

A"&0&'(,$(&/0+ +"#,$/$0j# *$0#

1 nekim zemljama (pojedine drave S:,) primenjuje se i administrativno odmeravanje kazne prema kome kaznuodmeravaju administrativni organi organi nadleni za izvrenje kazne (penitensijarna administracija) 8dmeravanje sevri u toku izvrenja kazne i ono je mogu6e samo kod kazne lienja slobode& gde sud odre4uje vrstu kazne& a e-ektivni

iznos kazne odre4uje administrativni organ koji izvrava kaznu


7/25

.ao oblik administrativnog odmeravanja kazne smatra se i skra6ivanje e-ektivnog trajanja sudskom odlukom izreenekazne zatvora putem odluke administrativnog organa E komisije za odobravanje uslovnog otpusta ili odlukomupravnika zavoda ,akle kod davanja uslovnog otpusta kao kriminalno politike i penoloke mere ija primena zavisiod uspe0a postignutog u resocijalizaciji i prevaspitanju zatvorenika& administrativni organ (kolegijalni E komisija iliinokosni upravnik zavoda ) u zakonom predvi4enim sluajevima mogu da smanje & dakle odmere& individualizujuizreenu kaznu zatvora

29. INDIVID!ALIZACIJA KAZNE

Individualizacija kazne je prilago4avanje kazne izvrenom krivinom delu i njegovom uiniocu sa ciljem da se odredikazna koja 6e naje-ikasnije mo6i da utie na prevaspitanje uinioca dela

5asluga za uvo4enje individualizacije u krivino pravo pripada pozitivnoj i sociolokoj koli Istiu6i u prvi planuinioca krivinog dela& pozitivna kola je za0tevala da se uvedu mere socijalne zatite iji bi izbor zavisio od stanjaopasnosti uinica

Savremeno krivino pravo polazi od postavke da je individualizacija kazne osnovni princip odmeravanja kazne ija jeosnovna svr0a individualna prevencija :li individualizacija mora biti u skladu sa principom zakonitosti 3rincipindividualizacije daje sudu slobodu u odmeravanju kazne u granicama zakonskog ovla6enja a ne i izvan toga 3ored

toga individualizirana kazna mora da odgovara i principu pravinosti Individualizacija kazne pretpostavljaupoznavanje linosti izvrioca krivinog dela

2ajzad& postoji i individualizacija u postupku izvrenja kazne lienja slobode koja je povezana sa zakonskom isudskom individualizacijom (eksterna i interna klasi-ikacija osu4eni0 lica& vrste i tipovi zavoda i odeljenja uzavodima& vrste tretmana i grupe osu4enika)

POJAM VRSTE I SVRHA KRIVINIH SANKCIJA

.rivine sankcije su zakonom odre4ene mere drutvenog reagovanja protiv uinioca krivinog dela koje primenjujudravni organi u cilju zatite drutva & odnosno najznaajniji0 drutveni0 dobara i vrednosti od svi0 oblika i vidovakriminaliteta

8ne se javljaju kao prinudne mere koje primenjuje drava kao predstavnik drutva prema uiniocu krivinog dela ipredstavljaju reakciju protiv uinioca zbog izvrenja krivinog dela kojim se nanosi teta drutvu !akva reakcija ima zacilj da sprei ovog uinioca da ubudu6e nastavi sa vrenjem krivini0 dela kao i da utie na druge potencijalne uinioceda se uzdravaju od vrenja takvi0 akata

!o znai da je krivina sankcija prinudna mera za zatitu drutva od kriminaliteta& koju izrie sud uiniocu krivinogdela& u postupku i pod uslovima i na nain koji su odre4eni zakonom& a koja se sastoji u oduzimanju ili ograniavanjuslobode i prava ili upozorenju uiniocu da 6e mu sloboda ili prava biti oduzeti ili ogranieni ako ponovo izvri krivinodelo

3;. ELEMENTI KRIVINE SANKCIJE

Sve krivine sankcije imaju zajednike karakteristike koje ine opte elemente krivine sankcije"

#) primena krivini0 sankcija je vezana za postojanje krivinog dela 2aime& krivine sankcije se mogu primeniti samoprema licu koje je uinilo krivino delo i za koje je to dokazano u krivinom postupku od strane nadlenog suda

') princip zakonitosti kao osnovni pricip savremenog krivinog prava znai da krivine sankcije moraju biti odre4eneu zakonu 1iniocu krivinog dela ne moe biti izreena kazna ili druga krivinopravna sankcija koja nije odre4enazakonom po vrsti i meri i ako nije odre4en organ za njeno izricanje !ime se prua zatita gra4anima od eventualnezloupotrebe i arbitrernosti dravni0 organa


8/25

+) krivine sankcije mogu biti izreene samo od strane suda F zakonom odre4enom postupku koji omogu6ava da sekrivina sankcija saobrazi teini i okolnostima izvrenja krivinog dela te drutvenoj opasnosti njegovog uinioca 1naoj zemlji sankcije izriu redovni sudovi

) krivine sankcije imaju karakter prinude protiv uinioca krivinog dela 3rimenjuju se protiv njegove volje i sastojese u oduzimanju ili ograniavanju odre4eni0 sloboda ili prava i to samo u meri koja odgovara prirodi i sadrini tesankcije i samo na nain kojim se obezbe4uje potovanje linosti uinioca i njegovo ljudsko dostojanstvo u skladu sa

me4unarodnim pravom

*) sve krivine sankcije imaju istu svr0u& a to je prema lanu * stav + .5 RS suzbijanje protivpravni0 delatnostikojima se ugroavaju ili povre4uju vrednosti zati6ene krivinim zakonodavstvom

31. VRSTE KRIVINIH SANKCIJA

Savremeno krivino pravo poznaje vie krivini0 sankcija koje su razliite po sadrini& prirodi i karakteru dejstvaSvaka krivina sankcija predstavlja posebnu meru drutvene reakcije za borbu protiv kriminaliteta& dok sve zajedno&one ine niz sistem krivini0 sankcija 3rema tome& sistem krivini0 sankcija je skup svi0 prinudni0 mera predvi4eni0 ukrivinom zakonodavstvu jedne zemlje koje se primenjuju prema uiniocima krivini0 dela pod uslovima i na nainkako je zakonom odre4eno

.akav 6e biti sistem krivini0 sankcija& tj koje i kakve 6e sve sankcije postojati u jednom drutvu& zavisi od brojni0-aktora& a naroito od odnosa koji vladaju u odre4enom drutvu& od obima& dinamike i strukture kriminaliteta&kriminalne politike& stepena demokratskog razvoja i demokratski0 tradicija itd

Savremeno krivino pravo poznaje vie vrsta krivini0 sankcija od koji0 su najpoznatije " kazne& mere bezbednosti&vaspitne mere& uslovna osuda& sudska opomena kao i razne parapenalne sankcije

.rivini zakon Republike Srpske u lanu * predvi4a " #) kazne& ') upozoravaju6e sankcije (mere upozorenja)& +) merebezbednosti i ) vaspitne mere

.azne i mere upozorenja se primenjuju prema krivino odgovornim punoletnim licima Izuzetno& kazna maloletnikogzatvora moe biti primenjena prema starijem maloletniku kao izvriocu dela 8ve sankcije imaju jo uvek najiruprimenu

?ere bezbednosti mogu biti primenjene prema svim uiniocima krivini0 dela " krivino odgovornim i krivinoneodgovornim& punoletnim i maloletnim

Aaspitne mere se primenjuju prema maloletnim uiniocima krivini0 dela& a samo izuzetno i prema mla4im punoletnimlicima 8ne su predvi4ene u 5akonu o zatiti i postupanju sa decom i maloletnicima u krivinom postupku iz '>#>godine

KAZNE

1 teoriji krivinog prava se razlikuju -ormalna& materijalna i meovita s0vatanja pojma kazne

8dre4ivanjem -ormalnog pojma kazne istiu se samo pravni elementi kazne& a zanemaruje njena sadrina .azna sepredstavlja kao pravni -enomen& a ne kao realna drutvena pojava& koja je vezana za klasno drutvo i podlonapromenama koje nastaju u strukturi toga drutva

1 -ormalnom smislu kazna je mera oduzimanja ili ograniavanja izvesni0 prava uiniocu krivinog dela koju izrie sudu zakonom propisanom postupku

8dre4ivanjem materijalnog pojma kazne& ona se predstavlja kao realna drutvena pojava& tj kao mera za zatitudrutva od kriminaliteta& ali se zanemaruje da je ta pojava pravno uobliena& te da kao takva mora da sadri i pravneelemente


9/25

E%##0(& *$0#

Iz ovako odre4enog pojma kazne& proizilaze osnovni ili opti elementi kazne "

#) kazna kao prinudna mera predstavlja zlo koje se nanosi uiniocu zbog izvrenja krivinog dela & a koje se sastoji uoduzimanju ili ograniavanju njegovi0 sloboda ili pravaG

') kazna ima odre4enu svr0u koja se eli posti6i njenim izvrenjem !a je svr0a kazne u l '% .5 RS odre4ena kao "#) spreavanje uinioca da ini krivina dela i njegovo prevaspitanje& ') uticaj na druge da ne ine krivina dela i +)razvijanje i uvr6ivanje drutvene odgovornosti izraavanjem drutvene osude za krivino delo i neop0odnosti

potovanja zakonaG

+) kazna mora biti odre4ena zakonom 8vo je naelo zakonitosti kazne kojim se prua garancija gra4anima odzloupotreba i arbitrernosti !o znai da se kazna ne moe odrediti nijednim podzakonskim aktom& ve6 samo zakonomG

) primena kazne je zavisna od postojanja krivinog dela i krivine odgovornosti uinioca .azna ne moe biti izreenalicu koje nije izvrilo krivino delo ili nije krivino odgovorno ili nije dokazano da ga je ono izvrilo

*) kazna moe biti izreena samo od strane suda i to F zakonom odre4enom postupku koji garantuje pravilnost njenog

izricanja

3ored opti0 elemenata kod neki0 kazni se javljaju i relativni elementi koji imaju karakter nestalni0& varijabilni0elemenata"

#) kazna treba da je lina tako da poga4a samo uinioca krivinog dela& a ne i druga njemu bliska lica ?e4utim& kolikogod se nastojalo na ispunjenju ovog za0teva skoro svaka kazna posredno poga4a i druga lica ( lanove porodice&srodnike) G

') kazna treba da je ovena& tj 0umana& to znai da ne sme da se sastoji u torturi& muenju i neovenom postupanjuprema uiniocu krivinog delaG

+) kazna treba da bude moralna& tj da ne demoralie uinioca kriinog delaG

) kazna treba da je srazmerna teini uinjenog krivinog dela i drutvenoj opasnosti uinioca G

*) kazna treba da je deljiva& tako da se moe izre6i u manjem ili ve6em iznosu u zavisnosti od teine krivinog dela&okolnosti pod kojima je ono izvreno i opasnosti uinioca delaG

7) kazna treba da je opoziva to znai da u sluaju nezakonitog izricanja moe biti ukinuta !akva mogu6nost postojikod kazne lienja slobode dok traje njeno izvrenje i kod novane kazne 8vo obeleje kazne ima veliki znaaj zbogmogu6nosti da izreena kazna bude rezultat sudske zabludeG

9) kazna treba da je popravljiva da se mogu otkloniti posledice koje proizlaze iz njene prirode 8va karakteristika je

tako4e od znaaja zbog mogu6nosti nezakonitog izricanja kazne usled sudske zablude ili na bazi lani0 dokaza2ovana kazna je popravljiva dok kazna zatvora nije & jer se vreme provedeno u zatvoru ne moe vratiti & ve6 se samonovanim iznosom nadokna4uje neosnovano lienje slobode G

%) kazna treba da je zamenjiva pa u sluaju potrebe ona moe biti zamenjena blaom vrstom kazne od one koja jeizreena u presudi

S&'(# *$0&

Sistem kazni je skup svi0 kazni sadrani0 u krivinom zakonodavstvu jedne zemlje& nain nji0ovog odre4ivanja inji0ov me4usobni odnos 1 cilju to e-ikasnije borbe protiv kriminaliteta sva zakonodavstva predvi4aju vie vrsta

kazni to je neop0odno da bi mogla da se ostvari individualizacija u kanjavanju& tj da se svakom uiniocu za svakokonkretno krivino delo odredi ona kazna sa kojom se najbolje postie svr0a kanjavanja


10/25

3rema tome& postojanje ve6eg broja kazni uslovljava " #) potreba e-ikasne i kvalitetne borbe protiv kriminaliteta i ')potreba prilago4avanja vrste i visine kazne uiniocu dela radi ostvarenja resocijalizacije

V,'(# *$0&

3oto krivina zakonodavstva predvi4aju vie vrsta& kazni to se one mogu podeliti prema razliitim kriterijumima"

#) s obzirom na samostalnost u izricanju& kazne se dele na glavne i sporedne =lavne kazne su one koje se mogu izre6isamostalno& a sporedne kazne su one koje se ne mogu izre6i samostalno& ve6 samo uz glavnu kaznuG

') s obzirom na trajanje& kazne se dele na trajne i vremenske !rajne (doivotne) kazne su one koje se izriu za ceoivot osu4enog Aremenske kazne su one koje se izriu za presudom suda odre4eno vremeG

+) s obzirom na dobra koja kazna poga4a kazne se dele na" kazne protiv ivota& protiv telesnog integriteta& protivslobode& protiv imovine& protiv gra4anski0 prava itd

) s obzirom na nain propisivanja kazne mogu biti alternativne ili kumulativne .ada su kazne aternativno propisaneonda sud izrie samo jednu od nji0 .umulativno su propisane kazne kada sud izrie sve propisane kazne premauiniocu krivinog dela

.rivino zakonodavstvo u Republici Srpskoj u lanu '$ .5 RS predvi4a slede6e kazne (ako je uinilac -izikopunoletno lice)" #) kaznu dugotrajnog zatvora& ') kaznu zatvora i +) novanu kaznu

.azna zatvora i dugotrajnog zatvora se moe izre6i samo ako glavna kazna& dok se novana kazna moe izre6i i kaoglavna i kao sporedna kazna :ko je za jedno krivino delo propisano vie kazni& onda sud kao glavnu kaznu moeizre6i samo jednu od nji0 5atvor je kazna protiv slobode& a novana kazna je kazna protiv imovine

5a pravna lica ovaj zakon u lanu #+ predvi4a slede6e kazne " #) novanu kaznu& ') kaznu oduzimanja imovine i +)kaznu prestanka pravnog lica

I na kraju 5akon o zatiti i postupanju sa decom i maloletnicima u l*>7> predvi4a kaznu maloletnikopg zatvora (za

starije maloletno lice kao uinioca krivinog dela)

K$0$ %j$ '%+


11/25

R$" $ +6(# "+ dnevni0 iznosa& a ako se radi okrivinom delu koje je izvreno iz koristoljublja tada opti maksimum novane kazne iznosi najvie #*>> dnevni0iznosa osim u sluajevima koji su izriito propisani zakonom

Broj dnevni0 iznosa novane kazne sud utvr4uje primenjuju6i opta pravila o odmeravanju kazne pri emu se visinadnevnog iznosa se odre4uje zavisno od visine dnevnog do0otka uinioca prema iznosu njegove tromesene neto plate injegovi0 drugi0 do0odaka kao i porodini0 obaveza

2ajnii dnevni iznos novane kazne iznosi jednu ezdesetinu& a najvii jednu tre6inu zadnje zvanino objavljeneprosene mesene neto plate zaposleni0 u Republici Srpskoj koju objavljuje 5avod za statistiku 3ri ovom odre4ivanjuvisine iznosa sud se oslanja na podatke koje dostavlja sam optueni najkasnije do zavretka glavnog pretresa& a koji utrenutku izricanja kazne nisu stariji do est meseci

2ovana kazna u odre4enom (-iksnom) iznosu se moe izre6i u rasponu od *>> .? (konvertibilni0 maraka) do#>>>>> .?& a ako se radi o krivinom delu koje je uinjeno iz koristoljublja tada je opti maksimum ove kazne#>>>>>> .? osim u sluajevima koji su izriito propisani zakonom 2a ovaj nain se izrie novana kazna u sluajukada do zavretka glavnog pretresa u krivinom postupku sudu nisu poznate okolnosti koje su bitne za odre4ivanjevisine dnevnog iznosa novane obaveze osu4enog


12/25

.rivini zakon u posebnom delu ni za jedno krivino delo ne predvi4a novanu kaznu s posebnim minimumom ilimaksimumom& ve6 samo odre4uje njeno izricanje !o znai da se ima uzeti da su kod svi0 ti0 krivini0 dela posebniminimum i posebni maksimum izjednaeni sa optim minimumom i optim maksimumom

.od izricanja novane kazne sud je duan da u presudi da odredi i rok njenog pla6anja !aj rok ne moe da bude kra6iod #* dana ni dui od est meseci 8n se rauna od dana pravnosnanosti presude 1 opravdanim sluajevima sud moeda odobri isplatu novane kazne u otplatama (ratama)& ali je tada duan da odredi broj rata& nji0ov iznos i rok isplate

koji ne moe da bude dui od jedne godine 2ovane kazne izreene i napla6ene predstavljaju pri0od budeta

1 sluaju da se novana kazna ne moe u celosti ili delimino naplatiti u roku koji je utvr4en u presudi& sud bezodlaganja donosi odluku da se novana kazna zameni kaznom zatvora tako da se svaki zapoeti dnevni iznos novanekazne ili da se svaki0 zapoeti0 #>> .? kod novane kazne u odre4enom iznosu& zamenjuje za jedan dan zatvora& c timda ovako izreena kazna zatvora ne moe da bude dua od est meseci (lan +7 .5 RS) 1

1koliko osu4eno lice isplati samo deo novane kazne& ostatak se pretvara u zatvor& a &ako pak osu4eni isplati i ostataknovane kazne& izvrenje zatvora se obustavlja 8va se vrsta zatvora u teoriji naziva supletorni zatvor za koji ne vaive6ina odredaba o kazni zatvora (o uslovnom otpustu& o optem minimumu i sl) Smr6u osu4enog lica kome je izreenanovana kazna& gasi se i sama kazna da bi se ouvao lini karakter kazne

?oderno krivino zakonodavstvo poznaje dva osnovna naina (metoda) utvr4ivanja novane kazne !o cF " metod-iksni0 iznosa i metod @dani novana kazna@

Metod fiksnih iznosapredstavlja klasian nain izricanja novane kazne u najve6em broju krivini0 zakonodavstava3rema njemu uiniocu krivinog dela novana kazna se izrie u tano odre4enom novanom iznosu 8vaj iznososu4eno lice je duno da uplati u odre4enom roku Imovno stanje uinioca utie na visinu odmerene konkretne novanekazne 8vaj sistem poznaju zakonodavstva Italije& vajcarske& Holandije& Belgije& Slovake

,rugi metod jeste metod "dani - novana kazna". 8n se prvi put pojavio u predlogu 3rojekta re-orme vedskogkrivinog zakonika iz #$#7 godine& a realizovan je u .rivinom zakoniku Cinske #$'# godine ,anas ga poznajuzakonici 2emake& :ustrije& ?a4arske& panije& 3ortugala Izricanje novane kazne po ovom metodu sadri dve -aze 1

prvoj -azi uiniocu krivinog dela se utvr4uje odre4en broj dana novane kazne 3ri tome su od znaaja teinaizvrenog krivinog dela i stepen krivine odgovornosti 1 drugoj -azi utvr4uje se iznos jednog dana u novcu !u je

odluuju6e imovno stanje uinioca !ako se moe dogoditi da uinioci istog krivinog dela dobiju isti broj dananovane kazne& ali da novani iznosi za jedan dan budu razliito odre4eni

3ored navedena dva metoda& pojedina krivina zakonodavstva poznaju jo i "

#) sistem proseni0 lini0 do0odaka (npr Ruska -ederacija) prema kome se novana kazna propisuje i izrieu zavisnosti od prosenog do0otka bilo u dravi& -ederalnoj jedinici ili administrativnoj teritorijalnoj jedinici odnosno uzavisnosti od prosenog linog do0otka uinioca krivinog dela G

') sistem proporcionalnog odmeravanja novane kazne ( Italija& panija& Cinska& vedska) gde se novanakazna izrie u odre4enoj proporciji (srazmeri) prema vrednosti uinjenog krivinog dela (npr visina pribavljeneimovinske koristi& priinjene tete i

+) meoviti sistem& odmeravanja novane kazne (sa primesama dva ili vie navedeni0 sistema)

PENOLO=KI ASPEKTI POJEDINIH OP=TIHINSTIT!TA KRIVINOG PRAVA

32. POVRAT I VRSTE POVRATA

1 krivinopravnom smislu povrat je ponovno izvrenje krivinog dela od strane lica koje je ve6 bilo osu4eno za nekokrivino delo

1 kriminolokom smislu povrat je svako ponovno vrenje krivinog dela od strane lica koje je ranije izvrilo krivinodelo bez obzira na to da li je osu4eno za to delo ili ne 1 penolokom smislu povrat postoji kad jedno lice ponovo do4e


13/25

u kaznenopopravnu ustanovu radi izvrenja kazne za delo koje je uinilo posle izdrane kazne za pret0odno krivinodelo

5naaj povrata se tako4e moe razmatrati sa krivinopravnog& kriminolokog i penolokog stanovita

.rivinopravni znaaj povrata ukazuje da ranije kazna izreena za pret0odno krivino delo nije bila dovoljna zapopravljanje uinioca& te bi prema njemu trebalo primeniti teu kaznu to znai da je povrat oteavaju6a okolnost

.riminoloki znaaj povrata ukazuje na pove6anje kriminaliteta i nee-ikasnost mera koje se upotrebljavaju za njegovosuzbijanje& te da bi trebalo preduzeti neke nove mere i nove metode u borbi protiv njega

3enoloki znaaj povrata ukazuje da ranije preduzete zavodske mere nisu bile dovoljno prilago4ene linosti uiniocadeda te da bi prema njemu trebalo primeniti poseban tretman

S obzirom na prirodu krivini0 dela razlikuje se opti i specijalni povrat

8pti povrat postoji kada uinilac posle izreene ili izdrane kazne za pret0odno delo ponovo izvri bilo koje krivinodelo

Specijalni povrat postoji onda kada uinilac posle izreene ili izdrane kazne ponovo izvri isto ili istorodno krivinodelo Specijalni povrat predstavlja teu vrstu povrata& jer ukazuje na sklonost& specijalizaciju uinioca da vri odre4enakrivina dela

S obzirom na vremenski razmak izme4u izvreni0 krivini0 dela razlikuje se vremenski odre4en i vremenski neodre4enpovrat

Aremenski odre4en povrat postoji kada je novo krivino delo izvreno u odre4enom roku posle izreene ili izdranekazne za ranije izvreno delo !aj vremenski razmak moe iznositi od pet do deset godina

Aremenski neodre4en povrat postoji kada uinilac izvri novo krivino delo u bilo koje vreme posle pret0odno izreeneili izdrane kazne

S obzirom na broj ponovo izvreni0 krivini0 dela razlikuje se obian (jednostruki) i viestruki povrat

S obzirom da li je pret0odno izdrana kazna ili ne& povrat moe biti pravi ili prividni

3ravi povrat postoji kada neko lice ponovo uini krivino delo poto je ve6 izdrao kaznu za ranije uinjeno delo !o jepovrat u krivinopravnom smislu

3rividni povrat postoji kada neko lice uini novo krivino delo posle izreene presude za ranije krivino delo bez obzirada li je ova kazna izdrana ili ne

5a razliku od raniji0 reenja& danas u Republici Srpskoj postoji samo jedna vrsta povrata E povrat u krivinopravnomsmislu Aiestruki povrat vie ne postoji

3rema lanu +9 stav .5 RS povrat postoji kada lice koje je ranije osu4eno za jedno delo ponovo izvri krivinodelo !o je jedina okolnost od znaaja za odmeravanje kazne koja ima samo karakter oteavaju6e okolnosti 5a

postojanje povrata je bitno da postoji ranija osu4ivanost uinioca i izvrenje novog krivinog dela posle osude

33. O"#,$/$0j# *$0# +'-#0+ %&-

:ko se osu4enom licu sudi za krivino delo koje je uinjeno pre nego to je zapoeo sa izdravanjem kazne " #) zaizvreno jedno ili vie krivini0 dela za koja se nije znalo u vreme su4enja pa stoga nisu obu0va6ena osudom ') zadelo koje je uinjeno pre nego to osu4eni pristupi izdravanju kazne po ranijoj osudi i +) ako osu4eno lice izvrikrivino delo u toku izdravanja kazne zatvora& kazne dugotrajnog zatvora ili kazne maloletnikog zatvora & sud izrie

jedinstvenu kaznu za sva uinjena krivina dela primenom pravila o odmeravanju kazne za dela u sticaju& s tim to 6ese za dela& koja nisu obu0va6ena osudom& pojedinano odmeriti kazne& dok se za delo obu0va6eno presudom kaznasmatra utvr4enom


14/25

.azna ili deo kazne koju je osu4eni ve6 izdrao& uraunava se u izreenu kaznu zatvora& kaznu dugotrajnog zatvora ilikaznu maloletnikog zatvora ( lan + .5 RS )

8d ovog pravila postoje dva izuzetka "

#) kada osu4eno lice u toku izdravanja kazne zatvora& kazne dugotrajnog zatvora ili maloletnikog zatvora izvrinovo krivino delo& tada sud izrie kaznu nezavisno od ranije izreene kazne ako se primenom pravila o odmeravanju

kazne za dela u sticaju ne bi mogla ostvariti svr0a kanjavanja s obzirom na trajanje neizdranog dela ranije izreenekazne Radi se o sluaju da je uinilac ve6 osu4en za tee ili teko krivino delo& pa u toku izdravanja kazne ponovoizvri neko takvo delo& i to posle provedenog odre4enog broja godina na izdravanju kazne i

') kada osu4eno lice za vreme izdravanja kazne zatvora& kazne dugotrajnog zatvora ili kazne maloletnikog zatoraizvri krivino delo za koje zakon propisuje novanu kaznu ili kaznu zatvora do jedne godine& pa 6e se prema njemu

primeniti disciplinska mera

34. P,$/0# 6+'%#" +'-"#

3ravne posledice osude predstavljaju ograniavaju6e ili zabranjuju6e mere represivnog karaktera koje osu4enom licu

oteavaju resocijalizaciju i ponovno ukljuivanje u drutvenu zajednicu & ali koje imaju i specijalno preventivnikarakter

8ne se sastoje u prestanku ili gubitku odre4eni0 prava ili u zabrani sticanja odre4eni0 prava licima koja su osu4ena zaodre4ena krivina dela ili na odre4enu kaznu 8ne ne mogu da nastupe kada je za krivino delo izreena novanakazna& uslovna osuda sudska opomena ili kada je uinilac oslobo4en od kazne (lan $9 .5 RS)

.rivini zakon razlikuje dve vrste pravni0 posledica osude (lan $% .5 RS) !o su "

a) pravne posledice koje se odnose na prestanak ili gubitak odre4eni0 prava jesu"

#) prestanak vrenja odre4eni0 poslova ili -unkcija u organima dravne vlasti& dravnim organima&

preduze6ima i u drugim pravnim licima&') prestanak radnog odnosa ili prestanak vrenja odre4enog zvanja& poziva ili zanimanja&+) oduzimanje dozvola ili odobrenja koja se izdaju odlukom dravni0 organa ili statusa koji se priznajeodlukom dravni0 organa i) oduzimanje odlikovanja i

b) pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odre4eni0 prava jesu"

#) zabrana vrenja odre4eni0 poslova ili -unkcija u organima dravne vlasti& dravnim organima& preduze6ima iu drugim pravnim licima&') zabrana istupanja u tampi& na radiju& televiziji ili javnim skupovima& zabrana vrenja izdavake delatnosti ilizabrana uestvovanja u osnivanju udruenja&+) zabrana sticanja odre4enog poziva ili unapre4enja u slubi i) zabrana sticanja odre4eni0 dozvola ili odobrenja koja se izdaju odlukom dravni0 organa

3ravne posledice osude se mogu propisati samo zakonom i nastupaju automatski& po sili zakona& danom pravosnanostipresude 8ne posledice koje se sastoje u zabrani sticanja odre4eni0 prava traju najdue deset godina od dana izdrane&oprotene ili zastarele kazne ako za pojedine od nji0 zakonom nije propisano kra6e trajanje Brisanjem osude za nekokrivino delo& prestaju i pravne posledice osude

Budu6i da novo krivino zakonodavstvo izriito predvi4a i krivinu odgovornost pravnog lica& to su u lanu # .5RS predvi4ene i pravne posledice osude pravnog lica koje nastupaju i kada je pravnom licu za uinjeno krivino deloizreena novana kazna !o su slede6e pravne posledice osude" #) zabrana rada na osnovu dozvole& ovla6enja ilikoncesije izdati0 od organa strane drave i ') zabrana rada na osnovu dozvole ovla6enja ili koncesije izdati0 od strane

institucija Republike Srpske


15/25

35. REHA>ILITACIJA

3osle izvrenja kazne osu4eno lice se vra6a u drutvo i ukljuuje u slobodan drutveni ivot :li sa vra6anjem u drutvoono ne postaje odma0 u potpunosti ravnopravan gra4anin sa ostalima

,va -aktora uslovljavaju ovu neravnopravnost " #) dejstvo posledica koje povlai osuda i ') stav sredine koja takvo liceprima sa izvesnom dozom podozrenja& nepoverenja& bojaznosti& pa i mrnje 1 kojoj 6e meri ta neravnopravnost biti

izraena& zavisi od broja pravni0 posledica i nji0ovog obima dejstva& kao i od stava sredine prema vrenju pojedini0krivini0 dela

Razlikuju se dve vrste re0abilitacije " #) zakonska i ') sudska re0abilitacija 5akonska re0abilitacija nastupa po silizakona& automatski sa protekom odre4enog vremena posle izdrane kazne pod uslovom da osu4eno lice za to vreme neizvri novo krivino delo Sudska re0abilitacija nastaje sudskom odlukom koja se donosi na molbu osu4enog lica po

proteku odre4enog vremena od izdrane kazne Sudska re0abilitacija je -akultativna ,a li 6e sud doneti odluku ore0abilitaciji ili ne6e zavisi od njegove ocene vladanja uinioca krivinog dela posle izlaska iz kaznene ustanove i odnjegovog odnosa prema radu i drutvenim vrednostima

Re0abilitacija je u krivinom pravu Republike Srpske ure4ena l#>>#> .5 3rema ovim reenjima osu4ena licaposle izdrane& oprotene ili zastarele kazne zatvora& kazne dugotrajnog zatvora ili kazne maloletnikog zatvora uivaju

sva prava utvr4ena ustavom& zakonom i drugim propisima i mogu sticati sva prava osim oni0 koja su im ogranienausled izreene mere bezbednosti ili nastupanja pravne posledice osude 2a isti nain re0abilitacija se odnosi i naosu4ena lica koja se nalaze na uslovnom otpustu ako nji0ova prava nisu ograniena posebnim propisima o uslovnomotpustu sa izdravanja kazne

Re0abilitacijom se zapravo brie osuda i prestaju sve njene negativne pravne posledice za osu4enog 2a taj nainosu4eni se smatra neosu4ivanim licem ,estvo re0abilitacije se osnosi i na sporedne kazne koje jo nisu izvrene 3ritome se re0abilitacijom ne dira u prava tre6i0 lica koja su zasnovana na osudi 1 izvesnim sluajevima osuda moe

povlaiti pravne posledice& tako da osu4eno lice za odre4eno vreme ne moe vriti odre4ena prava !ada sere0abilitacija javlja kao sredstvo za vra6anje ti0 prava osu4enim licima pre nego to protekne rok nji0ovog dejstva !adase primenjuje sudska re0abilitacija

5akonska re0abilitacija znai da se briu osude iz kaznene evidencije& pod uslovom da osu4eni koji ranije nije osu4ivan

ili se smatra neosu4ivanim ne uini novo krivino delo u slede6im rokovima"

#) sudska opomena i osuda kojom je uinilac oslobo4en od kazne briu se po isteku roka od jedne godine oddana pravnosnanosti sudske odluke& ') uslovna osuda se brie posle jedne godine od kad je isteklo vreme proveravanja& +) osuda na novanu kaznu& kaznu zatvora do jedne godine ili kaznu maloletnikog zatvora se briu kad

protekne tri godine od dana izvrene& zastarele ili oprotene kazne i ) osuda na kaznu zatvora preko jedne do tri godine brie se kad protekne rok od pet godina od dana izdrane&zastarele ili oprotene kazne

8sude iz kaznene evidencije ne mogu brisati za vreme dok traju izreene mere bezbednosti ,anom ispunjenja

navedeni0 zakonski0 uslova& smatra se da je osuda iz kaznene evidencije automatski brisana

Sudska re0abilitacija znai da sud svojom odlukom na molbu osu4enog lica moe (ali nije obavezno) brisati iz kazneneevidencije osudu na kaznu zatvora preko tri do pet godina& ako je proteklo osam godina od dana izdrane& oprotene ilizastarele kazne& pod uslovom da za to vreme osu4eni ne izvri novo krivino delo (lan #>' .5 RS) pod slede6imuslovima "

#) da osu4eni u tom roku ne uini novo krivino delo&') da sud na4e da je osu4eni to zasluio svojim vladanjem i+) da se sa osnovom moe oekivati da to lice ne6e ubudu6e vriti krivina dela

Izuzetno sud moe dati re0abilitaciju i licu koje je vie puta osu4ivano ako su protekli svi rokovi i ispunjeni drugi usloviza re0abilitaciju u pogledu svakog krivinog dela za koje je takvo lice osu4eno

3rilikom odluivanja o brisanju osude na molbu osu4enog& sud 6e voditi rauna o vladanju osu4enog posle izdranekazne& o prirodi krivinog dela i o drugim okolnostima koje mogu biti od znaaja za ocenu o opravdanosti brisanja


16/25

osude ?ogu6e je istovremeno brisanje vie osuda jednog istog lica ako su ispunjeni uslovi za brisanje svake pojedineosude 3ri tome se osude iz kaznene evidencije ne mogu brisati za vreme trajanja mera bezbednosti

:ko je F toku roka za brisanje osuda osu4enom izreena kazna zatvora preko tri godine za novizvreno ilinovootkriveno krivino delo& onda se ne6e brisati ni ranije ni kasnije osude

Brisanjem osude iz kaznene evidencije ne postie se ni pravno& ni -aktiki ponitavanje osude odnosno krivine sankcije

koja je obu0va6ena tom brisanom osudom Brisana osuda ostaje -aktiki i i dalje u kaznenoj evidenciji

3ravno dejstvo brisanja osude ograniava se na zakonom suene mogu6nosti davanja podataka iz kaznene evidencije obrisanim osudama Brisanjem osude iz kaznene evidencije& prestaju i pravne posledice osude

D$/$0j# 6+"$($*$ & *$0#0# #/&"#0&j#

1 cilju zatite osu4eni0 lica i eventualni0 zloupotreba& zakoni predvi4aju da se podaci iz kaznene evidencije mogu datisamo sudu& tuilatvu i organima unutranji0 poslova i to F vezi sa krivinim postupkom koji se vodi protiv lica koje jeranije bilo osu4enoG nadlenim organima za izvrenje krivini0 sankcija i nadlenim organima koji uestvuju u

postupku davanja amnestije& pomilovanja ili brisanja osude (lan #>+ .5 RS)

2a obrazloeni za0tev ovi se podaci mogu dati i dravnim organima& preduze6ima i drugim pravnim licima ako jotraju odre4ene pravne posledice osude ili mere bezbednosti ili ako za to postoji opravdan interes zasnovan na zakonu3ri tome se podaci iz kaznene evidencije mogu davati i gra4anima kao dokaz o nji0ovoj osu4ivanosti& odnosnoneosu4ivanosti ali samo ako su im oni potrebni radi ostvarivanja nji0ovi0 prava ili interesa

Inae& podaci o brisanoj osudi se ne mogu dati nikome 5akon je tako4e izriito odredio da niko nema pravo da odgra4ana trai da podnesu dokaze o osu4ivanosti ili neosu4ivanosti

S&'(#& &/,#0j$ *,&/&)0&: '$0*&j$

8snovni izvor izvrnog krivinog prava u Republici Srpskoj jeste 5akon o izvrenju krivini0 sankcija (5I.S) Iakozakon nosi naziv 5akon o izvrenju krivini0 sankcija& on odredjuje uslove& postupak i nain izvrenja ne samo

krivini0 sankcija& nego i izvrenje neki0 drugi0 mera koje nemaju status i karakter sankcija za uinjena protivpravna ikanjiva ponaanja !o su "

a) izvrenje mere pritvora kao speci-ine krivino E procesne radnje liavanja slobode uinioca i

b) izvrenje mere oduzimanje imovinske koristi pribavljene izvrenjem krivinog dela

,onoenje novog izvrnog krivinog zakona poetkom '>#> godine rezultiralo je iz dva osnovna razloga " #) potrebeda se sistem izvrenja krivini0 sankcija usaglasi na novim materijalnim krivinim zakonodavstvom i ') potrebe da seuskladi sistem izvrenja krivini0 sankcija sa u medjuvremenu donetim medjunarodnopravnim aktima

8d ti0 medjunarodnopravni0 akata na prvom mestu treba posebno ista6i slede6e"

#) .onvencija protiv muenja i drugi0 svirepi0& ne0umani0 ili poniavaju6i0 kazni i postupka usvojena odstrane =eneralne skuptine 1jedinjeni0 nacija rezolucijom broj +$7 od #> decembra #$%godine (a koja je stupila nasnagu '7 juna #$%9godine)&

') .odeks ponaanja lica odgovorni0 za primenu zakona koji je =eneralna skuptina 1jedinjeni0 nacijausvojila Rezolucijom broj +#7$ od #9 decembra #$9$godine&

+) 2aela medicinske etike koja se primenjuju na zdravstveno osoblje& naroito lekare u zatiti zatvorenika ilica u pritvoru ili postupaka koje je usvojila =eneralna skuptina 1jedinjeni0 nacija Rezolucijom broj +9$ od #%decembra #$%'godine&

) 3ravila 1jedinjeni0 nacija o zatiti maloletnika lieni0 slobode koja su preporuena =eneralnoj skuptini1jedinjeni0 nacija na usvajanje 8smom kongresu 1jedinjeni0 nacija posve6enom prevenciji kriminaliteta u tretmanuuinilaca krivini0 dela odranom #$$>godine u Havani na .ubi

*) Standardna minimalna pravila za postupanje sa zatvorenicima usvojena na 3rvom kongresu 12 za

spreavanje kriminaliteta i postupanju sa delikventima koji je odran u Jenevi #$** godine& a koja su zatim potvrdjenaod Kkonomskog i socijalnog saveta 812 rezolucijom broj 77+ od #$*9 godine i dr


17/25

2ovi 5akon o izvrenju krivini0 sankcija Republike Srpske normira izvrenje svi0 krivini0 sankcija koje su izreeneod strane doma6i0 sudova& kao i sankcija izreeni0 od strane inostrani0 sudova !akodje po ovom zakonskom tekstuizvravaju se i krivine sankcije& pritvor kao i druge mere koje su izreene od strane sudova u Republici Srpskojstranim dravljanima i licima bez dravljanstva (osim ako posebnim zakonom ili medjunarodnim ugovorom nijedrugaije odredjeno)

1 stvari& ovaj zakon regulie izvrenje svi0 krivini0 sankcija sem uslovne osude uz koju nije odredjen zatitni nadzor i

sudske opomene (za punoletna lica) i vaspitni0 mera i kazne maloletnikog zatvora (ije izvrenje uredjuje poseban5akon o zatiti i postupanju sa decom i maloletnicima za maloletna lica)

8vim zakonom je takodje propisano i izvrenje neki0 drugi0 mera koje usko gledano nemaju karakter sankcija zaizvrena protivpravna i kanjiva ponaanja !o su " a) mera oduzimanja imovinske koristi pribavljene krivinim delom i

b) mera pritvora (kao speci-ine krivinoprocesne mere liavanja ili ograniavanja slobode uesnika u postupkuokrivljenog)

3. PRIST!PANJE IZVR=ENJ! KRIVINE SANKCIJE

5akon o izvrenju krivini0 sankcija utvrdjuje dve pretpostavke ili dva uslova neop0odna za izvrenje izreene krivineili druge vrste sankcije !o su prema lanu + 5I.S "

#) pravnosnanost odluke kojom je krivina sankcija& pritvor ili druga mera izreena 3ravnosnanost odluke(presude ili reenja) nastupa kada alba nije doputena ili je rok za izjavljivanje albe protekao& a alba nije izjavljenaili kada je dostavljena odluka drugostepenog organa po albi izjavljenoj na prvostepenu odluku nadlenog suda i

') nepostojanje zakonski0 smetnji za izvrenje odluke nadlenog organa 8vim zakonom utvrdjene su posebnezakonske smetnje u sluaju ijeg postojanja nije mogu6e pristupiti izvrenju izreene sankcije za krivinog delo

3raktino princip da se izvrenju krivine sankcije pristupa tek na osnovu pravnosnane sudske odluke kojom jesankcija izreena predstavlja samo jedan i to vrlo znaajan vid principa zakonitosti ili legaliteta krivine sankcije

2aime& izvrenje krivini0 sankcija mora biti zasnovano samo na valjanom pravnom osnovu !o je u svakom sluajusamo pravnosnana odluka nadlenog organa

3ored toga& pre nego to se pristupi izvrenju izreene sankcije potrebno je utvrditi nepostojanje zakonski0 smetnji zaizvrenje Ipak u posebnim zakonima kao to su 5akon o krivinom postupku ili 5akon o prekrajima i dr odre4eni susluajevi kada se izuzetno moe otpoeti sa izvrenjem izreene sankcije i pre pravnosnanosti odluke

Sa izvrenjem krivine sankcije ili druge mere moe se otpoeti dakle i pre nego to je postala pravnosnana sudskaodluka kojom je ona i izreena ako je to zakonom posebno predvidjeno 8va ogranienja& jasno& treba strogorestriktivno tumaiti i primenjivati ogranieno samo u zakonom predvi4enim sluajevima

.ada su ispunjeni uslovi da se pristupi izvrenju izreene krivine sankcije& pritvora ili druge mere& nadleni sudobavezno preduzima odredjene radnje koje su neop0odno potrebne da se bez odlaganja sprovede izvrenje izreenesankcije ili druge mere u skladu sa odredbama zakona 2aime& izvrenje ovi0 sankcija ili mera moe se odloiti ili

prekinuti samo u sluajevima i pod uslovima koji su predvidjeni zakonom (lan 5I.S)

OSTVARIVANJE PRAVA OS!DJENIH LICA


18/25

5akon je dalje izriito predvideo odredjeni stepen i obim zatite osudjenog lica za vreme izvrenja izreene krivinesankcije& tako da se osudjenom licu ne moe nametnuti ogranienje koje "

#) nije predvidjeno zakonom&') nije neop0odno za ostvarenje cilja za koji je namenjeno&+) nije e-ikasno u ostvarivanju tog cilja i) nije proporcionalno (dakle srazmerno)

3rincip 0umanosti u postupanju i zatite linosti oveka zapravo karakterie sve odnose nadleni0 dravni0 organaprema licima koja su kanjena krivino ili nekom drugom kaznenom sankcijom 3ri tome zatita linosti oveka ipotovanje njegove ljudske linosti imaju& s jedne strane& i iri drutveni znaaj& a s druge strane& predstavljajupretpostavku za ostvarivanje svr0e sankcije izreene od strane nadlenog organa

3otovanje ljudske linosti i njegovog dostojanstva u procesu izvrenja krivini0 i drugi0 sankcija ima zapravodvostruki znaaj S jedne strane& ovo potovanje ima opte politiki znaaj koji u svojoj sutini predstavlja potvrdudemokratskog karaktera celokupnog drutva pravne drave S druge strane& ovo potovanje ima i jedan isto praktiniznaaj 8no je neop0odno za praktino uspeno ostvarivanje procesa resocijalizacije& prevaspitanja osudjeni0 lica

1 cilj obezbedjenja i zatite ljudski0 prava osudjenog lica predvidjena je obaveza ministarstva pravde kojom seosigurava pristup i poverljiva komunikacija osu4enika& pritvorenika ili maloletnika sa doma6im i medjunarodnimorganizacijama i drugim istitucijama koje su nadlene za pra6enje i ostvarivanje ljudski0 prava i osnovni0 sloboda uskladu sa doma6im zakonima& ali i medjunarodnim dokumentima 3ri tome je zavodska ustanova u kojoj se osudjeno ili

pritvoreno lice nalazi& duna da omogu6i ovu nesmetanu komunikaciju i bez neosnovanog ometanja

3. TRO=KOVI IZVR=ENJA KRIVINIH SANKCIJA

5akon je izriito predvideo i da lice prema kome se izvrava krivina sankcija& pritvor ili druga mera ne snosi trokovenjenog izvrenja (osim trokova nastali0 usled izvrenja novane kazne kao i drugi0 trokova& ali samo u sluajeviam ina nain kada je to predvidjeno zakonom) E lan * 5I.S 5a upu6ene podneske& slubene radnje& reenja i druge aktekoji nastanu u vezi sa izvrenjem krivine sankcije osudjeno lice ne pla6a takse

2a taj nain je inaugurisan princip prema kome lice koje se nalazi u postupku izvrenja krivine sankcije ne pla6atrokove izvrenja 8vaj princip zapravo proizilazi iz injenice da je sistem izvrenja kazneni0 sankcija deo drutvene

borbe protiv kriminaliteta i drugi0 vidova i oblika antisocijalnog& patolokog i protivpravnog ponaanja !o& sa drugestrane& znai da samo drutvo obezbedjuje posebna sredstva u budetu za preventivnu i represivnu borbu protiv svi0vidova i oblika kriminaliteta

2o& ovaj princip sa svoje strane ipak nema apsolutno dejstvo 2aime& izuzeci su odredjeni ne samo 5akonom oizvrenju krivini0 sankcija& ve6 i nekim drugim zakonima 8ni su u prvom redu posledica speci-inosti izvrenjaneki0 sankcija (novane kazne)& ili pak nesavesnog ponaanja osudjenog lica (u kom smislu jesu trokovi prinudnogdovodjenja osudjenog lica u zavod) ili kada se pak radi o zakonskim obligacijama E obavezama izdravanja (kodtrokova izvrenja vaspitni0 mera)

38. ORGANI ZA IZVR=ENJE KRIVINIH SANKCIJA

1 Republici Srpskoj (Bosni i Hercegovini) prema lanu $ 5I.S ?inistarstvo pravde i ustanove (zavodi) za izvrenjekrivini0 sankcija i mere pritvora se smatraju kao vode6i ili osnovni organi E odnosno institucije koje su odgovorne zaizvrenje izreeni0 krivini0 sankcija od strane nadleni0 organa krivinog pravosudja !o su osnovni ili vode6i

penitensijarni organi kojima je izvrenje krivini0 sankcija primarna i osnovna delatnost 8ve ustanove osniva i ukidaAlada Republike Srpske na predlog nadlenog ministra

2o& pored ovi0 organa postoje i drugi organi koji se javljaju u odredjenim situacijama i u postupku izvrenjaodredjeni0 sankcija& odnosno sankcija koje su izreene prema odredjenoj kategoriji uinilaca krivini0 dela 8ni semogu nazvati ostali ili drugi organi za izvrenje krivini0 sankcija ili drugi penitensijarni organi 1 ove organespadaju " organi vlasti& ustanove i druga pravna lica u iji delokrug spada primena zdravstveni0& socijalni0& vaspitni0 ilidrugi0 mera koje imaju odredjeni znaaj u procesu izvrenja krivini0 sankcija& pritvora ili drugi0 mera


19/25

8vi drugi penitensijarni organi su u obavljaju svoji0 delatnosti u s-eri izvrenja krivini0 sankcija duni da saradjuju sa?inistarstvom pravde Republike Srpske 2ji0ov se posebni znaaj i uloga ogleda u " #) primeni pojedini0 mera u okviru

postpenalnog tretmana osudjeni0 lica posle nji0ovog izlaska na slobodu posle izdrane krivine sankcijeinstitucionalnog karaktera i ') primeni pojedini0 mera i pra6enja osudjenog lica za vreme trajanja uslovnog otpusta

3ored ovi0 organa penitensijarne administracije& u postupku izvrenja krivini0 sankcija u Bosni i Hercegovini posebnomesto& ulogu i znaaj ima i Struni savet !o je posebno savetodavno i nadzorno telo 1 njegovu nadlenost spada

pra6enje& prouavanje (analiza) i unapredjenje sistema izvrenja krivini0 sankcija 8vaj savet osniva ministar pravdeBosne i Hercegovine 2jega ine predstavnici nauni0 ustanova& sudova& organa uprave& struni0 udruenja&gradjanskog drutva i drugi0 institucija koja se bave pitanjima kriminaliteta i vaspitanja odnosno prevaspitanja iresocijalizacije osudjeni0 lica

39. !STANOVE ZA IZVR=ENJE KRIVINIH SANKCIJA

/edan od osnovni0 principa na kojima se zasniva novodoneti 5akon o izvrenju krivini0 sankcija jeste principjedinstvenog izvrenja najvaniji0 krivini0 sankcija

8vim se zakonom naime uspostavlja jedinstveni sistem izvrenja najznaajni0 krivini0 sankcija& odnosno izvrenjedrugi0 mera kao to su pritvor i oduzimanje imovinske koristi steene krivinim delom 2a taj nain je izmedju ostalog

obezbedjena celina zatite drutva od kriminaliteta i drugi0 vidova protivpravnog& drutveno tetnog i kanjivogponaanja

Sa druge strane& na ovaj nain se obezbedjuje ravnopravan i 0umaniji (oveniji i dostojanstveniji) tretman svi0 licakojima je izreena krivina sankcija& pritvor ili druga mera bez obzira na pol& uzrast& vrstu krivinog dela i stependrutvene opasnosti& a to sve odgovara savremenim za0tevima i potrebama drutva da se to e-ikasnijim merama inainima suprotstavi razliitim vidovima i oblicima kriminalnog protivpravnog ponaanja uopte

T&6+/& -'($0+/$

1 penolokoj teoriji odnosno praksi postoji vie vrsta i tipova ustanova u kojima se izvravaju krivine sankcijeinstitucinalnog karaktera !ako se u pogledu tipova razlikuju slede6e vrste ustanova 2aime& u pojedinim penolokimsistemima zakon je odredio kategorizaciju ustanova u kojima se izvravaju zavodske sankcije .riterijum za ovukategorizaciju je razliito odredjen !ako se razlikuje nekoliko kriterijuma !o su stepen obezbedjenja& trajanje kaznekoja se izvrava& pol i starost osudjeni0 lica

3rema kriterijumu koji se odnosi na stepen obezbedjenja& stepen ogranienja slobode kretanja osu4eni0 lica iprimenjene mere postupanja sa osudjenim licima odredjeni su slede6i tipovi ustanova " +(/+,#0+ 6+%-+(/+,#0+ &$(/+,#0+ (lan #> 5I.S)

1 ustanovama otvorenog tipa ne postoji -iziko i materijalno obezbe4enje 1 njima naime ne postoji -iziko& nitimaterijalno obezbedjenje koje bi predstavljalo prepreku osudjenim licima za bekstvo 8rganizacija ivota i radaosu4eni0 lica se zasniva na nji0ovoj samodisciplini i linoj odgovornosti koja je podsticana i kontrolisana od stranevaspitaa 2adzor nad ivotom i radom osudjeni0 lica odnosno nji0ovim kretanjem vre samo vaspitai

1stanove poluotvorenog tipa imaju materijalnote0niko obezbedjenje (-iziko i materijalno) koje bi predstavljalomaterijalnu prepreku za bekstvo osudjeni0 lica 1 ovim ustanovama postoji sluba obezbe4enja koja slui zaodravanje reda i kontrolu kretanja osu4eni0 lica u skladu sa postoje6im propisima i aktom o ku6nom redu

1stanove zatvorenog tipa se odlikuju postojanjem materijalnote0nikog obezbedjenja protiv bekstva osudjenika&ogradni0 zidova& te0niki0 sredstava za obezbedjenje koje predstavljaju prepreku za bekstvo osudjeni0 i pritvoreni0lica 2ji0 tako4e odlikuje i postojanje -izikog obezbe4enja (naoruani pripadnici slube za obezbe4enje)

1stanove za izvrenje krivini0 sankcija se organizuju na dva naina i to kao " a) kaznenopopravni zavodi i b)vaspitnopopravni domovi


20/25

S%-?


21/25

1 ustanovama kaznu zatvora izdravaju osu4ena lica mukog pola bez obzira na visinu kazne 1 ustanovama za ene&odnosno posebnom odeljenju za ene kaznu zatvora izdravaju osu4ena lica enskog pola bez obzira na duinu kazne&kao i enska lica koja su osu4ena na kaznu maloletnikog zatvora 1 ustanovama& odnosno posebnom odeljenju zaosu4ene maloletnike kaznu zatvora izdravaju muka maloletna lica osu4ena na kaznu maloletnikog zatvora 1ustanovama& odnosno posebnim odeljenjima ustanova izvrava se vaspitna mera upu6ivanja u vaspitnopopravni dom zamuka i enska maloletna lica

1 odeljenju sa posebnim reimom& po pravilu& se izvrava kazna zatvora prema osu4enim licima za koja se prilikomispitivanja linosti utvrdi da bi bitno ugrozila sigurnost ostali0 osu4eni0 lica i imovine u ustanovi ili koja za vremeizdravanja kazne bitno (dakle u ve6oj meri ili u duem trajanju) naruavaju red i disciplinu& kao i osu4ena lica za kojase utvrdi da su preduzete mere postupanja prema njima ostale bezuspene

1 ustanovama za izvrenje krivini0 sankcija (lan #9 5I.S) se osnivaju razliite organizacione jedinice E slube !osu "

#) sluba obezbe4enja&') sluba tretmana&

+) zdravstvena sluba&) privrednoinstruktorska sluba i*) sluba za pravne& -inansijske i opte poslove

2o& zavisno od potrebe i prirode poslova u pojedinom zavodu se mogu osnovati i druge organizacione jedinice i to3ravilnikom o unutranjoj organizaciji

S%-?


22/25

8vo je najvanija i centralna organizaciona jedinica u ustanovi 8na je nadlena da preduzima slede6e aktivnostiprema osu4enim licima " #) da programira i koordinira vaspitni rad i ispituje linost osu4enog lica i vaspitanika& ') daizradjuje program postupanja (tretmana) za svako lice (individualni tretman) kako bi se na najpotpuniji nain ostvarilasvr0a izvrenja kazne zatvora& +) da vri procenu potreba za strunim obrazovanjem& ) da neposredno ili preko drugi0slubi prati rad i ponaanje osu4eni0 lica i vaspitanika u toku izdravanja kazne zatvora& odnosno vaspitne mere& *) da

prikuplja i objedinjuje podatke i zapaanja vaspitaa i drugi0 lica koja neposredno rade sa osu4enim licima o nji0ovomvladanju i ponaanju& 7) da analizira i prouava postignute rezultate i uticaj preduzeti0 vaspitni0 mera& te da na osnovu

postignuti0 rezultata preduzima potrebne mere i unapredjuje vaspitni rad u ustanovi primenjuju6i savremene oblike&metode i sadraje rada

1 ostvarivanju ovako postavljeni0 zadataka u ovoj organizacionoj jedinici radi potreban broj vaspitaa sodgovaraju6om visokom kolskom spremnom tako da na jednog vaspitaa dolazi po pravilu najvie > osu4eni0 lica&odnosno do '> osu4eni0 lica ako su u grupi maloletnici& mla4a punoletna lica i osu4ena lica koja su raspore4ena uoseljenje sa posebnim reimom 3ored vaspitaa koji neposredno rade na vaspitnoprevaspitnim tretmanimazatvorenika& u ustanovi& i to u prijemnootpusnom odeljenju postoji tim strunjaka za ispitivanje linosti i utvrdjivanje

programa postupanja (tretmana) za osu4ena lica

8vu grupu ine strunjaci razliiti0 pro-ila kao to su " specijalni pedagozi& socijalni pedagozi& pedagozi& psi0olozi&socijalni radnici& kriminolozi& pravnici i drugi strunjaci

S%-?


23/25

pomo6i osu4enim i maloletnim licima i ) vri druge poslove utvrdjene zakonom i drugim podzakonskim aktima& kao izajednike psolove od opteg znaaja za ustanovu

K!BNI RED ! !STANOV&

;elokupni ivot i rad osudjeni0 i pritvoreni0 lica u ustanovama svi0 tipova i vrste uredjen je odredbama 5akona oizvrenju krivini0 sankcija& podzakonskim aktima i drugim optim aktima ?edju tim podzakonskim aktima po svom

znaaju i karakteru posebno se izdvaja 3ravilnik o ku6nom redu u ustanovama za izdravanje krivine sankcije& merepritvora ili drugi0 mera 8vaj akt donosi ministar pravde i on je jednoobrazan za sve zavodske ustanove u zemlji

8vim aktom se praktino razradjuju pojedine zakonske postavke i reenja& uredjuje celokupan ivot i rad osudjeni0 licau ustanovama od momenta upu6ivanja na izdravanje izreene kazne& primene vaspitni0 i prevaspitni0 tretmana&osnova za materijalnu i disciplinsku odgovornost osudjeni0 lica i nain i postupak slubeni0 lica u radu sa osudjenimlicima 8vaj akt ima veliki znaaj u procesu resocijalizacije osudjeni0 lica jer utvrdjuje nain i postupanje zavodski0organa i slubi u postupanju sa osudjenim licima to predstavlja jedan od vidova garancije nji0ovi0 prava u uslovima

penitensijarnog reima

!ako 3ravilnik o ku6nom redu u ustanovama za izdravanje krivine sankcije& pritvora ili drugi0 mera uredjujeorganizaciju i nain ivota pritvorenika i osudjeni0 lica& a naroito "

#) prijem& rasporedjivanje i smetaj& ') upoznavanje sa ku6nim redom i drugim propisima& +) is0ranu& i zdravstvenuzatitu i sprovodjenje 0igijenski0 mera& ) nain zadovoljavanja verski0 potreba& *) prepiska& prijem poseta i poiljki&vrste i koliine pre0rambeni0 proizvoda koji se mogu primati& 7) uslovi i nain raspolaganja novcem koji je dobijen kaonaknada za rad& 9) nagrade i novane doznake& %) nain kori6enja godinjeg odmora& $) odravanje reda i discipline>) sistem discipinski0 povreda i sankcija& ##) uslovi i nain primene disciplinski0 sankcija& mere usamljenja& #') vrste

povlastica u zavodu& #+) uslovi i nain kori6enja svi0 povlastica& #) organizacija kulturni0& obrazovni0 i sportskozabavni0 aktivnosti& slobodni0 aktivnosti& boaravka na otvorenom prostoru& #*) rad saveta pritvorenika i osudjeni0 lica) otputanje i pomo6 prilikom otputanja iz pritvora ili sa izdravanaj kazne zatvora kao i #9) druga pitanja koja su odznaaja za uslove i nain izdravanja mere pritvora

NADZOR NAD RADOM !STANOVE

1 cilju osiguranja jedinstvenog sistema izvrenja mere pritvora i kazne zatvora na celoj teritoriji zemlje odredjen je ul *77' 5I.S sistem nadzora nad radom ustanove

8vaj nadzor je u nadlenosti ?inistarstva pravde i to posebnog odeljenja za nadzor putem ovla6eni0 slubeni0 lica(inspektora)

8vaj jedinstveni sistem izvrenja svi0 sankcija i mera institucinalnog karaktera u penitensijarnom sistemu treba takodjeda omogu6i " #) prenoenje pozitivni0 iskustava& ') analiziranje i prouavanje rada pojedini0 organizacioni0 jedinica uzavodu i +) pruanje strune pomo6i tim organizacionim jedinicama

1 vrenju nadzora mogu se tako4e angaovati naune i strune ustanove& kao i pojedinci : nadzor nad radom ustanovau pogledu kontrole -inansijskog poslovanja& radni0 odnosa& zatite na radu& zdravstvene i sanitarne zatite osu4eni0 i

pritvoreni0 lica& uslova i naina pripremanja 0rane vre ovla6eni organi uskladu sa zakonom

8vaj nadzor ministarstva pravde se sastoji iz dva elementa " #) nadzor nad radom zavodski0 ustanova i ') nadzor nadizvrenjem pritvora i kazne zatvora 8vaj nadzor naroito obu0vata kontrolu (lan *9 5I.S)"

#) plana i programa rada ustanove&') rada pojedini0 slubi (kao organizacioni0 jedinica u zavodu) i slubenika zavoda&+) rada i organizacije slube obezbe4enja i slube tretmana&) rada i organizacije matine evidencije& prijemno otpusnog odeljenja&*) naina odredjivanja i realizacije programa postupanja sa osudjenim licima&7) stanja bezbednosti&9) zakonite i pravilne primene disciplinski0 mera prema osu4enim licima&

%) sprovo4enje zdravstveni0 i 0igijenski0 mera&$) stanja zakonitog i pravilnog postupanja sa osu4enim licima i licima kojima je uz kaznu zatvora izreena i merabezbednosti obaveznog psi0ijatrijskog leenja i obaveznog leenja od zavisnosti& primene uslovnog otpusta& primeneovog zakona i drugi0 propisa iz oblasti izvrnog krivinog prava&


24/25

#>) organizacije rada osu4eni0 lica#) zatitu prava osu4eni0 lica') primene kriterijuma kod odobravanja pogodnosti i#+) uslova koji su vezani za standarde smetaja pritvorenika i zatvorenika kao to su " stanje objekta& zatvorski0uslova &smetaja& grejanja& is0rane& obezbe4enja ode6e i obu6e osu4enim licima i dr

2adzor nad radom zavoda za izvrenje krivini0 sankcija ima dva vida 3rvi vid ovog nadzora se ogleda u vrenjunadzora nad samom zavodskom ustanovom 1 tom sluaju se kontrolie primena propisa i struni rad u izvrenjuzavodski0 sankcija od strane ovla6eni0 lica ?inistarstva pravde ili drugi0 nauni0 i struni0 ustanova ili pojedinacaangaovani0 od strane ministarstva

,rugi vid ovog nadzora se ogleda u nadzoru nad izvrenjem krivini0 sankcija prema osudjenim licima !aj se nadzorprvenstveno sastoji u vrenju kontrole u pogledu zakonitog i pravilnog postupanja prema osudjenim i pritvorenimlicima& a sa druge strane on se vri radi obezbedjivanja jedinstvenog izvrenja kazne zatvora i drugi0 vrsta krivini0sankcija na celoj teritoriji zemlje& te radi prenoenja pozitivni0 iskustava iz rada i postupanja pojedini0 zavoda u drugezavodske ustanove& radi analiziranja i prouavanja rada pojedini0 slubi u zavodima kao i radi pruanja strune pomo6ii stavljanja predloga radi unapredjenja rada slubi u zavodima i uopte rada sami0 zavoda

3rema novim zakonskim reenjima zavodske ustanove za izvrenje krivini0 sankcija podleu razliitim oblicima inivoima nadzora i kontrole !o su "

#) sudski nadzor nad zakonitim izvrenjem mera pritvora&

') upravni nadzor koji vri ?inistarstvo pravde koji se sastoji u nadzoru nad zakonitim radom zavodskeustanove i nad radom struni0 slubi

+) inspekcijski nadzor kao to je sanitarni& inspekcije rada& trini& -inansijski& budetski& upravni inspekcijskinadzor u okviru svoje nadlenosti

1 neposrednoj praksi ?inistarstvo pravde tokom cele godine vri konstantan nadzor nad radom zatvora i domova(zavodski0 ustanova) 8vaj nadzor se ispoljava u pregledu svi0 zavodski0 ustanova u toku kalendarske godine 3rilikomvrenja ovoga nadzora naje6e se u potpunosti sagledava izvravanje -unkcije zavodske ustanove i to pre svega krozzakonito obavljanje povereni0 poslova i zadataka 3ored redovnog kontolisanja stanja zavodske ustanove u celini&

predvidjena je i mogu6nost povremenog& sporadinog& po potrebi vrenja nadzora samo odredjeni0 segmenata ili delovarada ustanove odnosno provera da li je odredjena zavodska ustanova& kako i u roku izvrila mere koje su naloene uzapisniku o izvrenom nadzoru

2adzor nad radom zavodske ustanove vri struni tim ?inistarstva pravde koji se u praksi sastoji od" psi0ologa&pedagoga& pravnika& ekonomiste i strunjaka za bezbednost 1 strunom timu zavisno od potrebe mogu biti angaovanii strunjaci drugi0 pro-ila (nprlekari odredjeni0 specijalnosti& de-ektolozi i dr) Struni tim prilikom vrenja nadzoraneposredno obilazi sve prostorije u zavodskoj ustanovi u kojima borave ili rade osudjena lica& zatim pregledadokumentaciju& evidencije& ali i propise (normativu) koje je odnosna ustanova donela& a koje se odnose na osudjena

lica 3ri ovom nadzoru i pregledu posebna se panja poklanja proveri uslova smetaja& ode6e i is0rane pritvoreni0 iosudjeni0 lica

3oseban oblik kontrole u zatiti prava osudjeni0 lica predstavlja i unutranja kontrola same zavodske ustanove 5azakonit i pravilan rad ustanove odgovoran je upravnik& zatim i rukovodioci slubi& ali i svi zaposleni 3raksa je daupravnik zavodske ustanove redovno obilazi objekte ustanove to mu istovremeno i omogu6ava posebne oblikekontakta sa osudjenim licima neposredno 1 tom smislu je posebno znaajna mogu6nost da upravnici lino primajuraporte osudjeni0 lica !ako upravnici imaju neposrednu mogu6nost da se upoznaju sa osudjenikom& ali i

pritvorenikom populacijom

I na kraju& kada se govori o oblicima i vidovima nadzora i kontrole nad radom zavodski0 ustanova za izvrenjekrivini0 sankcija treba re6i da su ove ustanove otvorene i za delegacije ?edjunarodnog komiteta ;rvenog krsta

2aime& delegacije ove medjunarodne organizacije 0umanitarnog karaktera su u Bosni i Hercegovini prisutne jo od#$%$godine (iz vremena SCR /ugoslavije) /edna od delatnosti ove organizacije jeste i zatita prava osudjeni0 lica 1tom smislu delegacije i predstavnici ?edjunarodnog komiteta ;rvenog krsta esto obilaze zavodske ustanove&razgovaraju sa osudjenim i pritvorenim licima bez prisustva zaposleni0& upoznaju se sa nivoom ostvareni0 prava i o


25/25

tretmanu zavodske uprave prema njima samima 3osle ovi0 poseta& delegacije dostavljaju svoje izvetaje ?inistarstvupravde u kome izjanjavaju o svemu vidjenom& o svom utisku i daju eventualne predloge za poboljanje ovog stanja ilireavanja uoeni0 nedostataka

I konano& u poslednje vreme i javnost dobija svoje mesto u pogledu vrenja nadzora nad radom zavodski0 ustanova2aime& sredstvima javnog in-ormisanja se dozvoljava pristup u zavodsku ustanovu kako bi se upoznali sa ivotom iradom odudjeni0 i pritvoredni0 lica 8ni imaju mogu6nost da neposredno razgovaraju s licima lienim slobode o emu

objavljuju napise o radu zavoda& uslovima u njima i sl

3raktino svi oblici kontrole i nadzora treba da ostvare dva cilja"

#) proveru na licu mesta da li se primenjuju zakonom predvidjena reenja o ivotu i radu zavodske ustanove&

') predlogom novi0 reenja utiu na poboljanje opte situacije u zavodkoj ustanovi i poboljanje poloajaosudjeni0 i pritvoreni0 lica

1 vrenju nadzora od strane ovla6eni0 lica ?inistarstva pravde E inspektora& nad zakonitim i pravilnim postupanjem

zavodski0 slubi prema osudjenim i pritvorenim licima ova lica mogu i bez prisustva zaposleni0 obilaziti pojedinaosudjena lica u zavodima& obavljeti s njima razgovore& za0tevati od upravnika zavoda da mu stavi na raspolaganje

podatke& in-ormacije i materijale o radu sa osudjenima& o primenjivanju tretmana i uopte o poloaju osudjeni0 lica1pravnik zavoda je obavezan da ovla6enom licu inspektoru koje vri nadzor stavi na raspolaganje svu dokumentacijuodnosno da mu omogu6i nesmetan razgovor bez prisustva radnika zavoda sa osudjenim licima

8vla6no lice koje vri nadzor nad radom zavodske ustanove ima veoma iroka zakonom utvrdjena ovla6enja !o je irazumljivo jer je on odgovoran za temeljitu kontrolu i nadzor nad ukupnim radom i ivotom u zavodskoj ustanovi

1 svakom sluaju o izvrenom inspekcijskom pregledu inspektor sastavlja pismeni izvetaj u koji se naroito " #) unoseinspekcijski nalazi o utvrdjenom injeninom stanju na licu mesta& ') naredjuju mere i rokovi za otklanjanje utvrdjeni0nepravilnosti kao i +) mere za unapredjenje rada zavoda 8vako sainjeni izvetaj se dostavlja upravniku zavoda 2o&

zakon odredjuje da se ovako sainjeni izvetaj moe i objaviti 1pravnik zavoda je duan da postupi po naredjenimmerama iz izvetaja inspektora u ostavljenom roku& s tim da on ima pravo albe ministru pravde u roku od osam danapo prijemu izvetaja o inspekcijskom pregledu

2adzor nad zatitom i stanjem ljudski0 prava (lan 7' 5I.S) i uslova u kojima se izvravaju krivine sankcije i drugemere izreene u krivinom postupku vri 2ezavisna komisija koju imenuje 2arodna skuptina Republike Srpske 8va.omisija se sastoji od pet lanova E eksperata iz pravne i druge srodne oblasti koji poznaju probleme izvrenjakrivini0 sankcija& a nisu zaposleni u ustanovama penitensijarsnog sistema 8ni su imenovani na period od pet godina

8va komisja vri nadzor nad zatitom i stanjem ljduski0 prava i uslova u kojima se izvravaju krivine sankcije i drugemere izreene u krivinom postupku u kaznenopopravnim ustanovama samostalno ili u saradnji sa nadleniminspektorima ili me4unarodnim i drugim institucijama

penologija 2

Documents