perl bak - tvorac grada

7/28/2019 Perl Bak - Tvorac Grada

1/149

PERL BAK: TVORAC GRADA.Izdavako preduzee Rad", Beograd Moe Pijade 12.Izdavako preduzee Matice srpske, Novi Sad Trg Toze Markovia 2.Nacrt za korice: Stevan Vujkov.Korektor: Branka Joveti.tampa: tamparsko preduzee Kultura", Beograd Makedonska 4.

NASLOV ORIGINALA:

Pearl BuckTHE TOWNSMAN

Prevela ZORA MINDEROVIC1967MATICA SRPSKA RAD.

PREDGOVORPre nekoliko godina probudila sam se jednog jutra neobino potitena. Iznenada sam osetila da nisam vie slobodna linost.Postala sam ukalupljena. Napisala sam toliko mnogo knjiga o kineskom narodu da sam postala poznata kao pisac o Kini. To je

bilo prirodno, i niko nije za to bio kriv. Kad sam poela da piem, jedino sam Kineze dobro poznavala. Ceo ivot sam provela uKini, odnosno u Aziji. Tokom vremena, meutim, preselila sam se na Zapad i u svoju zemlju, Ameriku. Poto svaki pisac pie o

sredini koja ga svaki dan okruuje, poela sam, mada obazrivo, da piem o amerikom narodu. Zbog toga sam postala nekodrugi.Taj neko drugi, koji sam sad, dakle, bila ja, jer moje staro ja, azijsko ja postoji i dalje, i uvek e postojati, to moje drugo ja,ponavljam, bilo je potiteno. Potitenost je bila rezultat odluke mojih italaca da zahtevaju da ne sme postojati nikakvo drugo jaizuzev onog koje su uvek poznavali, to jest azijskog ja. Ali tu je bilo moje novo ameriko ja, eljno da istrauje i okua sreu usvome narodu. Da bi se obezbedila sloboda ovom mojem amerikom ja, bio je potreban pseudonim. Pisac mora imati novo ime.Izabrala sam Ime Don Sedis, jednostavno a muko, zato to mukarci imaju manje tekoa u naem drutvu nego ene, kako upisanju tako i u drugim profesijama.Moj prvi roman pod imenom Dona Sedisa bio je Tvorac grada. To je dugaka knjiga, pria o Zapadu, i dogaa se u Kanzasu,koji sam esto poseivala. Bila sam zadovoljna kad je Kanzas pohvalio njenu autentinost. Glavni junak je skroman ovek kojiodbija da jae divlje konje, da bude kauboj, da puca iz pitolja u vazduh, da ubija neprijatelje, da trai zlato u brdima, da unitavaIndijance, odbija ak i da se napije. Zadovoljava se da postane samo ozbiljan osniva jednog grada. Kritika je dobro primilaroman i bilo je prodato na desetine hiljada primeraka. Pokazao se kao uspeo roman nepoznatog pisca.


2/149

Jo su etiri romana objavljena pod imenom Dona Sedisa, a nagaanja o piscu sve su vie rasla. Na ovom svetu nita ne ostajeveita tajna. Neko je uvek sazna i otkrije.

A moja dva ja poela su da se stapaju. Sad sam bila kod kue u svojoj zemlji, moji su koreni postajali sve dublji, sve sam se viezbliavala sa svojim narodom. Zatita Dona Sedisa nije vie bila ni tako potrebna ni tako delotvorna kao ranije.U Evropi su se romani Dona Sedisa otvoreno prodavali kao dela Perl Bak. Pribliavala sam se slobodi. Stit vie nije biopotreban.Tako je Don Sedas odsluio svoje, i sad moe da se odbaci i ostavi u srebrni list uspomena. Objavljujem svoju nezavisnost iodluku da piem kako mi se svia u slobodnoj zemlji, birajui materijal prema svom nahoenju. Narod je narod, bio on u Aziji iliu Americi, kao to svata zna ili bi trebalo da zna, a za mene je mesto zbivanja samo pozadina za ljudske nastranosti. itaoci e idalje biti kritiari naravno ali ja u se nadati i boriti da ih zadovoljim i zabavim. Zbog ega drugog bi se knjige pisale?


3/149

PERL S. BAK

PRVI DEO1

Sa prozora svoje sobe u potkrovlju Donatan Gudlif mogao je da vidi, ako je dan bio lep, bela jedra brodova naIrskom moru. Dan bi morao biti prozraan, nebo plavo i neprevueno engleskom bledom izmaglicom, tako da bi moreispod njega moglo biti tamnoplavo a sunce moglo da blista na jedrima. Po tome je sudio kakav je dan.


4/149

Kuica je bila dovoljno blizu grada Blekpula da bi on mogao, ako bi hteo, da odeta do morske obale, poto mu je bilopetnaest godina. Njegov brat Edvard, tri godine stariji od njega, bio je zaposlen u jednoj trgovini uadi i esto seodatle vraao kui nedeljom ili ak i preko nedelje, uvee. Ali on se razlikovao od Donatana. Edvard je kao deakmogao da ostavi svoju motiku ma kog dana usred popodneva i da ode bez rei. Donatan to nije mogao. On je ostajaodok ne zavri posao koji je odredio da e zavriti, a to bi uvek trajalo do veeri. Mogao je ii u Blekpul uvee, ali videoje kako se njegova mati brinula to je Edvard odlazio suvie esto u godinama kad je on ostajao kod kue, i sad nijeimao srca da poveava njene brige. Stoga bi on posle veere pomagao da se operu sudovi, a onda bi sedeo u dnevnoj

sobi s njom i mlaom decom. Ponekad bi joj glasno itao, kad otac nije bio tu, a ponekad bi se igrao sa decom dok nebi pola na spavanje, i onda je razgovarao s majkom pokuavajui da se doseti ta bi je moglo zanimati.

Bilo je etvoro dece mlae od njega. Znao je da najmlae dete majka nije elela da rodi, mada nije nikad pred njimizustila ni rei o deci koju je raala. Sve to bi mogao da sazna od nje jeste to da se dete jednog dana jednostavnopojavilo. Njen govor bio je tako probran, ona tako stidljiva, tako mala i tanana da se inilo kao da ta velika deca kojuje raala jedno za drugim nemaju nikakve veze s njom. Bilo mu je milo to ona ne govori o njima. Mogao je da sepravi kao da ona nemaju nikakve veze s njom, mada ih je voleo. A bio je tako osetljiv na svaki izraz njenog nenoglica da mu se inilo da moe da oseti trenutak kad njeno bie pone da se razdvaja. Mogao je da oseti njen duh, upolaalostan a upola povuen u sebe, dok bi joj se telo opet prihvatilo posla. Kada se to dogodilo prolog puta, brzo sepopeo u svoju sobu i briznuo u pla. Plakao je tiho i gorko nekoliko trenutaka, ne znajui zato. Dok je plakao, uo jenjene lake korake na stepenicama i jurnuo da namakne drvenu rezu na vratima.Ona prodrma malo vrata i otkri da su zakljuana.Donatane, hou da ti namestim postelju! vikala je kroz pukotinu.

Umivam se odvratio je on.Zato sad, posle doruka? viknula je zaprepaeno.Nisam se pre dobro umio odgovorio je kratko.


5/149

uo je kako uzdahnu:Eto ti ga sad!Idi, majko! viknuo je. Danas u sam namestiti krevet.Nije odgovorila, a posle jednog trenutka u je kako silazi. Ali njen dolazak mu je prekinuo pla. Priao je prozoru ipogledao, a u tom trenutku poslednji ostaci jutarnje magle su nestali i on iznenada ugleda male bele pege, koje su bilejedra brodova na Irskom moru. Sama njihova pojava umiri ga kao i uvek. Bio je opet zahvalan to je, kad su on iEdvard delili potkrovlje, izabrao ovu stranu za sebe. Bilo je to sluajno. Niko nije znao da se sa ovog prozora mogu

videti brodovi. Bio je uzbuen kad ih je prvi put ugledao, i danima se nije dogodilo da ih vidi...Donatane, silazi odatle! grmeo je njegov otac iz vrta. ta ti misli, da lenari u ovo doba dana, a sav posao eka?Okrenuo se od prozora, smuilo mu se im je ugledao oca toga jutra, i pojurio je niz stepenice. U kuhinji je matisklanjala sudove laganim pokretima. Kad je uao, ona die pogled i on primeti da je i ona plakala. Poeleo je da jezagrli, ali to nije uinio ve dugo vremena. Njegov otac je to zabranio.Prestanite sa grljenjem i liublieniem majke, vi odrasli momci naredio je dvojici odraslih sinova. Zaista mi se zgadikad to vidim.Sram te bilo, Klajde Gudlife! uzviknula je mati, a njena bela koa pod utom kosom obli se tamnim rumenilom. Aliod toga dana je ni Donatan ni Edvard nisu ljubili.Najradije bi je sad poljubio, mada nije znao zato. Uvek mu je bila lepa, a sada dirljiva, dok je stajala kraj slivnika,tako siuna u prostoj plavoj pamunoj haljini. On nije bio dovoljno visok za svoje godine, ali ve je bio vii od nje.Majko, zasadiu ti one grake to cvetaju...Graak ree ona blago ne grake. Ispravila ga je tako neno da nije imao nitaprotiv. Bilo mu je ak milo to ga je u neem ispravila. Tako mu je izgledala obinija.

Onaj graak ponovi posluno. Pre no to se udala, ona je bila uiteljica u nekom internatu i znala je pravilno dagovori.Bie mi milo, sine ree tiho. Lep je, ako je istina ono to ujem.On se nasmeja i iznenada se zagrcnu.Oh, majko promuca. Ona se okrete i pogleda ga. I polete mu, a on je zagrli i zamalo opet nije plakao.Dopusti mi dati pomognem mucao je. Daj da ja obavljam teke poslove. Majko, ti me samo zovni. Provodiu vie vremena kodkue.Ti si moj dobri deko aputala je. vrsto su se zagrlili. Bila je velika uteha dratije u naruju. Ali njene male pleke bile su veoma otre.Majko, ti si mrava, zar ne? pitao ju je zabrinuto.Na ovo se ona povue. Ne vie nego obino ree. Zagladi ispali pramen glatke kose i iznenada oboje postadoestidljivi.Majko, treba da jede, molim te ree ozbiljno.Da, da, hou obea ona. Vratila se opet slivniku, gledala je na drugu stranu.Nastavio je da pohaa kolu. Ali je znao u emu je stvar, a ona je oseala da on zna. U toku dugih meseci inio je sveto je mogao da podie teke stvari i da vea rublje na ue, a svako jutro, pre no to bi siao, spremio bi svoju postelju.A ponekad se plaio sebe to je tako duboko mrzeo oca.Ipak, kad se Megi rodila, on ju je zavoleo. On ih je uvek zavoleo poto bi se rodili. Voleo je Demija, prvo, zato to jebilo zadovoljstvo imati brata mlaeg od sebe, tako da nije on bio jedini Edvardov mlai brat. a zatim, voleo jcDemija to je bio pun ala i smeha. A onda se rodila Rut i on ju je zavoleo jer mu je ona bila prva sestra. A Artur jebio nean od dana roenja, i od tri godine bio je nean, tako da ovek nije mogao nita drugo nego da ga zavoli to jetako strpljiv i dobar. I Megi je uskoro napunila osam meseci, i nju je voleo to je bila tako ivahna i nezavisna i zatoto nije bila tako lepa kao Rut pa joj je nenost bila vie potrebna.Runa ena! uzdisala je njegova mati. Bie potrebno da joj se to nekako nadoknadi, jer e imati dobro da tegli.Neka da bog da bude promuurna!A Megi je bila promuurna. U etvrtom mesecu dobila je dva vrsta bela zuba, u petom je sama sedela, a sad uosmom mogla je da hoda od stolice do stola i da galami da bi dobila komadi iz Donatanovog tanjira za vreme obeda.Hranio ju je kradom, ponosan to ona moe sve da jede.Pokvarie joj stomak! vikala je mati.

Ali njoj nita nije moglo da pokvari stomak. Gledajui njeno okruglo, obino, zdravo malo lice, osueno na pege,oseao je kako mu srce zagreva nena toplina koju je uvek oseao prema majci i mlaoj deci. Ponekad je oseao da suon i oni stvarno porodica. inilo se kao da otac i Edvard ne pripadaju njima.A, ipak, ni on ni mlaa deca nisu posedovali tu mo da uznemire majku kao to je to otac mogao. Godinama ve.navikao se da dolazei kui strahuje, zastaje i oslukuje da li je kua tiha ili e uti oca kako vie. svaa se. koraagoredole po spavaoj sobi iznad male gostinske sobe, na koju je njegova mati bila tako ponosna. Kad je odlazio usvoju prohladnu sobicu u potkrovlju, nije nikad mogao sasvim da uje ta je, u stvari, njegov otac govorio. Ali uvek jeulazio i stajao drui dok se razlegala grmljavina oevog glasa.Majku nije mogao da uje. Zidovi kuice bili su od starog i debelog kamena koji su mnoge ruke vie puta malterisale ipremazivale, a tavanica je bila debela. Da je kua bila kao ona u Blekpulu. koje se samo nejasno seao, bilo bi lako sveuti. Ipak. sve to mu je ostalo u seanju od te kue jeste to kako je njegova mati vikala dok se Demi raao. Modanikad nije ni bilo svae oko naputanja Blekpula, ali njemu se ini da se sea svae izmeu oca i majke oko toga. Matije mrzela pristanite i neotesane mornare koji bazaju po njenoj maloj radnji, koju je drala tako isto i uredno. Magde se odselili, ona je uvek nekako otvarala malu radnju u jednoj od soba. Njen otac je drao suknarsku radnju i,

skromno reeno, dobro mu je ilo, tako da je ona mogla da pohaa kolu do svoje sedamnaeste godine, a onda je jotri godine u koli predavala.U radnji svog oca upoznala je Klajda Gudlifa. Tada je on bio prodava tekstilne robe, astari gospodin Lejtn hteo je da ga uzme u radnju posle venanja, poto je imao dve keri, a ni jednog sina. Ali to nije


6/149

potrajalo. Mati kae da njegova tetka Mira nije mogla da trpi oca. Zna da je izbila estoka svaa i onda se njegov otacbavio neim drugim.Otac se bavio gotovo svaim. Svi su se ve navikli na njegovo mljackanje ustima kad bi poinjao jednu od svojihrazmetljivih pria o nekom izvanrednom dogaaju. Bilo je to kad sam bio nadniar, kad videh najdivniji, najstranijiprizor..." Ili bi rekao: Jednom kad sam radio sa sveama i ugljem, neki bratac je mislio da je lukaviji od mene..Ali poslednjih deset godina oni ive u ovoj kui. Klajd Gudlif je dolazio i odlazio; uzimao as ovu, as onu zemlju podzakup i ostavljao je sa gnuanjem zato to je bila suvie vlana ili suvie suva, suvie kamenita ili suvie prljava;

prodavao as ovo. as ono, ili nita; a majka ih je sve vrsto drala u ovoj niskoj belo okreenoj kuici koja je biladom. Sagraena je na padini brda iznad sela Dentvotera, a bata je bila na brdu iza kue, tako da je Demi, kopajuikrompir, pokuao da ga skotrlja do kuhinjskih vrata. Ispred kue posadila je cvee, a sa druge strane njihovogkomadia zemlje bila je seoska ulica. Iznad Dentvotera brdo se uzdizalo, talasalo i utapalo u ravnice oko Blekpula.Ovaj dom Donatan je voleo. Neprestano ga je zabrinjavala, a ponekad nou i plaila, pomisao da ga mora napustitizato to je porastao. Mnogi mladii su u petnaestoj godini naputali kuu.Zato da hranim momka od petnaest godina? gunao je otac.Neka ide jo jednu godinu u kolu, dok ne napuni esnaestu molila je mati. Dobar je za kuu kao devoika i velika jepomo u radnii. Dovoljno je to je Edvar u tom prljavom Blekpulu.Ne moe se nai novac u rupi kao to je Dentvoter! vikao je otac. Klajde, novac se ne moe nigde nai. On se morazaraditi odgovarala je mati sa blagom odlunou.On je svim srcem bio uz majku. Ali izmeu ovo dvoje svojih roditelja Donatan Gudlif je odavno nauio da uti, zatoto je nekako znao da se uprkos svim svaama oni vole, i da ta ljubav njega iskljuuje. Ma koliko da ga je mati volela,oca je volela vie. Svest o tome inila je Donatana tihim i smernim, i to god je inio za majku nije bilo sasvim do-

voljno.Trinaestog januara 1866. godine, u etiri i po posle podne, Donatan se vraao kui iz seoske kole prozebao i gladan.Ako otac nije kod kue, on, mati i maliani pie aj pored kuhinjskog ognjita. On je ceo dan u vlanoj hladnoiuionice zamiljao taj as pored vatre, kako pije aj, ugrejanih kolena, usplamtelog lica, ruku i nogu najzadzagrejanih. Ako je otac kod kue, aj e biti sluen za stolom, a on e morati da zauzme svoje mesto i da slua oev bu-an govor.Gazio je vrsto kaldrmisanom ulicom drei kiobran da se zatiti od vetra i kie koja je sipila. Ve je bilo mrano, idvadeset dentvoterskih kuica bilo je ve osvetljeno kao da je pala no. Jedan po jedan, etvorica starijih uenikazaustavljali su se pred ovim kuicama dok najzad nije s njim ostao samo Arci Beinter, deak malo mlai od njega.E pa, ja sam stigao, Donatane ree Arci kad se neka svetlost pojavila iz magle.Tako je odgovori Donatan. Videemo se sutra, Arci.Pa, moda hoemo, a moda i neemo ree Arci vano.A kuda e? zapita Donatan zaueno. Zastade pod kiobranom da pogleda Arijevo lice, koje se jedva naziralo.Dojadila mije kola ree Arci.Mislim da nam je svima dojadila ree Donatan ozbiljno.

Da, ali ja hou da je se otresem ree Arci.Da pobegne u Ameriku? zadirkivao ga je Donatan. Smejao se dok je to govorio. U Dentvoteru je ta reenica sluilaza podsmeh. 0, bei u Ameriku!" Svet se grohotom smejao smatrajui to najveom glupou.Ne znam ree Arci zlovoljno. Ali ja odlazim.Odlazim i ja, ali kui odvrati Donatan. eka me dobar aj, a ja sam se smrzao.Nastavio je put zaboravivi na Arijevu detinjariju. Arci Beinter je uvek imao neprilika u koli. Ba ovog popodnevauitelj je vikao na njega. Sram te bilo, Arci Beinteru, tako velik deak, koji bi trebalo da bude primer mlaima! Danisu oni puteni iz kole pre tebe, osetio bih se pozvanim da te kaznim pred svima da bih ih pouio ta se deavamladiima u koli koji ne naue lekciju a itaju rave knjige u utom povezu stavljajui ih u geografiju!Drao je palcem i kaiprstom utu knjigu. Ameriko ubre! frktao je.Ali mlae dece nije bilo posle tri sata, samo su se njih trojica spremala za ispite. Ako Donatan poloi ispite, mogao bida nastavi i postane ui teli. On se tome potajno nadao. eleo je da nastavi kolovanje, moda ak i da ide naLondonski univerzitet i jednog dana postane upravitelj neke kole. O tome je znala samo mati i niko vie.Hic ... haec ... hoc... huius ... huius ... huius mucao je. Trebalo je odavno da pone da ui latinski, ali nisu ga predavali

u seoskoj koli. Gospodin Hopkins, uitelj, pouavao ga je kako je umeo, svaki dan za vreme odmora. Trebalo jeodavno da kae gospodinu Hopkinsu da eli da bude uitelj. Ali to mu se inilo suvie smelo i nije mu nita rekao.Jednog dana kad gospodin Hopkins bude ostario, moda bi on imao istu ovu kolu ili neku bolju. I iveo bi kod kuesa majkom. Do tog vremena on bi joj stvorio sve to eli, kao, na primer,mali trem na junoj strani, zastakljen, ukome bi zimi drala cvee.Proe kroz malu kapiju, a sa niskih prozora svetlost svece svetlucala je blago kroz pramenove magle. Sad, samo akootac nije kod kue, rei e majci ta je gospodin Hopkins kazao danas o njegovom latinskom: Ti ui izvanredno brzo,mladiu, i prava je teta to moram da troim sate na gomilu tikvana, a za mladia kao to si ti imam samo minute. Alitakav je kolski sistem po kome mi radimo.A onda izgubi svaku nadu. im je otvorio vrata, uo je oev glas kako odjekuje kroz sobu:Kaem, idem u Ameriku i otii u!On polako zatvori vrata. Niko ga nije primetio. Svi su gledali u oca, koji je stajao nasred kuhinje. Drao je nagrudima hleb i odsecao veliki komad. I Edvard je bio tu, stajao je naslonjen na malu drvenu policu iza pei, s rukamau depovima, usta napuenih pod tek naraslim brkovima. Deca su sedela za stolom, jela hleb s maslacem i pila mleko svodom. Ali Donatan pogleda majku. Sedela je za stolom sa malom Megi na grudima, a njeno lice, okrenuto ocu, biloje bledo i nesreno.O, Klajde! proaputala je. Ti nee nikad otii u Ameriku.


7/149

Zato da ne? odvrati Klajd Gudlif. O tome sam sluao. To je sad jedino mesto na ovom .bojem svetu gde se ovekmoe ponadati da dobije zemlju. Ovde, u ovoj prokletoj Engleskoj, treba dabude roen sa zemljom pod nogama, inae mora da dirindi celog ivota. Dozlogrdilo mi je da savijam lea i dajemkrv za tuu zemlju.E, mnogo ti daje za zemlju! uzviknu ona, izazvana. Ogromna, lenja ljudina, uvek u Blekpulu, gde ti nije mesto, azemlja eka da bude obraena!Aha, ali ba u Blekpulu sam to uo! izgovori otac pobedniki. Spustio je hleb i razmazivao maslac po komadu koji je

odsekao. Sluaj, Meri, ukrca se na brod ...S Tvorac grada17Ne besplatno, podvlaim upade mu ona u re, ali otac ne obrati panju na to.I otplovi u Njujork, vidi, a onda jedan deo putuje vozom, pa, moda ceo put vozom, do Kanzasa. Kanzas je zemljaza nas. Zemlja je tako masna i crna, i niko je ne meri, i besplatna je, ili skoro dabe. Njima su potrebni preduzimljiviljudi, ljudine velikog duha, koji e zemlju napraviti velikom. U Engleskoj je oveku tesno.Engleska e se poneti lepo prema tebi ako i ti prema njoj bude dobar upade mu ena u re.Klajd Gudlif udari rukom o sto tako jako da svi sudovi odskoie.Ja idem u Ameriku! ree Ijutito. Potpisao sam hartije da odlazim. I vi ete svi sa mnom. ovek me je pitao: Ima lipomo?" a ja sam rekao: Imam trojicu." A on e na to: To je dobro, Amerika je zemlja u kojoj to vie sinova ima,tim bolje!"Ja ne idem progovori Edvard svojim krtim glasom. Bio je estit mladi koga su drugovi smatrali lepim zato to mu jekosa bila plava a koa rumena.Ii e ako ja to kaem! uzviknu otac okrenuvi mu se.Ne ja, oe ree Edvard. Dobro napredujem u poslu, a Mili Terner i ja verili smo se. Majko, hteo sam to veeras da tikaem.Ti i Mili, pa nije valjda, Edi! uzviknu mati. Ova vest ju je obradovala, i njen pogled upuen Edvardu Izraavao jeiznenaenje i pravo oboavanje.Donatan je znao da nita drugo izuzev ove vesti ne bi moglo da privue oevu panju. Stari gospodin Terner imao jenajbolju trgovinu brodskom uadi u Blekpulu, u kojoj je Edvard radio.Znao sam da si se odlino snaao, Edi ree otac iznenaeno ali nisam znao da stvari idu tako dobro.Edvard se smeio samozadovoljno. Kad se ve penje, penji se do vrha, kaem ja. Stoga sam je sino zaprosio i ona jeprihvatila.Pa, neka te bog blagoslovi zagrme Klajd Gudlif. Povedi i nju, mome, i otvoriemo trgovinu brodskomuadi u Kanzasu.Ali Kanzas nije pored mora, oe, zar ne? primeti Donatan.Otac presta da pije i pogleda zaueno. Do avola, on je usred Amerike!Svako ko bi na mome mestu otiao bio bi budala ree Edvard pobedonosno.Bio bi budala ma ko da je odvrati mati. A i ti, Kiajde, ako napusti zemlju, izgubies novac koji si pet godina u njuulagao, a ovo je prva odina, posle sveg ubrenja i obraivanja, to smo

toga makar neto videli.Zemlja uzeta pod zakup! mrmljao je Klajd ilif. Opet je uzeo hleb, kidao velike komade kore1 umakao ih u maslac pre nego to bi ih stavio u ta.Zemlja vredi onoliko koliko izvue iz nje igovori njegova ena. A ta emo s mojom radnom, kuicom i vrtom, o,Kiajde! Ona brinu u a, a Megi, koja je sve to ozbiljno posmatrala, poeurla. Donatan, koji je stajao naslonjen na vrata, "e i uze je iz majina krila.De, de, devojice umirivao ju je. Hodi niju! Ruti, daj joj gutljaj mleka. On prinese Rutino poluprazno lone bebinimlama i umiri je.Ali nije bilo naina da stia majin pla. Bili su vikli na njega, i ipak nisu mogli sasvim da se na"viknu. Deca su tunoobesila glave i pokuavala da ?tave da jedu i piju. Rut je drala u ustima koma hleba s maslacem i nije mogla da gaproguta, pledi mali Artur jo vie se smanjio u svojoj stolici, i jedino je Demi izgledao kao da nije dirnut. Oborenihoiju nastavio je uporno da vae.enine suze su uvek terale Klajda da se preznoji od besa. Grake znoja mu se pojavie na elu, i on skoi i baci hlebna pod.

Idite svi do avola! vikao je. Ti uvek sputava oveka svojim duaniima i predikama da219ovek treba da radi ovo, da radi ono, dok sasvim ne poludi, kao brod privezan za stenu. Ostani sa svojim ubogimduaniima! Ja idem u Ameriku, pa makar ostatak svog ivota proveo sam!On utnu hleb preko kuhinje, izie i zalupi vratima tako da je otpao kre sa belo obojenih zidova. Kad je iziao, svi suostali sedei kao i ranije, samo to je mati prestala da plae. Ona okrete oi od njih i obrisa ih keceljom. Zatim, poslenekoliko trenutaka, ustade, podie hleb, obrisa ga rukom i stavi na sto. Niko ne progovori ni rei. Ona zagladi kosudrhtavim rukama. Opet sede i isprui ruke.Donatane, daj mi bebu ree. Donatan posadi Megi na njeno krilo i naginjui se nad nju opazi da njena olja nije bila upotrebi jena.Majko, da ti sad nalijem aja? zapita je.Nalij, Donatane odgovori mu ona drhtavim glasom.On napuni njenu solju, a onda svoju, i sedeli su, mala ozbiljna grupa, u tihoj kuhinji. Iznenada ajnik na tednjakupoe da umi, a uta maka, koja je spavala pod penicom, izie proteui se i zevajui.Edvarde, kad misliS da e se venati? zapita mati.Ne znam, majko odgovori joj on. Ja kaem: Mili, odredi dan", ali ona odgovara: Rano je za to, Edi." Ali ja mislimmoda idueg leta.


8/149

Nije potrebno ekati kad je devojka takva premija kao to je Mili sloi se mati.Skoro je sasvim dola k sebi, i deca oivee. Artur je pio mleko, Demi je mazao dem na drugi komad hleba, a Rutskoi sa stolice, otra majci i toplo zagrli bebu.Ti si slatka mala igraka! uzviiknu i odjuri u ugao gde je drala svoje lutke.Edvarde, gde e iveti? ispitivala je matiPreseliu se Ternerovima ree Edvard ozbiljno.Nikad! uz viknu mati.Stari to eli, a i stara odgovori Edvard. Poto je Mili njihova jedinica, nee ni da uju za

neto drugo.To je lepa kua ree Donatan s potovanjem.Pametan si to nisi popustio ocu ree mati.Majko, nemoj ni ti da mu popusti ree Edvard i ustade. Mislim da moram da idem. Mili me eka. Poe da oblaikaput od debelog sukna. Napolju se sumrak zgusnuo u mrak. Majko, verujem da ne misli da sam bio suvie grub.Ali ti vidi kako bi bilo glupo da ja, sa svojim izgledima, odem u Ameriku.Vidim, Edvarde odgovori mati. Ona je umala komade suvog hleba u aj s mlekom i hranilasbu.

Edvard se sae i poljubi je u obraz, a zatim pojubi bebu.Pa, zbogom svima ree. Stajao je s rukom vratima. Majko, hoe li mu popustiti?Ona podie tune oi. Otkud znam ta da ras njim? Znam samo da kad pomislim na napuije Engleske, oseam kakomi je muka. Bilo bi dovoljno strano da napustim Dentvoter i ovaj jmadi od koga sam napravila dom za sve vas. Alinapustim Englesku! Ona se ugrize za usnu i mu glavom, a suze poee opet da se skupljaju njenim plavim oima dokje nastavljala da hrani lfegi.I Donatan, posmatrajui je, prvi put shvati . pravo znaenje onoga to se moe dogoditi. Da napu?, fti Englesku!Nikad nije razmiljao o takvoj straho II. Napustiti Englesku znai napustiti sve to je ivot, kuu i svoje mesto nasvetu.Majko, savetovao bih te da ostane pri svome ree Edvard.Nije samo to u pitanju ree mati, tuno.Znam da nije sloi se on. Oklevao je zbunjeno. Pa, zbogom ree i izie.Kadje ostao sam sa majkom, Donatan odlui daje nita ne pita. Otkud ona moe da zna ta da ui

ni? Kako moe ma ko od njih to da zna? On obrisa Arturu usta i odveza mu portiklu, a dete sie sa stolice. Demi se

ve igrao iza pei svojom laom.Odjednom mati die pogled. Sine, razmakni zavese. Otac e se vratiti kui kad mu proe bes. Uvek se vraa, mada emoda zakasniti. I stavi svecu na prozor. On razmae to je vie mogao mrke zavese domae izrade i odmah zatimstavi upaljenu svecu na niski kameni prozorski prag.2Oni idu u Ameriku. Donatan je to znao kad je siao ujutru na doruak. Opet je to uinila no. No je imala nekuudnu mo. Jo ranije je video kako ona oevu ljutinu pretvara u dobro raspoloenje, a majinu pobunu u pomirenje.Prole noi kad je otiao gore na spavanje, sveca je jo uvek gorela na prozoru, bio je uznemiren. Samo da nepredstoji no! Mati je celo vee izgledala mirna, mada se otac nije vratio. Deca su otila da spavaju, a ona je sedela iila koulju. Poto je zavrio svoje zadatke, hteo je da sedi s njom i da joj ita. Ona je volela da joj ita, ali noas jeodbila.Bolje je da ide da spava, Donatane. Kasno je.Kasno je i za tebe protivio se.Ali moja je dunost da ga ekam odgovori ona.On je pogleda. Njeno malo lice lepih crta izgledalo je opet pribrano i odluno. On se sae i poljubi je u obraz, i pope seuskim stepenicama koje su visile uza zid kao lestve. Pao bi u iskuenje da joj poveruje, samo da nije noi pred njima,pomisli i uzdahnu zbunjen onim to nije shvatao.


9/149

On joj uvek podvali na neki nepoznat nain, razmiljao je tuno i dugo leao budan, pokrivaa uredno navuenog dobrade, a niska tavanica bila mu je tako blizu iznad glave da je mogao da je dodirne kad bi podigao ruku.Ujutru nijebilo potrebno da uje oev buni i veseli glas pa da zna da je no jo jednom uinila svoje, ega se i bojao. On se malouspavao, pa kad je urno siao, pe je ve bila vrela, ajnik pristavIjen, a mati je postavljala sto za doruak. Poredpei otac se brijao pred mlenim ogledalom i brijui se govorio, a po sobi su se deca oblaila. Samo je Megi sedela naponjavi na podu, jo uvek onakva kao to su je podigli iz kreveta, sisala koru od hleba i sve ih posmatrala otrim,sjajnim oima.

Hej, Doni! doviknu mu otac. Isturio je donju vilicu i strugao po njoj. Hoe li, mome, da pomogne Artiju daobuje cipele? Dere se zbog pertli. Ne mogu ja da im vezujem cipele, ni sa svojima ne mogu da izaem na kraj. Kadstignemo u Ameriku, svi e moi da idu bosi. Kau mi da je sunce tamo vrlo toplo.Tako je Donatan saznao. On se sae i zaveza Arturove male zakrpljene cipele, a Rut je ekala da joj zakopa kecelju.Donatane, umij ih malo pre no to sednu za doruak naredi mu mati. Voda u ajniku je vrela.Dobro, majko.ekao je da otac zavri s umivanjem, a onda je uzeo zemljani umivaonik i prosuo ga pred vratima. Brzo zatvori vrata,napuni umivaonik i opra jedno lice za drugim iz reda koji se stvorio pred njim. Sva su deca bila dobra izuzevDemija.Ja sam se umio ree Demi kratko.Nisi! ree Donatan strogo.Jesam, umio sam se u oevoj vodi izvrdavao je Demi.Donatan mu rukom vrsto obavi glavu i istrlja mu lice.Onda je najbolje da se jo jednom umije.

Polako, Donatane! viknu mu mati.utni ga, Demi! viknu otac i grohotom se nasmeja kad Demi zamahnu nogom i udari Donatana u cevanlcu.Sramte bilo, Klajde! ree mati. Demi, treba da se zahvali bratu. Hajde svi da jedete kau.Jutro je bilo kao i svako jutro, a ipak kao nijedno drugo. Kad je dorukovao, oprao je svoj anak i kaiku i ostavio ihna policu kao to je uvek inio, obukao kaput, stavio kapu i mrki pleteni al i uzeo svoje knjige. Nije progovorio ni skim ni rei mada je otac sve vreme za dorukom torokao o tome ta namerava da uini. Kroz zid, koji je dugomnavikom podigao izmeu sebe i oca, uo je samo delove hvalisavog, brbljivog glasa.Hiljadu jutara... Ne treba da se ubri, samo se baci seme... aka ljudi u zemlji deset puta veoj od Engleske...Sagradiu ti kuu, devojko, koja e biti kneevski dvor prema ovoj... Indijanci su oterani, kaem ti... sad nije kao toje bilo... zemlja sad pripada Englezima, kao to smo mi

Majko, ja odlazim ree Donatan sa vrata ekajui da ga ona pogleda.Do vienja, sine.Ali ovog jutra ona nije mislili na njega, a on je to video i iao je usamljen, teko koraajui kroz sive ulice doprohladne, fenjerom osvetljene uionice. Gospodin Hopkins je ve bio stigao i postavljao problem etvrtastim belimbrojkama na cmo obojenom zidu.

Dobro jutro, Donatane Gudlife ree bodro. Dobro je to si rano stigao. Imaemo vremena za petu deklinaciju dokne stignu ostali.Donatan spusti knjige na klupu.Sumnjam da ima smisla da nastavim da uim latinski, gospodine.Gospodin Hopkins mu se okrete zaprepaeno, sa okruglim komadom krede u ruci.ta ti je? zapita otro.Idemo u Ameriku odgovori mu Donatan.U Ameriku! ponovi gospodin Hopkins. Zbog ega?Donatan odmahnu glavom. Ne znam, gospodine.Gospodin Hopkins skide naoare jednom rukom,Nisam nikad uo da neko iz ovih krajeva odlazi!ree iskreno. Iz Kornvola, da, oni su dovoljno siromani da idu ma kuda, i koti i Irci... zato da ne idu od onog toovde imaju? Ali odavde ii, to je glupost! Siroti mome, Donatane Gudlife! Ti si u pravu. ta e onim divljacimatamo latinski?Donatan oseti kako mu se grlo stee. Nije mogao da govori.

Eto ti ga sad! rekao je gospodin Hopkins polako i, stavivi naoare, posmatrao je Donatana tako strogo da se ovajoseti slab i sede i poe datufl pomamno.Jutro se oteglo, a u podne on ode kui na ruak. Ali tamo nije zatekao oca, a mati je bila neoekivavesela.Donatane, ne moramo ii jo godinu dana ekla je im je prekoraio prag. To jest, ti i ja ijdeca. Tvoj otac e prvi otii. Ako mu se posle navrle godine bude tamo dopalo, mi emo ii za njim. ako mu se nebude dopalo, on e se vratiti. Ja sam :tala pri tome dodade pobedonosno. Gledali su jedno drugo.Majko! uzviknu on, a ona odjednom poe se smeje i on zajedno s njom.Godina! ona uzviknu nestano. Kad se ljemu ita dopadalo celu godinu dana?To je bilo odlaganje, ali ne i osloboenje od presude.Onda u se ja vratiti latinskom ree on radosno. Gospodin Hopkins kae kako latinski nije potreban divljacima.A ja u nastaviti da negujem vrt ree ona.Htela sam da posadim jedan ili dva bokora rua. Prole noi sam mislila da je to nepotrebno. Ali danas, kad je onrekao da e nas ostaviti jednu godinu, zakljuila sam da ipak uzmem ruine sadnice od svetenikove ene.

Izgledala je vie godina mlaa nego za vreme doruka. Ona je bila malo, veselo, ivahno stvorenjce kome je tuga uveksmeno pristajala. Ali veselost joj je priliila. Majko! On pojuri k njoj, uze je u naruje i nije mogao da progovori.Godinu dana, razmiljao je, celu godinu, on, ona i deca!


10/149

Ostavi me, Donatane ree majka odgurnuvi ga. Sedi i ruaj!Njen praktini, razumni glas, jasan i mek, kao da u trenutku naini opet svet bezbednim mestom i otera ogromnimrani kontinent nepoznatog. Plave oi su joj sijale, obrazi se zarumeneli, i trkarala je po kuhinji postavljajui sto.Majko! uzviknu opet Donatan, a kad ga je ona pogledala detinjski zaueno, on je seo i ruao slatko.Nova godina je poela onog dana kad je otac otputovao. Kad se Klajd Gudlif na neto odlui, nita mu nije dovoljnobrzo da to privede u delo. Posedovao je preteranu odlunost nestrpljivog i nestalnog oveka. U roku od dvanaest danabio je spreman da otplovi u Ameriku. Jedini kamen spoticanja bilo je dvadeset jutara zemlje koje je uzeo pod zakup

od tri oveka. Hteo je sve to da napusti i da ostavi ozimu penicu, od koje je veliki deo trebalo da ode na zakupninu.Bogme, izgleda da neu biti ovde da to poanjem ree. Ali Donatan je opazio da mati eli da zadri zemlju. Lako jeosloboditi se zemlje, a teko je ponovo je dobiti ree.Nikad mi vie nee biti potrebno tih nekoliko triavih jutra! uzviknu Klajd prezrivo. Dvadeset jutara nije dovoljnoni za povrtnjak u Kanzasu!Ne znam ta e s tolikom zemljom kad vidim da ti je ovde bilo suvie i dvadeset jutara odvrati mu ona.Engleska zemlja podrugivao se uvek joj je potrebno ubrivo, kre i svata jo!Ja u se pobrinuti za to ree Donatan. Nikad ranije nije sam obavljao sav posao, ali sad je oseao da e moi. Kadotac ode, on e raditi dvaput vie za sve njih, a to ne bude znao, pitae susede.eleo bih da se oslobodim zakupnineree otac kratko.Postarau se da to radnja isplati ree mati. Bilo bi ba glupo od nas da napustimo ono to je tek poelo da donosikoristi. Jasno je da e ove godine biti dobra etva posle nekoliko ravih.Zima je dobra, sa snegom ree Donatan iskreno.r Onda radite kako hoete sve dok ja ne moram da plaam za to odvrati Klajd. Ja moram dosta da tedim da bih vas

doveo idue godine u prolee.Niegove tamne oi postadoe nestano nene. Bie to izvrsna prilika da se ovek oslobodi briga i nevolja i da pone izpoetka. ta bi ti radila, devoj ko, kad bih ja ostavio tebe u staroj Engleskoj i rekao zbogom zauvek?Ako ti tako osea, biu srena da te se otarasim odvrati mu ena.On zabaci glavu tako da mu se videlo maljavo grlo i poe grohotom da se smeje.Do vraga, ako ne volim i tebe i svu tvoju derlad! uzviknu on i uze njenu glavu u ruke, i poigravao se njom kaoloptom dok ona ne povika, smejui se i bunei se: Klajde, Klajde, pusti me, vrti mi se u glavi!Donatan se iskrade u dvorite. Odjednom mu se smuilo. Nije mogao podneti da gleda nenu plavu glavu u oevimvelikim maljavim rukama.On je strano grub prema njoj! mislio je strasno. Grudi su mu se nadimale i plakalo mu se. Zato mu to ona nezabrani? razmiljao je besno. Osetio je potrebu za neposrednim snanim pokretima, i on se sae i poe da cima velikietvrtasti kamen koji jo bio gornji stepenik od dva to su vodila od vrata do staze.Vrata se otvorie i na njima je stajao otac spreman da izie.to to radi, luckasti deae? zapitao je. Donatan, sa kolenima u blatu, pogleda ga.Ispravljam stepenik ree mrzovoljno. Odavno su ve iskrivljeni. Nisam primetio da su iskrivljeni ree otac veselo.On izie i uputi se kapiji. Uvek ti neto ispravlja! I ode ulicom zvidei.Opet ide u kafanu, pomisli Donatan gorko, a zatim se oseti jo nesrecnijim jer je znao da je nepravedan. Njegov otacnije bio pijanica i nije provodio vreme sa pijanicama. U tome je muka kad je on u pitanju, pomisli Donatan. Nije biloniega na ta bi se moglo ukazivati prstom. Nije imao neku pravu manu. Bilo bi lake kad bi je imao. Zeleo je da muje otac pravi obini nevaljalac kao Arijev, koji se opija i, kad je pijan, tue enu.Kad bih samo video oca da podigne ruku na majku! pomisli besno. Ali ne, njegov otac je udarao nametaj, mogao jeda zavitla preko sobe hleb ili tanjir, ali nije tukao ak ni decu. A istog dana kad bi bio ljut, svaalaki raspoloen zbogneega, mogao je da obustavi sve pa da nalije mleka u tanjiri za maku i da ga stavi pod penicu. Smuen, teakovek, pomisli Donatan sa uobiajenom setom. Danas, dok je posmatrao oca kako odlazi prema Blekpulu, razmiljaoje: Uvek i suvie misli o neemu ega nema, a nikad ne vidi ono to mu je pod nosom i to treba uiniti."Da nije njega, njenog sina, ta bi bilo s majkom pored takvog oveka?A ipak, kad su njegova dva starija sina dola u Blekpul da se pozdrave sa Klajdom Gudlifom, bio je to udno tuandan za sve njih. Dobio je posao da odradi svoju vonju na nekom teretnom brodu koji je plovio iz Liverpula uNjujork.

Nemoj da mi kae da se ne isplati vrljati malo po gradu, devojko? rekao je svojoj eni. To jest, ako si pametna,kao ja.Iz Blekpula je putovao besplatno zato to je poznavao kapetana broda koji je vukao ugalj. Kod kue je mati svremena na vreme tiho plakala pakujui stvari, dok je on nije nestrpljivo pogledao.Prestani, Meri, molim te! Hoeli da sve ovo vreme dok budem daleko nosim uspomenu na tebe kako plae i kuka? Godinu dana e biti slobodna,bez mene. Pomisli na to, devojko, i prestani da plae. Zar to nije uteha? Godinu dana e moi da spava bezbedno ukrevetu i da se ne budi sa brigom da li si u drugom stanju!Klajde! Bila je tako zaprepaena da je prestala da plae.Mislim da si razmiljala o tome ree, a oi su mu poigravale. On je epa i protrlja njen obraz o svoj. Pripadaj sadasebi, devojko.Neu! uz viknu ona.Onda mora ree on smejui se.Ako moram, to ne znai da neu eznuti za tobom. Oh, Klajde, drago mome!Ona baci kaput koji je drala u ruci i pribi se uz njega na svoj ljupki nain. To nije esto inila. Ali kad je inila,

oaravalo ga je kao uvek.Klajde, nemoj da gleda druge ene! mola ga je jedva ujnim apatom.Nita se ne boj, Meri! aputao je i on njoj.


11/149

Vratie se ako ti se ne bude tamo svialo, "ar ne, Klajde? molila je. Nee biti ponosanostati u Americi samo iz tvrdoglavosti, zar ne? I nenas sve naterati da napustimo Englesku ako Amenije ono to timisli da jeste.ak ako nije bolje no to ja mislim, vratiu !e rekao joj je on.Onda je dvaput snano poljubio, a ona podie kaput i spakova ga. Sili su, i on izljubi mlau decu, a Demija povueza nos, kao dodatak", rekao je, Jer je Demi bio njegov ljubimac, i oni su stajali i posmatrali ga kako odlazi sadvojicom velikih, Edvardom s jedne i Donatanom sa druge strane, koji su nosili njegov prtljag.

Hej, vi rmpalije, to e biti poslednji put u mnogo meseci rekao je.Oni uzee zaveljaje, Edvard manji, a Donatan, uvek utljiv, teku vreu. Na kraju ulice, pre no to put poinje da sepenje uz brdo, Klajd zastade, okrete se i obema rukama mahnu maloj grupi koja je stajala na vratima; odgovorie mumahanjem Merinom keceljom kao zastavom. Zatim opet nastavi put, trupkajui tekim cipelama kaldrmisanomulicom. O emu je razmiljao, njegovi sinovi nisu znali. Ali kad su silazili niz malo brdo i kad se vie nije mogao videtiDentvoter, a pred njima se dole u daljini video samo Blekpul, on poe da govori, ne o njima, ve o Americi.Prvi put u ivotu oseam se slobodnim ree svojim promuklim, jakim glasom. Guio sam se na ovom komadiu starezemlje. Ve stotinu godina ovde nema mesta, kaem. Nova Zemlja je zemlja za ljude i momke. Zatim se seti daEdvard ne dolazi. Edvarde, nemoj sasvim da iskljui dolazak obrati se najstarijem sinu. im bude sve polo nave-liko, obavestiu te, pa ti udesi nekako da doete ti i Mili i ono dece to budete imali. Ja ciljam da ponem na veliko. Toje tajna Amerike, kau. Svako ti tako poinje. Mali su izgubljeni.On skide kapu i vetar mu podie gustu crnu kosu sa niskog i etvrtastog ela. Isturene jagodice su mu bile crvene, apune usne stisnute s neuobiajenom odlunou. Ni jedan od njegovih sinova nije bio tako krupan. Tananost njihovemajke ublaila je njegov udeo u njima. Edvard je ve bio dostigao visinu na kojoj e uvek ostati, a bio je tri palca nii

od oca.Jedino e me Demi prevazii imao je Klajd obiaj da kae. Ali Demi je sad bio samo mali pegavi deak.To je izvanredno dobra stvar koju inim za vas produio je. Drum je bio blatnjav, ali on je nastavljao da gaca ponjemu. Doiveete da budete zahvalni to sam bio dovoljno hrabar da to uvidim i da se odluim na veliku stvar.Ili su sad preko prostranih ravnica, a Blekpul je leao pred njima, taman prema uzburkanom sivom moru. Bio jefebruar i ve mesec dana nisu videli sunca. Nije ga ni danas bilo, ali dok su ili, vazduh nije bio hladan. Naie jedanrabadija. Kola su mu bila prazna, a vukla su ih dva velika troma konja. On zastade.Hoete li da se povezete? zapita. Virio je u njih ispod pohabanog filcanog eira, lica uskog i krivog.Hoemo! uz viknu Klajd veselo. Poeo je da biva zbunjen dugom etnjom sa sinovima. Nije navikao da bude s njimanasamo. Popee se na kola.Putujete nekuda? ispitivao je koija spre; man za razgovor. Sad, kad bi ga ovek pogledao praivo u lice, bilo bi muoigledno da muje nekad vilica bila iaena i nikad vie dobro nametena. Ali takira lica su se videla u Blekpulu.Idem u Ameriku odgovori Klajd ponosno. Koija zviznu. Daleko ree. Pogleda Ed

Ivarda. I ti ide? zapita.Ne idem odgovori Edvard hladno. On je srezno sedeo na ivici kola da bi sauvao odelo od jljene praine.A ti? koija se obrati Donatanu.Ja... ne znam zamuca Donatan i poJeda oca.Koija se nasmei. Reklo bi se da si ti, stari seljak ree Klajdu Gudlifu. U Ameriku, a? se mnogo pria o Americi.To je jedino mesto za oveka, ako je pravi vek ree Klajd.I pored Amerike, ja u do kraja ivota da se im Engleske ree koija i otpi junu preko ivikola.Dri se ree Klajd. Amerika je za one 9ji hoe prostora.Ipak, doknisu sili sa kola i stigli na obalu, njeovi sinovi nisu imali oseanje da on putuje. Sve eme je to izgledalosamo kao jojedan od njegovelikih hvalisavih planova. Ali na ugljem zarljanom doku to odjednom postade istina. Tuje bio koji je trebalo da ga odveze do Liverpula, mali jteretnjak koji se ljuljao na konopcima. Oni se pojpeena brod ispustie prtljag na palubu, a onda je doao as rastanka. Nikad se ranije nisu rastajali.Uprkos svojim svaama ibenjenju, on ih nije nikad ostavljao. On u trenutku postade i dostojan saaljenja i heroj. Odlazio je tako daleko. Prednjegovom usamljenom prilikom bili su okean i nepoznati kontinent. Kako e se snai sam kad ga je kod kue

zbunjivala neka sitnica? A ipak je bio staloen i hrabar.Zbogom, momci ree srdano. Edvarde, zahtevam od tebe da ne dopusti da te Mili potpuno zaokupi. Poseujmajku!Hou, oe odgovori Edvard sveano.A ti, Donatane nastavi otac kad poaljem po sve vas, pomozi joj da uvidi da je to ispravno i najbolje. Ona tebetoliko voli da e, ako ti bude eleo da doe, biti vie nego napola spremna da to uini.onatan se jo vie raznei. Hou, oe ree sveano.On ih epa za ruke i prodrma ih snano.Sad odlazite. Nemam vremena da stojim.Posluae ga i polako se udaljie sa broda. Okrenue se jednom kao po komandi. Jo uvek je bio tamo i odlunimpokretima im pokazivao da idu idu! Nastavie put do ugla gde je bila Temerova uarska radnja, i tu Edvard zastade.Pa, ja u ui da svrim dananji posao.Ja u se vratiti kui odgovori onatan. Oklevali su za trenutak.Hoe li skoro doi kui, Edvarde? zapita onatan.

Hou, doi u, i misilm da dovedem Mili im se zaruke objave.Majka e se obradovati odgovori onatan. Nisu vie imali ta da kau jedan drugom.Onda, zbogom, Doni ree najzad Edvard.


12/149

Zbogom, Ede odgovori onatan. Oni se rastadoe, obojica mislei na usamljenu priliku koja e ove noi sama da senaveze na more; a onatan. koraajui kui u popodnevnom sumraku, udio sesebi to moe da se osea takosnuden zbog oevog odlaska.Mora da ima neto u njemu, ipak, misilo je. Pred njim se ocrtavao otri crni horizont prema sivom nebu.On mora da usrei majku. Uvek je oseao tu potrebu, ali sad se to pretvorilo u strast. Jedino je on moe usreiti.Edvard ima Mili, a njegova majka jma samo njega. Ustajao je ujutru i potpaljivao vatru u kuhinji, a kaa se vepuila pre no to bi ona sila. Ostajao bi posle doruka da raspremi sto, a u podne jurio kui da joj pomogne oko dece.

Svakog ponedeonika ustajao je u pet sati ujutru da joj poaogne pri pranju rublja. To je bilo jedino to je jptac inio.Ponedeonikom je njegov otac ustajao, poivljao korita, potapao u njih rublje i cedio arave. Jikad ga nije veao nakonopac, ali je iznosio korpe istim rubljem do konopca.Otkako zna za sebe, Donatan je prepoznavao nedeoniko jutro, jo pre no to bi se sasvim razdio, po sapun javomtoplom zadahu prljavog ruba, koji se irio iz kuhinje sve do krova. Ispunjavao potkrovlje kao kuno isparenje, i on sebudio gue, a u nozdrvama ga je peklo. Taj zadah je za jega bio zadah sirotinje, sumoran i memljiv; ustajao bioptereen trudom svojih roditelja koji su morali tako teko da rade. Snebivao se to postoji kad bi njegov otac,duvajui i pretei, seo da dorukuje. Pazite vi, momci, za ime boje, na pantalone i koulje. Skoro sam precrko danasperui ih. Kad bih se ja pitao, pustio bih vas da trite goli, a kad se isprljate, prali biste svoju kou.Ali sad je voleo da ustaje rano i da bude sam s majkom. Ona je imala svoj nain pranja najpre belo rublje u istojsapunici, pa onda areno, zatim ispiranje u malom limenom koritu koje su upotre1 Tvorac graa

33bljavali za kupanje subotom uvee. Miris sapuna bio je otar i sve kad je zamakao rublje u istu vodu.Majko, daj da operem svoju koulju! zapovedao je. I onu pantalonu to je blatnjava na kolenima, ja u oprati.One pantalone popravi ga ona blago. Donatane, pazi kako govori. Gramatika je obeleje oveka. Makar obukao i najlepeodelo, govor e odati kakav si.Ona mu prui njegovu odeu i onda nastavi pomalo stidljivo: Ako bude imao oevo zaista dobro srce a bude govorio kaoja, biu zadovoljna.Ako je do mene, ugledau se na tebe u svemu.Uvek si bio mamin deko ree ona blago. On u samoj utrobi oseti toplinu od prevelikesree kao da je popio neto vrelo.Maiko, nadam se da si srena ree zbunjeno. Nadam se da ga nisi mnogo poelela.Nikad ranije o tome nije govorio. Ali on je morao da bude naisto s tim da li je ona srena ili nije, sama s njim i decom.Pretpostavimo da se otac nikad ne vrati da li bi ona bila srena?Poelela sam ga ree ona tiho. Ali to nema veze s tobom.Meki glas kojim je izgovorila ove rei kao da ga je iskljuivao. Uvreen, on oseti kako srea u njemu zatreperi i stade.Majko, tvoja srea ima mnogo veze sa mnom odgovori vatreno. Kad si ti srena, i ja to oseam.Kako to? Stojei kraj korita, ona ga pogleda radoznalo.To je kao kad oblak zakloni sunce odgovori on.

Ona se bolno nasmei. Moram li ja da budem vesela i kad to moje srce nije?Ne, ne mora odgovori, a onda ne mogade da nastavi. Kad god bi pokuao da joj kae neto o svojim oseanjima premanjoj, zaustavio bi se jer bi ga uvek neto steglo u grudima. To ga je vezivalo. Nita tu nije mogao da uini dok se ne bioslobodio udaljavanjem od nje. Bilo je tako slatko, a ipak neizdrljivo biti tako blizu nje. Bio je najsreniji kad je ona veselajer je oseao da je njoj dobro, i nije bilo vano da li je on tu. Kad je bila tuna, guio se u njenoj tuzi. On je mora usreiti dabi bio slobodan.Majko, milo mi je to ti se Mili tako dopada ree da bi govorio o neem drugom. Edvard je prethodnog dana doveo Mili uposetu.Ona mi se zaista dopada odgovori mu mati.Dobacivao joj je vlane, isceene arave im bi ih oprao, a ona ih je ispirala.Ona uopte ne lii na tebe nastavi on da ne bi prekinuo razgovor.To nimalo ne govori protiv nje ree ona nasmeivi se blago.Za mene govori ree on odvano. Ja u se oeniti samo kad naem devojku koja je kao ti, majko.Ima ih mnogo ovakvih kao to sam ja. Bie ti teko da izabere.

Verovatno u ostati neenja odgovori on utivo.Ona se nasmeja, a on se oseti zadovoljan samim sobom, nasmei se i namignu joj.Ti si devojka za mene dodade. Razmiljao je o Mili Terner. To je bila velika,nezgrapna devojka, krupnih kostiju i sklona gojenju. Njene svetiosmee oi, malo izbuljene pod razmaknutim obrvama, bilesu zabrinuto blage, a njena tamna kosa retka i prava. Ali je vrlo uporno pokuavala da uestvuje u pripremanju aja i da neizgleda kao gost.Kad ju je Edvard doveo na aj, rekla je: Majko, dajte da ja iseem hleb i namaem ga maslacem.Bilo je te, majko, ovo, te, majko, ono" ree Meri Gudlif Donatanu kad ostadoe sami. Oi su joj sijale i smejala se blago.Oseala sam se sasvim neobino to me tako ogromna glomazna ena zove majkom. Ona je tri godine starija od Edvarda, atako i izgleda... ali, bogami, devojka ima dobre namere i bie dobra u uarskoj radnji i trudie se da zadovolji mua. To eodgovarati Edvardu.Oi su joj opet zasjale. Ili svakom oveku...... Hajde da nastavimo, Donatane Gudliferee.Kako ti kae nasmeja se on, uze korpu sa isceenim rubljem i ponese je napolje. Otac nikad nije veao rublje zato to bi sesusedi mogli smejati to mukarac radi takav posao, ali on nije mario za to. Podigao bi arave, pretresao ih i oseao kakoonako vlani lepraju oko njega dok ih vea na ue.


13/149

Ona je srenija no to je ikad bila, mislioje radosno. Njoj je bolje kad on nije tu.Vrlo esto u toku dana mislio je kako je ona sad srenija. Zajedno su pripremali setvu zakupljene zemlje, a kad je on zavriooranje, ona je posejala ovas i penicu. Kukuruz nikad ranije nisu sejali, ali su uli za njega, a sad su imali veliko utozrnevlje. Neto od toga posejali su na njivi pre no to je stiglo pismo, a onda su videli da ga treba zasejati na bregu, ponekoliko zrna zajedno.Hoemo li sad sve to da iskopamo pa dapravilno posejemo? pitao je zabrinuto majku.To, bogme, neemo odgovori ona odluno.Posejan je u dobru englesku zemlju i nekako e izrasti.I izrastao je: velika, snana, svetlozelena koplja, oblika kakav nikad ranije nisu videli.Da ne znam ta je, pomislila bih da je korovree mati posmatrajui ga. Rastao je bre nego aa im je dolo leto.Nikad nije toliko radio kao toga leta, i u videojejednom zasvagda da nije za farmera. Mrzeo je obraivanje zemlje,plevljenje od koga pucaju lea i tekoe da se sve dobro odgaji.Prokleti, aavi, neotporni su usevi, razmiljaoje znojei se u sparnim julskim danima. kola nije radila i on je obraivaozemlju od jutra do mraka. Korovjebio neobino snaan. Ipakje zlo snano.Iznad svega je mrzeo zavisnost od vremena.Svest da sav njegov trud i briga da seme koje je posejao donese plod ne znae nita ako ne bude kie ili ako je bude suvie,terala ga je u oajanje. A ipak, zabrinutost i pobuna su beskorisni. Tamo je nebo, koje je nepropustljivo kao kamen ili seiznenada pretvori u blagu beskrajnu kiu.Ne mogu da se pomirim sa oseanjem da moj razum tu nije ni bd kakve koristi, mislio je. Ako je neko farmer, slobodno moeda bude i tikvan razmiljanje mu nita ne pomae.Ali dobro je pazio da ovu mrnju sakrije od majke. Za nju je zemlja bila dragocena.Ipak, bilo mu je samo esnaest godina i nije mogao a da ponekad ne izvrda od beskrajnog posla oko zemlje i da nagovara ipodmiuje Demija, a ponekad i da ga primora da mu pomogne u obraivanju zemlje. Kad je kukuruz sazreo, nije im sedopao. Imao je ukus kao da je sirov, mada su ga kuvali kao to im je otac pisao, a kad su ga osuili i samleli, imao je udanbuav ukus.Mirie na mieve ree Demi otvoreno, i mada su skuvali kau, prelili je mlekom i zaeerili, nikome se nije dopala. ak iMegi ju je ozbiljno ispljunula, uplaena udnim ukusom na jeziku.Celo jutro zemlje otilo je ni na ta gunao ie Donatan. A koliko je tek korova oplevIjeno!Ipak smo pokuali ree mati praktino i sad znamo da nam se ne dopada. Bar neto znamo.Te jeseni im je dobro ilo. Gotovo uopte nisu troili novac koji im je otac slao s vremena na vreme.Ako ga ne troite, tedite ga za put", pisao im je......Mati ga je stavljala u limenu kutiju od biskvita koja je bila u njenoj sobi.I mala radnja je dobro ila. Bila je to dobra godina u Engleskoj. etva je bila dobra, i svet je imao vie novca za troenje idavao je deci sitninu za slatkie.Kad bih bila sigurna da e se otac vratiti, nabavila bih robe za radnju ree mati Donatanu iodmahnu glavom.

Majko, ti uvek misli da emo ii? Ispitivaki je posmatrao njeno lice da bi proitao odgovor.Ne eli, valjda, da napustim mua odgovori ona.On se okrete. Nikakav njegov trud nee imati ploda ako njen duh, dok on radi, nije u njenom telu.Jo uvek se plaio noi. Jer onda, kad mlaa deca odu na spavanje, a ostanu samo on i ona, on sa knjigama, a ona sa ivenjemili pletivom, nastupa trenutak kad njen pogled odluta daleko, i on je znao o emu mati razmilja. Leti kad sumrak dugo traje,mogao je da odloi taj trenutak. Ponekad ak, kad bi radili oko leja sa ruama, takav trenutak nije uopte nastupao. Ili bisamo njeno lice postalo setno i ona bi rekla: Ne mogu da podnesem misao da napustim ovu batu. Na drugom zemljitu je nebih mogla napraviti. Nita mi ne bi raslo kad moje srce ne bi bilo tu da ga nateram da raste.Tada je uvideo da Engleska radi za njega, a protiv oca. Engleska je nju vrsto drala, i sve to je Engleska velikaprostranstva nenog zelenila, mali breg na kome je bio Dentvoter, stara crkva i drvee povijeno od morskih vetrova i kuica.Kad se gospodin Hopkins vratio da otvori kolu i zapitao:Donatane, ide li u Ameriku? on je odgovorio:Nije ni izdaleka sigurno, gospodine Hopkinse.Dobro ree gospodin Hopkins. Hoe li onda nastaviti da ui latinski?

Ako vi hoete, gospodine Hopkinse odgovori zahvalno.A tvoj otac? zapita gospodin Hopkins.On tamo radi za nekog farmera, kao to je radio i ovde odgovori Donatan s osmehom.Tako je zaista i bilo sa Klajdom Gudlifom, ali se uvek nadao da e dobiti zemlju. Drugi su ljudi, pisao je, doli pre njega.Kanzas nije vie tako slobodan. Nije bio siguran gde e stanovati kad ih tamo dovede. Jo nije kupio zemlju zarauje samotoliko novca da bi mogao njih da dovede, a onda e videti. Ali ipak je divno biti okruen tako prostranom zemljom da ovek,ma kuda pogledao, zna da ga ekaju hiljade milja. Pisma su mu bila kao i on puna velikih neostvarenih zamisli.Pisma su bila ono ega se Donatan bojao u mranim jesenjim veerima, koje su bile sve due to se zima vie pribliavala.Prvi put u ivotu godina mu je izgledala kratka. Dosad u njegovom ivotu mesec je bio skoro beskrajan, a godina venost; alioeva pisma su iseckala vreme u komade. Stizala su jednom meseno, a to je bilo i suvie esto da bi bio mir.Jer u dugim mranim veerima, poto bi radila malo, mati bi postajala nespokoina. Naipre bi oslunula vetar, a onda biproaputala: Ipak, on nije na moru. Bolje je to je u Americi nego da je mornar.Onda bi ostavila rad, podstakla vatru i pogledala da li je maka nahranjena. A onda bi se opet smirila. Ponekad je brojalanovac, a ponekad mesila hleb, ili odlazila na prozor i gledala. A Donatan bi, sa knjigama razasutim po kuhinjskom stolu,ekao da ona ode do ormana sa f i okama, da izvue gornju fioku i pronae pisma. Onda je ona bila izgubljena za njega; jer bisela sa pismima u krilu i itala ih jedno po jedno, i razmiljala nad njima, a najdue nad poslednjim. I sve to je imao od njebile su mrvice misli koje mu je dobacivala.


14/149

Pored svega to pie, ne mogu da zamislim to mesto. Moe li ti, Donatane?Ne mogu, majko rekao bi nesreno.Sve ravnica dokle oko moe da dopre nastavljala bi.Zvui veoma dosadno, majko.Ne znam, ima drvea, kae, a cvee, kakvo mi ovde imamo, raste divlje.Klajd je stavio u pismo poljsko cvee iz Kanzasa, ali ono je izgubilo boju dok je stiglo do Engleske. Samo je ostao njegovudan oblik, a i on se uskoro pretvorio u prah. Neobine boje", kae ponavljala je gledajui u prah.

Donatan nije odgovorio. Poeo je da shvata da zbog borbe koja se vodila u njoj, ako bi se on sloio s njom kad bi govorilaprotiv oca, ona bi pourila da ga brani, ili neposredno, ili branei zemlju koju nikad nije videla.A najgore od svega je pismo koje je otac pisao kad je bio bolestan. Malarija, pisao je, ali niko od njih nije razumeo tu re doknije rekao groznica i vatra. Tada je bila skoro luda. Napisala mu je dugako pismo, sedela je do pola noi da bi ga zavrila imolila ga da se vrati kui.ta ako tvoj otac umre tamo sam meu divljacima? aputala je Donatanu. Ali njeno pismo mimoilo se na moru s njegovimu kome pie da mu je bolje jer je zahladnelo, i pisao joj je o bojama jesenjeg drvea i kako nikad nije video takve boje uEngleskoj, gde vlaga svodi sve na zeleno i sivo. Divna zemlja, govorio je stalno, i silno lepa. To pismo je stiglo jednoghladnog novembarskog dana kad se siva morska magla spustila na Dentvoter i odsekla ih od sveta. Deca su imala nazeb;Megi, teturajui okolo, pala je na pe i ispekla ruku i rame. Donatan je video kako se oi njegove majke pune suzama dok jemazala mau dete koje je vritalo. Ni on ni ona nisu spavali te noi skoro do zore jer je Megi stalno plakala. Kasno poslepola noi Donatan je uo majku kako apue u oajanju: Dragi boe, moe li sama ena ovo da izdri?" Hteo je da vikne:Ali ja sam ovde, majko!" a nije mogao, jer je bio i suvie skroman da bi to uinio. Ako sama nije to oseala, kakvu bi koristimao od toga da je opominje?

ak i Edvardovo venanje, odlagano do januara, jedva je razagnalo tminu vlane zime. Svi su ili na svadbu jer je Edvardposlao iz Blekpula kola po njih. Svi su obukli najlepe odelo, a Donatan se razneio to mu je mati lepo izgledala u mrkojhaljini sa irokom suknjom i ogrtaem, u malom eiru optoenom ruiastom trakom. Imala je dar da se lepo obue i daizgleda mnogo bolje ak i od parohove ene, koja se uvek oblaila u crnu svilu. Njegova mati izgledala je lepe od svih nasvadbi. Mili nije mogla da bude lepa ak ni kao mlada. Haljina od tekog belog satena inila ju je samo debljom, a okruglocrveno lice pod velom od grube ipke ni za trenutak nije izgubilo brian izgled. Svadba je bila sveana dok se nije poelojesti i piti, a ondajepoeo razgovor, ene sa enama, mukarci s mukarcima, i Donatan je video da je njegova mati stalnobila u centru male grupe koja je sluala njenu priu o Klajdu Gudlifu. Bila je lepa i pomalo vana dok im je priala ta jepisao.Strana zemlja, ogromna, ali cvee je divno i ima mnogo zemlje, a nebo je tako prostrano kakvo se ne moe videti nigdeosim nasred okeana, i ogromno drvee i mnogo rodne crnice, koliko se moe duboko kopati...Da li je ve kupio zemlju? prilazei enama, pitao je Milin otac, debeo ovek jednolikog glasa.Nee je kupiti dok se ne opredeli za jedno mesto odgovori mati.Vi ipak neete napustiti Englesku, gospoo Gudlif? ree gospoa Terner, mladina mati, mala naborana ena naprenih usta iiroka struka.A onda, mada se Donatan napredao da uje odgovor, nije ga uo, jer jedan sve, otar glas progovori pored njega:Jeste li vi Donatan Gudlif?On se okrete i ugleda pored sebe crnpurastu devojku u crvenoj vunenoj haljini sa okovratnikom od bele ipke. Crna kosa bilajoj je prava, a plave oi su neobino izgledale na tamnom licu.Jesam ree on. Ne moe se rei da je bio stidljiv, jer je bio suvie samopouzdan, ali teko da je ikad u svom ivotuprogovorio sa devojkom.Zovem se Konstanca Fejvor Koni, i, u neku ruku, mi smo roaci. Bar sad kad se moja roaka Mili udala za vaeg starijegbrata. ta mi onda doemo jedno drugom?Govorila je nekako lenjo; njene pune, prilino blede usne jedva su se micale, i onodmah oseti da mora biti starija od njega. Ali nije bila visoka kao on, a njene plave oi dopale su mu se odmah.Ne znam, ali neto sigurno jesmo ree on i nasmei se.Da li odlazite u Ameriku ili ostajete sa bratom? pitala je, i rukama preplanulim kao i njeno lice gladila okovratnik.To zavisi od majke odgovori joj on ozbiljno. Okrete glavu majci, ali ma ta da je ona rekla, bilo je ve reeno. On to nijeuo. Sad je razgovarala sa gospodinom Ternerom o Edvardu.Videete da je pomalo tvrdoglav ponekad, gospodine Terneru: to je na oca; ali uporan je kad neto pone: to je na mene. I ne

verujem da e vaa Mili poaliti zbog ovog dana.Nadam se da nee odgovori g. Terner. Gospoa Gudlif se narogui malo ispod svojeruiaste trake. A ja se nadam da nee ni Edvard odvrati mu.Nadam se ree g. Terner blae. Sad kad je vor zavezan, malo je kasno za takve razgovore. On zastade i pogladi guste riebrkove. U svakom sluaju, kako ja to vidim, brak se ne sastoji u tome da dvoje misle samo o sebi. To je duan i zaraivanje,deca i tome slino. Bilo bi najbolje da svet to ima na umu.Naravno sloi se Meri Gudlif.Sve jasan glas bio je opet pored Donatanovoguva.Kad bih bila na vaem mestu, otila bih u Ameriku. Glupo je ovde. Otila bih dok udari dlanom o dlan.Zato? zapita Donatan.Pa, ne znam odgovori ona.Koni, Koni zovnu gospoa Terner. Hodi ovamo, dete!Oh, boe! uzviknu devojka. Ba sad smo poeli da se upoznajemo! Donatane, igrate 11? Bie igranka!Nisam nikad igrao

odgovori on.Onda u vam ja pokazati. Ja sam retko dobra igraica dodade sa nestalukom u oima, koje najednom obasjae njeno lice.


15/149

Kad je otila, on ostade sam u gomili, i ode majci. Sedela je sad sa zaspalom Megi u krilu, a Artur se naslonio na nju i trljaooi.Donatane, pomozi mi da stavim ovu decu da malo odspavaju. Kad pone igranka, vrzmae se oko nogu.On podie debelo, nepomino dete sa majinog krila, odnese ga u mranu spavau sobu, pronae jedno mesto na krevetu gdeje dvoje dece ve spavalo i tu poloi Megi. Ona se i ne pomae.Lezi ovde, mali moj deko, na ovu lepu prostirku na podu ree mati Arturu, i deak se sklupa na vunenu prostirku poredkreveta, a ona ga pokri. U drugoj sobi poe muzika.

Gde su Demi i Rut? zapita Donatan majku apatom.Demi je u duanu, posmatra kako dolaze i odlaze mornari. Pitao je da li srne, i ja sam mu dozvolila. A Rut je otila da seigra sa devojicom iz susedstva.Onda je sasvim slobodan. Ako Koni hoe da ga naui da igra, nema razloga da ne ui, izuzev to ga odjednom bi stid da predmajkom igra sa devo j kom.Majko, ima li neto protiv ako malo igram? Ona rairi oi. Nisam znala da ume da igra!uzviknu.Konstanca Fejvor je rekla da e me malo uiti.Oseti kako mu se toplota razli po grudima i pope u obraze.Mati ga pogleda sa oseanjem sumnje i iznenaenja.Pa, mislim nee nita koditi ree ona, a sumnja prevagnu na njenom licu dok se on udaljavao od nje.Kad je uao u velikusobu, ve su igrali neku brzu poskoicu u kojoj se uz igru i pevalo. Na kraju reda igraa ugleda mladu i mladoenju, Edvarda,nehajnijeg nego ikada, u ulozi mladoenje, i Mili, jo uvek brinu. Drala je obema rukama suknje, tupkala nogama i klimalaglavom u strahu da ne izgubi takt. I pored svega, ona malo pogrei. Pazi, devojko! uzviknu Edvard.

Oh, Edi! ciknu ona.Ali Edvard se zanjiha i ona jurnu da ga prihvati, dok su se svi smejali i tapali. A Donatan, oklevajui, oseti kako ga Konivrsto zgrabi za ruku.Hajdemo. Traila sam vas. Sad me sledite! Nije imao vremena da ita misli. Bio je uvuenu igru i primoran da pazi da je svojim neznanjem ne poremeti.Ponekad je mislio da nije bilo te igranke, ceo njegov ivot bio bi moda drukiji. Ali kako je to onda mogao znati?Liio si na pravu budalu rekla mu je mati sa odvratnou dok si se naginjao da uje njeno brbljanje, a haljina joj je bilatako duboko izrezana da si joj morao videti stomak.Nisam mucao je. Nije, ali joj je video grudi podeljene u dva puna kruga. Nije hteo nita da vidi, ali je stalno gledao.Ne marim ni za nju ni za ma koju devojkurekao je ljutito majci.Onda je to neobian nain na koji ih mrziodvrati mu mati. Na njegovom ramenu Megi je poela da cvili. Ostala deca su ve odvezivala cipele, utke, bleda lica odslatkog umora. Razgovarao si i igrao samo s njom i ni s kim vie!Nije bilo nikog drugog, majko, izuzev starih ena odgovori on.Ako je tako, i ona je suvie stara za tebe. Dovoljno je jedna Ternerova, biu ti zahvalna ako to zapamti. Mili Terner je dobraza Edvarda. Ona nije drska kao Koni. Koni ima tuinske krvi u sebi. Otac joj je bio mornar, i nju je doneo kui kao bebu. Re-kao je da joj je mati umrla.Majko, majko! molio je. Ne govori tako kao da ja mislim da se enim njome, kad sam je tek veeras prvi put video!Ali ona misli, takve kao ona uvek misle odvrati mu mati. Daj mi to dete. Takve uvek gledaju sve to nosi pantalone. Oh,Donatane, ti treba da postane uitelj, zapamti, i da uspe u ivotu. Edvard nee biti ni za tvoj mali prst ako produi danapreduje i ne upetlja se.Neu se upetljati, majko mucao je. Predade joj Megi i sae se zbunjen i poe nasumce da otkopava Arturovu kouljicu.Hoe li spavati u gaicama, Arti? Kasno je, a ti si vrlo umoran.On podie na rame Arturovo mravo malo telo, pope se uza stepenice, poloi ga na krevet i pokri. Demi ip ve spavao uistom krevetu. Zaspao je obuen, i Donatan poe paljivo da mu odvezuje cipele, a onda ih skide ne probudivi ga. Nalazioje utehe u brizi oko ovih malih i bespomonih stvorenja.Nita nisam uinio, mislio je bolno, nisam nikuda iao sa devojkom.A onda se gore dounja Rut u dugakoj flanelskoj spavaici i on je ututka u krevecu u istoj sobi.

Poljubi me, Doni zamoli ga.On se sae, poljubi je u obraz i oseti prijatan miris njene kose. Ona je mirisala drukije zato to je devojica. iako je to bilasamo njegova sestra Rut. Ni Demi, ak ni Artur ne bi zamolili da ih poljubi, niti bi ga obgrlili dok je to inio. Devojke sudrukije. On je mukarac. U tome je bilo neega to nije shvatao. Siao je niza stepenice sa oseanjem da postoji netoizmeu njega i majke to e ih razdvajati do venosti. Nikad joj vie nee biti blizak. Nije znao kako da joj se opet priblii.Nita nije uinio, a ipak je uinio neto.Siao je nesrean i video da ga je mati, oigledno, zaboravila. Sedela je pored ognjita, jo uvek u lepoj mrkoj haljini. Alistavila je Megi u krevet i skinula ogrta i eir.Ne znam ree tuno. Ne znam, ali ipak emo morati da idemo u Ameriku, Donatane, on se nee vratiti. Ja to znam.Pogledae se.Majko, priekaj malo molio je. Sad nekako vie nego ikad nije eleo da ode iz Engleske. Priekaj do prolea.Mati okrete glavu od njega. U prolee u ga samo jo vie eleti proaputa. Luda sam za njim, Donatane.Nije mogao da odgovori. Sve to nije razumevao navaljivalo je na njegovu svest. No i otac i mati, muzika i igranje, saKoninim gipkim punakim telom u naruju, i krugovi njenih grudi kad bi spustio pogled, i miris Rutine kose i sva ta privla-

na sila meu ljudskim biima koju je oseao a nije mogao da razume. Mili i Edvard prve brane noi! Pomisli na njih i skretemisao gadei se na sebe, ali opet ih je video i gnuao se prizora.Kako ti kae, majko ree sputenim glasom.


16/149

Nee imati protiv, zar ne, Donatane?Zato bih imao, majko?Mladii obino vole avanture rekla je moleivo.On pomisli na more sa mrnjom. Nikad nije voleo more, ak ni ono malo to je video u Blekpulu. A preko mora bile suhiljade jutara zemlje. Dvadeset je bilo mnogo. Dvadeset jutara zemlje ga je pouilo da eli da bude uitelj.Svi mi kau da sam srean to imam toliko sinova da obrauju zemlju", pisao je otac...Moe to da bude za tebe zabavno ree mati.

On okrete pogled od nje. Oseao je nekako da je on doprineo da ona odjednom eli da otputuje, on i Koni, mada nije nitauinio.Moda ree snudeno.Bilo je u Dentvoteru bezbroj sitnica koje je primeivao tek sada, kad je morao da ih napusti, i sve supostale dragocene. Ako bi ga neko zapitao ta mu je najtee da ostavi, kolebao bi se izmeu asova koje je provodio u klupipored prozora uionice, i onih kod kue u kuhinji, naroito1 veernjih asova kad su zavese navuene, ili retkih jutara kada je,zato to je video brodove na Irskom moru, znao da e sunce sijati na ciglenom podu kad on sie. Sa prozora uionice vidik jebio sasvim mali nekoliko starih grobova u uglu crkvenog dvorita i sivi zid crkve. Ali ak i ovaj komadi vidika izgledao muje dragocen kad je znao da ga uskoro nee opet videti. Nikad nije mnogo mario za crkvu jer nije voleo parohovu enu. Znaoje da se njegova mati stidela pred tom postarijom enom i nije volela da ide u crkvu kad nije imala nita da stavi na tas.Gospoa Klemoni posmatra me tako strogo! rekla je. Moda misli da bi trebalo da bolje vodim kuu. Ali ja je vodim kakonajbolje umem. Kao da imam redovne prihode kao ona!Zbog toga nikako nije voleo gospou Klemoni, visoki skelet ene uvek u crnoj svili. O parohu nije nikad mislio neljubazno inije mnogo ni mislio, jer to niko nije inio. On je bio neodreena vrsta oveka koji nije nikad izlazio iz senke osim kad sepenjao na predikaonicu. Obino bi mrmljao propovedi koje je pisao na polutabacima, ali ponekad bi ga neto uzbudilo i onda

je drao propoved iz glave, bez papira, i tad bi svako sluao mada niko nije mogao da shvati zato je on tako uzbuen. Zato,na primer, da jedan starac, ija bela kosa pliva kao magla oko elavog temena vie i mlatara tapovima od ruku napredikaonici i uzdie da e bog kazniti Englesku zbog onoga to Englezi ine sa crnima u Indiji? Kao da je neko u Dentvoteruimao neke veze s tim. uvi razgovor posle crkve, Donatan se oseti postien jer je potajno bio dirnut onim to je parohgovorio.Ako oti crni oseaju isto to i mi? zapitao je jednom majku kad je doao kui na ruak.Oni crni popravi ga mati i zaboravita je dalje Mela da kae.Poslednje nedelje njihovog boravka u Engleskoj g. Klemoni se popeo na predikaonicu, i odmah im je podigao glavu poslepriziva, znali su da ima jedan od svojih retkih nastupa. Ali ovog puta poeo je da govori o najveoj besmislici o kakvoj nikadnije govorio, o razoruanju", tako je to nazvao, da se svi sloe da ne prave puke, a onda je zavrio molitvom za lordaKlarendona. Ko je lord Klarendon?Posle crkve ljudi su se iskupili u crkvenom dvoritu na slabom suncu blagog februarskog dana da razgovaraju o tome.Ja to zovem pravom ludou ree g. Hejnis, mesar, iupavi suvu travu sa nekog zaputenog groba i vaui je ... kadPrusi nameravaju da nas iskomadaju. Ako tako misli lord Klarendon, kaem vam da e Engleska otii do vraga.On otpljunu i pogleda toliko smrknuto koliko mu je to doputalo njegovo okruglo crveno lice.Donatan, sa ostalim starijim deacima koji su se naikali oko ljudi, sluao je ovo ne toliko to ga je to zanimalo kolikozbog tuge to sledee nedelje nee biti ovde, nego na moru. Bilo mu je kao da razmilja kako bi bilo ako bi morao da umre.Sve e biti isto kao i sada, samo on nee biti ovde.Za rukom je glasno izrekao svoje misli.Majko, radujem se to je paroh danas imao svoj dan. Volim da mi ostane u seaniu onakav kakav je bio jutros, sa kosomkoja je trcala i oima kao svetiljke.udno je to kako on moe da izgleda kao dva sasvim razliita oveka sloi se mati kao senka kad mu nije stalo do onogato govori, a danas kao zapaljena buktinja.Tako sada, mada nije mario to nee vie videti gospou Klemoni, bilo mu je ao to nee videti starog paroha. Ako ikadbude mogao da se vrati u Englesku, tako nean stari gospodin nee tada vie postojati i on ga, moda, vie nikada nee utikako se uzbuuje i dri pravu propoved.Sve se pretvorilo u tunu smrt mnogih trenutaka za koje Donatan dotad jedva da je znao da ih voli. Sad mu se inilo da jegospodin Hopkins, koji je umeo da bude tako strog kad bi on ispustio nastavak nekog nepravilnog latinskog glagola, bio uvekblag, a njegovo izbrazdano, suvie rano ostarelo lice manje ljutito no to je ikad bilo. inilo mu se nemogue da napusti

klupu, i na njoj veliku mastionicu, tako dragu i blisku. Uvek je u svom srcu smatrao Arija Beintera bednim stvorenjem kojestalno govori o beanju, a nikad to ne ini, a. ipak, ovih dana postao je ak i s njim blizak i otkrio da je Arci uznemirena duakoja se sama sebe plai zbog tako crnih misli o ocu koga je eleo da ubije i bojao se da to ne uini. Poverio je to Donatanu;bledo lice mu se grilo a ruke drhtale.Odavno sam eleo da to kaem nekome, Doni, ali nisam se usuivao. Misli li da sam prema bibliji isto to i ubica?Ne, ne mislim ree Donatan brzo. Oklevao je, a onda oseti da je nepoteno da primi ovu Arijevu ispovest a da sam nitane kae. injenica je ree tihim glasom da ja smatram da sam bio srean cele zime to je moj otac u Americi.Ali on ne pije ree Arci.Ne, on to ne ini dopusti Donatan.Hteo je da nastavi i da kae ta misli o oevim grubostima i bombastim priama, ali mu se ipak to uini nevanim kad se setigospoe Beinter, ponekad sa modricom ispod oka ili zavijenom glavom.Sad joj je iaio zglob na ruci promrmlja Arci. Ja to ne bih trpeo! uz viknu Donatan ljutito. Pred oi mu ne izie neuredna, nezgrapna gospoa Beinter, ve njegovasopstvena mati, lepa i nena i uvek uredna u svojim skromnim arenim haljinama, mlitavo oputene glave. Mogao je da uje

njen glas: .,0, Klajde, povredio si me!"4 Tvorac grada


17/149

49 injenica je ree Ariju, gutajui dok je govorio ja idem u Ameriku samo zbog majke, da vidim da li e moj tata bitidobar prema njoj. Inae bih ostao, a njih pustio da odu.im je to rekao, bilo mu je jasno da zaista zbog toga ide, mada mu to dotad nije bilo jasno. Naravno, on mora ii u Amerikuda bi ona imala nekoga da je brani i vodi rauna o njoj. Lagano, dok je razmiljao o tome, to postade njegova dunost.Konstancu Fejvor nije video od one noi na svadbi. Sada ju je odluno zaboravio.4Nije mislio da se zapita ta bi njegova mati uinila da on nije jasno video svoju dunost. Nikad nijedno more nije bilo tako

gadno kao ovo, i nije bilo vremena da se misli ni o emu osim o neposrednim potrebama troje bolesnika majke, Rut i Artura.Tako mu je ostala Megi, koja je, im se privikla na promenu, htela samo da bude na nogama. Nauila je da tri svuda pre noto su napustili Dentvoter, i trala je i sada, mada se brod ljuljao i bacao je o duge redove trupaca na meupalubi. Onda bipala i plakala, ali njena vika se, sreom, gubila u huci nemirnog mora i kripi drvene grae. Kad god je mogao, Donatan juje drao, protiv njene volje, da bi je sauvao od povreda i opekotina. Ali ni za to nije imao mnogo vremena, osim kad ju jedrao na krilu i hranio dok bi jeo za grubim drvenim stolovima, gde su dvaput dnevno kusali iz limenih inija supu, paprikaili kau to su mornari postavljali za meupalubu. Ostali deo vremena, jednim okom pazei na Megi, iao je od jednog dodrugog bolesnika, ili bi trao da ublai neku tetu koju je napravio Demi.Demi, prokletinjo! uzviknuo je jednog dana kad je stjuart doao da mu kae da su Demi a uhvatili gore u salonu. Bio jeizazvan zamorom i iscrpen glupim, neprestanim ljuljanjem broda i Demijevim bezobrazlukom, to je morski vazduh samopojaao. Zeleo bih da si dobar i bolestan kao ostali! Zar ne moe da ostane tamo gde ti se kae i da ne ide i zaviruje uprvu klasu, gde ti nije mesto?Ja sam isto tako dobar kao i onaj svet tamo ree Demi, a njegove pege se izgubie u rumenilu koje ga obli.Nije u pitanju da li si ti dobar kao oni ili nisi odgovori Donatan nego da li moe da plati.

Demi, sa ijeg je lica iezlo rumenilo, poe da se svaa sa starijim bratom. Ti ne mari ta svet misli o nama! Ti si ba kaoneki sluga ili neto slino, sve prima, a nikad ne odgovara!U svakom sluaju, neu to da primam od tebe! Donatan gavrknu po glavi, a onda, na Demijevo uvreeno zaprepaenje,mrzeo je sebe.Hajde, okani se toga, hoe li, Demi? Neu da se ljutim na tebe. Samo to ti uvek govori ono to me naljuti.Voleo bih da sam s ocem! uzviknu Demi i zagrcnu se, i poe da grize usnu.Opet ti! Voleo bi da si s njim zato to te on kvari i puta da radi ta hoe.Prekide ih Artijev slabaak uzvik:Donatane! Donatane!Demi, pripazi asak na Megi naredi Donatan nadurenom deku. Otila je iza onog zavijutka.I on se pouri do postelje na ijem je jednom kraju leao Artur, a na drugom Rut. Ona je spavala mada je bilo kasno jutro, amali deak je sedeo, sablasno bled, i povraao. Kad je povratio, opet je legao, uzdrhtao i iscrpen.Tako sam bolestan proaputa jedva ujno.Bie ti sigurno bolje odgovori Donatan od srca, mada je bio uplaen deakovom slabou. Pre jednog sata ga je nagovorioda jede, ali otkako su se ukrcali, on nije mogao nita da zadri u sebi.Hou li umreti? proaputa opet podiui svoje velike bledoplave oi da vidi Donatonov odgovor.Sauvaj boe, nee!uzviknu Donatan. Sae se i uze na ruke malog, kao kost mravog deaka.Neu da me stave u kutiju i bace u vodu proaputa deko oiju prepunih suza.Odakle ti je to palo na pamet? uzviknu Donatan ljutito. Bio je toliko nesrean da mu se plakalo, i jedino pribeite bio muje bes.Demi mi je rekao odgovori Artur.Taj Demi! grdio je Donatan. ekaj samo dok ga vidim! Udariu ga jae nego malopre. Lezi, Arti! Moram da idem ipronaem Megi. Lezi mirno, inae e probuditi Rut pa e njoj biti muka. Ostalo nam je jo samo deset dana. Danas u podnebiemo na pola puta. Onda e nas svaki sat pribliavati dobroj zemlji.Neemo morati vie ni da se Vraamo ree Artur malo obradovan.Neemo, nikad sloi se Donatan, preko srca. U sebi je uporno govorio: Ali ja u se vratiti u Englesku jednog dana, kad onisvi porastu, a mati bude negde na sigurnom mestu. Moda e se i ona vratiti sa mnom, samo ona i ja." On e se pobrinuti dajoj starost bude lepa i mirna ako se to dogodi. Nee se vratiti ni u Dentvoter. Nai e neku dobru kolu, recimo u Devonajru,i kuicu lepu od one koju su ostavili, mada je tako draga izgledala kad su je ostavili onog jutra, bez njih i celih njihovih

ivota! Takvu ludost uiniti izii na vrata koja je voleo i zakljuati ih, znajui da vie nikad nee na njih ui! On zaviri ugornju postelju gde mu je leala mati. Bila je budna, pokrivena do brade sivim brodskim ebetom. Da li Megi jede? zapita kad im se pogledi susretoe.. j ,.Kao i kod kue odgovori on. Ne dajem joj meso, ak ni kad trai.. , Daj joj malice ree ona apatino. Ona mnogo voli meso, kad bi joj dopustio, jela bi ga sirovo.eleo je da joj kae neto toe je uteiti, ali mu nita nije padalo na pamet. Ne brini se bilo je sve to je uspeo da kae.I ne mogu odgovori ona jednostavno nemam za to snage.Napolju je more grmelo i udaralo o bokove broda tako da je na njemu podrhtavala svaka greda i svaki leb.Blagi boe! promrmlja mati i zatvori oi. Po elu joj izbi znoj i ona vrsto stisnu zube.On nije imao vremena, a dan i no su ipak bili beskrajni. Na pretrpanoj meupalubi bilo je mnogo drugih koji su putovali uAmeriku, ali on nije imao vremena da razgovara s njima ili da pita zato putuju. Veinom su to bile porodice zauzete samesobom, ali bilo je mladia koji su, oigledno, bili sami. Jedan od njih spavao je u postelji do Donatanove, i to je bilo prvolice koje je Donatan ugledao svako jutro kad bi se probudio u mranom zaguljivom vazduhu. Bilo je to plavo englesko lice,

svetle boje i velika nosa, lepo ako se uzme u obzir da je pripadalo ogromnom oveku. Oni zapoee neku vrstu uzgrednogprijateljstva; ovek se zabavljao Donatanovim neprilikama, a Donatan se naprezao da se pravi kao da nije bolniarka trojicibolesnika i pored toga, otac Demiju a mati Megi.


18/149

Ima pune ruke posla, zar ne, drukane? pitao je mladi dobroudno. Dajder mi tu malu kalaturu.Mala kalatura" bila je Megi, koja je u tom trenutku urlikala od gladi. On je odnese na doruak i nije se vratio ceo sat.Sve jede, zar ne? ree zadivljeno kada ju je doneo natrag, nasmejanu i situ. Pojela je moju kau sa mnom poto je najprepojela svoju, popila je moju kaiu i, da sam joj dao, popuila bi moju lulu. Ona je od moje sorte ila i vesela.Dolazio je stalno da je trai i nosao ju je. a kad su poslednjeg dana stajali i posmatrali kako im se pribliava njujorkopristanite, on predade Donatanu komadi papira na kome je napisao velikim okruglim slovima: Dord Teni, Skru Fols,Arkanzas".

Tamo imam strica koji ima farmu ovaca ree. Pii mi, mladiu. Voleo bih da budem u vezi s ovom riokosom malomkalaturom. Volim je. Stvarno me zasmejava.Donatan savi papir i stavi ga u dep, pa sie sa Megi na rukama. Sad mu nita nije izgledalo vano osim da sakupi decu i daih pripremi da se iskrcaju. Mati i Rut su obuene leale na svojim posteljama ekajui, i on spusti Megi pored majke.Demija je sklonio na prostor izmeu dva amca za spaavanje, dobivi od njega izriito obeanje da e tu ostati dok on nedoe po njega.Njegova mati je bila alosno mrava, ali je bila u stanju da se sama obue iza ebeta koje je Donatan zategao oko njihovogugla. A Rut se malo oporavila, tako da je poslednja dva dana mogla malo da jede i da zadri u sebi hranu.Ali Arturov neni organizam nije mogao da se oporavi. Leao je, zbrkana lica, zabrinut od straha da ga ne zaborave.Doni, ti nee otii a mene ostaviti, zar ne? preklinjao je svojim slabakim glasiem kad je Donatan doao da kae da jeNjujork blizu.Drau te u naruju dok ne naemo oca obeao mu je Donatan i seo na postelju pored deteta.Nikome nije govorio, ali potajno se grdno plaio da otac moda nee biti na obali. Skoro im uopte nije ostalo novaca potosu platili karte i namirili ostatke rauna kod mesara i pekara u Dentvoteru. Radnju su prodali nekom mladom branom paru u

Dentvoteru, koji e doi da ivi u kuici posle medenog meseca. Da nije bilo toga, ne bi imali novca da podmire raune.On podie Artura, uvi ga u al i oseti kako mu se srce stee od straha zbog deakove male teine i labavih kostiju. inilo seda ih nita ne dri povezane.Budi dobar deko pa mi stavi ruku oko vrata ree i oseti Arturovu ruicu kako promile oko vrata i zaustavi se tamo,slabana kao senka i jedva toplija od senke.Gde je naa kua, Doni? ispitivao je Artur.avo e ga znati odgovori Donatan. U svakom sluaju, negde u Americi.Ako otac ne doeka brod, ta da rade? Morau da se zaposlim, razmiljao je, im budem mogao.Sedeo je na ivici postelje sa mravim malim deakom u naruju, koji se pripijao uz njega. Bio je to ozbiljan mladi srednjegrasta i osrednjeg izgleda, ni crnomanjast, ni plav, nije imao nita to bi se moglo zapamtiti. Svet je sad urno prolazio porednjega i hitao na palubu da vidi grad kome su se pribliavali. On je jo uvek sedeo plaei se da vidi nove obale Amerike, doknajzad nije i na njih doao red da se popnu i pripreme za naputanje broda.Ali Klajd je bio meu gomilom sveta i naprezao oi kao i ostali da bi ih ugledao. Demi ga je prvi opazio.Vidim tatu! ciknu radosno.Gde? uzviknu Meri.Posmatrala je obalu stisnutih usana i zamirivi malo. Ne bi ni za ta na svetu rekla deci kako joj je strano izgledala ovanova obala, bez imalo nenog. obilnog zelenila Engleske. Znala je da Blekpul nije lep, ali kad se udaljavala od njega, iniojoj se lep, okruen sveim prolenim zelenilom. Ali ovde nije bilo zelenila, nije bilo nieg da sakrije ravni grad razbacan akdo ivice vode. Izgledao je, i pored kua, nekako jo divalj i nesreen, kao da su zgrade na brzinu sagraene, da ne traju vieod jednog dana. I ovo je, Klajd joj je rekao, najvei grad u Americi! Onda sve ostalo mora da je prava divljina. Oko nje sesvet smejao i vriskao od uzbuenja. Ali ona je oseala samo kako se u njoj uvruje jedna izvesnost.Nikad vie nee videtiEnglesku. A onda zau Demijev krik, uzviknu i poe pogledom za njegovim malim kaiprstom i ugleda Klajda.Izvesnost postade manje mrana, ali je ne napusti; Da, to je on odgovori i ne ree nita kad se Demi otkide od njene ruke iprokri put kroz guvu kao krtica, pope se na ogradu i pridravajui se za stub, ciknu:Hej, tata, tata, tata!Idi, Ruti, i dri ga za noge ree ona. Tog trenutka, kad je mogla jasnije da vidi Klajdovo lice, neizvesnost kao da ju je manje titala. Ona podie Megi, koja joj se prilepila uz kolena, i zadra je gore mada su jojruke bile jo slabe zbog morske bolesti.

4 Megi, gledaj tatu! ree.Sad ga je videla sasvim dobro. Imao je na sebi isto odelo u kome je otiao iz Engleske. Ali ono je bilo od dobrog grubogmrkog tvida, kupljeno da traje. Lice mu je bilo crvenije nego pre. To je od sunca i vetra. Govorio je o neprestanim suvimvetrovimarali ona nije mogla to da zamisli. Bio je tei, deblji i temeljitiji. Moda mu je naporan rad dobro inio. Dok ga jegledala, oseti kako je obuzima stidljiva, nehotina radost. ena mora da sledi svoga oveka. Uinila je ono to je pravo. Ne bibilo dobro da je odbila da napusti Englesku ili da ga je naterala da ostane. Posle bi je krivio za svaki neuspeh. Sad e ona bitiu boljem poloaju poto je uinila ono to je od nje zahtevao. Ma ta se desilo, to nee biti njena krivica. Oseti se vedrije iiznenada lake no to se oseala meecima. Tako treba da se osea ena kad moe da se osloni na oveka.Onda odjednom oseti da joj neto obuzima lice, neka vatra i trzaj, i ona se nehotice okrete i vide Donatanov pogled uperen unjeno lice. Nije shvatila taj pogled, ali odmah joj je bilo nelagodno, i on to oseti i pogleda u stranu.Ipak, on je ovde! ree prkosno, iako nije bila naisto s tim zato je potrebno da prkosi sinu zbog oca.Da, tu je sloi seDonatan, a glas, oi i izraz postadoe mu bezbojni kao magla. Iza te magle koja ga je skrivala nije toliko razmiljao koliko jeoseao da, kad se ovo dvoje njegovih roditelja sastane, opet e biti sve isto. Mati e uvek poputati ocu. Poputanje je ak injen dolazak ovamo. Artur u njegovom naruju uz viknu zaueno.

Doni, zato drhti?Zato to si strano teak ree Donatan ozbiljno i naglo ga spusti na zemlju.


19/149

Sad kad su mu svi bili ovde, Klajd Gudlif bi za njih uinio sve. Bio je drukiji ovek; odmah su to osetili i videli u izrazunjegovog lica, slobodi njegovih pokreta. U Engleskoj je bio mrzovoljan i pokunjen, a kad je govorio, bio je ili nehajan iliosoran. Nehajnost je postala glasna veselost, a osorljivosti je nestalo. Probio se na brod skoro pre no to su baeni konopci zapri vezivanje broda za stub na obali. Bio je tu, podigao je enu sa zemlje i poljubio je dok se ona privijala uz njega. Megi senajpre uplaila, onda naliutila i briznula u pla, a Artur se za trenutak pri bi uz Donatana jer mu se otac uinio tu. Ali Rut iDemi navalie na njega i obgrlie mu noge, a zatim ih je on grlio sve, ak i Donatana; a Donatan, oseajui topao, snaanzagrljaj oko svojih ramena, pusti da mu sumnje malo zamru. Moda je Amerika dobro inila ocu, i moda e svi biti sreniji.

avo da me nosi ako ovo nije najsreniji dan u naem ivotu, Meri! vikao je. Za mene je bolji ak i od dana kad smo sevenali! Sve je divno, devojko! Sua je poela. Doli smo u pravi as. ito napreduje, i ne mari nita ako bude malo sue. Mismo osigurani. Stotine jutara, Meri, sve pod penicom. .. snanom crvenom penicom kakvu Engleska nikad nije videla!Mislila sam da si govorio o itu, Klajde ree ona. ito je ovde penica objasni joj on a kukuruz je ito.Tako, dakle! uzviknu ona smejui se. ta ih je natteralo da to tako izmeaju?Svi su se smejali, i Megi prestade da plae. A sad, u hotel! ree Klajd. Zauzeo sam dve sobe.Ali mi se ovde ne zadravamo, zar ne, Klajde? zapita Meri.Zadravamo se da vidimo Njujork. Neemo se skoro vraati na Istok, Meri, i ja sam planirao da se tri dana ovde provedemopre nego to sednemo na voz. Megice, hodi tati.Sae se da podigne Megi, ali ona nije htela k njemu. Drala se za Donatanovu nogu. Tada videe prvi nagovetaj starogKlajda.Prokleto derite! ree neobino ljutito. Ona se ne raduje to me vidi.To je zato to je jo mala ree njegova ena brzo. Budalatina ree on nemarno i okrete se od nje. Hodi, Demi, ja i ti protiv njih svih!

Njih troje pooe, Demi izmeu roditelja; a Megi, kad ugleda majku kako odlazi s ovim ovekom, pogleda u Donatana inapri se spremna da zaplae.Ne plai. Ja u te poneti. Sae se, uze je na ruke i poe za roditeljima. Rut mu se uhvati za jedan kraj kaputa, a Artur zanjenu ruku.Mnogo pre no to su prola tri dana, Megi je zaboravila da se ikad plaila oca. Svi su oni zaboravili sve to je bilo nesreno, isvi su verovali u njega. Prvi put u svom ivotu Klajd Gudlif se oseao glavom porodice. Svaki dan je on odluivao ta da seradi i ta da se vidi, a oni su ga pratili kao u nekom radosnom snu.Sad me sluajte izjavio je. Sve sam ovo planirao cele zime. Sve sam uredio.Ali to e mnogo da kota, Klajde uzviknu Meri.Da uti, Meri! pod viknu joj on, ali smejui se. Ja sam zaradio pare,odsad ja zaraujem. Jo ih ima. Uostalom, gledanje ne kota nita, zar ne?Sva ta tri dana ona je najvie volela razgledanje. Deca, izuzev Demija, ustruavala su se pomalo zbog njenog potajnogstraha od troka, uveanog Donatanovim utanjem kad je taj strah kod nje osetio. Jedanput je to naljutilo Klajda. etali suulicama i zastali ispred jednog velikog hotela.Pogledajte ga! uzviknuo je kao da ga je on sagradio. est spratova je visok, ne raunajui reklame na vrhu i dimnjake!Stajali su ispred hotela zurei uvis. Demi poe da broji.

Jedandvatrietiripet, jest ima ih est, oe!Karlton Hauz" Meri Gudlif proita glasno ime hotela napisano iznad vrata.ovek u svetloplavoj uniformi sa mnogo mesingane dugmadi pogleda ih ljubazno.Vi ste Englezi? zapita ih kroz nos.Sad su ba stigli ree Klajd i dodade brzo: A ja sam iz Kanzasa.Raunam da ni vi u Kanzasu nemate ovako neto ree ovek pokazujui glavom na zgradu.Nemamo jo dopusti Klajd ali imaemo jednog dana.ovek nije izgledao u to ubeen i promeni predmet razgovora. Mislim da ste uli za arlsa Dikensa? pitao je.uli smo odgovori Meri. Bili bismo udni Englezi da ne znamo za njega.ovek znaajno pouta, a onda otpljunu pre no to progovori. Jednom, kad sam ja bio mladi, tek to sam stupio ovde naposao, ruo je ovde.Ta ta kaete! uskliknu Donatan. Netremice je gledao zgradu.Nismo nikad imali takvu guvu kao tad. Svu veliku gospodu i njihove gospoe. On je bio malog rasta, ali imao je velike crneoi, i inilo se kao da je uvek spreman da prsne u smeh!Dolazio je opet, pre dve godine nastavio je ovek uivajui u utisku

koji je njegovo prianje ostavljalo na nju. Ali tad je bio bolestan. Kau da je bio ut i naboran i sasvim drugi ovek. Sad nikonije dolazio da ga vidi.Meri Gudlif je sluala. Okrenula se Donatanu.To me podsea kao da nismo tako daleko od Engleske ree ona sanjalaki.Tako je sloi se on.S vremena na vreme glasno joj je itao iz novina delove pria koje je napisao g. Dikens. Nikad nisu bili u mogunosti da ihstalno kupuju i zato su velike delove preskakali. Ali Donatan je uvao sve to bi naao, a g. Hopkins mu je ponekad davaonovine koje je kupovao.Onda emo i mi svi ovde veerati objavi Klajd Gudlif. Koliko to kota, drukane?Mnogo, sa svom tom decom ree ovek. To jest ako imate na umu veliku trpezariju u kojoj je on jeo. Kafana, naravno, nebi bila tako skupa...Nemoj, Klajde, molim te! preklinjala je Meri. Nemoj, nismo mi za takvo mesto.Nije ovo Engleska odvrati on. Nita mi nismo gori od ostalih. Tako je umea se ovek smeei se. Samo ako moete da platite. To je sve to mi traimo.

Mogu da platim, sasvim dovoljno... ree Klajd.


20/149

Ali Meri ga prekide: Klajde, govori kao preispoljna budala. Mi smo prost svet, i ti to zna, a i ja. Nije to za nas. Ako hoetamo da veera, idi i jedi sam. Ja i deca emo nai neku malu gostionicu. Hajdemo, Donatane, povedi maliane. Va otac jeizgubio glavu.I ona se uputi ulicom uzdignute glave; jednom rukom je vodila Megi a drugom Artura, i Demi i Rut, pune prieljkivan ja inesigurne.Prvi put je Donatanu bilo ao oca. Reklo bi se da moramo poi ree izvinjavajui majku.Ali Klajd je sustie u tri velikakoraka i zapoe estoku svau s njom, svau koja je poela toga dana i trajala do njene smrti.

Meri, ti ne razume kako je u Americi!Ja razumem ta je pravo i prilino

perl bak - tvorac grada

Documents