persijska poezija (izbor kasida gazel rubai mesnevija)

7/30/2019 Persijska poezija (izbor Kasida Gazel Rubai Mesnevija)

http://slidepdf.com/reader/full/persijska-poezija-izbor-kasida-gazel-rubai-mesnevija 1/16

Persijska poezija

od Habit u Sub Sep 30, 2006 5:57 pm

Po legendi, persijska poezija je proistekla iz ljubavnih razgovora viteškog persijskog kralja

Behramgura i njegove drage Dilarame. Legenda kaže da su ti razgovori tekli u obliku skladne pesme, prefinjenog ritma i zvučnih rima. Naravno, književna istorija smatra da su drugimomenti doveli do stvaranja i procveta ove poezije....

Razvoj najčešćih pesničkih formi:

Kasida, duža monorimična pesma, koja obično nije nikada prelazila sto stihova. Ponekad je panegirična ili satirična, poučna ili religiozna, a katkad i elegična. Najčuveniji pesnici kasidasu pesnik Rudaki, zatim Unsuri, Faruhi, Enveri, Hakani i Kani.

Gazel , lirska pesma koja je gotovo identična po formi i redosledu rima sa kasidom, ali jeelastičnija i nema prigodan karakter. Obično ne prelazi petnaest stihova. Persijski pesnicidoveli su ovu formu do savršenstva u pogledu oblika i sadržine. U gazelu su opevali ljubav uvino, ružu i slavuja, lepotu i mladost, večne istine, smisao života i suštinu sveta. Poslednjidistih sadržavao je i obično i "nom de plume" pesnika. U ovoj formi dali su remek-dela Sadi,Hafiz i Saib.

Rubai, tj. katren (sadrži u stvari četiri polustiha, dakle dva stiha), sa rimama po sistemu a a b

a, najkraća je od svih persijskih pesničkih formi; stekla je svetsku slavu kroz stihove Omera

Hajama. Rubaije su koristili gotovo svi persijski pesnici. Rubaija je iziskivala savršenstvoforme, konciznost misli i jasnoću.

Mesnevija, ili rimovani distisi, u kojoj dva polustiha imaju istu rimu, a svaki distih drugačiju.Ovu pesničku formu koristili su persijski pesnici za sastave koji broje više hiljada stihova, zaepopeje, romentične, alegorijske, didaktičke i mističke spevove. U mesnevijskoj formiizlagana su i naučna iskustva. Mesnevija je čist produkt persijskog duha.Svoja pesnička ostvarenja, persijski pesnici su, bilo sami ili kasnije drugi, sakupljali u divane

u kojima su pesme bile poređane po utvrđenom redu.

Gete je jednom prilikom izrazio svoj sud o persijskoj književnosti: "Persijanci su imali sedamvelikih pesnika od kojih je svaki malo veći od mene."

SVET JE ZMIJA

Koje ljude častima obaspu nek' seodveć ne ohole,Kol'ko ljudi svet uzdigne, pa ihzbaci dole!

Ovaj svet je zmija, ko svet voliima da je kroti

http://www.tolkien.rs/viewtopic.php?f=112&t=18039#p599848

http://www.tolkien.rs/memberlist.php?mode=viewprofile&u=5774

http://www.tolkien.rs/viewtopic.php?p=599848#p599848

http://www.tolkien.rs/viewtopic.php?f=112&t=18039#p599848

http://www.tolkien.rs/memberlist.php?mode=viewprofile&u=5774



Dok se ona jednog dana protiv njegane uroti.

Umara

~

Sramota je velja izdizati sebeIznad svih stvorenja isticati sebe;Od zenice oka treba naučiti;Gledat' sve i svakog - ne gledati sebe.

Ansari

RAZUM

Razum uvek moj vođ beše, i napred me je vodio.Mudar duh me širom zemlje proslavioi bodrio.

Razum da mi krunu vere, to opeti opet kažemVera dade moć i sngu da izdržimi ne lažem.

Da se točak sudbe prema ljudskojsnazi ravnaPrestolje bi moje bilo vrh Meseca većodavna.

Nije tako! Vrednost se mudrosti stvarnoslabo ceni,Kod ćudljive sudbe sveta, kako otacreče meni.

A znanje više vredi no sva dobra, čini zlatoTako duh mi neustrašiv šapt'o i tešioza to.

Kad sjajnije imaš srce, no što Mesec

može sjati,Šta bi presto vrh Meseca mogao ti



više dati?!

Da s' oduprem krutoj sudbi i odbijemzbog dušmanaDosta mi je znanje k'o štit, dosta vera

k'o odbrana!

Nasiri Hursev

CRNO BOJI KOSU

U žalosti crno ponajbolje stojiPa zato i starac crnim kosu boji.

POLJUPCI

Ljubiti se ... to je istoŠto i morsku vodu pitiSve štogod je više piješTo ćeš više žedan biti.

ELEGIJA U SMRT ŠEHIDA

Krenu Šehidov karavan i nigde ne stade Nego slušaj: mene čeka isto putovanje;Kako oko broji: to je jedno telo manjeA za dušu: gubitak se penje na hiljade.

Rudaki

~

Ja sve reših: od Saturna što se gore vrtiPa do Zemlje i što ona sobom dole prti,Smelo zbacih teške lance obmane i lažiJest, ja svaki čvor odreših, samo nečvor - smrti.

Ibn Sina



SVEĆA

O ti, čija svetla duša sa tvog čela plamom prži

Telo živi dok i duša; tvoja ... dok je telo drži.

Svakog časa tvoja duša uzme neštood tvog tela,E bi rek'o: celo telo istopi ti duša smela!

Zašto, ako nisi zvezda, samo bdiš podnočnim nebom,Zašto, ako nisi zaljubljena, plačeš nadsamom sobom?

Jesi, ti si zvezda al' je ... tvoje nebo- vosak meki,Jesi, ti si draga al' je ... tvoj ljubavnik - svećnjak neki.

Nu de čuda: na košulju* ti oblačišsvoje telo**,Drugi odelo na kožu, a ti kožu na odelo!

Kada hoćeš da s' ugasiš živneš čim

te žar poljubi,Kad oboliš ozdravićeš: glava ti sečim odrubi!

Čak i usred svog smejanja ... zaplačeš,i čudna stvarčica:Ljubavnik si sebe same, samoj sebiljubavnica!

Bez proleća ti procvetaš, bez jesenjegveneš roka,Časom se smeješ bez usta, a časom

plačeš bez oka!



Ti si u svemu slična meni, a ja opetsasvim tebi,Mi smo svakom prijatelji, a neprijateljisebi.

Obadvoje propadamo, druge darazveselimo,Drugima sreću delimo, sebe samežalostimo!

Oboje smo uvek plačni, oboje lomnii bledi,Oboje smo usamljeni, odbačeni

puni jedi.

Ja na tvojoj glavi gledam što s' u momesrcu zbiva,Ti na svojoj glavi nosiš što s' u mojimgrud'ma skriva.

Oba naša lica liče onim žutimcvetovima,Moje: kao pun pupoljak, tvoje: cvetu vrtovima.

Kad sam dalje od tvog lica, mrzak mi je dan što peče,Oduzmu li tebe meni, žalosna minoć i veče.

Ja sam kuš'o sve drugare, od mladostido starosti,Al' nijednog od vernosti, ni dvojiceod stalnosti!

Ti si, Svećo, moj prijatelj, tebi tajne

i odajem,Ti si moja prava druga, ja sam tvoj drugtvoj i ostajem.

* Pesnik misli na fitilj.**Pesnik misli na vosak.

Minučihri



L0KMANOVA KUĆICA

U Lokmana* bila kućica mala,

Tesna k'o lauta, uska k'o svirala.

Neki besposličar doveza se starca:"Kakva je to kuća: šest stopa,s tri palca?

Ovaj svet je prostran i pun svake čari,A ti grčiš u bednoj straćari!"

Starac uzdah pusti, kroz suze povika:"I ovo je mnogo za me smrtnika!

Ovaj svet je krčma, a mi tek putnici,Ovo je ćuprija, a mi prolaznici."

*Legendarni istočnjački narodni mislilac i iselitelj.

Senai

~

Zbog tebe odrekoh se ovoga pustogsveta,A tebi, moj meseče, glas o tomhoće l' doći?Svega se ja odrekoh, sam ostah

bez ikoga-Kako je prošlo s tobom tako će sdrugom proći!

Vatvat

TI SJAŠ...

Ti sjaš k'o mesec, i svetliš k'o svećaZašto onda da se gubim ja i gorim?Kada si ti sveća zašto da ja gorim?

Kada si ti mesec zašto da ja skorim?



Muizi

STARA ISTINA

Dok je u svom rodnom mestu,Čovek nema prednosti,Dragi kamen u svom oknu,Ostaje bez vrednosti.

ŽENAMA

Ah! Žena je oblak, a čovek je mesec,Al' oblak na mesec baca tamne sene.Zato za čoveka ništa bolje nije,

No kad sasvim može živeti bez žene.

NEBO I ZEMLJA

Al' je nebo strahovit' cicija,Ono daje sve što može gore.

Nemoj od njeg' ni hleba ni vode,Da ti brige dušu ne izgore.

A zemlja je mnogo zahvalnija,Jednim zrnom ko se njoj obrati,Ona zrno na srce privija,I stoput mu toliko povrati!

Enveri

U pitanju je jedna lepa knjižica koja se zove "Iz persijske poezije".



O METARMOFOZI

Ja umreh k'o ruda i postah bilina,I k'o biljka umreh i postah živina;

I k'o zverka umreh, do čoveka stignuh...Pa šta da se bojim? Svaka smrt me dignu!

Posle ovoga ću k'o čovek umretiI k'o krilat anđ'o nebu se popeti.

I anđelske mi je ostavit' stanice,Jer sve je prolazno sem Njegovo lice.

I kao anđeo ću se žrtvovati,Što um ne shvata to ću tad postati.

Tad će me nestati ... Nestanak mi veliGromko k'o orgulje: "Svak se njemu seli!"

DELKAKOVA ŽENIDBA

Jedne noći reče svetli knez Delkaku:"Zbog naglosti, sad si s bludnicomu braku.

Da si o tom najpre mene izvestio,Ja bih te poštenom ženom oženio."

Delkak reče: "Devet čednih sam uzeo,Sve se pokvariše! Poludet sam hteo!

Sad uzeh bludnicu ... razlog neću kriti:Baš da vidim šta će od nje najzad biti!"

I ja sam kušao razum mnogo leta,Sad ću poći putem na kom ludost cveta!

Rumi

CVEĆE I PESNIK

Što se srce brzo zgrči laliTo je zato što moj uzdah pali;



Što dan-i-noć ima tamne prugeTo j' crnina radi moje tuge.

Emir Husrev

KAP KIŠE

Kada kaplja kiše iz oblaka kanu,Beskrajnost mora zbuni je i ganu:"Zar sam ja, reče, spram tog mora išta?Ono je svuda, ja sam u njem ništa!"Kada, sitna, vide svoje ništavilo,

Školjka je primi radosno u krilo;Pod negom neba u sedefu ostaDok sjajan biser za krunu ne posta.Tako kap stiže gde se presto diže,Da bude išta spusti se do ništa.

PROLAZNOST

Jednom sam čuo pesmu lautaraI ta mi pesma i sad srce para.Dugo će, avaj, bez nas cvasti cvećeDugo će, bez nas, cvetati proleće!Opet će maj, jul i januar bitiA nas će samo prah i zemlja kriti!Posle nas daće bašta mnogo ruža,Dragi će dragoj sve da ruku pruža!A bezbroj ljudi tek će da se rodi,Pa da po našem prahu mirno hodi!

~

Ja sam rekao: čim ti dođeš,Kazaću ti srca jade...Šta bih kaz'o? Čim ti dođešJad u srcu već nestade!

SVETNJAK

Ako ti pred svetnjak nezgodan stvor stane,



Ustani, uzbij ga, usred zbora da si;A ima li šećer-osmeh, medne usne,Za rukav ga uzmi, a svetnjak ugasi!

Sadi

KAKVA JE MISTIČKA LJUBAV

Već mnogi tajni ljubavnik meni reče:Da mudrac čovek ne pozna prave sreće.

Um ima peču kao i lovac-soko,A ljubav ima, svevidno oštro oko.

Mudrost je pile, a ljubav čarna ptica,Mudrost je izba, a ljubav bez granica!

Mudrost je telo, a ljubav duša sveta,Mudrost je zemlja, a ljubav voda sveta.

Mudrsot je zvezda, a ljubav sunce sjajno,Mudrost je dete, a ljubav biće bajno!

Da dah ljubavi zapiri vrh svetova,Mrtvi bi glave podigli iz grobova!

Mudrost je pravdaš, beži joj s puta, beži,Od nje se skloni, od nje se sve usteži!

Tvoj je drug ljubav: mani se drugogkruga,Jer telo nema boljeg od duše druga!

Imad Kirmani

~

Da vranino jaje crne sadržinePod pauna metneš sred rajske gradine,

Da za pravu hranu vranina jajetaDaješ seme smokve, rajskoga drveta,

Da ga stalno pojiš pićem s rajskog vrela



čak da mu Gabrijel* piri sa svog čela,

Vranino će jaje opet ostat' vrana:Zalud rajska hrana, zalud rajska brana!

* Arhangel Gavrilo

Hatifi

BUDI UMEREN

Ti si srce, čedo zemlje, šta s' upinješu visine?Po svom sklopu zemlja leži, i širi

se u nizine.

Pametan je onaj čovek koji poznasvoje granice,I drži se sve u njima dok je robtelesne tamnice.

Ma gde živet', jesti tol'ko kol'ko daživot žari,Luda je greška želeti više do ovih

prostih stvari.

U sudu je dosta vina za svakog kočašu ima,Hteti više to je pijanstvo i graničis pijancima.

Slušaj, srce, jedan savet starog drugaIbn JeminaAko zbilja veruješ u dobroga Bogasa visina:

Doista, tražiti više nego što je jedva dosta,Znojiti se radi toga - to je zbiljaludost prosta!

Ibn Jemin

VOJNIKOVA DRAGA

Ja imadoh dragog lepog kao



vilenjak na oči,A danas ga, vilenjaka, s očiju nestade.Krenu vojska i moj junak daleko zakroči.

Nek se svako dobro pazi ko vojnikuveru dade.

Dakiki

U SMRT SVOG SINA

O ti luno svetlog oka moga - kakoti je?Svet je sada crn za oca tvoga

- kako ti je?Posle tebe moja kuća žalosna i pusta,Ti pod zemljom nađe doma svoga- kako ti je?O, ti koji živ beše jasmin lica i tela,Sad je trn i korov tvoja loga- kako ti je?

Fejzi

Čovek treba da se bori i uzdedrži života"Diši u spokojstvu", to je mudar saveti divota!

Život prođe a ti ne znaš da odmerištvoje rečiZar meljavu tvojih zuba ništa nemože da spreči?

Što j' u tebi grubo, divlje, neće

tražiti turpijuOsim kada dobra i zla u životutvom izbiju.

Ako razum pusti uzde, ovaj svet je provalijaKad Mojsiju spadne s ruke, štap postajestrašna zmija.

Jesi l' čovek sklopi vrata ispred svakeželje strane,

Inače ... pre ćeš zapušiti kraljaAleksandra brane.



O Saibe, ne prosipaj čast obrazaradi hleba,Svet'o obraz, čisto lice ... u životu

baš to treba!

Saib

NATPIS NA GROBU

O vi koji još tu hoditeIli ćete da se tek rodite,

Znajte: onaj što sad ovde snevaIradž je što slatke pesme peva.

U tom groblju pesnika ljubaviLjudskih žežnji čitav svet boravi.

Sve što radih ka ljubavi teži,Al' ta ljubav sada sa mnom leži.

Lepom licu ja sam sve hrlio,Kao nekad ja bih sve grlio.

Ja sam isti kog' ste nekad znali,Koga ste na slatke čaše zvali.

Mada skinuh ruho ovog sveta, Ne odrekoh se vašega susreta.

Mada grob je sad moje ležište,Ja vas željno čekam na ročište.

Zato časak ovamo sedite,Po mom grobu lagano krenite.

Moje srce kad vam glas čujeU grobu će da se obraduje!

Iradž Mirza

DRAGINO LICE - MORE LEPOTE

Tvoje je lice more od lepote,Tvoje su usne sve sami merdžani,



Tvoj pram je ambra, tvoja usta školjkaTvoji su zubi - sve biser nizani,Obrve tvoje, to je tanka barka,

Nabor na čelu, to je skup talasaPonor napasti - jamica na bradi,

A tvoje oči - oluja bez spasa!

Kemal Ismail

OPOROJ DEVOJCI

Tvoja crna kosa, to je boja srca tvoga, Ni ljubav ne sapra rđu srca kamenoga;Dok tigrova jarost besno hvata

tvoje grudi,Moje srce plamti, tvoje kao kamenstudi.

Unsuri

ŽALBA OPLJAČKANOG

Ja videh Samarkanda sve krasote,Videh njegova brda, doline i divote.

Ali bez para osta kesa i haljine,I savih ćilim svoje miline.

Da je jedan Kevser* , od hodža to samČesto sluš'o, a rajeva osam.

Ovde je oboje, i nigde nema mesta pusta.

Al' se morah od njeg' rastat' - suhihusta.

Vesele oči a ruke bez pare da prebiruu panciru,Šta je to? Mrtva glava na zlatnomtanjiru!

(*Kevser jr Reka u raju.)

~



Ja ne velim - ti si kao onaj oblak,Koji dobru kišu uvek s merom daje.

Ne! jer oblak lije, ali pri tom plače,Ti pak stalno daješ, a tvoj osmeh traje.

Faruhi

POSLE RASTANKA

Ja sve imam bledo liceŠto se rastah od idola,Žarki oganj ostavi mi

Trag na srcu, žig od bola!

One noći kad sam, jadan,I bez tebe, samo ostao,Kao da je i mlad mesecPoput mene sav smršao.

Tvoj pramen je Tibet - mošus,Tvoje malje - lik Hidera,*Tvoje telo - srebro belo,Tvoja usta - breg šećera!

Ko je stalno u ljubaviSrećan bio i živeo,Za njega je večni EdenMala sreća, slab udeo!

Tvoj govor je glas milineTvoj pogled je reč magijeTvoj zoluf je izvor ambre,Tvoje usne - dah Mesije.**

*Hider(češće Hizir), misteriozni prorok-svetac, olićenje večite mladosti.**Mesijin dah, kod istočnih pesnika, oživljava mrtve.

Džami

OSVEŽENJE OKA

Ako ikad vidim Tebe, lik u lik, liceu lice,



Pričaću Ti svoju čežnju, u tančine,u sitnice.

Da bih vid'la Tvoje lice, ja sma prošla,kao zefir,

Sve domove, sve vratnice, sve drumove,sve stazice.

Oko Tvojih malih usta, gde suamber-nusnice,Sve su lale, sve pupoljci, sve mirisi,sve ružice.

Od rastanka s Tobom, dragi, krvavemi teku suze,Sve k'o Tigris, sve k'o more, sve k'o

vrela i bujice.

Tvoju ljubav ... tužno srce utkau odoru duše,U sve niti, u sve potke, u sve š'vovei pređice.

Po svom srcu Tahra bludi, ali vidisamo Tebe,

Na sve strane, na sve kraje, na sve bore i rezice.

Kuratulajn

persijska poezija (izbor kasida gazel rubai mesnevija)

Documents