pešta, 1838–1849. bqdimpešta, 4. avgqst 2005. nova serija ... · 2 srpske narodne novine...

Pešta, 1838–1849. Bqdimpešta, 4. avgqst 2005. Nova serija, g. XV, br. 31

Za izdavaya: Andrija Rockov Glavni qrednik: Milan Stepanov Home page: www.comp-press.hu/cnn2000

hronika Hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika

2 SRPSKE NARODNE NOVINE

Tragovima Yarnojevixevih potomaka

Ko je bila Laqra Yarnojevix?

Prilikom nedavne posete rq-mqnskom FeŠq, stradalomod aprilskih i majskih pop-

lava, kao što smo vex pisali q na-šem nedeÑnikq, dqbok qtisak os-tavilo je malobrojno srpsko sta-novništvo sela koje je, iako qmor-no i iscrpÑeno, sa posebnim odq-ševÑeŠem pozdravilo hqmani-tarnq pomox Peyqjaca, Mohayanai Dešyana iz Mañarske.

Pored sqsreta sa šayicomSrba q ovom naseÑq, takoñe, dqgoxe se pamtiti i qloga mesne srpskepravoslavne crkve koja je sazidana1887. godine a posvexena je QspeŠqPresvete Bogorodice. Ona je zavreme velikih poplava znayilaspas ne samo za Srbe, nego i za Rq-mqne, pa i za wivotiŠe i izgleda-la kao Noeva barka.

I nakon povratka q Peyqj, osta-la nam je q pamxeŠq svetiŠa sadva torŠa, a q Šoj smo otkrili ispomen-ployq sa natpisom: „Ovqsvetq crkvq podigla je i Srbima

darovala 1887. godine Laqraplem. MoyoŠi roñena plem. Yar-nojevix i q Šoj poyiva sa svojimsqprqgom Andrejem”.

Ko je bila Laqra Yarnojevix?ZnatiweÑa je bila tim vexa jernas je veoma zanimalo q kakvoj jevezi bila sa patrijarhom Arseni-jem III Yarnojevixem, kÑqynomliynošxq Velike seobe Srba.

Jedno je sigqrno: Laqra je dalada se sazida, pod crkvom, grobnicaza Šq i sqprqga Andreja MoyoŠija,inaye, ylana Rqmqnske akademije qBqkqreštq. Ona je bila kxi grofaPetra Yarnojevixa (1813-1892) ko-ji je iako rodom iz ZreŠanina, wi-veo i radio q Kikindi. Q istorijije zapamxen po tome što je kaoylan Matice srpske iz 1839. godi-ne, sayqvao bibliotekq Save Teke-lije i 25 sandqka kŠiga neproce-Šive vrednosti preneo q Maticq.Za vreme mañarske grañanske revo-lqcije, 1848. od strane Lajoša Ba-xaŠija postavÑen je za Vladinog

poverenika, komesara. I sve to ka-ko bi zaqstavio pobqŠene, bqntov-ne Srbe. On je bio taj koji je nakonpogqbÑeŠa aradskih mqyenika,posle dva dana, iskqpio posmrtnatela üerña Lahnera i Jovana Dam-janixa.

Okarakterisali sq ga kao osobqznayajnq i za Srbe i za Mañare,liynost yije porodiyno stablo vo-di do Arsenija III Yarnojevixa.Patrijarhov pobratix zvao seMihajlo, yiji je potomak bio Pav-le Yarnojevix, kraÑev savetnik.äegov sin je bio Petar Yarnoje-vix, otac Laqre MoyoŠi, yiji jepak sqprqg bio Andrej, poznataliynost rqmqnskog nacionalnogpokreta.

Tragove Yarnojevixevog imena,dakle, pronašli smo i q FeŠq, qRqmqniji. Još jedan primer pove-zanosti dvejq zemaÑa, istorije ikqltqre koja još qvek ima neot-krivene tajne.

Predrag Mandix

Anketa o polowajq maŠinaq BaraŠi

Samoqprava Wqpanije BaraŠe iSamoqprava grada Peyqja 1998.godine zajedniyki sq osnovale

Javnq zadqwbinq za istrawivaŠemaŠina koja ima zadatak da prezen-tqje istorijske, etnografske, socio-loške, demografske rezqltate, ba-zirane na istrawivaŠima o narod-nostima q Wqpaniji BaraŠi.

OsvetÑavaŠe trenqtnog polowa-ja narodnosti q jqwnom ZadqnavÑqpredstavÑa nov izazov, pa zato po-sebno radqje inicijativa Javne za-dqwbine za istrawivaŠe nacional-nih i etniykih maŠina koja je 21. jq-la ove godine q zgradi wqpanijskogArhiva, gde se nalazi i sedištefondacije, q okvirq konferencijeza štampq saopštila da je 20. jqlakrenqo nov projekat: sprovoñeŠeankete o sadašŠem staŠq narod-nosti q wqpaniji.

O detaÑima i ciÑq istrawiva-Ša govorili sq dr Mikloš Fizeš,predsednik i dr Ivica üqrok, sek-retar pomenqte zadqwbine. Gospo-din Fizeš je istakao da je prven-stveni ciÑ istrawivaŠa da se stek-ne sveobqhvatna slika o wivotq na-rodnosti q wqpaniji. Q ceo proje-kat qkÑqyeni sq i pripadnici ma-Šina, pre svega stqdenti narodnos-nog porekla – Ših sedamnaestoro.Naravno, nisq iskÑqyeni ni vrsnistrqyŠaci kao što sq sociolozi,pravnici, etnografi, bqdqxi da xecela obrada polowaja maŠina q Ba-raŠi obqhvatiti više oblasti: ta-ko na primer privredq, školstvo,kqltqrq, verski wivot i drqge seg-mente narodnosne biti.

Dr Ivica üqrok je naglasio vaw-nost analize integracije maŠina iyiŠenicq da je q Mañarskoj davnoqrañena anketa o staŠq narodnosti.àto se tiye konkretnih koraka, an-ketni listovi i formqlari vex sqposlati q sva baraŠska naseÑa –ima ih 301. Na postavÑena pitaŠaodgovorixe nayelnici i belewnicisamoqprava a detaÑna ispitivaŠavršixe se q 9 gradova i 14 sela.

MaŠinski grañani Wqpanije Ba-raŠe bixe i liyno qpitani: Ših 400xe, prema predviñaŠima, dati kon-kretne odgovore na postavÑena pi-taŠa a izvršixe se i 50 detaÑnih

intervjqa koji xe se odnositi na sveoblasti maŠinskog wivota.

PristizaŠe podataka pqtemformqlara, anketnih listova, oye-kqje se do 1. septembra, a potom sle-de prve analize pristigle grañe. Qdecembrq se predviña jedna konfe-rencija q organizaciji Javne fon-dacije za istrawivaŠe maŠina, aobjavÑivaŠe zbirke koja treba dada sveobqhvatnq slikq o polowajqnacionalnih i etniykih maŠina qmañarskom delq BaraŠe, planira setokom prolexa.

Kako je na konferenciji zaštampq reyeno, ceo projekat Wqpa-nija BaraŠa finansira sa dva mi-liona forinti, dok je grad Peyqjobezbedio milion.

Bilo kako bilo, projekat kojiima ciÑ da predstavi sadašŠi po-lowaj nacionalnih i etniykih ma-Šina, zanimÑiv je i koristan. Na-goveštava nešto što se malyicerazlikqje od onog qobiyajenog. A qto spada i qyešxe samih maŠina qceloj naqynoj obradi, pa se ovomprilikom vaÑda nexe ostvaritiona vex qobiyajena šema – o maŠi-nama, bez maŠina.

P. M.

Još jedan plan Medinyana

Obnova stare veroispovedneškole

Svi oni koji sq povodom Dqhovaprisqstvovali ovogodišŠojhramovnoj slavi q Medini bi-

li sq opyiŠeni lepotom obnovÑe-nog svetog hrama koji je sazidan1856. godine. ObavÑena je spoÑaš-Ša rekonstrqkcija svetiŠe, malte-risaŠe, farbaŠe, a obnovÑen je iikonostas. PosledŠih godina qsveobqhvatne radove koji podrazq-mevajq i poslove na parohijskomdomq i Srpskom klqbq, Medinyanisq qtrošili preko sedam milionaforinti.

Od toga, polovinq sq dobili nakonkqrsq, dok je drqgq polovinqobezbedila Samoqprava Srba q Me-

dini. Pri farbaŠq crkve materi-jalnq pomox prqwila je i Bqdimskaeparhija.

Sve q svemq, malobrojni Srbiovog naseÑa sada planirajq da ob-nove zgradq bivše veroispovedneškole koja trenqtno slqwi kaoSrpski klqb. ZdaŠe se nalazi q oro-nqlom staŠq, pa bi zato weleli daobnove grañevinq koja i danas okqp-Ña meštane srpske nacionalnosti.Pošto radovi popriliyno košta-jq, predstoji nabavka materijalnihsredstava, pisaŠe konkqrsnih mol-bi za novyanq pomox, a q zavisnostiod novyanih izvora krenqxe se sarealizacijom novih planova.

Konferencija za štampq Javne fondacije za istrawivaŠe maŠina

Srpska pravoslavna crkva q FeŠq

hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika Hronika hronika

Bqdimpešta, 4. avgqst 2005. 3

Svetom litqrgijom na Bqnaryi-xq, starom hodoyasnom mestqSrba iz Yobanca i okoline, q

nedeÑq, 31. jqla obelewen je Dan sv.Ilije. Veliki crkveni praznik ovegodine okqpio je nešto maŠe ver-nika, ali je q dqbokoj šqmi i prele-pom prirodnom ambijentq, kao ilane, bilo izqzetno sveyano. Bogos-lqweŠe je drwao o. âqbisav Mili-savix, a ovom prilikom q yast sv.Ilije vernicima je odrwao kraxqbesedq. Pomaški paroh takoñe jeobavio vodosvexeŠe drevnog izvoraza koji se vekovima tvrdi da pose-dqje lekovita svojstva. Istorija be-lewi da sq na Šega dolazili ne sa-mo pripadnici srpskog naroda, vexi mnogi drqgi, inoverni, koji sq ov-de trawili spas od nedaxa i izleye-Še od bolesti.

Q ranoposlepodnevnim satima qporti srpske crkve q Yobancq od-rwan je prazniyni program. Ispodšatri i koliko-toliko q hladovi-ni, gosti sq mogli da se poyaste

paprikašem i xevapyixima, a negdeposle 16 yasova prireñen je i zanim-Ñiv kqltqrno-qmetniyki program.Naime, za prisqtne je ovoga pqtaprireñeno ne malo iznenañeŠe. Podrqkovodstvom qmetniykog rqkovo-dioca KQD „Opanci”, Anice ào-šix-Krqnix, spletom srpskih iga-ra javnosti se po prvi pqt predsta-vila mesna folklorna grqpa, a za-tim i svima dobro poznati profe-sionalci iz Pomaza. MqziykqpratŠq obezbedio je orkestar „Zo-ra” iz TqkqÑe pod rqkovodstvomKrqnoslava Kixe Agatixa.

S obzirom da se sv. arhangel Gav-rilo, slava crkve q Yobancq, neobelewava crkveno (yini se to nasam dan praznika, 26. jqla q obliw-Šem Kalazq), o. âqbisav Milisa-vix posle podne q yast zaštitnikahrama slqwio je veyerŠe. Celod-nevnoj sveyanosti, pored ostalihprisqstvovali sq nayelnik sela ipredstavnici drqgih maŠinskihsamoqprava.

Od predsednika Srpske samoqp-rave, Vojislava Lastixa saznajemoda se q meñqvremenq ništa novonije dogodilo q vezi sa obnovombivše srpske veroispovedne ško-le, kojq sq sagradili i Srbima qYobancq darovali Evgen i Petro-nela Dqmya. Naime, kao što smona stranicama našeg lista višepqta pisali, zgradq koja se nalazi qvlasništvq sela, dobile sq na ko-rišxeŠe maŠinske samoqprave stim da seoska opština predqzmeneophodne radove q ciÑq Šene res-taqracije i da snosi rewijsketroškove. To do sada nije qyiŠe-no, a prostorije se koriste veomaretko, sa waÑeŠem je konstatovaog-din Lastix.

Dobra vest je to da je qz finansij-skq pomox Srpske samoqprave naseosko grobÑe qveden prikÑqyak zavodq, što predstavÑa davnašŠqweÑq mesnog stanovništva. Sadaxe Šegovo yišxeŠe i odrwavaŠebiti znatno lakše.

S. M.

Q pripremi XIII LetŠa likovna kolonija

Q znakq broja 13Ovih dana qbrzano tekq pripre-

me za 13. po redq LetŠq likovnqkolonijq q Sentandreji, koja je odosnivaŠa pa sve do danas steklazavidan qgled q qmetniykim krq-govima kako Mañarske, tako i na-še matiyne zemÑe. Sqsret srpskihi mañarskih slikara bixe odrwanod 15-28. avgqsta, a kako kawqglavni organizatori, predstavni-ci Srpske samoqprave XIV kvartai Galerije „Pero” iz Beograda, qSentandreji xe se okqpiti 13 qg-lednih qmetnika raznih profilameñq kojima i mnogo novih imena.

Kako je planirano, q okvirq ko-lonije priredixe se okrqgli sto qzqyešxe qglednih strqyŠaka obezemÑe, a jedan Šegov deo, sasvimsigqrno, bixe posvexen godišŠi-ci prve likovne kolonije q Srbi-ji, koja je odrwana q Sixevaykojklisqri, a organizator je bila yq-

vena srpska slikarka, NadewdaPetrovix.

Završna izlowba odrwaxe se27. avgqsta q Gradskoj kqxi kojojxe, pored ostalih, prisqstvovatisekretar za kqltqrq grada Beogra-da, Gorica Mqjakix. Sredstva zaostvareŠe ove znayajne likovnemanifestacije obezbeñena sq pq-tem konkqrsa kod Javne fondacijeza nacionalne i etniyke maŠine iPeštanske wqpanije, sponzor-stvom, iz bqçeta Srpske samoqp-rave q Zqgloq, odnosno, grada Beo-grada i drqgih kvartovskih ma-Šinskih samoqprava.

Organizatori xe se takoñe po-trqditi da se rad kolonije adek-vatno prezentqje pqtem inter-net-sajta bqdimpeštanske srpskesamoqprave.

S. M.

Sveyano obelewena hramovnaslava q Kalazq

Dan svetog arhangela Gavrila,hramovne slave srpske crkveq Kalazq i ove godine prote-

kao je izqzetno sveyano. Obelewa-vaŠe velikog praznika zapoyelo jesvetom arhijerejskom litqrgijomq 10 yasova kojq je slqwio äegovopreosveštenstvo episkop bqdim-ski g-din Lqkijan, qz saslqweŠearhijerejskog namesnika, o. Laza-ra Pajtixa, o. âqbisava Milisa-vixa i ñakona Zorana Ostojixa.Na bogoslqweŠq je pojao crkvenihor „Javor” iz Sentandreje q pri-sqstvq velikog broja vernika izKalaza i okolnih naseÑa. Ovomprilikom vladika Lqkijan od-rwao je i prigodnq slavskq besedq.

Posle podne, na veyerŠq epis-kop bqdimski prerezao je slavskikolay i blagosiÑao koÑivo, kojeje pripremio kqm, Vojislav Ackov

sa porodicom. Ove yasne obavezeza sledexq godinq prihvatio seüqra Dioš.

Kao što je to qobiyajeno, qcrkvenoj porti zatim je odrwanoslavsko veseÑe. Po izqzetno le-pom vremenq domaxini i gostidrqwili sq se qz poslqweŠe, vinoi sendviye, koje je pripremila po-rodica Ackov, a svesrdnq pomox qorganizaciji sveyanosti prqwilaje q prvom redq srpska pravoslav-na crkvena opština na yelq sapredsednikom, Petrom Krqnixem.Za dobro raspoloweŠe bio je zadq-wen orkestar „àenderge”, qz yijesq se mqziciraŠe prisqtni lepozabavili i, naravno, zaigrali.

Qveye, q Seoskoj kqxi odrwan jeslavski bal gde je goste qveseÑa-vao orkestar „Kolo” iz TqkqÑe.

S. M.

Bqdva ispqnila oyekivaŠa

LetŠa tqristiyka sezona je q to-kq i mnogi se još qvek dvoqmekqda da krenq na odmor. Ako

još qvek nema odlqke, evo malo po-moxi: krenite na Crnogorsko pri-morje. Znam, mnogi se plaše dqgogpqtovaŠa, skqpoxe, nestašice vo-de… Ipak, mi smo stekli sasvimsasvim drqgayije qtiske.

Ono prvo, tj. dqwina pqtovaŠa jena mestq. Meñqtim, skqpoxa, nesta-šica vode i drqge maŠkavosti kojesq pripisane na rayqn Crnogorskogprimorja (više) nisq istinite.Jeftiniji nam je bio smeštaj – bi-li smo q apartmanq – i prvi pqt sedogodilo da smo svako veye provo-dili q restoranq koji se nalazioispod naše spavaxe sobe. Veyera,taynije jelovnik koji je sadrwao sq-pq, glavno jelo i salatq, koštao je 2evra i 80 centi tj. blizq 750 forin-ti. Inaye, ko je trawio dorqyak, rq-yak i veyerq, platio je qkqpno neve-rovatnih 7 evra i 50 centi.

àto se tiye ponqda q gradq Bqd-vi – i toga je bilo na pretek. Za de-cq svako veye drqga predstava:Dqško Dqgoqško, Patak Daya,Miki Maqs, Pokemoni, Dinosaq-rqsi itd. Qlaznicq, koja je sadrwa-la jedanpqt sladoled, drqgi pqtvazdqšni balon i da ne nabrajamodaÑe, plaxala sq samo deca – za ro-diteÑe je qlaz bio besplatan. Oprivlaynosti lqna-parka da i negovorimo.

A za odrasle? QgostiteÑski ob-jekti, diskaxi, bašte q kojima sq sereñali sjajni interpretatorisrpske narodne pesme: Snewana üq-rišix, Marinko Rokvix, MilošBojanix… Sreli smo se i sa Andri-jom Erom Ojdanixem koji nas je top-lo pozdravio ne zaboravivši drq-weŠe q Lovri.

Kod zidina tvrñave Starog gra-da Bqdve odrwan je zajedniyki kon-cert zabavŠaka Gorana Karana,WeÑka Samarçixa i Kneza.

Q starom delq nalazi se i srpskapravoslavna crkva posvexena sv.Trojici. Sveti hram je sagrañen1804. godine, a kao qzor poslqwilaje crkva q Podostrogq. Crkva je jed-nobrodna sa kqbetom, zapadna fasa-da qkrašena je rozetom, a iznad Šese nalazi zvonik na preslicq sa triotvora. Ispred crkve je grob Stje-pana Mitrova âqbiše, qglednogpolitiyara i kŠiwevnika iz togkraja. Kako saznadosmo, bqdvanskqparohijq predvode dvojica svešte-nika: o. Boris i o. Arsenije.

Kako Stari grad Bqdve, tako iostali deo naseÑa q veyerŠim sati-ma prepqn je wivota. Crnogorskoprimorje, taynije, Bqdva za nas inaše prijateÑe bila je zaistaidealna, bar što se tiye odmora irekreacije. Zato je preporqyqjemosvima koji sq weÑni dobre zabave,provoda, letovaŠa na plavom Jad-ranq.

P. M.

Na Bqnaryixq obelewen sv. Ilija

reportawa Reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa


OGLEDALOKRIVO

SMEHQGAO ZA

POàTASRPSKA

NA DLANQMATICASa završne veyeri 6. Srpskog jeziykog kampa „Vqk Karaçix”

„âqbi rode jezik iznad svega…”M

owda xe se neko qpitatizašto još jednom pišemo o6. Srpskom jeziykom kampq

koji je 21. jqla okonyan q Baji, alismo smatrali da najpopqlarnija inajmasovnija manifestacija Srbaq Mañarskoj to, svakako, zaslqwqje.Ona, naime, godinama okqpÑa na-šq decq kako sa severa, tako i sa jq-ga, qzdqw i popreko q Mañarskoj.Ove godine, bilo je više onih po-laznika koji sq došli iz provin-cije, a bilo je i takvih kampera ko-ji sq prvi pqt „okqsili” atmosfe-rq srpskog, jeziykog logorskog wi-vota. Primera radi, Ranka Pandqriz Mañarboje koja je na krajq dese-todnevnog kampovaŠa, prilikomzavršne veyeri, presrexna što jebila stanovnik tabora na Petefi-jevom ostrvq, izjavila da xe dogo-dine sigqrno biti qyesnik 7. kampa„Vqk Karaçix”. Radost, razdraga-nost, odqševÑeŠe jedne mlade da-me koja prethodno nikada nijeqyestvovala q radq popqlarnog ta-bora.

Zašto? Mowda zato što qhoda-na pedagoška ekipa predvoñena drJovankom Lastix zna šta je pot-rebno našoj deci. Kako onoj kojane govore baš najboÑe srpski, takoi onim devojyicama i deyacima ko-ji perfektno vladajq jezikom.

„âqbi rode jezik iznad svega”…Ta Ñqbav prema srpskom jezikq bi-la je qoyÑiva na završnoj, final-noj veyeri kampa. Dramska sekcijapredvoñena Zoricom Jqrkovix-Em-ber, spontano, kao da je najobiynijastvar na svetq, vešto je izvelaadaptacijq, modernq obradq „Pla-vog yqperka” Miroslava Mike An-tixa. Lakoxa q igri, jezikq, stilq.

Sliyni epiteti mogq se pripi-sati i horq kampa. Naravno, naj-zaslqwnija za qvewbavaŠe pesama,mimike, pokreta i razvijaŠe Ñq-bavi prema našim melodijama,mqziykim stihovima jeste OliveraMladenovix-Mqnišix.

Pod rqkovodstvom Milana üq-rixa, za celo, izrašxe mladi li-kovŠaci, qmetnici koji sq vex za-voleli svet grafike, boja, linore-za… I postavka izlowena q mes-nom Domq kqltqre, pokazala je damladi talenti raspolawq bqjnommaštom.

Igra je dominirala i q ekipnimi q pojedinaynim sportskim nad-metaŠima za koja je bio zadqwenMilenko Radix. Sportske granekao što sq fqdbal, košarka, šah istoni tenis, odavno qwivajq popq-larnost – i q Srpskom jeziykomkampq imale sq svoje pristaliceod kojih sq najboÑi, na krajq, nag-rañeni poveÑama i peharima.

PriznaŠa, taynije zahvalnice,dobili sq i oni koji sq q velikojmeri potpomagali rad tabora: odEvice Yatix-Kozix, qmetniykogrqkovodioca „Veselih Santovya-na” koja je qvewbavala srpske igre,do Miloša Apixa, predsednikaSamoqprave Srba q Baji koji je ne-koliko dana po okonyaŠq logoro-vaŠa, nazvavši nas telefonom, po-navÑao: „Jeste li videli tq ra-

dost, ta nasmejana lica dece? Panije li to najlepše na svetq?”

Jeste… To je najlepše. A toj nas-mejanosti q mnogome sq doprinelii ylanovi Srpskog pozorišta„Joakim Vqjix” q Mañarskoj. Onošto je priredio Ratko KraÑevixsa svojom ekipom pajaca – Tibo-rom, Kixom, Milanom, Jozom – dq-go xe se pamtiti. Sjajan voditeÑ-ski govor, šarm, spontani šaÑi-vi zadaci i na krajq gromoglasnismeh. Dom kqltqre da se raspadneod miline i veseÑa.

„Kawi svima sele Srbi se vese-le”, kawe pesma, a to se desilo i qBaji – qz svirkq Zorana Barixa,mladog harmonikaša o kojem xemosvakako još pqno toga lepog yqti,qz stihove Miroslava Mike Anti-xa i Šegovog „Plavog yqperka” iqhodanq koreografijq „Lokica”,odabranih igrayica koji tim sqyinile qyiteÑice, nastavnice kojesq bile zadqwene za jeziyka i hor-ska zanimaŠa. äima sq se, prili-kom bisa, pridrqwile i dr Mili-ca Pavlov, predsednica Samoqp-rave Srba q Mañarskoj i Jelena Ra-fajlovix-Rockov koja zbog poslov-nih obaveza, prvi pqt nije mogla daqyestvqje q radq logora.

Prvi pqt q istorijatq kampa do-godilo se i to da sq yetvorica ne-poslqšnih kampera pre vremenamorali da napqste logor. Oni sqneodgovorno, qprkos zabrani, po-kqšali da se osvewe q vodi rqkav-ca Dqnava. Pedagozi sq jednoglas-no doneli odlqkq da ta deca morajqnapqstiti kamp. Strogoxa – namestq.

Na mestq je bilo i sve ostalo,izqzev vremenskih prilika kojeyesto pqta nisq bile nakloŠenepolaznicima tabora. Ipak, ni vre-me nije moglo da qtiye na tri do-minantne stvari: igrq, pesmq idrqweŠe – sve je bilo pod jednimzajedniykim krovom koji se zoveSrpski jeziyki kamp „Vqk Kara-çix”.

„Yovek mowe i od jedne reyi dawivi, samo ako q Šemq ima reše-nosti da se bori i borbom odrwavaq wivotq” – reyi sq srpskog nobe-lovca Ive Andrixa. Rey, reyi, je-zik. Igra, borba reyima. I na kra-jq ponovo doñosmo do kampa koji jedobio ime po reformatorqsrpskog jezika Vqkq Karaçixq. Vexnekoliko godina vodi se borba zaodrwavaŠe ovog tabora: naravno,ne radi se o organizacionoj, vex ofinansijskoj borbi. Za ovolikibroj dece i kvalitetne programepotrebna sq pozamašna materijal-na sredstva. Baš zato, bilo bi po-weÑno kada bi se dogodine q vexojmeri podrwao kamp koji potpoma-we jednq plemenitq borbq, misijqkoja je sqdbonosna za srpskq zajed-nicq q Mañarskoj: oyqvaŠe srpskogjezika, kqltqre, identiteta. I sveto q ciÑq oyqvaŠa „svoga” i svegaplemenitog i dqhovnog što sq namq amanet ostavili preci popqt Ba-jaca Bogoboja Atanackovixa, Joa-kima Vqjixa i drqgih.

Predrag Mandix

reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa Reportawa reportawa


NOMIJAEKOSNN na proslavi šezdesetog roñendana prestolonaslednika Aleksandra Karañorñevixa

DediŠska wqrka krqnisanih glavaN

a gala sveyanost povodom 60.roñendana prestolonasledni-ka Aleksandra Karañorñevi-

xa, SNN nije bio pozvan. Pozivnismo ni oyekivali, pošto smoqnapred znali da je ta privilegijabila rezervisana samo za odabraneredakcije iz naše matice. Zato smose za prisqstvo wqrci kakvq Srbijaq svojoj novijoj istoriji još nijevidela poslqwili lqkavstvom kojenaš narod zove „qlazak na malavrata”. I to malo ranije, za svakislqyaj, jer se takav defile ne viñabaš svakog dana.

Dqgaykom stazom, koja od glavnekapije kraÑevskog dvora na DediŠqvodi ka vili od belog braykog mer-mera q srpsko-vizantijskom stilq,pristizala je kolona qglednih zva-nica. Dame q elegantnim veyerŠimhaÑinama, gospoda q smokinzima itamnim odelima. Q rqkama poklo-ni i cvexe. Na prostranom mermer-nom stepeništq diskretno osvet-Ñenom sa bezbroj belih svexa, gostisq strpÑivo, pqn sat, yekali da qñqq predvorje dvora gde sq ih pozdrav-Ñali domaxin i Šegova sqprqga,princeza Katarina.

Od nekrqnisanih glava, bili sqtq predsednik Srbije Boris Tadix,premijer Vojislav Koštqnica, sviministri, meñq kojima sq VqkDraškovix i Šegova sqprqga vodi-li najwivÑq konverzacijq. Gotovokompletna bila je i sva politiykaelita Srbije.

Sveyanosti sq prisqstvovali imitropolit crnogorsko-primor-ski Amfilohije, brojni velikodos-tojnici SPC, poglavari svih ver-skih zajednica q Srbiji. Roñendan-ske yestitke prestolonaslednikq sqqpqtili predstavnici diplomat-skog kora, srpski akademici, slika-ri, pisci, glqmci, qgledni qniver-zitetski profesori, lekari, mnoš-tvo biznismena. Sa posebnim zado-voÑstvom prinyevski par pozdra-vio je i Rqwicq üinñix, sqprqgqqbijenog premijera koji je najvišeqyinio za spektakqlarni povratakKarañorñevixa q dedinjski dvor.

Ylanovi kraÑevskih porodicapristigli sq dva dana ranije. Naj-više pawŠe izazvao je dolazakKarla Gqstava i kraÑice Silvijeod àvedske. Kao izaslanici prin-ca Hansa Adama q posetq Karañor-ñevixima stigli sq princ FilipErazmqs i princeza Izabela odLihtenštajna. Princeza Mariàantal bila je q pratŠi prestolo-naslednika Pavlosa od Gryke.Princezi àantal od Francqskedrqštvo je pravio baron Fran-soa-Ksavijer de Sambisi de Sorg.

Od pripadnika svetskog çet-setabili sq lord i lejdi Renvik, koji jeylan Doma lordova, Çejms Vqlfen-son, bivši predsednik Svetske ban-ke, lord Çener od Braqnstona, gq-verner Bermqda ser Dejvid i Šego-va sqprqga lejdi Gibons, bivšipredsednik Jqwnoafriyke Repqbli-ke Frederik Vilijem de Klark sasqprqgom.

Posle koktela q dvorištq dvoraprikazan je kratak film o wivotq

prestolonaslednika Aleksandra. Qnadahnqtom govorq, zahvaÑqjqxiporodici koja mq je tokom teškihgodina izgnanstva prqwala Ñqbav ipodrškq, slavÑenik se obratiogostima:

– Od Karañorña do mene nepreki-nqta je linija slqweŠa narodq idrwavi. Od mene, pa dok postojidom Karañorñev, yast slqweŠa na-rodq i drwavi neporeciva je obave-za.

Iz doŠeg dela dvorskog parkagosti sq se, posle prigodnog qmet-niykog programa, premestili q gor-Šq baštq gde je slqwena sveyana ve-yera. Na ogromnoj trpezi serviranasq najraznovrsnija jela, a osim qmnoštvq internacionalnih speci-jaliteta, strani gosti qwivali sq iq qkqsima srpske kqhiŠe.

Tayno q ponox, prestolonasled-nik je qgasio svexice na ogromnojroñendanskoj torti. Pqkao je šam-paŠac, prvi poÑqbac dobio je odsqprqge, princeze Katarine.

Inaye, dok sq pristizale na wqr-kq, zvanice sq prolazile kroz po-yasni stroj pitomaca Vojne akade-mije, yime je, yinilo se, ceo dogañajimao i drwavni znayaj. Pitomci sqizazivali izvesne nedoqmice: da lipotomak jqgoslovenskog monarhaima neke veze sa današŠom drwa-vom koja je, treba li rexi, podrwavnom qstrojstvq repqblika?

Raspitqjqxi se na licq mesta me-ñq qpqxenima i oslqškqjqxi razgo-vore na tq temq, saznali smo da jeqredbom Vlade bivše SRJ dvorskikompleks na DediŠq dat na qpotre-bq prestolonaslednikq Aleksandrqkao starešini doma Karañorñevi-xa. Q aktq kojim mq je vraxenodrwavÑanstvo stoji da xe povraxajimovine biti predmet posebnog za-kona, ali priroda tog zakona nijeprecizirana: da li je rey o Zakonq orestitqciji koji bi opšte gledanoregqlisao povraxaj imovine odqze-te posle komqnistiyke revolqcije,ili o „leks specijalisq” koji bitretirao samo imovinq kraÑevskeporodice?

– Za oyekivati je da xe Vlada pre-cizirati prirodq toga akta – kawe

Dragomir Acovix, ylan Krqnskogsaveta. – Od tada prestolonasled-nik boravi q KraÑevom dvorq, qnarodq poznatom pod imenom Sta-ri tj. DediŠski dvor. Q qgovorq okorišxeŠq dvorskog kompleksa iz-meñq ostalog se navodi da xeVojska,koja je do tada bila korisnik celogkompleksa, nastaviti da koristineke objekte: kompleks objekata ne-kadašŠeg Maršalata (srqšen to-kom NATO agesije) i starq kasarnqgardijske jedinice q kojoj sq danassmešteni gardisti koji obezbeñqjqdvorski kompleks.

Taj kompleks je još qvek q vlas-ništvq drwave, bez obzira na to dali je to pravedno ili ne:

– Logiyno je, stoga, da drwavasvoje vlasništvo obezbeñqje, smat-ra Acovix. – Princ Aleksandar je

ponqdio da se Beli dvor koristi zadrwavne protokolarne svrhe i taponqda nije odbijena, ali do sadanije ni iskorišxena. Do prošlegodine sve troškove odrwavaŠa jesnosio prestolonaslednik, a od ta-da je investiciono odrwavaŠe nateret repqbliykog bqçeta. YiŠeni-ca je da q ovoj zemÑi tradicija i is-torija Karañorñevog doma imajqsvoje mesto i svojq qlogq. YiŠenicaje, takoñe, da sq Karañorñevixi iz-brisani revolqcionarnim nasi-Ñem, ali je i yiŠenica da jednazemÑa mowe biti poštovana samoonoliko koliko poštqje samq sebe –kawe Acovix i podsexa kako je svo-jevremeno napravÑena afera okotoga da li xe jedinica Garde odatipoyast senima Karañorña i PetraPrvog QjediniteÑa: – Rekoše: tone piše q Pravilq slqwbe. A ja ka-wem, ako q Pravilq slqwbe to nepiše, onda se ono mora dopisatijer ne odreñqje Pravilo slqwbe is-torijq, vex je obrnqto.

Vrlo je teško, dodaje Ackovix, qjednoj zemÑi q kojoj sq mnoge stvarineregqlisane, poyev od qstrojstva,granica, drwavnih simbola, oyeki-vati da ovako sqptilno pitaŠe bq-de do tanyina regqlisano.

– Tako je i q ovom slqyajq: došlasq dva šefa drwave i dva liynapredstavnika šefova drwava i od-

jednom se postavÑa pitaŠe otkqd tqvojska q qniformi. Da oni kojimslqyajem nisq došli q Dvor, vex qPalatq federacije, to bi se smat-ralo normalnim. Ali i q tom slq-yajq oni ne bi bili postrojeni samoq yast gospodina Marovixa, kometo po fqnkciji pripada, vex i q yastposetilaca. Ako neko misli da bi-ti starešina doma jednog Karañor-ña, kneza Akeksandra, kraÑa PetraPrvog, Aleksandra Prvog, pa iPetra Drqgog, bez obzira na Šegovqtragiynq sqdbinq, ne zaslqwqje nekiposeban statqs, onda tq nešto oz-biÑno nije q redq.

Aktom iz 1918. godine verifiko-vano je qjediŠeŠe tri naroda:Srba, Hrvata i Slovenaca, koji sqsrpskq dinastijq prihvatili kaosvojq. Promenom naziva KraÑevineSHS q KraÑevinq Jqgoslavijq 1929.godine ništa se pravno nije izme-nilo i time se nisq qgasila dinas-tiyka prava na presto Srbije, aliod tada titqla glasi kraÑ Srba,Hrvata i Slovenaca. Banalizova-no: kad bi kojim slqyajem Srboslavpromenio ime q Jqgoslav, Srbosla-vova nasledna prava tim yinom nebi bila poništena.

– To je istorijsko pravo. Q titq-lama italijanskih kraÑeva nalazi-la se izmeñq ostalog i titqla kra-Ña Jerqsalima, Kipra i Male Jer-menije. To jesq prestoli koje je di-nastija Savoja nekada posedovala,qprkos yiŠenici da ti prestolistotinama godina ne postoje. Pres-tolonaslednik kao titqla postojisamo dok postoji kraÑ i prestolo-naslednik postaje kraÑ q trenqtkqkad Šegov prethodnik qmre.

Otqda, objašŠava Acovix, onajqzvik „KraÑ je mrtav, wiveokraÑ”. Formalno gledano, princAleksandar je postao kraÑ onogmomenta kad mq je qmro otac i nemanedoqmica koja titqla Šemq pripa-da. Drqgo je pitaŠe, kawe, pod ko-jim xe se on imenom pojavÑivati:

– äegovo liyno stanovište je dabi bilo krajŠe neqmesno prema po-litiykom establišmentq, koji gaje bezrezervno primio, da koristititqlq koja mq po naslednom pravqpripada, što, meñqtim, ništa nemeŠa q pogledq Šegovih prava.Jednom steyeno pravo, naime, neodqmire samom yiŠenicom da pos-toji prepreka da se to pravo ostva-ri.

Q slqyajq Srbije, drwava i narodse ne razlikqjq: Srbija je drwavasrpskog, kao što je Aqstrija drwa-va aqstrijskog naroda, što ne znayida sq drqgi narodi koji q tim drwa-vama wive obespravÑeni.

– To je kod nas najpreciznije iz-raweno 1882. godine, kada je KraÑe-vina Srbija dobila svoj grb, koji jei današŠi drwavni grb, na kojemsq spojena dva razliyita simbola:drwavni i narodni. To je istorij-ska sqština koja nema veze sa zako-nodavnom, izvršnom i sqdskomvlašxq. Postoje problemi kad tre-ba da se pomire istorijska tradi-cija i aktqelna sitqacija.

D. J.

Roñendanska proslava okqpila je 1200 qglednih zvanica

kqltqra Kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra


MATERäIJEZIK NAà IZVESNOJPISMA

TAYKA…IMATICEKQLTQRA

Riñokosa devojka je zawmqrila i fotografi-saŠe je moralo da se ponovi. Mladi fotog-raf, crnokos sa crnim bryixima i bradi-

com oko qsana, nasmešio se, namignqo i slatko-reyivo pohvalio lepotq gospoñice Horn. Nakonqspešnog portretisaŠa devojka se pomalo zbqni-la i porqmenela. Q besprekornost fotografije„maestro Radosav” bio je stopostotno sigqran.NesvakidašŠa krasota, fotogeniynost kxerkeyqvenog peštanskog „fiškala” Arpada Horna, iqmexe maestra nagoveštavali sq divno qrañenportret.

Primetno qzbqñena, namestila je još jednomveliki Ñqbiyasti šešir, okixenog imitacijomzrelih trešaŠa i qgasitih rqwa. Fotograf joj jeotvorio vrata, poÑqbio rqkq i izrazio iskrenodivÑeŠe. Zvonce se Ñqpko oglasilo što je gospo-ñicq Horn na tren vratilo iz opsene q javq, dajq-xi joj znak da je došlo krajŠe vreme da se wqrnoqdaÑi od ovog „krajŠe opasnog yoveka”.

Dqgo je sa smeškom na qsnama pratio qwqrba-ni lik devojke, yija je dqgayka haÑina roze boje,lelqjavo nestala iza prvog qgla. Iza Še, nenada-no, ostala je praznina i treptaj koji je još qvekodrawavao Šenq neviñenq, a naslqxenq silqetq.O, koliko li je samo saŠario o zagrÑajq, mirisqkose i o zanosnom Ñqbavnom qzdahq gospoñiceHorn! Još je ranije zapazio Šene izrazito plaveoyi kada je jednom q drqštvq roditeÑa bila gost„Fotografskog ateÑea – Radosav”.

Qlicom sq prolazili fijakeri sa qglednimbqdimskim damama i qštirkanim mqwevima, aponekad i sa peštanskim bonvivanima koji sqbili poznati zavodnici. Za Šima, teška i dqgay-ka kola, raznosila sq led. Iz sqprotnog pravcapribliwavala se troma zaprega sa raznovrsnimteretom. Sa obliwŠeg trga zayqo se zvonki glaszvonceta tramvaja koji je bio popraxen deyjomvriskom. âqdi sq komotno šetali krivqdavimbqdimskim qlicama i širokim peštanskim bq-levarima ili sq bezglavo jqrili za svojim pos-lom.

Plavokosi Slovak sa okolnih piliških brda,sa pretrpanim limenim rqksakom na leñima, nalošem mañarskom, otegnqto i melodiyno, nqdioje svakq vrstq popravke kqhiŠskog kalajisanogposqña i limarije. Q oyima mq se nazirala nadajqtarŠeg hleba, a dqboko q srcq, zamirasalo mqsvewe mleko i kasni rqzmarin.

Trojica Hasida, zarasla q bradq i zqlqfe, saogromnim crnim šeširima, wqstro sq se prepi-rala oko nekog pasqsa iz Tore i nisq primexiva-li svet oko sebe. Jezik im se zaplitao i rasplam-savao izrazima jidiša, a dqša kitila hebrej-skim i aramejskim citatima. Liyili sq na prez-reli nar, yija Ñqska, od spoÑašŠeg sveta, briw-no prikriva qnqtrašŠq tajnq slatkih sokova.

Odvawne àvabe – snawni mesari iz okolnihkasapnica, pedantni šefovi restorana i preciz-ne kŠigovoñe, pokqšavali sq da odgonetnq reyijidiša, jezika koji ih je toliko podsexao na Ši-hov materŠi, ali ih je, istovremeno, ostavÑao qpotpqnoj zabqni i nejasnoxi.

Sitni i ponosni mañarski yinovnici, konoba-ri i wandarmi sa sitnim bryixima i još sitni-jim wivotima, sve sq to posmatrali sa izvesnimpodozreŠem i prezirom. Q Šima je q potaji jošqvek tiŠao wiwak negdašŠih bqna Rakocijevihkqrqca i polet Petefijeve omladine, koja je mar-ta 1848. razbqktala revolqcijq i zapalila celqMonarhijq. Sada, nakon mnogih poraza i nagod-bi, behq krotki i pitomi. (…)

Radosav se vratio q ateÑe i krenqo da razvijasnimke koje je toga dana qradio. Tom prilikom sazadovoÑstvom je pregledavao svoje omiÑene nega-tive na staklq. ZahvaÑqjqxi sqnyanom jqtrq ilivex ko zna yemq, mowda nekom posebnom, nepozna-tom razlogq, ovog jqnskog jqtra imao je neqpore-divo više mqšterija nego obiyno. Dva sinyixareformatskog pastora, Ištvana Kalmara, i dvešesnaestogodišŠe prijateÑice – Irmq Fogl iEmq Skrivanek, koje sq bile zaÑqbÑene q istoghqsarskog narednika Gezq Harmatija.

Odmah nakon Ših, navratio je kraÑevski javnibelewnik Alfred Mezei, a potom, lepo vaspita-na familija Isaka Markštajna, bankarskogslqwbenika, zeta Davida Rozentala, glavnog ra-bina neološke sinagoge q DohaŠ qlici, vatrenog

zagovornika integracije peštanskih Jevreja qkrvotok mañarskog drqštva, koga je ortodoksnirabin àimon Volf – dqhovni voña drevne sina-goge iz obliwŠeg sokayeta – zbog toga javno optq-wio kao izdajnika yasnih potomakaIzraela. (…)

ZadovoÑan obavÑenim poslom, zakÑqyao jefotografskq radŠqi krenqo prema „Centralq”.

Q kafani kao i obiyno – wagor, dim i pomeša-ni mirisi kafe i koŠaka. Na samom qlazq Ñqbaz-no ga je pozdravio stari konobar Gqstika Pavli-yek yiji je lik najviše podsexao na engleskog la-keja.

Wiva Radosav bacio je pogled na sat i kalen-dar ispod velikog portreta cara i kraÑa FraŠeJosifa sa desne, i lepo qrañene slike pokojne kra-Ñice Sisi, sa leve strane. Qzeo je novine i zatra-wio yašq hladnog piva. Još q prolazq poyeo je daprelistava omiÑeni dnevnik. Meñqtim, odmah jeshvatio da je qzeo jqyerašŠe izdaŠe „Bqdapeštihirlapa” – 26. jqn 1914. No, pre nego što bi sevratio da qzme današŠi broj novina, iz levogqgla iz gomile qsijanih glava, dovikivao mq jeplavokosi mladix. Bio je to Šegov prijateÑ Ran-ko Kašanin, novinarski pomoxnik, BaraŠac izokoline Peyqja, koji je bio zadqwen da svakodnev-no prikqpÑa trayeve i pikanterije iz sveta qmet-nika-boema. A Ših je bilo na pretek. Pogotovo q„Centralq”. Meñqtim, nije izostavÑao ni ostaleyqvene kafane – patinastq „Filadelfijq”, qvekveseli „Meteor” ili otmeni „äqjork”.

Levi qgao odqvek je bio rezervisan za Srbe,grawdane, koji sq komotno ispijali svoje kapqci-nere, palili cigare i stqdiozno yitali domaxe,novosadske srpske listove – radikalskq „Zasta-vq”, liberalni „Branik” i zagrebayki nezavisni„Srbobran”. Istim interesovaŠem pratili sq imañarskq štampq – „Bqdapešti hirlap”, „Vilag”i „Ešt”, a takoñe i neizostavnq beogradskq „Po-litikq”. (…)

Nešto desnije od Ših, okqpÑali sq se srpskistqdenti, qmetnici, zanatlije, veyiti boemi, ko-ji sq wiveli, radili ili kratko boravili q Bq-dimpešti. Konobari sq ih posebno voleli jer sqbili dobri gosti koji rado i obilno narqyqjq.Oko plaxaŠa nije bilo vexih problema. Ako jeponekad i zafalilo, to se kasnije tayno, kao štobi se q šali reklo, „sa kamatom” izmirivalo.

Srbi sq bili bqyni i galantni. Voleli sq dayašxavajq i troše. Veseli i zaneseni, wqstro sqvodili prepirkq – da li je mqdro što prestolo-naslednik Franc Ferdinand baš na Vidovdanodlazi q Sarajevo. Mnogi sq smatrali da je tovreñaŠe srpske yasti, drqgi sq nezainteresovanoodmahivali rqkom, dok sq trexi o tome govorilikao o nevawnoj stvari koja se qopšte ne moweqporediti sa sqtrašŠom litqrgijom q bqdim-skoj katedrali.

Q srpskoj zajednici brzo sq se širile vesti.NajavÑena je arhijerejska litqrgija kojom xe yi-nodejstvovati episkop Georgije Zqbkovix, mladi,qyeni vladika bqdimski, koji je mnogo obexavao.

Qporediti prestolonaslednika i vladikq, poMiti Kreyarevixq, potomkq slavnih sentandrej-skih trgovaca, bilo je krajŠe neqkqsno. Odmahnakon toga, s ogoryeŠem je spomiŠao tragiyanslqyaj patrijarha Lqkijana. Patrijarha, koji jevoleo tamne Ñqbiyice. Prošlo je zamalo godinqdana, i još se qvek ništa poqzdano nije moglosaznati o posledŠim trenqcima Šegove svetosti,strašne sqdbine. Ostala sq samo pqka nagañaŠakoja sq bila teška i klizava kao sante leda, kojanadirq svake zime sa severa i prete da Dqnav pop-lavi sve do Mohaya, pa i daÑe, yak do Novog Sa-da.

Prema mnogima, patrijarh Bogdanovix bešemqyki qbijen kao toliki srpski episkopi i ar-hiepiskopi tokom bqrne istorije nakon Seobepod Yarnojevixem. äegova glava nikada nijepronañena. No, kao i qvek, neki sq je primexivali

q noxi kako svetli smaragdnom bojom i plqta pocrnim vodama Dqnava, dok je sa okolnih brda do-piralo korotno zavijaŠe vqka samotŠaka. Svi sqse zayqdili. Sentandrejski kqrjaci vex odavnobehq istrebÑeni. Još negde za vreme Rakocijevebqne. Stari sq od davnina spomiŠali, kako sq sekqrqci rado kitili vqyjom kowom dok sq brit-kim sabÑama sekli ikone srpskih bogomoÑa.

Drqgi sq se zakleli da sq videli patrijarhovqodrqbÑenq glavq kako poigrava i kako se obrxeiznad Lazarevog krsta q Sentandreji. Govori se,kako se desio slqyaj q nekoj aqstrijskoj kapeli, dase na zidq iznad samog oltara pojavila crvenamrÑa koja se nikako nije mogla qkloniti. Probi-jala je yak i preko naslaga sveweg kreya, ali znakse nije mogao zatrti. Kawq, bilo je to tako sve dosahrane mqyenika, patrijarha Lqkijana. Onda jecrvena mrÑa isto tako iznenada, kao što se i po-javila, zaqvek nestala.

Kada se poveo razgovor o blawenopoyivšempatrijarhq, yovek zakriven novinama, kod sqsed-nog stola, izvadio je mqštiklq iz qsta i mirnimtonomdobacio da se manq opasnih tema. Bio je toAleksa Mihalçix, peštanski qyiteÑ. Kraj Šega,sa crnomtrakomna reverq, sedeo je Stevan V. Po-povix, dqgogodišŠi qpravnik Tekelijanqma.„Yika Steva”, qgledni retor gromkog glasa i ve-liki srpski rodoÑqb, još je qvek bio q walostizbog smrti sqprqge Jqstine.

Nezadqgo im se pridrqwio Paja Joanovix,drwavni sekretar Ministarstva predsedništva,ylan Patronata bqdimpeštanskog Zavoda SaveTekelije koji je qjedno bio i kreator Qredbe ostvaraŠq pomenqtog Patronata. NesqmŠivo,ovaj gordi, yesto neprijatni sitniyar, bio je naj-zaslqwniji za izgradŠq nove, velelepne palateTekelijanqma i koji se najviše zalagao oko pos-tavÑaŠa tri reÑefa izmeñq prvog i drqgog spra-ta.

Qpravnik Popovix i drwavni sekretar Joano-vix nisq se mnogo voleli. Ne jednom prilikom,to sq i javno, na veoma qvredÑiv nayin ispoÑava-li. Meñqtim, oko jedne stvari, ipak sq se slagali.A to je bio, neoprostiv izbor mladog GeorgijaZqbkovixa za episkopa Eparhije bqdimske, sinaqvawenog Arsena Zqbkovixa, sqdije Najvišeg qp-ravnog sqda i ylana srpske crkvene opštine q Bq-dimq.

Obojica sq smatrala da bi q svakom pogledqbilo svrsishodnije da se arhijerejski wezal bq-dimskih vladika našao q rqci Šihovog zajedniy-kog prijateÑa, arhimandrita koviÑskog, Georgi-ja Vidickog. Na nesrexq i veliko razoyareŠe yi-ka Steve i Paje Joanovixa, zvanog „Palyika”,Šihov štixenik nije bio izabran. (…)

Avgqsta meseca 1913. godine, Srbe q Qgarskojzadesila je tragiyna vest o nestankq patrijarhaLqkijana Bogdanovixa, koji je do 1908. bio epis-kop Eparhije bqdimske. Vest se našla na naslov-nim stranama svih qglednih novina Pešte i Be-ya. Q dqši Srba pojavila se strepŠa i neizves-nost. Q srca im se qselila zlokobna slqtŠa kojaje q sebi nosila tewak zadah yañi i krvi. Svešte-nici sq tihim glasom opomiŠali svoje parohija-ne da izbegavajq bilo kakvo javno ispoÑavaŠe ne-zadovoÑstva. Nadvili sq se mqtni oblaci sqmŠei zle kobi. Q qyionicama srpskih „grkoistoy-nih” škola deca sq se pomolila za patrijarha.Tih dana nisq se igrale qobiyajene deyje igre nadvorištima veroispovednih škola. Izostala jei qobiyajena cika i graja koja je bila neodvojivideo ñaykog wivota svakog popodneva posle nasta-ve. Majke sq opomiŠale svojq decq da tiše govoresrpski na qlici i da gledajq što pre da se vratekqxi. Mnoge devojyice tih dana nisq napqštaledomaxinstva, a starci sq dqgo qvlayili dim dq-vana, bqÑili q oblake i naslqxivali teška vre-mena.

Patrijarh je na volšeban nayin nestao q Bad-gasštajnq. Nestade bez senke i qzdaha. Niko nijeznao kako se to dogodilo. I šta se to, q stvari,desilo. Jednostavno je išyezao. Kao belo perce qnoxnoj olqji. (…)

Dragomir Dqjmov

Voz savesti(delovi romana q nastajaŠq – 1.)

kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra Kqltqra kqltqra


MATERäIMATERäIJEZIK NAàJEZIK NAàRqbrikq vodi: Predrag Stepanovix

Prošle nedeÑe smo govorili o vratq pa sam mislio da sad qzmemogrlo i gqšq.

Grlo je, prema strqynom objašŠeŠq, „predŠi deo qnqtrašŠostivrata od qsta do jedŠaka, wdrelna šqpÑina sa govornim i drqgimokolnim organima”. Rey gqša se qpotrebÑava i kao sinonim za grlo,ali obiyno znayi „predŠi deo vrata”. Pa kad je tako, hajde da krenemo,ali lepo, polako, a ne onako bez razmišÑaŠa, što se kawe grlom q jago-de.

Kad neko nešto ima do grla, znayi da ima mnogo, q izobiÑq, ali kadnam nešto doñe do grla to vex nije tako prijatno jer nam je to q stvaridojadilo, dozlogrdilo. Još je gore kad nekome doñe voda do grla jer jedotiyni zapao q tewak polowaj. Nije dobro ni kad nam nešto zasedne qgrlq. Ako je to zalogaj, najboÑe je da nakvasite grlo, to jest da popijetenešto, ali ako se izraz koristi q prenesenom smislq, to znayi da stezapali q nekq teškoxq.

Biva da nam neko stalno smeta pa ga ne podnosimo. On nam je kost qgrlq.

Ko štedi yak i na hrani taj otkida od grla, no ako q tome pretera mo-we mq se desiti da mq doñe dqša pod grlo, to jest da qmre. Isto znayi iizraz dqša mq je q grlq, dqša mq stoji q grlq.

Zakopyan je do grla – kawe se za yoveka koji je do krajnosti zatvoren,qzdrwan. To se ne mowe rexi za yoveka koji viye ili peva iz svega grla.Sqprotno od toga je kad nekome rey q grlq zapiŠe, zastaje.

Verovatno i ne treba objašŠavati šta znayi kad neko nekome stavinow pod grlo. Ne treba misliti na ono najgore, da xe ga zaklati, ali daga je doveo q vrlo tewak, q bezizlazan polowaj to je sigqrno.

Pevati, govoriti ili yiniti bilo šta q jedno grlo, znayi jednoglas-no, svi zajedno, istovremeno.

Kad neko vrlo glasno govori ili peva, on peva što ga grlo nosi ilišto mq grlo daje, a ako tiho yini to isto, q tom slqyajq peva q po grla.

àta znayi saterati zqbe q grlo znate i sami, a spomenqli smo taj iz-raz i kad smo govorili o zqbima.

Rekli smo i to da se naorqwati mowe do zqba. Ali mowe i do grla:„Spazih jednog mladixa naorqwanog do grla”, glasi jedna reyenica Jo-vana Dqyixa. Za danas je ovoliko dosta do grla.

Još jedan lobiMislim da sam ti jednom davno pisao, a mowda si vex i sama iskqsi-

la, koji je najlakši nayin za sticaŠe novih poznanika q velegradq. Mo-weš do mile voÑe da se namexeš svojim šarmom, ekstravagancijom,mqdrošxq ili elegancijom, ne vredi. Ma koliko se trqdila, izazvaxeš,mowda, pritajeni qzdah bojawÑivog komšije i, opet mowda, komentareŠegove kqhiŠom qmirisane sqprqge na rayqn svojih napora. Sve ti je,dakle, badava – ako nemaš kqye.

Yim se dohvatiš psexeg povodca sve se odjednom meŠa. Lica se ozare,komšije od reda poynq da te pozdravÑajq, a nasmeše ti se i oni za koje simislila da sq im za lica prikovane ledenice, bez nade da ih odatle ištamowe skloniti. A još ako i oni vodajq nešto na qzici, eto prijateÑstvaza sva vremena. Znam neke koji sq isto tako godinama prolazili jedni po-red drqgih, rayqnajqxi – šta ima da se javÑajq kad se ne poznajq. A posle,kada im je q kqxi nešto proskviyalo pa, vodajqxi to što skiyi i Šqškapoyeli da se viñajq q parkq, ne samo da sq qveli obiyaj Ñqbaznog javÑa-Ša, nego se još i orodiše, takorexi. Onda sq mesecima kovali planovekqda s tolikim porodom, od oglasa q Ekspresq, do besplatnog nqñeŠaprolaznicima. A kawq da posle izvesnog vremena provedenog zajedno,kqxni Ñqbimci, psi pogotovq, poynq da liye na svoje vlasnike, ili pakovi na Ših. àto se fiziykog izgleda tiye ne znam, ali da neki psiho-re-zoni izmeñq Ših poynq da cirkqlišq, sasvim je izvesno. S kim si, ona-kav si, rekli bi naši. Da ne bqde zabqne: ako misliš da ovde nešto pet-Ñam na rayqn nekog zajedniykog prijateÑa, tq konstrqkcijq odmah izba-ci iz glave. Jeste, dodqše, da je preko ovog mesta do sada prodefilovalosijaset nama znanih pojedinaca i „pojedinki”, ali ovoga pqta ti pišem io sopstvenim iskqstvima. Kako bi drqgayije moja pqlika, kojq si mowdaizgqbila iz vida, znala šta mislim ako me ne pogleda q oyi ili pawÑi-vo ne oslqšne ton kojim joj se obraxam?

A što se spoÑašŠe sliynosti tiye… ne znam. Q oyi mi pada jedinoyqdno pravilo da tzv. fini svet voda male, a grqbijani velike pse. Naskojima se neka sredina izmeñq yivave i bernardinca qyinila najpriklad-nijom, ne znam gde da svrstam. A i zašto bih? Vawno je da se moj, a si-gqrno i tvoj komšilqk zbliwio i zavoleo, što bih ja okarakterisao kaojoš jedan lobi: kqyexi. O jednoj takvoj lobistkiŠi q idqxem pismq.

Tvoj Dragan

IZVESNOJIZVESNOJPISMAPISMA

Izlowba „Politike”posvexena Wilq Vernq

Povodom stogodišŠice smrti Wila VernaGalerija beogradskog lista „Politika” prire-dila je izlowbq posvexenq ovom piscq, odnosnodqhq vremena q kome je stvarao. Izlowba, yijije aqtor Nebojša DeÑa, postavÑena je q holq„Politike” q Beogradq i otvorena je za pose-tioce do 4. septembra. Ona se sastoji iz 12 qÑana platnq, kao i 14 ilqminiranih grafika. Reyje o klasiynim otiscima koji sq naknadno obo-jeni. Na izlowbi sq predstavÑene i slike iz se-rija „Katalonska jedra”, „Nebeske medqze” i„Aero cirkqsi”.

„Fascinacija Wilom Vernom qklapa se q mo-jq fascinacijq tim vremenom, kada se na nebqpojavila prva vazdqšna laña – balon. To je bilotoliko revolqcionarno, kao kada bismo sada nanebq qgledali eskadrilq letexih taŠira. Tako-ñe, qklapa se kao liynost i q mojq fascinacijqkatalonskim lqdacima: Pablom Kazalsom, Gaq-dijem, Pikasom”, kawe Nebojša DeÑa.

Aqtor izlowbe istiye da slike ne predstav-Ñajq ilqstracije Vernovih dela. One sq iskÑq-yivo plod slikarske imaginacije, ostvarene za-natskom veštinom i vrhqnskim osexajem za de-taÑ. Nikada nisq izlagane, niti predstavÑane qformi ilqstracija.

Prema reyima Zefirina Grasija, glavnog iodgovornog qrednika „Politikinog Zabavnika”obelewavaŠq veka smrti Wila Verna pridrq-wixe se i ovaj list koji xe q narednom brojq do-neti reprodqkcije slika Nebojše DeÑe, kao ipriye i kviz posvexen ovom velikom piscq.

Koncert Drwavne akademskekapele „Glinka” q Novom Sadq

Q Atrijqmq crkve Svetog Jqrja na Petrovara-dinq, q organizaciji Mqziyke omladine NovogSada, prošle nedeÑe odrwan je koncert Drwav-ne akademske kapele „Glinka” iz Sankt Peter-bqrga pod rqkovodstvom poznatog dirigentaVladislava Yernqšenka. Na programq ansam-bla, koji je osnovan daleke 1479. godine kao Ka-pela Sankt Peterbqrga, dobivši vremenom – nebez razloga – laskavi epitet „ponos rqske qmet-nosti”, bila sq dela Yesnokova, Sviridova, Ar-hangelskog, BortŠanskog i RahmaŠinova.

Ansambl, koji traje vex više od pola mileni-jqma, prošao je pqt od prvobitnog qyešxa nacrkvenim i pevaŠima na dvorskim sveyanosti-ma, preko praxeŠa cara na vojnim pohodima, svedo nastqpa na najpoznatijim svetskim mqziykimscenama našeg vremena. Sqdbina „Glinke” je ne-raskidivo vezana za Petrograd: posebno od maja1703. godine, kada je na obalama Neve zapoyetaizgradŠa bqdqxe severne prestonice Rqsije, apovodom polagaŠa kamena-temeÑca tada je peva-lo, pišq hroniyari, 28 carskih pevaya koje jePetar Veliki doveo iz Moskve. Od 1802. godinedanašŠa Drwavna akademska kapela „Glinka”posvexqje sve vexq pawŠq kapitalnim delimasvetske mqziyke literatqre. Prvi pqt je „Glin-ka” izvela q Rqsiji Hajdnova „GodišŠa doba”,Mocartov „Rekvijem” i Betovenovq Devetq sim-fonijq. Hroniyari belewe i yiŠenicq da sq pe-vaŠem „Glinke” svojevremeno bili odqševÑenii kompozitori Adam, àqman, Berlioz.

Q proteklih pola milenijqma, a posebno qdvadesetom vekq i q nekoliko posledŠih godinahor „Glinka” je osvojio bezbroj priznaŠa, nas-tqpajqxi na najpoznatijim horskim takmiyeŠi-ma, q najvexim mqziykim dvoranama sveta, kao iblistave kritike za izvoñeŠe kapitalnih delasvetske mqziyke literatqre.

TAYKATAYKA…I…I

QtakmicaProšlog vikenda q B. je odigrana jedna

veoma vawna qtakmica – prema jednodqš-noj oceni domaxih komentatora jedna odnajvawnijih q dqgoj i bogatoj sportskojistoriji grada – no danas više o toj qtak-mici niko i ne priya, niti joj mediji pos-vexqjq pawŠq, pošto je – avaj! – ishod bionepovoÑan za domaxi tim, a samim tim jei qtakmica naglo izgqbila na vawnosti iprekvalifikovana je q jednq od nebitnih,takorexi pripremnih meyeva za predsto-jexe „sqdbinske okršaje”.

Dve jabqkePesnik M. je, završivši veyerq, popqt

leŠe, site mayke, polqspqštenim kapci-ma posmatrao dve jabqke na porcqlan-skom taŠirq i yinilo mq se da sq to dvaizbeyena crvena oka na qplašenom, ble-dom licq, koja ga posmatrajq q samrtniy-kom strahq i prekliŠq ga da ih se ne do-tiye, te – pošto je q tokq tih dokonihmaštarija potpqno izgqbio i ostatakapetita – smilostivši se, ostavio ta-Šir s jabqkama q friwider i otišao naspavaŠe.

QraganQragan koji je jqye protqtŠao gradom B.

bio je toliko brz da ga niko nije ni regis-trovao – grañani sq za Šega saznali samoiz jqtrošŠih meteoroloških izveštaja.

Milan Stepanov

MATICEMATICEKQLTQRAKQLTQRA

politika Politika politika politika politika politika politika politika


Gqverner Narodne banke Srbije Radovan Je-lašix prošle nedeÑe dao je opširan in-tervjq beogradskom yasopisq „Vreme” q ko-

jem je otvoreno progovorio o greškama srpskevlade nayiŠene q proteklom periodq, kao i oopasnostima koje prete srpskom drqštvq iprivredi qkoliko se poyiŠene greške ne ispra-ve i ne pristqpi se neophodnim reformama. Izovog intervjqa prenosimo najzanimÑivije deta-Ñe.

„Inflacija q ovoj godini ni slqyajno nesme da se pribliwi psihološkoj granici od20 odsto, jer bi to izazvalo ogromne proble-me i vratilo nas q Miloševixeve godine.”Radovanq Jelašixq, gqvernerq Narodne bankeSrbije, koji se odvawio da izrekne ovq ocenq,ovo nije prvi pqt da narqšava samozadovoÑ-stvo vladajqxih krqgova qspesima postignq-tim q oblasti ekonomske politike. (…)Prošle nedeÑe, qsred pregovora sa PiritomSorsom, nemilosrdnom šeficom MisijeMMF-a, Jelašix je kao ovlašxeni yqvar di-nara obelodanio da xe inflacija za sedam me-seci najverovatnije dostixi deset odsto i daje najvexi rizik za inflacijq do kraja godineto što xe velik broj proizvoñaya povexaticene pod izgovorom da sq poskqpeli strqja igorivo. (…)

Za gqvernera Jelašixa ne mowe se rexi da jepolitiyka opozicija srpskoj vladajqxoj koa-liciji i da tako oštro javno qpozorava Vla-dq i Šene ministre zarad nekih liynih poli-tiykih ciÑeva i ambicija. äegova qpozore-Ša, bar tako se do sada pokazalo, imala sq qstrqynim krqgovima visokq specifiynq te-winq i tqmayena sq kao zabrinqtost odgovor-nog drwavnog yinovnika kome je na yqvaŠe po-verena nacionalna valqta. (…)

Razgovor za „Vreme” gqverner Jelašix po-yiŠe jednom jetkom primedbom na opšte qs-love poslovaŠa q Srbiji. Danas, kawe gqver-ner, dok je on obavezan Zakonom o NBS-q qpogledq osnovnog ciÑa centralne banke, od-rwavaŠa stabilnosti cena, istovremeno drq-gi akteri iz drwavnih strqktqra sebi mogq dadozvole lqksqz da dnevno, po potrebi i q za-visnosti od toga gde sq i s kim priyajq, meŠa-jq ciÑeve.

Kad q Americi ili Evropi „podvikne” cen-tralna banka, tresq se vlade, ministri fi-nansija i ceo ekonomski sistem zemÑe. NijevaÑda qloga Narodne banke Srbije da se sa-mo wali i kqka kako drqgi loše rade. Moweli ona svojim merama da qvede red q ekonom-skoj politici i da trawi da izvršna vlastnešto qradi?– Narodna banka je vex i do sada povqkla

mnogo poteza kojima je sayqvala monetarnqstabilnost i qkqpnq ekonomskq sitqacijq qzemÑi. Povqkla je, na primer, blizq jedneyetvrtine primarnog novca, dakle dogovor jebio da povexamo sterilizacijq sa dve na šestmilijardi dinara, a mi smo je podigli na oko16 milijardi dinara pošto smo smatrali daje to potrebno prvenstveno sada zbog isplatestare devizne štedŠe. DaÑe, dogovor je bioda povexamo deviznq obaveznq rezervq banakana 24, a mi smo je povexali na 26 odsto. Pokq-šavamo da preko mehanizma sqpervizije višeqsmeravamo kredite prema privredi, a maŠeprema grañanima kako bi maŠe novca išlo qpotrošŠq. Razmatramo mogqxnost da qvede-mo striktnijq kontrolq povexaŠa zadqwiva-Ša… Dakle, Narodna banka „vqye konce”, a dase to mnogo ne vidi.

A šta rade ostali? Da li neko qzima za oz-biÑno to što vi kawete i da li ispravÑagreške na koje qkazqje Narodna banka?– Yqo sam da neki Ñqdi kawq da Narodna

banka ne mowe da promeni odlqkq Gradskeskqpštine ili Vlade. Da, ne mowe. Ali i tekako ima obavezq da qkawe na neki Šihov po-tez ili odlqkq. Tek je pravi apsqrd da, kad ne-ki drqgi drwavni organ ne qradi svoj posao,Narodna banka svojim dodatnim merama po-

kqšava to da „pegla”. A svako takvo „pegla-Še” ima svojq cenq. Na primer, ako ostaneovaj nivo repo operacija koje Narodna bankasada sprovodi, cena je 2,5 milijardi dinara.Toliko xemo potrošiti zato što neko drqginije izvršio odreñenq sterilizacijq kad jenapravÑena ekspanzija. To, nadaÑe, znayi 2,5milijardi dinara maŠe q bqçetq, a to je kaoda je neko qzeo te pare od poreskih obveznika.(…)

Sve ste to predqzeli od poyetka godine a ipored toga ekonomska kretaŠa nisq dobra.Vi ste qkazali na inflacijq kao velikiproblem srpske ekonomije, a sliyno misli iMMF?– Welim da qkawem na jednq stvar. Q

Srbiji, ako neko ne weli nešto da qradi, on-da kao izgovor kawe da pravi strategijq. Tose, nawalost, vex koristi q nekim slqyajevi-

ma. Kao, sad xemo mi prvo da raspišemo kon-kqrs, pa se onda trawi konsqltant koji neštonapiše, onda mi diskqtqjemo i pravimo o to-me konsenzqs, a q meñqvremenq… Ko prolazinajboÑe? Evo, javno pitam šta se desilo sanašom preqzetom obavezom iz programa kojismo potpisali sa Meñqnarodnim monetar-nim fondom q oblasti telekomqnikacija: daprodamo Mobtel, ili da prodamo Telekomili da prodamo trexq licencq. I qmesto danešto od toga qradimo, mi smo posle nekoli-ko meseci odlqyili da xemo radije da piše-mo strategijq razvoja telekomqnikacija, a nidan-danas nemamo izabranog strateškog sa-vetnika koji xe napisati tq strategijq. I pos-le šest meseci stigli smo tamo gde smo bilipre yetiri godine, posle 5. oktobra 2000, kadase tayno znalo da kod Mobtela nemamo reše-no imovinsko staŠe i da tq ne mowemo ništada qradimo, kod Telekoma ne welimo ništada radimo, a trexq licencq nexemo da proda-mo jer bismo time narqšili vrednost, odnos-no cenq Mobtela i Telekoma kad ih bqdemoprodavali. To znayi da se vrtimo qkrqg, a qmeñqvremenq neko od toga ima vajde. A ja jav-no pitam – kome je najboÑe q takvom staŠq?Pa onima q Mobtelq i Telekomq, ali ne isvim poreskim obveznicima q Srbiji.

Qmesto da idemo konkretno, mi stalno ka-wemo kako xemo sada da donesemo strategijq.Zato je ponekad frqstrirajqxe da se svi akte-ri „vade” na to da nam treba strategija. A ostrategiji treba da odlqyqje Vlada i Šen

tim, ona treba da postavi osnovna nayela,šta i kada treba prodati. To je ono na osnovqyega xe se neko sexati ove vlade posle 10-15,godina jer sada se postavÑajq temeÑi oneSrbije koja treba da fqnkcioniše 2020. ili2030. godine. Odlqynost Vlade sada se merina privatizaciji NIS-a, EPS-a, JAT-a…, tapredqzexa zapošÑavajq više od 100.000 rad-nika i preko tog strateškog posla drwavašaÑe jasne signale šta radi i dokle weli dabqde akter q tom biznisq.

Još je vawnije pitaŠe najavÑene besplatnepodele akcija radnicima q javnim predqzexi-ma. Pre nego što se krene q neke popqlistiy-ko eqforiyne priye o tome kakvi xe bitiefekti, mislim da bi bilo veoma vawno daÑqdi koji se zalawq za taj koncept bar proyi-tajq revizorsko mišÑeŠe o tim javnim pre-dqzexima. A sami revizori sq se ogradili odsvega mogqxeg, što bqkvalno znayi da ako sene napravi neka rayqnovodstvena akrobatika,onda xe se radnicima besplatno podeliti sa-mo dqgovi, odnosno qdeo q dqgovima a ne qdeoq kapitalq. Naravno, drwava qvek ima mogqx-nost da napravi akrobatikq kojom xe se pre-vesti odreñena koliyina vrednosti (kapita-la) iz drwavne kase q kasq tih predqzexa. Tak-vi primeri postoje: kad recimo drwava Srbi-ja „prebija” svoje potrawivaŠe od Rqsije poosnovq klirinškog dqga SSSR prema SFRJsa obavezom NIS-a prema Gaspromq za ispo-rqyeni gas. To je bqkvalno poklon drwave jed-noj firmi. I onda neko kawe da je to rañeno qdrwavnom interesq. Po istom principq sqt-ra neko mowe da kawe da xe biti aboliraneobaveze EPS-a prema srpskom Penzionomfondq koje nisq qplaxivane od 1991. do 2003.godine. To znayi kao da ste stavili q bilan-snq sqmq EPS-a nekoliko milijardi dinara iaqtomatski toj kompaniji podigli cenq, alije pitaŠe – na yijq štetq. To znayi da drwavaisisava vlasništvo svih grañana iz javnihpredqzexa samo zato da bi se q NIS-q iliEPS-q stvorila vexa vrednost i da zaposleniq tim firmama besplatno dobijq 15, 20 ili 30odsto vlasništva. (…)

Da li je sada bila idealna šansa da se bqçetkoristi kao razvojni podsticaj, a ne kaopodrška potrošŠi?– Smatram da q bqçetq qvek ima mesta za

razvoj, pitaŠe je samo q kojoj meri smo sprem-ni da skrešemo postojexi nivo potrošŠe.Podsetimo se stvari koje sq rañene 2001. i2002. godine, i na koje smo sada i te kako po-nosni, a koje sq qbedile grañane da polowe qbanke depozite od 1,8 milijardi evra. Mis-lim na ono zatvaraŠe loših banaka. Nikonam nije verovao da xemo to qraditi. Sa namasq pregovarali Ñqdi iz MMF-a i Svetskebanke, a iza naših leña se kladili da mi tonexemo da qradimo. I qradilo se. Dakle, to-liko je tada rešeno tih tabq tema. I evo, sadpostavÑam pitaŠe vezano za jednq takvq tabqtemq: šta xe Srbiji JAT ovakav kakav je?

Zašto mislite da sada politiyka elita nerazmišÑa na taj nayin?– Ne znam, verovatno zato što više nije

rey o 10.000 zaposlenih koji sq radili q ban-kama, nego o stotinama hiÑada Ñqdi koji ra-de q javnim predqzexima. PretpostavÑam daje to jedan problem. Zatim, mislim da se „re-volqcionarni elan” demokratskih promenamogao mnogo boÑe iskoristiti i da je sadasplasnqo.

Da li grañani Srbije treba da se plaše in-flacije?– Jedno sigqrno ne mogq da oyekqjq, da xe se

boÑi wivot graditi na povexaŠq plata a daxe devizni kqrs biti fiksni. Dakle, svaki pqtkad dobijq više dinara, i kako inflacijaraste, to mora da bqde praxeno prilagoñava-Šem kqrsa. Sve ostalo je monetarna bajka.

(…)

NOMIJANOMIJAEKOEKO

Intervjq RadovanaJelašixa yasopisq „Vreme”

Elan demokratskihpromena je splasnqo

Koliko se radi q Srbiji?„Svaki dan dolazim q Narodnq bankq q

6.30 i odlazim kqxi sa domaxim zadatkomq 18.30. Kad jednom meseyno na krajq rad-nog vremena prošetam Knez Mihailovom,postavim sebi pitaŠe ko ovde ima prob-lem. Kafixi sq qveye pqni, a velik brojÑqdi kawe da nexe da radi za 200 evra, ne-go im je boÑe da sede q kafixq. Najvexibroj Ñqdi nije shvatio šta se ovde deša-valo posledŠih 15 godina i zato je prven-stveno odgovornost politiyara da spqstei ohlade oyekivaŠa obiynih Ñqdi. Srbija,htela to ili ne, treba da se meri sa Rqmq-nijom i Bqgarskom.”

mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik Mozaik mozaik


QreñivaŠe crnogorskogprostora

Priya o crkvi na Rqmiji (planinana samom jqgq Crne Gore) stara je

stolexima, toliko da je qmeñqvremenq stekla i svojq legendq,prerasla q narodni mit, da bi ovih

dana, na walost, dobila i jednqnepotrebnq i opasnq politiykq

senkq.

Vex yetiri i po veka qnazad svake godinena Dan svete Trojice vernici sve tri ve-re (pravoslavni, rimokatolici ali i

mqslimani!) izlaze pqt Crkvina nosexi q çe-povima kameŠe. PredaŠe kawe da xe neka-dašŠa crkva, zadqwbina svetog Jovana Vla-dimira, kojq sq Tqrci srqšili do temeÑa,sama nanovo nastati kada se na vrhq planinenakqpi dovoÑno kameŠa. Ovo hodoyašxevernika sve tri vere obavÑa se za krstom sve-tog Jovana Vladimira, koji više od 700 go-dina yqva barska porodica Androvix. Samodvojica najstarijih ylanova ove qgledne pra-voslavne porodice znajq gde se preko godineyqva krst i samo ga za Trojiyindan pokazqjq.Ovog leta predaŠe se ostvarilo. Mitropo-lija crnogorsko-primorska iznela je crkvqna vrh Rqmije helikopterom Vojske SCG.Ali… Nisq se svi obradovali. A i crkvicaje postavÑena bez grañevinske dozvole. Svi-ma je, pak, poznato da se q Crnoj Gori Milaüqkanovixa zakon mora poštovati. Zato sqvlasti donele odlqkq da se hram „qkloni”.Na to je, naravno, reagovao mitropolitcrnogorsko-primorski Amfilohije Radovix

qpqtivši pismo premijerq üqkanovixq, qkojem ga poziva na odqstajaŠe od najavÑenogrqšeŠa crkve na Rqmiji, što sq rewimskestranke protqmayile kao „poziv na bezako-Še”.

Poslanik Demokratskog saveza AlbanacaMehmed Bardhi, inaye glavni zagovornikrqšeŠa crkve „sa albanske planine”, kazaoje da Srpska pravoslavna crkva q Crnoj Go-ri weli da se postavi iznad zakona:

„PostavÑaŠe crkve na Rqmiji je nasilanpokqšaj da se qzqrpirajq teritorije i da seqspostavi paralelna crkvena vlast”, ocenioje Bardhi, qpozoravajqxi da „sve to pomawqpolitiyke strqktqre iz krvavih ratnih go-dina od 1990. naovamo”. Bardhi je pojasnioi pojam „qzqrpiraŠe teritorije”, navodomda je to planina na kojoj „Albanci wive ve-kovima”, yime nije ostavio dilemq ko je tq„qzqrpator”.

äegova svetost patrijarh srpski Pavletakoñe je napisao pismo i qpqtio ga Sveto-zarq Marovixq, predsednikq Saveta minis-tara drwavne zajednice Srbija i Crna Gora,sa zahtevom da zalowi „svoje ime, polowaj iqticaj da se to zlo ne yini”.

„Pitam se da li yetiri i po stolexa na-rodnog pamxeŠa i nedvosmislene narodnevoÑe imajq znayeŠa i znayaja za yqvare redai zakona q zemÑi reda i zakona? Q istomkontekstq pitam se, takoñe: kome i zaštosmeta qsamÑeni hram na vrhq planine, bli-we nebq nego zemÑi? (…) Takva svetogrdazlodela do sada sq i na tlq Crne Gore i natlq Srbije yinili samo zavojevayi i nepri-jateÑi”, kawe izmeñq ostalog patrijarhPavle q pismq üqkanovixevom yovekq.

Na Trgq svetog Jovana Vladimira q Barqgrañani vex danima potpisqjq peticijq pro-tiv rešeŠa Ministarstva qreñeŠa prosto-ra kojim se nalawe qklaŠaŠe hrama sa vrhaplanine Rqmije, i kawq da xe je braniti. (Odzavojevaya.)

B. V.

Moram da ti se obratim ovim pqtem, jer drq-gi nayin ne postoji. Naša porodica je pod pri-tiskom sa svih strana, qgroweni smo i wivotnoi egzistencijalno. Wivimo q stalnoj atmosferibrige, bola i patŠe. Zato sam izmeñq lojalnostitebi, i prema djeci i qnqcima morala da izabe-rem. I izabrala sam. Teško mi je da te molim,ali te ipak molim svim svojim srcem i dqšomda se predaš. To xe biti wrtvovaŠe za nas, zanašq porodicq. Molim te da qyiniš to radisvih nas.

âiÑana Zelen-Karaçix,

sqprqga haškog begqnca Radovana Karaçixa

Kao majka i sqprqga apsolqtno razqmem stavsqprqge Radovana Karaçixa, ali podsexam Kara-çixa i Mladixa da im je àešeÑ porqyio da sewivi ne smejq predati Haškom tribqnalq.

Gordana Pop-Lazix,

potpredsednik Srpske radikalne stranke

Datqmi nisq vawni, vawan je proces. Vawno jeda se sprovode reforme, sreñqje drwava, ekono-mija, da Ñqdi poynq boÑe da wive. A datqm ko-naynog yina qlaska q EQ je maŠe vawan. Naširealni potencijali i jedno oyekivaŠe da xeSrbija ispoÑiti svoje demokratske potencijalemnogo energiynije nego do sada dajq nam nadq dabismo mogli da prestignemo sve, da qñemo sazemÑama iz sqsedstva koje sq vex zakorayile qEQ. Sa politiykim trzavicama kod nas, meñq-tim, to mowe da se otegne q nedogled. Zato, nebih govorio o datqmima. âqdi q politici govo-re o datqmima da bi motivisali Ñqde. Tq je qopticajq i ona šala da xe Srbija qxi q EQ to-kom tqrskog predsedavaŠa.

Pavle Jevremovix,

šef Misije SCG pri Evropskoj qniji

Aleksandar BaÑak

Qbedili sq boga q meniNa politiykoj klackalici prevagnqo je na-

rod. I ostao dole.

àta vredi što je naš pqt aqtentiyan, kadistorija voli da se ponavÑa.

Avangarda grabi qnapred.

Oyigledno je da imajq povereŠa q svoj na-rod, okrenqli sq mq leña.

Jedni isti se qvek izvqkq, ostali sq srexnidobitnici.

Ginqo je za dobrima svog naroda.

Ne mogq da siñem sa pobedniykog postoÑa.Mnogo sam pobedio.

Naqka trawi wrtve. Politika ih posedqje.

Da bi sve bilo rqwiyasto, mora licrveno da izbledi?

Mi q svakom trenqtkq znamo šta hoxemo,samo ne znamo kad je trenqtak.

Nalazim se na veoma odgovornompolowajq… bogq iza leña.

Kad sq zaostali q centrq, sredinaje zabayena.

OGLEDALOOGLEDALOKRIVOKRIVO

SMEHSMEHQGAO ZAQGAO ZA

Nije o NebojšiOdmah na poyetkq da vam kawem o yemq nexq

pisati. Nexq pisati o Nebojši Miladinovi-xq, vlasnikq pilane q selq Klatiyevo blizqGorŠeg Milanovca, koji je sa aqtomatskompqškom i kantom benzina qšao q zgradq Op-štine, razorqwao opštinsko obezbeñeŠe (…)– ali o tome xe vam boÑe svedok i predsednikSO GorŠi Milanovac dr Zoran Koprivica:

„Napaday je qleteo q kancelarijq direktoraQprave prihoda mr Gojka Stefanovixa, q pri-zemÑq zgrade, polio benzinom i Šega i kance-larijq i qskoro je q hodnike pokqÑao dim. IzQprave prihoda Miladinovix je, sa qperenimaqtomatom, krenqo ka pisarnici SO i ispalioq staklena vrata nekoliko hitaca, teško pov-redivši šefa pisarnice Milana Malixa itaksistq Radoslava Nerançixa, koji se kaostranka tq zatekao. Policija, vatrogasci ihitna pomox sq brzo intervenisali, a napadaysavladan i odveden q policijskq stanicq”.

Mnogo smo, bre, gadan narod. Ali smo, opet,q odnosq na Hrvate, mala deca. E, o tome da tipišem, rode!

Q Hrvatskoj je q tokq veliko šokiraŠe na-roda koji ne mowe da verqje da sq poyetkom de-vedesetih q Osijekq qbijali nedqwne srpskecivile zatoyene q lokalnom zatvorq! Nepri-kosnoveni šef toga grada tada, kao i sada, bioje i jeste Branimir Glavaš. GradonayelnikaOsijeka tereti zaštixeni svedok koji je i pok-renqo sadašŠq istragq tvrdexi da je Glavašnareñivao likvidacije – i to Šemq liyno! A on

ih je, šta xe yovek (tad je imao tek 16 Ñeta)liyno i izvršavao. Treba rexi i to da zašti-xeni svedok više nije zaštixen tj. anonimanjer ga je q javnosti raskrinkao roñeni otac, ra-zoyaran sinovÑevom izdajom qstaštva! Gospo-din Fehir je svog sina Krqnoslava liyno qveo qrat, a kako i ne bi kad je bio blizak s Glava-šem, a q obiteÑskoj hiwi Fehirovih kovaniplanovi za „odbranq Osijeka”. Otac je mladogKrqnoslava odveo i q Sekretarijat za narodnqodbranq, na yijem yelq je bio Glavaš, koji jeobezbeñivao tzv. BOB (Branimirova osjeykabojna). Mladix je tq strawario, pa je tako,malo po malo, poyeo i da qbija.

Kad je 1. septembra 1991. Yedomir Vqykovixpokqšao da pobegne iz garawe q kojoj je prem-laxivan i teran da pije kiselinq iz akqmqla-tora, Krqnoslav ga je qbio. Pošto je q garawiostao još jedan Srbin, Krqnoslav je po direk-tnoj komandi Glavaša likvidirao i üorñaPetrovixa. Glavaš mq je tada rekao: „A štosad, kqd jedan, tqd i drqgi.”

Posle qbistva Glavaš je Krqnoslava pozvaokod sebe q kancelarijq, potapšao ga po ramenqi rekao mq: „Jedan više ili maŠe, nemoj da seqznemiravaš.” Bio je to tek poyetak, „vatre-no kršteŠe”. Onda je išlo lakše: Srbin poSrbin na obali Drave i hitac po hitac q poti-Ñak.

Krqnoslav Fehir sada ima 30 godina, naslobodi je i radi posao koji voli – policajac qosjeykoj policiji. Branimir Glavaš je posla-nik i istraga mq ne mowe ništa pošto gaštiti poslaniyki imqnitet, a kako je Saborna godišŠem odmorq teško je zamisliti da biga neko sada po ovoj vrqxini okqpio da Glava-šq skine glavq, pardon – imqnitet.

Bratislav VeÑix

POàTAPOàTASRPSKASRPSKA

NA DLANQNA DLANQMATICAMATICA

neven Neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven


Srpski jeziyki kamp „Vqk Karaçix”

Radovi qyesnika jeziykog kampaSrpski jeziyki kampVex peti pqt sam došao q kamp

i veoma mi se sviña. I ove godinesq bile razliyite sekcije. Q àq-gavici se nismo kqpali jer je toopasno. I sledexe godine xq doxiq kamp.

Nixifor Brcan, 6. razred

Prvi dan q kampqRano smo qstali i posle smo

išli dorqykovati. Kad smo zavr-šili, malo posle je poyeo yassrpskog jezika. Qpisao sam se nasekcijq fqdbala. Yas se završio iotišli smo na hor od 1. do 6. raz-reda. Bilo je nekoliko zanimaŠai krenqli smo na rqyak. Poslerqyka je bilo slobodno zanimaŠe.Otišli smo na veyerq i kad smo sevratili sa veyere onda se poyeokviz. Bila sq pitaŠa i igre. Kad jevex bilo kasno, otišli smo spava-ti.

Deni Nañ, 6. razred

Izlet q GrabovacQjqtro smo krenqli na izlet.

Prvo smo stigli na jezero Salka.Sa drqgovima i sa drqgaricamasam se kqpao q jezerq. Vozili smose i pedalinom po jezerq. Posletoga smo išli q Grabovac. Togdana je bila slava. Bilo je pqnoÑqdi kada smo qšli q manastir.Razgovarali smo yak i sa vladi-kom Lqkijanom. Otac Milan Dqj-mov nam je priyao o istoriji ovogsrpskog manastira. Posle smo seposlqwili kolayima i koÑivom.Vratili smo se q Bajq q veyerŠimsatima.

Mirko Pandqrovix, 5. razred

Izlet q SantovoJednog oblaynog jqtra krenqli

smo q Santovo. Stigla sq dva aq-tobqsa i za otprilike 30 minqtastigli smo q Santovo. Kada smostigli doyekala nas je tetka Nadaüqrix. Ona je napravila kolayesa yokoladom i višŠama i jošsmo pili i soka. Posle slatkogpoyetka otišli smo na igrališ-te. Kasnije smo zaprewnim koli-ma, koja sq vqkli koŠi, krenqli qdvorac. Qspqt nas je qhvatio pÑq-sak i sakrili smo se q jednoj šta-li. Kada je kiša prestala krenq-li smo peške do dvorca, gde se na-lazio kip jelena. Vratili smo sekod tetka Nade i aqtobqsomotišli na rqyak. Jeli smo sqpq ipiletinq sa krompirixima. Pos-le smo tako siti išli na bazen.Tamo sq bila tri termo bazena ijedan sa skakaonicama. Skakalasam i plivala. Kasnije smo otiš-li da jedemo mekike. Ja sam kqpi-la sladoled i kqvani kqkqrqz. Ka-da smo se osqšili krenqli smo qkamp na veyerq.

Ovaj provod nexq zaboraviti inadam se da xq ga još koji pqt do-wiveti.

Jovana Marix, 4. razred

Izlet q manastirGrabovac

Na pqtq za Grabovac stali smokod jezera Salka. Tamo smo se kq-pali. Zatim smo nastavili pqt zaGrabovac, na manastirskq slavqPetrovdan. Tamo smo videli vla-dikq Lqkijana i jeli smo kolaya ikoÑiva. Našao sam se tamo sabratom od tetke i priyali smomalo. Posle smo trebali da qñemoq crkvq. Otac Milan Dqjmov namje priyao o tome da je nekada bilotri crkve. Prva je bila na bregq,drqga je bila mala i na Šenommestq sq gradili vexq. Monasi sqtamo dobro wiveli jer sq imaliribe, voxa, growña i mesa. Pos-ledŠi monasi sq tamo sahraŠeni.Sada tamo wive dve monahiŠe.One lepo odrwavajq manastir.Posle smo se slikali i šetali povašarq.

Slavko Ackov, 5. razred

Izlet q GemencAqtobqsom smo išli q Gemenc.

Gemenc je nacionalni park q Ma-ñarskoj. Tamo smo pogledali iPrirodŠayki mqzej. Q mqzejq smovideli ribolovayka orqña i pre-parirane wivotiŠe, a još smo vi-deli i sredstva za pravÑeŠe meda.Dobili smo fini rqyak a poslesmo se igrali loptom, konopcem ihqla-hopom. Videli smo i lepo je-zero q parkq. Stigao nam je aqto-bqs i vratili smo se q kamp.

Jako smo se qmorili. Posle ve-yere rado smo se spremali na ig-rankq. Tamo smo plesali i qwiva-li celo veye. Naqyili smo nekepoÑske i irske igre. Najveselije jebilo dok sq svirali Somborci.

Ovo veye xe dqgo ostati q momsexaŠq.

üenñi äari, 4. razred

Jeziyki kampJa sam ovde q kampq vex yetvrti

pqt. Volim tq da dolazim jer jedrqštvo dobro i… i… i… Neznam, ovde je jednostavno sve dob-ro.

Do sada sam se jako dobro osexa-la. Q sobi gde spavamo samo nas jedvoje: Sandra i ja. Svaki dan ima-mo yasove srpskog, hor i sekcije.Mogli smo da se prijavimo na trisekcije: dramskq, likovnq i fol-klor. Ja sam se prijavila na dram-skq sekcijq. Svako veye imamo ne-ki program da nam ne bqde dosad-no. A preko dana ponekad idemo naizlet.

Ovaj kamp je najboÑi na svetq, inikad ne bih namerno izostala.Dobro je sve q kampq iako je kišatri dana padala.

Jedva yekam sledexq godinq daponovo doñem q kamp.

Monika Dqkix, 6. razred

Isidora Dqkix

Petar Nikolix

Tina üerix

info info info info info info info info info info info info Info info


NedeÑni list Srba q Mañarskoj.Adresa: Srpske narodne novine, 1065Budapest, Nagymezî u. 49. Telefon:475-0654. Glavni qrednik: MilanStepanov, sekretar redakcije:Milica Vqkajlovix. Osnivay i

izdavay: Srpski demokratski savez. Za izdavaya: Andrija Rockov.Finansira se na osnovq maŠinskog zakona iz drwavnog bqçeta posredstvomDrwavne zadqwbine za maŠine. Sqfinansirijer: Ministarstvo kqltqre imedija Repqblike Srbije. List distribqira Mañarska pošta, a pretplaxqjese kod izdavaya. Ime i adresq poslati na adresq Szerb Demokratikus Szövetség,1065 Budapest, Nagymezî u. 49 a qplatiti poštanskom qplatnicom ili nawiro-rayqn broj platnog prometa 11705008-20417439. Pretplata na list je4000 ft. za celq godinq. Za inostranstvo godišŠe 40 EUR, (10.000 Ft) –àtampa: KOMP-pres Kft. Odgovorniposlovoña: Ferenc Iboš. – Tehniykirqkovodilac: KaroÑ Sabo. � Srpske narodne novine na Internetq: Homepage: www.comp-press.hu/cnn2000 E-mail: [email protected]

HU ISSN 1215–072 x

Maratonski folk vikend q Jegri12-14. avgqsta 2005.

14. avgqsta gost veyeri od 21 sat: Feliks Lajko (SCG)

Preminqo yika Cvetko NedqyixGospodin Cvetko Nedqyix je od 1988. bio predsednik Srpske ma-

Šinske samoqprave q bqdimpeštanskom XVIII kvartq, gde je aktivnoradio sve do svoje smrti. On je bio qvek ponosan na svoje srpsko porek-lo, i zbog toga smatrao je svojim najvawnijim zadatkom negovaŠesrpske kqltqre. Q okvirq razliyitih priredaba grañane svog kvartaqpoznao je sa našim yqvenim folklornim qdrqweŠima kao što sqKQD „Taban”, KQD „Opanci” i ostali. Prilikom organizovaŠaMaŠinskih festivala q kvartq svaki pqt bili sq gosti naši folklo-raši, odnosno Srpsko pozorište q Mañarskoj. Svake godine organi-zovao je priredbq povodom svetog Save. Kada sq maŠinske organiza-cije dobile svoje prostorije za rad takoñe odrwano je prigodno osve-xeŠe. Gospodin Cvetko Nedqyix sve vreme radio je na tome da što vi-še Ñqdi qpozna srpskq kqltqrq i srpske tradicije q Mañarskoj bez ob-zira kojoj naciji pripadajq q kvartq odnosno q glavnom gradq.

Q ime srpske maŠine q kvartq welimo se zahvaliti našem predsed-nikq koji se maksimalno brinqo za sve i za svakoga. ZahvaÑqjemo se zasve lepe i sadrwajne godine. Nedostajaxe nam aktivnost i pawŠa yikaCvetka, a takoñe i Šegov hqmor i dobro raspoloweŠe.

Dragi yika Cvetko opraštamo se od Vas, vjeynaja pamjat.Zorica àibalin-Timotixpotpredsednik Srpske samoqprave q XVIII kvartq

„Noxi sq privremeni smrtiprivremeni zaboravi

Posle smrti xe mowda biti kao kad se spava”

Tqwni zbore, owalošxena porodico,prijateÑi, poznanici, owalošxeni meštani!

Tqwni yas nas je okqpio, stojimo pred odrom pokojnog Cvetka Nedq-yixa da mq odamo posledŠq poštq q prostorq wivota, smrti i pepelaq mestq Yanadq, gde je Cvetko pre skoro 70 godina qgledao svetlo sqn-ca.

Teško se sqoyiti sa yiŠenicom da je to osoba koja me je još pre ne-koliko dana telefonom pitala kad xe biti sahrana našeg zemÑaka izPomorišja koji je nedavno preminqo q Bqdimpešti. Na Šegovom is-praxajq q Bqdimpešti smo se zadŠi pqt i liyno videli, pozdravili.Tada se nije powalio na svoje zdravÑe, ali je rekao da na nekoliko da-na mora ponovo q bolnicq na qobiyajenq kontrolq. No wivot yinisvoje „kao neshvatÑivo yqdo koje se neprestano troši i osipa, aliipak traje jer iza Šega stoji delo”. Tako xe ostati trajna qspomena ina našeg ceŠenog pokojnika, Cvetka Nedqyixa.

Wivot i profesija sq ga rano otrgli iz rodnog Yanada. Došao je qglavni grad Mañarske gde je osnovao porodicq. Ja sam ga liyno qpoz-nao kao roditeÑa koji je neqmorno pratio svojq decq q našq školq, naTrgq rqwa. Qpoznao sam ga i kao yoveka plemenitog srca i velikog ro-doÑqba. Bio je ponosan na svoje poreklo, na svojq pravoslavnq verq, a sodgovornošxq mogq da kawem da je bio veliki rodoÑqb koji je voleosvoje, a cenio i tqñe.

Cvetko je bio meñq onim prvim Srbima koji sq q Bqdimpešti osno-vali Klqb Srba, Hrvata i Slovenaca, bio Šegov stalni pratilac, aizvesno vreme i rqkovodilac.

Nakon osnovaŠa srpskih samoqprava jedan mandat smo zajedno pro-veli q Srpskoj samoqpravi q Bqdimpešti. Kad sq bile q pitaŠq našepriredbe, nikad nije walio svoj trqd i vreme da Šima redovno pri-sqstvqje. Kao vernik i predsednik Crkvene opštine q Bqdimpeštipqno se zalagao za oyqvaŠe naše tradicije, obiyaja, onako kao što sqto naši preci nama sayqvali i predali.

No ipak, q prvom redq moram qkazati na Šegovq powrtvovanost iaktivnost kao predsednika Srpske samoqprave XVIII kvarta q Lerin-cq. Treba naglasiti da je q dva mandata bio predsednik te samoqprave.

Svi mi koji se sada opraštamo od našeg pokojnika, Cvetka, sigq-ran sam da nexemo zaboraviti srpske priredbe, organizovane q Le-rincq, kao obelewavaŠe svetoga Save, Dana maŠine, kqltqrne i kŠi-wevne veyeri, a morajq se posebno istaxi i odlasci q Grabovac što jeCvetko q okvirq svoga kvarta redovno i qspešno organizovao. To sqbili lepi sastanci, pravi dowivÑaji. Kao yovek plemenitog srca me-ñq prvima je bio pri pomoxi onima kojima je trebalo prqwiti rqkq irazqmeti ih q nevoÑi, a pqno je pomagao i obnavÑaŠq yanadskogsrpskog pravoslavnog hrama.

Dragi Cvetko, cenio si i voleo wivot što si potvrdio q nekolikonavrata. No moramo konstatovati da se tvoja pqtaŠa q „beskrajnomplavom krqgq” danas q tvom rodnom Yanadq okonyala. Ostvarile sq semisli velikog pesnika i vladike, koji reye: „üe je zrno klicq zamet-nqlo, onñe neka i plodom poyine”. Poyinak je tvoj, a plod xe bitinaš, kao cvexe za mlaña pokoÑeŠa.

Svoj ovozemaÑski zadatak si ispqnio, no istovremeno qbeñen samda je ostao i nedovršen tvojom za nas iznenadnom smrxq. Wivot te jenapqstio, stqpio si q veynost jer ti se dqša vratila nebq. Trqdixemose da te ne zaboravimo da bi ti veyiti san bio miran i spokojan. Nekati je laka prisqtnost veyna, q snq koji pokriva belina, yistota dqše.Vjeynaja pamjat!

Borislav Rqs

predsednik Srpske samoqprave q Bqdimpešti

Koncerti orkestra „Vqjiyix”6. avgqst, q 19 sati

Sentandreja, dvorište Baryai

9. avgqst, q 21 satVesprem, Stari grad – letŠa pozornica

Q okvirq LetŠih igara q Vespremq

Koncert Zorana Stevanovixa7. avgqsta q 21.30 sati

Gosti koncerta sq: Gabor Preser i kamerniorkestar „Mendelson”.

„Sziget” festival 200514. avgqst 21.30 sati

PANIKS – Sqbotica (Yaba Pastor, Tijana Stankovix, NenadKnewevix, Vladimir Todorovix, Robert Verebeš, Tibor Ta-kay „Faki”).

Jedno od najvexih iznenañeŠa ovogodišŠeg MEDIAWAVEFestivala je bio vojvoñanski orkestar Paniks, koji po sop-stvenim reyima izvodi savremenq etno mqzikq sa mañarskim ibalkanskim folklornim motivima, odiše osexajnošxq, aipak zove na igrq.

Jedan od mogqxih nastavaka dqhovnosti Bele Bartoka je iŠihova mqzika. Ova grqpa talentovanih mladih Mañara iSrba (prosek godina: 20) jedna je od najvexih nada naše mqziykeregije. Nedavno sq završili pripremq materijala za prvi CDkoji xe sadrwati Šihove sopstvene kompozicije.

16. avgqst q 22 sata – pozornica BAHIAMarko BreceÑ – Slovenija

Najlqñi hipi iz bivše Jqgoslavije, legendarni mqziyar izgrqpe Bqldower, odliyan gitarista.

PosledŠi pozdravYlanovi Srpskog pozorišta opraštajq se od našeg dragog

yika Cvetka Nedqyixa. Hvala Vam na svim pozivima i na veomalepom gostoprimstvq tokom niza godina povodom raznih prire-daba.

Ylanovi Srpskog pozorišta q Mañarskoj

pravoslavÑe PravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe

27. Ko izvrši voÑq Bowijq onajje brat moj i sestra moja i matimoja (Mk. 3,35).

Mowe li biti vexe i divnijeblagonaklonosti? Ako izvrša-vaš voÑq Oca Nebeskog, onda qOcq Nebeskom postaješ brat Sinaäegovog i, dakle, postaješ sinBowiji po blagodati. (…)

28. Evo, iziñe sejay da seje (Mk.3,27).

Seme je rey Bowija (Lk. 8,11), asejay je – Gospod. On je izašao qsvet da poseje seme Svoje Bowanskereyi, seme wivota. On ga seje svedo sada i sejaxe ga do kraja veka.

Tako skriveni Gospod i danaside po vaseÑeni. On ide po pqte-vima i bespqxima, po gradovima iselima, po kqxama i meñq beskqx-nicima. DaŠq i noxq On ide spa-savajqxi dqše Ñqdske. I svakogyoveka na stazi Šegovog wivotaGospod sretne i zapÑqsne svojimdahom… Slatki trenqtak. I qjed-no – o, kako strašan trenqtak! Zarse dqša nexe odazvati? Zar se nexeokrenqti za Bowanskim prizi-vom? Zar xe samo na tren da se pre-ne, pa da se odmah rastane sa Hris-tom i opet poñe drqgim, razvraxe-nim pqtem?

Priziv Bowiji yqje se i q glasqsavesti, q pozivima Crkve, q raz-liyitim wivotnim okolnostima.Dogañajq se i naroyiti priziviBowiji, kao oyigledni sqsreti saHristom. Dqša treba da se odazo-ve, treba da prepozna ovaj velikitrenqtak i da se preda milostiBowijoj. Koji sq qslovi odaziva?

29. I kad sejaše dogodi se dajedno seme pade pokraj pqta, i do-ñoše ptice i pozobaše ga… Apokraj pqta, gde se seje rey, jesq onikoji kad yqjq, odmah doñe satana iqzme rey posejanq q srcima Šiho-vim (Mk. 4.4,15).

Evo prvog qslova za odaziv: nedrwi dqšq pokraj pqta, gde prola-ze neprijateÑi, gde gaze noge hi-Ñada Ñqdi, gde dqva vetar, gde segomila smexe. Taj pqt je ono „spo-ÑašŠe” q wivotq. To je zemaÑskobespqxe. Jer nad nama gospodarizlo, ñavo, a za Šim i sa Šim svadeca zla i razliyite sile pobedo-nosnog greha (sqrovost, bezdqš-nost, nasiÑe, razvrat i još mnogodrqgog bez kraja), i stalno smeŠi-vaŠe svakojakih wivotnih okol-nosti. I kako q takvim qslovimamowe da raste seme Bowije?

Evo, po voÑi Bowijoj, seme jepalo na dqšq, i teške stope pobe-donosnog zla sq ga pogazile (Lk.8,5), ptice (rasejanost) sq ga pozo-bale, te je dqša opet ostala praz-na, vetar je šiba, hladno joj je ineprijatno… Ne drwi dqšq pok-raj pqta! Drwi je qnqtar ogradekojom jq je ogradio Otac Nebeski.

30. A drqgo (seme) pade na ka-men, i iznikavši osqši se, jer ne-maše vlage (Lk. 8,6). Posejani nakamenitim mestima jesq oni ko-ji… nemajq korena q sebi, nego sqnepostojani, pa kad doñq do nevo-Ñe ili goŠeŠa zbog reyi, odmah sesablazne (Mk. 4,16-17),…za nekovreme verqjq, a q vreme iskqšeŠaotpadnq (Lk. 8,13).

Evo i drqgog qslova: postaraj seda q vrtq tvoje dqše bqde plodnotle… postaraj se da q Šoj bqde(zemÑe) crnice – takva sredina jezasixena silom za dobro qspevaŠeplodova. SakqpÑaj q dqši takvqsilq! Ona je rezqltat dobre mislii dobrog dela. Dakle, neka Šihovtrag bqde dqbÑi q tvojoj dqši.

Kada je taloweŠe dobra slabo,tad seme Bowije nema za šta da seprimi, niti na yemq da ojaya. TadBowije seme raste krwÑavo i be-wivotno, jer gotovo da nema kore-na q dqši.

Zato, kad se pojavi iskqšeŠe ipatŠa (a to je neizbewno), slabq-Šava mladica vene i propada…

Jer ona nema temeÑ, nema za štada se priyvrsti q dqši, i nemasnawnog korena, pa tako wega wi-vota i teret wivotnih iskqšeŠaqništavajq slabi izdanak dobra.Nema ni vlage koja ga podrwava!Vlaga – to je rosa blagodatne sileBowije koja donosi pomox. Konay-no, iz kamena vlaga i ne mowe dase pojavi… Rosa blagodati jeobilna tamo gde je tlo zasixenovlagom dobrih dela.

Dakle, bori se protiv krševi-tosti i besplodnosti dqše. Za iz-danke dobra pripremaj q sebi zem-Ñq dobrih dela. I rosa blagodatispqstixe se na Šivq dqše… Takoxe ojayati mladice dobrog qseva iŠiva xe se zaklasiti dragocenimzrnom.

31. A drqgo (seme) pade q trŠe;i naraste trŠe i qgqši ga, i nedonese roda… to sq oni koji slq-šajq rey, ali brige ovoga veka iobmana bogatstva i powqde za os-talim stvarima (i slastima ovo-ga wivota – Lk. 8,14), qñq i qgqšerey, i bez roda ostane (Mk.4,7,18-19).

Trexi qslov za dobar rast seme-na Bowijeg jeste – ne daj korovq dase raširi q tvojoj dqši. Korov jeneizbewan. Yovek wivi q svetqzla, nemoxan je i sklon grehq. Gos-pod nije qništio kqkoÑ, nego ga jepqstio da raste do wetve (Mt.13,30). Znayi, korova xe biti. Tosq te „brige ovoga veka, obmanebogatstva i slasti ovoga wivota”.I ako im se pqsti na voÑq, one zag-lqšqjq sve dobro… Zar ne znaškako brzo raste divÑa trava, kakose razmnowava i kako potiskqjedobro seme?

Zato ne treba pqštati na voÑqtrŠq dqše, koje obavija i davi dq-šq, koje joj ništa ne dopqšta i nedozvoÑava dobrq da se pribliwi.Kad trŠe ispqni dqšq i opqsto-ši je od dobra, tad nastqpa smrtdqše. Ostaje pqstoš… samo pqs-toš, nerazqmnost ciÑeva, qzalqd-nost napora i, kao rezqltat – ra-zoren wivot. Kad zavlada korov…ne mowe se wiveti i ne mowe disa-ti!

Foto:I

van

Jakš

ix

Episkop Grigorije Lebedev

Sveto jevanñeÑe po Markq(Dqhovna razmišÑaŠa)

Apel Svetog arhijerejskog sinoda SPC

Oslobodite vladikq Jovana

Povodom hapšeŠa arhiepiskopa ohridskog imitropolita skopskog Jovana, Sveti arhijerej-ski sinod Srpske pravoslavne crkve qpqtio je

apel javnosti q kome naglašava „najvexq ogoryenosti zaprepašxeŠe odlqkom vlasti Repqblike Makedo-nije da poglavara Aqtonomne ohridske arhiepisko-pije, koja je – da još jednom naglasimo – jedina ka-nonska pravoslavna crkva na podrqyjq ove drwave,qpqti na izdrwavaŠe kazne zatvora”.

Podsexajqxi domaxq i meñqnarodnq javnost da„sve što se dešavalo na sramotnim za pravosqñesqdskim procesima – poyevši od kvalifikacija iz-mišÑenih kriviynih dela, preko optqwnica do pre-sqda blaweŠejšem arhiepiskopq Jovanq – ne samo dapredstavÑa najgrqbÑi vid poništavaŠa Ñqdskihprava na kojima sq qtemeÑena savremena demokrat-ska drqštva”, vex je „i doslovna negacija samog Kri-viynog zakona Makedonije i tamošŠeg Zakona o ver-skim zajednicama i religioznim grqpama”.

„Sveti arhijerejski sinod stoga poziva sve qsta-nove i organizacije koje imajq zakonskq obavezq iliosexajq moralnq odgovornost q pogledq zaštiteÑqdskih prava da se kod nadlewnih vlasti q SkopÑqangawqjq radi što hitnijeg pqštaŠa nevino zatoye-nog arhiepiskopa Jovana na slobodq”, navodi se qapelq SPC.

„Sveti arhijerejski sinod zasniva ovaj poziv naJevanñeÑq Crkve i na meñqnarodnim dokqmentima(yl. 9, 14, 33. i 34. Evropske konvencije o zaštitiÑqdskih prava i osnovnih sloboda, yl 2. i 27. Me-ñqnarodnog pakta o grañanskim i politiykim slo-bodama, yl. 1, 2. i 3. Deklaracije QjediŠenih naci-ja o qklaŠaŠq svih oblika netolerancije i diskri-minacije zasnovanih na religiji i qvereŠq i takodaÑe) koja pravno obavezqjq drwave potpisnice dase angawqjq na ovako flagrantnim slqyajevima ka-da sq qgrowena elementarna Ñqdska prava i slo-bode”.

pešta, 1838–1849. bqdimpešta, 4. avgqst 2005. nova serija ... · 2 srpske narodne novine...

Documents