Peter Bačo Krunski svedok L I C A JOŽEF PELIKAN - čuvar nasipa GIZIKA - njegova kći PIŠTA – njegov sin ZOLTAN DANIJEL - ministar VIRAG - islednik GOGOLAK - njegova sekretarica BAŠĆA - genaral TUŠINGER - pisac POTOČNI - profesorka glume ZOBAK - psihijatar ELEMIR GULJAŠ - bivši policijski službenik REZENAK - nastojnik zabavnog parka BISKUP NASTOJNIK POKRIVENOG BAZENA DESETAR MILICIONAR I AGENT II AGENT UPRAVNIK ZATVORA SUDIJA TAMNIČAR BERBERIN DECA PELIKANA I SLIKA (Soba Pelikana, Pelikan, Gizika, Pišta, deca.) PELIKAN: Nema druge. Zaklaćemo Dežiku! GIZIKA: Moramo li? PELIKAN: (baca bonove za hranu na sto) Onda ispohuj ovo! DECA: (skaču i razbacuju bonove) PELIKAN: Nemamo izbora. Dežika mora da strada. Pripremi decul (Gizika stvalja deci crvene i plave marame, sklanjaju sto i podižu kapak. Pelikan sa fenjerom silazi u podrum. Čuje se se cika svinje. Gizika daje znak deci) DECA: (pevaju) Čekićem druže razmahni sada/ Nastupa mlada radna brigada/ (vrisak svinje) DECA: (glasnije) U ime Staljina, druže/ Spreman za delo, napred stupaj smelo/

(lupa na vratima, ulaze desetar i milicionar) DESETAR: Gde vam je otac? GIZIKA: Na seminaru za ideološko obrazovanje. DESETAR: U ovo doba noći? GIZIKA: Pa danju je napolju, na nasipu.. DESETAR: A ovi tu? GIZIKA: Sastanak pionirske grupe. (okreće se Pišti) Voño grupe podnesi izveštaj! PIŠTA: (iz sve snage) Izveštavam da se sastala grupa Pelikan. Prisutnih je... DESETAR: (okreće ga prema sebi) Pazi ovamo sinko. Imate li vi kakvu svinju? PIŠTA: (naivno) Svinja je domaća životinja iz reda papkara. Nekada, pre dolaska istorijskog materijalizma, njeno se meso jelo. DESETAR: Dobićeš takvu ćušku da ćeš i ti zagroktati sinko. Još jednom vas pitam: imate li svinju? DECA: (u glas) Pa mi nemamo za nju pomija. GIZIKA: (daje znak deci) DECA: (marširaju oko stola) Haj, haj, život je lep, ko pesme let DESETAR: Još ćemo mi doći! (izlazi sa milicionarom) DECA: (pobedonosno pevaju) Čekićem druže razmahni sada/ Nastupa mlada radna brigada/ (otvaraju kapak i svi silaze u podrum. Sviće. Svi izmoreni izlaze iz podruma. Deca odlaze na spavanje. Pelikan seda za sto, a Gizika stoji pored njega. Upadaju desetar i milicionar i njuškaju po sobi) DESETAR: Ne možete da spavate? A? Osećam miris čvaraka. PELIKAN: Zanimljivo, i ja sam sanjao čvarke. DESETAR: (zagleda svuda) Na sunce sa tim čvarcima! PELIKAN: (ustaje) Ajde da tražimo zajedno. Kad mi tako pričate o njima prosto mi voda poñe na usta. DESETAR: Pravite budalu od mene? PELIKAN: Ja budalu od vas? Baš naprotiv! Ja se slažem drugovi! Ajde da zajedno navalimo na te skrivene čvarke. DESETAR: (milicionaru) Vi ne osećate miris čvaraka? MILICIONAR: (pilji u Giziku) Osećam! Ali ja ga često osećam, naročito kad se o tome priča. Ja sam seosko dete. DESETAR: Stoko! Još ćemo se mi vratiti! (Odlaze, Pelikan i Gizika se zagrle i igraju) II SLIKA (nasip, pecaroš sedi, čuje se glas Pelikana: "Šibe, šibe! Tu si našao da pišaš!” skičanje psa, izlazi Pelikan i nosi tablu na kojoj piše: "ŽIVEO NAŠ VELIKI VOðA") PELIKAN: (namešta tablu i briše je rukavom) Kakvo skrnavljenje revolucionarnih obeležja! DANIJEL: Zdravo Joži! PELIKAN: (prepoznaje ga) Sloboda narodu, druže Danijel!

DANIJEL: Čudiš se? Izašao sam malo da pecam. Već sedam godina nisam izlazio na Dunav. PELIKAN: Primetio sam. DANIJEL: Šta ima novo tu kod vas? Kako žena? FELIKAN: Pobegla sa nekim lañarom. Nekim Rumunom. DANIJEL: E, pa da... a deca? PELIKAN: Osmoro. A Vi se niste oženili druže Danijel? DANIJEL: A ti meni vi, pa vi, Joži? PELIKAN: Pa kako da pričam sa jednim ministrom? DANIJEL: Ne budali. Nije ministar danas ono što je nekad bio. Zar tebi da objašnjavam? Pa i inače, ti i ja... Dakle ne blesavi se s tim tvojim vi, naljutiću se! PELIKAN: (seda pored njega) E, da te vrag nosi. Znaš da se ljutim i tebe. Pet godina nisi nas ni pogledao. A kol'ko si puta obećav'o? DANIJEL: Šta da radim Joži? Ta nemam vremena ni da se oženim. Nego, kakvo je raspoloženje tu kod vas? PELIKAN: Pa... ne znam ni sam... DANIJEL: Čitao sam da je odlično. PELIKAN: Di si čit'o? DANTJEL: U izveštaju o raspoloženju naroda. PELIKAN: Onda je sigurno odlično. DANIJEL: Ne bojim se ja za tebe. A biće i bolje, veruješ li? PELIKAN: Ta, kako ne bi verovao kad ti kažeš. (vadi iz torba nekoliko mrtvih krtica) Krtica. Najopasniji neprijatelj nasipa. Izbuši zemlju, rastrese je i onda kad doñe voda, možemo u crkvu da se pomolimo Bogu. Kad ih ulovim, odrežem im repove. Otpad daje dve forinte po komadu. Deca se raduju. (bacaju zajedno krtice u Dunav) DANIJEL: (pritrči štapovima, vuče štap, ali pljusne u reku, izlazi sav mokar) Ala sam stoka, ala sam ja gadna stoka! Ovo je morao biti som kapitalac. Jedanput u životu naletiš na takvog... jedanput u životu. Zakuni se! PELIKAN: Šta da se zakunem? DANIJEL: Da nikom nećeš odati kakva sam šeprtlja! Ispustio sam najvećeg soma na svetu. Zakuni se! PELIKAN: Kunem se! DANIJEL: Nisi ništa video, ništa nisi čuo! PELIKAN: Nisam ništa vid'o, ništa nisam čuo! Ali tebi treba što pre suvo odelo. Još ćeš dobiti zapoljenje pluća. DANIJEL: Ništa to nije. Osušiću se uz put. PELIKAN: U'vatiće tebe bolest uz put. Idemo kod mene. Dobićeš suvo odelo. DANIJEL: (gleda na sat) Ne mogu. Moram odmah da idem. PELIKAN: Ni govora ! Prvo ćeš popiti šolju vrućeg čaja. DANIJEL: (cvokoće) Pusti to Joška, imam mimintarski savet. PELIKAN: Ćut! (odlaze) III SLIKA

(Soba Pelikanovih, Gizika, ulaze Pelikan i Danijel) PELIKAN: Vrućeg čaja! (skidaju Danijelu mokro odelo, u gaćama ga uguraju u krevet i pokriju dunjom, Danijel cvokoće, Gizika donosi čaj) PELIKAN: Ugrej ga malo, nek živne. GIZIKA: (ulazi u krevet) Pokušaću. PELIKAN: (seda na klupu i gleda komešanje pod dunjom, ulaze bučno desetar i milicionar) Pssst! DESETAR: Šta pssst? Kakvo je to intimisanje?! Gde je ta prokleta svinja? Sad je kraj prenemaganju. PELIKAN: (sklapa ruke i pokazuje na krevet) Tiše. Nemojte da budite druga ministra. DESETAR: Druga ministra? (smeje se grohotom) Već i za same te reči sleduje vam jedno godinu i po zatvora. Nije vam dosta što ste nacrno zaklali svinjče nego još hulite i na najvišu vlast! PBLIKANj Meni je svejedno. Radite šta hoćete. DESETAR: Premetačina! Napred. (prevrću stolice, zagledaju pod krevet) DANIJEL: (izlazi iz kreveta, za njim Gizika koja namešta odeću) Šta se ovde dešava, drugovi? DESETAR: A ko ste sad pa vi? DANIJEL: Nikad me niste videli? Da čujem izveštaj. DESETAR: (shvata i staje mirno) Druže ministre, izveštavam vas: vršimo premetačinu. Navodno stigla prijava protiv Pelikan Jožefa, navodno zbog osnovane sumnje da je klao svinjče nacrno. PELIKAN: Samo vi tražite drugovi! Prijava jo svetinja. DANIJEL: Složite sve na mesto! (oblači neko Pelikanovo odelo koje mu je malo, desetar i milicionar podižu stolice) DANIJEL: (očinski) Zapamtite, drugovi, jednu stvar! Neprijatelja imamo podosta, ne smemo kinjiti poštene radne ljude. Zar da provalite baš u mirno obitavalište Jožefa Pelikana? Imate li zdrave pameti? DESETAR: Ali prijava... DANIJEL: Šta prijava? Od deset prijava devet su klevete. Ljudi fantaziraju. A kad bi vas prijavili da trgujete belim robljem ili krijumčarite drogu? Još me niste razumeli? DESETAR: Dozvolite da izvestim: ja to ne razumem. Pa to je bila jedna sasvim ozbiljna anonimna prijava, napisana pisaćom mašinom. Jedna sasvim... DANIJEL: Slušajte vi... druže! Znate li vi ko je Jožef Pelikan? Znate li vi ko je ovaj čovek? Znate li kakvu je žrtvu podneo za nas? (pomera sto) PELIKAIT: Pusti sad to Zolika, pusti. DANIJEL: A ne, ne! Neka znaju ovi drugovi na koga dižu pesnicu. Pazite ovamo! Ovog čoveka su četrdeset i četvrte godine tukli i batinali detektivi i žandari. A znate li zašto? Zato da izda nas, komuniste ilegalce. Mogao je da izgovori reči, samo da kaže: tu su. Jer mi smo bili ovde u podrumu, i slušali kako muče ovog valjanog čoveka i patriotu. Ali ne - on je ostao nem. Tu dole mi smo živeli pet nedelja, a on nam je nabavljao hranu, snabdevao pokrivačima. To vam je živa istina. Dakle skinite pred njim šapke iz poštovanja. Tu nas je skrivao, baš na ovom mestu! Gledajte samo! (otvara poklopac podruma)

DESETAR: (gleda zapanjeno, pa ozareno u otvor na podu, udara po glavi milicionara, koji ne skida pogled sa Gizike) Stoko! Da li ti sad mirišu čvarci i krvavice? DANIJEL: (gleda u otvor slomljeno) Drugovi! Vršite svoju dužnost! Zakon važi za sve. A za komuniste desetstruko, stostruko! Žalim druže Pelikan. Ti si za mene mnogo učinio, ali sada, moraš me razumeti, ja ne mogu drugačije da postupim. PELIKAN: Mogu li da se oprostim? DESETAR: A dotle ćemo mi ovo politi petrolejem. MILICIONAR: Mora li se? DESETAR: Mora se. To je korpus delikates! Ima da se priključi materijalu za sudsku raspravu. A kad se ne bi polilo šta bi ostalo do pretresa? DANIJEL: (Pelikanu) Ne ljuti se, drugačije nisam mogao. PELIKAN: Ne sekiraj se Zolika, izdržaću ja. (Giziki) Samo bez kurvanja! GIZIKA: Ma kakvil IV SLIKA (Zatvor, na palačama leži zatvorenik, kad uñe Pelikan on ustaje i prilazi mu) GULJAŠ: Konačno jedan poznanik. Gospodin Pelikan. PELIKAN: (iskezi se) Ovo je gospodine Guljaš, proteza. 'Oćete da vam pokažem? GULJAŠ: Nema potrebe. Jako je dobro pogoñena. Jesam li vam ja izbio prave zube? PELIKAN: Deca su i' lepo počistila. Sad ako nemate ništa protiv ja bi' se malo obračunao sa vama. (hvata ga za gušu) GULJAŠ: Nemojte me dirati gospodine Pelikan. Vidite da ispaštam. Zar vam nije dosta što sam ovde? PELIKAN: Kol'ko ste dobili? GULJAŠ: Osam godina. PELIKAN: (pušta ga) Ajde de. Pričekaćemo tol'ko. Ali onda, da ste mi se javili! GULJAŠ: Ne valja vam to, Pelikan. Ne valja vam jer ja se na vas nisam nikad ljutio. Ja sam samo radio svoj posao. To mi je bila struka. Zar mislite da ovaj režim danas tek tako treba da se odrekne mojih usluga i mogućnosti? Ili je danas toliko mnogo stručnjaka? PELIKAN: Pa vidite da su i mene otkrili. Sinoć sam na crno zaklao jedno svinjče, a danas sam već ovde. Dosta ekspresan posao. Ne, ne, nije naša milicija za bacanje. GULJAŠ: Je li bilo mučenja? PELIKAN: Ništa. Daklem i bez vas nešto vredimo. (otvaraju se vrata i ulazi čovek u crnom odelu) GULJAŠ: Jeste li priznali sveti oče? BISKUP: (dostojanstveno odmahuje rukom i seda na palače) Nikad! GULJAŠ: (Pelikanu u poverenju) Poljubite mu ruku, možda će vam jednom dobro doći. BISKUP: (Pelikanu) Zašto su tebe doveli ovamo, sine? GULJAŠ: Nije politički, ekselencijo. Običan prestupnik. Klao nacrno. BISKUP: Sve je politika, sine! Ne treba priznati ni na mukama. Moliću se za tebe. (otvaraju se vrata, stražar uvodi Giziku) STRAŽAR: Pelikan Jožef! Poseta! PELIKAN: Pa kako si mi devojko? GIZIKA: Dobro, zbilja dobro. Sve je u redu.

PELIKAN: A nasip? GIZIKA: Nema ni s njim nikakvi' problema. PELIKAN: Vodostaj? GIZIKA: Poraso dva santimetra. PELIKAN: A uveče nikad nisi kod kuće, a? GIZIKA: Ta kod kuće sam. PELIKAN: Ne dovodi nikog da mališani gledaju tvoje očijukanje. GIZIKA: Ne bojte se, tatice, neće ništa videti kroz dunju. PELIKAN: A je si l' bila kod advokata? GIZIKA: Zamislite, tata, čika Danijel poslo šofera, da vidi šta je sa nama. I ono odelo što je pozajmio poslo je natrag. Šofer bio baš neki zgodan čovek. Čika Danijel ti poručuje da će i on doći da nas obiñe. PELIKAN: (razneženo) Baš lepo od njega. Vidiš, devojčice, šta ti je prijateljstvo... A advokat? Šta je reko? GIZIKA: Reko je da će sve pokušati. PELIKAN: Kol'ko ću dobiti? GIZIKA: Pa... zavisi. Možda samo novčanu kaznu, a možda i naajtežu... 'Oću reći... vešanje. Znate, tatice, pitanje je da li će vas slučaj da se statuira kao primer za opomenu... PELIKAN: (zgranuto) Šta?! Vešala?! Zar zbog jedne tričave svinje da me obese? GIZIKA: Stvar je u statuiranju. Od toga zavisi, tatice, kakvu ćete kaznu dobiti. PELIKAN: Lepo, bogami. I šta je još rekao advokat? GIZIKA: Da se ne čudite ako on na pretresu bude tražio neku tešku kaznu. PELIKAN: Ko? Branilac? GIZIKA: Da. Da ste vi, tatice, na primer kulak... takvi' sad ima mnogo... Ali pošto ste član Partije, a on vanpartijac, kaže, a naše socijalističko pravo i još tamo nešto... PELIKAN: Šta socijalističko pravo? Razmisli dobro, 'oću sve tačno da znam. GIZIKA: Pa to... sve zavisi od statuiranja, u tome je stvar. I u to me da se vi ne jedite. PELIKAN: No, dobro, dobro. Poljubi dečake i čuvajte se. I pazite na nasip, nemojte da se dogodi neka nevolja. Ne puštajte iz vida krtice. GIZIKA: (šmrca) A inače, tatice, jeste l' dobro? PELIKAN: A što ne bi' bio dobro? Pa, u zdravlje, devojčice. I bez kurvanja. (Gizika izlazi šmrcajući) GULJAŠ: Sta je, Pelikan, drži li se još socijalizam? PELIKAN: Da ja vas ipak odma' prebijem namrtvo, gospon Guljaš? A mogli ste ovde da poživite još lepi' osam godina.(seda na palaču) GULJAŠ: (seda pored njega) Nemojte tako, Pelikan. Mañari smo, treba da se volimo. Verujte mi, nisam ja protivnik nijednog režima. Naprotiv, ja sam izraziti pristalica svakog. Zato ne razumem što me ovde drže da se besposleno izležavam. Vi imate prijatelje gore: ne biste li rekli koju lepu reč o meni? PELIKAN: (skače razjaren) Skinite mi se sa grbače, gospon Guljaš! BISKUP: Plahovit si sine. PELIKAN: Nešto mi stvarno ne da mira. BISKUP, Zar ne želiš sebi malo da olakšaš? PELIKAN: Čujte, gospon biskupe, sad nailaze velike padavine, vodostaj raste. Reka može da pobegne iz korita. A mene mogu dotle lepo da obese. BISKUP: Treba verovati u milost Gospoda, sine...

PELIKAN: Čujte, gospon biskupe, verujem ja... verurjem... mada ne baš u milost Gospoda... Ali, svejedno... Ogladneo sam, Šta će danas biti za večeru? BISKUP: (kucka četkicom za zube u zid, čuje se kuckanje spolja) Tarana. PELIKAN: Opet tarana? Pa bar da stave malo zaprške u nju. GULJAŠ: U naše vreme se mnogo bolje kuvalo. PELIKAN: Vi, gospon Guljaš, bolje da se pokrijete ušima. Bio sam ja kod vas na kostu. (ulazi stražar) STRAŽAR: Pelikan Jožef! PELIKAN: Ovde. STRAŽAR: Poñite sa mnom. Ponesite i sve svoje prnje! PELIKAN: (očajno) Ćelija smrti? BISKUP: Da ta ispovedim, sine? PELIKAN: Nekako mi se neće. (Izlazi sa stražarom) V SLIKA (Soba Pelikanovih, za stolom sede Pelikan i Gizika) GIZIKA: Pa pričajte, tatice, kako su vas pustili? PELIKAN: Kad sam uš'o kod upravnika on mi kaže:"Druže Pelikan, vi ste slobodni! Čestitam!" GIZIKA: Slobodni, tatice, sasvim? PELIKAN: Kao ptica. GIZIKA: A Dežika? PELIKAN: Upravnik kaže: "Nema svinjčeta! Nije ga ni bilo!" Ja im kažem da sam Dežiku nožem tačno kroz srce, ali on samo odmahuje rukom i govori da je to rečeno odozgo. GIZIKA: Čika Danijel! Odmah sam osetila da je pravi prijatelj. PELIKAN: I ja sam tako razumeo iako baš nisam mnogo ideološki izgrañen. Zato sam odmah otišao u ministarstvo da ga nañem. Portir me posl'o na treći sprat u sobu dva. Tamo me jedna drugarica pitala šta 'oću? Ja kaz'o da tražim druga Danijela, a ona mi rekla da čekam. Onda doš'o jedan mladić pa me pit'o zašto tražim druga Danijela, a ja mu kazo da ' oću da mu se zahvalim, a on mi rek'o da čekam. Posle doš'o neki drugi drug pa me pit'o da l’ sam ja Pelikan Jožef, čuvar nasipa iz Sigetnadažda, ulica Nandora Krajbiha broj jedan, katastarski broj sedamhiljadašestočetrdesetdevet, pa kad sam ja rekao da je sve tačno on mi kaže: "Možete ići!". GIZIKA: Razumete li vi to, tatice? PELIKAN: (zamišljeno gleda preda se) To ti je visoka politika, 'ćeri moja. Mi to ne razumemo. Ali, što mora čovek sve da razume što višlje sediš, to su stvari oko tebe zapetljanije. Zato ja nikad nisam ni 'teo da se penjem na visoke grane. Možeš iz toga nešto i da naučiš 'ćeri moja,, (lupa na vratima, ulaze dva agenta) AGENT: Pelikan Jožef? PELIKAN: Šta želite?

AGENT: Obucite se! Poćićete sa nama! PELIKAN: Šta je, ispalo da je svinjče ipak postojalo, a? VI SLIKA (Soba u ministarstvu, sto postavljen za dve osobe sa svećama na sredini, ulaze Pelikan i agenti) PELIKAN: 'Oćetel' me obesiti? AGENTI: (ćute) PELIKAN: Ako je tako, samo vi slobodno kaž'te, ne volim iznenañenja. Čovek mora da umre pre ili posle. Pa i vi, momci. Jako to u životu. AGENTI: (ćute) PELIKAN: (zajedljivo) Je l' vama i mamica bila nema? (Ulazi Virag i mahne rukom agentima da izañu). PELIKAN: Ja, pa zbogom momci, i da niste ni pisnuli! VIRAG: (pruža ruku Pelikanu) Dobro došli, druže Pelikan! PELIKAN: (nesigurno) Dobro veče. VIRAG: Jeste li gladni? Mogli bi zajedno da založimo. PELIKAN: Već sam večer'o, ali jesti mogu uvek. VIRAG: Izvrsno! (udari u gong koji stoji na stolu. Ulazi crnokosa Gogolak u uniformi sa belom čipkanom keceljicom) VIRAG: Kažete postaviti, drugarice Gogolak. GOGOLAK: Da li da zapalim sveće, druže Virag? VIRAG: Naravno. Aperitiv, druže Pelikan? PELIKAN: Kako to mislite, moliću? VIRAG: Šta pijete? PELIKAN: Sve. VIRAG: (tapše ga po ramenu) Ako dozvolite da ja... PELIKAN: Dozvoljavam. VIRAG: (sipa votku u čašice) Dobro izgledate, druže Pelikan. PELIKAN: Dunavski vazduh... A i vi dobro izgledate, druže Virag. VIRAG: Eh, kancelarijski posao. To iscedi čoveka. (ulazi Gogolak i unosi pečeno prase na poslužavniku) VIRAG: Drugu gostu. GOGOLAK: (stavlja ceo poslužavnik ispred Pelikana) Prijatno. (izlazi) PELIKAN: (odseca parče praseta i stavlja u tanjir) VIRAG: Nije loše jelo ta prasetina, je l' te, druže Pelikan? PELIKAN: (skrušeno) Ja sve priznajem, druže Virag, VIRAG: (stavlja mu ruku na rame) Budite spokojni. PELIKAN: Ja sam zaklo svinjče nacrno. VIRAG: Zaboravite to. Ne morate ništa priznavati. Mi i tako sve znamo. PELIKAN: Dobro onda. VIRAG: (tapše ga po leñima) Ovaj sako, na primer, šiven tridesetosme. Engleski štof,

osamdeset posto vuna. Ramena su vam malko previše popunjena, ali reveri su sasvim dobri. Samo jedite, druže Pelikan. PELIKAN: A vi, druže Virag, ne jedete. VIRAG: Zbog želuca. Ali ovi slobodno jedite. (udari u gong, ulazi Gogolak, sipa im vino u čaše i izlazi) Lepo je kad se čovek sretne sa starim borcem. Šteta što se dosad nismo viñali. PELIKAN: Šteta. (kucaju se čašama) VIRAG: (poverljivo) Znate, druže Pelikan, jednom ćemo vas nešto zamoliti.... PELIKAN: A šta ćete me, moliću, zamoliti? VIRAG: Sve u svoje vreme. (ustaje i šeta po sobi) Šta biste rekli kad bih jedne večeri banuo kod vas sa svojom porodicom? PELIKAN: Kod mene? VIRAG: Da se sprijateljimo, upoznamo. Obojica smo stari, pošteni, idejni borci. Ha, šta kažete na to, druže Pelikan? PELIKAN: Ima samo jedna nevolja: ja nikako ne bi' mogo da vam zbubam ovaku večeru. VIRAG: To nema veze. Ne treba uvek ni žderati. (poverljivo) Meñunarodna situacija stalno se pogoršava... PELIKAN: (zbunjeno) Pogoršava? Dobro je da znam. VIRAG: To nikako ne smete zaboraviti! PELIKAN: I neću. VIRAG: Do viñenja. Brzo ćemo se sresti. (izlazi, ulaze agenti) PELIKAN: Mi opet zajedno, gluvaći, a? (izlazi sa agentima) VII SLIKA (Soba Pelikanovih, cela porodica sedi oko stola, Gizika stavlja plehane tanjire na sto, ulaze Virag i agenti) PELIKAN: (ustaje i prilazi im) Kakvo iznenañenje, druže Virag! VIRAG: (grli ga) Obećao sam, dragi moj druže Pelikan. A obećanja izmañu starih idejnih saboraca moraju i da se održe. (pokazuje na agente koji škljocaju foto aparatima) Moji sinovi. Strastveni fotoamateri. A ovo su vaši? Bravo! Eto šta ti je porodica jednog pravog patriote! PELIKAN: Mi bi' vas drage volje zadržali na večeri, al' osim krompira nemamo u kući ništa. Jedino ako bi barenog krompira. VIRAG: Genijalno! Prava večera za revulucionare veterane! (razgleda prostoriju: uzima jedan plakat, čita) "UZ NAŠEG MUDROG VOðU, U SREĆNIJU BUDUĆNOST!" Kakva formulacija! Ko je ovo napravio? PELIKAN: (skromno) Ja. VIRAG: Lepo! Vrlo lepo. (tapše ga po ramenu) Jednom ćemo vas nešto zamoliti, druže Pelikan. PELIKAN: Šta ćete me, moliću, zamoliti? VIRAG: Sve u svoje vreme.... Ali šta je sa tim kuvanim krompirom? Otkako ste ga

pomenuli, ni na šta drugo ne mislim. (sedaju za sto, Gizika donosi lonac sa krompirom, vadi jedan u tanjir) Sjajno, sjajno! Što ti je snalažljiv ovaj naš narod! Zavidim vam, druže Pelikan! Ono tamo vam je gostinska soba, je l' te? PELIKAN: (začuñeno) Da, jeste. VIRAG: A poslednii gost bio je u njoj pre tri nedelje? PELIKAN: Da. Zolika Danijel. VIRAG: Presvukao se tu pošto je skočio u vodu. PELIKAN: Pre će biti pao. Treso se siroma' ko prut. Al' otkud vi znate za taj slučaj, moliću? VIRAG: Nije važno. Samo jedno zapamtite: jeo pečenu prasetinu ili jeo baren krompir, klasna borba se stalno zaoštrava. PELIKAN: S'vatam. (Pišta izlazi, čuje se prasak, Virag skače pod krevet, a agenti pod sto, vade revolvere i pucaju na sve strane) AGENT, Druže pukovniče, nestalo municije! Ali ja još imam dve ručne bombe. Očekujem zapovest da ih bacim! PELIKAN: Nemojte još, moliću. Samo časak strpljenja, druže Virag. (izlazi i vraća se vodeći Pištu za uvo) Opet te tvoje proklete petarde! Prokleta petardaa! Štene jedno usrano. PISTA: (plače) Šta je? A kako oni smeju da pucaju? VIRAG: (izvlači se ispod kreveta) Kako god bilo, mi se nismo predali! (miluje Pištu po glavi) Ne plači, sinko, svi ćete vi živeti u jednom veselom, srećnom svetu! PIŠTA: Poljubiš me u dupe! (beži od oca napolje) PELIKAN: Nemam vremena da ih vaspitavam. Već u zoru sam na nasipu, a često do uveče ne stignem kući. VIRAG: Upravo sam o tome hteo da razgovararno. Nezamislivo je i pogrešno da se jedan takav stari borac, revolucionar i patriota još uvek bakće sa čuvanjem nasipa. PELIKAN: Ne, meni je tu baš dobro druže Virag. VIRAG: Vama je mesto drugde. Na ozbiljnoj, odgovornoj, rukovodećoj funkciji! PELIKAN: Sačuvaj me, Bože! Ta ja sam vam, bome, prava budala. VIRAG: Nećemo se raspravljati, Pelikan. U šta se razumete? PELIKAN: Pravo da vam kažem, ni u šta. Samo u nasip. I nekako osećam da nisam dovoljno ideološki izgrañen. VIRAG: Pelikan, odgovorite mi: da li vi volite našeg velikog mudrog voñu? PELIKAN: Ta kako ga ne bi' vol'o! VIRAG: Onda problema nema. Bićete upravnik pokrivenog bazena? VIII SLIKA (predvorje pokrivenog plivališta, transparent "PLIVANJEM DO SNAŽNIJEG TELA I DUHA", nastojnik ne pušta narod, dolazi Pelikan) PELIKAN: A šta ovi čekaju? NASTOJNIK: A koji ste pa vi? PELIKAN: Novi upravnik! Imaju li ovi karte? NASTOJNIK: Da, molim, imaju.

PELIKAN: Pa što ih onda ne puštate? NASTOJNIK, Ne može. Unutra neko pliva. PELIKAN: Ne razumem. Govorite glasnije. (ulaze agenti) Imaju li ovi karte? NASTOJNIK: Druže upravniče... PELIKAN: Tu se mora napraviti reda! Jasno? Zato me je drug Virag i posl'o ovamo! (agentima) 'Oćete mi pokazati karte? Šta je? Šta blenete? Da vidim karte! (nastojniku) A vi puštajte one druge! Plivalište služi da radni narod pliva u njemu, je l' tako? (uleće narod, agenti vade revolvere) PELIKAN: Man'te se humora. Iako sam karte da vidim, a ne revolver. A taj debeli što se tamo koprca, ima li on kartu? BAŠĆA: (uleće sa pojasom za plivanje) Izdaja! PELIKAN: Kako, moliću, gde? BAŠĆA: Špijun, konj, glup, zavera, vrat, kvrc! AGENT: Razumem druže Bašća! (odvode Pelikana) X SLIKA (zatvor, Biskup, Guljaš, ulazi Pelikan) BISKUP: Dobro došao, s' božjom pomoći, sinko. PELIKAN: I s pomoću dva druga i crnog auta, sveti oče... GULJAŠ: Opet s nama, Pelikan? PELIKAN: Kuš! Napolju se poredak i bez mene izgrañuje punom punom parom. GULJAŠ: Neće zadugo... Dolaze Amerikanci... PELIKAN: Jest', gospon Truman na belom konju, a gospon Čerčil u karucama... Samo vi čekajte. GULJAŠ: (poverljivo) Reći ću vam nešto, Pelikan. Vaši prijatelji jedan drugome skidaju glave... PELIKAN: (zgrabi ga za gušu) Otkud vam to, pseto hortijevsko? GULJAŠ: (otima se) Što znam, to znam. BISKUP: Mir, sine. Mañari dižu ustanak! PELIKAN: (pušta Guljaša) A zar je to tako sigurno, gospon biskupe? BISKUP: Slušaj, sine. Razmisli: naša hrišćanska sveta mati crkva danas-sutra imaće dve hiljade godina, naše apostalsko kraljevstvo trajalo je više od hiljadu godina, a taj vaš poredak... PELIKAN: Pa ne može se, valjda, odjednom imati 'iljadu godina. Ostavimo to. Nego... šta ćemo danas imati za ručak? BISKUP: (kuca četkicom za zube u zid, sluša) Tarana... PELIKAN: Tarana... Pa ne možemo, valjda, jesti ćurku koja će već kol'ko sutra sneti zlatno jaje. Mada bi ja jedared rado probo ćurku, ñavo da je nosi. STRAŽAR: Pelikan Jožef! PELIKAN: Ovde! STRAŽAR: Pokupite prnje!

X SLIKA (Soba u ministarstvu, postavljen sto, sedi Virag, ulazi Pelikan) PELIKAN: Jako me sramota zbog onog, druže Virag, ali ja sam unapred kazo da ideološki nisam baš dobro obrazovan. Jel kad bi, da kažemo, drug Bašća plivo u onom bazenu u generalskom ruvu, ja bi ga odma' pozno po crvenoj štrafti. I onda bi ga sačuvo od one mase što se prska. Viño sam ja njega dosta po novinama i po žurnalima. Lep čovek, pravi delija, a odlikovanja mu se sijaju na prsima sve onako! Al' u kupaćim gaćama, tamo dole u vodi, jako je čudno izgledo. Ko bi pomislio? To je valjda zbog onog.... prelamanja svetlosti. VIRAG: Drug Bašća vam je već sve oprostio. Nastojnika smo internirali. On će odgovarati za incident. PELIKAN: Ali on nije ništa kriv. Ja nisam bio na liniji. VIRAG: Ama, druže Pelikan! Majka toga cepača karata je bila ljubavnica konjušara jednog kulaka, vlasnika mlina. Priznao je. PELIKAN: To je onda nešto drugo. Ja bi pravo da vam kažem, druže Virag, volo da se vratim na nasip. VIRAG: O tome nema ni govora. (udara u gong) Odgovorite mi: Volite li francusku kuhinju? PELIKAN: Ja, moliću, sve volem. (ulazi Gogolak, unosi poslužavnik sa prasetom i stavlja ga ispred Pelikana) GOGOLAK: Prijatno. (polazi) VIRAG: Drugarice Gogolak! Ako dobro vidim, ta suknja na vama je nova? GOGOLAK: Jeste, druže Virag. VIRAG: Kratka je! Neka ta opsednutost seksom služi kao opijum nazadnom zapadu. GOGOLAK: Razumem, druže Virag. (izlazi) VIRAG: Teško je, zaista je teško! Jednom ćemo vas nešto zamoliti druže Pelikan! PELIKAN: Molite već jedared, moliću! VIRAG: Sve u svoje vreme... PELIKAN: Ne mogu da izdržim, sav sam napet... VIRAG: Smirite se i služite se, druže Pelikan. Sada želimo da vas postavimo na jedno važno mesto na straži kulturne revolucije. Vi treba idejno-politički da preobrazite neke stvari. PELIKAN: Baš ja? VIRAG: Baš vi. Vi o revoluciji niste učili iz knjiga već iz udaraca hortijevske policije. PELIKAN: Daklem, to je tačno. (pokazuje zube) A i za ovo mogu da zafalim njima. VIRAG: Eto vidite. Svetska situacija se svakog dana sve više pojačava! Gde nismo mi, tu je neprijatelj! Od danas, vi ste upravnik Engleskog parka. PELIKAN: Engleskog parka? Zašto Engleskog parka? VIRAG: Tako se zove. Zar nije svejedno? PELIKAN: Zašto Engleski park? Zašto ne Zabavni park ili Šaljivi park? VIRAG: Jako je! Zgrabili ste problem pravo za gušu! Zašto Engleski park? Da nam se englesko imperijalističko svetsko carstvo smeje u brk? Šipak! Zabavni park! To je prava stvar za mañarske radnike i poštenu inteligenciju. Samo tako nastavite, druže Pelikan!

Čvrsto, bez popuštanja, napred za socijalistički Zabavni park! PELIKAN: Ja imam neko loše predosećanje, druže Virag. Ja ideološki... VIRAG: Ni reči više! Volite li vi našeg velikog mudrog voñu? XI SLIKA (Zabavni park, ulaz u Tunel strave, zatvoren crvenom pantljikom. Pelikan i Rezenak) PELIKAN: Onda, druže Rezenak, da čujem izveštaj. REZENAK: Moliću lepo, druže upravniče, sve je ureñeno kako ste naredili. Natpis "Engleski park" zamenjen je novivim, po strelištima će narod umesto u slike jelena ili pajaca, gañati u slike mrskih, imperijalističkih voña. Ko uspe sve da pogodi dobiće, umesto dosadašnjih flaša vina ili liciderskih srca, malu bistu druga Bašće ili nekog drugog našeg visokog rukovodioca. PELIKAN: Odlično, druže Rezenak. A šta je urañeno sa Tunelom strave? REZENAK: I tu je sve preureñeno. Izbačene su staromodne mrtvačke glave i kosturi i stavljene slike druga Bašće i drugih naših voljenih voña i rukovodioca. I ime je preureñeno u "Tunel socijalistickog duha". Ali šta da radimo sa samrtničkim kricima, zveketom lanaca i ostalim? PELIKAN: To nek' ostane. REZENAK: Ali, zar se onda radni narod neće plašiti druga Bašće? PELIKAN: A zar je to loše? Cilj toga tunela je da kroz igru i zabavu vaspitava. Reko je drug Virag da se klasna borba sve više zaoštrava. A ko ima putera na glavi, taj nek' se malo usere u Tunelu socijalističkog duha. (dolaze Bašća, Virag, Gogolak i dva agenta, rukuju se sa Pelikanom, Bašća preseca vrpcu i ulazi u tunel, za njim ulaze i Virag, Gogolak i agenti) PELIKAN: (Rezenaku) Shvaćate, druže Rezenak, klasna borba... (iz tunela se čuju urlici, zveket lanaca, zatim jedan neljudski urlik i tup pad, svi izleću iz tunela, agenti na nosilima nose Bašću) BAŠĆA: (izbezumljeno) Konj, konj, konj! PELIKAN: Samo kažite, druže Bašća, ako sam nešto loše uradio. Ja znam da treba još mnogo da učim. BAŠĆA: Kako to stojite? PELIKAN: Kako stojim? BAŠĆA: Mirno! Vodite gal XII SLIKA (Zatvor, Biskup, Guljaš) BISKUP: Pomozi Bože, sine. Svaka ptica svome jatu. PELIKAN, Ja ne znam šta je to sa mnom, gospon biskupe, u poslednje vreme ništa mi ne ide od ruke. A imam dobru volju. Probam da sv’atim pravilnu liniju, al' uvek omanem. I povr' toga i vodostaj stalno raste.

BISKUP: Ne žalosti se, sine. Neće nas Mañare dobri Bog zaboraviti. PELIKAN: Pa i nadam se. Jel, ja mislim, ideja, 'oću reći sav taj novi poredak, to je dobro zamišljeno. Samo što još ima mnogo tikvana i mangupa. Ali pre il' posle sve će doći na svoje mesto. GULJAŠ: I vi, na primer. PELIKAN: I ja, na primer, džaba se vi rugate, gospon Guljaš. Srediće se stvari. Nego, vidite, šta će danas biti za ručak. BISKUP: (lupa i osluškuje) Valjušći sa krompirom! PELIKAN: Eto vidite! Ima napredka! STRAŽAR: Pelikan Jožef! Ponesite prnje! XIII SLIKA (Soba u ministarstvu, Virag, ulazi Pelikan i pada na kolena) PELIKAN: Preklinjem vas, nemojte više praviti ekspermente samnom, druže Virag. Pustite me natrag na nasip. Dunav sve više raste. VIRAG: (drži glavu rukama, ulazi Gogolak i spušta poslužavnik sa prasetom i izlazi) Meñunarodna situacija stalno se pogoršava. Ponekad se, bogme, i ja zamorim. I ja sam čovek, druže Pelikan. PELIKAN: (ustaje i prilazi stolu) Da..da,... VIRAG: Bogme, druže Pelikan, u poslednje vreme bilo je mnogo neprospavanih noći. PELIKAN: Probajte, moliću, da se napijete piva pre nego što legnete, od toga ćete spavati ko klada. Ne spavati, pa to mora da je strašno. VIRAG: (poverljivo) Neprijatelj se krije tu, meñu nama. PELIKAN: (užasnuto) Ta nemojte mi reći? VIRAG: Sada ćemo vas, uskoro, zaista nešto zamoliti, druže Pelikan. PELIKAN: Pa prevalite to već jednom preko usta, moliću. VIRAG: Strpljenja! U pravo vreme pravi udarac. A dotle ćemo vas postaviti na novi istureni položaj, druže Pelikan. PELIKAN: Milost! Ja sam prava budala. VIRAG: Samopouzdanje se mora sticati u hodu. Volite li vi.... PELIKAN: Našeg volikog mudrog voñu? VIRAG: Ovoga puta sam mislio na pomorandžu. PELIKAN: Na kakvu pomorandžu? VIRAG: Pomorandžu uopšte. Pomorandža, to vam je vrsta južnog voća PELIKAN: Dabome da volim. Ima deset godina otkako sam je poslednji put jeo. VIRAG: Čestitam! Bićete upravnik Prve mañarske oranžerije. XIV SLIKA (Oranžerija, transparent "SNAGOM VOLJE I MIŠIĆA DO PROCVATA POMORANDŽE", Virag i Pelikan)

VIRAG: Glavu gore, druže Pelikan. Uspeh je potpun. PELIKAN: Trudili smo se druže Virag. Drugovi i drugarice istraživači radili su naporno i danju i noću. Zato smo u našem krugu otvorili i porodilište i dečje jaslice. VIRAG: Izvrsno, izvrsno, druže Pelikan! I plodovi rada su tu. PELIKAN: Jedna pomorandža. Ne baš velika. VIRAG: Prva, druže Pelikan, prva, a ne jedna! Za njom će doći stotine, hiljade, milioni. Pokazaćemo trulom, imperijalističkom zapadu! Ta prva mañarska pomorandža namenjena je drugu Bašći, a vama, druže Pelikan, slava, priznanja, orden! (ulaze Bašća, Gogolak i agenti) VIRAG: Druže Pelikan, donesite pomorandžu! PELIKAN: (odlazi i vraća se sa praznim poslužavnikom, odvodi Viraga u stranu) Nevolja, druže Virag. Onaj moj nesrećni sinčić Pišta pojeo pomorandžu! VIRAG: (vadi iz džepa limun) Ništa nas ne sme zaustaviti u napretku! PELIKAN: Pa to ge limun! VIRAG: Pomorandža!!! PELIKAN: Limun. VIRAG: Pomorandža! Nećemo se raspravljati. (stavlja limun na poslužavnik, Pelikan ga nosi Bašći, Bašća raseca limun i proba ga) BAŠĆA: (zgroženo) Šta je ovo? PELIKAN: Pomorandža. Nova mañarska pomorandža. Malko je žuća i malko kiselija, al' je plod napora našeg radnog čoveka! (Bašća jede limun, stavlja Pelikanu orden, svi aplaudiraju i odlaze) VIRAG: Pobedili smo! Eto, doživeli ste, a? Vidite, Pelikan, lepo je sad sedeti na lovorikama. PELIKAN: Pa opet, nešto se baš ne osećam najprijatnije. Ovolika parada. Ipak smo prevarili čoveka... VIRAG: A koga smo to prevarili? Same sebe? Pa mi ionako znamo o čemu se radi... Istraživače? Oni se raduju onim džidžama na prsima i rezultatima u jaslicama. Široke narodne mase? One i tako ne jedu ni pomorandže, ni limune, ali su srećne i slave zajedno sa nama. Imperijaliste? E, njima smo doskočili. Ne bih voleo da sam sada u njihovoj koži. Istakli smo geslo - Neka bude mañarska pomorandža! I bi mañarska pomorandža. Mi ne bacamo obećanja u vetar! (zagrli Pelikana i izlaze pevajući) Hajmaši Pavle, Hajmaši Petar, Kiše će biti, veli barometar. XV SLIKA (Soba u ministarstvu, za stolom sedi Virag i čita neka akta, ulazi Pelikan,Virag ne podiže glavu, Pelikan se osvrće pa sedne u fotelju) VIRAG: (podiže pogled) Šta je novo, Pelikan? PELIKAN: Otkud ja da znam? VIRAG: (sklanja akta) Jednim okom plačem, a drugim se smejem. Znate li šta mislim? PELIKAN: Nemam pojma na šta izvolite misliti. VIRAG: Klasna borba se zaoštrava, meñunarodna situacija se stalno pogoršava, ali mi ne spavamo. Zaskočili smo novu bandu unutrašnjih neprijatelja. Danijela i njegovu bandu.

PELIKAN: Kakvog Danijela? VIRAG: Zoltana Danijela, bivšeg ministra. I vi ga poznajete. PELIKAN: (smeje se) Pa naravno da ga poznajem. Banda Zolike Danijela? E, ovo vam je dobro! VIRAG: Šta se smejete, nesrećniče? PELIKAN: (zacenio se) Pa zbog svega toga. Kako vi, druže Virag, nañete vremena i za šalu... VIRAG: (izdire se) Nije to šala! Zoltan Danijel je izdajnik, imperijalistički špijun i policijski doušnik. Prilična je sramota što je do sada uspevao da izigra našu budnost. PELIKAN: Možda sam glupav, al' ja u to ne verujem. Poznajem ja Zoliku Danijela. VIRAG: Poznajete? I šta s tim? Pa vi ni samog sebe ne poznajete kako treba. A šta kad vam kažem da je Danijel već sve priznao? PELIKAN: Prizno? On? Sve prizno? To ne mož’ biti! To ja ne mogu da svatim. VIRAG: Pa lepo, pomirite se sa tim. Vi ćete biti krunski svedok. PELIKAN: Ja? Svedok čega, pobogu? VIRAG: Ovoga o čemu vam upravo govorim. Ne, nemojte se plašiti. Saberite misli. Pomozite nam. PELIKAN: Nemam ja nikakvi' misli. Ja sam u tim stvarima skroz neuk. VIRAG: Pa, evo. Treba poći od toga da je Danijel špijun i predratni policijski doušnik. Zar ni sa tog gledišta ne nalazite ništa sumnjivo u njegovom ponašanju? PELIKAN: Ni kada bi me razapeli! Zar ne bi mogli ipak naći nekog obrazovanijeg druga? VIRAG: Ni govora! Razmislite malo, šta se dogañalo kada je poslednji put bio kod vas na Dunavu? PELIKAN: Ništa. VIRAG: Nešto se ipak dogodilo! PELIKAN: Pa, on je išo na pecanje... onda smo bacali krtice, onda je on upo u vodu, onda sam ga ja izvuko, onda me natero da se zakunem da nikom neću reči kako je pustio da mu umakne som kapitalac... VIRAG: Jeste li sigurni da je to bio som? PELIKAN: Šta? A šta oi drugo moglo da bude? VIRAG: Mnogošta. Ali, nastavite samo, nastavite... PELIKAN: Onda, pošto je bio gola voda, dao sam mu suvo odelo i namestio ga u krevet. VIRAG: Dosta! I ne nalazite ništa sumnjivo u dosadašnjim okolnostima? PELIKAN: Ne ... VIRAG: U tome je stvar! Špijuni nikad ne rade tako da izazovu sumnju. Baš naprotiv! A upravo je to i sumnjivo kod njih, što nisu sumnjivi. Shvatate li sada, Pelikan? PELIKAN: Ne svatam. Izvoleli ste kasti da je kod njega sumnjivo to što nije sumnjiv. VIRAG: U tome je stvar. PELIKAN: Ali, ni ja nisam sumnjiv, pa opet nisam špijun... VIRAG: Otkud znate? PELIKAN: Zar je moguće da ja budem špijun? VIRAG: Sve je moguće. Svašta vi još možete biti, Pelikan, ako ne stojite čvrsto na nogama. PELIKAN: Svatam, ali mene, moliću, u to ne mešajte, druže Virag. VIRAG: Molim. (izlazi iz sobe, ulaze agenti, obilaze oko Pelikana i lupkaju pendrecima

po dlanu, vraća se Virag sa flašom) A šta vi tu uznemiravate druga Pelikana? On je naš prijatelj. Je li tako, druže Pelikan? PELIKAN: Svakako, svakako... VIRAG: Popijte, popijte! Mi za sada od vas ne tražimo ništa, samo da saberete svoje misli. PELIKAN: Sabraću, druže Virag. Ali dajte da se vratim na nasip. Svako časa može da naiñe poplava. VIRAG: Vratite se samo. I ničega se ne bojte. Mi stojimo iza vas. I ne zaboravite, ko ne veruje u nas, taj ni u sebe ne veruje, a ko ne veruje u našu svetlu budućnost, taj je izdajnik. PELIKAN: Fala lepo. XVI SLIKA (Soba Pelikanovih, Pelikan i Gizika) PELIKAN: Sumnjivo je ono što nije sumnjivo... što nije sumnjivo, to je sumnjivo... Ne svatam... Sve je sumnjivo... ništa nije sumnjivo... Ne ide mi u glavu... ne ide mi u glavu... GIZIKA: Šta ne valja, tatice? PELIKAN: Ne ide mi u glavu. Pa zar sam tolko tupav? GIZIKA: Ko vam je to rekao, tatice? PELIKAN: Ali kad je Danijel sve priznao..., GIZIKA: Stvarno sve? PELIKAN: Sve. Pa baš u njemu da se prevarim... GIZIKA: ðubre! A obećo mi da nikom neće reći. PELIKAN: Božo sveti! Pa zar si i ti bila u to umešana? GIZIKA: Može se i tako kazati. Svi su muškarci isti. PELIKAN: Ajde sad lepo priznaj svom ocu! Šta si radila sa Danijelom? GIZIKA: Pa ono... PELIKAN: Šta ono...? GIZIKA: Pa šta bi mogo da radi muškarac sa devojkom? PELIKAN: Ispričuj lepo sve, od početka do kraja. Gde si se našla s tim prokletnikom? GIZIKA: Ovde. PELIKAN: Kada? GIZIKA: Kad je poslednji put bio ovde. PELIKAN: Pa onda je ležo u krevetu! GIZIKA: Pa i ja sam ležala. PELIKAN: I tako ste ugovarali stvari, ležeći? GIZIKA: Ništa mi nismo ugovarali. PELIKAN: Pa šta ste onda radili? GIZIKA: Jao, tatice! On je tu cvokotao pod dunjom, i ja sam se sažalila pa sam ga zagrevala, trljala, i na kraju se zavukla pod njega. Tek što smo bili gotovi kad su došli milicajci. PELIKAN: (sa olakšanjem) Daklem, samo to je bilo, ništa više? I nisi imala ništa sumnjivo s tim Danijelom?

GIZIKA: Ja ne. Kol'ko znam on je neoženjen. PELIKAN: Ono, doduše, što nije sumnjivo, to je najsumnjivije. (ulazi Virag) VIRAG: Jadni moj prijatelju! Živci su vam propali. Ali ne zaboraviite, život nije torta sa šlagom! Saberite se. Udarce primamo, udarce nanosimo. Obucite se! PELIKAN: Kuda ćemo? VIRAG: Danas ce vaša izjava biti gotova. Priznajem, i ja sam malo uzbuñen. Mogm li vas nešto zamoliti? Budite pažljivi. Ako vam se nešto ne sviña, kažite meni. Drug Tušinger je jako osetljiv... znate već, umetnička duša... Dakle, shvatate? XVII SLIKA (soba u ministarstvu, za stolom sedi Tušinger i kuca na mašini, ulaze Virag i Pelikan) VIRAG: Evo nas, druže Tušinger! Obećao si za danas! TUŠINGER: Nisam ja mašina. Sedite. VIRAG: Ne požurujem te ja, sam si odredio ovaj datum. TUŠINGER: Pa šta onda, nije ovo šusteraj. Evo, gotov sam. Izvolite, možete čitati. Ti znaš, druže Virag, koliko sam strog prema sebi, ali osećam da nešto ovako dobro još u životu nisam napisao. Jeste li vi taj Pelikan? PELIKAN: Ja sam. TUŠINGER: Zavidim vam. No, čitajte. (Viragu) Dokle si stigao? VIRAG: Do ljudi žaba... TUŠINGER: I kako ti se do sada dopada? VIRAG: Dosad je dobro. Nema šablonskin rešenja. TUŠINGER: Pet puta sam pisao iznova. Ne podnosim upotrebljenu municiju. Ali, samo vi mirno čitajte. VIRAG: (tronuto) Jako lepo... PELIKAN: I ja sve ovo treba da izgovorim? TUŠINGER: Vi ste krunski svedok, zar ne? Ali ako vam se nešto ne sviña, samo kažite. Ja podnosim kritiku. No, recite, dobri čoveče. PELIKAN: Molim lepo, ja se u to stvarno ne razumem, i pravi sam početnik u ideologiji, ali to je ipak budalaština, ono kako je drug Danijel ubacivo u Dunav metalne kutije i u njima špijunske izveštaje. TUŠINGER: Zašto? A šta je, po vašem mišljenju bacao u Dunav? Uskršnja jaja? PELIKAN: Krtice! To znam po tome što sam im ja prvo poseko repove. A deca prodala Otpadu po dve forinte komad. TUŠINGER: Fuj! Koga to zanima? Čist naturalizam, I onda? PELIKAN: Onda, ne štima ni to da je drug Danijel skočio u Dunav i da se tamo pod vodom dogovaro s tim ljudima žabcima da ubiju našeg mudrog, velikog voñu i ostale drugove. Drug Danijel je potrčo za somom i ondak je pao u vodu. TUŠINGER: Jeste li videli tog soma? PELIKAN: Nisam video. TUŠINGER: Eto vidite, pa što onda kritikujete? O krticama još mogu da razmislim, ali ljude-žabe ne dam. Šta ti misliš, druže Virag?

VIRAG: Što se mene tiče, ljudi-žabe su dobri. A ono s metalnim kutijama bi, moglo možda da se preradi. TUŠINGER: Da se preradi? U redu, ja ću preraditi, ali onda mi kažite kako. VIRAG: Možda ću izvaliti glupost, ali, šta bi rekao kad bi, na primer, ostale kutije, ali obložene krtičjim krznom? Tako bi možda bilo još uverljivije. TUŠINGER: Nije loše. Pa ti imaš pravu spisateljsku žicu, druže Virag! Zaista, zašto ne pišeš? VIRAG: Nemam vremena. A ima onih koji to bolje umeju. TUŠINGER: Dobro. Ono sa krticama ću preraditi. Onda? Imate li još kakav prigovor? PELIKAN: Ako vas to, druže, ne smeta... Ono tajno slanje poruka preko radija iz moje sobe... Možda ja ne pamtim dobro, ali drug Danijel je bio gola voda, glasno je cvokotao, i ja sam ga smestio u krevet, pod dunju... TUŠINGER: Pa šta? Zar se ispod dunje ne mogu slati radio-poruke? PELIKAN: Ali meni je poznato nešto sasvim drugačije. Pod dunjom je, znate bila i moja ćerkica, Gizika. I o radio-porukama nije tu bilo ni govora. TUŠINGER: Fuj! Zar hoćete da pričate o tim svinjarijama? Čista pornografija! PELIKAN: To mož' biti, moliću. Kazo sam Giziki da mu ugreje leña, ali moja draga ćerkica se nije tu i zaustavila. TUŠINGER: Lep ste mi vi otac! Imate li još neku zamerku? (ulaze Bašća i agenti) VIRAG: Mnogo snage i zdravlja, druže Bašća! BAŠĆA: Voljno! Je li gotovo? TUŠINGER: Gotov sam, druže Bašća. BAŠĆA: Daj ovamo! (čita) Šta je ovo? Pa zar druga Bašću više ne nameravaju ni da ubiju? Zar ja više ni govneta ne vredim? TUŠINGER: Mislio sam... evo i sad, baš pre jedan časak... nisam hteo da se ponavljjam. Ali, evo, samokritički se osvrćem... Druga Bašću su hteli da ubiju drugog po redu... Hoće li biti dobro tako? BAŠĆA: Biće dobro. Inače mi se sviña. VIRAG: I meni se sviña, druže Bašća. U tome su mnoge neprospavane noći. Izbegavali smo šablonska rešenja. BAŠĆA: Skromnosti! Nemojte sami sebi kaditi! VIRAG: Razumem! Neću sam sebi kaditi... BAŠĆA: Skromnost. Ako išta volim kod sebe, onda je to skromnost. A ko je ovaj debeljko? VIRAG: Pelikan. On će biti krunski svedok. PELIKAN: Molim, druže Bašća... Iskreno priznajem... ja u ideološkom smislu... ja sam samo jedan obični čuvar nasipa... BAŠĆA: Kao da sam vas već negde video? PELIKAN: Kako da niste. Prvo u plivalištu, pa ste me onda izvoleli zatvoriti, pa onda u Zabavnom parku, pa ste me i onda izvoleli zatvoriti, posle toga u Oranžeriji, pa ste me onda izvoleli odlikovati. Ali ja imam neko loše predosećanje... Ja nisam 'teo ni svedok da budem... BAŠĆA: Niste hteli? Pa kako ste onda dospeli ovamo? PELIKAN: Ne znam ni sam. Trebalo bi da sam sad na nasipu. Vodostaj stalno raste... BAŠĆA: Virag! Ovo ovako ne valja ! Nama trebaju svedoci dobrovoljci. RAZUMETE!!!

TUŠINGER: Zar da sada bacim sve? BAŠĆA: Ne zanima me. Kad se radi o svedocima, tu šale nema. Ja sam svoje rekao. (izlazi sa agentima) VIRAG: (slomljeno, grli Tušingera) Zdravo moj Bela! TUŠINGER: Nećeš valjda? Ostavićeš nas? (izlazi) PELIKAN: Druže Virag... ja stvarno nisam 'teo... ja nisam 'teo ništa loše... Verujte ja nisam 'teo da vas osramotim pred drugom Bašćom... VIRAG: Nema mi druge. (izvadi revolver i nasloni na grudi) PELIKAN: Nemojte... nikako to, druže Virag. VIRAG: Ne vredi dalje... ne vredi... PELIKAN: Dragi, dobri druže Virag... Zar zbog mene? Mislite na svoja dva zlatna sina. VIRAG: Ne samo zbog vas... Mi radi vas svih žrtvujemo jedan život, ali vi nas niste dostojni... Vi ste jedna bezdušna rulja i još sam se blago izrazio. PELIKAN: Neee! Priznajem da sam najgora budala, zaostao čovek, al' nemojte se, moliću, zato samoubijati. Pre nego što bi izvoleli povući obarač, moliću vas da mi održite još jedan kratak seminar, pa ću možda i svatiti o čemu se radi... VIRAG: O pravdii o pravdi koju svi gaze. PELIKAN: Ja stvarno nisam 'teo da je gazim. Samo, ja sam svojim očima vido... VIRAG: Svojim ste očima videli? Vi i dalje terate svoje? I dalje o tome što vidite svojim slepačkim očima, čujete svojim tvrdim ušima i mislite svojom šupljom glavom? Pa zar je to važnije od pravde koju mi vršimo radi postizanja naših velikih ciljeva? Ne vredi... PELIKAN: Nemojte još, druže Virag. Mene je zavelo to što sam poznavo Zoliku Danijela... To me zbunilo. Da ga nisam poznavo, mnogo bi lakše mogo da svedočim da je kriv. VIRAG: Krivica? Ama pokažite vi meni jednog jedinog čoveka u ovoj državi za koga na u roku od pet minuta ne bih mogao dokazati da je kriv. I za vas to važi, i za mene, i za sve! PELIKAN: Možda ste u pravu, druže Virag... Ali moliću vas, sklonite već jednom taj pištolj. VIRAG: Ne treba sad moralisati nego delovati! Gledajmo dalje. Ja bih vas mogao sada razneti. PELIKAN: To je tačno. VIRAG: Mogao bih vam izbiti sve zube! PELIKAN: S tim ste, moliću, već zakasnili. VIRAG: Mogao bih vas posaditi na užarenu peć... potopiti do grla u vodu... pustiti struju kroz muda... PELIKAN: Jao! VTRAG: Ili vam prosto ne dati da jedete... PELIKAN: E to bi bilo najstrašnije... VIRAG: Ali ja vas nisam nikad ni taknuo. Ja sam vas Pelikan, smatrao za druga koji će svojom voljom, štaviše, sa radošću, učiniti ono što vam naložimo. Ali prevario sam se. Grdno sam se prevario, i zato sada, ovde, napuštam sve. PELIKAN: (svečano) Nećete se prevariti u meni, druže Virag! VIRAG: Hvala, druže Pelikan, povratili ste mi veru. PELIKAN: Ali, ako je Zolika Danijel već priznao...

VIRAG: Šta sad opet hoćete? PELIKAN: Bih li ja mogao da porazgovaram s njim? Svedočiću ja, ne uznemiravajte se, moliću.. al' opet... kad bih mogo i snjme da porazgovaram... ipak, bi bilo drukčije... VIRAG: Dosta cmizdrenja. Ako vam je stalo, razgovaraćete sa Danijelom. (prilazi telefonu) Alo, druga Bašću, molim! ...Gde? U lovu? Razumem. (okreće ponovo telefon) Druga Bašću, molim. Doro, sacekaću... druže Bašća, imamo svedoka... razumem... razumem... hvala. (spušta slušalicu) Izvolite. Idemo kod vašeg Danijela. XVIII SLIKA (Zatvor, u polumraku sedi Danijel, ulazi Pelikan i sapliće se) PELIKAN: Što je ovde mračno. Ima li koga? Druže Danijel! Zolika, jesi l' tu? DANIJEL: Ko je to? PELIKAN: Ja sam, Pelikan. Joška Pelikan, čuvar nasipa. DANIJEL: Ovamo, Joška, ovamo. Pa kako si? PELIKAN: A kako si ti? DANIJEL: Šta je sa Dunavom? PELIKAN: Raste, ñavo da ga nosi! DANIJEL: Kad su tebe pokupili? PELIKAN: Ja sam samo svedok. DANIJEL: Svedok? Kakav svedok? PELIKAN: U tvojem sluSaju. Ja nisam hteo. Ali kažu, moraš. DANIJEL: Shvatam. Pa onda svedoči. PELIKAN: Svedočio bi' ja, al' kakva sam stoka, nikako ne mogu u sve to da poverujem. Zato bi baš da popričam sa tobom. DANIJEL: Pa pričaj. PELIKAN: Ne znam šta da kažem. Pričaj ti. Znaš, ja ne verujem ni u šta od toga što treba o tebi da kažem. DANIJEL: Stvarno ne veruješ? PELIKAN: Pa, dabome. Poznajem li te ja odavno ili ne poznajem, do ñavola? Pa zar ja da te gurnem pod led? Kad čujem od tebe, ondak ću verovati. DANIJEL: Vidi, Joška... Nisam ja slučajno dospeo ovamo... Čovek može da bude kriv, a da toga nije ni svestan... Shvataš? PELIKAN: Svatam... oću reći, ne svatam. Ja sam bio tamo, na Dunavu, i tamo nije bilo nikakvih ljudi žabaca ni tajnih spisanija zamotanih u krtičju kožu. Prosto te svalio u vodu onaj nesrećni som. DANIJEL: A zar je to važno? PELIKAN: Pa zar nije? DANIJEL: Važno je samo da ja budem kriv. Bilo je lakše boriti se na barikadama. Istina je ovo: mi smo samo figure u jednoj užasnoj igri šaha. Imaš cigaretu? PELIKAN: (daje mu cigaretu) I ti si samo figura? Pa šta ondak ja da kažem... Ja imam neko lošc predosećanje. Da ne ispadne iz ovoga još neka nevolja? DANIJEL: Nadam se da ćemo preživeti. (ulazi Virag) VIRAG: Jeste li završili?

XIX SLIKA (Soba u ministarstvu, Virag i Pelikan) VIRAG: Opustite se, druže Pelikan. Odluka koju ste doneli je ispravna odluka u ovom istorijskom momentu. (ulazi Potočni) Predajem vas sad drugarici Potočni. POTOČNI: (zagleda Pelikana sa svih strana) Kakav da bude lik? VIRAG: Oslanjamo se na tebe, drugarice Potočni. POTOČNI: Imaš li ipak neku koncepciju? VIRAG: Čuj drugarice ti se u to bolje razumeš. POTOČNI: Da napravimo samomučitelja?.. I možda naivca? Začuñenog tipa? Ili čedo prostoga naroda? VIRAG:To će biti dobro! To će biti jako dobro! Gore glavu, druže Pelikan! Radite samo! (izlazi) POTOČNI: Jeste li već bill svedok? PELIKAN: Još nikada. POTOČNI: De, popnite se na stolicu i recitujte mi neku pesmicu. PELIKAN: (očajan ćuti) POTOČNI: Znate, valjda, neku pesmicu? PELIKAN: Ta ja sam, moliću, samo jedan čuvar nasipa. POTOČNI: Razmislite. Šta ste učili u školi? PELIKAN: "Maminu koku" POTOČNI: De, recitujte. PELIKAN: Šandor Petefi: Mamina koka. Poštovana gospo koko... u toj sobi stanuje... bog je dobar, dobro će vam dati... što ste dužnost ispunili... po toj sobi trčkara... POTOČNI: Dosta, dosta, dosta... Pre svega, vi šuškate! PELIKAN: To mi dosad niko nije rekao. POTOČNI: Meni možete verovati. Vi smušeno šušljetate. PELIKAN: Ma nemojte mi reći. POTOČNI: Činjenice su neoborive! Ponavljajte brzo: četiri čavke čuče u čamcu, četiri čavke čuče n čamcu, ali vrlo brzo. Jedno za drugim. PELIKAN: Četiri čavke na čamcu čame, četiri čame čavke... a mogu: pop išo po crkvi, pop išo po crkvi, pop... POTOČNI: Ne budalite! A sad: pošto Pišta čaša mošta. PELIKAN: Pošto Pišta čaša mošta, pošte mošto čaša Pišta, mošto... POTOČNI: Ovo je tragično! Kažem ja da šušljetate. PELIKAN: A je l' to veliko zlo? Da odustanemo i vratite me na nasip? POTOČNI: Uz naporan rad može se popraviti! Ali da vidimo iz početka. Lik ste shvatili. Običan radnik, nesrećno detinjstvo i nahoče, gazda mučitelj, ali to već sami rešite. PELIKAN: Nisam ja nahoče, drugarice, moja majka je... POTOČNI: Svejedno. Suština lika je naivno iščuñavanje. Vi celim svojim bićem verujete u nekoga, a onda sa zaprepašćenjem shvatite da ste prevareni. Tu neka iz vas zakipti mržnja. Počnite da čitate. PELIKAN: Godine hiljadu devetsto četrdeset druge upoznao sam se sa Zoltanom

Danijelom. Jedan poznanik koji je radio u fabrici automobila, po imenu Tivadar Galvan, predstavio mi ga je kao komunistu ilegalca, njemu i drugovima bilo je potrebno skrovište. POTOČNI: Dosad zvuči prili čno školski. Pokušajte da se, malo unesete. PELIKAN: Probaću. Onda nisam još ni znao, a ni slutio da je on čovek koga je ubacila hortijevska policija i gnusni imperijalistički agent. POTOČNI: E tu još jednom neka u vama zakipti. I izgovorite to sada napamet. PELIKAN: Onda još ni sam ni slutio... slutio... Ne mogu da se setim šta nisam slutio. POTOČNI: He možete da se setite? Dobro, sačekajte. (izlazi) (ulazi Zobak) ZOBAK: Otkada imate smetnje sa memorijom? PELIKAN: Šta otkada, moliću? ZOBAK: Aha... dobro. Skinite se do pola, dišite duboko, otvorite usta i recite: Aaaa PELIKAN: Aaaaa! ZOBAK: (udari ga čekićem po kolenu) Dobro obucite se. Molim vas, ponovite za mnom, istim redom sledeće reči: mastionica, aligator, klas, poljubac, strug, čačkalica... eto, dovde nije tako mnogo. Hajde, pokušajte. PELIKAN: Čačkalica. ZOBAK: Počnite iz početka, molim vas. PELIKAN: Čačkalica. ZOBAK: Ničeg se više ne sećate? PELIKAN, Za sada ne. ZOBAK: Ništa zato. Sada ćete lepo zaspati. Izvolite lezite. U snu se lakše uči. Možete li da zaspite sami od sebe ili da primenim hipnozu? PELIKAN: Probaću sam od sebe. ZOBAK: Godine hiljadu devetsto četrdeset druge upoznao sam se sa Zoltanom Danijelom. Jedan poznanik... PELIKAN: (hrče) ZOBAK: Potpuni idiot. Idiotus vulgaris. (besno izlazi) (ulazi Potočni i budi Pelikana) POTOČNI: Ustanite i skinite se! Nemam više mnogo vremena za gubljenje. Svaki trenutak nam je dragocen. PELIKAN: (skida se zbunjeno) Ali, drugarice, možda na nekom drugom mestu, moliću, ovde svaki čas neko ulazi. (ulazi Gogolak i unosi nekoliko pari odela) POTOČNI: (Jedno od odela i kačket daje Pelikanu) Mislim da sam pronašla. Mañarski radnik hiljadu devetsto pedesete. Da li se dobro osećate, druže? PELIKAN: Kako to mislite, moliću? POTOČNI: Sa ovim novim spoljašnjim izgledom. PELIKAN: Pa... dobro . .. POTOČNI: Izvrsno! Drugarice Gogolak, izvestite druga Viraga da je krunski svedok i u spoljnom pogledu spreman da izañe na pretres. XX SLIKA (Soba za svedoke, nekoliko stolica i sto sa telefonom, Pelikan nervozno šeta)

PELIKAN: Pošto Pišta čaša mošta, pošto Pišta čaša mošta...Godine hiljadudevetstočetrdesetdruge upoznao sam se sa Zoltanom Danijelom. Jedan poznanik po imenu... četiri čavke čuče u čamcu... poznanik po imenu Tivadar Galvan... (ulazi Virag) VIRAG: Jedva smo vas čekali, druže Pelikan. Je li sve u redu? PELIKAN: Poplava. VIRAG: Teška vremena, ali izdržaćemo. Znate, druže Pelikan, život nije torta sa šlagom. PELIKAN: Znam. VIRAG: A što ste tako neobrijani? PELIKAN: Izvin'te, al' voda mi odnela britvu. VIRAG: Eh, ta prokleta vodurina. Ali, nećemo se mi dati. Nismo se valjda, badava tolike nedelje trudili. Ovo je naš dan. A mora se paziti i na spoljašnost. (okreće telefon) Alo, drug major? Ne, ne streljanje. Brijanje. Sada, odmah. Ovde u sobi za svedoke. U redu. (ostavlja telefon) Ne biste li još jednom da se preslišate? PELIKAN: Pa već me ona drugarica tol'ko uvežbavala. VIRAG: Ali, malo ponavljanja ipak ne bi škodilo. Čovek se uči dok je živ. Znate li ko je to govorio, druže Pelikan? PELIKAN: Znam. Dajte, moliću. VIRAG: (vadi iz tašne spise) Očekujemo od vas veoma lepu izjavu. PELIKAN: (zapanjeno gleda papire) Izvin' te, druže Virag... ovo je presuda! VIRAG: (zamenjuje brzo papire) Neprospavane noći, šta ćete... I u konja su četiri noge, pa opet zapne.. PELIKAN: To je tačno. (ulazi berberin) BERBERIN: Jeste li to vi? VIRAG: Eto vidite. Nema te bradurine pred kojom ćemo mi ustuknuti.. (izlazi) BERBERIN: (oštri brijač i čupa Pelikanu dlaku i proba brijač, zadovoljno zviznu) Odlično! Koji vam je broj vrata? PELIKAN: Četrdeset šest. BERBERIN: Jako lep vrat, Dobro su vam tapacirani pršljenčići. PELIKAN: Kako to mislite, moliću? BERBERIN: Ništa, ništa... Kremom ili sapunom? PELIKAN: Ako može sapunom. (Berberin ga sapunja, ulazi Guljaš i seda) PELIKAN: Guljaš!!! GULJAŠ: Već sam se javio, gospodine Pelikan. BERBERIN: Ne skačite, jer ću vas poseći. PELIKAN: Guljaš! Šta vi tu radite? GULJAŠ: Mir, gospodine Pelikan. Samo ono što sam vam i predskazao. PELIKAN: Šta ste predskazali, vi hortijevska vucibatino? Šta ste se vi usudili da predskazujete? BERBERIN: Odsećiću vam uvo! Ja ovako ne mogu da preuzmem odgovornost. GULJAŠ: Smirite se, Pelikan. Ja sam ovamo došao isto kao i vi. I ja sam svedok. PELIKAN: I vi ste svedok? Pa to nije moguće. GULJAŠ: Nisam ja vaš svedok, već njihov.

PELIKAN: I o čemu vi svedočite, Guljaš? GULJAŠ: Bože moj... ima stvari koje samo ja mogu da potvrdim. PELIKAN: Meni ne pričajte viceve, gospon Guljaš! Uopšte nisam raspoložen za šalu. GLAS: Svedok Elemir Guljaš! GULJAŠ: Ovde! (izlazi, ulazi Virag) VIRAG: Razumem vas, druže Pelikan.Vama je taj mangup izbio zube, bogme, to ne valja. PELIKAN: Zar vi, druže Virag, poznajete tog krvnika? VIRAG: Baš kao i vi. Meni je odvalio bubrege, oba. Ni to nije baš veselo. Povremeno i sad mokrim krv. PELIKAN: Siroma drug Virag. VIRAG: Meñunarodna situacija se stalno pogoršava. Ovde i sada nije vreme da se leče privatne ozlede. GLAS: Svedok Jožef Pelikan! PELIKAN: Nešto mi drkće u stomaku.. VIRAG: To je trema. Ustanite i dišite duboko. PELIKAN: Još mi drkće! GLAS: Svedok Jožef Pelikan!! VIRAG: Tu je! Samo hrabro... i stalno obraćajte pažnju na mene. XXI SLIKA (Sudnica, sudija, Danijel, Guljaš, Virag, Pelikan, milicioneri) SUDIJA: Jožef Pelikan pozvan je kao svedok u krivičnom postupku protiv Danijela i njegovih saradnika... Jeste li u sporu ili zavadi sa optuženim? PELIKAN: Pre bi reko da smo bili u prijateljstvu. SUDIJA: Zakon strogo kažnjava lažno svedočenje i zato vas uozoravam da govorite istinu i samo istinu. PELIKAN: Kako to mislite, moliću? SUDIJA: Pa tako, govorite samo istinu! PELIKAN: Staraću se. SUDIJA: Kako se zovete? PELIKAN: Jožef Pelikan. SUDIJA: Zanimanje? PELIKAN: Prvo sam čuvar nasipa... Za ovu sadašnju poplavu malko sam i ja kriv. SUDIJA: To sada ne spada ovde. Pa onda, počnimo. Preda mnom je svedočenje koje ste dali u toku istrage. Dakle, vi ste se sa Zoltanom Danijelom upoznali hiljadu devetsto četrdesetdruge? PELIKAN: Godine hiljadu devetsto četrdesetdruge sam se upoznao sa Zoltanom Danijelom. Jedan poznanik, po imenu Tivadar Galvan... Onda još nisam ni slutio... SUDIJA: Šta niste slutili? PELIKAN: Da će se sresti sa ljudima žapcima! SUDIJA: To je bilo kasnije. PELIKAN: Kasnije. SUDIJA: Ali ostanimo kog ljudi žaba. Kako su izgledali ti ljudi žabe?

PELIKAN: Kako kako? Pa ko žabe. Bilo je i krtica, al' te su krtice bile prave krtice... SUDIJA: No dobro, dobro. Imate li još nešto da dodate svome iskazu? PELIKAN: Nemam. (ugleda Guljaša) 'Oću reći, imam! Vol'o bi' da vas upitam druže sudija, kako je ovaj krvnik dospeo ovamo? SUDIJA: Ne razumem o čemu govorite, druže Pelikan? PELIKAN: Šta ne razumete, druže sudija? Volo bi' da znam kako je ovo policijsko njuškalo dospelo ovamo? I kako to da nam se svima cereka u lice? SUDIJA: Ja se nisam cerekao, slavni sude. Svedok je imao halucinacije. PELIKAN: Mama tvoja imala alucinacije! Ne dam da me ovaj fašistički krvnik vreña! SUDIJA: Smirite se, Pelikan. Da li ostajete pri svojoj izjavi? PELIKAN: (gleda u Viraga) Je l’ vam zlo, druže Virag, kad se trzate? SUDIJA: Da li ostajete pri svojoj izjavi? PELIKAN: Živci. Znate, ovaj krvnik je i njemu odvalio bubrege! Je l’ tako, druže Virag? Povremeno i sad piša krv! (okreće Guljašu) Ajde, reci mi u oči, ñubre pogano! Šta si lago o Zoliki Danijelu? GULJAŠ: Ono što ste i sami potpisali. Da je Zoltan Danijel plaćeni policijski doušnik. PELIKAN: Je l’ vam to reko ovaj gorila? I vi ste mu to dopustili? Slavni sude, ovde nešto ne štima! Možda sam ja glup, ali tu je sve pobrkano. Tamo napolju voda 'oće sve da odnese, a ovaj tu... ova kanta za ñubre! (okreće se Danijelu) Zoli reci već jedared: je l' istina da si ti bio agent krvnika? SUDIJA: Danijel, sedite! Elemire Guljaš, priñite. Recite svedo u lice ono što ste ranije izjavili. GULJAŠ: Zoltan Danijel bio policijski doušnik. Plaćeni doušnik. PELIKAN: Kako? Šta si reko, zlikovče? GULJAŠ: Slavni sude. Želim da preinačim svoje svedočenje. I Pelikan je bio policidski doušnik. Ja sam mu plaćao. I Danijel je bio. A i Pelikan je bio. PELIKAN: E, ovo je dobro! Ja policijski doušnik?! Moliću, pogledajte ovamo, slavni sude! Proteza! I ko je još bio? Ko je još bio policijski doušnik? I drug Virag? I drug Bašća? SUDIJA: Jožefe Pelikan, još jednom vas pitam, ostajete li pri svojoj izjavi? PELIKAN: Ne. SUDIJA: Dakle, ne? PELIKAN: Pa već sam kazo: ne!! Jeste l' gluvi, slavni sude? XXII SLIKA (Zatvor, sedi Pelikan, ulazi tamničar i unosi poslužavnik) TAMNIČAR: Ima samo jedna mala falinka, Pelikan. Nikako nisam mogao da vam nabavim zeca. Lovostaj. Ali dono sam vam govedine na lovački način, sa knedlama od zemički. U redu? PELIKAN: Fala vam, samo ostavite, moliću. Čopački rizling? TAMNIČAR: Na žalost, u skladištu ga više nema. Ovaj je sa Seenñenñheña. Po maliganima je isti. PELIKAN: Svejedno. Smem li vas ponuditi?

TAMNIČAR: Ne bi teo da vam oduzimam, ipak će vas, je li, sutra... PELIKAN: E, da... to je bome, tačno, sutra će biti kvrc! (sipa vino) TAMNIČAR: Ži... to jest, ajde, pomozi bože! Imate familiju? PELIKAN: Osmoro dece. TAMNIČAR: A ćeri? PELIKAN: Tri. Gizika ima već više od dvadeset. TAMNIČAR, I ja imam dve ćeri. (vadi sliku) Pogledajte. PELIKAN: Naočite su. TAMNIČAR: Bome, nije lako s tom ženskom decom. PELIKAN: Bome, nije. TAMNIČAR: Badava joj govorim da uveče do devet bude kod kuće. I do devet svašta može da se uradi. PELIKAN: Daklem, to je tačno. TAMNIČAR: Nije lako. Jesu l' dobre knedle? PELIKAN: Dobre su. TAMNIČAR: To uvek ponudim osuñenicima na smrt i uvek mi se zahvale. Svima jednako prija, bez obzira iz koje su partije. Ono, neki ne mogu da jedu nikako, pa ondak pojedem ja. Šteta da se bace tako fine knedle. Zato sam ovaki debo, al' verujte vama ne zavidim. PELIKAN: To vam verujem, druže stariji vodniče. TAMNIČAR: 'Oćete popa? PELIKAN: Ako se ne mora... TAMNIČAR: A, pa da, vi ste komunista. Znate, čovek vam se danas lako zbuni... PELIKAN: (omazuje tanjir) Daklem, ovo je bilo bogovski! Da mi je barem da duže poživim! TAMNIČAR: Raduje me što vam je prijalo. Ako ipak 'oćete da se pričestite, samo recite. (gleda na sat) Ja, na žalost, moram da idem. PELIKAN: A baš smo se lepo ispričali. TAMNIČAR: Sutra imam seminar, a nisam naučio ni ovoliko... Ček' samo: rekoste li vi ono da ste komunista? PELLKAN: Pa da. TAMNIČAR: Pomagajte onda. Osim ako vam se ne spava... PELIKAN: Nije zbog spavanja, nego vam ja ideološki baš nisam obrazovan. TAMNIČAR: Ama ovo je seminar najnižeg stepena. To je za vas dečja igra, a za mene pitanje života. PELIKAN: Dragi moj i dobri gospon stariji vodniče, verujte mi barem vi da sam u tim stvarima prava budala. TAMNIČAR: (vadi iz džepa pljosku) Rum. Biće i vama lakše. Kažite vi meni, na primer ovo: šta je to bojkot skupštine? PELIKAN: Da me ubijete, ne znam. Kad smo to učili, na nasipu je bila pripravnost trećeg stepena. TAMNIČAR: Bojkot skupštine, bojkot skupštine. Razmislite, Pelikan, vama je već ionako sve jedno, ali meni, je odlučujuća stvar za unapreñenje. Imam dve odrasle ćeri. PELIKAN: Bome, nije lako s dve ćeri... Bojkot skupštine... Pa, ja bi reko da to znači da svi drže jezik za zube. TAMNIČAR: Eto, vidite da znate! A sad mi kažite: šta je to diktatura proletarijata?

PELIKAN: E, to znam. To je kad golje diktiraju. Pa zar vi to ne svatate? TAMNIČAR: Ama dobro... ali, šta su njene tri funkcije? PELIKAN: Tri runkcije... Čekajte samo, nešto se sećam. Jedno je sigurno: kontrarevolucionarnu njilašku fašističku bandu treba tući. TAMNIČAR: To je jedna. A druge dve? PELIKAN: Nije van dosta? Dajte mi još malo ruma, možda će mi pomoći da se setim. (izbija pet sati) TAMNIČAR: Au, mater mu! Ala smo se zapričali. A vama je vreme, samo što nije. PELIKAN: 'Oće l’ znati svoj poso taj što treba da me... TAMNIČAR: Bez brige! Nov momak, ali kanda se razume u struku, a ima i diplomu. Radi bezbolno. Doduše, oni što mogu to da potvrde... jelte...ovaj... možemo poći, dragi gospon robijaš. Ako oćete', još mogu da pozovem popa. Jer, šta ćete ako se tamo s one strane ispostavi da bog ipak postoji? Nije loše da se čovek na vreme obezbedi... PELIKAN: Kad sam već igro na ovo, gospon stariji vodniče, teraću do kraja. (polaze i na vratima se učtivo propuštaju) TAMNIČAR: U božju mater, ne igrajte mi se tu lepog ponašanja jer ću vam sad sprašiti metak u dupe! XVII SLIKA (Zatvorsko dvorište, na sredini vešala, dolaze preñašnji) TAMNIČAR: Eto, biće da smo stigli. (osvrće se) Ne razumem. Ovo se još nije dogañalo. Ako jd izvršiocu presude loš ili ima kakvog posla u famillji, svatove ili sahranu, tu je zamenik, pa ako se i s ovim nešto desi, i on ima svog zamenika, 'oću reci, otkako sam ja tu, izvršenje još nije propušteno. Izvinite, gospodine, odnosno, druže Pelikan. PELIKAN: Molim, pričekaću. Ne žurim. TAMNIČAR: Ipak, ne valja u ovim stvarima čekati. Bolje je to obaviti odmah. Možda bi seli na zemlju? PELIKAN: A što da sednem na zemlju? TAMNIČAR: Lakše je čekati. Neće vas zaboleti noge. Ja ovo ne razumem. Doktore Kotas! Doktore Kotas! PELIKAN: Tiše. Što vičete? TAMNIČAR: Izvintc, gospon Pelikan. Vi imate pravosnažnu presudu, i vama to sleduje. Kako bi bilo da vičemo zajedno? VIČU U GLAS: Doktore Kotas! Doktore Kotas! PELIKAN: Ko je, zapravo, toj doktor Kotas? TAMNIČAR: Državni izvršilac presuda. Doktore Kotas!! (ulazi upravnik zatvora u pidžami) UPRAVNIK: Koga se vraga derete vas dvojica u ranu zoru? TAMNIČAR: Druže upravniče, dozvolite da izvestim, ovde je osuñenik, a nema ko da izvrši presudu. I sad ne znamo šta da radimo. UPRAVNIK: Ko ste vi? PELIKAN: Jožef Pelikan. Izvinte što smetam, al ja sam taj koji treba da se veša. UPRAVNIK: (vadi cedulju iz džepa) Pelikan... Pelikan... evo ga! Ala je ovo kupleraj! Zar

vam nisu rekli? PELIKAN: Rekli su, moliću, u zoru: kvrc! UPRAVNIK: A gde ste vi juče celi dan? TAMNIČAR: U ćeliji za osuñenike na smrt. Dobio je i večeru, Govedina na lovački način sa knedlama od zemički. I vina. UPRAVNIK: Shvatam. Sigurno su odneli u ćeliju. (steže Pelikanu ruku) Čestitam. Vi ćete biti rehabilitovani. PELIKAN: Ama kad sam već tu, bolje vi mene ipak obesite. Što da se oteže. UPRAVNIK: Druže Pelikan! Zar ne shvatate da ćete biti rehabilitovani? PELIKAN: Svatam ja. Valjda je i to neka novotarija. A glavno je da će glava odleteti. Šta ćeš više? UPRAVNIK: Slušajte me, Pelikan. Neće biti nikakvog smaknuća. To što ćete biti rehabilitovani znači da ste nevini. PELIKAN: To sam ja znao još od početka. UPRAVNIK: Pa lepo, sada ćete to dobiti i napismeno. A sada, požurite kući. Novac ćete dobiti poštom. PELIKAN: Kakav novac? UPRAVNIK: Obeštećenje. Je li vam adresa ona stara? PELIKAN: Jeste. (upravnik odlazi) TAMNIČAR: I knedle ste pojeli. I vino popili. I još vas nisu ni smaknuli. I duvana ćete još dobiti. Svi ste vi jedna banda, ne vredi da poričete. Ajde sad, šta mi se tu igrate patetike. Tornjte se odavde jer ću vam sad sprašiti metak u dupe. PELIKAN: Izvinte, koji je danas dan? TAMNIČAR: Sreda. PELIKAN: Baš dobro. A koji je museć? TAMNIČAR: April. PELIKAN: Ko bog. Još kad bi ste bili tako dobri da mi kažete kakav je vodostaj na Dunavu? TAMNIČAR: Da ne bi još i moju mladu? (besan odlazi) (dva milicionera uvode Viraga) PELIKAN: Druže Virah? Vi ovde? VIRAG: Dobro jutro? PELIKAN: Pa kako ste druže Virag? VIRAG: Eto vidite. Za šta sam se borio. Zbog toga sam i čir na želucu dobio. PELIKAN: Pa da.... VIRAG: Ljutite se na mene? PELIKAN: Pa... vi ste, druže Virag, sigurno uvek želeli dobro. VIRAG: I jeste tako... pa vi znate da nisam imao odmora ni danju ni noću! PELIKAN: Možda je i šteta za tolke noći. VIRAG: Izvucite mi maramicu, Pelikan! Ja ne mogu da je dohvatim, iz levog džepa. (pokazujje lisice na rukama) Još i ovo. Plakaćete vi svi za mnom! PELIKAN: E, u to se ja baš ne bi zaklinjo! KRAJ