pg 31

Поглавље 31: Спољна, безбедоносна и одбрамбена политика Заједничка спољна и безбедоносна политика (ЗСБП) и Заједничка безбедоносна и одбрамбена политика (ЗБОП) заснивају се на правним актима, укључујући правно обавезујуће међународне споразуме, и на политичким документима. Правне тековине ЕУ се састоје од политичких декларација, заједничких акција, заједничких ставова и споразума. Државе чланице морају бити способне да спроведу политички дијалог у оквиру ЗСБП, да се усагласе са изјавама ЕУ, да учествују у активностима ЕУ и да примењују договорене рестриктивне мере. Од држава кандидата се тражи да се постепено усаглашавају са изјавама ЕУ и да примењују рестриктивне мере онда када је то потребно и у случајевима у којима је то потребно. А) Опште информације 1. Уговор о Европској унији (УЕУ) у Глави V укључује одредбе о Заједничкој

спољној и безбедоносној политици које ће нове државе чланице примењивати. Комисија жели да зна да ли би, по вашем виђењу, примена ових одредби након приступања довела до било каквих проблема или потешкоћа. Прецизније речено:

Заједничка спољна и безбедносна политика (ЗСБП) ЕУ, укључујући и Заједничку безбедносну и одбрамбену политику (ЗБОП) као саставни део, заснивају се на начелима на којима су утврђене спољна политика, политика националне безбедности и политика одбране Републике Србије, а то су развој демократије, владавина права, поштовање људских права, слобода, једнакости и солидарности, очување мира и јачање међународне безбедности, унапређење међународне сарадње, као и поштовање међународног права у складу са Повељом УН. С обзиром на то, Република Србија је одлучна да пружи допринос утврђивању и спровођењу заједничке политике извршавајући циљеве Заједничке спољне и безбедносне политике (ЗСБП) ЕУ.

Република Србија континуирано улаже напоре да, кроз прихватање и имплементацију европских вредности и начела, унапређује дијалог са Европском унијом и реформише своје цивилне и војне капацитете како би, између осталог, била спремна и способна да, након пуноправног чланства, преузме обавезе у складу са одредбама о Заједничкој спољној и безбедносној политици (ЗСБП), садржаним у глави V Уговора о Европској унији. Сходно томе, очекује се да након приступања Републике Србије Европској унији примена одредаба о Заједничкој спољној и безбедносној политици (ЗСБП), садржаних у глави V Уговора о Европској унији, неће довести до проблема или тешкоћа, већ ће се позитивно одразити на унутрашњу стабилност и међународну позицију Републике Србије.

2. Да ли сте спремни да без резерве прихватите уређење, правну структуру и

организациона решења Спољне, безбедоносне и одбрамбене политике Уније (ЗСБП и ЗБОП), укључујући и њену војну димензију?

Република Србија изражава спремност да, сагласно својој стратешкој спољнополитичкој оријентацији за приступање ЕУ, као и политици националне безбедности и одбране, прихвати дефиницију, правну структуру, као и организационе

аранжмане који се тичу Спољне, безбедносне и одбрамбене политике (ЗСБП и ЗБОП) ЕУ, прецизираним Лисабонским споразумом.

У оквиру процеса европских интеграција, Република Србија изражава спремност да у потпуности усвоји правне тековине ЕУ (Аcquis Communаutaire) у области Спољне, безбедносне и одбрамбене политике (ЗСБП и ЗБОП) и сходно томе усклади своје прописе и деловање у овим областима. Са тим циљем, институције државе, у складу са својим надлежностима, раде на хармонизацији прописа, као и на стварању правних механизама, инструмената и капацитета који ће омогућити активно учешће у Спољној, безбедносној и одбрамбеној политици ЕУ.

Истовремено, Република Србија подржава напоре ЕУ за јачањем војних и цивилних инструмената, капацитета и способности за достизање стратегијских циљева утврђених у Европској стратегији безбедности, као и предвиђену могућност успостављања структуриране сарадње унутар европског оквира. У складу са оствареним напретком у процесу прикључења ЕУ, Република Србија је спремна да стави на располагање своје одбрамбене капацитете са циљем имплементације ЗСБП и ЗБОП и активно учествује у мултинационалним операцијама очувања међународног мира и безбедности. Опредељена је да своје одбрамбене потенцијале ангажује на основу Устава Републике Србије, Повеље УН и принципа међународног права. Сходно томе, кроз процес реформе система одбране Републике Србије адекватна пажња је посвећена достизању потребног нивоа интероперабилности за учешће у мисијама ЕУ.

У погледу војне димензије, Република Србија је спремна да допринесе развоју оперативних способности ЕУ за деловање у хуманитарним и задацима спасавања, задацима очувања мира, борбеним задацима у управљању кризама, укључујући и успостављање мира, као и у заједничким операцијама разоружања, војним саветима и помоћи, спречавању сукоба, постконфликтној стабилизацији и борби против тероризма, укључујући и подршку трећим државама у борби против тероризма на њиховим територијама.

С обзиром да клаузула о међусобној одбрани садржана у Лисабонском уговору истовремено не доводи у питање специфичан карактер политике безбедности и одбране неких држава чланица, у том контексту треба разматрати важећу војну неутралност Републике Србије након приступања Европској унији.

3. Да ли ћете након приступања бити спремни и способни да у потпуности и

активно учествујете у Спољној, безбедоносној и одбрамбеној политици (ЗСБП и ЗБОП) као што је то дефинисано у УЕУ?

У вези са учешћем у Заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици ЕУ (ЗБОП), Република Србија је спремна да, сходно динамици приближавања Европској унији, прихвата права и обавезе из Поглавља V Лисабонског споразума, пратећих Протокола и других аката ЕУ, које важе за државе чланице ЕУ. Република Србија подржава даљи развој заједничке спољне, безбедносне и одбрамбене политике ЕУ и биће спремна на активан допринос овој политици на основу билатералних споразума са ЕУ, уколико они буду закључени пре пријема Републике Србије у чланство, односно сходно обавезама које проистичу из чланства у ЕУ, од момента приступања ЕУ. Република Србија је у својим стратегијским документима исказала чврсто опредељење да учествује у заштити вредности које дели са Европском унијом.

Стратегија националне безбедности садржи експлицитно изражена опредељења и ставове који се односе на настојање да се спољна и безбедносна политика Републике Србије ускладе са позицијама и деловањем Европске уније у свим најважнијим питањима глобалног, европског и регионалног карактера, истовремено уважавајући интерес очувања територијалног интегритета и суверенитета Републике Србије. Имајући у виду све значајнију улогу ЕУ у креирању европске и глобалне безбедности, наглашена је спремност Републике Србије да кроз процес европских интеграција изграђује капацитете и способности система националне безбедности и одбране у складу са стандардима и обавезама које произилазе из Европске безбедносне и одбрамбене политике, као и да учествује у изградњи и унапређењу регионалне и глобалне безбедности. Политика одбране Републике Србије заснована је на мултилатералном и интегралном приступу питањима одбране и безбедности, те се њоме афирмише концепт кооперативне безбедности.

Из стратегијских опредељења политике одбране Републике Србије, као један од најважнијих циљева произлази интеграција у европске и друге међународне безбедносне структуре. У Стратегији одбране Републике Србије као задаци политике одбране, између осталог, наводе се учешће у мултинационалним операцијама, ангажовање у активностима Заједничке безбедносне и одбрамбене политике, ангажовање у НАТО програму Партнерство за мир и достизање интероперабилности са системима одбране држава укључених у овај програм.

С обзиром да је приступање Европској унији постављено као спољно-политички приоритет, процес спровођења реформи се већ одвија у складу са принципима и стандардима ЕУ. Спремност за учешће у Заједничкој безбедносној и одбрамбреној политици је исказана кроз спремност за ангажман наших капацитета и снага у заједничким хуманитарним акцијама ЕУ, у операцијама ЕУ за управљање кризама. Интегративни процес може да води само ка још широј и кохерентнијој сарадњи.

У том контексту, Република Србија ће, од тренутка приступања, бити спремна и способна да подржава и активно учествује у активностима Спољне, безбедносне и одбрамбене политике (ЗСБП и ЗБОП), као што је дефинисано Уговором о ЕУ. 4. Хоћете ли, након приступања, у потпуности и без резерви прихватити циљеве

УЕУ, одредбе њене Главе V, и декларације која иде уз њу, као и релевантних међународних споразума закључених у име ЕУ и других релевантних извора правних тековина ЕУ у области Спољне, безбедоносне и одбрамбене политике (ЗСБП и ЗБОП)?

Република Србија ће по пријему у ЕУ прихватити циљеве Лисабонског споразума, одредбе Поглавља V и његове припадајуће декларације, као и релевантне међународне уговоре који су закључени у име ЕУ и друге релевантне изворе aquis-ја спољне, безбедносне и одбрамбене политике (ЗСБП и ЗБОП), сходно правима и обавезама која проистичу из чланства у ЕУ. У оквиру процеса европских интеграција, Република Србија изражава спремност да у потпуности усвоји правне тековине ЕУ у области Спољне, безбедносне и одбрамбене политике (ЗСБП и ЗБОП) и сходно томе уважавајући сопствене националне интересе и опредељење на јачање сопствених одбрамбених капацитета, Република Србија континуирано развија механизме и капацитете како би била спремна и способна да, након пуноправног чланства, у потпуности преузме обавезе и пружи допринос

утврђивању и спровођењу заједничке политике извршавајући циљеве Заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ.

5. Да ли ће ваша администрација, а посебно Министарство спољних послова,

имати потребне структуре и техничку оспособљеност да у потпуности учествује у Спољној, безбедоносној и одбрамбеној политици (ЗСБП и ЗБОП) у време приступања?

Влада Републике Србије предузима неопходне мере како би, у време приступања, била адекватно структурирана и технички опремљена за учешће у Спољној, безбедносној и одбрамбеној политици (ЗСБП и ЗБОП). У оквиру надлежних државних институција континуирано се унапређују организациона и кадровска структура и модернизују материјални капацитети са циљем изградње потребних способности Владе за учешће у Спољној, безбедносној и одбрамбеној политици (ЗСБП и ЗБОП).

Министарство спољних послова, са своје стране, је већ предузело организационе и техничке мере за пуну укљученост у европске политике, укључујући заједничку спољну, безбедносну и одбрамбену политику. Унутар министарства постоји посебан Сектор за Европску унију, на чијем челу је помоћник министра, као и специјализовано одељење које се бави тематиком ЗБОП и налази се унутар Сектора за безбедносне политике. У припремној фази је и кадровско јачање Мисије Републике Србије при ЕУ у Бриселу попуњавањем експертским кадром из надлежних органа државне управе. Након закључења Споразума о безбедносним процедурама за размену и заштиту тајних података између Републике Србије и ЕУ, Министарство спољних послова је спремно да предузме неопходне техничко-административне мере ради његове пуне примене. Такође, спремни смо да у поступку приступања предузмемо друге структурне и техничке мере, сходно европским правилима.

У Министарству економије и регионалног развоја је потребно повећање броја запослених на пословима спровођења утврђене политике извозне контроле наоружања, војне опреме и робе двоструке намене, праћењу и примени измена у законодавству ЕУ у овој области, учешћа у међународним контролним режимима, спровођењу рестриктивних мера и накнадној контроли, као и осталим пословима у вези са применом закона и других прописа у овој области.

6. У погледу одредбе која предвиђа да ће државе чланице подржати спољну и безбедоносну политику Уније активно и без резерви (члан 24. став. 3. УЕУ), молимо објасните које су уговорне обавезе ваше земље према међународном праву и да ли оне морају бити измењене у контексту приступања. У ту сврху, молимо проследите листу постојећих уговорних обавеза и оних о којима се тренутно преговара.

Уговорне обавезе Републике Србије су преузете закљученим и потврђеним међународним уговорима у одређеној области, које прате и извршавају министарства у оквиру својих надлежности. У вези са уговорним обавезама Републике Србије, приложене су листе међународних уговора које је Република Србија закључила или је у фази њиховог закључивања::

1. Листа билатералних уговора које је Република Србија закључила са другим државама

2. Листа мултилатераланих уговора у којима је Република Србија уговорна страна или потписница

3. Листа билатералних уговора које Република Србија преговара са другим државама

Република Србија се, потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) обавезала на постепено усклађивање законодавства са правним тековинама Европских заједница, као и на његову доследну примену. У вези са тим, према члану 72. Спроазума о стабилизацији и придруживању, Србија је у обавези да, у договору са Европском комисијом, припреми посебан Програм за спровођење обавеза из Спроазума о стабилизацији и придруживању, чију ће реализацију пратити Европска унија.

У намери да покаже административне и друге капацитете у процесу европских интеграција, Влада Републике Србије је припремила документ под називом „Национални програм за интеграцију у ЕУ“ (НПИ) и пре подношења захтева за кандидатуру у ЕУ. Документ је усвојен на седници Владе 9. октобра 2008. године, а редовно се усвајају квартални извештаји о испуњености обавеза које из Националног програма за интеграцију у ЕУ произилазе. У самом документу су дефинисани обим и динамика усклађивања националног законодавства са правним тековинама ЕУ, а паралелно с тим и провера усклађености обавеза које проистичу из међународних уговора са процесом европских интеграција и пуноправним чланством у ЕУ.

Република Србија изражава спремност да, у контексту приступања Европској унији, измени и прилагоди постојеће уговорне обавезе са обавезама које проистичу из пуноправног чланства у ЕУ.

У току процеса усклађивања законодавства Република Србија ће се, у складу са чланом 72. Споразума о стабилизацији и придруживању, најпре фокусирати на правне тековине које се односе на Заједничко тржиште, правосуђе, слободу и безбедност и области везане за трговину. У каснијој фази Република Србија ће се фокусирати на преостале области acquis-a.

7. Да ли ваша земља подржава Европску стратегију безбедности која је

допуњена и прихваћена децембра 2008?

Република Србија подржава Европску стратегију безбедности, ажурирану и одобрену у децембру 2008. године, имајући у виду њену фокусираност на појаву нових и растућу комплексност постојећих изазова и претњи безбедности, досадашњу имплементацију, а посебно искуства из ЗБОП операција. Република Србија сматра важним идентификовање савремених глобалних изазова и претњи из европске перспективе и пружање активног, способног и кохерентног европског одговора на њих. Република Србија цени ангажман ЕУ у борби против тероризма и организованог криминала, непролиферацији оружја за масовно уништење, решавању регионалних сукоба, спречавању настанка „неуспешних држава“, јачању информатичке сигурности и енергетске безбедности и допринос борби против климатских промена.

Република Србија сматра да је ЕУ својим свеобухватним ангажманом на плану безбедности допринела не само сигурности Европе, него и шире. Република Србија поздравља опредељење ка стварању ефикасније, координисаније и стратешки оријентисане Европе, те подржава ближе односе ЕУ са њеним непосредним суседством и партнерство са кључним актерима данашњих међународних односа.

Република Србија поздравља опредељење ЕУ за обнову мултилатералног поретка у свету и ангажмане ЕУ у области безбедности, ради реализације циљева УН. Такође, Република Србија снажно подржава став из Извештаја о спровођењу Европске стратегије безбедности од 11. децембра 2008.године да су све земље у обавези да поштују основне принципе Повеље УН и ОЕБС-а и да се о поштовању суверенитета, независности и територијалног интегритета држава и мирном решавању спорова не може преговарати. Поштовање приниципа УН и ОЕБС Република Србија сматра кључним за очување стабилности међународног поретка.

Приликом израде Стратегије националне безбедности Републике Србије, усвојене октобра 2009. године, између осталог, као својеврсне смернице, узети су у обзир ставови исказани у Европској стратегији безбедности из 2003. и Извештај о споровођењу Европске стратегије безбедности из 2008. године.

8. Који правни инструменти/законски прописи у контексту спољне, безбедоносне

и одбрамбене политике постоје у вашој земљи и шта они покривају?

Легислативни акти из области спољне политике су Устав Републике Србије («Службени гласник РС» бр. 83/06), Закон о министарствима («Службени гласник РС» бр. 48/07) и Закон о спољним пословима («Службени гласник РС» бр. 116/07 и 41/09).

Устав Републике Србије прописује систем власти у држави и надлежност највиших државних органа, која, између осталог, покрива и област спољне политике.

Закон о министарствима прописује делокруг рада сваког министарства, између осталог, и у области спољне политике и међународне сарадње.

Закон о спољним пословима прописује међусобни однос државних органа у обављању спољних послова, а посебно послове које у оквиру свог делокруга обавља Министарство спољних послова.

У Републици Србији је на снази и Закон о закључивању и извршавању међународних уговора («Службени лист СФРЈ бр. 55/78») а у току је припрема новог предлога закона којим ће бити прописан начин закључивања, извршавања и престанка важења међународних уговора. Носилац овог посла је Министарство спољних послова.

Чланом 139. Устава прописано је да Војска Србије брани земљу од оружаног угрожавања споља и извршава друге мисије и задатке, у складу са Уставом, законом и принципима међународног права који регулишу употребу силе. Такође, чланом 140. Устава прописано је да се Војска Србије може употребити ван граница Републике Србије само по одлуци Народне скупштине Републике Србије.

Чланом 4. Закона о министарствима прописује се делокруг рада Министарства одбране као органа државне управе који обавља послове који се односе на политику одбране и стратегијско планирање.

Законом о одбрани (''Службени гласник РС'', бр. 116/07, 88/09, 88/09-др. закон и 104/09-др. се уређују систем одбране Републике Србије, надлежности државних органа и Војске Србије у одбрани, права и дужности државних органа, аутономних покрајина, јединица локалне самоуправе, грађана, привредних друштава, других правних лица и предузетника у одбрани, као и друга питања од значаја за одбрану.

Чланом 2. став 4. Закона о одбрани прописано је да се одбрана Републике Србије спроводи самостално, а може се спроводити и у сарадњи с другим државама у оквиру институција система националне, регионалне и глобалне безбедности.

Чланом 3. Закона о одбрани прописано је да Република Србија у области одбране остварује сарадњу с другим државама и међународним организацијама и институцијама система националне, регионалне и глобалне безбедности у изградњи и очувању мира у свету и извршава обавезе које проистичу из чланства у Уједињеним нацијама и обавеза преузетих потврђеним међународним уговорима.

Чланом 5. наведеног закона прописано је да се одбрана земље остварује:

1) организовањем и припремањем субјеката одбране за извршавање задатака у ратном и ванредном стању;

2) предузимањем мера и радњи за рад субјеката одбране и за употребу Војске Србије и других снага одбране у ратном и ванредном стању до коначног отклањања или престанка опасности за земљу;

3) предузимањем мера и активности на заштити и спасавању људи и материјалних добара и животне средине у ратном и ванредном стању;

4) учешћем у мултинационалним операцијама.

Чланом 40. наведеног закона прописано је да у случају угрожавања мира и безбедности у свету, припадници Војске Србије у складу са законом и одлуком Народне скупштине, могу бити упућени у мултинационалне операције ван граница Републике Србије.

Такође, Законом о Војсци Србије (''Службени гласник РС'', бр. 116/07 и 88/09, се уређују положај и надлежност Војске Србије, организација, састав и начела деловања Војске Србије, специфичности обављања војне службе, командовање и руковођење Војском Србије, чинови и звања у Војсци Србије, симболи и обележја Војске Србије, војни празници, верска служба, одговорност за штету коју причини Војска Србије, демократска и цивилна контрола, јавност рада, канцеларијско пословање у Војсци Србије, служба у Војсци Србије и друга питања од значаја за Војску Србије.

Законом о употреби Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница Републике Србије ("Службени гласник РС", бр. 88/09, се уређују употреба и припрема Војске Србије и других снага одбране за учешће у мултинационалним операцијама ван граница Републике Србије, права и обавезе надлежних органа и учесника у тим операцијама, финансирање трошкова учешћа и друга питања за извршавање мисија и задатака у очувању безбедности и мира у свету и пружању хуманитарне помоћи другим државама у кризним ситуацијама.

Законом о цивилној служби ("Службени гласник РС", бр. 88/09, се уређују остваривање права на приговор савести лица која подлежу војној обавези; извршавање војне обавезе у цивилној служби; права и обавезе лица која се упућују у цивилну службу; права и обавезе органа, организација, установа и јединица у чијој је надлежности спровођење цивилне службе; вршење цивилне службе; обука лица у цивилној служби; контрола вршења цивилне службе; резервни састав; накнаде за вршење цивилне службе; евиденција, надзор и финансирање цивилне службе; врсте и висина казни за

неизвршавање обавеза у цивилној служби, као и друга питања од значаја за цивилну службу.

Стратегија националне безбедности Републике Србије ("Службени гласник РС", бр. 88/09) представља најважнији стратешки документ којим се утврђују основе политике безбедности у заштити националних интереса Републике Србије.

Полазиште Стратегије националне безбедности чине суверенитет и територијални интегритет Републике Србије, економски просперитет, социјална стабилност, развој демократије и владавина права, поштовање људских и мањинских права, европска спољнополитичка оријентација и унапређење сарадње са најутицајнијим субјектима међународне заједнице и државама у региону.

Стратегија националне безбедности потврђује приврженост Републике Србије општим демократским вредностима, међународном праву и поштовању сопствене државотворне традиције. Опредељења исказана у Стратегији националне безбедности изражавају спремност Републике Србије да у оквиру Организације уједињених нација, европских и других међународних организација и регионалних структура, доприноси изградњи и унапређењу сопствене, регионалне и глобалне безбедности.

Стратегија националне безбедности даје анализу окружења Републике Србије, идентификује изазове, ризике и претње безбедности, утврђује националне интересе, одређује циљеве, основна начела и елементе политике националне безбедности и дефинише структуру, начела функционисања и одговорности у оквиру система безбедности.

Стратегија одбране је заснована на Уставу Републике Србије, Стратегији националне безбедности, као и опредељености Републике Србије да кроз мир и стабилност доприноси изградњи и јачању безбедности. Ставови исказани у Стратегији одбране засновани су на процени стања и пројекцији развоја међународних односа, тенденцијама у одбрамбеном организовању савремених држава и развоју међународних безбедносних интеграција, анализи друштвених чинилаца и карактеру савремених изазова, ризика и претњи безбедности и одбрани Републике Србије.

Стратегија одбране исказује опредељеност Републике Србије да изграђује и јача сопствене капацитете и способности за одбрану, као и да кроз интеграцију у европске и друге међународне безбедносне и одбрамбене структуре заједнички делује са другим државама и доприноси јачању националне, регионалне и глобалне безбедности.

Стратегија одбране је потврда привржености Републике Србије општеприхваћеним стандардима одбрамбеног организовања модерних демократских друштава.

У Стратегији одбране се анализира безбедносно окружење; идентификују изазови, ризици и претње одбрани; утврђују одбрамбени интереси и политика одбране Републике Србије; конципира систем одбране и утврђују основна опредељења о планирању и финансирању одбране.

9. Са колико мера (декларација, демарша, заједничких ставова) сте се усагласили од јула 2008. године? Са којим се таквим мерама нисте усагласили?

Република Србија, посредством Мисије Србије при ЕУ у Бриселу, на основу успостављеног политичког дијалога у оквиру Процеса стабилизације и придруживања ЕУ (као држава потенцијални кандидат за приступање ЕУ) позива се да се придружи

декларацијама или заједничким позицијама Савета ЕУ о политичкој ситуацији и политичким догађајима, као и о стању/кршењу људских права у трећим земљама. Такође, Република Србија је позивана и у оквиру међународних организација и њихових специјализованих агенција (УН, ОЕБС, Савет Европе) да се придружи декларацијама, демаршима и заједничким ставовима Савета ЕУ.

Садржину сваке декларације ЕУ, Република Србија пажљиво сагледава и, у складу са интересима спољне политике, унутрашње политике и законодавне праксе, као и у складу са међународним документима које је Србија потписала и ратификовала, Р. Србија доноси конкретну одлуку о придруживању.

Непридруживање једном броју изјава и декларација изазвано је специфичностима положаја Републике Србије после дезинтеграције југословенске државе, као и познатим ставом Србије у вези са једностраним проглашењем независности од стране привремених институција самоуправе Косова. У даљем, постепеном процесу прибижавања чланству у ЕУ, Република Србија ће, полазећи од својих националних интереса и уласка у ЕУ као приоритетног циља, пажљиво радити на усклађивању својих ставова са изјавама и декларацијама ЕУ.

Притом је рок за придруживање за један број декларација био изразито кратак те није било могуће извршити неопходне консултације, што доприноси нереалној слици о укупном односу декларација којима се Р. Србија придружила и онима којима се није придружила.

У периоду од 01.01.2008. до 31.12.2010. године било је укупно 402 декларације ЕУ, од чега је Република Србија добила захтев за придруживање укупно 357 декларацији ЕУ. Од укупног броја добијених захтева за придруживање, Република Србија се придружила 245 и није се придружила 112 декларација ЕУ.

По годинама, преглед декларација којима се Р. Србија није придружила је следећи:

а) Генерални секретаријат Савета ЕУ 2008. година Евидентирано је укупно 165 декларација ЕУ, од чега је Република Србија добила захтев за придруживање 147 декларација ЕУ. Од укупног броја добијених захтева за придруживање, Република Србија се придружила 104 и није се придружила 43 декларација ЕУ. Списак декларација ЕУ у 2008. години којима се Република Србија није придружила:

21.01. Изјава председавајућег у име ЕУ о затварању регионалних представништва Британског савета у Руској Федерацији

24.01. Изјава председавајућег у име ЕУ о универзалном праву гласа у Хонг Конгу

05.03. Изјава председавајућег у име ЕУ о председничким изборима у Руској Федерацији одржаним 02.03.2008. године

19.03. Изјава председавајућег у име ЕУ о ситуацији у Тибету 28.03. Изјава председавајућег у име ЕУ о притварању Ху Ђија и других бораца

за људска права у Кини 31.03. Изјава председавајућег у име ЕУ о годишњици упућивања стања у

Дарфуру/Судан Међународном кривичном суду

21.04. Изјава председавајућег у име ЕУ о Грузији 24.04. Изјава председавајућег у име ЕУ у вези са Заједничким ставом Савета

2008/223/ЗСБП од 13.03.2008. којим се обнављају мере подршке ефикасном спровођењу мандата Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију

06.05. Изјава председавајућег у име ЕУ о ескалацији затегнутости између Грузије и Русије

12.06. Изјава председавајућег у име ЕУ о Заједничком ставу Савета 2008/288/ЗСБП од 07.04.2008. године којим се обнављају рестриктивне мере против одређених званичника Белорусије

04.07. Изјава председавајућег у име ЕУ о Зимбабвеу 11.07. Изјава председавајућег у име ЕУ о ракетним пробама Ирана 15.07. Изјава председавајућег у име ЕУ након саопштења тужиоца

Међународног кривичног суда 18.07. Изјава председавајућег у име ЕУ у вези са извршењем смртне казне у

Ирану 24.07. Изјава председавајућег у име ЕУ у вези са опасношћу од каменовања

деветоро Иранаца 31.07. Изјава председавајућег у име ЕУ о пребацивању Радована Караџића у

Хашки трибунал 01.08. Изјава председавајућег у име ЕУ у вези са Заједничким ставом Савета

2008/632/ЗСБП од 31.07.2008. године којим се мења и допуњује Заједнички став 2004/161/ЗСБП а којим се обнављају рестриктивне мере према Зимбабвеу

11.08. Изјава председавајућег у име ЕУ о погоршању ситуације у Јужној Осетији (Грузија)

14.08. Изјава ЕУ у вези са непосредном опасношћу извршења смртне казне над Амиром Амролахијем у Ирану

18.08. Изјава председавајућег у име ЕУ о Мауританији 25.08. Изјава председавајућег у име ЕУ поводом вешања Резе Хеџазија 27.08. Изјава председавајућег у име ЕУ у вези са ослобађањем Сергеја

Парсиукевича и Андреја Кима 29.08. Изјава председавајућег у име ЕУ поводом догађаја у логору Калма у

Судану 05.09. Изјава председавајућег у име ЕУ поводом смрти Магомеда Јевлојева 09.09. Изјава председавајућег у име ЕУ о стању Емадедина Багија у Ирану 10.09. Изјава председавајућег у име ЕУ у вези са ситуацијом у Мауританији 12.09. Изјава председавајућег у име ЕУ након извршења смртне казне над троје

људи који су чекали на извршење казне у Јапану 16.09. Изјава председавајућег у име ЕУ поводом ситуације у Минданау 18.09. Изјава председавајућег у име ЕУ након извештаја који је објавио

генерални директор Међународне агенције за атомску енергију о нуклеарним активностима Ирана

19.09. Изјава председавајућег у име ЕУ поводом стања људских права у Сирији 22.09. Изјава председавајућег у име ЕУ о политичким затвореницима у Еритреји 25.09. Изјава председавајућег у име ЕУ након ослобађања У Вин Тина 26.09. Изјава председавајућег у име ЕУ поводом стања припадника верских

мањина у Ирану 10.10. Изјава председавајућег у име ЕУ поводом Светског дана против смртне

казне (10.10.) 10.10. Изјава председавајућег у име ЕУ о стању на истоку Демократске

Републике Конга

05.11. Изјава председавајућег у име ЕУ у вези са осудом дванаест потписника Декларације из Дамаска

12.11. Тајван - Изјава председавајућег у име ЕУ 25.11. Изјава председавајућег у име ЕУ поводом Међународног дана

искорењивања насиља над женама 10.12. Изјава председавајућег у име ЕУ о претресу просторија Меморијалне

организације у Санкт Петерсбургу 04.12.2008. године 19.12. Изјава председавајућег у име ЕУ у вези са Повељом 2008 и хапшењем

бораца за људска права уочи 60. годишњице Опште декларације о људским правима

22.12. Изјава председавајућег у име ЕУ о даљем заточеништву Мишела Килоа и Махмуда Исе

23.12. Изјава председавајућег у име ЕУ након неуспеха најновијих шестостраних разговора о решавању питања нуклеарног оружја Северне Кореје

23.12. Изјава председавајућег у име ЕУ у вези са смртном казном у Санкт Кицу и Невису

2009. година У 2009. години од 154 декларација ЕУ, Република Србија је добила захтев за придруживање 140 декларацијама ЕУ. Од укупног броја добијених захтева за придруживање, Република Србија се придружила 87 и није се придружила 53 декларација ЕУ

23.01. Декларација о извршењу смртне казне над Мола Гол Хасаном и више других извршења смртне казне у Ирану

28.01. Декларација о рестриктивним мерама против Зимбабвеа 06.02. Декларација о саставу изборне комисије у Камеруну 06.02 Декларација о руском плану о војном присуству у Абхазији и Јужној

Осетији 11.02. Декларација о извршењу смртне казне над Стивом Хенлијем у САД 17.02. Декларација о судском процесу против седам вођа покрета БАХА у Ирану 17.03. Декларација о људским правима у Ирану поводом обележавања

33. годишњице међународног акта о грађанским и политичким правима 20.03. Декларација о изрицању затворске казне С. Хабибу у Сирији 05.04. Декларација о лансирању „експерименталног комуникационог сателита“

од стране ДНР Кореје 17.04. Декларација о ДНР Кореји 20.04. Декларација о Фиџију 22.04. Декларација о судској одлуци против Р. Сабери, Иран 22.04. Декларација о рестриктивним мерама против одређеног броја

званичника Белорусије 24.04. Декларација о почетку судског процеса за убиство жена у С. Хуарезу

2001.г., Мексико 27.04. Декларација о ситуацији у Шри Ланки 29.04. Декларација о извршењу смртне казне у Ирану 29.04. Декларација о протестима у Северној Митровици на Косову 11.05. Декларација о Тајвану 14.05. Декларација о изрицању пресуде портпаролу Покрета за будућност Курда

у Дамаску, Сирија

15.05. Декларација о смртној казни у САД, Т.Дејвис 15.05. Декларација о Daw Aung San Suu Kyi, вођи Националне лиге за

демократију, Мјанмар 15.06. Декларација о наставку масовног извршења смртне казне у Ираку 18.06. Декларација о завршетку мисије УНОМИГ 18.05. Декларација о насиљу у Јемену 25.05. Декларација о кршењу верских слобода у Ирану 12.06. Декларација о избегличком таласу из Мјанмара 22.06. Декларација о Посматрачкој мисији УН у Грузији 23.06. Декларација о постизборној кризи у Ирану 26.06. Декларација о судском процесу у Кини против Лиу Ксиабоа 02.07. Декларација о политичкој ситуацији у Нигеру 07.07. Декларација о Самиту Афричке уније 09.07. Декларација о догађајима у Кини 20.07. Декларација ЕУ и САД о одлуци Сталног арбитражног суда о

одређивању граница подручја Аби у Судану 31.07. Декларација о ситуацији у северној Нигерији 31.07. Декларација о ситуацији у Нигеру 31.07. Декларација о извршењу смртне казне у Јапану 04.08. Декларација оситуацији у Грузији Декларација о пресуди против Д.А.С.С. Кји, Мјанмар 14.08. Декларација поводом убиства активиста за људска права у Чеченији 27.08. Декларација о безбедносној ситуацији у Јемену 27.08. Декларација о извршењу смртне казне над особама у Тајланду 07.09. Декларација о пресуди изреченој новинару у Шри Ланки 11.09. Декларација о изборима у Авганистану 01.10. Декларација о Кенији 23.10. Декларација о ситуацији у Зимбабвеу 27.10. Декларација о људским правима у Ирану 28.10. Декларација о недавном извршењу смртне казне на двојицом Тибетанаца

у Кини 10.11. Декларација о стању људских права у Ираку 12.11. Декларација о извршењу смртне казне над деветоро особа у Ксинђангу 14.12. Декларација о председничким изборима у Абхазији 15.12. Декларација о Лиу Ксиабоу 18.12. Декларација о Етиопији 22.12. Декларација о Нигеру

2010. година (закључно са 1.12.2010. године) Списак декларација ЕУ у 2010. години којима се Република Србија није придружила:

12.01. Декларација о судском постукпку против 7 лидера Бахаи заједнице у Ирану

10.03. Декларација ЕУ о грузијској стратегији за Абхазију и Јужну Осетију 31.03. Декларација ЕУ о ситуацији у Белорусији 11.05. Декларација о придруживању неких трећих земаља у вези са одлуком

Савета 2009/969/CFSP-Belarus 26.05. Декларација о рестриктивним мерама против Зимбабвеа

03.06. Декларација ЕУ о придруживању неких трећих земаља одлуци Савета 2010/232/CFSP од 26. априла 2010. којом се обнављају рестриктивне мере против Бурме/Мјанмара

03.06. Декларација ЕУ о придруживању неких трећих земаља одлуци Савета 2009/1002/CFSP од 22.12.2009. којом се допуњује заједничка позиција 2006/795/CFSP у вези са рестриктивним мерама против ДНР Кореје

11.06. Декларација ЕУ о људским правима у Кини 12.06. Декларација ЕУ о Ирану 15.07. Декларација ЕУ о ситуацији у вези са борцима са људска права у области

Северног Кавказа 27.07. Декларација ЕУ о случајевима повреде људских права у Сирији 12.08. Декларација ЕУ о пресудама седморици лидера Бахаи заједнице 08.09. Декларација ЕУ о пресудама седморици лидера Бахаи заједнице 21.09. Декларација ЕУ о политичким затвореницима у Еритреји 08.11. Декларација ЕУ о објављивању завршног извештаја посматрачке мисије

ЕУ на изборима у Етиопији 2010. године 16.11. Декларација ЕУ о насиљу против новинара у Руској Федерацији

2008. година б) Уједињене нације

Република Србија се придружила позиву ЕУ 52 пута, а није се придружила 28 пута. У наставку листа декларација/изјава којима се Р. Србија није прудружила:

Генерална скупштина

„Изјава председавајућег ЕУ- Генерална скупштина УН: „Састанак о глобалној кризи хране и енергије“ (18. јул 2008.г.)

„Изјава председавајућег ЕУ Генерална скупштина УН: „Комисија за изградњу мира и Фонд за изградњу мира“ (9. октобар 2008.г.)

Изјава председавајућег ЕУ – у пленуму Уједињених нација: „Јачање координације пружања хуманитарне и помоћи при катастрофама од стране УН, укључујући специјалну економску помоћ“ (10. новембар 2008.г.)

„Извештај Међународног кривичног суда за бившу Југославију“

Савет безбедности

„Дебата о УНАМИ“ „Борба против тероризма“

Први комитет

„Изјава ЕУ – објашњење позиције – Јачање безбедности и сарадње у региону Медитерана“ (Њујорк, 29. октобар 2008.г.)

„Изјава ЕУ - објашњење гласања – Кретања у области информација и телекомуникација у контексту међународне безбедности“ (Њујорк, 30. октобар 2008.г.)

Други комитет

„Генерална дебата“

„УН Хабитат“

Трећи комитет

„Објашњење о гласању ЕУ у Трећем комитету: Право на развој“, 24. новембар 2008.г.

„Објашњење о гласању ЕУ у Трећем комитету: Глобализација и људска права“, 20. новембар 2008.г.

„Објашњење о гласању ЕУ у Трећем комитету: Промоција демократског и правичног међународног поретка“, 20. новембар 2008.г

„Изјава ЕУ у Трећем комитету о 64б“, 22. октобар 2008.г. „Изјава ЕУ у Трећем комитету по тачки 62, Елиминација расизма“, 03. новембар

2008.г. „Објашњење о гласању ЕУ у Трећем комитету: Употреба плаћеника“, 21.

новембар 2008.г. „Објашњење о гласању ЕУ у Трећем комитету: Клеветање религије“, 21.

новембар 2008.г. „Генерална изјава ЕУ у Трећем комитету: Право на храну“, 21. новембар 2008.г. „Објашњење о гласању ЕУ у Трећем комитету: Неприхватљивост појединих

пракси које доприносе подстицању савремених форми расизма, расне дискриминације, ксенофобије и нетолеранције“, 18. новембар 2008.г.

„Објашњење о гласању ЕУ у Трећем комитету: Трговина људима“, 20. новембар 2008.г.

„Објашњење о гласању ЕУ у Трећем комитету: Равноправна географска заступљеност у уговорним телима“, 20. новембар 2008.г.

„Изјава ЕУ о стању људских права и извештаји специјалних известилаца и изасланика“, 28. октобар 2008.г.

„Изјава ЕУ у ЕКОСОК-у: Сегмент о хуманитарним питањима, 15. јул 2008.г.

Четврти комитет

„Свеобухватни преглед целокупног питања мировних операција у свим аспектима“

„Ефекти атомског зрачења“ „Објашњење о гласању о питању Западне Сахаре“

Пети комитет

„Програм рада“ „Модел конференција“

в) Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) Стални савет (CC)


Изјава ЕУ у вези са недавним дешавањима у Грузији (СC 720); Изјава ЕУ о ситуацији у Грузији (СC 721); Тезе за разговор ЕУ о извештају екстерног ревизора (СC 723);

Закључци са састанка Савета за опште и спољне послове о Западном Балкану (СC 723);

Изјава ЕУ поводом ситуације у Грузији (СC 729); Изјава ЕУ поводом иступања СПГС УН на Косову , амбасадора Ламберта Занијера, и

шефа Мисије ОЕБС на Косову, амбасадора Тима Гулдимана (СС 730); Изјава ЕУ поводом убиства веб издавача у Ингушетији, Руска Федерација (СC

730); Изјава ЕУ поводом пуштања на слободу Сергеја Парсјукевича и Андреја Кима

(СC 730); Изјава ЕУ поводом иступања МСП Србије, Њ.Е. Вука Јеремића (СС 731); Одговор ЕУ на иступање бригадног генерала Костанца Периота, личног изасланика

председавајућег за члан IV Дејтонског мировног споразума (СС 734); Изјава ЕУ о Грузији (СC 737); Одговор ЕУ на иступање МИП Албаније , њ.е. Љуљзим Баше (СС 738); Одговор ЕУ Амбасадору Хеики Талвитију, специјалном изасланику ОЕБС (СС

741); Одговор ЕУ Високом комесару за националне мањине (СС 742); Изјава ЕУ поводом отварања ватре на возило ОЕБС у Грузији (СC 744); Изјава ЕУ поводом продужења мандата канцеларије ОЕБС у Минску до 31.

децембра 2009 (СC 744); Изјава ЕУ у вези слободе окупљања у Русији (СC 745);

Форум за безбедносну сарадњу (FSC)

У прилогу је листа изјава којима се Р. Србија на овом форуму није прудружила позиву ЕУ:

Изјава ЕУ поводом недавних инцидената у Грузији; Изјава ЕУ поводом Споразума о трговини наоружањем; Изјава ЕУ поводом недавних инцидената у Грузији; Изјава ЕУ о финском преузимању председавања Форумом за безбедносну

сарадњу; Изјава ЕУ о залихама конвенционалног наоружања, лаког и ручног наоружања у

Грузији; Заједнички састанци Сталног савета и Форума за безбедносну сарадњу (FSC)

У прилогу је листа изјава којима се Р. Србија на овим зајендичким састанцима није прудружила позиву ЕУ:

Изјава ЕУ поводом обраћања Њ.Е. председника Владе Ирске Берти Ахерна; Изјава ЕУ поводом ситуације у Грузији;

г) Савет Европе

Република Србија се није придружила позиву ЕУ 3 пута. У наставку је листа саопштења којима се Р. Србија није прудружила:

Саопштење ЕУ о сукобу у Грузији Саопштење ЕУ о смрти Магомед Јевлојева Саопштење ЕУ о последицама сукоба у Грузији

2009. година

б) Уједињене нације


Генерална скупштина „Извештај Међународног кривичног суда за бившу Југославију“ „Дебата о Одговорности заштите“


„Мир и безбедност у Африци: трговина дрогом“ „МКТЈ и МКТР“ „Дебата о заштити цивила у оружаним сукобима“ „Дебата о Резолуцији Савета безбедности 1820“ „Дебата о мировним операцијама“ „Дебата о извештајима генералног секретара о Судану“ „Дебата о Босни и Херцеговини“ „Посредовање и решавање спорова“ „Заштита цивила у оружаним сукобима“


„Изјава ЕУ на другој седници Отворене радне групе према Споразуму о трговини оружјем“ (Њујорк, 13. јул 2009.г.)

„Завршна изјава ЕУ на другој седници Отворене радне групе према Споразуму о трговини оружјем“ (Њујорк, 17. јул 2009.г.)


„Објашњење о гласању ЕУ о трговини и развоју“ (нисмо чланица Светске трговинске организације)

„Комисија за одрживи развој 18, отварање сегмента на високом нивоу“ „Конференција о глобалној кризи“

„Изјава о финансирању за праћење развоја на данашњим неформалним консултацијама“


„Објашњење о гласању ЕУ у Трећем комитету: људска права и културна разноликост“, 23. новембар 2009.г.

„Објашњење о позицији ЕУ у Трећем комитету: Унапређење координације активности у борби против трговине људима“, 19. новембар 2010.г.

„Објашњење о гласању ЕУ у Трећем комитету: Подстицање савремених форми расизма, расне дискриминације, ксенофобије и нетолеранције“, 19. новембар 2009.г.

„Објашњење о позицији ЕУ у Трећем комитету: Самоопредељење“, 12. новембар 2009.г.

„Изјава ЕУ у Трећем комитету: Стања људских права и извештаји специјалних известиоца и изасланика“, 27. октобар 2009.г.

„Објашњење о позицији ЕУ у Трећем комитету: Follow-up десете годишњице Међународне године породице“, 22. октобар 2009.г.


„Питање које се односи на информације“ „Објашњење о гласању о питању Западне Сахаре“

Пети комитет

„Преглед ефикасности – набавке“ „Финансирање активности на основу Резолуције СБ 1863 о Сомалији“

Специјални комитет за мировне операције (Ц – 34)

„Изјава ЕУ пред Специјалним комитетом за мировне операције (Њујорк, 23. фебруар 2009.г.)

Савет за људска права

Република Србија се придружила позиву ЕУ 20 пута, а није се придружила 12 пута. У наставку листа изјава којима се Р. Србија није прудружила:

Савет за људска права 10 2-27.март 2009, Високи сегмент, Изјава чешког МСП, 3. март 2009.

Савет за људска права 10 Изјава ЕУ, Тачка 2. 5. март 2009, Савет за људска права 10 Изјава ЕУ, Тачка 4. 17. март, 2009.

Савет за људска права 10 Изјава ЕУ, Тачка 7. 24. март 2009; 11. специјално заседање о Шри Ланки, 26-27. мај 2009, Изјава ЕУ; Савет за људска права 11 2-18. јун 2009. Изјава ЕУ, Тачка 2. 3. јун 2009; Савет за људска права 11 Изјава ЕУ, Тачка 4, 8. јун 2009.; Савет за људска права 11 – Изјава ЕУ – Тачка 7 Генерална дебата (16. јун 2009) ; Савет за људска права 11- Изјава ЕУ – Тачка 8 (16. јун 2009) ; Савет за људска права 11 – Изјава ЕУ – Тачка 10 (17. јун 2009); Савет за људска права 12 (14. септембар – 2. октобар 2009) – Изјава ЕУ – Тачка

2 – Промењена од стране Високог комесара (15. септембар 2009); Савет за људска права 12 –Изјава ЕУ – Тачка 4 ( 22. септембар 2009)

Хуманитарна питања / миграције

Република Србија се придружила позиву ЕУ 2 пута, а није се придружила једном. У наставку листа изјава којима се Р. Србија није прудружила:

60. заседање Извршног комитета УНХЦР-а – Изјава ЕУ, 28. септембар 2009.

Међународна организација рада


-Мјанмар (Конв. Бр. 29) (ГБ-5/1),

3/25/2009 -Бурма/Мјанмар (Конв. Бр.29),

6/6/2009 -Белорусија/ (Конв. Бр. 87+98),

6/10/2009

Светска здравствена организација

Република Србија се придружила позиву ЕУ 18 пута, а није се придружила једном. У наставку листа декларација/изјава којима се Р. Србија није прудружила:

Људски орган – трансплатација ткива (4.12), 23.01.2009.

в) Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС)

Република Србија се придружила позиву ЕУ 137 пута, а није се придружила 51 пут. У наставку листа изјава којима се Р. Србија није прудружила: Стални савет (РС)

Изјава ЕУ поводом иступања председавајућег, министра спољних послова Грчке,

Њ.Е. Доре Бакојанис (СС 746); Изјава ЕУ поводом обраћања амбасадора Харалампоса Христопулоса,

специјалног представника председавајућег за дуготрајне сукобе (СC 747); Изјава ЕУ о слободи медија у Азербејџану (CC 747); Изјава ЕУ поводом насиља према новинарима и борцима за људска права, у

Русији (CC 748); Изјава ЕУ о Грузији (CC 748); Изјава ЕУ поводом иступања шефа Мисије ОЕБС на Косову, амбасадора

Вернера Алмхофера (СС 749); Изјава ЕУ о Грузији (CC 749); Изјава ЕУ поводом задржавања ОЕБС ММО на подручју села Аџви (СC 750); Интерпретативна изјава у вези параграфа IV.1(A)6 Правила поступка (CC 750); Изјава ЕУ о Грузији (CC 751); Изјава ЕУ поводом иступања шефа Мисије ОЕБС у Србији, амбасадора Ханс Ола

Урстада (СС 752); Изјава ЕУ поводом иступања директора ОДИХР, амбасадора Јанеза Ленарчича

(СС 755); Изјава ЕУ поводом иступања шефа Канцеларије ОЕБС у Загребу, амбасадора

Хорхе Фуентеса (СС 756); Изјава ЕУ о Грузији (CC 757); Изјава ЕУ поводом напада на Леа Пономарјова (CC 757); Изјава ЕУ поводом задржавања ОЕБС ММО на путу између Земи Никоси и

Авневи (СC 758); Изјава ЕУ поводом обраћања специјалног представника председавајућег ОЕБС-

а, амбасадора Харалампоса Христопулоса (CC 759); Изјава ЕУ о Грузији (CC 760); Изјава ЕУ о Казахстану (CC 760); Изјава ЕУ о присуству ОЕБС у Грузији (CC 761); Изјава ЕУ у вези Нагорно-Карбаха (СC 761); Изјава ЕУ о последњој рунди разговора у Женеви о Грузији (СC 762); Декларација ЕУ поводом смртне казне Троју Дејвису изречене у САД (СC 762);

Изјава ЕУ поводом обраћања Њ. Е. Григорија Карасина, државног секретара/заменика МСП Руске Федерације (СC 762);

Изјава ЕУ поводом обраћања шефа ОЕБС-овог центра у Астани, амбасадора Александра Келчевског (СC 763);

Изјава ЕУ поводом извештаја амбасадора Терхи Хакала о активностима мисије ОЕБС у Грузији, за период март-децембар 2008, у вези са имплемeнтацијом PC.DEC/861 и PC.DEC/883, као и имплементацијом процедуре за окончање мандата (СC 764);

Изјава ЕУ о амандманима предложеним на Азербејџански закон о НВО (СC 765);

Изјава ЕУ поводом обраћања представника ОЕБС за слободу медија Миклоша Харастија (СC 767);

Изјава ЕУ о Грузији (СC 767); Изјава ЕУ поводом извештаја шефа мисије ОЕБС у Бакуу, амбасадора А. Билге

Канкорела (СC 768); Изјава ЕУ поводом хапшења чланова Азербејџанске омладинске организације

(СC 770); Изјава ЕУ о Грузији (СC 771); Изјава ЕУ поводом председничких избора у Киргистану (СC 771); Изјава ЕУ поводом иступања личног изасланика председавајућег за чл. IV

Дејтонског мировног споразума, бригадног генерала Костанца Периота (СС 772);

Изјава ЕУ о Грузији (СC 772); Изјава ЕУ о слободи медија у Казахстану (СC 772); Изјава ЕУ поводом насиља према новинарима и борцима за људска права у

Русији (СC 772); Изјава ЕУ поводом извештаја шефа мисије ОЕБС на Косову, амбасадора

Вернера Алмхофера (СC 773); Изјава ЕУ поводом излагања Генералног секретара о Обједињеном предлогу

буџета за 2010. годину (CC 776); Изјава ЕУ поводом доделе награде за слободу мисли Сахаров за 2009. годину

(СC 778); Изјава ЕУ поводом извештаја представника ОЕБС за слободу медија, Миклоша

Харастија (СC 778); Изјава ЕУ поводом обраћања Министра спољних послова и европске

интеграције Републике Хрватске, Њ. Е. Гордана Јандроковића (СC 779); Изјава ЕУ поводом обраћања Специјалног изасланика председавајућег и

алтернативног министра спољних послова Грчке Њ.Е. Димитрис П. Друцаса (СC 780);

Изјава ЕУ поводом осуђивања двојице чланова Азербејџанске омладинске организације (СC 782);

Изјава ЕУ на састанку Проширеног сталног савета, 24. новембар 2009. (СC 783); Изјава ЕУ поводом "председничких избора" у Абхазији, Грузија, 12. децембар

2009. год. (СC 786); Изјава ЕУ поводом судског поступка против борца за људска права Евгенија

Жовтиса (СC 786);

Форум за безбедносну сарадњу (FSC)

Изјава ЕУ о претпоставкама за грузијско председавање Форумом за безбедносну сарадњу;

Изјава ЕУ поводом "Научених лекција из августа 2008." од стране Руске Федерације;

Заједнички састанци Сталног савета и Форума за безбедносну сарадњу (FSC)

Изјава ЕУ поводом обраћања заменика министра иностраних послова РФ,

Александра Грушка; Изјава поводом обраћања копредседавајућег Женевских разговора о Грузији;


Република Србија није се придружила 15 пута позиву ЕУ. У наставку листа саопштења којима се Р. Србија није прудружила:

Саопштење ЕУ у вези са трансферoм ухапшених руских држављана у Абхазији Саопштење ЕУ поводом документа Русије о ситуацији у Грузији Саопштење ЕУ о слободи медија у Азербејџану Саопштење ЕУ поводом руских планова о повећању војног присуства у

Абхазији и Ј.Осетији Саопштење ЕУ о извештајима генералног секретара Савета Европе у вези са

ситуацијом у подручјима погођеним конфликтом у Грузији и даљим плановима СЕ

Саопштење ЕУ о одговору Савета Европе на постизборну ситуацију у Молдавији

Саопштење ЕУ о извештају генералног секретара Савета Европе о Савету Европе и конфликту у Грузији

Саопштење ЕУ о случајевима неправичног поступања који захтевају поновно покретање поступака пред домаћим судовима (у вези са турским предметом Хулки Гунеш, Гочме и Сојлемез)

Саопштење ЕУ о парламентарним изборима у Јужној Осетији (Грузија) Саопштење ЕУ о насиљу над новинарима и заштитницима људских права у

Русији Саопштење ЕУ о Грузији Саопштење ЕУ о СЕ и конфликту у Грузији Саопштење ЕУ о Награди Сахаров за слободу мисли у 2009. г. Саопштење ЕУ о Савету Европе и конфликту у Грузији - Извештај генералног

секретара Савета Европе о активностима на промовисању вредности и стандарда СЕ

Саопштење ЕУ о Извештају председавајућег о активностима Савета Европе од 119. Министарстког састанка Савета Европе- Савет Европе и конфликт у Грузији

2010. година б) Уједињене нације


Генерална скупштина „65. годишњица завршетка Другог светског рата“ „Извештај Међународног кривичног суда“ „Извештај Међународног кривичног суда за бившу Југославију“


o „Дебата о Босни и Херцеговини“


„Изјава ЕУ о конвенционалном наоружању током 65. заседања Генералне скупштине УН у Првом комитету“ (Њујорк, 18. октобар 2010.г.)

„Изјава ЕУ о осталом наоружању за масовно уништење током 65. заседања Генералне скупштине УН у Првом комитету“ (Њујорк, 22. октобар 2010.г.)

„Изјава ЕУ о нуклеарном наоружању током 65. заседања Генералне скупштине УН у Првом комитету“ (Њујорк, 13. октобар 2010.г.)

„Изјава ЕУ у генералној дебати током 65. заседања Генералне скупштине УН у Првом комитету“ (Њујорк, 04. октобар 2010.г.)

„Изјава ЕУ на Прегледној конференцији страна уговорница Споразума о неширењу нуклеарног наоружања 2010 (НПТ) – Главни комитет II“ (10. мај 2010.г)

„Изјава ЕУ у генералној дебати Прегледне конференције страна уговорница Споразума о неширењу нуклеарног наоружања 2010 (НПТ)“ (3. мај 2010.)

„Изјава ЕУ о руководећим принципима Споразума о трговини оружјем на Припремном комитету за Конференцију Уједињених нација о Споразуму о трговини оружјем“ (Њујорк, 14. јул 2010.г.)

„Изјава ЕУ на почетку рада Комисије за разоружање Уједињених нација 2010. године" (Њујорк, 29. март 2010.г.)


„Објашњење о гласању ЕУ о трговини и развоју“ (нисмо чланица Светске трговинске организације)

„Комисија за одрживи развој 18, отварање сегмента на високом нивоу“ - „ЕКОСОК – координациони сегмент Здравље“ „ЕКОСОК – координациони сегмент Финансирање за развој“ „ЕКОСОК – Изјава у генералној дебати“


„Објашњење позиције ЕУ у Трећем комитету: Право на храну“, 22. новембар 2010.г.

„Изјава ЕУ у Трећем комитету: Људска права (68 б-ц)“, 26. октобар 2010.г. - „Објашњење о гласању ЕУ у Трећем комитету: Глобализација и људска

права“, 16. новембар 2010.г. „Објашњење о гласању ЕУ у Трећем комитету: Неприхватљивост појединих

пракси које доприносе подстицању савремених форми расизма, расне дискриминације, ксенофобије и нетолеранције“, 16. новембар 2010.г.

„Генерална изјава ЕУ у Трећем комитету у вези са Резолуцијом о проблему дроге у свету“, 23. новембар 2010.г.


„Ефекти атомског зрачења“ „Објашњење о гласању о питању Западне Сахаре“

Шести комитет

„Извештај Специјалног комитета за Повељу Уједињених нација и јачање улоге Организације“

„Извештај Комитета за односе са земљом домаћином“ - „Завршна изјава, Специјални комитет за Повељу УН и јачање улоге

Организације“ Савет за људска права Република Србија се придружила 31 декларацији ЕУ и није се придружила 4 и то:

Савет за људска права 13, 1-26. март 2010. Изјава ЕУ, тачка 4. Генерална дебата (15.март 2010),

Савет за људска права 14, 31.мај – 18.јун 2010. Изјава ЕУ тачка 4. 8.јун 2010, Савет за људска права 15, 13.септембар – 1.октобар 2010, Изјава ЕУ тачка 2.

13.септембар 2010, Савет за људска права 15, Изјава ЕУ тачка 4. 17.септембар 2010.

Међународна организација рада


-Бурма/Мјанмар (Конв. Бр.29) (ГБ -6), 3/25/2010 - Бурма/Мјанмар (Конв. Бр. 29) 6/5/2010 - Белорусија (Конв. Бр. 87) 6/9/2010 в) Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС)

Република Србија се придружила позиву ЕУ 133 пута, а није се придружила 27 пута. У наставку листа декларација/изјава којима се Р. Србија није прудружила: Стални савет (CC) Придружили се 113, нисмо се придружили 26

Изјава ЕУ поводом извештаја шефа Мисије ОЕБС на Косову, амбасадора Вернера Алмхофера (СС 793);

Изјава ЕУ о Грузији (СС 793); Изјава ЕУ о слободи медија у Азербејџану (СС 794); Изјава ЕУ о Грузији (СС 795); Изјава ЕУ о фундаменталним правима у Белорусији (СС 795);

Изајава ЕУ поводом иступања шефа Мисије ОЕБС у Србији, амбасадора Димитриос Кипреоса (СС 796);

Саопштење високог представника Кетрин Ештон у име ЕУ у вези са грузијском стратегијом за Абхазију и Јужну Осетију (СС 799);

Изјава ЕУ о Грузији (СС 805); Одговор Њ.Е. амбасадору Хајди Таљавини, дипломати резиденту у Женевском

центру за безбедносну политику (СС 811); Изјава ЕУ о Белорусији (СС 811); Изјава ЕУ о Грузији (СС 812); Изјава ЕУ о Азербејџану (СС 812); Изјава ЕУ поводом иступања амбасадора Кнута Волебека, високог комесара

ОЕБС за националне мањине (СС 815); oва изјава није била отворена за придруживање делегација држава поменутих у извештају ВК.

Изјава ЕУ поводом иступања копредседавајућих Женевских дискусија (СС 820); Изајава ЕУ поводом иступања шефа Мисије ОЕБС у Бакуу, Њ.Е. амбасадора

Билге Канкорела (СС 822); Изјава ЕУ у вези новог изрицања пресуде азербејџанском новинару (СС 822); Изјава ЕУ поводом иступања Сергеја Лебедева, председавајућег Извршног

комитета и извршног секретара Заједнице независних држава (СС 824); Изјава ЕУ поводом иступања шефа Мисије ОЕБС у Минску, Њ.Е. амбасадора

Бенедикта Халера (СС 824); Изјава ЕУ поводом иступања г-ђе Дуње Мијатовић, представника ОЕБС за

слободу медија (СС 825); Изјава ЕУ у вези 12-те рунде Женевских преговора (СС 825); Изјава ЕУ поводом извештаја шефа Мисије ОЕБС на Косову, амбасадора

Вернера Алмхофера (СС 827); Изјава ЕУ поводом иступања личног изасланика председавајућег за чл. IV

Дејтонског мировног споразума, бригадног генерала Периота (СС 828); Изјава ЕУ о региону Нагорно-Карабах (СС 830); Изјава ЕУ поводом извештаја копредседавајућих Минск групе и личног

изасланика председавајућег ОЕБС у вези са сукобом којим се бави Минск конференција ОЕБС-а (СС 835);

Изјава ЕУ поводом иступања шефа Канцеларије ОЕБС у Загребу, Њ.Е. амбасадора Енрике Хоркахаде (СС 837);

Изјава ЕУ поводом иступања амбасадора Кнута Волебека, високог комесара ОЕБС за националне мањине (СС 837);

Форум за безбедносну сарадњу (FSC) Република Србија се придружила позиву ЕУ 15 пута, а није се придружила једном и то:

Изјава ЕУ у вези трансфера оружја Азербејџану (СС 624);


Република Србија се није придружила позиву ЕУ 7 пута. У наставку листа декларација/изјава којима се Р. Србија није прудружила:

Саопштење ЕУ поводом изјаве К.Ештон ВП ЕУ о стратегији Грузије у вези са

Абхазијом и Јужном Осетијом Саопштење ЕУ о консолидованом извештају СЕ о постконфликтној ситуацији у

Грузији

Саопштење ЕУ о консолидованом извештају генералног секретара Савета Европе о Грузији

Саопштење ЕУ о посети генералног секретара Савета Европе Грузији Саопштење ЕУ поводом дискусије о агенди састанка на коме се врши

преузимање председавања – сугестија ЕУ да се консолидовани извештај о конфликту у Грузији сачини на сваких шест месеци приликом преузимања председавања

Саопштење ЕУ о примопредаји председавања Комитетом министара Савета Европе између Македоније и Турске

Саопштење ЕУ о другом консолидованом извештају генералног секретара Савета Европе о конфликту у Грузији

10. Који органи су у вашој земљи задужени да спроводе и обезбеђују координацију

спољне политике ?

Када је реч о утврђивању и вођењу спољне политике Републике Србије чланом 123. т. 1. Устава Републике Србије предвиђено је да «Влада утврђује и води политику», у коју, наравно, спада и спољна политика.

Уставна овлашћења Председника Републике укључују представљање Републике Србије у иностранству, као и низ других надлежности, међу којима да «поставља и опозива указом амбасадоре Републике Србије на основу предлога Владе», «прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника» (члан 112. ст. 1. т. 1, 5 и 6. Устава).

Народна скупштина Републике Србије «потврђује међународне уговоре кад је законом предвиђена обавеза њиховог потврђивања» (члан 99. ст. 1. т. 4. Устава).

Спољну политику Републике Србије спроводи Министарство спољних послова и други органи државне управе у оквиру свог делокруга (члан 2. Закона о спољним пословима).

Чланом 3. Закона о министарствима предвиђено је да Министарство спољних послова обавља послове државне управе који се односе на «спољну политику и одржавање односа Републике Србије с другим државама, међународним организацијама и институцијама». Чланом 5. Закона о спољним пословима детаљно су наборјани послови овог Министарства.

Чланом 25. Закона о министарствима предвиђено је да «министарства у оквиру свог делокруга остварују међународну сарадњу и старају се о њеном унапређењу и обезбеђују усклађивање прописа са правом Европске уније». У том смислу, Министарство одбране обавља послове међународне сарадње у области одбране и војне сарадње (члан 4. Закона о министарствима), Министарство финансија послове финансијских односа с иностранством и међународним финансијским организацијама (члан 6.), а Министарство за Косово и Метохију одржава сталне међународне контакте са учесницима у преговарачком процесу о одређивању будућег статуса КиМ (члан 24. истог закона).

За координацију спољнополитичких и других међународних активности, које у оквиру утврђене надлежности спроводе државни органи, надлежно је Министарство спољних послова (члан 4. став 1. Закона о спољним пословима).

Државни органи у обављању спољних послова сарађују са Министарством благовременим извештавањем о планираним и спроведеним активностима (члан 4. став 2. Закона о спољним пословима).

11. Да ли сте именовали потребног „политичког директора“ и „европског

кореспондента“?

У Министарству спољних послова је, на основу Правилника о унутрашњој систематизацији Министарства спољних послова од 31.12.2009. године, а који је ступио на снагу 23. марта 2010. године, именован политички директор који учествује у предлагању спољнополитичких циљева Републике Србије, даје предлоге за реализацију спољнополитичких приоритета, анализира факторе на основу којих се, на међународном плану, формирају преовлађујући ставови о најважнијим спољнополитичким питањима, и прати и анализира основне правце спољне политике Републике Србије и реакције у међународном окружењу.

Функција „европског кореспондента“ није посебно дефинисана и утврђена Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места Министарства спољних послова од 31.12.2009. године, а који ступио на снагу 23.марта 2010. године, али ће ту функцију обављати начелник Одељења за институције Европске уније (у оквиру Сектора за Европску унију). Он прати и анализира односе и сарадњу Републике Србије са институцијама ЕУ (Европским саветом, Саветом министара, Европским парламентом, Европском комисијом и другим институцијама и радним телима у саставу ЕУ), билатералне односе и сарадњу са земљама чланицама ЕУ, кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство у ЕУ, као и односе ЕУ са трећим земљама. Такође, прати стање и унутрашња кретања у земљама чланицама ЕУ, њихову спољну политику и међународне односе, регионална кретања и мултинационалне интеграције – све с аспекта њиховог утицаја на европске интеграционе процесе и рад институција ЕУ. „Европски кореспондент“ прати и усмерава рад Мисије при ЕУ у Бриселу, као и рад дипломатско конзуларних представништва у земљама чланицама ЕУ.

12. Молимо да нам пружите основне информације о структури, распореду и бројном стању у вашој дипломатској служби (амбасаде, мисије, генерални конзулати и конзулати). На пример, од колико се запослених састоји ваша служба спољних послова (дипломата, помоћног особља итд.)?

Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Министарству спољних послова ступио је на снагу 23.марта 2010.године.

Наведеним Правилником Министарство спољних послова подељено је на следеће унутрашње јединице: Кабинет министра, Државни секретар, Генерални секретаријат, пет сектора (за билатералну сарадњу, за мултилатералну сарадњу, за Европску унију, за безбедносну политику и за конзуларне послове), четири уже унутрашње јединице изван састава сектора (Прес-служба, Одсек за хитне аналитичке послове, Дипломатски протокол и Одељење за аналитику и подршку спољно-политичком планирању) и дипломатско-конзуларна представништва (амбасаде, сталне мисије, генерални конзулати и конзулати) и културно-информативни центри у иностранству.

У Министарству спољних послова систематизовано је 939 радних места на којима је распоређено 89 функционера, 980 државних службеника (6 државних службеника на положају, 446 дипломата, 416 извршилаца и 112 намештеника) и 8 државних

службеника у Кабинету министра (4 дипломате, 1 извршилац и 3 намештеника). Од укупног броја, у седишту Министарства у Београду на 434 систематизована радна места распоређен је 1 функционер и 535 државних службеника и намештеника (6 државних службеника на положају, 255 дипломата, 233 извршиоца и 41 намештеника).

Република Србија има 62 амбасаде у: Турској, Грчкој, Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Словачкој, Белгији, Мађарској, Румунији, Пољској, Хрватској, Украјини, Данској, Португалу, Великој Британији, Словенији, Шпанији, Белорусији, Руској Федерацији, Кипру, Норвешкој, Француској, Црној Гори, Чешкој, Италији, Светој Столици, Босни и Херцеговини, Македонији, Бугарској, Албанији, Холандији, Финској, Шведској, Канади, Сједињеним Америчким Државама, Бразилу, Аргентини, Мексику, Куби, Нигерији, Етиопији, Алжиру, Египту, Анголи, Замбији, Кенији, Јужноафричкој Републици, Мароку, Либији, Тунису, Ираку, Сирији, Аустралији, Кувајту, Мјанмару, Ирану, Израелу, Индији, Кини, Републици Кореји, Јапану, Индонезији.

Има 7 сталних мисија: при ОЕБС и другим међународним организацијама - Беч, при ЕУ – Брисел, при НАТО – Брисел, при УН – Њујорк, при Савету Европе – Стразбур и при Европском бироу УН – Женева и Стална делегација при УНЕСКО – Париз.

Има 20 генералних конзулата у: Бања Луци, Вуковару, Ријеци, Милану, Салцбургу, Солуну, Трсту, Диселфорфу, Минхену, Франкфурту, Хамбургу, Штутгарту, Цириху, Истанбулу, Темишвару, Њујорку, Чикагу, Торонту, Шангају, Сиднеју.

Постоји и Конзулат у Стразбуру и Културно-информативни центар у Паризу.

Влада Републике Србије је у току 2010. године донела одлуке о поновном отварању Амбасада Републике Србије у Демократској Републици Конгу и Гани, отварању Амбасада у Азербејџану, Казахстану и Катару, као и отварању Генералног конзулата Републике Србије у Херцег-Новом.

У дипломатско-конзуларним представништвима је на 505 радних места распоређено укупно 541 запослених, од чега 88 функционера (68 амбасадора, 20 генералних конзула) и 453 државна службеника и намештеника (195 дипломата, 184 извршилаца и 74 намештеника).

Република Србија на нерезиденцијалној основи покрива 108 држава са укупно 31 амбасадором, од којих 1 у Сталној мисији при УН у Њујорку.

Oрганиграм Министарства спољних послова се налази на следећој страни.

B) ЗСБП – политички дијалог 13. Када је у питању циљ јачања безбедности Уније и њених држава чланица

на све начине (члан 24. став 3. УЕУ), молимо објасните стање односа између ваше земље и суседних земаља које нису чланице ЕУ. У ту сврху, Комисија тражи да доставите сажете информације о вашој сарадњи са суседним земљама, укључујући и сарадњу у регионалним организацијама и билатералну сарадњу.

Босна и Херцеговина

Билатерални односи

Политички односи са Босном и Херцеговином су стабилни, засновани на принципима добросуседства, узајамног разумевања и поштовања. Они су у протеклом периоду интензивирани у циљу даљег унапређивања али и решавања отворених питања као што су: граница, повратак избеглица, сукцесија.

Република Србија, у односима са Босном и Херцеговином, полази од стриктног поштовања Дејтонско-Париског мировног споразума који гарантује суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине. Босна и Херцеговина поштује територијални интегритет и суверенитет Републике Србије и није признала једнострано проглашену независност од стране привремених институција самоуправе Косова. Током 2010. године, у јулу, реализована је званична посета председника Владе Републике Србије М. Цветковића Босни и Херцеговини, председник СДА С.Тихић посетио је Београд јуна 2010. године, а председник Републике Србије Б. Тадић и министар спољних послова В. Јеремић учествовали су на Самиту ЕУ-Западни Балкан јуна 2010. године у Сарајеву. У складу са Споразумом о специјалним паралелним односима између Републике Србије и Републике Српске, Седница Већа за сарадњу Републике Српске и Републике Србије одржана је јуна 2010. године у Бања Луци, а делегацију Републике Србије предводио је председник Б. Тадић. Председник Републике Србије Б. Тадић је заједно са председником Владе Републике Српске М. Додиком августа 2010. године отворио нови мост на Рачи. На основу Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини (Дејтонско-Париски споразум) Република Србија са Републикеом Српском има потписан Споразум о специјалним паралелним односима.

Билатерални споразуми

Са Босном и Херцеговином Србија је потписала 26 споразума и протокола који су на снази.

Економска сарадња

Економска сарадња Србије и Босне и Херцеговине је развијена и Србија је заинтересована за њено даље унапређење. У 2009. године укупна робна размена са Босном и Херцеговином износила је 851,6 мил. евра, од чега је извоз у Босну и Херцеговину износио 598,4 милиона евра, а увоз 253,2 милиона евра. Србија је са око 840 милиона евра други највећи страни инвеститор у Босни и Херцеговини.

Мултилатерална сарадња

Србија и Босна и Херцеговина сарађују у оквиру међународних организација (Савет Европе, ОЕБС, систем УН итд.). Србија је својевремено подржала избор БиХ за несталног члана Савета безбедности УН.

Такође, сарадња се одвија и у оквиру регионалних организација и тела: Централноевропска иницијатива (CEI), Процес сарадње у Југоисточној Европи (SEECP), Јадранско-јонска иницијатива (JJI), Савет за регионалну сарадњу (RCC), Централноевропски споразум о слободној трговини (CEFTA), Иницијатива за спремност и превенцију катастрофа за Југоисточну Европу (DPPISEE), Регионална иницијатива за миграције, азил и расељена лица (MARRI), Иницијатива за сарадњу у Југоисточној Европи (SECI), Савет министара културе Југоисточне Европе, Енергетска заједница, Центар за безбедносну сарадњу (RACVIAC), Међународна комисија за заштиту реке Дунав (ICPDR), Савска комисија.

Црна Гора


Србија са Црном Гором одржава интензиван политички дијалог на свим нивоима. У току је процес решавања одређених питања проистеклих из некадашње заједничке државе. У том контексту, Србија потврђује спремност за конструктивно решавање отворених питања, као што су: граница, двојно држављанство, избеглице, унапређење уговорно-правног оквира сарадње, решавање питања из домена сукцесије и др. У јулу 2010. године реализована је посета председника Републике Србије Б. Тадића Црној Гори и потврђена обострана спремност за унапређење односа. Најављено је отварање Генералног конзулата Републике Србије у Херцег Новом. Министар спољних послова В. Јеремић учествовао је у јуну 2010. године у Будви на Министарском састанку Централноевропске иницијативе. Председник Републике Србије Б. Тадић је у новембру 2010. боравио у радној посети Црној Гори и свечано отворио представништво Привредне коморе Србије у Подгорици.


На снази је 13 споразума и протокола.


Економска сарадња се константно унапређује. У 2009. години извоз укупна робна размена износила је 609,8 милиона евра, од чега је извоз у Црну Гору износио 507,3 а увоз 102,5 милиона евра. Досадашње инвестиције Србије у Црној Гори износе преко 235 милиона евра.


Србија и Црна Гора сарађују у оквиру међународних организација (Савет Европе, ОЕБС, систем УН итд.), Такође, сарадња се одвија и оквиру регионалних организација и тела: Централноевропска иницијатива (CEI), Процес сарадње у Југоисточној Европи (SEECP), Јадранско-јонска иницијатива (JJI), Савет за регионалну сарадњу (RCC), Централноевропски споразум о слободној трговини (CEFTA), Иницијатива за спремност и превенцију катастрофа за Југоисточну Европу (DPPISEE), Регионална иницијатива за миграције, азил и расељена лица (MARRI), Иницијатива за сарадњу у Југоисточној Европи (SECI), Савет министара културе Југоисточне Европе, Енергетска заједница, Центар за безбедносну сарадњу (RACVIAC), Регионална школа за јавну администрацију (RESPA).

Република Хрватска


Односи са Хрватском одвијају се у контексту сложеног историјског наслеђа, али су у евидентном успону и карактерише их интензиван политички дијалог на свим нивоима. Узлазни тренд започео је сусретом председника Републике Србије Б. Тадића и председника Републике Хрватске И. Јосиповића марта 2010. године у Опатији. Спремност за конструктивну билатералну и регионалну сарадњу на основама демократских и европских вредности потврђена је и током трилатералног сусрета председника Србије, Хрватске и Мађарске априла 2010. године у Печују и министара спољних послова марта 2010. године у Будимпешти, током заједничке посете председника Б.Тадића и И.Јосиповића хрватској заједници у Војводини (Бачки Моноштор) априла 2010. године, званичном посетом председника Републике Хрватске И. Јосиповића Србији у јулу и званичном посетом председника Србије Б. Тадића Хрватској у новембру 2010. године. Новом квалитету односа и јачању обостраног поверења посебно је допринело заједничко поклоњење двојице председника у новембру 2010. године српским жртвама у Паулин двору и хрватским на Овчари (Вуковар). Хрватска је у мају 2010. године уручила Србији своје преводе европских прописа. Остварен је велики број министарских сусрета. Отворена је и нова перспектива војне сарадње потписивањем Споразума о војној сарадњи јуна 2010. године, а интензивирана је сарадња правосудних органа и министарства унутрашњих послова. Мешовита комисија за ратне злочине заседала је први пут у јулу 2010. године у Београду, а затим и у августу 2010. године у Загребу. Овакав тренд односа ствара повољне претпоставке за решавање отворених питања као што су: граница, повратак избеглица у Хрватску, повраћај њихове имовине, решавање станарских права, конвалидација радног стажа, унапређење положаја српске заједнице у Хрватској,

решавање питања несталих, повраћај културног блага, тужби пред Међународним судом правде у Хагу и сл.


На снази је 31 споразум и протокол.


У робној размени за 2009. извоз у Хрватску износио је 199,27 милиона евра, а увоз 281,92 милиона евра. Хрватске директне инвестиције у Србији износе преко 450 милиона евра, док најзначајнија српска инвестиција у Хрватској износи 20 милиона евра. У оквиру интензивног политичког дијалога наглашен је значај повећања обима трговинске размене и инвестиција у складу са могућностима и потребама обе стране. Министарства инфраструктуре Републике Србије, Републике Хрватске и Словеније јула 2010. године потписала су у Београду Декларацију о оснивању заједничког железничког предузећа Републике Србије, Републике Хрватске и Словеније.


Србија и Хрватска сарађују у оквиру међународних организација (Савет Европе, ОЕБС, систем УН итд.). Србија је својевремено подржала избор Хрватске за несталног члана Савета безбедности УН. Такође, сарадња се одвија и у оквиру регионалних организација и тела: Централноевропска организација и тела: (CEI), Процес сарадње у Југоисточној Европи (SEECP), Јадранско-јонска иницијатива (JJI), Савет за регионалну сарадњу (RCC), Централноевропски споразум о слободној трговини (CEFTA), Иницијатива за спремност и превенцију катастрофа за Југоисточну Европу (DPPISEE), Регионална иницијатива за миграције, азил и расељена лица (MARRI), Иницијатива за сарадњу у Југоисточној Европи (SECI), Савет министара културе Југоисточне Европе, Енергетска заједница, Центар за безбедносну сарадњу (RACVIAC), Међународна комисија за заштиту реке Дунав (ICPDR), Савска комисија.

Република Македонија


Савезна Република Југославија (СРЈ) је 1996. године признала Републику Македонију под њеним уставним именом. Односи са Македонијом су добри упркос чињеници да је потписивањем и ратификацијом Уговора о физичкој демаркацији границе између Македоније и Косова, октобра 2009. године, са македонске стране нарушен Споразум о регулисању и унапређењу сарадње из 1996. године и прекршен Уговор о протезању и опису државне границе из 2001. године са Србијом (СРЈ). Политички дијалог је интензиван на свим нивоима, а остварена је радна посета председника Републике Србије Б. Тадића Македонији јуна 2010. године,

званична посета председника Македоније Ђ. Иванова Србији октобра 2010. године и званична посета Македонији председника Народне скупштине Републике Србије С. Ђукић Дејановић јула 2010. године. Од почетка 2010. године реализован је радни сусрет министра унутрашњих послова Републике Србије И. Дачића и министра унутрашњих послова Републике Македоније Г. Јанкуловске у Скопљу у марту. Министaр здравља Републике Македоније Б. Османи посетио је Србију у марту 2010. године, а маја 2010. године у Београду одржане су политичке билатералне консултације два Министарства иностраних послова. У новембру 2009. године председници Ђ. Иванов и Б. Тадић у Београду потврдили су заједничко опредељење за улазак у ЕУ.


Између Републике Србије и Републике Македоније на снази је 29 споразума и протокола.


Економска сарадња је добра и највећим делом концентрисана на робну размену. Србија је један од најважнијих спољнотрговинских партнера Републике Македоније. У 2009. години извоз Републике Србије износио је 306,39 милиона евра, а увоз 166,75 милиона евра.


Србија и Македонија сарађују у оквиру међународних организација (Савет Европе, ОЕБС, систем УН итд.), Такође, сарадња се одвија и у оквиру регионалних организација и тела: Централноевропска иницијатива (CEI), Процес сарадње у Југоисточној Европи (SEECP), Јадранско-јонска иницијатива (JJI), Савет за регионалну сарадњу (RCC), Централноевропски споразум о слободној трговини (CEFTA), Иницијатива за спремност и превенцију катастрофа за Југоисточну Европу (DPPISEE), Регионална иницијатива за миграције, азил и расељена лица (MARRI), Иницијатива за сарадњу у Југоисточној Европи (SECI), Савет министара културе Југоисточне Европе, Енергетска заједница, Центар за безбедносну сарадњу (RACVIAC), Регионална школа за јавну администрацију (ReSPA)

Република Албанија


Низом билатералних сусрета на високим нивоима током 2009. и 2010. године, на маргинама међународних скупова, створени су услови за реализацију билатералне посете заменика председника Владе и министра иностраних послова Албаније Републици Србији у марту 2010. године. Изражено је заједничко опредељење за унапређење односа, обнову дијалога на свим нивоима и конкретизацију сарадње у областима од обостраног интереса, укључујући области евроинтеграција,

транспорта и проширења економске сарадње. Потписани су Споразум о сарадњи у борби против организованог криминала, међународног тероризма и илегалне трговине наркотицима и Протокол о сарадњи два Министарства иностраних послова. У том контексту, министар рударства и енергетике П. Шкундрић посетио је Албанију у мају 2010. године, заједно са генералним менаџером Нафтне индустрије Србије К. Кравченком. Такође, министар здравља П. Васиљи посетио је Србију у јуну 2010. године, и том приликом потписан је Меморандум о разумевању о сарадњи два министарства. Политичке консултације два министарства иностраних послова, прве такве врсте до сада, одржане су у Тирани у јуну 2010. године. Потпредседник Владе И. Дачић са делегацијом Министарства унутрашњих послова учествовао је на 7. конференцији о безбедности граница у Тирани, у марту 2010. године. Министар здравља Т. Милосављевић посетио је Републику Албанију у августу 2010. године.


Између Републике Србије и Републике Албаније на снази је 55 билатералних споразума.


Економска сарадња се одвија углавном у области трговине, са наглашеним суфицитом на страни Србије. У 2009. години извоз у Албанију износио је 37,2 милиона евра, а увоз 3,2 милиона евра. Са становишта проширења економске сарадње подстицајно делује отварање ланца маркета „Делта Макси“ у Албанији, као и редовно присуство привредника из Србије и представника Привредне коморе Републике Србије на међународном сајму у Тирани.


Србија и Албанија сарађују у оквиру међународних организација (Савет Европе, ОЕБС, систем УН итд.), Такође, сарадња се одвија и у оквиру регионалних организација и тела: Централноевропска иницијатива (CEI), Процес сарадње у Југоисточној Европи (SEECP), Јадранско-јонска иницијатива (JJI), Савет за регионалну сарадњу (RCC), Централноевропски споразум о слободној трговини (CEFTA), Иницијатива за спремност и превенцију катастрофа за Југоисточну Европу (DPPISEE), Регионална иницијатива за миграције, азил и расељена лица (MARRI), Иницијатива за сарадњу у Југоисточној Европи (SECI), Савет министара културе Југоисточне Европе, Енергетска заједница, Центар за безбедносну сарадњу (RACVIAC), Регионална школа за јавну администрацију (ReSPA).

Листа регионалних иницијатива у којима Република Србија учествује дата је у одговору на питање бр.148, Политички критеријуми - III Регионална питања и међународне обавезе.

Република Србија је активно учествовала у преговорима и потписала значајне мултилатералне споразуме који имају регионални карактер: Споразум о слободној трговини ЦЕФТА 2006, Уговор о енергетској заједници, Споразум о успостављању заједничког европског ваздухопловног подручја, Споразум о успостављању регионалне школе за јавну администрацију, као и Меморандум о развоју основне саобраћајне мреже у региону који треба да прерасте у Споразум о транспортној заједници. У Београду је седиште Транспортне обсерваторије, као и седиште Регионалног центра за контролу малог и лаког наоружања.

Регионална сарадња, део је Националног плана за интеграцију у ЕУ, на основу обавезе која проистиче из потписаног Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ.

Република Србија има статус пуноправног члана у следећим регионалним организацијама, иницијативама, асоцијацијама и форумима: 1. Централноевропски споразум о слободној трговини - ЦЕФТА 2006 - Споразум о амендирању и приступању Централноевропском споразуму о слободној трговини (ЦЕФТА 2006) потписан је у Букурешту, 19. децембра 2006. године, а ступио је на снагу 26. јула 2007. године. Република Србија је председавала ЦЕФТА 2006 од 1. јануара до 31. децембра 2010. године. Током годишњег председавања Србије започели су преговори о либерализацији трговине услугама, заједничке активности на стварању услова за веће међусобне инвестиције и привлачење више страних директних инвестиција у регион, извршена прва ревизија законског оквира и праксе у области јавних набавки и праћење примене одредби у складу са постављеним роковима и прва ревизија правила конкуренције у погледу примене и праксе. У новембру 2010. године у Београду је одржан састанак Заједничког комитета ЦЕФТА.

2. Централноевропска иницијатива (ЦЕИ) – Република Србија је ступила у чланство ЦЕИ 24. новембра 2000. године. Годишња контрибуција Републике Србије за ЦЕИ, односно Фонду за сарадњу, износи 7 920 ЕУР. ЦЕИ је из Фонда за сарадњу за пројекте који су реализовани у Р. Србији у периоду 2002-2009. одобрио 55 пројеката, у износу од 520.173 евра. Из ЦЕИ програма за Кноw-хоw размену, у Србији је од 2004. до 2009. године финансирано 6 пројеката и за њих је издвојено 153.997 евра. Из Универзитетске мреже ЦЕИ, универзитети у Р. Србији су од 2003-2009. године добили 124.717 евра, за укупно 6 заједничких програма са другим универзитетима ЦЕИ земаља. Из Наградног фонда ЦЕИ, српски научници, таленти и компаније награђени су са укупно 56.000 евра. Република Србија од 1. јануара 2011. године преузима годишње председавање ЦЕИ.

3. Процес сарадње у Југоисточној Европи – ПрС ЈИЕ (SEECP) - Србија (тадашња државна заједница СЦГ) укључила се у пуном обиму у активности ПрС ЈИЕ на Самиту у Скопљу, октобра 2000. г. Поред активности ПрС ЈИЕ на нивоу шефова држава и влада, министара спољних послова и политичких директора, значајни су састанци Тројке ПрС ЈИЕ, која је конституисана на иницијативу Србије

(сачињавају је актуелни, претходни и наредни председавајући), као и састанци председника парламената и представника појединих ресора. Оснивањем Регионалног савета за сарадњу (РСС), фебруара 2008, оформљена је «структура» регионалне сарадње у ЈИЕ, при чему ПрС ЈИЕ представља главни политички форум, док је РСС функционално повезан са Процесом и представља његову институционално – логистичку подршку (кроз Секретаријат РСС и генералног секретара). Од јуна 2011. године Србија преузима годишње председавања ПрС ЈИЕ.

4. Регионални савет за сарадњу (RCC) – Република Србија је ступила у чланство, потписивањем Заједничке декларације о оснивању Регионалног савета за сарадњу у Софији, 27. фебруара 2008. године и уплаћује годишњу контрибуцију за чланство у износу од 60.000 еура. Република Србија је активно учествовала у активностима које су за циљ имале трансформацију Процеса сарадње у ЈИЕ у Регионални савет за сарадњу, као и у организационо-правним и техничким припрема за успостављање Секретаријата Регионалног савета за сарадњу у Сарајеву и Канцеларије за везу у Бриселу. У Секретаријату Регионалног савета за сарадњу су запослена 3 српска представника, а др Јелица Минић је заменик генералног секретара Регионалног савета за сарадњу и шеф експертског тима у Секретаријату РСС.

5. Јадранско-јонска иницијатива (ЈЈИ) - Србија је примљена за пуноправног члана Јадранско-јонске иницијативе на састанку Министарског савета у Сарајеву, 27. јуна 2007. године. Земаље чланице нису у обавези финансијских доприноса за активности иницијативе. Представници Министарства иностраних послова активно учествују на састанцима Комитета високих званичника и Министарског савета ЈЈИ, док представници ресорних министарстава учествују на бројним тематским скуповима. Република Србија ће преузети председавање ЈЈИ у мају 2011. године.

6. Процес сарадње на Дунаву (DCP) – Република Србија је чланица Процеса сарадње на Дунаву од његовог успостављања на Првој министарској конференцији, одржаној 27. маја 2002. године у Бечу. Процес сарадње на Дунаву и сам Дунав су непосредно у функцији укључења региона у евроинтеграције и промоцији стабилности и безбедности региона. Успостављање Процеса сарадње на Дунаву – као економског, политичког и пословног консултативног форума комплементарног са постојећим регионалним механизмима и иницијативама, представља даље унапређење сарадње и повезивања на Дунаву, а у функцији процеса евроинтеграција.

7. Регионална иницијатива за азил, миграције и избегла лица (MARRI) – Република Србија је потписивањем Меморандума о разумевању о успостављању регионалног форума за миграције, азил и избеглице у Тирани у јулу 2004 године, постала чланица ове иницијативе. Финансијска контрибуција Републике Србије за рад Центра у Скопљу износи 20721 евра. У мају 2010. године, на састанку Регионалног форума MARRI у Бечићима (Црна Гора), Република Србија је потписала Меморандум о разумевању о узајамном пружању конзуларних услуга у земљама чланицама MARRI. Република Србија има свог представника у MARRI Центру у Скопљу. Од априла 2011. године Србија преузима годишње председавање

MARRI. Координација активности је у надлежности Министарства унутрашњих послова Републике Србије.

9. Регионални центар за борбу против прекограничног криминала (SECI Центар у Букурешту) – Република Србија је чланица SECI Центра од 2006. године, (као сукцесор СРЈ која је била чланица од 2002. године). Финансијска контрибуција Републике Србије у Центру износи 45750 евра. Координацију активности са центром обављају Министарство унутрашњих послова и Управа царина Републике Србије, преко официра за везу у центру у Букурешту. У децембру 2009. године Република Србија је потписала Конвенцију којом се предвиђа трансформација SECI Центра у Центар за спровођење закона у ЈИЕ (SELEC).

10. Здравствена мрежа за Југоисточну Европу (SEEHN) – Србија учествује у активностима иницијативе од оснивања 2001. године. Потписала је Меморандум о разумевању о будућности Здравствене мреже у ЈИЕ у јуну 2008. године, чиме је у оквиру процеса трансформације регионалне сарадње, и са формалног становишта мрежа добила независан правни статус и своју организациону структуру. Република Србија је председавала је овом иницијативом у периоду јун 2009 - децембар 2009.године. Надлежно министарство здравља Републике Србије, учествује у пројектиним активностима ове иницијативе.

11. Иницијатива за спремност и превенцију катастрофа у Југоисточној Европи (DPPI) – Србија је 7. априла 2009. године потписала Меморандум о разумевању и формално постала чланица ове иницијативе. Финансијска контрибуција Републике Србије у иницијативи износи 25000 евра. Координацију активноси обавља Министарство унутрашњих послова Републике Србије – Сектор за ванредне ситуације.

12. Регионална антикорупцијска иницијатива (RAI) – Србија је ступила у чланство фебруара 2000. године. Србија потписала Меморандум о разумевању о сарадњи у борби против корупције у ЈИЕ, 17. маја 2010. године у Загребу. Годишња контрибуција Србије у РАИ износи 24.000 евра. Координацију активности у иницијативи обавља Министарство правде Републике Србије.

13. Иницијатива »Електронска Југоисточна Европа« (еSЕЕ) – Србија је чланица иницијативе од јуна 2000 године. На министарској конферецији о информационом друштву, 29.октобра 2007. године у Сарајеву, Република Србија је потписала еСЕЕ Агенду+ и исказала интерес да буде активно укључена у активности „еGovernance“ Центра. Активности спадају у надлежности Министарства за телекомуникације и информационо друштво.

14. Асоцијација шефова полиција југоисточне Европе (SEPCA) – Република Србија је чланица SEPCA од оснивања 2002. године у Пули. У новембру 2007. године дефинисан је правни оквир Асоцијације шефова полиције земаља ЈИЕ (SEPCA), која је преузела активности Полицијског форума. Секретаријат у Софији

координира пројектне активности и контакте са потенцијалним донаторима. Нови статут SEPCA донет је 2007. године а седиште се налази и Софији. Представник Републике Србије у SEPCA је директор полиције Милорад Вељовић, а национални координатор Срђан Пасквали.

15. Полицијска сарадња у Југоисточној Европи – Србија је потписала Конвенцију о полицијској сарадњи у Југоисточној Европи 5. маја 2006. године и ратификовала је у августу 2007. године.

16. Регионална школа за јавну администрацију (ReSPA) – Република Србија је потписала Спорзум о оснивању ReSPA, у Подгорици је 21. новембра 2008. године. Седиште ReSPA је у Даниловграду. Координацију активности обавља Министарство за државну управу и локалну самоуправу Републике Србије и Канцеларија за европске интеграције.

17. Међународна комисија за слив реке Саве (ISRBC) - Међународни споразум о сливу реке Саве (Framework Agreement on Sava River Basin - FASRB) као први међународни споразум у сливу реке Саве, потписан је 3. децембра 2002. године. FASRB је ступио је на снагу 29. децембра 2004. године, а Србија је 2004. године постала држава страна Оквирног споразума о сливу реке Саве и Протокола о режиму пловидбе доношењем Закона о потврђивању Оквирног споразума о сливу реке Саве и Протокола о режиму пловидбе. Годишња контирубуција Републике Србије у Медјународној комисији за слив реке Саве износи 139500 евра. Надлежно министарство за спроводјење активности у оквиру Савске комисије је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије

18. Игманска иницијатива – Република Србија је постала чланица ове регионалне иницијативе 3. марта 2001. године. Игманска иницијатива је покрет који чини више од 140 невладиних организација из Србије, Хрватске, БиХ и Црне Горе, а чији је циљ нормализација односа између ових држава након ратова који су се међу њима водили у последњој деценији прошлог века. Настала 2001. године на антиратном покрету, Игманска иницијатива је као свој примарни задатак имала изградњу нових односа међу сукобљеним народима кроз изградњу поверења, обнову покиданих политичких, културних, привредних, али и пријатељских односа који су међу њима постојали пре избијања ратова. Пројекти се спроводе се на микро и на макро плану, а представници невладиних организација, независни интелектуалци, представници медија и локалних власти, на заједничким сесијама договарају пројекте.

19. Сегедински процес – Република Србија је била укључена у активности у оквиру Сегединског процеса, који је под окриљем Пакта стабилности у југоисточној Европи покренут 1999. године. Активности организоване у склопу Сегединског процеса су семинари, курсеви, међународне конференције и форуми, а циљна група су углавном државни чиновници, локалне власти, студенти и средњошколци, као и невладине организације. Најзначајнија улога Сегединског процеса огледа се у едукацији о широком спектру питања која су везана за безбедносну политику и у обуци о процесу евро-интеграција. У том оквиру организовани су и семинари за

српске официре о програму Партнерство за мир, а остварена је и сарадња фондације Шанса за стабилност и Канцеларије за европске интеграције Владе Републике Србије.

20. Транспортна опсерваторија у југоисточној Европи (SEETO) – Србија потписала Меморандум о разумевању о главној транспортној мрежи Западног Балкана, (REBIS) у јуну 2004. године. Седиште SEETO налази се у Београду.

21. Енергетска заједница – Србија је потписала Уговор о енергетској заједници 25. октобра 2005. године и активно учествује у сарадњу са Секретаријатом у Бечу у активности на имплементацији Уговора.

22. Регионални инвестициони комитет – (Investment Compact) - Република Србија учествује од оснивања Регионалног инвестиоционог комитета у његовом раду, од 3. априла 2007. године. Србија је копредседавајући и председавајући Радне групе за регулаторну реформу. Надлежно министарство је Министарство економије и регионалног развоја Републике Србије.

23. Асоцијација балканских комора (ABC). Србија учествује у активостима ове асоцијације од 1994. године. Носилац активности је Привредна комора Србије

24. Центар за развој е-управе у југоисточној Европи - Србија учествује у раду Центра у оквиру активности у еSEE Иницијативи. Центар је основан у јануару 2008. године, седиште је у Љубљани а надлежно министарство је Министарство за телекомуникације и инфомрационо друштво Републике Србије.

25. Форум синдикалних организација југоисточне Европе - Србија преко Савез самосталних синдиката Србије и Уједињени грански синдикат Независност учествује у активностима овог Форума.

26. Центар за послодавце јадранског региона - Центар са седиштем у Загребу основан је 28. марта 2008. године. Носилац активности у Србији је Унија послодаваца Србије.

27. Центар јавних служби за запошљавање земаља југоисточне Европе - Центар је основан 2007. године на оснивачкој конференицији у Београду а у име Србије у раду учествује Национална служба запошљавања.

28. Регионална мрежа за запошљавање - Србија учествује у раду ове мреже која нема стално седиште а надлежно министарство је Министарство за рад и социјалну политику и Министарство економије и региоанлног развоја Републике Србије.

29. Стална радна група за регионални рурални развој земаља југоисточне Европе - Србија, односно надлежно министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде учествује у раду ове асоцијације.

30. Саветодавна група јавних тужилаца – Србија учествује у раду ове иницијативе која је покренута 2003. године.

31. Центар за сарадњу у области безбедности (RACVIAC) – Србија учествује активно у активностима Центра, кроз активности Вишенационалне саветодавне групе (MAG Multinational Advisory Group), а надлежно министарство је Министарство одбране.

32. Иницијатива за контролу малог и лаког наоружања (SEESAC) – Србија учествује у раду ове иницијативе, чије је седиште у Београду.

33. Сарадња министара одбране југоисточне Европе (SEDM) – Србија постала пуноправни члан ове иницијативе у октобру 2009. године.

34. Радна група за унапређење људског потенцијала – Србија је потписала Меморандум о разумевању надлежних министара образовања и науке, у мају 2007. године у Истанбулу, а Радна група је основана у јуну 2008. године.

35. Иницијатива за реформу образовања у југоисточној Европи (ERI SEE) – Србија је потписала Меморандум о разумевању у Тирани 2003. године, а надлежно министарство је Министарство просвете Републике Србоке. Секретаријат ERI SEE ће бити формиран у Београду.

36. Управљачка платформа о истраживањима за земље Западног Балкана – Основана 2006. године као део ширег пројекта Координација политика у области истраживања са земљама Западног Балкана. Министарство за науку и тех.развој је пуноправни партнер на пројекту. Република Србија је председавала Платформом у периоду 1.јул-1.децембар 2008. године.

37. Парламентарна сарадња – Србија учествује у активностима које координира Секретаријат за парламентарну сарадњу у југоисточној Европи са седиштем у Софији.

38. Организација за црноморску економску сарадњу (BSEC) – Република Србија је члан BSEC од 2004. године. Имамо добру сарадњу са чланицама Организације, а посебно са Руском Федерацијом, Грчком и Албанијом. Република Србија активно учесвује у бројним радним групама и сродним телима организације као и у најважнијим пројектима. Седиште BSEC је у Истанбулу.

39. Међународна комисија за заштиту Дунава (ICPDR) – Република Србија је члан Комисије од 2003. године. Република Србија има веома добру сарадњу са чланицама комисије и активно учествује на састанцима и пројектима. Седиште Комисије је у бечу.

40. Дунавска комисија - Република Србија је потписница Београдске конвенције о режиму пловидбе Дунавом из 1948. године. Активно учествујемо у раду Комисије

и имамо добру сарадњу са осталим подунавским земљама. Република Србија се залаже за потписивање ревидиране Београдске конвенције којом би се узели у обзир бројни аспекти из области речне пловидбе који су настали у протеклих 60 година.

41. Савет министара културе југоисточне Европе – Основан на иницијативу Нордијског савета 2005. године са циљем сарадње у области културе, под окриљем Савета Европе. Од маја 2011. године Србија ће преузети председавање Саветом у трајању од годину дана.

14. Какав политички дијалог постоји између ваше земље и :

- Западног Балкана (Албанија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Бивша Југословенска Република Македонија, Црна Гора, и Косово);

- Турске;

- Земаља обухваћене Европском суседском политиком (ЕСП);

- Источног партнерства;

- Евромедитеранског партнерства;

- Русије;

- САД и Канаде;

- Кине, Јапана, Индије, Пакистана.

а) ЗАПАДНИ БАЛКАН (Албанија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Бивша Југословенска Република Македонија, Црна Гора, Косово)

Детаљни приказ билатералних односа и дијалога са Албанијом, Хрватском, Босном и Херцеговином, Републиком Македонијом, Црном Гором, дат је у одговору бр.151, Поглавље Политички критеријуми - III Регионална питања и међународне обавезе; као и у одговору бр.13 овог поглавља.

Када је реч о Косову и Метохији, према Уставу Републике Србије, Покрајина Косово и Метохија је саставни део територије Србије и има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије. Из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија „следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима“. (преамбула Устава Републике Србије)

Резолуцијом Савета безбедности УН 1244 (10.06.1999. године) потврђен је суверенитет и територијални интегритет Савезне Републике Југославије, чији државни континуитет наставља Република Србија, и установљено је привремено међународно цивилно и безбедносно присуство под окриљем УН на територији Косова и Метохије.

Влада Републике Србије донела је 14. фебруара 2008. године Одлуку о поништавању противправних аката привремених органа самоуправе на Косову и Метохији о проглашењу једностране независности.

Република Србија активно сарађује са представницима међународне заједнице који се налазе на територији АП Косова и Метохије: УНМИК, КФОР, ЕУЛЕКС, ОЕБС, Савет Европе и др, у циљу побољшања укупних прилика и квалитета живота свих грађана који тамо живе.

У складу са Резолуцијом Генералне Скупштине УН 64/298 (09.09.2010. године) коју су заједнички поднеле Република Србија и земље чланице Европске уније, Република Србија је спремна за што скорији почетак дијалога између Београда и Приштинe који ће се водити уз подршку и посредовање ЕУ.

б) РЕПУБЛИКА ТУРСКА


Односе карактерише интензиван политички дијалог на свим нивоима укључујући и највиши. Током 2009. и 2010. године Србију су посетили председник Турске А.Гул и председник Владе Р.Ердоган, док је председник Републике Србије Б.Тадић учествовао на тројном самиту Србија-Турска-Босна и Херцеговина на ком је усвојена Истанбулска декларација. Интензиван билатерални политички дијалог довео је и до серије редовних трилатералних састанака министара иностраних послова Србије, Турске и Босне и Херцеговине, који су били од значаја за јачање регионалне стабилности. У таквим оквирима билатерални односи су достигли ниво стратешког партнерства и развијају се у оквирима сарадње у области евроинтеграција, регионалне сарадње, отварања тржишта за инвестиције и крупне пројекте у области транспорта, енергије и инфраструктуре.


Са Републиком Турском на снази је 36 билатералних споразума.


У 2009. години извоз Србије у Турску износио је 25,4 мил. евра, а увоз 171 мил евра. Очекује се да примена Споразума о слободној трговини који је ступио на снагу септембра 2010. године, допринесе повећању обима робне размене.


Србија и Турска сарађују у оквиру међународних организација (Савет Европе, ОЕБС, систем УН итд.), Такође, сарадња се одвија и у оквиру регионалних организација и тела: Процес сарадње у Југоисточној Европи (SEECP), Савет за

регионалну сарадњу (RCC), Иницијатива за сарадњу у Југоисточној Европи (SECI), Црноморска економска сарадња (BSEC).

в) ЗЕМЉЕ ОБУХВАЋЕНЕ ЕВРОПСКОМ СУСЕДСКОМ ПОЛИТИКОМ (ЕСП)

Демократска Народна Република Алжир


Између Србије и Алжира нема отворених питања. Постоје политички контакти на високом и највишем нивоу. У току 2009. године Алжир су посетили министар спољних послова В. Јеремић (март) и председница Народне скупштине Републике Србије С. Ђукић - Дејановић (фебруар). Министар иностраних послова Алжира М. Меделси боравио је у званичној посети Србији у децембру 2010. године.

Алжир поштује територијални интегритет и суверенитет Републике Србије и није признао једнострано проглашену независност од стране привремених институција самоуправе Косова


Између Србије и Алжира на снази је 19 споразума.


Извоз Србије у 2009. години износио је 22 милиона долара, а увоз 160,8 хиљада долара.

Сарадња у мултилатералним телима

Србија и Алжир сарађују у оквиру система УН.

Република Јерменија


Билатерални односи са Јерменијом су добри, без отворених питања. Прва званична посета председника Републике Србије Б. Тадића и министра иностраних послова В. Јеремића Јерменији реализована је јула 2009. године а министар иностраних послова В. Јеремић је октобра 2010. године боравио у посети Јеревану.

Јерменија поштује територијални интегритет и суверенитет Републике Србије и није признала једнострано проглашену независност од стране привремених институција самоуправе Косова


Између две земље на снази су 3 споразума.


Укупна робна размена је у 2009. године. износила 640,000 евра.


Република Србија и Јерменија сарађују о оквиру ОЕБС и Савета Европе, у оквиру система УН, као и у Организацији за црноморску економску сарадњу (BSEC).

Република Азербејџан


Са Републиком Азербејџан Република Србија има добре односе, без отворених питања. Прву званичну посету Републици Азербејџан учинио је министар спољних послова В. Јеремић јуна 2009. године. Б. Тадић је боравио у званичној посети Републици Азербејџан маја 2010. године. Државно-привредна делегација Републике Азербејџан, предвођена министром економије Ш.Мустафајевом, боравила је од јула 2010. године у посети Београду.

Република Азербејџан поштује територијални интегритет и суверенитет Републике Србије и није признала једнострано проглашену независност од стране привремених институција самоуправе Косова.


Између Републике Србије и Републике Азербејџан на снази је 2 споразума.


Економски односи су ниског интензитета. У 2009. години робна размена је износила 3,737,000 евра, наш извоз 3,006,000 евра а увоз 731,000 евра.


Сарадња на мултилатералном плану одвија се у оквиру система УН, ОЕБС и др.

Република Белорусија


Билатерални однoси са Републиком Белорусијом су добри и без отворених питања. Минск су 2009. године посетили потпредседник Владе Републике Србије и министар економије и регионалног развоја М. Динкић, министар трговине С. Милосављевић и министар пољопривреде С. Драгин. Председник Републике Белорусије А. Лукашенко је 2009.године незванично боравио у Србији. Том приликом имао је сусрете са председником Владе Србије М. Цветковићем и представницима српских компанија.

Република Белорусија поштује територијални интегритет и суверенитет Републике Србије и није признала једнострано проглашену независност од стране привремених институција самоуправе Косова.


Потписан је 21 споразум.


У 2009. години робна размена је износила 32,334 ,000 евра, извоз 14,066,000 евра а увоз 18,268,000 евра. Потписан је Споразум о слободној трговини, закључен по моделу Светске трговинске организације и према препорукама ЕУ. Заседање Мешовите комисије за трговину и економску сарадњу и Пословног савета одржано је септембра 2009. године у Београду.

Поводом отпочињања функционисања Царинског савеза (Руска Федерација, Белорусија, Казахстан од 1.јула 2010. године), одржане су консултације Министарства економије и регионалног развоја Републике Србије и Управе царина Србије са једниственом преговарачком делегацијом Царинског савеза о усклађивању трговине Републике Србије и Царинског савеза, фебруара 2010. године у Београду и маја 2010. године у Москви. Циљ консултација је обезбеђење услова за несметано одвијање трговине са ове три земље након формирања јединственог царинског простора. Током прелазног периода примењиваће се досадашњи режим трговине са Србијом, сходно одредбама потписаног Споразума о слободној трговини.

Сарадња у другим областима

Културна сарадња се темељи на Споразуму о сарадњи у области образовања, културе и спорта, а одвија се у области кинематографије, позоришта, књижевног, музичког и ликовног стваралаштва.


Сарадња у међународним организацијама је добра и одвија се у оквиру системаУН, у ОЕБС, и другим међународним и регионалним организацијама и телима као што је Централноевропска иницијатива (CEI).

Арапска Република Египат


Између Србије и Египта нема отворених питања. Постоје политички контакти на високом нивоу. Председник Републике Србије Б. Тадић боравио је у званичној посети Египту априла 2009. године. Председник Владе Републике Србије М. Цветковић посетио је Египат новембра 2010. године. Министар иностраних послова Египта Ахмед Абул Геит боравио је у Републици Србији у фебруару 2010. године

Египат поштује територијални интегритет и суверенитет Републике Србије и није признао једнострано проглашену независност од стране привремених институција самоуправе Косова.


Између Србије и Египта на снази је 12 споразума.


Извоз Србије у 2009. године износио је 26,9 милиона долара, а увоз 8,7 милиона долара.


Србија и Египат сарађују у оквиру система УН.

Грузија


Билатерални односи са Грузијом су добри, нема отворених питања. Србија уважава суверенитет и територијални интегритет Грузије.

Грузија поштује територијални интегритет и суверенитет Републике Србије и није признала једнострано проглашену независност од стране привремених институција самоуправе Косова.


Нема потписаних споразума.

Економска срадња

У 2009. години робна размена је износила 1,216,000 евра.


Сарадња се одвија углавном у оквиру система УН, као и у ОЕБС, Савету Европе и др.

Држава Израел


Између Србије и Израела нема отворених питања. Министар спољних послова В. Јеремић посетио је Израел децембра 2007. године. А. Либерман, министар иностраних послова Израела, посетио је Србију у септембру 2009. године.

Израел поштује територијални интегритет и суверенитет Републике Србије и није признао једнострано проглашену независност од стране привремених институција самоуправе Косова.


Између Србије и Израела на снази је 13 споразума.


Извоз Србије у 2009. године износио је 6,40 милиона евра, а увоз 37,1 милион евра. Израел је један од највећих улагача у Србију. Износ израелских директних инвестиција у Републику Србију премашује милијарду долара, и у порасту је.


Србија и Израел сарађују у оквиру система УН.

Хашемитска Краљевина Јордан


Билатерални односи нису развијени, а размена посете изостаје.


Између Србије и Јордана на снази је 12 споразума.


Извоз Србије у 2009. години износио је 1,3 милиона евра, док је увоз био занемарљив.


Србија и Јордан сарађују у оквиру система УН.

Република Либан


Између Србије и Либана нема отворених питања.

Либан поштује територијални интегритет и суверенитет Републике Србије и није признао једнострано проглашену независност од стране привремених институција самоуправе Косова.


Између Србије и Либана на снази је 7 споразума.


Извоз Србије у 2009. години износио је милион евра, а увоз 2,9 милиона евра.


Србија и Либан сарађују у оквиру система УН.

Велика Социјалистичка Народна Либијска Арапска Џамахирија


Србија и Либија немају отворених питања. Политички дијалог је унапређен посетама на високом и највишем нивоу. Председник Б. Тадић је учествовао у прослави 40. и 41. годишњице либијске револуције. Боравио је, такође, у званичној посети Триполију у априлу 2010. године.

Министар спољних послова В. Јеремић је посетио Либију 2008. године. Либијски премијер Багдади Ал Махмуди је боравио у посети Србији маја 2010. године.

Либија поштује територијални интегритет и суверенитет Републике Србије и није признала једнострано проглашену независност од стране привремених институција самоуправе Косова.


Између Србије и Либије на снази је 26 споразума.


Извоз Србије у 2009. години износио је 18,6 милиона евра, а увоз 83,9 милиона евра.


Србија и Либија сарађују у оквиру система УН.

Република Молдавија


Са Републиком Молдавијом Република Србија има добре билатералне односе, без отворених питања. Република Молдавија поштује територијални интегритет и суверенитет Републике Србије и није признала једнострано проглашену независност од стране привремених институција самоуправе Косова.


До сада је потписано шест споразума.


Економски односи са Републиком Молдавијом су ниског интензитета. Одвијају се кроз робну размену малог обима и уске извозно-увозне структуре. Робна размена у 2009.години износила је 13,535,000 евра, наш извоз 3,159,000 а увоз 10,376,000 евра.


Са Молдавијом Република Србија сарађује у оквиру система УН и у регионалним организацијама и телима, као што су Дунавска комисија, Процес сарадње на Дунаву, Организација за црноморску економску сарадњу (BESC), Централноевропска иницијатива (CEI), Централноевропски споразум о слободној трговини (CEFTA), Иницијатива за сарадњу у ЈИЕ и Процесу сарадње ЈИЕ (SEECP).

Краљевина Мароко


Између Србије и Марока нема отворених питања. Постоје контакти на високом нивоу. Министар спољних послова В. Јеремић посетио је Рабат септембра 2009. године.

Мароко поштује територијални интегритет и суверенитет Републике Србије и није признао једнострано проглашену независност од стране привремених институција самоуправе Косова.


Између Србије и Марока на снази је 16 споразума.


Извоз Србије у 2009. износио је 177.000 евра, а увоз 4,7 милиона евра.


Србија и Мароко сарађују у оквиру система УН.

Држава Палестина


Србија и Палестина немају отворених питања. Палестински председник М. Абас боравио је у Србији у јулу 2009. године.

Палестина поштује територијални интегритет и суверенитет Републике Србије и није признала једнострано проглашену независност од стране привремених институција самоуправе Косова.


Са Палестином до сада није потписан ни један билатерални споразум.


Економски односи између Републике Србије и Палестине нису развијени. Извоз Србије је био занемарљив у 2009. години, док увоза није било.


Србија и Палестина сарађују у оквиру система УН.

Сиријска Арапска Република


Србија и Сирија немају отворених питања. Министар спољних послова В. Јеремић је посетио Сирију маја 2009. године.

Сирија поштује територијални интегритет и суверенитет Републике Србије и није признала једнострано проглашену независност од стране привремених институција самоуправе Косова


Између Србије и Сирије на снази је 22 споразума.


Извоз Србије у 2009. години износио је 4,4 милиона долара, а увоз 4,3 милиона долара.


Србија и Сирија сарађују у оквиру система УН.

Туниска Република


Србија и Тунис немају отворених питања.

Тунис поштује територијални интегритет и суверенитет Републике Србије и није признао једнострано проглашену независност од стране привремених институција самоуправе Косова.


Између Србије и Туниса на снази је 15 споразума.


Извоз Србије у 2009. години износио је 2,5 милиона евра, а увоз 6,5 милиона евра.


Србија и Тунис сарађују у оквиру система УН.

Украјина


Односи са Украјином су традиционално добри, без отворених питања. Званична посета председника Народне скупштине С.Ђукић-Дејановић Украјини реализована је јула 2010. године.

Украјина поштује територијални интегритет и суверенитет Републике Србије и није признала једнострано проглашену независност од стране привремених институција самоуправе Косова.


Потписана су 24 споразума.


Робна размена у 2009. години износила је 323,087,000 евра, извоз 128,065,000 евра а увоз 195,022,000 евра.


Културна сарадња је последњих година веома интензивна, посебно у области филмског стваралаштва и издаваштва. Заснива се на Споразуму у области образовања и културе из 1996. године и на трогодишњим програмима сарадње. Манифестација Дани културе Србије у Украјини је одржана почетком априла 2009. године у Кијеву.


Сарадња у међународним организацијама је првенствено у оквиру система УН, у ОЕБС и другим међународним и регионалним организацијама и телима као што су Организација црноморске економске сарадње (BSEC), Дунавска комисија, Централноевропска иницијатива (CEI) и др.

г) ИСТОЧНО ПАРТНЕРСТВО

Украјина, Република Белорусија, Република Молдавија, Република Азербејџан, Република Јерменија, Грузија (билатерални односи са овим државама већ су објашњени у поглављу а) Европска суседска политика, исто питање)

д) ЕВРОМЕДИТЕРАНСКО ПАРТНЕРСТВО

Демократска Народна Република Алжир, Арапска Република Египат, Држава Израел, Хашемитска Краљевина Јордан, Република Либан, Велика Социјалистичка Народна Либијска Арапска Џамахирија, Краљевина Мароко, Држава Палестина, Сиријска Арапска Република, Туниска Република (билатерални односи са овим државама већ су објашњени у поглављу а) Европска суседска политика, исто питање)

Исламска Република Мауританија


Билатерални односи са Мауританијом нису развијени.


Између Србије и Мауританије на снази су 2 споразума.


Није развијена економска сарадња.


Србија и Мауританија сарађују у оквиру система УН.

ђ) РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА


Русија представља један од четири стуба спољне политике Србије. Са Руском Федерацијом билатерални односи су традиционално добри и без отворених питања. Председник Руске Федерације Д. Медведев посетио је Србију октобра 2009. године. У 2009. години са наше стране реализоване су посете председника Владе Републике Србије М. Цветковића, у јануару, као и три посете министра спољних послова В. Јеремића (у фебруару и октобру 2009), а једном у децембру 2010.године. Председник Републике Србије Б. Тадић и министар спољних послова В. Јеремић посетили су Москву маја 2010. године док су на IX заседању Мешовитог комитета у Москви, октобра 2010. године, учествовали министар спољних послова В. Јеремић, први потпредседник Владе И. Дачић, министар рударства и енергетике П. Шкундрић и министар за инфраструктуру М. Мркоњић.

Руска Федерација поштује територијални интегритет и суверенитет Републике Србије и није признала једнострано проглашену независност од стране привремених институција самоуправе Косова.


Уговорно-правну основу сарадње између Републике Србије и Руске Федерације чини око 70 билатералних уговора закључених између бившег СССР и СФРЈ и преко 50 уговора између Републике Србије и Руске Федерације, односно Савезне Републике Југославије и Руске Федерације.


Руска Федерација је један од наших стратешких економских партнера. Економска сарадња се одвија у свим областима, посебно кроз робну размену, инвестиције, у

области енергетике и банкарства. У 2009. години робна размена је изнпсила 1,66 милијарди евра, извоз 249,27 милиона а увоз 1,415 милијарди.


Сарадња Републике Србије и Руске Федерације успешно се и интензивно одвија на нивоу региона и градова, као и у културно-просветној, научно-техничкој и другим областима сарадње.


Сарадња Србије и Русије на мултилатералном плану одвија се у оквиру система УН, ОЕБС, СЕ, као и у регионалним организацијама и телима (Дунавска комисија, Црноморска економска сарадња и др).

е) СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ И КАНАДА

Сједињене Америчке Државе


Односи са САД представљају један од спољно-политичких приоритета Србије. Билатерални политички дијалог је након демократских промена у Србији 2000. године oбновљен и интензивиран на свим нивоима, уз обострани ангажман на развоју постојећих и успостављању нових облика сарадње две земље. Министар спољних послова Србије Вук Јеремић посетио је Вашингтон у децембру 2009. и у фебруару 2010. године, док су Србију посетили потпредседник САД Џозеф Бајден, у мају 2009. године, и државна секретарка Хилари Клинтон, у октобру 2010. године. САД пружају континуирану развојну помоћ Србији, која је у протеклих десет година реализована кроз различите пројекте у укупној вредности од преко 600 милиона долара.


На снази је 86 споразума.


САД су 2005. године вратиле Србију на листу Опште шеме преференцијала (GSP), што омогућује бесцарински извоз преко 4.600 производа. У 2009. години извоз у САД износио је 69,5 милиона, а увоз 392 милиона долара. Са укупним инвестицијама од 1,6 милијарди долара, у периоду од 2000. до 2010. године, САД спадају међу највеће стране инвеститоре у Србији.


У оквиру војне сарадње посебно се истиче Програм државног партнерства између Србије и Охаја, који је отпочео у септембру 2006. године. Тежишне области војне сарадње са САД су: школовање и усавршавање припадника Војске Србије у САД, преношење искустава и заједничка обука јединица, модернизација наоружања и војне опреме и војномедицинска сарадња.

Тежиште полицијске сарадње Србије и САД је на размени информација и искустава, као и обуци и едуковању српских полицијских снага на америчким полицијским академијама. Присутна је успешна сарадња на плану борбе против организованог криминала, корупције и тероризма.


Србија и САД имају добру сарадњу у оквиру система УН и ОЕБС.

Канада


Србија има добру билатералну сарадњу са Канадом која се исказује кроз политички дијалог на различитим нивоима, као и кроз канадску подршку реформским процесима у Србији. У фебруару 2010. године, реализована је посета министра правде Србије Снежане Маловић Канади, док су од канадских званичника Србију посетили Питер Миликен (Peter Milliken), председник Доњег дома Парламента Канаде, у јулу 2010. године и Питер Меккеј (Peter MacKay), министар одбране Канаде, у августу 2010. године.


Сукцесија уговорног стања између Србије и Канаде извршена је 1997. године, након чега је на снази остало седам билатералних споразума, као и два записника о консолидацији дуга СФРЈ.

Канада је у фебруару 2009. године Србији поново одобрила статус најповлашћеније нације у трговини.


Укупан увоз из Канаде у 2009. години је износио 52 милиона, а извоз 6,2 милиона долара. Канадске инвестиције у Србији су бележиле континуирани раст од 2001. до 2010. године и до сада су достигле вредност од 290 милиона долара.

Канадска агенција за међународни развој CIDA (Canadian International Development Agency) у периоду од 2000 до 2010. године, када је завршила свој ангажман у Србији, реализовала је развојне пројекте у областима образовања, здравства, правосуђа и социјалне заштите у вредности од 170 милиона долара.


Билатерална војна сарадња одвија се кроз школовање и усавршавање припадника Министарства одбране Републике Србије у оквиру канадског Програма војне обуке за стране оружане снаге (Military Training and Assistance Programme – MTAP).


Србија и Канада имају добру сарадњу у оквиру система УН и ОЕБС.

ж) КИНА, ЈАПАН, ИНДИЈА, ПАКИСТАН

Народна Република Кина


Кина је приоритетни партнер и један од четири стуба спољне политике Републике Србије, што је потврђено и објављивањем Заједничке изјаве о успостављању стратегијског партнерства у августу 2009. године. током посете председника Републике Србије Б. Тадића НР Кини. Остварује се интензиван политички дијалог на највишем и високом нивоу - у 2010. години у априлу је реализован сусрет два министра иностраних послова у Шангају, председник Владе Републике Србије М. Цветковић посетио je НР Кину у јуну, председник Свекинеског народног конгреса Ву Банггуо Републику Србију средином јула, а министар одбране Републике Србије Д. Шутановац НР Кину у августу. Србија подржава политику „једне Кине“ која дефинише Тајван као саставни део НР Кине, а Тибет и Синђанг сматра њеним унутрашњим питањима.

НР Кина поштује територијални интегритет и суверенитет Републике Србије и није признала једнострано проглашену независност од стране привремених институција самоуправе Косова.


На снази је 48 билатералних уговора.


НР Кина је највећи економски партнер Републике Србије у Азији. У 2009. години робна размена је износила 870,85 милиона евра, од чега је извоз из Републике Србије био само 6,59 милиона евра У складу са Споразумом о економској и техничкој сарадњи у инфраструктурним пројектима, потписаног током посете председника Б. Тадића Кини 2009. године, у плану је сарадња у изградњи неколико већих инфраструктурних пројеката у Републици Србији. У Београду је у новембру 2009. године одржано 8. заседање Мешовитог комитета за трговинску и економску сарадњу Републике Србије и НР Кине.


Сарадња Републике Србије и НР Кине је разноврсна и развија се и у многим областима - култура, просвета, наука, спорт, туризам, пољопривреда, одбрана, полицијска сарадња, сарадња у правним и кривичним стварима и др.


Република Србија и НР Кина имају добру сарадњу на мултилатералном плану, нарочито у оквиру система УН.

Јапан


Јапан је један од најважнијих партнера Републике Србије у Азији, као и један од највећих донатора Републике Србије, уопште. Политички односи су врло добри са тенденцијом даљег унапређења. У 2009. и 2010. години је интензивирана размена посета на високом нивоу (посета Јапану министра спољних послова В. Јеремића - октобар 2009. године, потпредседника Владе и министра за науку и технолошки развој Б. Ђелића - април и октобар 2009. године, заменика министра иностраних послова Јапана Ј. Нишимуре Београду - јун 2009. године, потпредседника Владе и министра унутрашњих послова И. Дачића - новембар 2010. године, министра здравља Т. Милосављевића - новембар 2010. године).


На снази је 31 билатерални уговор, од којих четири представљају основ сарадње: Уговор о трговини и пловидби (1959), Споразум о културној сарадњи између СФРЈ и Јапана (1968), Споразум о сарадњи у области науке и технике (1981) и Споразум о техничкој сарадњи (2005).


Економска сарадња је ниског интензитета. Робна размена у 2009. години је износила 141,4 милиона евра, а дефицит је на страни Републике Србије (увоз 140,7 милиона, а извоз 719 хиљада евра).


Сарадња са Јапаном на многим пољима добија на интензивитету и квалитету, посебно у области културе, просвете, науке и туризма.


Република Србија и Јапан имају добру сарадњу у међународним телима, како у оквиру система УН, тако и у другим међународним организацијама.

Република Индија


Република Србија има добре, традиционално пријатељске односе са Републиком Индијом. Политички дијалог се редовно води кроз билатералне консултације два министарства спољних послова. Министар спољних послова Републике Србије Вук Јеремић боравио је у посети Индији септембра 2008. године.

Индија поштује територијални интегритет и суверенитет Републике Србије и није признала једнострано проглашену независност од стране привремених институција самоуправе Косова.


На снази је 25 билатералних уговора.

Економска сарања

Економску сарадњу карактерише скромна робна размена и дефицит на страни Републике Србије. У 2009. години из Републике Србије у Републику Индију извезено је робе за 3,58 мил. евра, док је из Републике Индије увезено робе у вредности од 77,85 милиона евра. Заседање Мешовитог комитета за привредну сарадњу, које се очекује у наредном периоду, требало би да помогне расту и уравнотежењу робне размене две земље.


Сарадња Републике Србије и Републике Индије одвија се у областима пољопривреде, одбране, културе, науке, образовања и спорта.


Република Србија и Република Индија имају добру сарадњу у међународним организацијама и телима, нарочито у оквиру система Уједињених нација.

Исламска Република Пакистан


Република Србија и Исламска Република Пакистан имају добре и пријатељске односе. Политички дијалог се редовно води кроз консултације министарстава

спољних послова две земље. Министар спољних послова Републике Србије Вук Јеремић боравио је у посети Исламској Републици Пакистан у марту 2010. године.

Пакистан поштује територијални интегритет и суверенитет Републике Србије и није признао једнострано проглашену независност од стране привремених институција самоуправе Косова.


На снази је 21 билатерални уговор.


У 2009. години из Републике Србије у Исламску Републику Пакистан извезено је робе у вредности од 3,8 милиона евра док је из Исламске Републике Пакистан увезено робе у вредности од 6,7 милиона евра.


Република Србије и Исламска Република Пакистан имају добру сарадњу у међународним организацијама и телима, пре свега у оквиру система Уједињених нација.

C) ЗСБП и ЗБОП – Политичка стратегија Рестриктивне мере 15. Када је у питању капацитет Уније да спроводи рестриктивне мере и

економске санкције у оквиру заједничке акције или заједничког става (видети чланове 28–29. УЕУ и чланове 75. и 205. УФЕУ), молимо да дате преглед уставних и законских решења ваше земље за спровођење рестриктивних мера и економских санкција, релевантних административних структура и механизама за надгледање, као и листу унилатералних и мултилатералних рестриктивних мера (нарочито УН) које ваша земља тренутно примењује.

Полазећи од чланова 16. и 194. Устава Републике Србије према којима су општеприхваћена правила међународног права и потврђени међународни уговори саставни део правног поретка Републике Србије и непосредно се примењују, као и чињеница да Повеља Уједињених нација, с обзиром да је Република Србија чланица Уједињених нација, представља међународни споразум који је Република Србија прихватила (објављена у Службеном листу ДФРЈ број 69/45), Република Србија је обавезна да спроводи мере које су усвојене на основу Главе VII Повеље Уједињених нација.

Код примене међународних рестриктивних мера државни органи Републике Србије примењују одредбе следећих релевантних закона: Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Сл. гласник РС“, бр. 20/09 и 72/09), Закон о странцима („Сл. гласник РС“, бр. 97/08), Закон о спољној трговини наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене („Сл. лист СЦГ“, бр. 7/05 и 8/05), Кривични Законик („Сл. гласник РС“, бр. 85/05,88/05,107/05,72/09 и 111/09) и Законик о кривичном поступку („Сл. лист СРЈ“, бр. 70/01 и 68/02, и „Сл. гласник РС“, бр. 58/04,85/05,115/05,49/07,20/09,72/09 и 76/10).

Правни основ на националном нивоу којим се ближе прописује обавеза примене ових мера је и Одлука о критеријумима за издавање дозвола за извоз наоружања, војне опреме и робе двоструке намене („Сл.лист СЦГ“ бр. 11/05), донета на основу чл. 1. став 2. Закона о спољној тровини наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене, (у даљем тексту: Закон о спољној трговини НВО и РДН), („Сл.лист СЦГ“ бр.7/05 и 8/05-исп.). Ова одлука дефинише 8 критеријума из Правила понашања ЕУ у извозу оружја, од којих је први критеријум „поштовање међународних обавеза, нарочито санкција које је изгласао Савет безбедности УН.“.1

У одсуству посебне правне регулативе у вези са рестриктивним мерама (припрема закона у току), примењују се следеће процедуре и механизми:

Министарство спољних послова по добијеној информацији о усвајању релевантне резолуције Савета безбедности Уједињених нација, којом се уводе рестриктивне мере за односну државу, припрема одговарајућу информацију, са предлогом извештаја који садржи мере које Република Србија треба да предузме ради примене релевантне резолуције.

Информацију са предлогом извештаја, који се доставља Савету безбедности Уједињених нација, Министарство спољних послова доставља надлежним министарствима на мишљење и сагласност. Након прикупљених сагласности, Влада Републике Србије разматра информацију са предлогом извештаја и, с тим у вези, усваја одговарајући закључак у којем се, између осталог, наводе и сва релевантна министарства која су у обавези да примењују односну резолуцију.

1 “Поштовање међународних обавеза државне заједнице Србија и Црна Гора (у даљем тексту: државна заједница), нарочито санкција које је излагасао Савет безбедности Уједињених нација, међународних споразума о неширењу наоружања, као и других међународних обавеза. Министарство за међународне економске односе неће издати дозволу за извоз ако би њено издавање значило кршење, између осталог: а) међународне обавезе државне заједнице и њену обавезу да спроводи војна ембарга УН и препоруке ОЕБС-а; б) међународне обавезе државне заједнице у складу са Споразумом о неширењу нуклеарног оружја, Конвенцијом о биолошком оружју и токсинима и Конвенцијом о хемијском оружју; в) обавезе државне заједнице да не извози било коју врсту противпешадијских мина.“

Закључак Владе се доставља министарствима надлежним за извршавање обавеза по основу одговарајуће резолуције, а по потреби и другим министарствима ради упознавања. У складу са обавезама, свако од надлежних министарстава води базу података сходно мерама које треба реализовати из односне резолуције. Након усвајања закључка Владе Републике Србије, Министарство спољних послова доставља надлежном комитету за примену санкција извештај о мерама које Република Србија предузима у циљу извршавања својих међународних обавеза у вези са односном резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација. Тренутно Република Србија нема посебних административних структура за спровођење рестриктивних мера, већ се користе постојеће административне структуре надлежних министарстава.

Целокупна материја везана за издавање дозвола за увоз и извоз, транспорт, транзит, поседовање и пружање услуга у спољнотрговинском промету, за надзор и контролу, за забране и казне, као и овлашћења за усвајање подзаконских прописа регулисана је Законом о спољној трговини наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене, који је ступио на снагу 31. марта 2005. године. Битна квалитативна новина овог закона је у томе што је њиме надлежност у овој области пренета са војних на цивилне органе.

У складу са релевантним резолуцијама Савета безбедности Уједињених нација и конвенцијама, Република Србија доследно спроводи међународне обавезе у области непролиферације, како конвенционалног, тако и оружја за масовно уништење. Такође, полаже велику пажњу развоју и унапређивању одговарајуће законске регулативе, о чему сведочи укључивање тзв. „свеобухватне клаузуле" у предметни закон.

Правовремено и редовно доставља информације и одговоре на упитнике у вези извозне контроле наоружања сходно обавезама према УН, ОЕБС и другим релевантним институцијама.

У склопу извозне контроле, посебна пажња се посвећује земљама које се налазе под мандаторним ембаргом на извоз наоружања у складу са одговарајућим Резолуцијама Савета безбедности УН или политички обавезујућим одлукама ОЕБС везаним за извоз наоружања, као и земљама које спонзоришу тероризам, угрожавају мир, сигурност и стабилност региона, које крше људска права или спроводе мере унутрашње репресије.

Релевантне Резолуције Савета безбедности УН о ембаргу на извоз наоружања, као и одговарајуће одлуке ОЕБС с тим у вези у потпуности се примењују.

У циљу усаглашавања своје регулативе у овој области са стандардима и праксом Европске уније, као и јачања мера транспарентности у току је рад на доношењу

Закона о међународним рестриктивним мерама (санкцијама), чији је циљ: дефинисање правног оквира за свеобухватну примену, увођење процедуре примене, формирање институционалног оквира за њихово спровођење, вођење јединствене базе података о физичким, правним лицима и другим субјектима против којих се уводе међународне рестриктивне мере, транспарентност објављивања података и доношење одговарајућих казнених мера због непоштовања одредби тог закона. У припреми текста закона пошло од искустава оних земаља које су већ усвојиле овај закон и сагледавања Основних принципа ЕУ о употреби рестриктивних мера, смернице за спровођење и евалуацију рестриктивних мера усвојених у оквиру Заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ, анализе правних и других мера које ће бити неопходно донети ради усвајања и пуне примене овог Закона.

На основу резолуција Савета безбедности УН Република Србија спроводи рестриктивне мере према следећим државама: Сомалији, Сијера Леонеу, Либерији, ДР Конгу, Обали Слоноваче, Судану, ДНР Кореји, Ираку, Ирану, Либану и Еритреји. Такође, Република Србија спроводи рестриктивне мере према лицима и ентитетима који се налазе на листи Комитета Савета безбедности УН основаног у складу са Резолуцијом Савета безбедности УН 1267 (1999).

Закључком Владе Републике Србије, од 9. новембра 2006. године привремено је обустављен извоз наоружања и војне опреме у Грузију, Молдавију, Јерменију и Азербејџан.

16. До које је мере ваша земља у потпуности имплементирала рестриктивне

мере које се налазе на листи санкција Интернет сајта: http:// ec.europa.eu/external_relations/cfsp/sanctions/measures.htm?

Иако прописи изричито не упућују на примену санкција усвојених у оквиру Заједничке спољне и безбедносне политике, имајући у виду да учлањење у ЕУ представља кључни спољнополитички приоритет, државни органи приликом примене закона из ове области воде рачуна о рестриктивним мерама које се налазе на листи санкција горе наведеног интернет сајта.

Република Србија примењује рестриктивне мере у вези са ембаргом на извоз оружја у складу са својим обавезама према УН, ОЕБС и ЕУ рестриктивним мерама, а сам Закон о рестриктивним мерама је у процедури доношења. Први критеријум Одлуке о критеријумима за издавање дозвола за извоз наоружања, војне опреме и робе двоструке намене, (донете на основу члана 1. став 2. Закона о спољној трговини наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене), директно упућује на ову законску обавезу, приликом издавања дозволе.

Не постоји прецизна евиденција о броју рестриктивних мера уведених од стране Европске уније које је Република Србија спровела. Приликом разматрања захтева за извоз наоружања и војне опреме имају се у виду и мере које је увела Европска унија и оне се углавном поштују. Једини изузетак у вези са листом земаља према

којима Европска унија спроводи рестриктивне мере био је Мијанмар, до 2007. године и то ради реализације посла уговореног 2003. године. Информације у вези извоза наоружања и војне опереме у Мијанмар, у периоду од 2005. до 2007. године, који се налази на ЕУ листи санкција, дате су у одговору на питањe број 18. 17. У вези са спровођењем санкција које су уведене заједничким ставом или

заједничком акцијом ЗСБП (рецимо, ембарга на оружје), која ће одређена министарства/тела и или друге институције које спроводе законе (Министарство одбране, Управа царина, Министарство спољних послова, безбедносне и обавештајне службе) или сектори бити задужени за надгледање, контролу и спровођење, и која је њихова оперативна структура (особље, буџет, извештавање)?

Законом о спољној трговини наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене (у даљем тексту контролисана роба) прописани су услови и начин под којима се може вршити спољна трговина, транспорт и транзит ове робе. Законом је успостављена државна контрола ради остваривања и заштите безбедности, спољнополитичких и економских интереса земље, као и обезбеђено спровођење међународних обавеза у области непролиферације како конвенционалног, тако и оружја за масовно уништење, уз правовремено и редовно достављање извештаја, информација и одговора на упитнике у вези извозне контроле, сходно преузетим обавезама.

Министарство економије и регионалног развоја надлежно је за примену Закона о спољној трговини наоружања и војне опреме (НВО) и робе двоструке намене (РДН), којим су прописани услови и начин под којим се може вршити спољна трговина, транспорт и транзит ове робе, као и за издавање појединачних дозвола за извоз наоружања и војне опреме, односно робе двоструке намене.

Пре доношења одлуке по захтеву за издавање дозволе, Министарство за економију и регионални развој тражи писмену сагласност Министарства спољних послова и Министарства одбране и мишљење Министарства унутрашњих послова. У поступку издавања дозволе Министарство спољних послова свој став формулише имајући у виду, између осталог и међународне санкције према појединим земљама, односно ембарго на извоз оружја по члану 21. Закона о спољној трговини наоружањем и војном опремом и робом двоструке намене. Остали органи, сваки са аспекта своје надлежности врше контролу конкретног захтева.

Послови царинске контроле, између осталог, обухватају контролу робе на граници, што подразумева контролу документације, али по потреби и физички преглед робе у извозу и увозу, као и накнадну контролу у предузећима.

Накнадна контрола предузећа се врши у сарадњи Министарства за економију и регионални развој са Министарством одбране, Министарством спољних послова, Министарством унутрашњих послова, безбедносно-информативним агенцијама, Директоратом за цивилно ваздухопловство, Управом царина и по потреби другим

органима државне управе. Више информација о овоме дато је у одговору на питање број 21.

У Министарству економије и регионалног развоја се ови послови обављају у Сектору за управљање индустријским развојем, у делу Одељења за споразуме о узајамном подстицању и заштити улагања, концесије и спољну трговину контролисаном робом. Укупан број запослених у Министарству економије и регионалног развоја на овим пословима је 4 (укључујући и начелника Одељења). Поред тога, на пословима су ангажована 2 консултанта (преко Програма за развој УН (UNDP) и 2 приправника по уговору о обављању привремених и повремених послова. У Министарству економије и регионалног развоја нису опредељена посебна буџетска средства за ове намене.

Приликом одлучивања о давању сагласности за спољнотрговински промет контролисаном робом, Министарство спољних послова Републике Србије, у складу са чланом 21. Закона о спољној трговини наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене, разматра:

- санкције Савета безбедности Уједињених нација и препоруке Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС);

- преузете међународне обавезе и спољнополитичке интересе Србије;

- правила понашања Европске уније у вези са извозом наоружања и војне опреме

- степен поштовања, односно угрожености људских права и слобода у земљи крајњег одредишта.

У оквиру Министарства спољних послова за наведене послове надлежан је Сектор за безбедносну политику, односно Одсек за контролу наоружања и војну сарадњу (1+2 извршиоца).

Министарство одбране на основу одредби поменутог закона даје сагласност имајући у виду утицај на безбедност земље, трансфер технологија, односно да ли постоји одлука министра уколико се ради о продаји наоружања са стока Војске Србије. У Министарству одбране постоји стручна служба која прати рестриктивне мере, обрађује захтеве за спољнотрговински промет и у интерно спроведеној процедури учествује у формирању сагласности на захтев за издавање дозволе за спољну трговину контролисаном робом.

Интерном процедуром регулисана је сарадња више организационих јединица Министарства одбране које учествују у формирању мишљења-сагласности на захтев за издавање дозволе за спољну трговину контролисаном робом.

18. Молимо да нам пружите податке о трговини половним или новим оружјем са земљама према којима ЕУ спроводи ембарго на оружје?

На основу чл.3. став 2. Закона о спољној трговини наоружањем и војном опремом и робом двоструке намене донета је Одлука о утврђивању Националне контролне листе наоружања и војне опреме, («Сл.гласник РС» бр.60/09), која обухвата и ново и коришћено (половно) оружје.

Министарство економије и регионалног развоја води сопствену базу података о издатим дозволама за извоз тог оружја према бројевима из Националне контролне листе наоружања и војне опреме и опису производа (подаци су дати збирно: и за ново и за половно оружје), реализацији истих, као и подацима о одбијеним захтевима за издавање дозволе. Управа царина је у обавези да тромесечно обавештава надлежно министарство о реализацији издатих дозвола. На основу извештаја предузећа о реализацији појединачних спољнотрговинских послова и извештаја Управе царина, Министарство економије и регионалног развоја израђује Годишњи извештај о реализацији спољнотрговинског промета контролисане робе (извештај садржи податке како о реализованом извозу и увозу, по издатим дозволама, тако и податке о одбијеним захтевима), који усваја Влада Републике Србије и о томе информише Скупштину Републике Србије. Након тога, извештај се објављује у службеном гласилу Републике Србије и на сајту министарства, www.merr.gov.rs. До сада су објављена три годишња извештаја и то: први, за 2005. и 2006. Годину (збирно), други за 2007. годину и трећи за 2008. годину (енглеска верзија извештаја се може наћи на сајту канцеларије ЕУ Центра за контролу малог и лаког наоружања у Југоисточној Европи, www.seesac.org, уз чију помоћ је извршен превод и штампање ових извештаја).

Од земаља према којима ЕУ спроводи ембарго на извоз оружја, Република Србија је извршила извоз наоружања и војне опреме у Мијанмар, током 2005-2007. године.

Подаци о извозу наоружања и војне опреме у Мијанмар се налазе у табеларном прегледу.

Година Број издатих дозвола

Број из НКЛ НВО

Вредност издатих дозвола (Милиони $)

Вредност реализованог извоза (Милилиони$)

2005

1 10., 17. 3.272,18 3.272,18

2006

2 2 13.845,60 8.377,80

2007 4 2., 5. 30.402,63

13.317,28

Од 2008. године до данас није било издатих дозвола за извоз наоружања и војне опреме у Мијанмар.

Превенција конфликата 19. Да ли ваша земља подржава све мере ЕУ у овој области? Да, Република Србија подржава све мере ЕУ у области спречавања сукоба, будући да је од свог настанка, као својеврсни модел помирења на простору Европе, развијала и унапређивала заједничке принципе и вредности усмерене ка спречавању настанка сукоба на европском континенту, а и шире. Република Србија се залаже за свеобухватан и кохерентан приступ у спречавању сукоба, првенствено дипломатским средствима и политичким дијалогом, усмереном и благовременом развојном сарадњом са партнерима како на регионалном тако и на ширем међународном плану (кроз јачање сарадње у оквиру мултилатералних организација – УН, Савет Европе, ОЕБС и др).

20. Да ли ваша земља подржава Програм ЕУ за превенцију насилних

конфликата (усвојен на Европском савету у Гетеборгу јуна 2001.) и Саопштење Комисије о превенцији конфликата (из априла 2001.)?

Да, Република Србија подржава програме и мере које на конструктиван начин доприносе спречавању насилних сукоба и решавању одговарајућих питања дијалогом и у складу са Повељом УН и нормама међународног права.

У том смислу, подржава и Програм ЕУ за спречавање насилних сукоба, усвојен на Европском савету у Гетеборгу, јуна 2001. године, као и Саопштење Комисије ЕУ о спречавању сукоба из априла 2001. године.

Република Србија је спремна да, након уласка у ЕУ, кроз дугорочне инструменте овог програма (политички дијалог и развојну сарадњу, трговину, контролу наоружања, питање људских права и политику заштите животне средине), али и краткорочне механизме ЕУ (уз коришћење дипломатских инструмената и краткорочне хуманитарне помоћи) допринесе развоју и јачању улоге ЕУ у спречавању сукоба. Спречавање ширења и стратегија за оружје за масовно уништење и малокалибарско и лако наоружање 21. Имајући у виду посвећеност ЕУ у областима спречавања ширења оружја

за масовно уништење (ОМУ), молимо да објасните учешће своје земље, или да ли постоји намера да се учествује у различитим међународним режимима/инструментима који се тичу спречавања ширења оружја за масовно уништење, извоза конвенционалног оружја, као и органа који су задужени за спровођење ових међународних програма.

У складу са својим спољнополитичким циљевима и приоритетима, Република Србија настоји да усклади своје активности и законодавство са нормама Европске уније у области контроле наоружања, непролиферације као и других међународних стандарда и праксе.

У циљу очувања националне безбедности, поштовања релевантних резолуција Савета безбедности УН, међународних конвенција и споразума, Република Србија доследно спроводи све обавезе у области непролиферације оружја за масовно уништење.

Национални систем контроле извоза наоружања, војне опреме и робе двоструке намене, који је законски уређен у складу са релевантним правилима Европске уније и ОЕБС-а, као и обавезама из Резолуције Савета безбедности УН 1540 представља важан, неопходан инструмент у циљу спречавања неовлашћених недржавних крајњих корисника (non-state actors) да дођу у посед извезених роба и технологија.

Република Србија испуњава све обавезе према Међународној агенцији за атомску енергију, Организацији за забрану употребе хемијског оружја и Јединици за подршку примени Конвенције о забрани бактериолошког/биолошког и токсичног оружја.

Република Србија је ратификовала следеће Конвенције и друге међународне документе из ових области:

Протокол о забрани употребе у рату загушљивих, отровних или других гасова, као и бактериолошких метода ратовања/ Женевски протокол 1925;

Уговор о неширењу нуклеарног оружја; Конвенцију о забрани развоја, производње и складиштења бактериолошког

(биолошког) и токсиколошког оружја и његовог уништавања; Конвенцију о забрани развоја, производње, складиштења и употребе

хемијског оружја и о њиховом уништењу; Конвенцију о физичкој заштити нуклеарних материјала; Конвенцију о спречавању нуклеарног тероризма; Конвенцију о физичкој заштити нуклеарних материјала, као и амандмане на

Конвенцију о физичкој заштити нуклеарних материјала; Уговор о свеобухватној забрани нуклеарних проба; Конвенција о раном обавештавању о нуклеарним несрећама; Конвенција о помоћи у случају нуклеарних несрећа и радиолошке

опасности; Конвенцију о забрани или смањењу употребе неких врста конвенционалног

наоружања које би могло бити посебно опасно или би могло имати недискриминаторне последице - тзв. нехумано наоружање;

Конвенцију о забрани употребе, складиштења, производње и промета противпешадијских мина и њиховог уништења - Отавска Конвенција о забрани земљишних мина (Србија и Црна Гора је предала инструменте ратификације Генералном секретару УН септембра 2003. године, а обавезе проистекле из Конвенције су отпочеле 1. марта 2004. године);

Правила понашања Европске уније у вези са извозом наоружања и војне опреме;

2001 Регионални план - Пакт за стабилност; Програм акције УН за спречавање, сузбијање и искорењивање недозвољене

трговине малим оружјем и лаким наоружањем у свим његовим аспектима ; Протокол УН против незаконите производње и трговине ватреним оружјем

и његовим деловима, компонентама и муницијом, којим се допуњава Конвенција УН против међународног организованог криминала;

Хашки кодекс понашања против пролиферације балистичких ракета; Режим контроле ракетне технологије (Србија и Црна Гора је фебруара 2004.

године унилатерално прихватила да се придржава документа MTCR „Опрема, софтвер и технологија“ од 30. маја 2003. године и „Упутства за важне трансфере осетљивих пројектила“ од 7. јануара 1993. године);

Потписница је, односно прихватила је и следеће међународне документе:

Споразум о подрегионалној контроли наоружања/Споразум из Фиренце 1996;

Бечки документ о мерама за јачање поверења 1999; Документ ОЕБС о малом и лаком наоружању, као и друге одговарајуће

одлуке ОЕБС из ове области - о складиштењу конвенционалног наоружања; о лаким преносним системима противаздушне одбране; о потврди крајњег корисника; о посредовању и др.

У складу са стратешким циљем да постане чланица Европске уније, Влада Републике Србије је, на основу сагласности надлежних државних институција и служби, усвојила одговарајућу одлуку за отпочињање процедуре за регулисање чланства у релевантним међународним режимима контроле извоза наоружања. Закључком Владе, од 10. априла 2008. године, покренут је преговарачки механизам за приступање Републике Србије међународним контролним режимима за извоз наоружања и робе двоструке намене (Васенарски аранжман - WА, Аустралијска група - AG, Група нуклеарних снабдевача - NSG и Режим контроле ракетне технологије - MTCR). Министарство економије и регионалног развоја је надлежно за доношење мера и примену инструмената ових међународних контролних режима у сарадњи са другим министарствима, а пре свега Министарством спољних послова, Министарством одбране и Министарством унутрашњих послова. У том циљу, поднета је апликација за чланство у Васенарском аранжману (WА), који је одредио за известиоце САД и Велику Британију. Први разговори између представника Васенарског аранжмана (WА) и представника Министарства

спољних послова и других надлежних министарстава одржани су у Београду 24. и 25.03.2010.г. Република Србија је у фази припрема за подношење захтева за регулисање чланства у Групи нуклеарних снабдевача (NSG). У том контексту, Република Србија је била домаћин првог регионалног семинара о извозној контроли нуклеарног материјала, који је организован у сарадњи са Републиком Мађарском тада актуелном председавајућом Групе нуклеарних снабдевача (NSG). Република Србија је 16. новембра 2006. године приступила Иницијативи за борбу против пролиферације оружја за масовно уништење; Република Србија је 2007. године приступила Глобалној иницијативи за борбу против нуклеарног тероризма;

Од 2007. године Република Србија редовно подноси Годишњу декларацију у вези примене Хашког кодекса понашања против ширења балистичких пројектила.

Скупштина Републике Србије усвојила је 11. маја 2009. године Закон о забрани развоја, производње, складиштења, и употребе хемијског оружја и о његовом уништавању („Службени гласник РС“, бр. 36-09) којим су утврђене надлежности Министарства одбране Републике Србије у делу који се односи на производњу, употребу и коришћење хемијских супстанци у војне сврхе дозвољене Конвенцијом.

Војска Србије на располаже нуклеарним, хемијским и биолошким оружјем. Постројења за производњу високотоксичних хемикалија (ВТМ) која су се налазила у надлежности Министарства одбране Републике Србије, уништена су под покровитељством Организације за забрану употребе хемијског оружја (OPCW).

Постојеће количине високотоксичних хемикалија, које се користе у процесу обуке и испитивања заштитних средстава АБХО (атомско, биолошко, хемијско оружје) (NBC), пријављене су и подлежу инспекцијској контроли од стране Организације за забрану употребе хемијског оружја (OPCW).

Министарство одбране Републике Србије редовно доставља Техничком секретаријату Организације за забрану употребе хемијског оружја (OPCW) годишње декларације са Листе 1. хемијских супстанци и оперативне податке потребне за инспекцијске и друге активности у Републици Србији.

Регионални центар АБХО (NBC) у Крушевцу, на основу споразума са Организацијом за забрану употребе хемијског оружја (OPCW) реализује међународне курсеве за помоћ и заштиту од хемијског оружја као и обуку инспектора OPCW у раду са правим контаминантима.

На основу споразума између министарства одбране и Организације за забрану употребе хемијског оружја (OPCW) који је потписан 09.октобра 2007. године реализују се програми двонедељног стажирања медицинског особља Организације за забрану употребе хемијског оружја OPCW на клиникама Војно медицинске академије (ВМА).

Народна скупштина Републике Србије је, 29. маја 2009. године, усвојила Закон о повлачењу резерве на Протокол о забрани употребе у рату загушљивих, отровних и сличних гасова и бактериолошких средстава – Женевски протокол („Службени гласник Републике Србије – Међународни уговори“ бр. 42/09 од 02.06.2009. године).

Влада Републике Србије усвојила је јула 2010. године оквирни Закон за примену Конвенције о забрани бактериолошког (биолошког) и токсичког оружја (BTWC).

Република Србија је 6. децембра 2006. године подржала усвајање Резолуције Генералне скупштине УН 61/89 „У правцу Уговора о трговини наоружањем“ (АТТ) којим би се успоставили заједнички међународни стандарди за увоз, извоз и трансфер конвенционалног наоружања.

Влада Републике Србије је 20. новембра 2008. године усвојила Закључак о прихватању начела из Кодекса понашања ЕУ при извозу оружја (EU Code of Conduct on Arms Exports) и о томе обавестила Савет ЕУ 25. новембра 2008. године. Начела из Кодекса понашања ЕУ при извозу наоружања уграђена су у Закон о спољној трговини наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене, као и у Националну стратегију контроле стрељачког и лаког наоружања.

Закон о спољној трговини наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене, који је ступио на снагу 31. марта 2005. године, регулише целокупну материју која се односи на издавање дозвола за увоз, извоз, транспорт, транзит, посредовање и пружање услуга у спољнотрговинском промету, надзор и контролу, казнене одредбе и овлашћења за усвајање подзаконских прописа од стране надлежних министарстава.

Контролне листе, које чине део националног система извозне контроле, су утврђене Одлуком о утврђивању Националне контролне листе наоружања и војне опреме и Одлуком о утврђивању Националне контролне листе робе двоструке намене, («Сл.гласник РС» бр.60/09). Ове одлуке су усаглашене са ЕУ Војном листом и ЕУ Листом робе и технологија двоструке намене из 2007.године и садрже све промене настале у релевантним контролним режимима у том периоду. У току је ажурирање ових листи у складу са променама у ЕУ и у режимима у 2009. години.

Министарство економије и регионалног развоја односно Министарство одбране, из дела своје надлежности, правовремено и редовно доставља извештаје, информације и одговоре на упитнике у вези извозне контроле наоружања сходно преузетим обавезама према Документу ОЕБС о малом и лаком оружју (SALW), Извештају о примени Програма акције УН о малом и лаком оружју (SALW) и Регистру УН о конвенционалном наоружању.

У току је израда новог нацрта Закона о спољној трговини наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене где ће постојећа решења у појединим областима бити осавремењена и у потпуности усклађена са променама које су у међувремену извршене у регулативи ЕУ у овој области као и новонасталим обавезама проистеклим из резолуција Савета безбедности УН и других међународних докумената.

Оснивање посебних организационих структура у чијој би надлежности била примена обавеза у вези са чланством Републике Србије у релевантним међународним контролним режимима (Васенарски аранжман - WА, Аустралијска група - AG, Група нуклеарних снабдевача - NSG и Режим контроле ракетне технологије - MTCR) повезана је са динамиком процеса регулисања статуса у поменутим режимима.

У вези са применом међународних обавеза у области непролиферације и извозне контроле, поред постојећих кадровских и организационих капацитета надлежних министарстава, основана су и посебна експертска тела (Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије, Комисија за примену Конвенције о забрани хемијског оружја – CWC и др).

22. Можете ли разјаснити обим трговине конвенционалним наоружањем у

коју је укључена ваша земља било директно или као транзитна земља? Који би то били национални механизми за уређење интерних контрола неопходних за функционисање инструмената као што су Васенарски аранжман, Аустралијска група, Група нуклеарних снабдевача, Зангеров комитет и Режим контроле технологије пројектила (МТЦР) и које би биле институције /тела које би спроводиле сваки од ових режима за контролу извоза?

Као што је наведено у одговору на питање бр.18., спољна трговина наоружањем и војном опремом, као и робом двоструке намене и, с тим у вези, национални механизми за уређење интерних контрола неопходних за функционисање инструмената у међународним контролним режимима је у надлежности Министарства економије и регионалног развоја. Министарство економије и регионалног развоја и Управа царина су надлежне институције за директну примену инструмената ових режима за спољну трговину контролисаном робом, која се налази на националним контролним листама поменутим у одговору на претходно питање (оне су усаглашене са листама ЕУ, у које су уграђене листе: Васенарски аранжман - WА, Аустралијска група - AG, Група нуклеарних снабдевача - NSG и Режим контроле ракетне технологије - MTCR). На том плану остварује се сарадња са другим министарствима која учествују у процедури издавања дозвола (Министарство спољних послова, Министарство одбране и Министарство унутрашњих послова). Министарство унутрашњих послова и Директорат за цивилно ваздухопловство (ДЦВ) су надлежне институције за издавање дозвола за транспорт и транзит робе (у зависности од начина транспорта) по издатим дозволама за спољну трговину (у сарадњи са Министарством спољних послова и Министарством одбране). Транзит је такође у надлежности Министарства унутрашњих послова и Директората за цивилно ваздухопловство. Обим трговине наоружањем и војном опермом, који се врши директно преко предузећа из Републике Србије, се види из података о извозу и увозу наоружања и војне опреме, према бројевима из Националне контролне листе наоружања и војне опреме (НКЛ НВО), који су објављени у националном Годишњем извештају о реализацији спољнотрговинског промета контролисане робе за 2005, 2006, 2007. и

2008. годину (доступно на наведеном сајту министарства и канцеларије ЕУ Центра за контролу малог и лаког наоружања у Југоисточној Европи SEESAC (South Eastern and Eastern Europe Clearinghouse), како је наведено у одговору на 18. питање) .

Подаци о извозу наоружања и војне опреме се налазе у табеларном прегледу:

Р.бр.

ИЗВОЗ НВО

2005

2006

2007

2008

Укупно 2005-2008

1. Број издатих дозвола

274

300

372

343

1289

2. Главни бр.из НКЛ НВО

1, 3

1, 3

1, 3

1, 3

3. Вредност издатих дозвола (мил.$)

176,45

346,33

299,83

580,69

1.403,30

4. Вредност реализованог извоза (мил.$)

87,9

71,2

93,1

224,35

476,55

5. Проценат реализације (%)

49,82

20,56

31,05

38,64

33,96

Подаци о увозу наоружања и војне опреме се налазе у табеларном прегледу:

Р.бр.

УВОЗ НВО

2005

2006

2007

2008

Укупно 2005-2008

1. Број издатих дозвола

59

100

135

176

470

2. Главни бр. из НКЛ НВО

1, 3

1, 3

1, 3

1, 3

3. Вредност издатих дозвола (мил.$)

4,98

12,52

57,6

129,18

204,28

4. Вредност реализованог увоза (мил.$)

2

7,1

37,9

36,25

83,25

5. Проценат реализације (%)

40,16

56,71

65,80

28,06

40,75

Годишњи извештај садржи преглед извоза и увоза контролисане робе у Србији, као и сарадњу са ЕУ и другим међународним институцијама и организацијама у вези са спољном трговином у области наоружања и војне опреме и робе двоструке намене у односној години. У Извештају су дате информације о политици извозно-

увозне контроле, националном законодавству, националним контролним листама, критеријумима за издавање дозволе, надлежним институцијама у процесу издавања дозволе, међународним обавезама, нашем досадашњем искуству на пољу извозне контроле, активном учешћу на међународним семинарима и даљем унапређењу система контроле, као и анализа статистичких података који су приказани у Анексима. Анекси садрже табеларно приказане податке о реализацији спољнотрговинског промета контролисане робе, издатим и одбијеним дозволама за извоз и увоз наоружања и војне опреме и робе двоструке намене, као и податке о предузећима која могу да се баве овим прометом (у складу са подацима који се воде у Министарству економије и регионалног развоја, а према обавези привредних субјеката да се уписују у Регистар лица која могу да обављају спољну трговину контролисаном робом) за сваку годину. Овај Извештај не садржи информације о производњи и промету наоружања и војне опреме у земљи због тога што су поменуте области у надлежности Министарства одбране. Приликом израде Извештаја поштоване су препоруке Европске уније2 по питању форме и садржине националних извештаја, како би био компатибилан са извештајима у Европској унији и употребљив у сврху поређења са националним извештајима земаља у региону и шире. С тим у вези треба нагласити да национални извештај Републике Србије садржи податке и издатим дозволама и о њиховој реализацији, о извозу и о увозу наоружања и војне опреме и робе двоструке намене, што није случај са извештајима већине земаља чланица (дају се само подаци о извозу наоружања и војен опреме и то најчешће само подаци о издатим дозволама)

23. Да ли ваша земља поштује Заједничку акцију Савета 2006/419/ЗСБП од 12

јуна 2006. године, у циљу спровођења Резолуције Савета безбедности Уједињених Нација 1540 (2004) и у оквиру имплементације Стратегије ЕУ за спречавање ширења оружја за масовно уништење?

У складу са својим спољнополитичким циљевима и приоритетима, Република Србија усклађује своје национално законодавство са нормама и стандардима ЕУ у области разоружања и непролиферације оружја за масовно уништавање (WMD), контроле и трговине наоружањем.

Закон о спољној трговини наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене из 2005. године, у складу са Уредбом ЕУ о двострукој намени, садржи „свеобухватну клаузулу“ , која се примењује на робу која се може употребити у

2 У фебруару 2006.године је у организацији ЕУ Центра за контролу малог и лаког наоружања у Југоисточној Европи (SEESAC) и Амбасаде САД у Београду, Програм контроле извоза и граничне безбедности (EHBS) одржан регионални семинар под називом "Годишње извештавање земаља Западног Балкана у области трговине наоружањем", са циљем успостављања договора око заједничког формата за израду националног извештаја и даље подршке земљама Западног Балкана у изради извештаја.

вези са хемијским, биолошким и нуклеарним наоружањем или другим нуклеарним експлозивним направама и њиховом испоруком.

Република Србија правовремено доставља извештаје о националним мерама у вези са применом Резолуције Савета безбедности УН 1540 (2005, 2006. и 2008. године), као и одговоре на друге упитнике у вези са њеном применом.

У складу са Приручником ОЕБС (2009) о примени Резолуције Савет безбедности УН 1540 ради на унапређењу свог законодавства у области извозне контроле сходно датим препорукама из Приручника.

У складу са резолуцијом Савета Безбедности УН 1540, Република Србија не пружа било какав облик помоћи недржавним актерима који покушавају да развију, дођу у посед, произведу, поседују, транспортују, пренесу или употребе нуклеарно, хемијско, биолошко оружје и средства за њихово лансирање.

Национална контролна листа наоружања и војне опреме усклађена је са Заједничком листом војне опреме ЕУ из 2007. године (Одлука о утврђивању Националне контролне листе наоружања и војне опреме, „Службени гласник РС“ 60/09).

Национална контролна листа робе двоструке намене усклађена је са Заједничком листом робе двоструке намене ЕУ из 2007. године (Одлука о утврђивању Националне контролне листе робе двоструке намене, „Службени гласник РС“ 60/09).

Управа царина Републике Србије је дефинисала успостављање и развој ефикасног система контроле наоружања, војне опреме и производа двоструке намене и технологија као један од својих приоритетних циљева. Мотив за то је и неопходност ефикасне борбе против тероризма.

Сходно томе, активности Царинске службе Републике Србије везано за надзор и контролу промета наоружања, војне опреме и робе двоструке намене, базиране су на:

1. Царинском закону ("Службени гласник РС" број 18/2010) који представља примену праксе и искуства царинских служби најразвијенијих земаља 2. Закону о спољној трговини наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене ("Службени лист СЦГ", бр.7/2005.) који је базиран на законској регулативи Европске Уније. 3. Одлуци о утврђивању Националне контролне листе робе двоструке намене ("Службени гласник РС " број 60/2009) која је усклађена са ЕУ листом робе двоструке намене; 4. Одлуци о утврђивању Националне контролне листе наоружања и војне опреме ("Службени гласник РС" број 60/2009) 5. Закону о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја и o његовом уништавању ("Службени гласник РС", бр.36/2009)

6. Правилнику о обавезама царинских органа у спољној трговини наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене" ("Службени гласник РС" број 67/2005) 7. Стратегији интегрисаног управљања границом у Републици Србији ("Службени гласник РС" број 11/2006) 8. Одлуци о одређивању робе за чији је увоз, извоз, односно транзит прописано прибављање одређених исправа ("Службени гласник РС", бр. 11/2006) 9. Закону о превозу опасних материја ("Службени гласник РС" број 36/2009,).

Такође, од 2005.године, када је донет закон о спољној трговини наоружања, војне опреме и робе двоструке намене, Министарство финансија - Управа царина Србије, је конституисала сопствени пројекат под називом „Контрола спољне трговине у области наоружања, војне опреме и робе двоструке намене“ а који спроводи заједно са Министарством економије и регионалног развоја Републике Србије.

Циљ пројекта је успостављање ефикасног система контроле промета конвенционалног наоружања, војне опреме и робе двоструке намене.

Резултати досадашњег рада пројектог тима су:

Детаљна царинска процедура за контролу робе двоструке намене, а која укључује увођење порука које иницира систем за Анализу ризика (који представља интегрални део Информационог система царинске службе ИСЦС), којима се царински службеници, путем информационог система царинске службе, упозоравају да постоји сумња да предметна роба има двоструку намену, те да поступе по тачно утврђеној процедури.

Детаљна царинска процедура за контролу хемијских супстанци које третира Конвенција о забрани хемијског наоружања, а које истовремено представљају робу двоструке намене

Детаљна царинска процедура за контролу култура микроорганизама са двоструком наменом (третира их Конвенција за забрану биоллошког наоружања-BWC)

Приручник под називом "Контрола спољне трговине у области наоружања, војне опреме и робе двоструке намене", који је сачињен заједничким снагама Министарства економије и регионалног развоја и Управе царина Србије, у циљу што ефикасније примене законске регулативе из ове области, као и да обезбеди неопходна објашњења за подношење захтева за издавање дозволе, класификацију робе по Царинској тарифи итд.

Приручник за царинске службенике под називом "Контрола робе двоструке намене". Основна сврха израде Приручника за царинске службенике из области увозно-извозне контроле робе двоструке намене је да се царински службеници ближе упознају са прописима из ове области, структуром Листе роба и технологија двоструке намене Европске уније (ЕУ листа), међународним контролним режимима, ограничењима у спољној трговини контролисаном робом, начином препознавања робе и њеном класификацијом по Царинској тарифи, обавезама царинских органа у спољној трговини наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене.

Приручник за царинске службенике под називом "Конвенција о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја и о његовом уништавању (CWC)"

Редовно усклађивање Националне контролне листа роба двоструке намене са актуелном Царинском тарифом, односно са Номенклатуром ХС (хармонизовани систем) 2007 и Комбинованом номенклатуром ЕУ 2010. Листа је доступна на на званичном сајту Управе царина Србије.

Редовно усклађивање Листе хемијских супстанци које третира Конвенција о забрани хемијског наоружања са актуелном Царинском тарифом, односно са Номенклатуром ХС 2007 и Комбинованом номенклатуром ЕУ 2010. Листа је доступна на на званичном сајту Управе царина Србије.

24. Да ли се ваша земља ускладила са Заједничким ставом Савета

2008/944/ЗСБП од 8. децембра 2008. који одређује заједничка правила за контролу извоза војне технологије и опреме?

Влада Републике Србије је 20. Новембра 2008. године усвојила закључак о прихватању начела из Кодекса понашања Европске уније. Одлука о критеријумима за издавање дозвола за извоз наоружања, војне опреме и робе двоструке намене („Службени лист СЦГ“ бр. 11/05) прописује осам критеријума који морају да се размотре пре издавања дозволе и усклађена је са Правилима понашања у извозу оружја ЕУ.

Критеријуми на основу којих се издају дозволе за извоз наоружања, војне опреме и робе двоструке намене су:

поштовање међународних обавеза, нарочито санкција које је изгласао Савет безбеднсоти УН, међународних споразума о неширењу наоружања, као и других међународних обавеза;

поштовање људских права у земљи која је коначно одредиште;

унутрашња ситуација у земљи која је крајње одредиште извоза, у функцији постојања затегнутости или оружаних сукоба;

одржавање регионалног мира, безбедности и стабилности;

национална безбедност државе, као и безбедност пријатељских земаља;

понашање земље – купца у односу на међународну заједницу, посебно њен став према тероризму, природа њених савезништава и поштовање међународног права;

постојање ризика да ће предмет извоза отићи у друге руке у земљи – купцу или поново бити извезен под непожељним условима и

компатибилност извоза оружја са техничком и економском способношћу земље примаоца, узимајући у обзир пожељност да земље реализују своје

легитимне безбедносне и одбрамбене потребе уз најмању могућу употребу људских и економских ресурса за набавку оружја.

Република Србија још није приступила Заједничком ставу Савета 2008/944/ЗСБП од 08. децембра 2008. године.

25. У контексту актуелних напора Уније да се успостави европска политика

наоружања, молимо да пружите информације о одбрамбеној индустрији ваше земље, као и да пружите информације о било каквим препрекама за усаглашавање са том политиком.

Производња наоружања и војне опреме регулисана је Законом о производњи и промету наоружања и војне опреме (''Службени лист СРЈ'', бр. 41/96 и ''Службени лист СЦГ'', бр. 7/2005, (Прилог бр.31.25.1)).

Овај закон уређује питања производње, промета и превоза наоружања и војне опреме као делатности од општег интереса, планирање мера безбедности, планирање производње и промета наоружања и војне опреме, контролу квалитета производње наоружања и војне опреме. Овај закон регулише унутрашња државна питања производње и промета наоружања и војне опреме без задирања у спољнотрговинске односе. Према овом закону, дозволу за производњу наоружања, војне опреме издаје Министарство одбране.

Базу одбрамбене индустрије Републике Србије чине група предузећа која се назива „Одбрамбена индустрија Србије“ и Југоимпорт-СДПР као својеврсни интегратор наступа српског одбрамбено-индустријског комплекса на светском тржишту наоружања и војне опреме. Предузећа која чине „Одбрамбена индустрија Србије“ су: „Застава Оружје“ а.д. Крагујевац, Холдинг компанија „Крушик“ а.д. Ваљево, „Милан Благојевић – Наменска“ Лучани, Компанија „Слобода“ а.д. Чачак, „Први Партизан“ а.д. Ужице, „Прва Искра – Наменска производња“ а.д. Барич. Наведена предузећа су у власништву државе, са око 7.500 запослених.

Поред поменутих ентитета, одбрамбено-индустријски комплекс садржи још око 40 привредних субјеката, са око 10.000 запослених, који поседују појединачне капацитете за производњу наоружања и војне опреме, из области:

- машиноградње,

- телекомуникације,

- информационих технологија,

- оптоелектронике,

- борбених и неборбених возила,

- стрељачког и артиљеријског наоружања и муниције,

- заштитне балистичке опреме,

- хемијске, текстилне и индустрије коже и гуме,

- текстилне индустрије,

- заштитне амбалаже за средства НВО и др.

Сва производња средстава наоружања и војне опреме у Републици Србији у складу је са најактуелнијим стандардима у области квалитета.

Одбрамбена индустрија Републике Србије укључује предузећа која производе и финализују средства наоружања и војне опреме, кооперантско-услужна предузећа, научне установе, институти, лабораторије и привредни субјекти са дозволом за производњу наоружања и војне опреме издате од стране Министарства одбране.

Приоритети у програмској оријентацији предузећа одбрамбене индустрије и војнотехничких и научних установа јесу освајање савремених информационих технологија и технологија за пројектовање, развој и производњу новог стрељачког и артиљеријског наоружања, свих врста муниције и неких врста ракетног наоружања, средстава роботике, беспилотних летелица као и модификација и модернизација оклопних борбених возила, школских и борбених авиона.

У базичним предузећима одбрамбено-индустријског комплекса статутарним документима су дефинисане области одбрамбене индустрије са програмском оријентацијом у надлежности Министарства одбране Републике Србије. Производња је усмерена не само на задовољење домаћих потреба већ и на излазак на светско тржиште.

Будући да је одбрамбена индустрија Републике Србије способна за остварење високог квалитета производа и да њено присуство на светском тржишту подстиче даљи привредни развој, интенције Републике Србије су постизање већег степена интеграције у светским размерама су могућношћу раста пласмана сопствених производа.

Присутан је велики број истраживачко-развојних програмима, на којима тежишно ради Војнотехнички институт, научно-истраживачка институција од посебног значаја у Министарству одбране Републике Србије, али незамењив чинилац у реализацији програма је развојни рад и деловање у предузећима одбрамбене индустрије.

Процес укључивања Републике Србије у интеграционе процесе ствара одбрамбеној индустрији повољније услове за конверзију капитала, приватизацију и равноправан наступ на међународном тржишту. Извозни аранжмани у новим условима доприносе повећању материјалне базе предузећа одбрамбене индустрије и омогућавају већа улагања у научноистраживачки и развојни рад, као и праћење савремених тенденција у области наоружања и војне опреме.

Тежиште у развоју одбрамбене индустрије дато је на производњи дела наоружања и војне опреме у домаћим предузећима, ангажовању производних капацитета за

одржавање и ремонт, унапређењу истраживачко-развојног рада, повећању производних програма, продуктивности и економичности пословања.

26. Какав је став ваше земље и које се мере предузимају када је у питању

Одлука Савета 2009/42/ЗСБП од 19. јануара 2009. о подршци активностима ЕУ како би се међу трећим земљама промовисао процес који води према Уговору о трговини оружјем, у оквиру Европске стратегије безбедности?

Република Србија подржава Одлуку Савета ЕУ 2009/42 од 19.01.2009. године о подршци актвностима ЕУ како би се међу трећим земљама промовисао процес који води према усвајању Уговора о трговини оружјем, у оквиру Европске безбедносне стратегије. С тим у вези, Република Србија је 6. децембра 2006. године гласала за усвајање Резолуције Генералне скупштине УН 61/89 „У правцу Уговора о трговини наоружањем: успостављање заједничких међународних стандарда за увоз, извоз и пренос конвенционалног наоружања" (АТТ). Сматра да се ради о важној и остварљивој иницијативи, чији је циљ ефикасно спречавање даљих нерегуларности код трговине оружјем, те његовог неконтролисаног поседовања од стране структура над којима држава нема контролу.

Република Србија је била међу земљама које су у року, предвиђеном поменутом резолуцијом, дале свој допринос у вези отпочињања рада на изради Уговора о трговини наоружањем (АТТ). У нашем одговору, изнели смо мишљење да треба поћи од већ постојећих правила, стандарда, принципа уграђених у важеће мултилатералне, регионалне и друге аранжмане из ове области и да је од посебне важности да се постигне компатибилност Уговора о трговини наоружањем (АТТ) са Васенарским аранжманом чију већину одредаба би будући инструмент могао да инкорпорира, посебно када је реч о узајамном обавештавању држава о издатим и одбијеним дозволама за извоз, увоз и трансфер наоружања.

27. Какав је став ваше земље и које се мере предузимају када је у питању

Заједничка акција Савета 2008/487/ЗСБП од 23. јуна 2008. у циљу подршке универзализацији и имплементацији Конвенције о забрани коришћења, складиштења, производње и преноса против-пешадијских мина и о њиховом уништењу из 1997. године, а у оквиру Европске безбедносне стратегије?

Бивша Државна заједница Србија и Црна Гора приступила је Конвенцији о забрани употребе, складиштења, производње и промета противпешадијских мина и њиховом уништавању дана 18.09.2003. године и постала држава страна ове Конвенције 01.03.2004. године.

Пројекат уништавања противпешадијских мина реализован је на основу Отавске конвенције о забрани употребе, складиштења, производње и преношења противпешадијских мина и о њиховом уништавању, Споразума Министарства одбране СЦГ са НАТО агенцијом за одржавање и снабдевање од 26.02.2005. године

и Уговора број LU-UM/4500137147 од 28.03.2005. године о реализацији уништавања противпешадијских мина. Укупна вредност Пројекта износила је 1.689.996 евра.

Непосредни извршиоци Пројекта су били Техничко-ремонтни завод (ТРЗ) Крагујевац и компанија "Прва искра – наменска" Барич, тако што је ТРЗ Крагујевац извршио уништавање противпешадијских мина делаборацијом, а компанија "Прва искра – наменска" Барич прераду војног у привредни експлозив. У ТРЗ Крагујевац је 07.05.2007. године делаборисана последња, од укупно 1.404.819 противпешадијских мина, и овај датум представља дан завршетка Пројекта.

Укупна количина противпешадијских мина у поседу Републике Србије задржаних по члану 3. („Изузеци“) Отавске конвенције, тренутно износи 3.589 мина, од чега 3.194 мине у Војсци Србије и 395 мина у Министарство унутрашњих послова Републике Србије. Мине су задржане ради обуке припадника Војске Србије и Министарства унутрашњих послова Републике Србије за евентуално ангажовање у мировним мисијама УН, приказивање ефеката дејства мина на вежбама и тестирање заштитне опреме и миноистраживача.

Због техничке неисправности, некомплетности и истеклих ресурса током новембра 2008. године извршена је делаборација и уништавање 1.940 комада противпешадијских мина у Техничко-ремонтном заводу (ТРЗ) у Крагујевцу. Према подацима добијеним од представника Министарства унутрашњих послова Републике Србије, током 2008. године, у процесу обуке уништено је 66 комада противпешадијских мина. У фебруару 2009. године, на полигону Техничко-опитног центра (ТОЦ) Никинци, уништено је, за потребе тестирања заштитних својстава минерских чизама, 5 мина типа ПМА-3.

На основу предлога генералног секретара УН, који се односи на именовање националних експерата - квалификованих стручњака за све мисије у складу са параграфом 9. члана 8. Отавске конвенције о противпешадијским минама, Министарство одбране, редовно доставља ажуриране податке са листом кандидата националних експерата из ове области.

Мере за спровођење члана 9. Конвенције, на националном плану, регулисане су члановима 376. и 377. Кривичног законика Републике Србије који је ступио на снагу 01.01.2006. године. Поменутим члановима се употреба, производња, складиштење, трговина и трансфер противпешадијских мина третирају као кривична дела. Такође, истим члановима установљене су казнене санкције за наведена кривична дела.

У Војсци Србије не постоје посебни прописи и регулативе које се односе на члан 9. Отавске конвенције, већ се примењује постојећи Кривични законик Републике Србије.

Република Србија редовно доставља Уједињеним нацијама и ОЕБС годишње извештаје, односно одговоре на упитнике о националним мерама за примену

Отавске конвенције. Такође, Међународној организацији за хуманитарно разминирање (GICHD) достављају се редовно извештаји о примени члана 5. и члана 7. Отавске конвенције („Мере за обезбеђивање јавности поступка“). за претходну годину са Упитником о задржаним противпешадијским минама у складу са изузецима предвиђеним чланом 3. Отавске конвенције и напретком у вези са применом члана 5. ове Конвенције, посредством Министарства спољних послова Републике Србије.

Након оснивања Центра, као државног органа надлежног за послове усклађивања хуманитарног разминирања у Републици Србији, у општини Шид (погранично подручје са Републиком Хрватском) обављено је извиђање на простору од 10.000.000 м2, за који се сумњало да је миниран. Утврђено је да су противпешадијске и противтенковске мине постављене у тзв. „мешовита минска поља“ на површини од 6.197.791 м2. Имајући у виду да се нису могле уклањати само противпешадијске мине без противтенковских мина, Центар је израдио пројекте за разминирање свих врста и типова мина. Разминирање тог простора обављено је у складу са Међународним стандардима за хуманитарно разминирање, 10.11.2009. године. Пронађено је и уништено 5.139 комада разних врста мина. Земљиште које је било минирано сада се безбедно користи. Разминирање је обављено уз помоћ донација, које су, преко Међународне фондације за разминирање и помоћ жртвама мина, дале Владе САД, Норвешке, Немачке, Шпаније, Канаде, Чешке и Европске уније, као и из средстава које је обезбедило Јавно предузеће „Грађевинска дирекција Србије“. Крајем 2009. године дошло се до сазнања да се уз административну линију са Косовом и Метохијом налазе разне врста мина. Одмах се почело са извиђањем на том простору. До сада је утврђено постојање мина у Бујановцу и Прешеву на површини од 1.389.900 м2. Пројекти за разминирање овог простора су припремљени и радови могу почети одмах након обезбеђења извора финансирања. Завршетак извиђања на преосталом простору обавиће се до краја 2011. године, када ће се добити подаци о укупно минираним површинама уз административну линију са Косовом и Метохијом. Процењује се да минирана површина на овом простору износи око 2.000.000 м2.

У складу са одлукама усвојеним на Прегледној конференцији Отавске конвенције о забрани противпешадијских мина, која је одржана у Картагени (Колумбија), децембра 2009. године, Република Србија је доставила први извештај о примени Акционог плана из Картагене.

У складу са Одлуком Форума за безбедносну сарадњу ОЕБС (FSC.DEC 7/04) за достављање Извештаја по основу Мера за изградњу поверења (CSBM) и Годишњег календара активности Центра за превенцију конфликата ОЕБС, Република Србија редовно доставља податке по Упитницима о противпешадијским минама и експлозивним средствима заосталим из рата.

Војска Србије је у потпуности оспособљена и опремљена за пружање помоћи другим земљама на организацији, обуци и у самом процесу уништавања мина и смањивању ризика и последица од заосталих минско-експлозивних средстава.

Република Србија је 29. маја 2009. године, ратификовала Конвенцију о правима особа са инвалидитетом и њен опциони протокол. Такође, последњих 10 година, Р.Србија је радила на имплементацији нове стратегије за побољшање положаја жртава против-пешадијских мина и особа са инвалидитетом на свим нивоима. 28. Да ли је ваша земља предузела све националне мере за имплементацију

које су неопходне за усклађивање са обавезама које проистичу из Конвенције о хемијском оружју (CWC)? Да ли постоји законодавни оквир и административне мере које забрањују активности утврђене као забрањене према CWC? Молимо да пружите детаље. Да ли сте основали функционално национално тело које делује као централна тачка за питања из области CWC? Које су мере предузете како би се регулисала и надгледала трговина хемикалијама са списка CWC?

Република Србија (тадашња Савезна Република Југославија) приступила је Конвенцији о хемијском оружју 20. априла 2000.године и постала држава чланица Организације за забрану хемијског оружја (OPCW) 20. маја 2000.године („Службени лист СРЈ – Међународи уговори”, број 2/00) . Основано је национално тело у складу са Чланом VII Конвенције, у циљу координације активности надлежних министарстава и агенција владе у примени Конвенције, успостављања веза са Организацијом за забрану хемијског оружја OPCW и сарадње са другим државама чланицама. Шеф националног тела се налази у Министарству спољних послова док су други чланови из Министарства одбране, Министарства животне средине и просторног планирања, Министарства економије и регионалног развоја, Министарства унутрашњих послова, Министарства здравља и Управе царине. Након приступања Конвенцији успешно је спроведен процес уништавања постројења (складишта) за производњу хемијског оружја у сарадњи са Организацијом за забрану хемијског оружја OPCW. Србија редовно испуњава све своје обавезе у складу са Конвенцијом (годишње декларације о предвиђеним и дотадашњим активностима, подношење планова за заштиту од хемијског оружја, сарадња са инспекцијама OPCW итд). Имајући у виду искуство и стечено стручно знање, почев од 2004. године Србија развија сарадњу са Организацијом за забрану хемијског оружја OPCW у организовању међународних курсева о помоћи и заштити од хемијског оружја, обуку инспектора Организације за забрану хемијског оружја (OPCW) и медицинског особља OPCW.

Први Закон о примени Конвенције усвојен је 2005. године. Нови Закон о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја и о његовом уништавању донет је 2009. године (“Службени Гласник РС“ бр 36/09,). Овај Закон, који у свему следи одредбе Конвенције, у члану 3 забрањује, под било каквим околностима, на територији Републике Србије: 1) развој, производњу и стицање на било који други начин, складиштење односно задржавање хемијског оружја или

трансфер, посредно или непосредно, хемијског оружја било коме; 2) употребу хемијског оружја; 3) приступање на било који начин војним припремама за употребу хемијског оружја; 4) пружање помоћи, подстицање или навођење на било који начин било кога да се бави неком активношћу забрањеном овим Законом; 5) употребу агенаса за контролу нереда као начин ратовања. Закон садржи и друге одредбе које су релевантне за примену Конвенције као што су ограничења у погледу производње хемијских супстанци, употреба хемијских супстанци у мирољубиве сврхе, обавезе пријављивања и производње и извоза-увоза хемијских материја као и санкције за непоштовање његових одредби.

Иако би овај Закон требало да олакша примену Конвенције, он нужно не обухвата све њене одредбе, с обзиром на то да су неке већ обухваћене другим односним законима који су на снази. То је случај са одредбама које се тичу контроле извоза и увоза хемикалија са листа Конвенције, а које су детаљно предмет Закона о спољној трговини оружјем, војном опремом и производима двоструке намене који је усвојен 2005. године (“Службени Гласник Србије и Црне Горе“ бр. 7/2005). Србија посвећује посебну пажњу овој области, а сви закони и прописи су сачињени на основу Конвенције и односних уредби ЕУ. Извоз/увоз хемијских материја са листа обавља се у складу са строгим законским прописима на бази дозвола и лиценци, укључујући сертификат крајњег корисника. Чланом 5 овог Закона забрањују се свим државним актерима спољна трговина, транспорт, транзит, поседовање, употреба нуклеарног, хемијског или биолошког оружја као и средстава за њихово лансирање, посебно у терористичке сврхе. У члану 6 наводи се да “спољна трговина контролисаним производима обухвата посебно: 1) извоз и увоз; 2) научно-техничку сарадњу, производну сарадњу, стицање и преношење својинских права на технологију у области производње контролисаних производа; 3) пружање интелектуалних и материјалних услуга које могу бити коришћене за пројектовање, развој, производњу, употребу и одржавање контролисаних производа; 4) представљање страних компанија, посредовање, ре-експорт, одржавање и друге услуге у спољнотрговинском промету контролисаних производа; 5) некомерцијални извоз и увоз.“. Имајући у виду приближавање Србије ЕУ, у току је израда нацрта новог закона у овој области који ће узети у обзир најновији развој. Одредбе о кривичним делима у вези са Конвенцијом садржане су у Кривичном закону и његовим ревизијама (“Службени Гласник РС“ бр. 85, 88,107/05 и 72/09). Кривични законик између осталог садржи и следеће одредбе од значаја за Конвенцију: нелегална производња (чл. 242), нелегална трговина (чл 243), уношење опасних супстанци у Србију и нелегално поседовање, депоновање и складиштење опасних материја (чл 266), изазивање опште опасности (чл 278), тешка кривична дела против опште безбедности (чл 288), тероризам (312), употреба забрањених средстава рата (чл 376), нелегална производња забрањеног оружја (чл 377), кршење санкција које су увеле међународне организације (чл 384а) и међународни тероризам (чл 391). Свим наведеним члановима предвиђене су тешке казне које се састоје из затворског кажњавања починилаца и њихових саучесника. Поред тога, одредбе о привилегијама и имунитетима Организације за забрану хемијског оружја и њених функционера налазе се у Споразуму између Републике Србије и Организације за забрану хемијског оружја (OPCW) о привилегијама и

имунитетима, потписаном у Хагу 2008. године, а који је Србија ратификовала 2009. године (“Службени Гласник РС“ бр. 42/09). Имајући у виду горе наведено и чињеницу да се законодавство и друге мере непрестано развијају и новелирају, може се закључити да је Србија израдила свеобухватне законодавне и административне мере за што потпунију и ефикаснију примену Конвенције о хемијском оружју. 29. Да ли постоји национална стратегија за контролу малог и лаког

наоружања (SALW)? У случају да постоји, молимо да доставите копију.

Стратегија контроле малог и лаког наоружања у Републици Србији коју је Влада Републике Србије усвојила 13. маја 2010. године представља документ којим се утврђује стање у области контроле мало и лаког оружја и мере за развој у тој области, одређују оквири за израду Акционог плана, дефинишу улоге и надлежности државних органа, идентификују циљеви и утврђују основни правци деловања. Такође, она представља и оквир за ангажовање институција државе и појединаца, и у владином и у невладином сектору, за имплементацију активности спречавања и борбе против нелегалне производње, поседовања и трговине малог и лаког оружја у свим аспектима, а односи се на период од 2010. до 2015. године. 30. Да ли имате национални систем регистрације и базу података за мало и

лако наоружање? Ако имате, молимо вас да дате најновије статистичке податке о регистрацији оружја.

У Министарству унутрашњих послова постоји јединствена база података о евиденцији малог и лаког наоружања у легалном поседу, која се води у електронском облику. По статистичким подацима овог Министарства на дан 1.12.2010. године, укупно је регистровано 1 189 522 комада оружја, и то:

- оружје за личну безбедност физичких лица (пиштољи и револвери) 522 285 ком;

- оружје за физичко обезбеђење и заштиту објеката правних лица (аутоматско оружје, пиштољи и револвери...) 34 484 ком;

- ловачко оружје (пушке, карабини, комбиновано оружје) 524 445 ком;

- спортско оружје (малокалибарско и ваздушно оружје) 104 901 ком. и

- посебно оружје (сигнално, стартно оружје и друге направе) 445 ком.

31. Да ли имате националну комисију или тело које надгледа производњу,

увоз и извоз малог и лаког наоружања? Ако имате, ко су чланови и који су циљеви и надлежности те комисије/тела?

Законом о оружју и муницији детаљно се уређују питања: набавке, држања, ношења оружја и муниције, начина поступања са оружјем и муницијом, одузимања оружја и муниције, поправљање и преправљање оружја, промет оружја и муниције, превоз оружја имуниције, надзора и евиденције. Овим законом су такође прописани прекршаји и преступи за повреде одредби наведеног закона.

Закон о производњи и промету наоружања и војне опреме (Сл СРЈ 41/96 и Сл СЦГ 7/2005) уређује питања производње, промета и превоза наоружања и војне опреме као делатности од општег интереса, планирање мера безбедности, планирање производње и промета наоружања и војне опреме, контролу квалитета производње наоружања и војне опреме. Овај закон регулише унутрашња државна питања производње и промета наоружања и војне опреме без задирања у спољнотрговинске односе. Према овом закону, дозволу за производњу наоружања, војне опреме и робе двоструке намене издаје Министарство одбране.

Закон о спољној трговини наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене (Сл СЦГ 7/2005 и 8/2005) који је ступио на снагу 31. марта 2005. године, прописује начин и услове под којима се може вршити спољна трговина, транспорт и транзит наоружања, војне опреме и робе двоструке намене, дефинише њихове појмове, утврђује орган надлежан за издавање дозвола за извоз, увоз, транспорт, транзит, посредовање и вршење услуга у спољнотрговинском промету, услове под којима се могу издавати дозволе, овлашћења надлежних органа у спровођењу овог закона, надзор и контролу и казнене одредбе у случају кршења одредби овог закона. У току је израда измена и допуна појединих одредби наведеног закона у циљу његовог усавршавања.

Издавање дозвола за извоз, односно извоз наоружања и војне опреме уређено је одредбама чланова 14. до 28. наведеног закона.

У Републици Србији у овом тренутку не постоји национални координациони механизам за контролу лаког и стрељачког оружја. Стратегијом контроле малог и лаког наоружања у Републици Србији коју је Влада Републике Србије усвојила 13. маја 2010. године предвиђено је формирање Савета за стрељачко и лако оружје (који још увек није формиран, тренутно у фази формирања) као повремено радно тело које образује Влада, а чине га представници надлежних државних органа који поседују стручна знања из ове области.

До формирања Савета, овим питањима се баве министарства, свако у оквиру своје надлежности (министарство одбране производњом, а министарство економије и регионалног развоја увозом и извозом). Министарство унутрашњих послова, сходно чл.20. и 23. Закона о спољној трговини наоружања, војне опреме и робе двоструке намене ("Сл.лист СЦГ", бр.7/05, 8/05) даје мишљење на увоз и извозу наоружања, војне опреме и робе двоструке намене. Министарство унутрашњих

послова своје мишљење даје са аспекта унутрашње безбедности, безбедности саобраћаја, заштите живота, личне и имовинске безбедности грађана

32. Постоји ли законодавство на снази за интерну контролу малог и лаког наоружања, укључујући поседовање, коришћење, ношење и регистрацију оружја?

Република Србија, својим Законом о оружју и муницији (Сл. гласник РС 9/92, 53/93, 67/93,48/94, 44/98, 39/2003, 85/2005 и 101/2005), као и Правилником о ближим условима обављања, начину спровођења и програму обуке за руковање ватреним оружјем (Сл. гласник РС 1/99 и 30/2000), Правилником о ближим условима и начину смешаја и чувања оружја и муниције (Сл.гласник РС 1/99) и Правилником о обрасцима захтева, одобрења, оружног листа и других исправа и евиденција предвиђених Законом о оружју и муницији, уређује, набављање, држање, ношење, промет, превоз, поправљање и преправљање оружја, делова за оружје и муницију. Одредбе Закона о оружју и муницији односе се и на странце којима је одобрено стално настањење или привремени боравак дужи од једне године, ако међународним уговором није другачије одређено.

Наведени Закон о оружју и муницији:

- одређује шта се сматра оружјем по врстама (ватрено оружје, оваздушно оружје, гасно оружје, распрскавајуће оружје, посебно оружје, оружје са тетивом и хладно оружје). Истим законом извршена је подела оружја према намени и посебним врстама (оружје за личну безбедност, ловачко оружје, спортско оружје, трофејно оружје, старо оружје и комбиновано оружје);

- одређује оружје чији је промет, набављање, држање, ношење, поправљање и преправљање забрањено;

- одређује услове под којима се одобрење за набављање неће издати; - одређује услове под којима ће се издати дозвола за ношење оружја за личну

безбедност; - одређује обавезу Министарства унутрашњих послова да води евиденције о

поднетим захтевима и изатим одобрењима за набављање оружја и муниције, издатим оружаним листовима и одобрењима за држање оружја, одузетом, нађеном и предатом оружју, деловима за оружје и муницију, пријављеном старом оружју и оружју са тетивом.

Решење о унутрашњем промету наоружања и војне опреме издаје надлежни органи Министарства одбране само за правна лица (предузећа), а по претходно добијеном одобрењу за набавку наоружња и војне опреме од стране органа Министарства унутрашњих послова.

33. Да ли постоји законодавство на снази за спољне трансфере (увоз, извоз, транзит итд.) таквог оружја, у складу са Заједничким ставом Савета 2008/944/ЗСБП од 8. децембра 2008. године, који дефинише заједничка правила којима се контролише извоз војне технологије и опреме?

Контрола иностраних/спољних трансфера (спољнотрговинског промета) обухваћена је следећом регулативом:

- Закон о спољној трговини наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене („Службени лист СЦГ“ број 7/05 и 8/05);

- Одлука о критеријумима за издавање дозвола за извоз наоружања, војне опреме и робе двоструке намене („Службени лист СЦГ“ бр. 11/05) прописује осам критеријума који морају да се размотре пре издавања дозволе и усклађена је са Правилима понашања у извозу оружја ЕУ (Влада Републике Србије је 20. новембра 2008. године усвојила закључак о прихватању начела из Кодекса понашања Европске уније).

- Одлука о утврђивању Националне контролне листе наоружања и војне опреме („Службени гласник РС“ 60/09) чиме је листа наоружања и војне опреме у потпуности усклађена са Заједничком листом војне опреме ЕУ из 2007. године.

Издавање дозвола за извоз, односно извоз наоружања и војне опреме уређено је одредбама чланова 14. до 28. наведеног закона. Дозволу за извоз, односно увоз издаје надлежно министарство (Министарство за економију и регионални развој) уз обавезну сагласност министарства надлежних за спољне послове и послове одбране, као и на основу мишљења министарства надлежног за унутрашње послове. Приликом давања сагласности надлежна министарства руковођена преузетим међународним обавезама, спољно-политичким и безбедносним интересима Републике Србије, правилима понашања Европске уније у вези са извозом наоружања и војне опреме. Транзит наоружања и војне опреме копненим и воденим путем врши се на прописан начин и уз одобрење министарства надлежног за унутрашње послове уз сагласност министарстава надлежних за послове одбране и спољне послове, а транзит наоружања и војне опреме ваздушним путем врши се на прописан начин по одобрењу органа надлежног за ваздушни саобраћај и уз сагласност министарстава надлежних за послове одбране и спољне послове.

Надзор и контролу у складу са законом врши надлежно министарство (Министарство економије и регионалног развоја) у сарадњи са другим органима. Органи безбедносно-обавештајних служби спроводе сталну контролу у оквиру овлашћења утврђених законом. Лице које врши спољнотрговински промет дужно је да чува документацију најмање 10 година по обављеном послу, као и да омогући надлежним органима увид ради надзора и контроле у свим фазама промета, транспорта, транзита и складиштења.

Министарство одбране Републике Србије, из дела своје надлежности, правовремено и редовно доставља извештаје, информације и одговоре на упитнике у вези извозне контроле наоружања сходно преузетим обавезама према Документу ОЕБС о малом и лаком оружју (SALW), Извештају о примени Програма акције УН о малом и лаком оружју (SALW) и Регистру УН о конвенционалном наоружању.

34. Молимо вас да наведете информације и бројке о увозу и извозу малог и лаког наоружања(SALW).

Подаци који су послати из Министарства за економију и регионални развој, преко извештаја који Министарство спољних послова редовно доставља УН Регистру за мало и лако наоружање за 2005, 2006., 2007., и 2008. годину су дати у следећим табелама:

Извоз малог и лаког наоружања

Категорија и подкатегорија/ наименовање

Количина кд 2005




револвери 867 191 107 2.066

пиштољи 11.020 5.477 16.192 6.202

пушке 47.327 7.909 12.192 225

карабини 15.570 3.965 4.106 1.745 полуаутоматске

пушке 4.558 4.880 6.488 58.309 лаки пушко митраљез 9.798 790 7.726 11.532

тешки пушко митраљез 0 17 829 639

бацач граната 3.217 51 247 0

минобацач 36 52 20 1.692 Увоз малог и лаког наоружања

Категорија и подкатегорија/ наименовање





револвери 0 10 16 5.683

пиштољи 412 1.010 4.461 46

пушке 17 32 59 1.316

карабини 78 638 726 1.657

минобацач 0 0 0 2

35. Пружите информације о врсти санкција (управних и кривичних) које су предвиђене националним законима у случајевима непредавања ватреног оружја које се налази у незаконитом поседу.

Кривичним закоником Републике Србије наведена област регулисана је на следећи начин: Члан 347. Израђивање и набављање оружја и средстава намењених за извршење кривичног дела:

(1) Ко оружје експлозивне материје, средства потребна за њихово прављење или отров за које зна да су намењени за извршење кривичног дела израђује, набавља или другом омогућава да до њих дође, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Члан 348. Недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја

(1) Ко неовлашећено израђује, продаје, набавља, врши размену или држи ватрено оружје, његове делове, муницију или експлозивне материје, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном. (2) Ако је предмет дела из става 1 овог члана ватрено оружје муниција, експлозивне материје или средство на бази те материје распрскавајуће или гасно оружје чија израда, продаја, набавка, размена или држање није дозвољено грађанима, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. (3) Ако је предмет дела из става 1 и 2 овог члана већа количина оружја, муниције или средстава или је у питању оружје или друга средства велике разорне моћи или се дело врши противно правилима међународног права учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (4) Ко неовлашћено носи предмете дела из става 1 и 2 овог члана казниће се затвором од две до дванаест година. (5) Ватрено оружје, његови делови муниција и експлозивне материје одузеће се. У Управи криминалистичке полиције, у Служби за борбу против организованог криминала, постоји Одсек за сузбијање кријумчарења оружја. Приликом оперативног рада сваки полицијски службеник који у току провера или претресања пронађе оружје у нелегалном поседу исто одузима уз потврду о привремено одузетим предметима и против лица подноси кривичну пријаву надлежном Јавном тужилаштву. Уколико се ради о организованој криминалној групи пријава се подноси Тужилаштву за организовани криминал. 36. Да ли се ваша земља усагласила са Заједничком акцијом Савета од 12.

јула 2002. године о доприносу Европске уније борби против дестабилизујуће акумулације и ширења малог и лаког наоружања (2002/589/ЗСБП)?

Република Србија у пракси примењује већину принципа садржаних у члановима 3,4. и 5. Заједничке акције Савета од 12.07.2002. Она испуњава своје међународне обавезе у погледу контроле производње, складиштења, спољно-трговинског промета, вођења евиденција о оружју и годишњег извештавања у складу са обавезујућим међународним документима. Србија не пружа помоћ другим државама у овој области, с обзиром да је и сама корисник међународне помоћи. Такође, није било организованих акција из члана 3.г) које се односе на подизање свести и образовање јавности.Ово ће се регулисати усвајањем националне стратегије која предвиђа и усклађивање националног, са прописима ЕУ и међународно прихваћеним стандардима.

У сузбијању и искорењивању илегалне трговине стрељачким и лаким оружјем Република Србија полази од следећих прихваћених и ратификованих међународних докумената: УН Протокола против илегалне производње и трафикинга ватреног оружја, његових делова и муниције; Акционог програма УН за спречавање, сузбијање и искорењивање илегалне трговине стрељачким и лаким оружјем у свим његовим аспектима; Међународног инструмента који омогућује државама да идентификују и прате стрељачко и лако оружје на правовремен и поуздан начин; Документа ОЕБС о стрељачком и лаком оружју; Документа ОЕБС о залихама конвенционалне муниције; Одлуке ОЕБС о лаким преносним системима за противваздушну одбрану (MANPADS), Одлуке ОЕБС о потврди крајњег корисника, Одлуке ОЕБС о посредовању, Плана регионалне имплементације документа „Борба против ширења и утицаја лаког и малокалибарског оружја“ Пакта за стабилност у југоисточној Европи (прихваћен у новембру 2001. године) као и начела Кодекса понашања ЕУ при извозу оружја.

Потврђујући на конкретан начин значај који придаје борби против дестабилизујућег нагомилавања и ширења стрељачког и лаког оружја, у периоду од 2005. до 2009. године, Војска Србије уништила је укупно 8.018 комада лаких преносних противавионских ракета „Стрела 2М“ и 420 лансирних механизама и 169 комада различитих врста пиштоља, пушака, пушкомитраљеза и митраљеза.

37. Да ли се ваша земља усагласила са Стратегијом ЕУ за борбу против

забрањене акумулације и трговине малим и лаким наоружањем (SALW) и његовом муницијом?

Република Србија се придржава Стратегије ЕУ за борбу против незаконитог нагомилавања и трговине стрељачким и лаким оружјем и муницијом у делу који је примењив на њу, поштујући начела строге контроле над производњом и прометом оружја. Такође се предузимају мере на контроли вишка залиха, тако да је у периоду од 2005-2010. године уништено 78.826 комадa оружја у поседу државе. Усвајањем националне стратегије контроле стрељачког и лаког оружја створиће се предуслови за потпуну примену свих мера и принципа предвиђених Стратегијом ЕУ.

38. Да ли се ваша земља ускладила са Заједничким ставом Савета 2003/468/ЗСБП од 23. јуна 2003. о контроли посредовања у трговини оружјем?

У вези са Заједничком позицијом 2003/468/CFSP од 23. јуна 2003.г. за контролу посредовања у трговини оружјем Република Србија има одређене релевантне одредбе у Закону о спољној трговини наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене, као што су: - одредба чл. 6. тачка 4) поменутог закона, дефинише спољну трговину укључујући “…посредовање, реекспорт… и друге услуге”, - чл. 9. поменутог закона одређује да је за спољну трговину контролисаном робом потребна дозвола, - чл. 12., став 1., прописује вођење Регистра лица која могу обављати спољну трговину контролисаном робом, - чл. 28., став 1., прописује вођење базе података, - чл. 34. прописује чување документације о спољној трговини 10 година – што је у сагласности са чл. 3. и 4. поменуте заједничке позиције и препоруке да се вршење извозне контроле у области посредовања врши према националном законодавству. Ова контрола се врши на територији Републике Србије. 39. Да ли се ваша земља ускладила са Акционим програмом УН против

ширења забрањеног малог и лаког наоружања (SALW) из 2001. годинеи његовим протоколом?

Република Србија се придржава УН Програма поступања против ширења незаконитог оружја и лаког наоружања и његовог протокола о ватреном оружју који је Република Србија ратификовала 2005. године. Република Србија активно учествује у међународним иницијативама у области контроле оружја, у сарадњи са Програмом за развој УН (УНДП) и преко механизама ИНТЕРПОЛ, а има и свог представника у експертској групи за израду међународних стандарада контроле лаког оружја који је формирала UN-CASA (UN - Coordinating Action Small Arms Mechanism).

У Србији тренутно не постоји национално координационо тело, нити национални координатор који су предвиђени овим документима. Такође, у Србији се не врши обележавање оружја приликом увоза, на начин прописан УН Протоколом.

Сарадња са међународним организацијама 40. У погледу одредбе која предвиђа да државе чланице ЕУ координишу

активности у међународним организацијама (члан 34. и 35. УЕУ), молимо да доставите листу релевантних међународних организација у којима је ваша земља члан (са датумом приступања) или са којима преговара о чланству, као што су УН, ОЕБС, Савет Европе итд.

Република Србија је члан следећих међународних организација:

Уједињене нације (01.11.2000.) Светска банка (мај-јун 2001) Међународни монетарни фонд (20.12.2000. сукцесија СРЈ важи од

14.12.1992) Светска метеоролошка организација (23.03.2001.) Светска организација за интелектуалну својину (24.09.2001.) Светска поштанска унија (18.06.2001.) Светска туристичка организација (25.09.2001.) УН организација за образовање, науку и културу (20.12.2000.) Организација УН за индустријски развој (06.12.2000.) Светска здравствена организација (28.11.2000.) Oрганизација УН за храну и пољопривреду, (02.11.2001.) Међународна организација рада, (24.11.2000.) Међународна организација за атомску енергију (25.10.2001.) Организација за европску безбедност и сарадњу (10.11.2000.) Савет Европе (3.4.2003.) Међународна организација за цивилно ваздухопловство (13.01.2001.) Међународна поморска организација (11.12.2000.) Међународна унија за телекомуникације (18.06.2001) Конвенција о међународној трговини угроженим врстама ( 03.06.2006). Међународна организација за железнички транспорт (01.08.2001.) Међународна организација за телекомуникационе сателите Међународна електротехничка комисија Међународна железничка унија (1922) Међународна полицијска организација (24.09.2001.) Међународни биро за мере Међународна организација за вино и винову лозу Међународна организација за законску метрологију Међународна организација за мобилне сателите (27.09.1990.) Међународна организација за стандардизацију (1950.) Међународна студијска група за бакар Међународна студијска група за олово и цинк Међународна хидрографска организација Међународна организација за шећер (14.5.2002.) Међународни институт за биљне генетичке ресурсе Међународни институт за расхлађивање Међународна организација за миграције (27.11.2001.) Организација за забрану хемијског оружја (20.05.2000.) Интерпарламентарна унија (1891.) Међународна агенција за обновљиву енергију (04.02.2010.) Заједничке ваздухопловне власти

Светски систем за тестирање електротехничке опреме Европска конференција министара транспорта (26.9.2001.) Систем за процену квалитета електронских компоненти Међународни институт за статистику Међународни центар за генетски инжeњеринг и биотехнологију Међународни центар за црноморске студије) Програм за процену летелица Европска банка за обнову и развој (19.01.2001.) Европска организација за безбедност ваздушне пловидбе Европска конференција за цивилно ваздухопловство (27.11.2002.) Европска конференција поштанских и телекомуникационих

администрација Европска организација за експлоатацију метеоролошких сателита Европска организација за телекомуникационе сателите (29.06.2001.) Европска сарадња у науци и технологији Европска асоцијација националних метеоролошких служби Европски комитет за стандардизацију Европски комитет за електротехничку стандардизацију Европски центар за средњeрочну прогнозу времена Европска компанија за финансирање железничке инфраструктуре Европска комисија за контролу слинавке и шапа Дунавска туристичка организација Пaрламентарна скупштина Организације за црноморску економску

сарадњу BSEC Пословни савет организације за црноморску економску сарадњу BSEC

Регионалне организације и иницијативе Сарадња Републике Србије са регионалним организацијама и иницијативама је детаљније описана у одговору на питање бр.13 овог поглавља и питање 148. из оквира Политичких критеријума. Република Србија има статус посматрача у следећим организацијама: ● Међународна организација франкофоније ( 29.09. 2006.) ● Покрет несврстаних земаља (25.09.2001.) ● Афричка унија (08. 03. 2005.) Република Србија преговара чланство у следећим организацијама: ● Светска трговинска организација ● Конференција о разоружању ● Васенарски аранжман

Организација северноатланског уговора (НАТО), Партнерство за мир Rепублика Србија од 14. децембра 2006. године учествује у програму Партнерство за мир. 41. Да ли ваша земља учествује у раду међународних организација по

питањима праћења избора, активности обуке и слично? Република Србија учествује у активностима посматрања избора у организацији ОЕБС / ОДИХР - Канцеларије за демократске институције и људска права. У сврху припрема посматрача, по позиву ОЕБС/ОДИХР шаље на обуку своје кандидате, на курсеве који се периодично организују. Такође, Република Србија у оквиру Савета Европе учествује у бројним програмима који подразумевају обуку у различитим доменима (правосуђе, државна управа, људска права, итд). Безбедносне мере (поверљиве информације) 42. Да ли постоји законски оквир о безбедносним процедурама у размени

поверљивих информација, који омогућава безбедну комуникацију између министарстава иностраних послова држава чланица?

У складу са Законом о тајности података (”Службени гласник РС” 104/09) размена тајних података са страним државама и међународним организацијама врши се преко Канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту тајних података (у даљем тексту Канцеларија Савета)3, осим ако посебним законом или закљученим међународним споразумом није друкчије одређено. Канцеларија Савета образује, води и обезбеђује Централни регистар страних тајних података и докумената.Орган јавне власти, који је примио страни тајни податак и докуменат у складу са посебним законом или закљученим међународним споразумом који је са страном државом, међународном организацијом или другим међународним субјектом закључила Република Србија, образује, води и обезбеђује посебан регистар страних тајних података. Извештај који садржи бројчане показатеље о размени тајних података са страном државом или међународном организацијом, орган јавне власти доставља Канцеларији Савета најмање једном годишње. Канцеларија Савета обавештава страну државу, односно међународну организацију о безбедности страних тајних података добијених у међународној размени. Канцеларија Савета прима обавештења од стране државе, односно међународне организације о

3 Канцеларија Савета за националну безбедност, образована у складу са чланом 8. Закона о основама уређења служби безбедности Републике Србије („Службени гласник РС”, број 116/07), а даном ступања на снагу Закона о тајности података наставља са радом под називом Канцеларија Савета за националну безбедност и заштиту тајних податка.

безбедности тајних података које је Република Србија предала у међународној размени.

У крајње неповољним политичким, економским или одбрамбено-безбедносним околностима за Републику Србију и ако је то неопходно ради заштите интереса предвиђених овим законом, на захтев органа јавне власти, Канцеларија Савета размењује тајне податке са страном државом, односно међународном организацијом и без претходно закљученог међународног споразума.

Канцеларија Савета је служба Владе са својством правног лица, у чијој су надлежности одређени послови спровођења и контроле примене овог закона и надзор над споровођењем закона. У складу са овим законом, Канцеларија Савета: поступа по захтевима за издавање сертификата и дозвола, обезбеђује примену стандарда и прописа у области заштите тајних података, стара се о извршавању прихваћених међународних обавеза и закључених међународних споразума између Републике Србије и других држава, односно међународних органа и организација у области заштите тајних података и сарађује са одговарајућим органима страних држава и међународних организација, израђује и води Централни регистар страних тајних података, предлаже образац безбедносног упитника, предлаже образац препоруке, сертификата и дозволе, води евиденцију о издатим сертификатима, односно дозволама, као и евиденцију о одбијању издавања сертификата, односно дозвола, организује обуку корисника тајних података у складу са стандардима и прописима, предлаже Влади план заштите тајних података за ванредне и хитне случајеве, опозива тајност податка у складу са одредбама овог закона, после престанка органа јавне власти који немају правног следбеника, обавља послове који се односе на заштиту тајних података, сарађује са органима јавне власти у спровођењу овог закона у оквиру своје надлежности, обавља и друге послове који су предвиђени овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

Влада поставља и разрешава директора Канцеларије Савета, по прибављеном мишљењу Савета за националну безбедност, чији је мандат пет година. Директор Канцеларије Савета подноси Влади годишњи извештај о активностима у оквиру надлежности Канцеларије Савета.

Република Србија нема посебан закон који јединствено уређује информатичку безбедност, већ постоји пет независних система који се односе на безбедне комуникације, и то: за одбласт одбране; за област спољних послова; за област унутрашњих послова; за послове који су у надлежности Безбедносно-информативне агенције и за остале области (послови из надлежности Управе за заједничке послове републичких органа). Рад надлежних државних органа још увек је уређен прописима који су донети пре двадесет или тридесет година. У току је припрема текста Нацрта закона о информатичкој безбедности. Наведени закон требало би да подразумева и дефинисање Националне криптографске власти и заштите информатичких система. 43. Да ли ваша земља испуњава све захтеве безбедносне политике ЕУ?

Република Србија, приликом израде Закона о тајности података (”Службени гласник РС” 104/09), те употпуњавања пакета закона о заштити података, водила је рачуна о ЕУ стандардима и захтевима у области система тајности података који се односе на саме органе Европске уније и заштиту тајних података у поседу органа Европске уније, нарочито на заштиту информација до којих је Европска унија дошла у комуникацији са другим међународним организацијама и државама чланицама у циљу дефинисања правног оквира и осигурања спровођења докумената Европске уније у овој области.

Као део пакета закона о заштити података који су у надлежности Министарства правде истичемо Закон о заштити података о личности који је усвојен 23. октобра 2008. године („Службени гласник РС“, бр. 97/08 и 104/2009 - др. закон), а почео да се примењује од 1. јануара 2009.године и који је усклађен са Конвенцијом Савета Европе број 108 о заштити лица у односу на аутоматску обраду података о личности, коју је Република Србија је потписала и ратификовала и која је у односу на Републику Србију ступила на снагу 1. јануара 2006. године и Додатним протоколом уз ову конвенцију, као и са Директивом европског Парламента и Савета 95/46 о заштити појединаца у вези са обрадом података о личности и слободном протоку података, посебно имајући у виду одредбе члана 28. Директиве у погледу надзора и овлашћења независног органа. Народна скупштина Републике Србије је усвојила Закон о потврђивању Додатног протокола уз Конвенцију о заштити лица у односу на аутоматску обраду личних података у вези са надзорним органима и прекограничним протоком података („Службени гласник РС број 98/08), 23. октобра 2008. године. Овим законом уређују се надзорни органи у државама, странама уговорницама Конвенције, односно Додатног протокола, као и прекогранични проток личних података до примаоца који није у надлежности стране уговорнице Конвенције.

Република Србија тек треба да усагласи своје законодавство у овој области са прописима Европске уније. Претходно је потребно потписати и ратификовати споразум са Европском унијом о узајамној размени и заштити тајних података.

44. Да ли ваша земља има споразум са ЕУ о безбедносним процедурама за размену поверљивих информација и да ли је он ратификован?

Република Србија још нема потписан овакав споразум. Текст Споразума о безбедносним процедурама за размену и заштиту тајних података између Републике Србије и Европске уније је усаглашен у преговорима и усвојен сходно унутрашњим процедурама страна током 2010. године. Наредни корак је његово потписивање, које се очекује ускоро. 45. Који одређени правни прописи постоје како би се у потпуности регулисала

област безбедности информација у складу са стандардима ЕУ?

Посматрајући правни систем Републике Србије, можемо закључити да је, у области тајних информација, предузет низ корака у циљу кретања ка отвореном и

транспарантном друштву, те да су садашњи правни прописи у овој области у великој мери усклађени са модерним европским стандардима.

Министарство правде било је предлагач Закона о заштити података о личности који је Народна скупштина усвојила 23. октобра 2008. године („Службени гласник РС”, бр. 97/08 и 104/2009 - др. закон). Приликом израде овог закона, Министарство правде, водило је рачуна о европским стандардима и прописима, те је Закон у већој мери усклађен са Директивом Европског Парламента и Савета 95/46 о заштити појединаца у вези са обрадом података о личности и слободном протоку података.

Народна скупштина Републике Србије усвојила је 12. децембра 2009. године Закон о тајности података (”Службени гласник РС” број 104/09), такође у надлежности Министарства правде. Усвајањем овог Закона употпуњен је пакет закона о заштити података, уређени су јединствени систем утврђивања и заштите тајних података од значаја за националну и јавну безбедност, одбрану, унутрашње и иностране послове Републике Србије, заштиту свих иностраних тајних података, приступ тајним подацима и престанак њихове поверљивости, надлежност тела и даље спровођење овог Закона као и одговорности за неиспуњавање обавеза предвиђених овим Законом и друга релевантна питања.

У смислу овог Закона, тајним податком може се одредити податак од интереса за Републику Србију чијим би откривањем неовлашћеном лицу настала штета, ако је потреба заштите интереса Републике Србије претежнија од интереса за слободан приступ информацијама од јавног значаја, док се тајним податком не сматра податак који је означен као тајна ради прикривања кривичног дела, прекорачења овлашћења или злоупотребе службеног положаја или другог незаконитог акта или поступања органа јавне власти.

Приступ тајним подацима могућ је на начин и под условима утврђеним овим законом, прописима донесеним на основу овог закона и међународним споразумима.

Овлашћеним лицима за одређивање тајности податка, под условима и на начин утврђен овим законом, сматра се:председник Народне скупштине, председник Републике, председник Владе, руководилац органа јавне власти, изабрани, постављени или именовани функционер органа јавне власти који је за одређивање тајних података овлашћен законом, односно прописом донесеним на основу закона, или га је за то писмено овластио руководилац органа јавне власти као и лице запослено у органу јавне власти које је за то писмено овластио руководилац тог органа.

Законом је предвиђено да је за унутрашњу контролу над спровођењем закона и прописа донетог на основу овог закона одговоран руководилац органа јавне власти. У министарству надлежном за унутрашње послове, министарству надлежном за послове одбране и Безбедносно-информативној агенцији, а по потреби и у другим органима јавне власти, за унутрашњу контролу и друге стручне послове у вези са

одређивањем и заштитом тајних података систематизује се посебно радно место, или се за обављање ових задатака и послова посебно задужује постојећа организациона јединица у саставу министарства или агенције. Унутрашњом контролом обезбеђује се редовно праћење и оцењивање појединих делатности, као и делатност органа јавне власти у целини, у вези са спровођењем овог закона и прописа и мера донетих на основу овог закона.

Надзор над спровођењем Закона о тајности података и прописа донетих на основу закона врши Министарство правде.У складу са овим законом, у вршењу надзора, министарство: прати стање у области заштите тајних података, припрема прописе неопходне за спровођење овог закона, даје мишљење на предлоге прописа у области заштите тајних података, предлаже Влади садржину, облик и начин вођења евиденције тајних података, као и прописе којима се уређују образац безбедносног упитника односно образац препоруке, сертификата и дозволе, налаже мере за унапређивање заштите тајних података, контролише примену критеријума за означавање степена тајности и врши друге послове контроле у складу са одредбама овог закона, подноси кривичне пријаве, захтеве за покретање прекршајног поступка и предлаже покретање другог поступка због повреде одредаба овог закона, у складу са законом, сарађује са органима јавне власти у спровођењу овог закона у оквиру своје надлежности и обавља и друге послове који су предвиђени овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

Министар правде подноси, одбору Народне скупштине надлежном за надзор и контролу у области одбране и безбедности, годишњи извештај о активностима у спровођењу и контроли примене овог закона.

Република Србија нема посебан закон који јединствено уређује информатичку безбедност, већ постоји пет независних система који се односе на безбедне комуникације, и то: за одбласт одбране; за област спољних послова; за област унутрашњих послова; за послове који су у надлежности Безбедносно-информативне агенције и за остале области (послови из надлежности Управе за заједничке послове републичких органа). Рад надлежних државних органа још увек је уређен прописима који су донети пре двадесет или тридесет година. У току је припрема текста Нацрта закона о информатичкој безбедности.

46. Да ли ваша земља поштује Одлуку Савета од 19. марта 2001. године којом се усвајају безбедносне мере Савета (2001/264/EЗ), а која је измењена и допуњена Одлуком Савета 2004/194/ЕЗ и 2005/571/ЕЗ?

Усвајањем Закона о тајности података (”Службени гласник РС” 104/09) Република Србија усвојила је општи законски оквир који је усаглашен са правилима и обавезама која произилазе из Уредбе 1049/2001 о приступу документима Европског парламента, Савета и Комисије (2001), Одлуке Савета министара 2001/264 о усвајању сигурносних прописа Савета, са изменама - Одлука Савета 2004/194 и 2005/571.

На тај начин у Републици Србији установљен је адекватан систем безбедности тајних података. Систем кореспондира са основним принципима и минимумим стандарда који произилазе из Уредбе 1049/2001. Закон о тајности података одређује појмове као што су документ, материјал и други који кореспондирају са појмовима који су утврђени у Основним принципима и минималним стандрадима као додатком Уредбе. Заштита тајних података усклађена је са главним циљевима безбедности утврђених Основим приницпима и мимималним стадардима безбедности. Установљена је Канцеларија савета за националну безбедност, као посебна служба Владе надлежна са питања утврђена Основним принципима и минималним стандардима сигурности. Утврђени су „нивои“ тајних информација који коренспондирају са Основним принципима, и утврђене су опште и посебне безбедносне мере. Систем безбедности односи се на све органе јавне власти, министарства, агенције и др. У погледу безбедности лица која рукују, обрађују и врше заштиту тајних података, утврђен је посебан систем безбедносне провере који одговара Уредби и другим пратећим документима уз ову Уредбу. Предвиђене су мере физичке заштите тајних података, укључујући и безбедносне зоне и посебно заштићене просторије и зграде. Посебна пажња посвећена је безбедности информационих система који се односе на тајне податке. Иако Република Србија није чланица ЕУ, заштита података које Република Србија прима од ЕУ обезбеђена је као и заштита домаћих тајних података кроз усклађеност степена тајности у ЕУ и Србији које је извршено Законом о тајности података. У том смислу Закон је усклађен са деловима, којима су ближе разрађени Основни принципи, а који се односе на класификацију и означавање и менаџментом класификације, као и са стандардом да се информација може означити тајном само када је то неопходно, те да податак који је једном означен тајним може касније бити декласификован или степен тајности таквог податка може бити снижен и др. Физичка сигурност тајних података такође је одређена кроз део који се односи пре свега на опште и посебне мере утврђене Законом о тајним подацима.

Законом о тајности података утврђен је и обезбеђен принцип – „неопходно да зна“ у делу разреде Основних принципа и минимум стандарда који се односи на Општа правила у вези са принципом неопходно да зна и безбедносне провере. Поступак безбедносне провере утврђен овим законом усваја све стандарде и разраде стандарда утврђених Општим правилима у вези са принципом „неопходно да зна“. Што се тиче заштите информација којима се рукује путем информационих технологија и комуникациних система, Закон о тајности података садржи само општи оквир који треба да буде разрађен у погледу техничких и нетехничких сигурносних мера. Република Србија тек треба да усагласи своје законодавство у овој области са прописима Европске уније. D) ЗБОП – капацитети за допринос Управљање цивилним и војним кризним ситуацијама

47. Да ли је ваша земља посвећена развоју ЗБОП и да ли ваша земља прихвата циљ ЕУ да буде активна, способна и делотворна у области управљања цивилним и војним кризним ситуацијама?

Република Србија подржава развој Заједничке безбедносне и одбрамбене политике (ЗБОП), како је то утврђено Поглављем V, Одељак 2 Споразума из Лисабона и пратећим Протоколима. Република Србија препознаје значајну улогу ЕУ на глобалном плану када је реч о цивилном и војном управљању кризама и чврсто је опредељена да пружи допринос у развоју Заједничке безбедносне и одбрамбене политике, испуњавајући циљеве ЗСБП (Заједничке спољне и безбедносне политике) и интензивно ради на изградњи капацитета који би потврдили њено настојање да буде активна, способна и делотворна у области управљања кризама и у цивилном и у војном сектору. У вези са тим, Република Србија улаже напоре и предузима потребне кораке како би у тренутку прикључења ЕУ била у могућности да преузме део одговорности у области управљања кризама у цивилном и војном сектору.

Поред тога, Република Србија је спремна да у духу међусобне солидарности, у сваком тренутку и са свим расположивим капацитетима, учествује у акцијама на заштити цивилног становништва и у акцијама спасавања, евакуације и збрињавања услед деловања природних и техничко-технолошких несрећа.

У Стратегији одбране Републике Србије посебно је указано на значај Европске безбедносне и одбрамбене политике у реализацији циљева управљања кризама и стабилизације стања. Подржавајући политику ЕУ да јача и развија своје способности у области управљања кризама на међународном плану, Република Србија истовремено континуирано унапређује своје капацитете који би омогућили да пружи допринос цивилним и војним операцијама управљања кризама.

Министарство одбране и Министарство унутрашњих послова Републике Србије тренутно, уз велике финансијске напоре, развијају одговарајуће оперативне способности и капацитете за обуку војног, полицијског и цивилног особља, посебно са аспекта достизања интероперабилности са осталим националним тимовима у оквиру контингента ЕУ за управљање кризама.

Законом о полицији, («Службени гласник РС», бр. 101/05) који је усвојен крајем 2005. године, у члану 19. предвиђено је и да “На захтев међународних организација или на основу међудржавних споразума чија је чланица или потписница Република Србија, полиција може у иностранству да учествује у извршавању полицијских или других мирнодопских задатака”. Полицијски службеници Министарства унутрашњих послова за сада учествују у мировним мисијама УН, а ускоро се очекује потписивање Споразума о успостављању оквира за учешћу у операцијама ЕУ за управљање кризама, који ће омогућити учешће представника Министарства унутрашњих послова у мисијама ЕУ.

48. Да ли ваша земља подржава Главни циљ из 2010. године (Headline goal 2010)?

Република Србија изражава заинтересованост да већ као потенцијални кандидат за приступање Европској унији, својим војним капацитетима учествује у реализацији „Headline Goal 2010“, који треба да унапреде квалитет Заједничке безбедносне и одбрамбене политике. Република Србија подржава декларисане циљеве у развоју европских војних снага, односно, потребу за међусобном усклађеношћу оружаних снага држава чланица ЕУ, бржу ангажованост у кризним ситуацијама и самоодрживост. Сходно томе, део реформе система одбране Републике Србије усмерен је ка достизању способности за испуњавање утврђених стандарда који произлазе из Главног циља за 2010. годину.

Република Србија нарочито истиче значај формирања и активности Европске одбрамбене агенције, које су значајно допринеле развоју европских безбедносних капацитета, и спремна је да учешћем својих научних кадрова, института и наменске индустрије пружи допринос јачању технолошко-индустријске базе европске одбране, као и унапређењу истраживања и технологија у области одбране.

Такође, постоји сагласност ставова изражених у Европској стратегији безбедности и Стратегији националне безбедности и Стратегији одбране Републике Србије у погледу процене нових, махом невојних, изазова, ризика и претњи безбедности, као и потребе развоја цивилних капацитета способних да успоставе и одржавају оптимално стање безбедности.

49. Да ли ваша земља подржава мисије ЗБОП у региону Западног Балкана и

шире?

Република Србија подржава активно постављање ЕУ у мисијама очувања мира, спречавања конфликата и јачања међународне безбедности у складу са принципима Повеље УН, сходно члану 42(1) Споразума из Лисабона. Република Србија поздравља ангажман цивилних и војних капацитета ЕУ у том смислу.

Република Србија подржава активности и мисије Заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЗБОП на западном Балкану и другде уколико доприносе стабилизацији прилика, развоју демократских институција, заштити људских и мањинских права, владавини закона и очувању културних, религијских и етичких вредности и специфичности народа.

Услед чињенице да су због сложеног карактера безбедносних изазова, ризика и претњи, све државе региона западног Балкана упућене на то да заједничким напорима сузбијају негативне процесе који угрожавају њихову безбедност, Република Србија наглашава потребу изградње и имплементације заједничких ме-ханизама превенције ризика и претњи, као и управљања кризним ситуацијама.

Када је реч о мисијама ЗБОП (Заједничке безбедносне и одбрамбене политике) у региону, Република Србија подржава рад полицијске и војне мисије ЕУ у Босни и Херцеговини (EUPM и EUFOR ALTHEA), као деловима свеобухватних напора ЕУ, који доприносе евроинтеграционим процесима Босне и Херцеговине. Мисија EUPM, прва ЗБОП мисија ЕУ, је допринела квалитету рада полиције Босне и Херцеговине кроз мониторинг, обуку и инспекцијске активности органа Босне и Херцеговине, те спровођењу полицијских реформи ради јачања локалне полиције. Република Србија истиче позитивну улогу коју је мисија ЕУФОР имала у спровођењу војних и стабилизационих задатака на основу Споразума из Дејтона и доприноса миру и стабилности у Босни и Херцеговини. Република Србија је прихватила и распоређивање ЕУ мисије на територији Аутономне Покрајине Косово и Метохија, као статусно неутралну мисију, у оквиру процеса реконфигурације УН мисије (УНМИК) у циљу пружања подршке успостављању владавине права, судства и царина - EULEX, која је започела мандат 16. фебруара 2008. године.

Сходно прокламованим циљевима, Република Србија мисију ЕУЛЕКС посматра као покушај ЕУ да на територији Косова и Метохије (КиМ) успостави владавину закона и пружи подршку локалним органима самоуправе, укључујући и локалне органе власти косовских Срба, у достизању европских стандарда у секторима полиције, правосуђа и царине. У том смислу, мисија ЕУЛЕКС је од посебног значаја, јер КиМ представља изразито нестабилно подручје на Балкану, где су, по процени безбедносних служби, али и невладиних организација и медија, у великој мери присутне криминалне делатности, нарочито у областима недозвољене трговине наркотицима, трговине људима и пролиферације наоружања.

Република Србија пружа подршку раду мисије EULEX на КиМ и спремност на сарадњу је исказала више пута, укључујући и кроз закључивање Протокола о полицијској сарадњи у септембру 2009.г. који је створио основу за добру оперативну сарадњу Министарства унутрашњих послова и EULEX.

Стратегија националне безбедности Републике Србије као највећу претњу њеној националној безбедности истиче нелегално и једнострано проглашење независнoсти Косова и Метохије од стране привремених институција самоуправе те јужне српске покрајине. Једностраним проглашењем независности Косова и Метохије директно је прекршена Повеља УН, Завршни акт ОЕБС из Хелсинкија, као и други основни принципи на којима почива међународни поредак, што је за Републику Србију неприхватљиво. Резолуција 1244 Савета безбедности УН и Глава VII Повеље обавезују све државе чланице УН да поштују сувереност и територијалну целовитост држава чланица, па тиме и Републике Србије.

Када је реч о осталим мисијама ЕУ, Република Србија поздравља спремност ЕУ да се ангажује путем мисија на глобалном плану и подржава напоре ЗБОП мисија на терену. Република Србија верује да Унија може својим цивилним и војним капацитетима дати значајан допринос стабилизацији прилика и просперитету на

ширем плану и да је активно постављање Европске уније важан допринос очувању глобалног мира.

50. Да ли ваша земља има оквирни споразум са ЕУ о учешћу у операцијама у оквиру ЗБОП? Када је споразум потписан и да ли је ратификован?

Република Србија нема Оквирни споразум са ЕУ о учешћу у операцијама из домена Заједничке безбедносне и одбрамбене политике. Међутим, у октобру 2010. године завршени су преговори са ЕУ вођени ради закључивања овог споразума. Влада Републике Србије је потом, у новембру 2010.г, усвојила од стране ЕУ понуђени и током преговора усаглашени текст Споразума о успостављању оквира за учешће у операцијама ЕУ за управљање кризама. Овим су завршене унутрашње процедуре у Републици Србији потребне за његово потписивање, које се очекује ускоро.“ 51. У погледу политике Уније да ојача и развија своје капацитете у

управљању међународним кризним ситуацијама, молимо да објасните да ли ваша земља доприноси или је спремна да допринесе Европској унији особљем, и то у: а) цивилним и b) војним операцијама управљања у кризним ситуацијама. Да ли ваша земља има одговарајуће капацитете и објекте за оперативну обуку таквог цивилног и војног особља?

Република Србија је спремна да упути своје особље у а) цивилне и б) војне операције ЕУ за управљање кризама.

Представници Републике Србије су, у циљу јачања сарадње и партнерског односа са ЕУ у области ЗБОП, у контактима са званичницима ЕУ континуирано изражавали спремност за слање особља Републике Србије у ЕУ операције за управљање кризама.

Министарство унутрашњих послова је изразио спремност за слање полицијских инструктора у цивилне мисије ЗБОП, као и спремност да се значајнији број официра и припадника Жандардмерије упути у Хаити у састав ЕУ контигента.

Министарство одбране Републике Србије је испољило интерес за учешће припадника Војске Србије у војним операцијама ЗБОП у виду слања санитетских тимова и морнаричких официра.

Доказ опредељености Републике Србије да активно учествује у операцијама ЕУ за управљање кризама је и чињеница да су већ завршени преговори са ЕУ, као и све унутрашње процедуре у Републици Србији за потписивање Споразума о успостављању оквира за учешће у операцијама ЕУ за управљање кризама, који ће обезбедити основу за различите модалитете учешћа особља Републике Србије.

Република Србија има релевантне капацитете и објекте за обуку тог цивилног и војног особља.

Како би обезбедила адекватно учешће својих представника у операцијама за управљање кризама, Република Србија посебну важност придаје континуираном развоју сопствених капацитета, обуци кадрова и њиховом стручном и специјалистичком оспособљавању. Дугогодишње искуство у операцијама под окриљем УН посебно доприноси унапређењу знања и искуства особља Р.Србије. Размена искустава са другим земљама, учешће на бројним семинарима и организација разноврсних вежби у Републици Србији протеклих година говоре о јасном опредељењу Републике Србије да својим активним учешћем доприноси међународном миру и безбедности.

Министарство унутрашњих послова располаже са три центра у којима би се могла изводити обука за упућивање службеника у ЕУ операције - то су центри за обуку у Кули, Митровом пољу и Сремској Каменици. Такође, Министарство унутрашњих послова Републике Србије тренутно не располаже са планом оперативне обуке за упућивање службеника у мисије ЕУ.

52. Пружите информације о учешћу ваше земље у међународним

активностима као што су мировне мисије УН? Република Србија се, у складу са својим спољно-политичким приоритетима, определила да на конкретан и видљив начин, кроз учешће у мировним мисијама Уједињених нација, допринесе очувању мира и безбедности у свету и заштити људских права у складу са Повељом УН. Овај наш ангажман је израз универзалне солидарности и значајан елемент сарадње са УН. Република Србија тренутно учествује у шест мировних мисија под окриљем УН, у којима је укупно ангажовано 47 припадника Министарства унутрашњих послова и Министарства одбране. Предвиђено је да учешће Републике Србије у мировним мисијама УН у наредном периоду буде повећано.

1. Почев од 2002. године, припадници Министарства одбране учествовали су у следећим мировним мисијама УН:

ПРЕГЛЕД ДОСАДАШЊЕГ УЧЕШЋА ПРИПАДНИКА МО И ВС У

МУЛТИНАЦИОНАЛНИМ ОПЕРАЦИЈАМА

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 УКУПНО

Источни Тимор

„UNMISET“ 3 2 5

Р. Либерија „UNMIL“

2 6 4 6 6 6 4 4 38

Р. Обала Слоноваче UNOCI“

3 3 3 3 3 3 3 21

Р. Бурунди „ONUB“

2 1 3

ДР Конго „MONUSCO“

12 12 12 12 12 6 12 14 92

Р. Чад „MINURCAT“

27 14 41

Р. Кипар „UNFICYP“

7 7

Р. Либан „UNIFIL“

5 5

УКУПНО 3 16 23 20 21 21 15 46 47 212

2. Министарство одбране Републике Србије тренутно има представнике у пет мултинационалних операција, у ДР Конго, Либану, Либерији, Обали Слоноваче и Р. Кипар, у којима је ангажовано 27 припадника МО и ВС:

ПРЕГЛЕД ТРЕНУТНОГ УЧЕШЋА ПРИПАДНИКА ВС У МУЛТИНАЦИОНАЛНИМ ОПЕРАЦИЈАМА

Ред. Бр.

МИСИЈА БРОЈ ЛИЦА

КАТЕГОРИЈА ЗАДАТАК

1. ДР Конго – MONUSCO 8

2 лекара-официра и 4 медицинска техничара, 1 официр и 1 подофицир

Медицински тим за евакуацију ваздушним путем и штабни официри

2. Р. Кипар-UNFICYP 7 1 официр, 5 подофицира и 1 војник

штабни официр, командири одељења и патрола

3. Р. Либан - UNIFIL 5 3 штабна официра и 2 официра за цивилно-војну сарадњу

штабни официри

4. Р. Либерија – UNMIL 4 Официри Војни

5. Р. Обала Слоноваче – UNOCI

3 посматрачи

УКУПНО: 27

3. Учешће у полицијским снагама мировних мисија УН:

Мировна мисија УН у Либерији (UNMIL) – учествују припадници Министарства унутрашњих послова (од априла 2004. године, са мандатом у трајању од годину дана). Тренутно је у мисији ангажовано 6 полицијских службеника, док је до сада у UNMIL било ангажовано 30 полицијских службеника. Мисија УН на Хаитију (MINUSTAH) – учествују припадници Министарства унутрашњих послова (од марта 2008. године и ангажују се са мандатом у трајању од годину дана). Тренутно је у мисији ангажовано 5 полицијских службеника, док је до сада у MINUSTAH било ангажовано 10 полицијских службеника.

pg 31

Documents