1. Šta je podatak, a šta informacija?- Podatak je niz činjenica, koje su bez značaja ako se posmatraju zasebno. Podaci mogu biti u obliku brojeva kada izražavamo numerička svojstva, u obliku teksta kada izražavamo kvalitativna svojstva, u obliku slike i tako dalje. Informacija je skup činjenica tako obrađenih i organizovanih da predstavljaju neko obaveštenje.2. Šta je informatika, a šta računarstvo?-U našem jeziku se pod informatikom podrazumeva multidisciplinarna nauka čiji je predmet izučavanja razvoj i primena informacionih tehnologija, razvoj informacionih delatnosti i angažovanja ljudi u obavljanju informacionih delatnosti. Termin računarstvo se kod nas koristi kao prevod izraza compjuter sciences (što bukvalno znači kompjuterske nauke). Kompjuterske nauke su teorijske nauke vezane za razvoj arhitekture računarskog hardvera i softvera, na primer: teorija automata, teorija algoritama, teorija programskih jezika, strukture podataka itd.3. Šta je sistem?-Sistem je organizovani skup komponenti sa posebnim vezama između njih. Sistem radi nešto, tj. predstavlja model ponašanja, jedinstven za taj sistem, ili ima specifičnu svrhu ili cilj. Svaka komponenta utiče na određeni način na ponašanje sistema kao i na njegovo postojanje. Ako se neka komponenta ukloni, promeniće se i ponašanje sistema.4. Šta je informacioni sistem?- Informacioni sistem je sistem koji prikuplja i obrađuje podatke sa ciljem da produkuje informacije za svoje krajnje korisnike. Da bi informacioni sistem funkcionisao uspešno, njegovi autori i korisnici se moraju složiti u sledećem: šta je svrha sistema, koje su njegove komponente i kakve su veze među komponentama.5. Koje su komponente IS-a?-U slučaju informacionih sistema, osnovne komponente su:hardver ili fizička oprema koja se koristi za smeštanje i obradu podatakasoftver i procedure koje se koriste za transformisanje i dobijanje informacijapodacimreža koja omogućuje deljenje resursa među kompjuterimaljudi, koji razvijaju, održavaju i koriste sistem.6. Objasni funkciju kontrolera i feedback kontrole?-Kontroler je komponenta ili podsistem koja sprovodi kontrolu i može biti deo sistema ili van posmatranog sistema. Kontroler posmatra ponašanje sistema, obično praćenjem svih izlaza sistema i njihovim poređenjem sa očekivanim stanjem ili ciljem. U slučaju odstupanja, kontroler će podesiti kontrolu ulaza tako da modifikuje sistemjske procese. Ovo „kružno putovanje“ gde se kristi izlazni signal za modifikovanje ulaznih signala zove se feedback loop, a ceo proces je poznat kao feedback kontrola.7. Šta je abakus?-Abacus je sprava za računanje koja se koristila u delovima Azije vekovima pre nego što je prilagođeno zapisivanje brojeva u modernom numeričkom sistemu.8. Koje su etape u istoriji razvoja računara? Navedi ukratko karakteristike mehaničkih računara.-Istoriju razvoj računara možemo podeliti u tri etape:etapa mehaničkih računara 1450 – 1840,etapa elektro-mehaničkih računara 1840 – 1940 ietapa elektronskih računara od 1940. do danas.Prvi mehanički kalkulator (Paskalina) je mogao direktno da sabira i oduzima šestocifrene brojeve. Nemački matematičar Leibnic je 1672. godine izumeo i 1694. kompletirao prvi mehanički kalkulator koji je mogao da izvodi sve četiri računske operacije sa brojevima do 16 cifara. 1801. g. je Joseph-Marie Jacquard izumeo razboj na kojem je tkanje kontrolisano bušenim karticama. 1832.g. Charles Babbage je napravio diferencnu mašinu za izračunavanje astronomskih i matematičkih tablica (log tablica). Mašina je mogla da

izračunava vrednosti polinoma pomoću numeričke metode koja je bila poznata kao diferencna metoda. To je bila automatska mašina za izračunavanje koja je koristila uvek isti algoritam. Babbage nije bio zadovoljon time, pa između 1833. i 1842. godine pokušava da izgradi programibilnu mašinu koja će moći da izvrši bilo kakva izračunavanja.9. Navedi ukratko karakteristike elektro-mehaničkih računara.-112 godina kasnije, inspirisan Babbagovom diferencnom mašinom, Howard Aiken 1937 projektuje automatski sekvencijalno kontrolisan kalkulator, završava ga uz pomoć Grace Hopper 1944.g. Kasnije mu menja ime u Mark I. On se sastoji od mehaničkih koturova , prekidača i elektromagnetnih releja. Konrad Zuse, nemački inženjer, nije bio upoznat sa Babbagovim i Aikenovim radom. On je potpuno nezavisno napravio mehanički računar Z1. Kasnije se upoznao sa diferencnim mašinama. 1941. godine napravio je elektromehanički kompjuter koji je bio programibilan, potpuno automatski izvršavao izračunavanja i mogao da izvršava operacije uslovnog grananja. Original ove mašine je nastardao u savezničkom bombardovanju 1944.g.10. Navedi ukratko karakteristike I generacije računara.- Nemci su koristili mašinu za šifriranje poruka poznatu pod imenom ENIGMA. Britanska vlada je formirala tajnu laboratoriju u kojoj je napravljen prvi elektronski računar za tu svrhu COLOSSUS. Oni su napravili prvi elektronski računar pod imenom ENIAC (Electronic Numerical Integrator and Computer). Programiranje se obavljalo ručno pomoću 6000 prekidača i povezivanjem žica. Bušene kartice su služile za ulaz i izlaz, a registri kao sabirači i uređaji za čuvanje podataka. Sledeći projekat Ekarta i Moklija bio je EDVAC. Ovo je bio prvi računar koji je koristio magnetnu traku. Jezik na kojem su pisani programi bio je mašinski jezik, jezik nula i jedinica.11. Navedi ukratko karakteristike II generacije računara.-Kada su vakuumske cevi zamenjen tranzistorima počinje druga generacija računara. Iako je tranzistor napravljen još 1947. godine, u proizvodnji računara počinje da se koristi tek 1959. godine. Tranzistor je bio mali komad germanijum, kasnije zamenjen silicijumom, sa istim karakteristikama kao i vakuumske cevi, ali mnogo manji, lakši, pouzdan u radu i trošio je neuporedivo manje energije. Najpoznatiji proizvođači računara ove generacije bili su CDC i IBM. Tek 1953.g. IBM proizvodi svoj prvi računar sa oznakom 701. Sa pojavom tranzistora, IBM je napravio mašinu IBM 7090 a kasnije i 7094 kada postaje glavna snaga u proizvodnji računara namenjenih naučno-tehničkim istraživanjima. INM takođe proizvodi i mašine za poslovnu primenu sa oznakom 1401. 1964.g. novoosnovana kompanija CDC (Controla Data Corporation) napravila je model 6600 koji je bio moćniji od IBM 7094. U ovom razdoblju nastaju programski jezici treće generacije: 1956.g. FORTRAN, 1959.g. COBOL, 1960.g. ALGOL. Napravljeni su da mogu da se koriste na bilo kom računaru. Komande su reči iz engleskog jezika koje su razumljivije prog ramerima.12. Navedi ukratko karakteristike III generacije računara.-Pronalazak tranzistora doveo je do drugog revolucionarnog pronalska. Bilo je to integrisano kolo. To su tanka elektronska kola izgravirana na pločicama silicijuma i sastavljena od nekoliko hiljada do nekoliko miliona tranzistora. Prvi računari treće generacije napravljeni su šestdesetih i ranih sedamdesetih godina. 1970. godine, Intelovi inženjeri konstruisali su prvi mikroprocesor, ili računar na čipu. Krajem 1980. godine IBM je odlučio da krene sa konstrukcijom ličnih računara. Formiran je tim od 12 inženjera i oni su 12. avgusta 1981. godine predstavili prvi personani ra čunar.13. Navedi ukratko karakteristike IV generacije računara.-Četvrta generacija računara počinje sa pojavom PC-a. Kod ovih računara koriste se složenija elektronska kola formirana na sićušnom silikonskom čipu. Karakteristike ove generacije su visok i vrlo visok stepen integracije, razvoj mikroprocesora, pojava mini i

super računara, paralelno procesiranje, povećana brzina rada, povećani memorijski resursi.14. Navedi ukratko karakteristike V generacije računara.-Paralelni računari, veliki broj CPU istovremeno radi na izvršavanju nekog programa, Superračunari, Veštačka inteligencija, Mobilno, nosivo, sveprisutno računarstvo i Računarske mreže: Internet, WWW, bežićne mreže15. Šta je hardver, a šta softver?-Pojam hardver (hardware) označava fizičke komponente računara, kao što su kućište, monitor, tastatura, miš, ... itd., koje je potrebno instalirati i uključiti kako bi računar radio. Softver (software) je skup prog rama i pratećih koji zajedno daju instrukcije hardeveru šta i kako da radi.16. Opiši ukrakto osnovne jedinice računara prema Fon Nojmanovom konceptu.-Prema Fon Nojmanovom konceptu, osnovne jedinice računara su: Memorija, Upravljačka jedinica, Aritmetičko-logička jedinica, Ulazni uređaji i Izlazni uređaji.17. Šta je omogučilo evoluciju računara u sisteme opšte namene?-Povećanju propusne moći računara; Povećanju broja i vrsta U/I uređaja i razvoju masovnih memorija; Baferovanju ulazno/izlaznih podataka čime je dozvoljeno istovremeno učitavanje podataka u memoriju računara ili izdavanje podataka iz memorije uz istovremeno izvršavanje programa u procesoru.18. Na koje vrste možemo podeliti računare prema snazi obade podataka?-Prema snazi, odnosno moći obrade podataka, računari se dele na sledeće vrste:Centralni računar, Mrežni računar, Personalni računar, Prenosni personalni računar,Tablični personalni računar i Lični digitalni pomoćnik .19. Šta je centralni računar?-Centralni računari su veliki računari i po fizikim merama i po snazi, a takođe i po ceni. Kad se više računara poveže u jednu celinu dobija se klaster (cluster). Svi računari rade zajedno kao jedna celina i posmatraju se kao jedan računar. Koriste se u velikim organizacijama, istraživačkim centrima, i namenjeni su izvršavanju vrlo zahtevnih i složenih zadataka.20. Šta je mrežni računar, a šta mrežni server?-Mrežni računari su napravljeni pre svega sa namenom spajanja na računarsku mrežu. Njihova osnovna namena je spajanje sa centralnim računarom. Zato su to računari sa malom procesorskom snagom, malom radnom memorijom i malo prostora na disku. Mrežni serveri (network servers) jesu računari koji upravljaju računarskom mrežom. Računari, spojeni u računarsku mrežu, mogu koristiti podatke, softver i hardver mrežnih računara.21. Šta je personalni računar?-Stoni personalni računar je računar opšte namene, koji je zbog svoje veličine, mogućnosti i pristupačne cene dostupan za individualnu upotrebu. Prvi PC je na tržište izbacila osamdesetih godina američka kompanija IBM. Njihova vrlo bitna osobina je bila kompatibilnost.22. Šta je prenosni personalni računar?-Prenosni personalni računar (laptop, notebook) je računar mnogo manjih dimenzija od stonog i obično ne teži više od 3 kg. Termin laptop koji znači rad u krilu, se pojavio 1983. godine, a kasnije 1989. godine predstavljen je noviji naziv notebook. Prenosni PC se obično napaja preko baterije ili spoljašnjeg AC/DC adaptera koji istovremeno puni bateriju.23. Šta je tablični personalni računar?-Tablični personalni računar (tablet PC) nisu prenosni računari, već urađaji sa ekranima osetljivim na dodir, veličine 5 do 10 inča. Imaju okruženje (inteface) koji korisnicima omogućuje pristup internetu, gledanje filmova, čitanje e- knjiga, igranje igrica itd. Najpoznatiji model je Appleov iPad.

24. Šta je lični digitalni pomoćnik?-Lični digitalni pomoćnik (PDA) je minijaturni računar koji staje na dlan. Po funkcionalnosti ne zaostaje za personalnim računarima. Osnovna namena PDA uređaja je skladištenje podataka, upotreba usluga sistema za e-poštu, reprodukovanje multimedijalnih sadržaja. Namenjeni su optimizaciji i lakšoj organizaciji obavljanja poslova, što je podržano aplikacijama: kalendar, adresar i lista tekućih zadataka.25. Koja je uloga procesora (CPU) u računaru i koje komponente on sadrži? Objasni.-Procesor (Central Processing Unit, CPU) je „mozak“ računara. Njegova uloga je da radi sa programima smeštenim u glavnoj memoriji, tako što preuzima instrukcije jednu po jednu i izvršava ih. Komponente računara su povezane magistralom ili sabirnicom – skupom paralelnih vodova za prenošenje adresa, podataka i upravljačkih signala. CPU obično sadrži:

Upravljačku jedinicu (control unit) koja upravlja radom ostalih komponentiprocesora, konkretno operacionom jedinicom.

Operacionu jedinicu (execution unit), koja obično sadrži: -Aritmetičko logičku jedinicu (ALU, arithmetic logic unit), koja obavlja

aritmetičke i logičke operacije. -Registre (registers) koji služe za privremeno skladištenje podataka i

međurezultata prilikom izvršavanja programa (registri opšte namene), i začuvanje informacija o trenutnom stanju programa (programski brojač,prihvatni registar instrukcije itd.)

Magistrale (unutrašnje i spoljne).26. Kako se meri brzina procesora? Šta je keš memorija?-Brzina procesora (radni takt) meri se brojem ciklusa u sekundi, tj. hercima. Na primer, brzina od 3GHz predstavlja 3109 ciklusa u sekundi. Brzina procesora je jedan od najvažnijih pokazatelja njegove snage. Praksa je pokazala da se prilikom rada aplikacija nekim podacima pristupa češće nego ostalim. Zato je uvedena veoma brza memorija, malog kapaciteta (keš memorija), u koju se upisuju najčešće korišćeni podaci.27. Šta je magistrala i koje vrste magistrala postoje? Objasni.-Magistrala je skup električnih putanja preko kojih se istovremenoprenose digitalni električni signali: svaki signal predstavlja jedan bit informacije (električni ekvivalent binarne cifre nula ili jedan). Broj bitova koji se mogu prenositi istovremeno određuje širinu magistrale. Prema tome , u funkcionalnom smislu, razlikuju se tri vrste magistrale:

1) Magistrala podataka (Data bus) je dvosmerna, po njoj se podaci mogu prenositi iz mikroprocesora prema memoriji ili drugim kolima mikroračunara, ili se podaci unose u mikroprocesor iz istih kola (npr. iz RAM memorije).

2) Adresna magistrala (Address bus) preko koje se prenosi adresa na koju se smešta podatak. Ona je jednosmerna jer smer podataka ide od mikroprocesora prema memoriji ili drugim kolima mikroračunara. Brojem vodova (bita) adresne magistrale određen je ukupan broj memorijskih lokacija ili registara koje se mogu adresirati: mikroprocesor može adresirati bilokoju lokaciju ROM ili RAM memorije, ili bilo koji drugi registar priključen na magistralu. Svakoj adresi treba jednoznačno da odgovara memorijska lokacija ili registar.

3) Upravljačka magistrala (Control bus) preko koje se prenose svi signali bitni za process upravljanja prenosom podataka, sinhronizaciju rada pojedinih komponenata, i uopšte rad celog sistema. Signali koji čine kontrolnu magistralu su READ/WRITE (R/W), zahtev za prekid rada mikroprocesora (IORQ) ili resetovanje računara (RESET ).28. Šta je matična ploča i koja je njena uloga?-Matična ploča (motherboard) je štampana elektronska ploča na kojoj se nalaze sve komponente računarskog sistema. Preko magistrala na matičnoj ploči, ostvaruje se komunikacija procesora sa ostalim komponentama sistema.

29. Koje su jedinice mere kapaciteta memorije?-Kad je u pitanju merenje kapaciteta memorije 1KB=210B=1024B.Ostale jedinice za merenja kapaciteta memorije su :MB – megabajt je 220 bajtova = 1024 KBGB – gigabajt je 230 bajtova = 1024 MBTB – terabajt je 240 bajtova = 1024 GB.30. Koje su jedinice mere protoka podataka?-Kad se meri protok podataka osnovna jenica je b/s (bit u sekundi). 1kb/s = 1000b/s. Ostale jedinice za merenje protoka podataka su:1Mb/s = 106 b/s = 1 000 000 bitova u sekundi (Mb – megabit)1Gb/s = 109b/s (Gb – gigabit)1Tb/s = 1012 b/s (Tb – terabit).31. Koje su osnovne kategorije memorije?

-Primarna (radna ili unutrašnja) memorija:registri, RAM – Random Access Memory, keš memorija, ROM – ReadOnlyMemory

-Sekundarna (spoljna) memorija:hard disc, CD, DVD, USB fleš memorije, memirijske kartice.32. Koje tipove informacija čuva radna memoria?-Radna memorija čuva tri tipa informacija:

1) podatke koje CPU treba da obradi2) Instrukcije kako CPU treba da obradi te podatke3) Instrukcije operativnog sistema koji su tom trenutku neophodni.

33. Šta su registri?- Registri su deo CPU, malog su kapaciteta i čuvaju izuzetno male količine podataka i instrukcija, i to samo neposredno pre i posle njihove obrade.34. Šta je radna memorija, koje su njene karakteristike i koji su osnovni tipovi RAM memorije?- RAM (Random Access Memory) je deo radne memorije koji sadrži program i podatke koje taj program obrađuje. Kad se pokrene neki program, on se iz spoljne memorije (najčeđće hard disca) dovodi u RAM. Karakteristike RAM-a su da je directno adresibilan, što znači brzi pristup podacima. Ram je elektronska memorija, pa se njen sadržaj briše kad se prekine napajanje ili padne napon. Dva osnovna tipa RAM memorije su dinamički (DRAM) i statički (SRAM). DRAM ima veće kapacite, jeftiniji je ali je i sporiji. SRAM je skuplji ali brži.35. Šta je keš memorija?-Keš memorija je memorija velike brzine u kojoj se čuvaju blokovi informacija koji se često koriste. CPU ima brži pristup keš memoriji nego RAM-u, jer mu je keš memorija bliža.36. Šta je ROM memorija i koje su njene podvrste?-ROM (Read Only Memory) je vrsta čipa, gde se čuvaju određene instrukcije, potrebne za „pokretanje“ računara. Kao što sam naziv kaže, ovo je memorija koja može samo da se „čita“ i njen sadržaj se ne briše prilikom prestanka napajanja. Umesto ROM memorije, često se upotrebljavaju njene podvrste:

PROM – Programmable ROM (sadržaj se može upisati samo jednom)EPROM – Erasable PROM (sadržaj se može upisati više puta, nakon kompletnog

brisanja)EEPROM – Electronically Erasable PROM

37. Šta je PROM memorija?-PROM je programibilna memorija, koja može samo da se čita. Vrlo je slična ROM memoriji. Podaci se u PROM mogu zapisati samo jednom, od strane proizvođača ili kupca, pomoću specijalnog uređaja.38. Šta je EPROM memorija?

- EPROM je memorija namenjena s mo za čitanje, koja može i da se briše. Brisanje se vrši ultraljubičastim zracima i briše se ceo sadržaj memorije. Skuplja je od PROM memorije, ali je njena prednost što omugućava upis podataka više puta.39. Šta je EEPROM memorija?-EEPROM je elektronski izbrisiva memorija, namenjena samo za čitanje. Za razliku od EPROM memorije, ne mora da se briše cela i podaci mogu da se upisuju u bilo kom trenutku. Može se adresirati na nivou bajta. Skuplja je EPROM memorije.40. Šta je sekundarna memorija i koje su njene karakteristike?- Sekundarna ili spoljna memorija je napravljena sa namenom da se u njoj čuvaju velike količine podataka na duži vremenski period. Njene karakteristike su da je postojana (sadržaj memorije se ne briše sa prekidom napajanja), jeftinija je od primarne memorije i pristup podacima je znatno sporiji nego kod primarne memorije.41. Objasni karakteristike hard diska.-Hard diskovi su namenjeni za čuvanje velikih količina podataka, pa su veličine od nekoliko stotina giga-bajta do nekoliko terabajta. Iako je brzina pristupa podacima nekoliko milisekundi, ona je ipak znatno manja od brzine pristupa RAM memoriji.42. Objasni karakteristike optičkih memorija.-Podaci se čitaju i upisuju pomoću lasera. CD (komapakt diskovi) mogu biti tipa CD-ROM na kojem e podaci upisuju samo jednom i sa kog se podaci mogu čitati ili CD-RW, na kojem podaci mogu da se menjaju. DVD (Digital Video Disc) ima znatno veći kapacitet od CD-a, zbog veće gustine zapisivanja, može da bude kapaciteta i do 15GB. Čitač DVD-a je znatno brži od čitača CD-a.43. Šta je USB flash memorija?-USB Flash memorija je dobila naziv po brzini pristupa podacima i njihovog ažururanja. To je postojana računarska memorij a koja elektronski može da se briše i reprogramira. Njene karakteristike su da se cela memorija možđe obrisati za samo nekoliko sekundi, poseduje veliku gustinu memorijskih lokacija, potrebna je 30 puta manja snaga napajanja nego hard discovima. Fleš memorije se koriste tamo gde je bitno da podaci budu smešeni na fizički što manjem mediju.44. Šta su memorijske kartice?-Memorijska ili fleš kartica (memory card) je elektronska fleš memorija za čuvanje digitalnih sadržaja (podataka, muzike, video zapisa).45. Šta su ulazni uređaji i koja su dva osnovna tipa ulaznih uređaja?- Ulazni uređaji su delovi hardvera koji omogućavaju unošenje novih podataka na obradu i čuvanje i zadavanje komandi računaru. Dva osnovna tipa ulaznih uređaja su uređaji koje koristi čovek za unos podataka i uređaji za automatizovani unos podataka.46. Opiši tastaturu.-Tastatura (keybord) je jedan od najstarijih ulaznih uređaja koja je u širokoj upotrebi danas. Računarska tastatura je napravljena po ugledu na tastature pisaćih mašina sa malo više tastera koji omogućavaju lakši rad na računaru. Tastatura je, u stvari, moderna verzija pisaće mašine sa skupom tastera odštampanih i ugraviranih slova, znakova, brojeva i bez nje je nemoguć rad na računaru.47. Opiši kompjuterskog miša i vrste miševa.-Miš očitava pokrete koje korisnik pravimo i svojim mehanizmom pretvara u mehanički signal koji šalje računaru. Uz pomoć miša se pomera kursor na ekranu. Pritiskanjem tastera na mišu (klikom ili dvoklikom) korisnik daje instrukcije računaru da nešto uradi. Mehanički miševi sa donje strane imaju kuglicu koja svojim pokretanjem rotira sve osovine u mišu na osnovu kojih se odredjuje položaj pokazivača na ekranu. Optički miševi sadrže LED i foto diode koje odredjuju poziciju na osnovu svetlosti odbijene o podlogu. Laserski miševi su rezultat primene najnovije tehnologije sa laserskim zrakom. 48. Šta je rotirajuća kugla, šta džojstik, a šta pokazivačka pločica?

- Rotirajuća kugla (trackball ) je modifikacija miševa, kod koje se kuglica, koja služi za promenu položaja, nalazi na gornjem delu i pomera se palcem, kažiprstom ili dlanom, a najčešće se koriste u kompjuterskom dizajnu. Džojstik umesto kuglice, kao kod miša, ima pokretnu palicu čijim pomeranjem se pomera kursor. Pritiskom na dugmad ugrađenu na uređaju zadaju se komande. Najviše se koristi za igranje igrica. Pokazivačka pločica (touchpad) koji ima istu primenu kao i miš. Ona je obavezni deo prenosivih računara. pokazivačka pločica je glatka površina, smeštena ispod tastature računara.49. Šta su skeneri? Koje varijante skenera su najčešće?- Skeneri su uređaji koji prenose sliku u računar u obliku rastera. Skeniranje je postupak kojim se slika pretvara u oblik pogodan za obradu, čuvanje i prenos pomoću računara. Najcesce su: Rucni skener radi na principu ručnog prevlačenja uređaja preko skeniranog objekta, Položeni, stoni, desktop skener je najčešća vrsta skenera u kućnoj i poslovnoj upotrebi zbog dobrog odnosa cene i radnih performansi, Prolazni skener snima dokument tako što se isti provlači kroz njega. Telefaksi su najjednostavniji primer. I Filmski skener snima filmske materijale, pozitive ili negative, formata od 35 do 120mm. Ti uređaji su specijalno napravljeni za ovu svrhu. 50. Objasni ulogu digitalne i web kamere kao ulaznih uređaja računarskog sistema.51. Šta je čitač bar koda, a šta čitač bar koda?-Čitači bar koda. Bar kod je jedinstvena kombinacija vertikalnih linija koja se koristi za šifriranje komercijalnih proizvoda u cilju automatskog unošenja podataka u računar. Koriste se u robnim kućama, samouslugama, bibliotekama, i drugim mestima sa velikim prometom. Podatak se unosi u računar tako što se bar kod osvetli specijalnim uredjajem koji može da bude poseban ručni uredjaj ili je ugradjen u kasu samousluge, sto u biblioteci itd. Na taj način se učitava podatak i odmah prenosi u računar.52. Šta su optički, a šta magnetni čitači?- Optički čitači se koriste se za automatizaciju masovnog unošenja podataka u bankama, poštama, velikim pre duzećima itd. Podaci koji se unose mogu da budu markirani, napisani na poseban način ili da se programski prepoznaju znakovi. Magnetni čitači imaju sličnu ulogu kao i optički čitači. Na nosilac informacije pored uobičajenog štampanja podataka naneta je i magnetna traka na koju se unose podaci kao magnetni zapis. Magnetna traka se obično nalazi na debitnim, kreditnim i drugim vrstama plastičnih kartica.53. Šta su izlazni uređaji? Navedi najčešće upotrebljavane izlazne uređaje.-Izlazni uređaji su delovi hardvera koji prikazuju podatke i rezultate obrade podataka. Uobičajeni izlazni uredjaji su monitor, štampač, projector, zvučnici.54. Opiši ukratko monitore.-Monitor je izlazni uredjaj koji pokazuje izlazne signale kao sliku koju korisnik vidi. Možemo reći da je monitor jedan od osnovnih uradjaja i bez njega bi računar bio skoro neupotebljiv. U početku su monitori imali katodnu cev i bili su nekompaktni i masivni. Današnji monitori su vrlo laki i tanki, prikazuju jasniju i čistiju sliku. Danas imamo LED, LCD i Plasma monitore55. Opiši ukratko štampače i vrste šatampača.-Štampač ili printer je uredjaj koji na papiru ili nekom drugom sličnom materijalu pravi fizičku kopiju nekog dokumenta ili slike u elektronskoj formi koja je u račinaru. Postoje razne vrste štampača. Danas su u upotrebi laserski, matrični, mlazni (ink jet) i drugi štampači. Takodje postoji podela na crno bele i štampače u boji odnosno kolor štampače.56. Šta je ploter?-Ploter je izlazni uredjaj koji pomoću specijalizovanih pera (rapidografa ili flomastera) iscrtavaju silke, projekte, grafikoni itd. Pero se postavlja na početnu tačku crte ža i spušta se na površinu parira. Pero se pokraće po površini papira do krajnje tačke I tada se podiže. Oni se veoma retko koriste za ispis teksta. Ploteri se često povezuju na računar kao i štampači.

57. Šta je projektor?-Projektor je izlazni uredjaj koji prikazuje sliku sa računara na zid ili platno ali uglavnom na platno. Projektori se najčešće koriste u obrazovnim institucijama ili za poslovne prezentacije. Povezuju se na video karticu računara isto kao i monitor.58. Šta je softver i koje su osnovne kategorije softvera?Računarski hardver je efikasan onoliko koliko su efikasne instrukcije koje mu zadajemo. Te instrukcje su sadržane u softveru. Postoje dve osnovne kaegorije softvera: sistemski softver i aplikativni sofver.59. Šta je sistemski softver?-Sistemski softver je skup instrukcija koje koje posreduju između hardvera i aplikativnog softvera. On je opštijeg tipa u odnosu na aplikativni softver i obično nezavisan od tipa aplikativnog softvera. Njegov primarni zadatak je da podrži rad aplikativnog softvera tako što upravlja osnovnim funkcijama računara.60. Šta su drajveri?-Drajver je program koji omogućava drugom programu da komunicira sa hardverskim uređajem. Drajver sadrži instrukcije i informacije kako da se neki hardver kontroliše i kako njemu pristupiti. Bez drajvera računar ne bi mogao da radi.61. Nabroj vrste sistemskog softvera.- Sistemski softver obuhvata:

Operativne sisteme (Operating Szstems)Programe za prevođenje (compiler, interpreter)Pomoćne sistemske programe (System Support Programs).

62. Šta su operativni sistemi i koja je njihova svrha?- Operativni sistem je vrsta sistemskog softvera koja koordinira i upravlja svim resursima računarskog sistema. Operativni sistem daje fleksibilnost računarima opšte namene (engl. general purpose computers) kakav je personalni računar da obavi razne vrste poslova. Svrha operativnog sistema je da osigura okruženje u kojima korisnici mogu izvršavati svoje programe. Svrha kao opštiji pojam se sastoji iz ciljeva koji imaju precizniju definiciju. Primarni cilj operativnog sistema jeste da računar učini prikladnim i jednostavnim za upotrebu. A sekundarni cilj je da koristi hardver na što efikasniji način.63. Koji su osnovni zadaci operativnog sistema?-Osnovni zadaci operativnih sistema bi se mogli predstaviti na sledći način:

1. Operativni sistem olakšava komunikaciju između računarskog sistema i čoveka koji na njemu radi. Interfejs preko koga se odvija ova komunikacija je deo operativnog sistema.

2. Olakšava komunikaciju između komponenti računarskog sistema. Tako operativni sistem olakšava premeštanje instrukcija i podatka između perifrenih jedinica, procesora i unutrašnje memorije.

3. Operativni sistem smanjuje vreme koje je potrebno da se izvrši korisnikova komanda, čime se povećava efikasnost rada korisnika sistema.

4. Operativni sistem optimizira korišćenje resursa računarskog sistema. Naime, operativni sistem koji je stalno aktivan ispituje koje poslove računarski sistem treba da obavi, koji su mu resursi za to potrebni (RAM, procesor ii periferni uređaji). S obzirom na brzinu rada računara i ove odluke operativni sistem treba da obavi veoma brzo.

5. Deo operativnog sistema koji se naziva datotečki sistem (engl. File system) vodi evidenciju o svim datotekama na uređajima diska.

6. Operativni sistem obezbeđuje sigurnost rada operativnog sistema tako što nekim korisnicima dozvoljava pristup sistemu, a nekima ne, ili im se dozvoljava pristup samo nekim datotekama, a ne svima.64. Šta predstavlja koordiniranje obrade kod operativnih sistema?

-On raspoređuje poslove koji treba da se izvrše u nekom vremenskom periodu. Zatim, on dodeljuje ulazne i izlazne jedinice određenim poslovima, prema potrebi i prema prioritetu poslova. On raspoređuje datoteke u unutrašnjoj i spoljašnjoj memoriji.65. Šta podrazumeva višezadatkovni rad?- Višezadatkovni rad (engl. multitasking) je mogućnost računarskog sistema da rukuje sa nekoliko programa paralelno. U stvari, svakom programu se dodeljuje prioritet. Program koji ima najviši prioritet se obrađuje sve dok taj program ne mora nešto da odštampa il i da pribavi neke podatke s diska. 66. Šta podrazumeva podela vremena u radu operativnog sistema?- Podela vremena (eng. Time-sharing) je posebna vrsta višezadatkovnog rada. Umesto da program dobije prioritet nad drugim programima, svi programi dobijaju delić vremena. Programi se tada obrađuju u krug. Međutim, svaki korisnik se individualno opslužuje i nije svestan da i drugi korisnici koriste računar istovremeno.67. Koji su “domaćinski poslovi operativnog sistema”?-Operativni sistem obavlja „domaćinske poslove” (engl. housekeeping) kao što su korišćenje slobodnog prostora na disku, za svaku datoteku pamti datum i vreme njenog nastanka ili poslednjeg menjanja, omogućava zaštitu datoteka i slicno.68. Koja je uloga programa za prevođenje?- Programi za prevođenje (jezički prevodioci), obezbeđuju da se tekst programa zapisanog na nekom programskom jeziku prevede na mašinski jezik.69. Šta je mašinski jezik?- Mašinski jezik (jezik I generacije), jedini koji je „razumljiv” računaru, je jezik najnižeg nivoa. On je uvek specifičan zavisno od tipa procesora. Programiranje na mašinskom jeziku podrazumeva ispisivanje instrukcija računara kao niz nula i jedinica, u redosledu njihovog izvršavanja70. Šta je asemblerski jezik?- Asemblerski jezici (jezici II generacije), su vrlo bliski mašinskim jezicima, i takođe su specifični za određeni tip procesora. Umesto da se ispisuju nizovi 0 i 1 uvode se skraćenice za sve mašinske instrukcije (kao, na primer, ADD za instrukciju sabiranja ili MOV (od engl. To move) za premeštanje podataka između unutrašnje memorije računara i registara u centralnom procesoru. Asemblerski jezici u principu zahtevaju jedan red asemblerskog koda za jednu mašinsku instrukciju.71. Koje su karakteristike programskih jezika treće generacije?- Razvijeni programski jezici (ili viši programski jezici ili jezici III generacije) su jezici poput jezika Paskal, C, Basic, Fortran. U njima kontrolne strukture i strukture podataka odražavaju potrebe algoritma a ne zahteve hardvera. Programski jezici ove vrste su često standardizovani na međunarodnom nivou, što znači da se programi napisani na tako standardizovanim jezicima mogu izvršavati, praktično bez izmene, na računarima sa različitim procesorima i pod različitim operativnim sistemima.72. Koje su karakteristike programskih jezika četvrte generacije?- Jezici četvrte generacije, su neproceduralni jezici jer se pomoću njih ne izražava algoritam, odnosno, procedura za rešavanje nekog problema. Programer tre ba samo da izrazi svoje zahteve koje jezički prevodilac pretvara u odgovarajuću proceduru. Ovi jezici, na primer, omogućavaju prikaz i pretraživanje informacija, u bazama podataka ili na internetu. Primer ovakvog jezika je SQL.73. Šta su pomoćni sistemski programi? Navedi primere takvih programa.- Pomoćni sistemski programi podržavaju rad i upravljanje sitemom, a korisnicima računarskog sistema obezbeđuju razne servise za podršku. Primeri sistemskih programa za podršku su :

uslužni programi (System Utilities),kontrolori performansi (System Performans Monitors)sistemski kontrolori bezbednosti (System Security Monitors).

74. Šta su uslužni programi?-Uslužni programi omogućavaju realizaciju pomoćnih aktivnosti, kao naprimer sortiranje zapisa ili kreiranje direktorijuma ili poddirektorijuma. Ti programi služe da vrate slučajno obrisane datoteke, da nađu datoteke u strukturi direktorijumai da upravljaju korišćenjem memorije.75. Šta su kontrolori performansi?-Kontrolori performansi prate odvijanje poslova na računarskom sistemu. Pri tome se, pored praćenja performansi, automatski formiraju izveštaji sa statistikom korišćenja informacionih resursa. Posebno su značajni izveštaji o procesorskom vremenu, memorijskom prostoru, ulazno/izlaznim uređajima i aplikativnom softveru .76. Šta su sistemski kontrolori bezbednosti?- Sistemski kontrolori bezbednosti omogućuju zaštitu informacionih resursa od neovlašćenog (neautorizovanog) pristupa ili destrukcije, što se ostvaruje na različite načine (identifikacioni kod ili lozinka). Ovi programi takođe kontrolišu rad informacionih resursa i ne dozvoljavaju destrukciju informacionog sistema.77. Šta je aplikitavni softver? Navedi vrste aplikativnog softvera.- Aplikativni softver može biti softver specifične namene i softver masovne distribucije. Softver za specifične namne može da razvije osoblje same kompanije , ili kompanija može da angažuje nekog spolja ko će razviti takav softver. S druge strane softver masovne distribucije je namenjen za široku upotrebu.78. Opiši programe za obradu teksta.-Programi za obradu teksata služe za :

unošenje tekstaažuriranje unesnog tekstaoblikovanje teksta za štampu.

Postoje dve vrste programa za obradu teksta. Kod jednih se tekst ukucava u običnom editoru, a između se kucaju komande za procesor teksta. Ovakav tekst predstavlja ulaz za tekst procesor teksta.79. Opiši programe za rad sa tabelama.- Programi za rad s tabelama (spreadsheet) imaju na ekranu prikazane tabele, podeljene na vrste i kolone, koje služe za prikazivanje i obradu poslovnih podataka. Okruženje u kom se odvija rad programima čine:

• radne tabele za unošenje, računanje i analizu podataka,• grafikoni za grafičko predstavljanje podataka,• baze podataka za obradu velikog broja informacija,• posebne mogućnosti za formatizovanje, grafiku i kreiranje štampanih i trenutnih

izveštaja.Radne tabele se sastoje od ćelija u koje se unose podaci. Podaci mogu biti izvorni i izvedeni. Izvorni podaci se direktno unose u ćeliju, dok se izvedeni formiraju u ćeliji pomoću formula u kojima se pozivaju izvorni ili drugi izvedeni podaci.80. Opiši programe za crtanje.- Programi za obradu crteža primenjuju se za predstavljanje crteža u računaru na vektorski način (draw-programi). Prema nameni, mogu se podeliti na pograme koji su pretežno namenjeni dizajnu i programe koje su prvenstveno namenjeni tehničkom crtanju. Bez obzira na to kojoj grupi pripadaju svi programi za crtanje imaju veliki broj sličnih naredbi, koje se mogu podeliti u gupe:

za crtanje osnovnih grafičkih objekataza manipulisanje objekimaza transformisanje objekataza globalni pregled slikeza korišćenje tekstaza dimenzionisanje.

81. Opiši programe za rad sa bazama podataka.-Programi za upravljanje bazama podataka koriste se za manipulisanje velikim brojem podataka. Svaki logički povezan skup podataka čini bazu podataka. Za upravljanje podacima koristi se programski sistem koji se naziva Sistem za upravljanje bazama podataka (SUBP), ili DBMS (Data Base Management System). Osnovne funkcije koje treba da obezbedi taj sistem za upravljanje bazama podataka su:

• kreiranje baze podataka,• ponovni pristup podacima,• modifikovanje podataka,• sortiranje podataka,• kontrola pristupa podacima, • formiranje izveštaja.

82. Opiši programe za obradu slika.- Programi za obradu slika primenjuju se za predstavljanje slika u računaru na rasterski (bitmapirani) način. Koriste se za unošenje slike u računar pomoću odgovarajućeg uređaja (skener, digitalni fotoaparat...) i njihovu obradu. Ovi programi imaju neke naredbe sli čne naredbama za obradu crteža, a i logika i način korišćenja ovih naredbi slični su kao kod programa za obradu crteža. Osim ovih naredbi postoji i veliki broj naredbi karakterističnih za obradu slika (npr. promena osvetljenosti, kontrasta, različiti efekti -pikselizacija, solarizacija, inverzija itd.).83. Šta čini informacione resurse? Šta je pretnja informacionom resursu, izloženost informacionih sistema, ranjivost, rizik, kontrola informacionih sistema?- Informacione resurse jedne organizacije čine: računari i druga prateća oprema, kao i informacije na njima, informacioi sistemi i aplikacije, baze podataka i tako dalje. Ti resursi su izloženi mnogobrojni pretnjama. Pretnja informacionom resursu je bilo kakva opasnost kojoj sistem može da bude izložen. Izloženost informacionih sistema je narušavanje, gubitak ili oštećenje koje može da se desi ukoliko pretnja naruši taj istem. Ranjivost je mogućnost da sistem bude narušen pretnjom. Rizik je verovatnoća da će se pretnja pojaviti. Kontrola informacionih sistema je niz procedura, uređaja ili softvera koji služe kao prevencija da se sistem ne kompromituje (naruši). Informacioni sistemi su izloženi mnogim potencijalnim pretnjama i rizicima.84. Kako su Vithman i Mattord klasifikovali pretnje informacionim resursima?- Vithman i Mattord su 2003. klasifikovali pretnje u sledeće kategorije, kako bi se bolje razumela složenost problema pretnji:

1. nehotični postupci2. elementarne nepogode3. tehniči kvarovi4. greške menadžmenta5. namerni postupci

85. Koje su pretnje bezbednosti sistema od strane zapošljenih?- Pretnje bezbednosti sistema od strane stalno zaposlenih:

1. Aplikativni programer-Programiranje aplikacija da funkcionišu van opisa njihove specifikacije

2. Sistemski programer- Zaobilaženje mehanizma zaštite, Isključivanje mehanizma zaštite, Instaliranje nebezbednih sistema

3. Operateri- Kopiranje poverljivih izveštaja, Pokretanje nebezbednih sistema iKrađa poverljivog materijala

4. Korisnici- Greške pri unošenju podataka, Slabe lozinkei Nedovoljna obuka.86. Koje su najčešće nehotične ljudske greške?- Najčešće nehotične ljudske greške su:

„Prilepljivanje“-Tehnika kojom uljez ulazi u odeljenja u koja je zabranjen ulaz i koja se obetbeđuju bravom ili karticom. Uljez na bliskoj udaljenosti prati zaposlenog, i kad zaposleni otvori vrata, uljez ga zamoli da „pridrži vrata“.

Gledanje preko ramena- Uljez posmatra monitor računara preko ramena zaposlenog.

Nemaran odnos prema laptopu- Gubljenje laptopa, zaboravljanje u taksiju itd.Nemarnost sa prenosivim uređajima -Gubljenje prenosivih uređaja ili nemarno

korišćenje omogućava da zlonamerni softver dospe do mreže organizacije.Otvaranje sumnjive e-pošte- Otvaranje pošte nepoznatog pošiljaoca ili klik na

linkove koji su u e-pošti.Nemarno pretraživanje interneta- Pritupanje sumnjivim web-sajtovima može

uzrokovatai da zlonamerni softver ili tuđi softver dođe do mreže organizacije.Loš izbor lozinke i neoprezno korišćenje lozinke- Dobra lozinka treba da je

dugačka najmanje 8, a najviše 127 znakova, da ne sadrži korisničko ime, stvarno ime ili ime kompanije, da ne sadrži komletnu reč, da je drigačija od prethodnih lozinki. Znakovi koje sadrži lozinka treba da budu iz svih sledćih kategorija: mala slova, velika slova, brojevi, simboli sa tastature ( svi znaci osim brojeva i slova).

Nemarnost na radnom mestu.- Ostavljanje otključane kancelarije i ormana sa dokumentima posle završetka radnog vremena, neodjavljivanje sa kompjuterske mreže kada zaposleni napusti svoje mesto na duži period

Nemarno korišćenje privatnih uređaja- To su uređaji koji nisu pod kontrolom IT organizacije i koji ne potpadaju pod kompanijske procedure zaštite. To su uređaji koji pripadaju klijentima ili poslovnim partnerima, računari koji se nalaze u poslovnim centrima hotela i svi ostali koji se nalaze na javnim mestima.

Nemarnost sa rashodovanom opremom - Rasodovanje starog računarskoh hardvera bez prethodnog brisanja podataka.87. Koji su namerni postupci koji ugržavaju bezbednost sistema? Objasni ukratko.-Namerni postupci zaposlnih u samoj organizaciji ili osoba van organizacije uzrokuju veliki broj krađa informacja. Vrste takvih postupaka su:

špijunaža ili upadanje u posedinformacono iznuđivanjesabotaža ili vandalizamkrađa opreme ili informacijakrađa identitetaugrožavanje intelektualne svojinesoftverski napadinapadi na kontrolu nadzora i prikupljanje podatakavisokotehnološki terorizam i internet ratovanje.

Špijunaža ili upadanje u posed je pokušaj neovlašćenog lica da pristupi informacijama organizacije. Postoje dva tipa ovakvih aktivnosti: špijunaža konkurentske kompanije i industrijska špijunaža. Informaciono iznuđivanje je postupak kad napadač ukrade informacije od značaja za kompaniju i traži otkup kako bi ih vratio ili kako ih ne bi prodao konkurentskoj kompaniji ili otkrio javnosti. Sabotaža ili vandalizam podrazumevaju promenu web-sajta neke organizacije ili institucije sa ciljem da se izazove gubitak ugleda i poverenja kod klijenata. Jedan od oblika vandalizma na internetu je haker aktivizam. Krađa opreme ili informacija Kompjuterski uređaji i uređaji za čuvanje podataka su sve manji, moćniji i sa sve većom memorijom (laptop, smart telefon, USB memorija, digitalna kamera, iPOD itd.). Krađa identiteta je namerno preuzimanje identiteta druge osobe, kako bi se pristupilo finansijskim podacima te osobe ili podmetnuo neki zločin. 88. Nabroj tipove softverskih napada i objasni ukratko svaki tip.

- Tipovi softverskih napada:VirusCrv (Worm)Trojanski konj (Trojan Horse)Sporedni ulaz (Back Door)Logička bomba (Logic Bomb)Napadi na lozinku (Password Attack)

o Napad metodom rečnika (Dictionaqry Attack)o Napad metodom grube sile (Brute Force Atack)

Napad uskraćivanjem servisa (Denial of Service Attack)Distribuirani napad uskraćivanjem servisa (Distributed Denial of Service Attack)„Fišing“ (phishing) napadNapad metodom nultog dana (Zero day Attack)

Virusi je maliciozan kod koji se pri izvršavanju samoumnožava, kopira samog sebe unutar drugog izvršnog koda (executable code). Crv (worm) je naziv za maliciozni kompjuterski kod koji se samostalno kopira i inficira računare, sposoban da samostalno traži nove sisteme domaćine i inficira ih putem mreže. Sporedni ulaz ili zadnja vrata (backdoor) su originalni mehanizmi stvoreni od strane programera, da im omoguće specijalan pristup njihovim programima, obično da bi mogli prepraviti kod u slučaju neke greške. Logička bomba (Logic Bomb) je segment računarskog koda koji se sačuva u postojećim računarskim programima neke organizacije, a projektovan je da aktivira i izvršava destruktivne akcije u određeno vreme ili određenog dana. Napadi na lozinku (Password Attack) se dele na napad metodom rečnika (Dictionary Attack) koji isprobavaju kombinacije slova i brojeva, na primer sve reči iz rečnika i napad metodom grube sile (Brute Force Attack) napadi koji koriste ogromne računarske resurse da isprobaju sve moguće kombinacije znakova kako bi otkrili pravu lozinku. Napad uskraćivanjem servisa (Denial of Service Attack). Napadač šalje toliko mnogo zahteva za informacijama ciljanom računarskom sistemu, ta ko da sistem ne može uspešno da ih obradi i tada se dešava da “sistem padne” (prestane da funkcioniše). Distribuirani napad uskraćivanjem servisa (Distributed Denial of Service Attack) . Napadač najpre preuzima puno računara pomoću zlonamernog virusa. “Fišing” (phishing) napad. Ovakvim napadom napadač lažno predstavljanje kako bi izvukao osetljive informacije putem poruka zamaskiranih u zvanični e-poštu ili instant poruke. Napad metodom nultog dana (Zero day Attack). Napadač koristi novootkrivenu nepoznatu slabu tačku u softveru i počinje sa napadima na nju, pre nego što proizvođač softvera stigne da je otkloni.89. Šta su virusi? Objasni njihove karakteristike i vrste.-Virusi je maliciozan kod koji se pri izvršavanju samoumnožava, kopira samog sebe unutar drugog izvršnog koda (executable code). Ako je pokušaj uspešan, za kod se kaže da je zaražen. Tada zaraženi program, prilikom izvršavanja može na isti način proširiti zarazu dalje, na novi kod. To samoumnožavanje u postojeći izvršni kod je ključna karakteristika u definisanju virusa. Virusi se mogu klasifikovati na razne načine. Tako imamo podelu prema ciljevima infekcije, metama – odnosno delimo ih u odnosu na to šta inficiraju. Razlikujemo:

boot sektor viruse, koji inficiraju sektore za podizanje sistema,infektore datoteka (file infector), koji inficiraju izvršene (.exe) datotekemakro viruse iinternet viruse.

90. Šta su crvi? Opiši njihove osobine i vrste. Crv (worm) je naziv za maliciozni kompjuterski kod koji se samostalno kopira i inficira računare, sposoban da samostalno traži nove sisteme domaćine i inficira ih putem mreže. Mnogi često poistovećuju crve s virusima, nazivajući ih samo jednom spec

ijalnom vrstom virusa. Isto tako, mnogi poznati maliciozni programi koji su popularno prozvani virusima, trebali bi biti smatrani crvima ili hibridima tih dveju vrste štetnih programa. Tačno je da crvi imaju neke zajedničke karakteristike sa virusima. Najvažnija karakteristika koju dele je mogućnost samoumnožavanja. Međutim, razlikuju se u samom načinu kako to čine. Prvo, crvi ne zahtevaju domaćina da bi se širili, kao virusi za koje možemo reći da su paraziti. Crvi su samostalni, samostalno deluju i šire se. Druga razlika je što je osnovni medijum širenja crva - mreža. 91. Šta je trojanski konj i po čemu se razlikuje od virusa i crva?- Trojanski konj ili "trojanac" je bilo kakav program koji ima naizgled neku bezopasnu ili korisnu funkciju, dok ustvari sadrži i neku skrivenu malicioznu funkcionalnost. Najčešće se predstavljaju kao neki zanimljiv program ili možda i neki video ili audio sadržaj kojeg korisnik traži. Osnovna razlika od virusa i crva je ta da se trojanski konj ne može umnožavati. Tu se oslanja na neoprezne korisnike koji svojevoljno dozvoljavaju njihovo izvršavanje na sopstvenom računaru. Trojanski konj je mnogo opasniji i maliciozniji od virusa i crva, i programi za detekciju virusa (antivirus) i slični zaštitni programi ih neretko ne uspevaju prepoznati. U osnovi, glavni cilj trojanskog konja je da napadaču omogući pristup sistemskim datotekama. 92. Šta je neželjeni softver? Nabroj tipove neželjenog softvera i objasni ih.Neželjeni softver (Alien software) je skriveni softver, ugrađen metodom skrivene obmane, koji radi u pozadini a da vlasnik računara toga nije svestan. Ovaj softver, nije toliko opasan kao virusi, crvi ili trojanski konj, ali može da zauzme značajne sistemske resurse, može da obaveštava o aktivnostima vlasnika računara na internetu i o drugim aktivnostima na računaru (čime se vlasnik bavi, koji softver koristi, itd.). Jedan od pokazatelje da je softver neželjen je nedostatak programa za deinstalaciju. Ovaj program sistemski uklanja instalirani softver, u potpunosti.Tipovi neželjenog softvera su:

reklamni softver (Adware)špijunski softver (Spyware)softver za generisanje neželjene pošte (Spamware)kukiji (cookies).

Većinu neželjenog softvera čini reklamni softver koji pomaže pop-up reklamama da se pojave na ekranu korisnika. Špijunski softver tajno prikuplja lične informacije o korisnicima računara. Postoje dva tipa špijunskog softvera: Softver koji beleži redosled korišćenja tastature (Keyloggers) i koje internet starnice otvara. Svrha softvera je krađa lozinki, brojeva kreditnih kartica ili beleženje internet stranica sa ciljem da se korisniku šalju oglasi. Softver za generisanje neželjene pošte, koristi nečiji kompjuter kako bi sa njega slaoneželjenu poštu (spamove), koji obično sadrže reklamni materijal. Softver koristi sve adrese koje postoje na kompjuteru i izgleda kao da korisnik kompjutera šalje poštu. Kukiji su male datoteke koje web sajtovi čuvaju na personalnim računarima, privremeno ili stalno. U većini slučajeva su korisni i bezazleni jer sadrže korisničko ime i šifru, koje korisnik ne mora da otkuca svaki put kada otvara novu web stranicu, na primer kad želi da kupuje online.93. Objasni sistem SCADA.- Napadi na kontrolu nadzora i prikupljanje podataka (SCADA). Sistem SCADA se sastoji od mnoštva senzora, glavnog računara i komunikacione struktue. Senzori su povezani sa fizičkom opremom. Očitavaju podatke o stanju (na primer sigurnosnih ventila ili prekidača) i vrše razna merenja (pritisak, protik, voltaža, struja. Povezani su na mrežu i svaki ima svju IP adresu. Sistemi SCADA se koriste za nadzor i kontrolu hemijskih fizičkih i transportnih procesa u rafinerijama nafte, u pogonima vodovoda i kanalizacije, elektranama i nuklearnim elektranama itd. Ukoliko bi napadač uspeo da upadne u sistem, dovoljno je da samo prekidom struje izazove katastrofalne posledice.

94. Šta je visokotehnološki terorizam i internet ratovanje?- Pomoću Visokotehnološkog terorizma (Cyberterrorisam) i internet ratovanja (Cyberwarfare) napadači putem interneta koriste ciljani računarski sistem kako bi izazvali štetu u stvarnom fizičkom svetu najčešće sa političkim ciljevima. Taj proces obuhvata sve od prikupljanja podataka do izvršenja napada na krucijalne infrastrukture (putem sistema SCADA). Visokotehnološki terorizam obuhvata pojedince ili grupe, a internet ratovanje i čitave nacije.95. Šta podrazumeva upravljanje rizikom? Objasni procese upravljanja rizikom.- Rizik je verovatnoća da se ugrozi informacioni resurs. Cilj upravljanja rizikom (Risk Menagement) je da otkrije, kontroliše i što je moguće više smanji uticaj opasnosti. Upravljanje rizikom podrazumeva tri procesa:

1) analiza rizika,2) ublažavanje rizika i3) evaluacija kontrole.

Analiza rizika (Risk Analysis) je proces određivanja vrednosti svih zaštićenih sredstava, procena verovatnoće da će neko sredstvo biti ugroženo i upoređivanje troškova oporavka ugroženog sredstava sa troškovima njegove zaštite. Ublažavanje rizika (Risk Mitigation) podrazumeva preduzimanje konkretnih mera protiv rizika. Ublažavanje rizika ima dve funkcije: (1) primena sistema kontrole koji sprečava pojavu poznate pretnje, (2) razvoj sredstava za povraćaj informacija uoliko se ta pretnja ostvari. Evaluacija kontrole (Controls Evoluations) podrazumeva utvrđivanje nedostatka bezbednosti i procenu troškova implementacije adekvatnih mera kontrole. Ukoliko su troškovi sprovođenja mera kontrole veći od vrednosti sredstva koje se štiti, kontrola nije rentabilna.96. Koje su osnovne vrste kontrole bezbednosti? Objasni ih.- Osnovne vrste kontrole su:

fizička kontrola,kontrola pristupakontrola komunikacija ikontrola aplikacija.

Fizička kontrola (Psysical Control) sprečava neovlašćena lica da pristupe objektima kompanije, što se postiže identifikacionim karticama, prisustvom čuvara i sistemom za uzbunu, a može da obuhvata i razne senzore (za pritisak, temeperaturu, pokret, itd.). Kontrola pristupa (Access Controls) sprečava neovlašćena lica da koriste resurse informacionog sistema pomoću utvrđivanja identitea i autorizacije. Na osnovu utvrđenog identiteta (autentifikacija), vrši se autorizacija kojom se utvrđuje prava i privilegije lica u korišćenju informacionih resursa. Komunikaciona kontrola (Comunication, Network, Control) treba da omogući bezbedno kretanje podataka kroz mrežu. Kontrola komunikacija se sastoji od: paketskih filtera, sistema protiv zlonamernog softvera, sistema za otkrivanje neovlašćenog pristupa, kriptografske zaštite, virtuelne privatne mreže i sistema za upravljanje slabim tačkama. 97. Šta su Paketski filteri? Objasni.- Paketski filteri (Firewalls) su sistemi koji sprečavaju da se određeni tip informacija kreće između nepouzdanih mreža kao što je internet i lokalne mreže kompanije. Oni sprečavaju da korisnici interneta, neovlašćen pristupe lokalnoj mreži kompanije. Paketski filteri se sastoje od softvera ili hardvera ili kobinacije jednog i drugog. Za kućnu upotrebu su jednostavniji i sastoje se samo od softvera, a za kompanije su vrlo složeni. Kompanije obično koriste interni i eksterni paketski filter. Eksterni paketski filter je orijentisan ka internetu, a interni ka lokalnoj mreži kompanije. Demilitarizovana zona se nalazi između ova dva paketska filtera i u njoj se nalaze serveri. Poruke koje stižu preko interneta, prolaze kroz eksterni filter i ukoliko ne predstavlaju pretnju za bezbednost sistema, prosleđuju se serverima. Serveri takođe obrađuju zahteve za pristup web stranicama i e-

pošti. Sve poruke upućene zaposlenima u kompaniji moraju proći i interni paketski filter, koji ima sopstvena pravila bezbednosti, pre nego što im se dozvoli pristup lokalnoj mreži kompanije. Kako je opasnost od virusa i crva velika, kompanije postavljaju paketske filtere i unutar lokalne mreže, kako bi se spreči lo dalje širenje virusa i crva, ukoliko su uspeli da prođu eksterne i interne paketske filtere.98. Šta je sistem protiv zlonamernog softvera, i koje vrste aplikacija ga čine?- Sistemi protiv zlonamernog softvera (Anti-Malware Systems) jesu softverski paketi koji pokušavaju da otkriju i ukolne viruse crve i druge vrste zlonamernog softvera. Najbolji način zaštite računara od napadača i malicioznog koda, je korišćenje aplikacija napravljenih upravo za te svrhe:

Antivirusni softverProgrami za detekciju špijunskog koda (anti – spyware)Programi za detekciju trojanaca (anti – Trojan)Lični firewall (personal firewall)Sigurnosne zakrpe

99. Šta je antivirusni softver? Navedi najoznatije.- Antivirusni softver (Antivirus softver) prepoznaje zlonamerne aplikacije upoređivanjem njihovog koda s bazom takozvanih antivirusnih definicija. Zbog toga je vrlo važno redovno ažurirati definicije antivirusnog softvera posećivanjem stranice proizvođača ili korišćenjem automatskog ažuriranja dostupnog u većini antivirusnih alata (automatic update). Kada antivirusni softver prepozna zlonamernu aplikaciju koja želi da se aktivira, obično pita korisniku šta da uradi. Tipični ponuđeni odgovori su "obrisati", "očistiti", "karantin" i "ignorisati". Najčešće je cela datoteka zlonamerna, zbog čega je opcija "obrisati" najlogičniji izbor. Najpoznatiji su:

- BitDefender Antivirus Plus 2012- Kaspersky Anti-Virus 2012- Webroot SecureAnywhere Antivirus 2012- Norton Antivirus 2012- ESET Nod32 Antivirus 5- Avira Antivirus Premium

100. Šta je lični zaštitni zid i kako funkcioniše?- Lični zaštitni zid (personal firewall) je aplikacija koja nadzire komunikaciju između računara i mreže. Njegova uloga je da ograniči tu komunikaciju na onu predviđenu za normalnu upotrebu računara, čime se postiže zaštita od neovlašćenog pristupa. Lični firewall štiti od pokušaja zlonamernog pristupa servisima računara u cilju preuzimanja kontrole nad njim. Najčešći oblik takvog pristupa jesu mrežni crvi koji se na taj način šire. Nakon instalacije na računar, lični firewall nadzire aktivnosti drugih aplikacija (npr. web-pregledača) i uređaja putem kojih pristupate mreži (npr. modem ili mrežna kartica).101. Šta su sigurnosne zakrpe? Objasni.- Sigurnosne zakrpe. Ranjivost je rezultat nesavršenosti neke aplikacije. Otkriva se kroz način kako aplikacija interpretira korisničke zahteve. Lukav i zlonameran korisnik može formirati zahtev kakav aplikacija ili neki servis operativnog sistema ne očekuju i na taj način uzrokovati da se odvije neki dotad nepredviđen sled događaja. U praksi je servis prevaren i dodeljuje korisniku pristup resursima na koje on ne bi smeo imati prava. Sigurnosne zakrpe su obično mali instalacijski paketi koje proizvođač operativnog sistema ili neke aplikacije objavljuje kao reakciju na otkriveni propust.102. Šta podrazumeva preventiva bezbednosti informacionih resursa?- U većini slučajeva postoji više korisničkih aplikacija za određenu primenu: više različitih webpregledača, više e-mail klijenata i slično. Različite aplikacije ne rešavaju iste logičke probleme na isti način, iako se korisniku čini da se uglavnom ponašaju isto. Zbog tog različitog pristupa, zlonameran softver je pisan s ciljem napada na najrasprostranjeniju aplikaciju, tako da neku drugu, sa istom namenom neće oštetiti. Prema tome, upotrebom

alternativnih aplikacija u svakodnevnom radu značajno se smanjuje izloženost takvim napadima. Alternativne aplikacije nisu bez propusta, ali njihovi propusti su manje poznati i korišćeni pri izradi novih virusa, crva, spywarea i sličnih napadača. 103. Koje su karakteristike sigurne lozinke?- Lozinka je niz znakova koji se koristi za prijavljivanje na računar i pristupanje datotekama, prog ramima, za pristup elektronskoj pošti (e-mail) i drugim resursima, i ne sme biti predvidiva. Kako bi izbegli mogućnost da programi dizajnirani za pogađanje lozinke pogode lozinku, ona treba da ima sledeće osobine:

Dugačka najmanje 8, najviše 257 znakova,Ne sadrži korisničko ime ili ime kompanije,Ne sadrži kompletnu reč,Znatno je drugačija od prethodnih lozinki,Sadrži znakove iz svake od sledeće četiri kategorije: velika slova, mala slova,

brojevi, ostali simboli sa tastature i razmaci.104. Šta je dobra sigurnosna praksa?- Treba koristiti i redovno ažurirati sigurnosne alate. Alati smanjuju mogućnosti napada na vaš računar, čime vas svrstavaju u uži krug dobro zaštićenih korisnika. Ne postoji savršeno zaštićen računar, no uz malo truda vaš će biti manje privlačan potencijalnom napadaču. Kako je Microsoftov Internet Explorer najrašireniji web-pregledač, većina zlonamernog koda pisana je upravo s namerom iskorištavanja njegovih propusta. Korištenjem Mozilla Firefox ili nekog drugog alternativnog web-pregledača uveliko smanjujete mogućnost zloupotrebe vašeg računara. Takođe, bi na svom računari trebalo instalirati: antivirus, firewall, antispyware i alternativni web-pregledač kao što je Mozilla Firefox ili Opera.105. Koji su zadaci informacionog sistema?- Zadaci informacionog sistema (IS) su da: sakuplja, obrađuje, čuva, analizira i prenosi informacije za specifične potrebe. Kompjuterizovani informacioni sistem koristi računarsku tehologiju za obavljanje tih zadataka u celini ili nekih njihovih delova. Danas je većina informacionih sistema komjuterizovana, pa se termini informacioni sistem i kompjuterizovani infomacioni sistem koriste kao sinonimi.106. Koje su osnovne komponente informacionog sistema?- Osnovne komponente informacionog sistema su:

Hardver ili fizička oprema koja se koristi za čuvanje i obradu informacija i podataka, kao i za njihovo prikazivanje;

Softver, program ili više programa pomoću kojih hardver obrađuje informacije i podatke;

Baza podataka, koju čine informacije ili podaci logički organizovani kao polja, tabele i relacije među njima koje ih povezuju;

Računarska mreža je sistem za povezivanje računara koji im omogućava deljenje informacionih resursa;

Procedure su uputstva pomoću kojih se kombinuju komponente IS-a radi obrade informacija u cilju dobijanja željenog izlaza;

Ljudstvo, korisnici hardvera i softvera koji razvijaju održavaju i koriste IS.107. Koje su glavne sposobnosti informacionog sistema?- Nezavisno od svrhe, kao glavne sposobnosti IS-a izdvajamo:

Obavljaju brza i obimna izračunavanja;Obezbeđuju brzu i preciznu komuniaciju unutar organizacije, kao i između

organizacija;Čuvaju ogromnu količinu informacija na realtivno malom prostoru i omogućavaju

lak i brz pristup informacijama;Brzo i efikasno tumače veliku količinu podataka;

Povećavaju produktivnost ljudi koje rade u timovima nezavisno od toga da li se nalaze na raznim lokacijama ili su na istom mestu;

Automatizuju poslovne procese i manuelne zadatke.108. Kako se mogu klasifikovati IS-i u odnosu na područje koje obuhvataju?- U odnosu na područje koje obuhvataju, postoje informacioni sistem na nivou države, regiona, grada, opštine, . . .109. Kako se mogu klasifikovati IS-i na osnovu odnosa informacionog ulaza i izlaza?- Na osnovu odnosa informacionog ulaza i izlaza, informacione sisteme delimo na

upravljane sisteme, gde je informacioni ulaz veći od izlaza;upravljačke sisteme, gde je izlaz veči od ulaza;neutralne sisteme, gde je informacioni ulaz jednak izlazu.

110. Kako se mogu klasifikovati IS-u odnosu na način kako se realizuje proces prikupljanja i obrade podataka?- U odnosu na način kako se realizuje proces prikupljanja i obrade podataka, informacioni sistemi mogu biti centralizovani i distribuirani. Kod centarlizovanih sistema, ovaj proces se odvija na jednom mestu. Kod distriburanih sistema proces prikupljanja i obrade podataka se vrši na više mesta, podsistema, u informacionom sistemu.111. Iz kojih IS-a se sastoji IS organizacije?- Svaka funkcionalna celina organizacije ima svoj IS: IS računovodstva, IS finansija, IS proizvodnog menadžmenta, IS marketinga i IS ljudskih resursa. Ispod njih se nalaze dva informaciona sistema koji obuhvataju celu organizaciju: sistemi za planiranje resursa preduzeća i sistemi za obradu transakcija.112. Šta su IOS-i?- Interorganizacioni informacioni sistemi (Interorganizational Processing System – IOS) povezuju dve ili više organizacija i podržavaju mnoge interorganizacione aktivnosti. Jedna od najpoznatijih takvih aktivnosti je menadžment lanca snabdevanja.113. Objasni šta je lanac snabdevanja.- Lanac snabdevanja(Sypply Chain) jedne organizacije podrazumeva tok sirovina, informacija, usluga i novca od dobavljača sirovina, preko fabrika i skladišta do krajnjeg potrošača.114. Koji sistemi elektronske trgovine postoje i po čemu se razlikuju?- Sistemi elektronske trgovine (Electronic Commerce Systems) su takođe tipovi interorganizacionog informacionog sistema. Pomoću njih, kompanije mogu obavljati elektronsku trgovinu sa drugim kompanijama (B2B – business-to business) i omogućiti kupcima elektronsku trgovinu sa kompanijama (B2C – business-to-consumer).115. Nabroj sisteme za podršku zaposlenima i ukratko ih opiši.- Sistemi za podršku zaposlenima su:

-Sistemi za automatizaciju kancelarijskog poslovanja. Namenjeni su administartivnim osoblju i menadžerima srednjeg i nižeg nivoa. Ovi sistemi najčešće sadrže softvere za obradu teksta i stono izdavaštvo, za kreiranje elektronskih kalendara, za komunikaciju (elektronska pošta, govorna pošta, videokonferencijska komunikacija, softver za podršku grupnom radu).

-Informacioni sistemi funkcionalnih celina objedinjuju podatke i pripremaju izveštaje namenjene menadžerina srednjeg nivoa i ređe menadžerima nižeg nivoa. Ti izveštaji se tiču funkcionalnih celina i utiču na njihov dalji rad.

-Sistemi poslovne inteligencije su namenjeni kao podrška u donošenju kompleksnih i nerutinskih odluka. Namenjeni su uglavnom menadžerima srednjeg nivoa.

-Ekspertni sistemi simuliraju rad eksperata. Na osnovu prikupljenog znanja i iskustava iz neke oblasti, donose određene zaključke. Namenjeni su kao podrška ekspertima.

-Digitalne kontrolne table pružaju podršku svim menadžerima u organizaciji. Namna im je da omoguće brz pristup aktuelnim podacima i izveštajima. Postoje i kontrolne table specijalno dizajnirane za potrebe izvršnih direktora.116. Kakav IS je potreban za uspešno upravljanje organizacijom?- Za uspešno upravljanje nekom organizacijom, potreban je informacioni sistem koji je u stanju da efikasno isporučuje pouzdane informacije na svim mestima u organizaciji, gde se pripremaju, donose i izvršavaju odluke. Pod projektovanjem informacionog sistema, obično se podrazumeva autoamtizacija i reorganizacija postojećeg IS-a.117. Kakvi zahtevi za projektovanjem IS-a se sreću u praksi?- U praksi se sreću dve vrste zahteva:

Zahtev za projektovanjem potpuno novog IS-a (obično za organizacije koje se tek formiraju),

Zahtev za automatizacijom već postojećeg infomacionog sistema.Druga vrsta zahteva je mnogo češća u praksi i teža za projektovanje jer je često potrebno menjati stare navike i uhodane procese, što izaziva otpor kod zaposlenih.118. Šta se podrazumeva pod razvojem IS-a?- Pod razvojem IS-a se najčešće podrazumeva istraživanje, planiranje, projektovanje implementacija i održavanje IS-a. IS treba da bude korisnički orijentisan, lak za upotrebu, fleksibilan, i da podržava realizaciju ciljeva organizacije i omogući organizaciju i koordinaciju svih njenih aktivnosti.119. Nabroj klase metodoloških pristupa u razvoju IS-a.- Metodološki pristupi u razvoju IS-a se mogu svrstati u sledeće klase:

Tradicionalni pristup na bazi životnog ciklusa sistemaPrototipski pristupObjektno-orijentisani pristup.

120. Nabroj faze razvoja i projektovanja IS-a kod tradicionalnog pristupa na osnovu faza životnog ciklusa.- Kod ove metodologije se razvoj i projektovanje IS-a razbija na sledeće faze (faze životnog ciklusa informacionog sistema):

1. Projektovanje2. Izgradnja3. Implementacija4. Rad i održavnje.

121. Koji su koraci u projektovanju IS-a?- Projektovanje informacionog sistema se sastoji iz sledećih koraka:

Definisanje projektnog zadatkaSnimanje postojećeg stanja sistemaAnaliza postojećeg stanja sistemaPlaniranje sistemaDetaljna razrada sistema.

122. Ko čini projektni tim i koji su njihovi zadaci?- Projektni tim stručnjaci iz različitih oblasti projektovanja IS-a. Projektni tim čine: projektanti IS-a, analitičari IS-a, Programeri IS-a i razni specijalisti (za hardver, sofver, baze podataka, mrežnu komunikaciju). Projektanti konstruišu konture IS-a vodeći računa o svim zahtevima, definisanim projektnim zadatkom.123. Koji su najčešći ciljevi koji se žele postići projektovanjem IS-a?- Ciljevi koji se žele postići projektovanjem novog IS-a mogu biti raznovrsni:

smanjenje troškova i povećanje efikasnosti obrade podataka;blagovremeno pružanje informacija rukovodstvu, koje ono koristi pri donošenju

odluka;prevazilaženje, u okviru organizacije, preklapanja u radu službi i konflikata;usavršavanje unutrašnje kontrole

povećaje efikasnosti korišćenja radne snage;povećanje ukupnog dohotka organizacije;obezbeđenje gipkosti sistema itd.

124. Koje oblasti obuhvata snimanje i analiza postojećeg stanja sistema?- Snimanje i analiza postojećeg stanja sistema obuhvata sledeće oblasti:

organizacionu strukturufunkcije pojedinih delovametode i tehnike koje se koristeinformacione tokovedokumentacijuresurse autoamtizacije.

125. Šta je neophodno identifikovati kod planiranja IS-a?- Za planiranje IS-a neophodno je identifikovati:

1. nedostatke u postojećem IS-u po svim njegovim komponentama,2. rešenja koja predlaže projektni tim i prikaz efekata tih rešenja koji se mogu

očekivati,3. organizacione izmene koje zahteva novi sistem4. neophodnu obuku osoblja koje će koristiti projektovani sistem.

126. Šta podrazumeva detaljna razrada u projektovanu IS-a?- Detaljna razrada ili „definitivno projektovanje“ IS-a podrazumeva:

projektovanje šifarskog sistemaprojektovanje informacionih tokovaprojektovanje baza podatakaformiranje oblika i sadržaja dokumanataizrada programa za obradu podatakaspecificiranje potrebnog hardvera i softvera.

127. Koje aktivnosti se vrše u okviru faze izgradnje IS-a?- U fazi izgradnje IS-a, na osnovu detaljne analize vrši se:

Nabavka odgovarajućeg hardveraIzrada ili nabavka aplikacionog softveraObrazovanje kadrovaPriprema testiranja programaPriprema predloga implementacije projektaKompletiranje projektne dokumentacije.

128. Koje aktivnosti podrazumeva faza implementacije IS-a?- Kad se završi sa izgradnjom IS-a, sledi faza implementacije u kojoj se vrši provera urađenih rešenja tako što se:

formira i testira baza podatakapušta sistema u probni radispravljaju uočene greške i nedostaci sistemaproverava sistem zaštite.

129. Objasni zašto je neophodno održavanje IS-a?- Ukoliko je korisnik zadovoljan rezultatima rada IS-a, sledi poslednja faza rad i održavanje informacionog sistema. Organizacija predstavlja jedan dinamički sistem, koji se stalno menja. Te promene se, naravno, odražavaju i na informacioni sistem, pa je čes to potrebno menjati programe, podatke, organizaciju rada, kontrolu itd. Zato je neophodno održavanje sistema, kako bi on uvek bio sposoban da odgovori na zahteve organizacije.130. Šta je objektno orijentisani pristup u razvoju IS-a i koje su karakteristike objekta?- Objektno orijentisani pristup je novijeg datuma i polazi od činjenice da je sistem skup međusobno povezanih objekata. Objekti koji čine IS imaju sledeće karakteristike:

postoje u vremenu i prostoru;imaju svoj položaj u IS-u;akcije koje mogu vršiti nad drugim objektima i akcije koje vrše nad sobom;imaju svoje karakteristike, aneke od njih mogu nasleđivati od predaka;mogu biti imenovani i klasifikovani.

131. Šta uključuje objektno orijentisani pristup u razvoju IS-a i objasni kako?-Objektno orijentisani pristup u razvoju IS-a uključuje:

Objektno orijentisanu analizu (OOA),Objektno orijentisani dizajn (OOD),Objektno orijentisano programiranje.

Objektno orijentisana anliza identifikuje objekte i strukture i definiše njihove funkcije. Na osnovu OOA, objektno definisani dizajn daje specifikaciju odgovarajućeg hardverskosoftverskog okruženja. Razvoj softvera se vrši objektno orijentisanim programskim jezicima. Kod objektno orijentisanog programiranja, podaci, instrukcije i druge programske procedure se grupišu u jednu celinu, koja se tretira kao objekat. Osnovni cilj OOP-a je da se jednom uradjeni objekat koristi više puta. OOP takođe povezuje objekte, čime je olakšano ažuriranje promena u sistemu.