Pitanjai odgovori- ODRIVI RAZVOJ

1. DEFINISANJE ODRIVOG RAZVOJANajee navoena definicija O.R. je definicija koja je data u knjizi Naa zajednika budunost nastaloj kao izvetaj Svetske komisije za ivotnu sredinu i razvoj iz 1987. godine. Po toj definiciji, odrivi razvoj je razvoj koji izlazi u susret potrebama sadanjice, a da ne ugroava sposobnost buduih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe. GLOBALNO PRIHVAENI PRINCIPI koji su definisani i u Deklaraciji o odrivom razvoju iz Johanesburga, Milenijumskim ciljevima razvoja i u Strategiji odrivog razvoja EU. To su:1) Meugeneracijska solidarnost i solidarnost unutar generacije. Zadovoljiti potrebe sadanjih generacija, ali tako da se ne ugroze prava buduih generacija da zadovolje svoje potrebe. Solidarnost unutar generacije postii demokratski usaglaenom raspodelom raspoloivog prirodnog i stvorenog kapitala tako da se obezbede osnovne ljudske potrebe za sve drutvene grupe;2) Otvoreno i demokratsko drutvo - uee graana u odluivanju. Garantovati graanska prava, obezbediti pristup informacijama i osigurati dostupnost pravde. Obezbediti odgovarajue konsultacije s graanima i uee graana u donoenju odluka. Braniti stabilnost demokratskih institucija na osnovama mira, bezbednosti i slobode;3) Znanje kao nosilac razvoja. Promovisati prosperitetnu, inovativnu, konkurentnu i ekoloki efikasnu ekonomiju zasnovanu na znanju, koja obezbeuje visok ivotni standard i punu i visokokvalitetnu zaposlenost. Promovisati obrazovanje i razvijanje javne svesti o odrivom razvoju;4) Ukljuenost u drutvene procese. Promovisati punu integraciju graana u drutvo, podsticati jednake mogunosti za svakoga tako to e se promovisati ljudska prava, posebno rodna ravnopravnost i boriti protiv svih oblika diskriminacije afirmativnim merama za marginalizovane grupe i smanjenjem siromatva. Razlike i podeljenost meu lanovima drutva treba svoditi na najmanju moguu meru i stalno se boriti protiv socijalne iskljuenosti ljudi i siromatva;5) Integrisanje pitanja ivotne sredine u ostale sektorske politike. Promovisati integraciju ekonomskih, socijalnih i ekolokih pristupa i analiza, te podrati korienje instrumenata kao to je strateka procena ivotne sredine. Podsticati socijalni dijalog, drutveno odgovorno poslovanje i javno-privatno partnerstvo;6) Predostronost. Zahtevati ouvanje prirodne ravnotee kada nema pouzdanih informacija o odreenom problemu. Svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena tako da prouzrokuje najmanju moguu promenu u ivotnoj sredini. Preventivno delovati da bi se spreili mogui znatni negativni uticaji na ivotnu sredinu, osobito ako bi bila ugroena dobrobit ljudi i ivotinja;7) Zagaiva/korisnik plaa - ukljuenje trokova vezanih za ivotnu sredinu u cenu proizvoda. Internalizovati trokove vezane za ivotnu sredinu, tj. ukljuiti trokove unitavanja ivotne sredine u ekonomske trokove zagaivaa/korisnika, tj. primeniti princip zagaiva/korisnik plaa. Tako se postie puna ekonomska cena koja pokriva trokove proizvodnje, upotrebe i odlaganja proizvoda tokom itavog njegovog "ivotnog" ciklusa;8) Odriva proizvodnja i potronja. Potovati uravnoteene odnose u eksploataciji prirodnih resursa i obezbediti visok nivo zatite i poboljanja kvaliteta ivotne sredine. Smanjiti zagaenje ivotne sredine i promovisati odrivu potronju i proizvodnju, ali ekonomski rast ne sme da uzrokuje proporcionalni porast degradacije ivotne sredine.

Odrivi razvoj karakterie solidarnost meu generacijama. Odrivi razvoj podrazumeva uravnoteenje potreba ove generacije sa buduim potrebama nae dece kao i uravnoteenje potreba ma lokalnom i regionalnom nivou sa potrebama kontinenta. Odrivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadanjice, a istovremeno ne ugroava mogunost buduih generacija da zadovolje svoje potrebe.Odrivi razvoj je kontinuirani ekonomski razvoj uz redukovani uticaj na ivotnu sredinu, uz puno uzimanje u obzir ivotne sredine na sistematski nain, kao i socijalne politike u procesu formiranja miljenja i donoenja odluka.Postoje tri osnovne postavke OR i to:1. Ekonomija uz kreiranje standarda2. Socijalna pravda kroz eliminisanje siromatva i poboljanje kvaliteta ivota.3. ivotna sredina koja obezbeuje da prirodni resursi budu sauvani i za naredne generacije4. Kao etvrti oslonac-postavka i vaan faktor pominju se politiki donosioci odluka.

2.DEFINISANJE EKOLOGIJE-NAJVANIJI EKOLOKI PROBLEMINauka o ivotnoj srediniIma svoj koren u grkoj rei oikos (dom, stanite), i logos (slovo, pojam, re, znanje, uenje) jednu od prvih definicija ekologije je dao Ernst Hekel 1869. godine koji je definisao ekologiju kao nauku koja prouava odnose ivotinja prema spoljnoj organskoj i neorganskoj sredini, kao i odnose u koje ivotinje dolaze prema drugim ivotinjama i prema biljkama.Osamostaljivanje ekologije kao nauke podrazumeva sistematizovanje znanja o ekonomiji ivih bia na ijim se interakcijama sa neivom prirodom zasniva ukupan ivot.Definicije:1. Jednu od prvih definicija dao je Ernest Hekel 1869.god. koji je definisao ekologiju kao nauku koja prouava odnose ivotinja prema spoljnjoj organskoj i neorganskoj sredini, kao i odnose u koje ivotinje dolaze prema drugim ivotinjama i biljkama.2. Najoptija i najira definicija ekologije:To je nauka koja izuava uzajamne odnose izmeu organizama i njihove ivotne sredine.3. Dopunjena definicija ekologije:Kasnije se ova definicija irila obuhvatajui i ostali ivi svet i meusobnu interakciju da bi danas definisala odnose u eko-sistemima i njihovu interakciju.4. Savremeno odreivanje ekologije definie ekologiju kao nauku o ivotnoj sredini odnosno kao sintezu svih naunih disciplina koje prouavaju vezu izmeu ivih bia i njihove sredine. Sa ovog aspekta ekologija posmatra organizme, ali i protok energije i kruenje stvari u prirodi: kopnu ,vodi i vazduhu.Najvaniji ekoloki problemi su:1. Promena klime 12. Ozonska rupa2. Nedostatak vode 13. Upotreba energije3. Zagaenje vode4. irenje pustinja5. Izumiranje nekih vrsta6. Zagaenje vazduha7. Deponije smea8. Erozija tla9. Smanjenje ekosistema10. Hemikalije11. Migracija ka gradovima

3.EKOLOKI FAKTORI pojam i podelaSvi ekoloki faktori mogu se podeliti na:BIOTIKE i ABIOTIKEBiotiki faktori su organski faktori ive prirode:1. Uticaj biljaka na biljke2. Uticaj ivotinja na biljke3. Uticaj ivotinja na ivotinje4. Meusobni uticaj mikroorganizama i njihov uticaj na biljke i ivotinje5. ovek kao poseban biotiki faktor i njegov uticaj na prirodu. Abiotiki ekoloki faktori su faktori neorganskog porekla potiu od neive materije,a obuhvataju:1. Klimatske faktore (voda ,vazduh,vetar,temperatura)2. Geofizike faktore (gravitacija,magnetizam,talasna kretanja)3. Edafske faktore (fiziko hemijske i bioloke karakteristike matinog zemljita)4. Organske faktore (odlike reljefa) Odnos faktora sredine odreuju :1. Kruenje i priliv energije i njeno korienje2. Priliv i kruenje nutrijenata (neorganski hranljivi elementi nastali mineralizacijom organskih ili raspadanjem neorganskih npr krenjaka).3. Promenljivost faktora sredine.

4. NAELA ODRIVOG RAZVOJAOdrivi razvoj se zasniva na est naela:1. KVALITET IVOTNE SREDINE-ukazuje na ogranienost fizike izdrljivosti prirode i da se u skladu sa tim moramo ponaati kako bi svojim potomcima pruili mogunost za zdravim ivotom.2. BUDUNOST-imamo moralnu obavezu da svojim potomcima buduim generacijama nje ugrozimo mogunost da namiruju svoje potrebe.3. KVALITET IVOTA ljudska delatnost uz materijalne ,ima i drutvene ,kulturne ,moralne i duhovne dimenzije.4. PRAVINOST-bogatstvo korist i odgovornost trebalo bi da se pravino raspodele kako meu dravama tako i meu razliitim drutvenim grupama unutar drutva uz poseban naglasak na potrebe i prava siromanih koji se nnalaze u neravnopravnom poloaju.5. PREDOSTRONOST-u koliko nismo sigurni kakav e uticaj neki postupak ili razvoj dogaaja imati na ivotnu sredinu trebalo bi primeniti naelo predostronosti i radije pogreiti na stranu sigurnosti.6. SVEOBUHVATNOST-reavanje sloenog problema odrivosti zahteva da u proces reavanja budu ukljueni svi faktori koji utiu na problem.

5.VANI DATUMI U MEUNARDNOJ POLITICI U VEZI SA ZATITOM IVOTNE SREDINE

1. 1968. Generalna skuptina UN prvi put raspravlja o globalnim problemima zatite iv. sredine2. 1970. U SAD se donosi zakon o zatiti istog vazduha3. 1971. GRANICE PORASTA pojavljuje se izvetaj Denisa i Donela Medouza i pokree ivopisnu debatu .Tokom istraivanja povezano je 5 varijabli :broj stanovnika , industrijska proizvodnja, prehrambena sredstva,zalihe sirovina i zagaenje sredine. Utvren je katastrofalan porast smanjenja sirovina i stepena zagaenja sredine.4. 1972. u Stokholmu se na inicijativu SAD i skandinavskih zemalja odrava konferencija u ljudskom okoliu EKO 1. Ova konferencija preporuuje stvaranje svetskog programa od strane UN o zatiti ivotne sredine , a 15. decembra je usvojen program bez podrke grupa 77 i istone zemlje nisu dale podrku ovom programu.5. 1973. prva naftna kriza6. 1977. konferencija UN o pravljenju pustinja7. 1978. naftna kuga u Bretanji (Francuska) i ostale naftne katastrofe (1989,1992,1993,1994,1996,1997,1999,2001,2002,2003)8. 1979. prva svetska konferencija o klimi u enevi9. 1980. pojavljuje se izvetaj Global 2000 ispitana je ekoloka izdrljivost zemlje10. 1982. generalna skuptina UN WORLD CHARTER for NATURE11. 1983. oformljena je komisija pod predsedovanjem Norveke vlade, zadatak je da se ispita stanje ivotne sredine i delotvornost rada UNEP a eko112. 1985. otkrivena je ozonska rupa iznad Antartika. Beka konvencija doneti su ciljevi redukovanja produkcije i korienja ubica ozona radi zatite ozona.13. 1986. nuklearna katastrofa u ernobilu.14. 1987. Bruntland izvetaj-sadri definiciju odrivog razvoja15. 1987. komisija dolazi do zakljuka da nema efekta u zatiti ivotne sredine i da se mora promeniti stil ivota u industrijskim zemljama severa (smanjenje upotrebe vode ,zemljita,energije,minerala po glavi stanovnika-to zahteva proirenje ekolokih tehnologija korienje kombinacije ugalj gas preiivai i reciklaa smea.16. 1987. usvajanje protokola iz Montreala o materijama koje podstiu razgradnju ozona17. 1988. UNEP EKO1 WMO svetska meteoroloka organizacija organizovali su meunarodni panel o klimatskim promenama.18. 1989. prva konferencija potpisnica protokola iz Montreala odrava se u Helsinkiju19. 1990. druga konferencija potpisnica protokola iz Montreala u Londonu, druga svetska konferencija o klimi u enevi20. 1991. najgora naftna katastrofa u zalivu 570 miliona tona nafte izliveno je usled ratnih dejstava.21. 1992. konferencija o zatiti ivotne sredine i razvoju i RIO de ENEIRU 160 drava lanica donelo je odluku o zatiti atmosfere tako sto e se nivo emitovanja tetnih materija do 2000 god svesti na nivo 1990 god. Konvencija je stupila na snagu 1994 nakon to ju je ratifikovalo 50 drava, donesena Agenda 21!!!22. 1993. prvi sastanak UN komisije za odrivi razvoj23. 1995. prva konferencija drava potpisnica konvencije o klimi u Berlinu24. 1996. druga konferencija drava potpisnica konvencije o klimi u Beu25. 1997. trea konferencija drava potpisnica konvencije o klimi u KYOTO U KYOTO PROTOKOL svaka zemlja ima razliite propise o ogranienju emitovanje tetnih materija 26. 1998. etvrta konferencija drava potpisnica konvencije o klimi u Buenos Airesu zakljuila je da razvije detaljne smernice sprovoenja KYOTO PROTOKOLA.27. 2002. SASTANAK NA VRHU O ODRIVOM RAZVOJU U JOHANESBURGU RIO+10

6.MILENIJUMSKI CILJEVI RAZVOJAPostoji 8 ciljeva koje su koje su sve zemlje lanice UN dogovorile da pokuaju da ostvare do 2015.1. Iskorenjivanje ekstremnog siromatva i gladiSmanjenje na pola ljudi koji ive sa manje od 1 dolara dnevnoSmanjenje na pola ljudi koji pate od gladiPoveanje koliina hrane za one koji pate od gladi.2. Postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanjaOsiguravanje da sva deca imaju osnovno obrazovanje.Osiguranje da sva deca ostanu u koli i da steknu kvalitetno obrazovanje.3. Promovisanje jednakosti polova4. Smanjenje smrtnosti kod dece5. Poboljanje zdfravlja majki6. Borba protiv hiv/aids,malarije i drugih oboljenja7. Obezbeenje ekoloke odrivostiIntegracija principa odrivog razvoja u politike i programe dravaSmanjenje gubitaka prirodnih resursaSmanjenje na pola broja ljudi bez stalnog pristupa pijaoj vodiPostizanje znaajnog poboljanja kvaliteta ivota za bar 100 miliona beskunika do 2020 godine.8. Stvaranje globalnog partnerstva za razvoj

7.POVELJA PLANETE ZEMLJEPovelja planete zemlje je nastala 1997. god i zvanino usvojena u Palati mira u Junu 2000. godine u Hagu.Razlog nastajanje povelje je shvatanje globalne situacije i opasnosti u kojoj se planeta nalazi. Brz industrijski razvoj, neplanska potronja kako obnovljivih tako i neobnovljivih resursa- pustoenje planete,veliko zagaenje vode,tla i vazduha je neto to sve ljude na planeti bez obzira na versku,kulturoloku,nacionalnu i statusnu pripadnost vodi ka unitenju. Vremena za preokret i spas planete je ostalo jako malo. Jedini nain da se propast planete i ivota na njoj zaustavi je korienje novih tehnologija u upotrebi energije,reciklaa otpada svake vrste i ponovno korienje ve korienih supstanci ,ravnomerni razvoj i obrazovanje-socijalna jednakost,zajednika odgovornost svakog itelja planete Zemlje.Poveljom su prihvaeni principi odrivog naina ivota koji bi trebalo da postanu zajedniki standard na osnovu koga bi u budunosti bilo odreeno ponaanje individua,organizacija firmi vlada i meunarodnih institucija.PRINCIPII POTOVANjE I BRIGA ZA ZAJEDNICU IVOTA II EKOLOKI INTEGRITET III DRUTVENA I EKONOMSKA PRAVDA IV DEMOKRATIJA, NENASILjE I MIR

8. OSNOVNI PRINCIPI POVELJE PLANETE ZEMLJEI. POTOVANJE I BRIGA ZA ZAJEDNICU IVOTA1. Potovanje Zemlje i ivota u svoj njegovoj raznolikosti2. Briga za zajednicu ivota koja je ispunjena razumevanjem, saoseanjem i ljubavlju3. Potovanje Zemlje i ivota u svoj njegovoj raznolikosti4. uvanje zemaljskog bogatstva i lepote za sadanje i budue generacijeII. EKOLOKI INTEGRITET5. Zatitimo i obnovimo integritet ekolokih sistema Zemlje, uz poseban osvrt nabioloku raznovrsnost i prirodne procese koji podravaju ivot6. Spreimo nanoenje tete okolini, to bi ujedno bio i najbolji nain ouvanjaprirodne sredine, a sluajevima ogranienog znanja i svesti neophodno je daprimenimo mere predostronosti7. Usvojimo one naine proizvodnje, potronje i reprodukcije koji tite regenerativnekapacitete planete Zemlje, ljudska prava i dobrobit zajednice8. Unapredimo studije koje se bave ekolokom odrivou i promoviimo slobodnurazmenu i iroku primenu steenih znanjaIII.DRUTVENA I EKONOMSKA PRAVDA9. Iskorenjivanje siromatva kao etiki, drutveni i ekoloki imperativ10. Osigurajmo da ekonomske aktivnosti i institucije na svim nivoima promoviuljudski razvoj na pravedan i odriv nain11. Utvrdimo jednakost polova kao preduslov odrivog razvoja i omoguimouniverzalni pristup obrazovanju , zdravstvenoj zatiti i ekonomskim mogunostima12. Podrimo pravo svih, bez diskriminacije, na prirodno i drutveno okruenje kojepodrava ljudsko dostojanstvo, telesno i duhovno zdravlje, sa posebnim osvrtom naprava uroenika i manjinaIV.DEMOKRATIJA NENASILJE I MIR13. Ojaajmo demokratske institucije na svim nivoima, obezbedimo transparentnost iodgovornost vlasti, opte uee u odluivanju i pravednost14. Integriimo i u formalno obrazovanje i u ivotno iskustvo, znanja,vrednosti ipotrebne vetine za odrivi nain ivota15. Potujmo i uvaavajmo sva iva bia16. Promoviimo kulturu tolerancije, nenasilja i mira

9.PRAVCI KOJE TREBA SLEDITI PREMA POVELJI PLANETE ZEMLJE

1. Potovanje zemlje i ivota u svakoj njenoj raznolikosti.2. Briga za zajednicu ivota koja je ispunjena razumevanjem,saoseanje i ljubavlju.3. uvanje zemaljskog bogatstva i lepote za sadanje i budue generacije.4. Zatita i obnavljanje ekolokog integriteta zemlje uz poseban osvrt na bioloku raznovrsnost i prirodne procese koji podravaju ivot.5. Spreavanje nanoenja tete okolini,to je ujedno najbolji nain ouvanja prirodne sredine i u sluajevima ogranienog znanja i svesti neophodno je primeniti mere predostronosti.6. Potrebno je usvojiti naine proizvodnje,potronje i reprodukcije koji tite regenerativne kapacitete planete Zemlje,ljudska prava i dobrobit zajednice.7. Potrebno je unaprediti studije koje se bave ekolokom odrivou i podsticati razmenu iskustava i znanja.8. Iskorenjivanje siromatva kao etiki,drutveni i ekonomski imperativ.9. Potrebno je osigurati da ekonomske aktivnosti i inicijative na svim nivoima promoviu ljudski razvoj na pravedan i odriv nain.10. Potrebno je utvrditi jednakost polova kao preduslov odrivog razvoja,omoguiti univerzalni pristup obrazovanju,zdravstvenoj zatiti i ekonomskim mogunostima.11. Podrati pravo svih bez diskriminacije na prirodno i drutveno okruenje.12. Ojaanje demokratske inicijative na svim nivoima obezbedimo transparentnost i odgovornost vlasti,opte uee u odluivanju i pravednost.13. Integracija formalnog obrazovanja i u ivotno iskustvo znanja vrednosti i potrebne vetine za odrivi nain ivota.14. Potujmo i uvaavajmo sva iva bia.15. Promoviimo kulturu tolerancije nenasilja i mira.

10.PRINCIPI STRATEGIJE ODRIVOG RAZVOJA

Strategija odrivog razvoja Srbije zasniva se na PRINCIPIMA koji su definisani u deklaraciji odrivog razvoja iz Johanesburga 2002 i to su:1. Meugeneracijska solidarnost i solidarnost unutar generacije2. Otvoreno i demokratsko drutvo-uee graana u odluivanju3. Znanje kao nosilac razvoja4. Ukljuenost u drutvene procese5. Integrisanje pitanja ivotne sredine u ostale sektore politike6. Princip predostronosti7. Princip zagaiva/korisnik plaa ukljuuje trokove vezane za ivotnu sredinu i cenu proizvoda8. Odriva proizvodnja i potronja

11.NACIONALNA STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA (NSOR) ,SWOT analiza

Nacionalna strategija odrivog razvoja RS se zasniva na sledeem:1. Institucionalno,ekonomski i infrastrukturno razvijena drava kompatibilna sa EU.2. Privreda zasnovana na znanju3. Efikasno korienim prirodnim i stvorenim resursima4. Vea efikasnost i produktivnost5. Bogata ljudskim resursima6. Ouvana ivotna sredina7. Istotijsko i kulturno naslee8. Partnerstvo javnog, privatnog i civilnog sektora sa jednakim mogunostima za sve graane.

12.NSOR PREDNOSTI1. Dobra geografska pozicija2. Potencijalno kvalitetna radna snaga3. Uspostavljanje pravne osnove demokratskog i otvorenog drutva4. Reformski procesi zapoeti u mnogim sektorima5. Rast privatnog sektora6. Uspostavljanje poverenja na regionalnom nivou i podizanje ugleda republike Srbije u regionu7. Porast svesti o potrebi planiranja odr.razvoja na lokalu8. Smanjenje tekuih disbalansa u finansiranju fondova soc.pen i inv osiguranja9. Visok stepen bioloke raznovrsnosti10. Raznovrsni prirodni resursi11. Visok stepen kulturne infrastrukture i kulturnih vrednosti12. Postojanje ekspertski i finansijski jake dijaspore13. Ouvana ivotna sredina u neindustrijalizovanim oblastima.

13.NSOR SLABOSTI

1. Nedovoljni nivo opteg poverenja u institucije2. Visok stepen razlika u regionalnom razvoju3. Spor proces privatizacije4. Nedovoljan broj greenfield investicija5. Nedovoljno ulaganje u razvoj privrede6. Nedostatak saobraajne i komunalne infrastrukture7. Nastavak odliva mozgova i nakon 2001 godine8. Veoma niska stopa izdvajanja za nauku i obrtazobavnje iz bdp-a9. Niska stopa izdvajanja iz bdp-a za oblast socijalne zatite10. Nedostatak konsenzusa o pravcima dalje regionalizacije i decentralizacije11. Nepovoljan drutveno ekonomski poloaj mladih12. Nizak nivo uea graana13. Neplanska eksploatacija prirodnih resursa14. Prekomerno zagaenje voda ,vazduha i zemljita15. Loa praksa upravljanja otpadom16. Nedostatak podsticaja za smanjenje zagaenja

14.NSOR ANSE1. Integracija u EU2. Ukljuivanje u fondove EU3. Saradnja sa dijasporom4. Uvoenje normi i standarda EU kojima se obezbeuje kvalitet ivotne sredine5. Zavretak procesa privatizacije6. Dalji razvoj i jaanje demokratskih institucija u oblastima drutvenog razvoja7. Smanjenje korupcije i poveanje nivoa transparentnosti8. Jaka politika volja za sprovoenje zakonskih reformi9. Poveanje javno privatnog partnerstva10. Uvoenje istije proizvodnje11. Unapreenje energetske efikasnosti12. Racionalno korienje sirovina13. Smanjenje saobraajne intenzivnosti

15.NSOR PRETNJE1. Rastui stepen netolerancije i drutvene podeljenosti2. Porast nezaposlenosti,siromatvo,zaduenost3. Usporen privredni razvoj4. Zaostajanje za regionom usled nereenih politikih pitanja5. Mogunost nove izolacije zemlje6. Nereena pitanja borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala7. Nepovoljni demografski trendovi8. Mogue odsustvo politike volje za sprovoenje zakonskih reformi9. Nedovoljna informisanost javnosti i nedovoljno razvijena svest10. Princip ne u mom dvoritu11. Nedostatak investicija za izgradnju infrastrukture12. Pokretanje industrijske proizvodnje zastarelom tehnologijom13. Rastui nivo saobraaja uz korienje goriva loeg kvaliteta

16.NACIONALNI PRIORITETI ODRIVOG RAZVOJA R.S.

1. lanstvo u EU2. Razvoj konkurentske trine privrede i uravnoteen ekonomski rast3. Razvoj ljudskih resursa i poveanje zapoljavanja4. Razvoj infrastrukture i ravnomerni regionalni razvoj5. Zatita i unapreenje ivotne sredine i racionalno korienje prirodnih resursa

17.TRANZICIJA I ODRIVI RAZVOJ R.S

U Republici Srbiji trina privreda jo ne funkcionie na odriv nain, pa ak ni na nivou naprednijih zemalja u tranziciji, jer meanje politike u velikoj meri odluujue za ekonomski poloaj, naroito preduzea i ustanova u javnom sektoru.Naplativost duga je veoma niska, naroito od javnog i drutvenog sektora i to ne samo zbog loeg zakonodavstva ve i zbog neefikasnosti i nedovoljne osposobljenosti pravosua, policije i klijenata.Privatizacija drutvene svojine dola je kao rezultat njene neodrivosti i potrebe da se promeni privredna struktura. Najvei problem je odrivost tog stanja s obzirom na injenicu da su to neponovljivi i jednokratni prihodi, koji u najveoj meri odlaze u potronju.Privreda je nedovoljno konkurentna i zbog spore deregulacije i nedovoljno efikasne privatizacije drutveno-dravnog kapitala, kao i zbog relativno visoke monopolizacije domaeg trita, jer je postoji jako prisustvo dravnih monopola javnih preduzea.Meu faktore koji su negativno uticali na rezultate tranzicije spadaju mnogi "mikrorizici", a pre svega korupcija, po kojoj je Republika Srbija, prema rezultatima za 2004. i 2005. godinu, zauzela 97. mesto meu 145 zemalja i pri tome zabeleila najloije rezultate u regionu.Ciljevi odrivog razvoja privrede Republike Srbije koji su u vezi s dovretkom ekonomskih reformi obuhvataju:1) Ekonomski rast - pravo ljudi da ive bolje (stanovnitvo ima pravo da koristi ekonomski i tehnoloki razvoj zasnovan na rastu proizvodnje, zaposlenosti i standarda2) Rast zaposlenosti i smanjenje nezaposlenosti - mogunost ljudi da ive od svoga rada3) Stabilna i reformisana privreda - odriva privredna struktura4) Uravnoteen regionalni razvoj - smanjenje uticaja "prokletstva teritorijalnog porekla"5) Socijalna odgovornost, drutvena ravnotea i vea socijalna kohezija6) ivot u drutvu i privredi s manjim rizicima na makro i mikro planu.

18.PRIVREDA R.S.ODRIVOST ZASNOVANA NA ZNANJU

Sadanja privreda R.S. funkcionie na bazi ekonomske strukture s datim prirodnim i finansijskim resursima tehnologijom i ljudima te je i dalje nepovoljna. Deo ogranienja potie od slabe prirodne,tehnoloke i finansijske osnove.Republici Srbiji je potreban odrivi privredni razvoj zasnovan na rastu kljunih ekonomskih pokazatelja.

Rast BDP Rast zaposlenosti Rast spoljno trgovinske razmene Rast konjurentnosti Rast ivesticija Rast standarda stanovnitva Smanjenje ekonomskog optereenja spoljnog dugaTo znai da se razvoj Srpske ekonomije u pravcu odrivosti moe zasnivati na osnovu znanja ,informacija,ljudi,obrazovanja i kvaliteta veza meu ljudima i ustanovama.

19.EKONOMIJA ZASNOVANA NA ZNANJURepublici Srbiji je neophodan odriv privredi razvoj zasnovan na porastu grupe kljunih ekonomskih pokazatelja: 1. rast BDP-a, 2. zaposlenosti, 3. spoljnotrgovinske razmene, 4. konkurentnosti i izvoza, 5. investicija, 16 % i 18 %. 6. standarda stanovnitva7. uz smanjenje ekonomskog optereenja po osnovu spoljnog duga, kao i uz ostvarivanje trajne makroekonomske stabilnosti, boljeg kvaliteta ivota, ekolokog stanja i opteg blagostanja drutva. To konkretno znai da se razvoj srpske ekonomije u pravcu odrivosti moe sagledati samo na osnovu ostvarivanja ekonomskog rasta, pre svega na osnovu znanja, informacija, ljudi, obrazovanja i kvaliteta veza meu ljudima i ustanovama.Privredni razvoj istorijski gledano najpre je bio zasnovan na dominantno ueu prirodnih faktora i fizikog rada u agrarnom drutvu. U vreme irenja industrijskog drutva kako u proizvodnji tako i u trgovini najvaniji proizvodni faktor bio je realni i finansijski kapital (novac ,oprema,energija).Usled tehnolokog razvoja polako se gubio znaaj fizikog rada,pa i same materijalne tehnologije kao i prirodnih i finasijskih resursa. Zbog toga se u XX veku poelo govoriti o postindustrijskom drutvu ,beteinskoj ekonomiji u kojoj dominiraju nematerijalni faktori. Proizvodni faktori su skup nematerijalnih inilaca: Informacija Saznanja Vetina Kultura radaKoji ostvaruju sve vei ekonomski uinak i dobijaju sve veu trinu vrednost.Novi ekonomski sistem i savremena struktura ekonomskih faktora podrazumevaju obrazovane ljude: Koji brzo ue Koji su inovativni i kreativni Koji menjaju sopstvene sposobnosti u skladu sa tehnolokim razvojem i globalnim trendovima razvoja.

20.OBRAZOVNA STRUKTURA STANOVNITVA REPUBLIKE SRBIJE ciljevi i mere za uspostavljanje sistema odrivog razvoja.

Vie od petine stanovnitva starijeg od 15 godina nema potpuno osnovno obrazovanje,a skoro polovina stanovnitva nema kvalifikaciju za zanimanje. Znatan deo populacije i dalje nije ukljuen u obrazovni sistem to se najveim procentom odnosi na decu iz socijalno osetljivih grupa,kao i seoskog stanovnitva gde se osea jaka potreba za obrazovanjem odraslih. Ne koriste se u celini prednosti ranog obrazovanja (predkolsko obrazovanje nije dovoljno razvijeno). Osnovno obrazovanje ne prua uenicima intelektualne vetine neophodne za samostalno uenje i kritiko miljenje i reavanje problema. Nastava se ne oslanja u dovoljnoj meri na moderna saznanja o prirodi. Neodriv je broj ponavljanja u srednjim kolama. Svaka trinesta generacija u proseku izlazi iz sistema bez kvalifikacije. Veliki broj mladih koji zaponu studiranje ne zavri studije 8-10% upisani studenata zavri studiranje u prihvatljivom roku za drutvo. Prvu godinu ponavlja 30% studenata. Obrazovanje za odrivi razvoj mora da osigura integraciju znanja iz svih relevantnih sektora (ivotna sredina,ekonomija,drutvo) s posebnim akcentom na primeni tih znanja da bi se obezbedio kvalitetniji ivot.Da bi se uspostavio odrivi sistem i nain obrazovanja 21. vek R.S. mora uraditi sledee: Poveati ulaganja u obrazovanje na 6% od BDP-a Povea optu pismenost stanovnitva Smanji broj stanovnika bez zanimanja Da uskladi obrazovni program sa potrebama trita rada i reformi,ali i sa potrebama buduih generacija zasnovanim na novim tehnologijama i komunikacijama.Strategija preporuuje odrivo obrazovanje u Srbiji koje e biti:1. Konkurentno u skladu sa naunim,tehnolokim,privrednim potencijalima 2. Dostupno svima naroito deci iz socijalno osetljivih grupa3. Prilagodljivo potrebama trita4. Dovoljno atraktivno u skladu sa promenama u okruenju5. Ukljueni u evropski sistem obrazovanja6. Finansirano na evropskom modelu finansiranja7. Zasnovano na sistemu modernog upravljanja8. Sertifikacije, licenciranja i akreditacija.Ciljevi i neposredne mere odrivog obrazovanja1) Obezbeenje optih uslova,ekonomsko finansijske,institucionalne i tehnike podrke reformi obrazovanja i obrazovanja za od. razvoj2) Promovisanje koncepta odrivog razvoja i sistema odrivog obrazovanja putem formalnog i neformalnog uenja3) Odravanje obuke o odrivom razvoju za nastavnike svih nivoa obrazov.4) Sistemski razvoj istraivanja u obrazovanju za odrivi razvoj5) Stalno unapreenje saradnje u reformi obrazovanja na nac. reg i mjeun.pl.