plan priprema tehnika za cas fizike

Републички семинар о настави физике 2006

1

План, припрема и начини рада на часу

физике

Бранислав Јовановић

Апстракт. Планови и припреме као саставни део наставе су полазне претпоставке за

реализацију наставног процеса, али и у функцији успешности реализације. Сагледавање

свих компоненти наставе, уочавање њихове узајамне повезаности, синхронизација и

развој доприносе успешнијем постизању задатих циљева.

НАСТАВНИ ПРОЦЕСИ

Oсновни узајамно повезани процеси присутни у настави значајни за

квалитет наставе и остваривање циљева и задатака су:

o планирање и припремање,

o остваривање учења

o извештавање

o побољшавање

Планирања реализације наставе могу се односити на одређене области

или временске циклусе за које се дефинишу циљеви и задаци које треба

остварити. План одређеног циклуса се обично састоји од општег(глобалног) и

детаљног(оперативног). Глобална планирања су усмерена на оставaривање

крупнијих циљева и задатака који се остварују из више корака и односе се на

једну или више области. Детаљни планови су усмерени на оставривање

оперативних и краткорочних циљева. Повезивање више тема и њихова обрада

кроз јединствене садржаје, посебно доприноси ефикасности и ефективности

наставе и захтева посебно планирање. Уобичајено је да глобални план садржи

наставне области, број часова, циљеве и задатке, док се у оперативном наводе

наставне јединице, наставни садржаји, средства и методе рада. При изради плана

наставе физике узима се у обзир предзнање и способност ученика, план и

програм физике, упутство за реализацију наставе, доступна литература

(уџбеници, приручници, часописи, интернет), наставна учила, аудиовизуелна

средства (компјутерски програми, филмови), локални услови итд.

Уколико се појаве тешкоће у реализацији, после анализе постављених

задатака, појединих процеса наставе, провера постигнућа ученика идр.

одступања од плана се такође планирају. Одступања од наставних планова

сигнализирају недостатке, рецимо у погледу постављених задатака, урађених


2

планова и/или начина рада. Конкретан план реализације наставне јединице треба

да одређује све фазе наставног процеса: мотивацију, обраду, рефлексију и

евалуацију. Обогаћивањем припрема, начина реализације, праћења и

документовања, планови, припреме и реализација наставних планова постепено

се унапређују у погледу ефективности и ефикасности и прилагођености

разноврсним потребама и стиловима учења ученика. Поред основних наведених

узајамно зависних процеса значајних за наставу, за квалитет је такође важна и

њихова узајамна веза, односно синхронизација, упрошћено представљена на

слици 1. Услов који треба испунити-остварен задатак односи се на испуњеност

краткорочних задатака везаних за планирање и реализацију n-те наставне

јединице. Приказаним процесима могу се додати опште или тематско планирање

и периодично извештавање родитеља са својим везама, условима успешности

реализације идр. Документовање које карактерише основне процесе, писана

припрема, запажања наставника, праћење активности ученика ученика идр. је

интегративни део наставе и кључна карика у реализацији планираног. Треба

имати на уму и процесе који подржавају квалитет основних

процеса(професионално усавршавање, примена научених вештина, израда

инструмената за вредновање учинка наставе,...). Корективне мере ради

побољшавања процеса укључују: смањење редуданце, повећање ефикасности,

повећање ефективности, екномичније коришћење времена (рецимо подела

написаних задатака групама ученика уместо диктирања), побољшање

егземпларности,... Учинак побољшања се документује и верификује.

Потенцијалне проблеме такође треба препознати и узроке благовремено

отклонити.

ДА

Измена

услова

Остваривање

учења

Припрема Остварен

задатак

НЕ

Праћење, ред.

извештавање

Измена начина

реализације

Измена

припреме

Измена

праћења

Пл

ан

ир

ањ

е

на

ста

ве

Нови план

наставне

јединице n

Документовање наставе-белешке о

напредовању ученика, припреми,

реализацији, плану, евентуалне

корекције плана и припреме, ...

наставна

јединица

n+1

Наставна

јединица

n

Наставна

јединица

n-1

Измена

припреме

СЛИКА 1. Шема тока наставних процеса


3

ПЛАНИРАЊЕ ИЗВОЂЕЊА НАСТАВЕ

При припремању часа треба имати у виду конкретне циљеве које треба

остварити. Примарна улога образовања је да унапреди капацитете ученика за

академско учење, лично и социјално напредовање. Основне компоненте наставе

постојеће знање и способности ученика, различите стилове учења, садржаје,

амбијент, наставна средства, методе, циљеве идр. треба усагласити у плану

часа-припреми, табела 1.

ТАБЕЛА 1. Припрема обраде наставне јединице

АНАЛИЗА НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ

Компонента Основни садржаји

Садржаји и контекст садржаја

Историјски аспект развоја идеја и разумевања физичких појава

Обрађено градиво на које се надовезује и начин повезивања

Градиво које ће се обрађивати, а за које је наставна јединица значајна

Значај наставне јединице у контексту дате области, односно теме проучавања

Начин повезивања са личним искуством и интересовањима ученика

Фундаменталност физичких закона, услови важења, разлози ограничености важења, тачност)

Напредовање ученика

Информације значајне за унапређивање знања

Начин на који се унапређује способност мишљења, истраживања, експерименталног рада,...

Циљеви

Општи(који општи циљеви се остварују кроз наставну јединицу)

Оперативни(конкретни циљеви)

Ефикасно и ефективно остваривање оперативних и општих циљева

Предуслови

Потребно предзнање

Потребна способност мишљења и учења за овладавање градивом и проблематиком

Услови

Предзнање ученика

Стилови учења ученика

Способност мишљења и учења за овладавање градивом и проблематиком

Специфичности одељења

Ресурси

Амбијент

Опрема која се користи (инструменти, уређаји,...)

Функција опреме (које вежбе, огледи и сврха)

Методички материјал (цртежи, проблеми, примери, упутства)

Расподела времена на главне активности ученика и наставника

Праћење учења

Елементи који указују на учење

Начин праћења учења и активности ученика


4

ОБРАДА НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ

Компонента Начин остваривања

Евокација (подсећање ученика на оно што је познато о

датој појави)

Испитивање предзнања и радозналости ученика о теми

Постављање питања на која ће се одговорити у току обраде

Ученици индивидуално или у пару записују шта знају о теми

Ученици наводе идеје о некој теми и помоћу графичког приказа грозда их повезују

Подела величина или јединица паровима са задатком да их исправно повежу

Подела табела и графика, који представљају промене физичких величина у току дате физичке појаве, ученицима са задатком да уоче везу између тих величина

Ученици прате демонстарциони оглед, а онда записују запажања. Учиници читају своје белешке и дискутују. Наставник води дискусију.

Групе ученика записују шта знају о теми, а онда постављају питања о ономе што им није познато

Ученици слободно пишу шта знају и шта желе да сазнају о појави

Разумевање

Ученици у тексту обележавају познато, непознато, оно о чему су имали погрешне представе, одломке у вези којих имају питања

Ученици на листу са леве стране пишу важне делове текста, а на десној своје коментаре

Ученици у групама једни другима тумаче делове текста (вршњачко подучавање)

Наставник ученицима даје питања на којa они записују одговор (Блумова таксономија). Затим се ученици деле у парове и пореде своје одговоре са партнером. Неколико парова чита одговоре целом одељењу

Предавања наставника

Ученицима се скреће пажња на кључне делове текста, а затим постављају питања

Рефлексија (како ученици

користе знање

наставне јединице?)

Од ученика се захтева да наведу кључне појмове, величине, дефиниције, релације

Ученици разматрају значај ученог у светлу сопственог искуства

Ученици праве кратке белешке о оном што је учено и размењују своје белешке

Ученици дискутују о унапред припремљеним питањима

Ученици пишу формулу, дефиницију или цртају слику и записују коментар. Свако може слободно да коментарише написано/ нацртано, а ученик који је записао коментар даје завршну реч

Ученици у паровима пишу аргументе за и против става о постављеном питању из лекције, које има бинарни одговор. Парови се придружују другим паровима и анализирају аргументе

Одељење се дели на веће групе које заступају супротстављена мишљења- води се дебата

Ученицима који су решавали одређени проблем поставља се нови сличан проблем за чије решавање су потребни слични поступци

Ученици утврђују шта су научили у току часа и ако имају постављају нова питања


5

ПРОШИРИВАЊЕ И УТВРЂИВАЊЕ

Компонента Начин оставривања

Утврђивање

Експерименти (познате појаве) на основу којих је дата теорија заснована(опис)

Писање текстова у којима ученици изражавају своје ставове о питањима о којима се дискутовало у одељењу

Табеларно и графичко представљање зависности физичких величина које описују дати процес, односно појаву уз коришћење рачунара (Ms Word, Ms Excel, MatLab)

Рачунски задаци

Проширивање

Нове појаве које дата теорија предсказује(опис)

Примена на друге случајеве

Прикупљање додатних информација путем интернета, додатне литературе (библиотека),...

Примери примене физичког закона(физичке теорије) у техници

Практичан приступ овој теми – креирање плана, припреме и примена

одређених техника рада реализује се кроз радионицу са циљем:

интегративно и системско сагледавање наставе физике

уочавање практичног значаја планирања наставе физике

ИНТЕГРАТИВНО И СИСТЕМСКО САГЛЕДАВАЊЕ

НАСТАВЕ ФИЗИКЕ

Циљеви:

1. Уочавање планирања и припремања као важних компонената наставе

физике и њихово повезивање са другим компонентама

2. Схаватање значаја синхронизовања планирања и припремања са другим

компонентама наставе физике.

Резултати:

1. Усвајање методологије рада на континуираној изради, измени и примени

планова, осмишљавању сценарија часа, реализацији и вредновању наставе.

90 минута

ТАБЕЛА 2. Активности радионице за системско планирање наставе физике( 6. разред)

Р.б. Активност Трајање

(мин)

1 Уводни део 5

2 Евокација-грозд ПЛАНИРАЊЕ 20

3 Рад по групама:

1. израда глобалног плана наставе физике за 6. разред

2. израда оперативног плана за једну област наставе физике(6. разред)

3. израда припреме наставне јединице

15


6



4 Извештавање група 20

5 Односи глобалног плана, ооперативног плана, припреме, технике рада и

резултата рада

5

6

Чарт шетња:

1. Сврха наставних планова је...

2. Развојна одлика плана...

3. Глобални план треба да садржи...

4. Оперативни план треба да садржи...

5. Припрема за час трба да садржи...

20

7 Коментар водитеља 5

ЛИТЕРАТУРА

1. Bruce Joyce, Marsha Weil, Emily Calhoun, Models of Teaching, Boston, Pearson Education, 2004.

2. Цвијан Ђапановић, Рационализација наставе природних наука, Београд: Нова просвета,

1987.,стр. 89-108.

3. Edwards Deming, Nova ekonomska nauka, Beograd, Grmeč, 1996.

plan priprema tehnika za cas fizike

Documents