planiranje i analiza procesa proizvodnje pomoću...

185

Originalni nauni lanak UDK 658.5:004.02:677

Tatijana Mini

Oliver Ili

Planiranje i analiza procesa proizvodnje pomou integralnog informacionog sistema

Rezime: U ovom radu se razmatraju osnovni problemi integrisanih informacionih sistema i nezadovoljeni zahtevi menadmenta preduzea korienjem ovih sistema. Prikazuje se jedno reenje integralnog informacionog sistema za proizvodna i usluna preduzea. Zatim se opisuju njegovi moduli za planiranje procesa proizvodnje i analizu procesa proizvodnje na primeru tekstilne industrije. Kljune rei: integralni informacioni sistem, planiranje procesa proizvodnje, analiza procesa proizvodnje, integrisana softverska reenja. Summary: In this paper, the main problems of integrated information systems and unsatisfied requirements of enterprise management by using these systems have been discussed. The solution of integral information system for production and service enterprises is presented. Then, its modules of production process planning and analysis of production process are described on the example of the textile industry. Keywords: integral information system, production process planning, analysis of production process, integrated software solutions.

1. UVOD

roizvoai i korisnici softverskih proizvoda za poslovne primene su odavno uoili neophodnost informacione integracije poslovnih procesa preduzea za voenje to uspenije poslovne politike [9]. Meutim, u

praksi su takvi sistemi jo uvek retkost. Potpuna informaciona integracija preduzea moe biti ostvarena putem zajednike baze podataka za ceo poslovni sistem koja bi trebalo da predstavlja izvor podataka za veliki broj analiza potrebnih menadmentu radi pravilnog donoenja poslovnih odluka [2]. Kao argumenat za ovo navodi se injenica da su ERP sistemi bili uspeni samo u unapreenju dostupnosti podataka i njihovoj integraciji, to samo po sebi daje samo deo potencijala vrednosti koja moe da se dobije. Prava vrednost odreenih podataka se dobija samo kada oni mogu da budu u funkciji boljeg odluivanja [1].

Rad je primljen 24. maja 2010. godine MKS d.o.o., Pirot, [email protected]

Fakultet organizacionih nauka, Beograd

P

TT .. MM ii nn ii ,, OO .. II ll ii PP ll aa nn ii rr aa nn jj ee ii aa nn aa ll ii zz aa pp rr oo cc ee ss aa pp rr oo ii zz vv oo dd nn jj ee pp oo mm oo uu .. .. ..

186

esto se deava da se preduzeu nameu odreeni procesi informacionih sistema (IS), umesto da se IS prilagode potrebama i specifinostima razliitih korisnika. Stoga je problem poznat kao customization dospeo u iu naune i strune javnosti [10]. Odatle proizilazi potreba da odreeno softversko reenje treba da bude dovoljno fleksibilno za specifinosti koje postoje u svakom preduzeu.

Sledei problem koji se javlja u ovoj oblasti je problem razumevanja realnog sistema koji treba da se projektuje. To drugim reima znai da ako jedan isti problem analiziraju hiljadu projektanta, dobie se hiljadu razliitih reenja ili vienja jednog te istog problema. Svi koncepti o projektovanju informacionog sistema zasnivaju se na ideji da se deo poslovnog sistema snimi i automatizuje, a da se kasnije ti automatizovani delovi poslovnih sistema poveu. Zbog takvog naina sagledavanja poslovnog sistema konzistentnost izmeu podataka se ostvaruje u zakasnelom periodu, jer ne postoji istovremeno auriranje podataka za sve podsisteme koji se projektuju. Zbog toga, menadment ne dobija najkvalitetnije analize koje e mu omoguiti trenutnu konzistentnost izmeu podataka naturalne, planske, finansijske i bilansne prirode. Posledica ovakvih pristupa je dobijanje vrlo sloenih informacionih sistema koji se sporo razvijaju, sporo implementiraju, teko odravaju i na kraju ne ostvaruju onaj cilj koji od njih oekuje menadment.

Osnovni cilj ovog rada je da se prikau najnoviji dostignuti rezultati za unapreenje poslovanja, koji postoje u praksi, u oblasti naprednih informacionih sistema menadmenta.

Jedno od takvih reenja je reenje integralnog informacionog sistema za proizvodna i usluna preduzea [11]. Prilikom stvaranja ovog reenja, njegovi autori su doli na ideju da se njegovom primenom obezbedi smanjenje dokumentacije potrebne za unos, a da se u isto vreme olaka rad korisnika i zadovolje zahtevi menadmenta [3].

2. REENJE INTEGRALNOG INFORMACIONOG SISTEMA Logika obrade dokumentacije u ovom reenju naginje ka osnovnim fazama reprodukcije kao prirodnim funkcijama organizacije. Ako se analiziraju aktivnosti skoro svake poslovne funkcije, moe se uoiti da se 90 % svih aktivnosti u veini poslovnih funkcija svodi na prikupljanje, obradu i analizu odreenih podataka. To navodi na zakljuak da organizacija poslovnog sistema nije nita drugo do organizacija prikupljanja, obrade i analize nekih podataka. Krajnji rezlutat ovakvog pristupa je dobijanje jednog modela baze podataka, koji pokriva ceo poslovni sistem i kao takav predstavlja izvor za sve mogue analize. Ovde se celokupna baza podataka puni, odnosno aurira sa samo osam tipova dokumenta, kao to su: faktura od dobavljaa, radni nalog proizvodnje, trebovanje sirovina za proces proizvodnje, prijemnica za skladitenje gotovih proizvoda ili poluproizvoda, otpremnica robe iz skladita radi prodaje, radna lista radnika, izvod iz banke i nalog blagajne. Time se baza podataka trenutno aurira

II nn dd uu ss tt rr ii jj aa 11 // 22 00 11 11 ..

187

sa stanovita naturalne, finansijske, bilansne i planske prirode. To obezbeuje konzistentnost izmeu ove etiri grupe podataka.

Drugim reima, kada menader u ovom reenju trai isti podatak od pet razliitih podsistema, on po pravilu dobija istu vrednost iz svih 5 podsistema.

Sa slike 1 se vidi iz kojih se sve modula sastoji ovo reenje, a njihova organizacija prati proces reprodukcije, odnosno polazi se od analiziranja prethodno ostvarene prodaje i rezultata marketinga, zatim planiranja proizvodnje i njenih kapaciteta, planiranja nabavke, planiranja ljudskih resursa, finansiskog plana, procesa naruivanja sirovina, njihovog prijema, preko analiziranja procesa proizvodnje i procesa skladitenja gotovih proizvoda, obrada izvoda i zarada zaposlenih, do izrade konainih analiza za funkciju raunovodstva i top menadment [48].

Sama logika funkcionisanja ovog reenja se sastoji u tome da korisnici unose prethodno pomenuta dokumenta u modulu za unos osnovnih podataka (redni broj 1 na slici 1). Zatim se nakon njihovog unosa, gotovo momentalno u jednom koraku, automatski sprovode sve potrebne transakcije za raunovodstvo i ostale delove poslovnog sistema i kreiraju sve neophodne analize za razne nivoe menadmenta. To je smeteno u ostalih 28 modula ovog sistema.

U nastavku rada, pokazae se najpre modul za planiranje procesa proizvodnje (redni broj 16 na slici 1), a zatim modul za analizu procesa proizvodnje preduzea (redni broj 25 na slici 1), kao neki od rezultata reenja integralnog IS.

Slika 1. Glavni meni integralnog IS


188

3. PLANIRANJE PROCESA PROIZVODNJE Prvi korak u procesu kreiranja poslovne politike preduzea predstavlja planiranje procesa realizacije ili prodaje. Na osnovu definisanog plana realizacije radi se planiranje procesa proizvodnje.

Modul koji oznaava planiranje realizacije nalazi se pod rednim brojem petnaest u glanvnom meniju integralnog IS na slici 1. Iz ovog modula se dobija niz marketinkih analiza na osnovu kojih menadment treba da definie poslovnu strategiju o tome ta e se poizvoditi u narednom periodu, koji moe da se odnosi na celu godinu, sezonu ili neki drugi vremenski period. Proizvodi koji se definiu za proizvodnju u narednom periodu ine plan proizvodnje.

U praksi najee postoje tri vrste plana proizvodnje:

1. Osnovni ili glavni plan proizvodnje,

2. Detaljni ili sezonski plan proizvodnje i

3. Operativni ili meseni plan proizvodnje.

3.1. Osnovni plan proizvodnje

Osnovni ili glavni plan proizvodnje definie grupe proizvoda koje e se proizvoditi u narednoj godini bez ulaenja u detalje konkretne proizvodnje.

Na primeru tekstilne industrije glavni plan proizvodnje bi mogao da se predstavi na sledei nain: Na bazi istraivanja trita, marketing je zakljuio da u narednoj godini treba proizvesti 30.000 mukih kaputa, 20.000 enskih kaputa, 60.000 mukih odela, itd. Bez ulaenja u detalje od kakvog materjala e se iti ti odevni predmeti, u kojim bojama, u kojim veliinama i u kojim vremenskim intervalima, definie se osnovni ili glavni plan proizvodnje. Ovi detalji su zadatak detaljnog plana proizvodnje.

Sa slike 2 moe se videti modul za planiranje procesa proizvodnje. On se sastoji od nekoliko segmenta za planiranje proizvodnje. Prvi segment menija sadri spisak podmodula za podrku osnovnog ili glavnog planiranja proizvodnje, drugi segment se odnosi na sezonsku proizvodnju, a trei na operativno planiranje.

Segment koji se odnosi na osnovni plan proizvodnje sastoji se od sledeih podmodula:

Podmodul pod rednim brojem jedan: Unos glavnog plana proizvodnje slui da komercijala ili operativna priprema proizvodnje unesu planirani obim proizvodnje. Bitni podaci koji slue za izradu drugih planova iz ovog podmodula su: ifra grupe proizvoda, naziv grupe proizvoda, prosena cena prodaje, prosena cena kotanja, i proseno vreme izrade proizvoda.

Podmodul pod rednim rednim brojem dva koji se odnosi na tampanje glavnog plana proizvodnje slui da se tampa uneti plan proizvodnje (slika 3) u cilju provere da li su podaci dobro uneti i kao informacija menadmentu ta je planiranao da se proizvode.


189

Podmoduli pod rednim brojem etiri, pet i est slue da se tampa prethodni glavi plan proizvodnje po raznim kriterijumima u zavisnoti od potreba. Tako na primer, podmodul pod rednim brojem etiri slui da se tampa plan proizvodnje po mestima skladitenja u cilju planiranja skladinog prostora. Podmodul pod rednim brojem pet tampa plan proizvodnje po radnim jedinicama koje e proizvoditi planiranu koliinu proizvodnje u cilju definisanja potrebnih ljudskih resursa i maina da bi se planirana koliina proizvodnje mogla realizovati. Podmodul pod rednim brojem est slui za tampu planirane proizvodnje po kupcima ukoliko se ugovara proizvodnja za poznatog kupca ili za izvoz.

Podmoduli pod rednim brojem sedam i osam namenjeni su za tampu planiranog utroka goriva kada se radi plan proizvdnje za poljoprivredu.

Slika 2. Forma modula glavnog plana proizvodnje

Sledei podmoduli za planiranje proizvodnje se bave analizama ostvarenja glavnog plana proizvodnje, a imaju za cilj da planirane rezlutate suoe sa njegovim ostvarenjem. Ali pre toga, objasnie se dve analize koje su jo uvek u segmentu planiranja.

Prva analiza koja se dobija iz segmenta podmodula za analizu podataka, zove se analiza profitabilnosti artikla (slika 4). Ona ima za cilj da menadmentu, na nivou ovog segmenta planiranja, da odgovor kolika e profitabilnost biti za svaku od planiranih grupa prizvoda. Cilj je da menadment ima mogunost da blagovremeno proceni da li da odustane od neke grupe proizvoda zbog stope profitabilnosti, ili pak da kod neke ide u promenu plana proizvodnje, ako ona pokazuje veu stopu profitabilnosti nego to je to oekivano.

Slika 5 odnosi se na ostale analize iz prethodnog segmenta, koje se baziraju na suoavanju planirane proizvodnje na globalnom nivou sa njenim ostvarenjem.


190

Slika 3. tampani izvetaj glavnog plana proizvodnje

Slika 4. tampana analiza planirane profitablilnosti artikla


191

Slika 5. tampani izvetaj ostvarenja glavnog plana proizvodnje

3.2. Detaljni plan proizvodnje Pored osnovnog plana proizvodnje koji predstavlja osnovu za izradu drugih planova na godinjem niovu, kao to su plan prihoda i rashoda i plan priliva i odliva ili finansijski plan, planiranje procesa proizvodnje nastavlja se kroz kreiranje detaljnih i operativnih planova do lansiranja radnih naloga za otpoinjanje procesa proizvodnje. Segment koji se odnosi na detaljni plan proizvodnje je prikazan na slici 6.

Slika 6. Forma modula sezonskog ili detatljanog plana proizvodnje

Iz prethodne slike forma podmodula za unos detaljnog plana proizvodnje na primeru tekstilne industrije prikazana je na slici 7.

Detaljni plan proizvodnje slui da se definie konkretan proizvod i njegov ivotni ciklus, sa idejom da se sve faze procesa proizvodnje, od poetka do konane ralizacije, kontroliu, odnosno suoavaju sa ovim planom. Cilj je da se njime blagovremeno prezentiraju menadmentu odreena odstupanja od planiranog.

Svi ostali podmoduli, sa slike 6, imaju za cilj da prezentiraju razne analize za ovaj segment procesa planiranja.


192

Slika 7. Forma za unos detaljnog plana proizvodnje

3.3. Operativni plan proizvodnje Detaljni plan proizvodnje je esto zbog svoje obimnosti nepraktian sa aspekta organizacije proizvodnje. Zbog toga, ako je za njegovu realizaciju potrebno vie od mesec dana, on se cepka na manje delove, odnosno na mesene ili krae periode. Segment modula koji se odnosi na operativni plan proizvodnje prikazan je na slici 8. Sama forma za unos operativnog ili mesenog plana proizvodnje sadri, pored svih ostalih podataka iz detaljnog plana proizvodnje, i podatak o planiranom mesecu rada. Ona je prikazana na slici 9. Svi ostali podmoduli ovog segmenta bave se analizama ostvarenja mesenog plana proizvodnje.

Slika 8. Forma modula operativnog plana proizvodnje


193

Slika 9. Forma za unos operativnog ili mesenog plana proizvodnje

4. ANALIZA PROCESA PROIZVODNJE Sa zavretkom procesa planiranja proizovodnje moe se krenuti sa njenom realizicijom koja poinje lansiranjem radnog naloga. Nakon lansiranja radnog naloga, trebuju se sirovine, angauju se osnovna sredstva, angauju se ljudski resursi i proces proizvodnje poinje. Njega treba permanentno pratiti i delovati pravoremeno, kako bi poslovni rezlutati bili u granicama planiranih. Modul koji to radi na primeru tekstilne industrije prikazan je na slici 10.

Slika 10. Prikaz forme za analizu procesa proizvodnje

Program pod rednim brojem 1: Analiza rada i profitabilnost grupa proizvoda, sa slike 10, ima za cilj da menadmentu proizvodnje stalno stavlja na uvid profitabilnost svake grupe proizvoda sa ciljem da se blagovremeno preduzmu odreeni koraci kako ne bi dolo do probijanja trokova proizvoda. Treba da se po svakoj grupi ostvari dobit ili, ako to nije izvodljivo, da se odustane od dalje proizvodnje neprofitabilnih proizvoda kako bi se spreilo dalje poveanje gubitka. Prikaz ove analize dat je na slici 11.


194

Slika 11. Prikaz analize profitabilnosti za svaku grupu proizvoda

Druga anliza pod rednim brojem 2: Analiza vremena proizvodnje i profitabilnosti, sa slike 10, ima za cilj da upotpuni prethodnu analizu, jer daje i podatke o tome koliko je vremena trebalo da se utroi po normativu utroka za proizvedenu koliinu i koliko je stvarno utroeno. Ova analiza je prikazana na slici 12.

Slika 12. Prikaz analize vremena proizvodnje i profitabilnosti po grupama

proizvoda


195

Sledee analize pod rednim brojem 3 i 4, takoe sa slike 10, bave se analitikom analizom svakog konkretnog radnog naloga, odnosno njegovom profitabilnou. Prikaz analize profitabilnosti radnih naloga dat je na slici 13.

Slika 13. Prikaz analize profitabilnosti radnih naloga proizvodnje

Program pod rednim brojem 5: Analiza korienja kapaciteta, sa slike 10, kreira analizu iskorienosti kapaciteta. Na bazi raspoloivog broja radnika, efektivnog rada u asovima za jedan radni dan i radnog kalendara za mesec dana, program izraunava raspoloiv kapacitet za jedan mesec na bazi poznatih proizvodnih resursa. A na bazi podataka o dolasku zaposlenih na posao utvruje se procentualno odstupanje od realnog kapaciteta. Na slici 14, ova analiza ukazuje na to da proizvodni radnici po raznim osnovama ne dolaze na posao i to preko 40 %. To treba da zabrine menadment, jer oigledno ne postoji adekvatna motivisanost kod proizvodnih radnika za dolazak na rad, dok s druge strane zaposleni u administraciji skoro 100 % koriste svoje radno vreme.

Slika 14. Prikaz analize iskorienja kapaciteta fabrike


196

Analiza pod rednim brojem 6: Analiza produktivnosti rada, sa slike 10, bavi se analizom produktivnosti rada koja je primerena specifinostima tekstilne struke. Sa slike 15 vidi se da trea kolona prikazuje koliko je asova rada trebalo utroiti za proizvodenu koliinu na bazi normative utroka, a kolona pod rednim brojem etiri prikazuje stvarno utroeno vreme na bazi stvarno utroenog rada.

Slika 15. Prikaz analize produktivnosti rada po mesecima

Program pod rednim brojem 7: Analiza ekonominosti rada, sa slike 10, kreira analizu ekonominosti rada, odnosno daje odgovor menadmentu da li trokovi proizvodnje prevazilaze vrednost proizvodnje ili ne. Ako prevazilaze, to je signal da treba neto preduzeti da se ovaj trend ne nastavi. Prikaz ove analize dat je na slici 16.

Slika 16. Prikaz analize ekonominosti rada po mesecima

Analiza pod rednim brojem 8: Analiza bolovanja po radnim jedinicama, sa slike 10, daje odgovor na pitanje po kom osnovu proizvodni radnici izostaju sa posla. Analiza bolovanja upravo pokazuje da od 40 % radnika koji izostaju sa posla,


197

ak 36 % radnika kao osnovu za izostajanje koristi bolovanje. Zato je zadatak menadmenta da utvrdi da li su u pitanju stvarna bolovanja ili jedan od naina da se izbegnu radne obaveze. U ovom primeru ovoliko velki procenat bolovanja predstavlja veliki problem u organizaciji proizvodnje. Prikaz ove analize je dat na sici 17.

Program pod rednim brojem 9: Analiza zastoja po radnim jedinicama, sa slike 10, bavi se analizom rada samo onih radnika koji su doli na posao da rade. Prikaz ove analize dat je na slici 18. Ova analiza pokazuje da za radnike koji su doli na posao, zbog loe organizacije proizvodnje, 43 % proizvodnog radnog vremena ostaje neiskorieno.

Slika 17. Prikaz analize bolovanja radnika

Slika 18. Prikaz analize zastoja po radnim jedinicama


198

Program pod rednim brojem 10: Analiza normiranog i reijskog rada, sa slike 10, bavi se analizom odnosa proizvodnih i reijskih asova rada u proizvodnim radnim jedinicma. Cilj je da ovom analizom menadment prizvodnje nastoji da adekvatnim organizacionim merama reijski rad u proizvodnji svede na minimum. Prikaz ove analize dat je na slici 19.

Program pod rednim brojem 11: Analiza zavrene proizvodnje po radnom nalogu bavi se analizom zavrenih radnih naloga, odnosno njihovom kalkulacijom. Naime, koliko su ostvarili prihod i koje su trokove ostvarili do njihovog zavretka. Ova analiza prikazana je na slici 20.

Program pod rednim brojem 12: Analiza nedovrene proizvodnje po radnim nalozima, sa slike 10, analizira radne naloge koji se jo nisu zavrili, a ima za cilj da prizvodnom menadmentu prui informaciju koji su to radni nalozi koji se nisu do kraja zavrili. Cilj je da se to ispita i evenualni uzroci otklone kako se trokovi proizvodnje ne bi poveavali. Ova analiza prikazana je na slici 21.

Slika 19. Prikaz izvetaja o odnosu reijskog i proizvodnog rada

Slika 20. Prikaz kalkulacije zavrenih radnih naloga


199

Program pod rednim brojem 13: Analiza utroka sirovine za jednu radnu jedinicu, sa slike 10, bavi se analizom normiranog utroka sirovine i stvarnog utroka na bazi trebovanja. Cilj je da iz ove analize manadment blagovremeno sagleda prekoraenja na odreenim pozicijama materjala. Prikaz ove analize dat je na slici 22.

Ostale analize sa slike 10 konkretizuju se za odreeni radni nalog.

Slika 21. Prikaz kalkulacije za radne naloge nedovrene proizvodnje

Slika 22. Prikaz pregleda utroka sirovine u odnosu na normativ

5. ZAKLJUAK U ovom radu je prikazan proces planiranja proizvodnje upotrebom integralnog IS kroz obradu njegovih modula za osnovni, detaljni i operativni plan proizvodnje. Pored toga, definisanjem plana proizvodnje u ovom sistemu stvara se osnova i za automatsku izradu plana nabavke, plana prihoda i rashoda i plana priliva i


200

odliva, u jednom koraku, bez potrebe za dodatnim unosom drugih podataka. Takoe, prikazan je proces analize proizvodnje korienjem integralnog IS kroz obradu njegovih modula za analizu proizvodnje.

Primenom predloenog reenja integralnog informacionog sistema ostvarena su mnoga unapreenja u praksi. Pre svega, obezbeene su relevantne analize za voenje poslovne politike, koje za svoju osnovu imaju konzistentnu bazu podataka. Zatim, minimiziran je broj ulaznih tokova podataka i sveden na samo 8 tipova kod proizvodnih preduzea, ili samo 5 tipova dokumenata ukoliko je u pitanju trgovinska ili usluna delatnost. Viestruko je smanjena potreba za administivnim radom. Obezbeena je fleksibilnost jer se celo reenje bazira na standardizovanom modelu baze podataka i tokovima dokumenata koji postoje u svakom preduzeu. Pored toga, omoguena je jednostavna obuka korisnka.

Dakle, ostvaren je cilj da se kroz integralni informacioni sistem obezbede brze i tane informacije potrebne menadmentu za uspeno planiranje i analizu procesa proizvodnje, ali i voenje ostalih funkcija u preduzeu.

LITERATURA [1] Chopra, S. and P. Meindl: Supply Chain Management Strategy, Planning, and

Operation, Pretince-Hall, Upper Saddle River, NJ, 2001.

[2] Ili, O.: Raunarski integrisana proizvodnja, FON, Beograd, 2003.

[3] Mini, M.: Model integralnog informacionog sistema OUR-a (na primeru I.O. Prvi Maj Pirot), Magistarski rad, Fakultet organizacionih nauka, Beograd,1988.

[4] Mini, T. i O. Ili: Analize za top menadment u integralnom informacionom sistemu, YUPMA, Zbornik radova, str. 246-250, Zlatibor, 2009.

[5] Mini, T. i O. Ili: Analiza procesa proizvodnje korienjem integralnog informacionog sistema, SPIN, Zbornik radova, str. 226-233, Beograd, 2009.

[6] Mini, T. i O. Ili: Proces naruivanja sirovina za potrebe proizvodnje u integralnom informacionom sistemu, YU INFO, Zborink radova, CD, str. 1-5, Kopaonik, 2010.

[7] Mini, T. i O. Ili: Planiranje proizvodnih kapaciteta u integralnom informacionom sistemu, YUPMA, Zbornik radova, str. 280-284, Zlatibor, 2010.

[8] Mini, T. i O. Ili: Planiranje procesa proizvodnje pomou integralnog informacionog sistema, SymOrg, Zbornik radova, str. 1-8, Zlatibor, 2010.

[9] Radovi, M. i O. Ili: Proizvodni sistemi: projektovanje, analiza i upravljanje, Primeri i zadaci, Kultura, Beograd, 2000.

[10] Vasiljevi, D. i B. Jovanovi: ERP i LES softveri kao podrka odravanja, Tehnika dijagnostika, br. 2, 2008.

[11] www.mksoftver.com Uputstvo za korienje softvera integralnog informacionog sistema, interna dokumentacija d. o. o. MKS, Pirot, 2008.

http://www.mksoftver.com/

planiranje i analiza procesa proizvodnje pomoću...

Documents