platni promet, predavanja - ninoslav

7/22/2019 Platni Promet, Predavanja - Ninoslav

1/23

Platni promet

Platni promet ine sva plaanja u novcu (gotovinska i bezgotovinska) izmeu domaih lica

(pravnih i fizikih) i izmeu domaih i stranih lica, koja se vre radi izmirivanja finansijskih

obaveza ! prvom sluaju radi se o unutranjem platnom prometu " platni promet u zemlji, a u

drugom sluaju o platnom prometu sa inostrantvom

#azvoj i unapreenje robnih transakcija uticali su i na postupak i nain ostvarivanja funkcije

platnog prometa u savremenim uslovima poslovanja $ obzirom na nain na koji se odvija, platni

promet mo%e biti&

(') neposredan, izmeu isplatioca i primaoca sredstava,

() posredan, posredstvom odgovarajue bankarske ili finansijske institucije

eposredno obavljanje platnog prometa vie je zastupljeno izmeu graanskih lica, dok

posredno obavljanje platnog prometa preovlauje u odnosima plaanja izmeu pravnih i drutvenih

subjekata

*unkcija platnog prometa realizuje se pomou odgovarajueg oblika novca Tu funkciju

obavljaju&(a) gotov novac;

(b) surogati novca;

(c) iralni ili bezgotovinski novac.

! zavisnosti od navedenih oblika novca, i platni promet se mo%e obavljati kao&

+ gotovinski platni pomet,

+ bezgotovinski platni promet

otovinski platni promet se ostvaruje u relativno skromnim razmerama, opet najvie u

odnosima izmeu graanskih lica, ili za sitne uplate i isplate pravnih i drutvenih subjekata

Prenosivi, bezgotovinski nain plaanjaobavlja se virmanski, prenosom sredstava na osnovu

naloga sa rauna jednog na raun drugog korisnika sredstava ! praksi postoji stalna kombinacija

gotovinskog i bezgotovinskog naina plaanja, a preovladuje virmanski nain plaanja

a stanovi!ta do"icila subjekatakoji u njemu uestvuju $a tog stanovita razlikujemo&

'


2/23

(a) platni pro"et u ze"lji, ako su oba korisnika sredstava, uesnika u platnom prometu,

unutar zemlje,

(b) platni pro"et sa inostranstvo", ako domai korisnik sredstava ima poslovni odnos, a pri

tome plaanja sa partnerom iz druge zemlje

Nosioci platnog prometa

a) Banke kao nosioci platnog prometa

-a razliku od aktivnih i pasivnih bankarskih poslova, koji predstavljaju osnovnu delatnost

banaka,poslovi platnog pro"eta koji obavljaju banke pripadaju uglavno" grupi neutralni#

bankarski# poslova .anka ima ulogu posrednika, kada za raun svojih klijenata obavlja plaanje

prema njihovim nalozima

Posebno znaajan za bankarske organizacije je platni pro"et sa inostranstvo" /vaj deo

platnog prometa obavlja se posredstvom banaka sa tzv srednjim i velikim ovlaenjem, tj onih P.

koje su ovlaene da mogu obavljati delatnosti platnog prometa za odnose sa instranstvom

b) PTT (Pota) kao nosilac funkcije platnog prometa

Preduzea P00 saobraaja (pote), kao nosioci platnog prometa obavljaju odre$ene poslove

platnog pro"eta, i to&

+ vre prijem uplata od fizikih lica u korist rauna pravnih lica koji se vode kod -avoda za

obraun i plaanja ili u korist rauna fizikih lica koji se vode kod -avoda ili banaka i drugih

finansijskih organizacija,

+ primaju uplate dnevnog pazara u korist rauna pravnih ili fizikih lica, pod odreenimuslovima utvrenim saveznim zakonom,

+ vre isplate fizikim licima po nalozima pravnih lica ili drugih fizikih lica,

+ obavljaju i druge blagajnike poslove (uplate i isplate) u skladu sa propisima, odnosno

ugovorima


3/23

Platni promet (sa predavanja)

Platni promet predstavlja sva plaanja u novcu izmeu domaih i inostranih

pravnih lica -a platni promet sa inostranstvom potrebno je svednje ili veliko

ovlaenje /pis posla& prijem naloga za plaanje izvrava se kontrolisanje ispravnosti

plaanja, izvravanje naloga za plaanje1 obavetavanje uesnika o izvrenom plaanju(izvodom 2 domai, overenim deviznim nalogom ($34*0) 5edno lice plaa obaveze,

drugo naplauje obaveze

otovinski platni promet je skromniji i vrsi se izmedju fizickih lica

.ezgotovinski platni promet je prenos sa rauna na raun virmanom (nalog za

naplatu i prenos)

osioci funkcije platnog prometa su banke ili pote

alog za isplatu ili uplatu spada u gotovinske naine plaanja 6ifre& ako poinje

sa ' 2 gotovinski, 2 bezgotovinski, 7 2 obraunski, 8 2 preknji%avanje (povraaj

sredstava) ' 2 najee promet roba i usluga sve mo%e da se uvrsti) usluge

javnih preduzea 7' carine (ifra plaanja), 9 2 obrauni plata, : 2 uplata dnevnog

pazara, osiguranja 0o je platni promet u zemlji

7


4/23

Platni promet sa inostranstvom

Platni pro"et sa inostranstvo" obu#vata sva plaanja i naplate u inostranstvu koje se

obavljaju posredstvo" banaka Poslovni odnosi izmeu domaih i inostranih partnera se javljaju po

osnovu robnih i nerobnih finansijskih odnosa u ekonomskim odnosima sa inostranstvom

%obni osnovmeunarodnih ekonomskih i finansijskih odnosa karakterie izvoz robe nainostrano tr%ite i uvoz robe sa inostranog tr%ita

&erobniosnovmeunarodnih ekonomskih finansijskih odnosa na izvoznoj strani, odnosno u

delu naplate potra%ivanja, odnosi se na&

+obavljanje raznih usluga (saobraaja i veza, osiguravajuih organizacija i banaka),

+ trokova putovanja i boravka slu%benih i privatnih lica u inostranstvu,

+ poklone, nasleda i prihode od imovine u inostranstvu,

+ prava iz inostranstva (autorska prava, patenti, licence) i sl

;eunarodni platni promet ima i svojeposebne karakteristikepo kojima se razlikuje od

unutranjeg platnog prometa 0a obele%ja jesu&

+ prostorna udaljenost korisnika i nalogodavca u meunarodnom platnom prometu,

+ obavljanje meunarodnog platnog prometa uz posredovanje domaih i inostranih banaka,

+ razlike izmeu domaih i stranih zakonskih akata kojima se bli%e regulie nain

meunarodnog plaanja,+ primena, u okviru meunarodnog platnog prometa, razliitih novanih jedinica i slino

$pecifinost platnog prometa sa inostranstvom, izraava se u posebno" siste"u i oblici"a

plaanja u "e$unarodni" finansijski" relacija"a(preko nostro i loro rauna) $istem plaanja u

platnom prometu sa inostranstvom obuhvata tri vida&

(a) oblik plaanja u konvertibilni" valuta"a,

(b) oblik plaanja na klirin!ki nain,

(c) oblik plaanja u do"icilnoj valuti

! ekonomskoj literaturi sreemo razliite podele deviza $a privredno"politikog aspekta,

devize se grupi!u u dve grupe' slobodne i vezanedevize $lobodne devize definiu se kao

potra%ivanja u inostranstvu u takvim vrstama inostranih sredstava plaanja, kojim bi njihovi vlasnici

mogli da raspola%u slobodno za plaanja potra%ivanja u zemlji ili pak za plaanja u nekoj drugoj

zemlji ajee kao sinoni"i slobodni# deviza, spo"inju se konvertibilne, zdrave ili vrste devize


5/23

deviza naje!e se spo"inju nekonvertibilne, slabe, "eke ili klirin!ke devize Pored podele deviza

na slobodne i vezane, mo%emo spomenuti jo i sledee vrste deviza& meke, vrste, klirinke,

konvertibilne, promptne, terminske, robne, nerobne, turistike, obraunske itd

;eke devize nazivaju se kratkorona potra%ivanja, koja glase na inostrane valute, ija kupovna

mo nije stabilna, nisu konvertibilne u drugim valutama $ obzirom na to stoje za privrede gde sekoriste te valute, karakteristino postojanje nestabilnih privrednih odnosa i postojanje deficita u

bilansu plaanja, njihov valutni kurs se odr%ava zahvaljujui intervencijama dr%ave

>vrste devize su kratkorona potra%ivanja, koja glase na inostrane valute, ija je kupovna mo

stabilna, imaju stabilan valutni kurs i u znaajnoj meri su konvertibilne za druge valute $tabilnost

kupovne moi inostranih valuta i njihova konvertibilnost su rezultat poslovanja stabilni# odnosa

unutar privrede i uravnoteenosti bilansa plaanja

onvertibilne valute (dolar, "arka, funta, franak, jen i dr) i"aju osobenosti da su' stabilne,

transferabilne i i"aju zbog ti# obeleja funkciju svetskog novca.

Prema uobiajenoj finansijskoj i bankarskoj praksi u meunarodnom platnom prometu,

naje!e se koriste sledei instru"enti plaanja&

() doku"entarni akreditiv,

(*) doznaka,

(+) bankarska garancija,

() doku"entarna inkaso naplata,

(-) ek,

() "enica,

(/) kreditna pis"a,

(0) kreditna karta.

4nstrumenti platnog prometa se najee razvrstavaju pre"a "estu i uesnici"a u platno"

pro"etu Polazei sa tog stanovita, razlikujemo&

(') 4nstrumente platnog prometa u ze"lji,

() 4nstrumente platnog prometa sa inostranstvo"

?


6/23

Instrumenti platnog prometa

4nstrumenti platnog prometa se najee razvrstavaju pre"a "estu i uesnici"a u platno"

pro"etu Polazei sa tog stanovita, razlikujemo&

(') 4nstrumente platnog prometa u ze"lji,

() 4nstrumente platnog prometa sa inostranstvo"

! zavisnosti od naina plaanja, gotovinskog ili bezgotovinskog, razlikuje"o instru"ente

platnog pro"etau zemlji koji su u upotrebi za te oblike plaanja&

(') gotovinskeinstrumente plaanja,

() bezgotovinskeinstrumente plaanja

Posebna grupa instrumenata unutranjeg platnog prometa su&

(7) posebni (specijalni)instrumenti plaanja

:


7/23

ek

1ek u "e$unarodno" platno" pro"etupredstavlja hartiju od vrednosti koja se izdaje u

zakonskoj formi u kojoj njen izdavalac (trasant) daje nalog banci (trasatu) da na teret njegovog

pokria kod te banke isplati odreeni iznos novca korisniku eka (remitentu), samom izdavaocu eka

ili donosiocu1ek predstavlja jedno od vrlo rasprostranjeni# sredstava plaanja u svetu, vrlo praktinih i

korisnih /n omoguava plaanje bez upotrebe gotovog novca, dozvoljava da plaa na velikim

prostornim razdaljinama prostim slanjem isprava

1ek kao instru"ent platnog pro"etatreba da sadr%i sledee osnovne elemente&

+ oznaka da je ek, napisana u samom slogu isprave, ili, ako je izdata na stranom jeziku,

navodi se izraz koji na tom jeziku odgovara pojmu eka1

+ bezuslovni uput da se plati odreena svota novca iz trasantovog pokria1+ ime onoga koji treba platiti (trasat)1

+ mesto gde treba izvriti uplatu1

+ oznaka dana i mesta izdavanja eka1

+ potpis izdavaoca eka (trasant)


8/23

Privatne ekoveizdaju pojedinci, inostrane organizacije ili ustanove koje imaju svoja

potra%ivanja na raunu neke inostrane banke =od ovih ekova postoji nesigurnost u pogledu

ispravnosti eka i mogunosti naplate, te ih mnoge banke preuzimaju s tim to ih alju na naplatu

banci na koju glase

!koliko banka trasat na lice privatnog eka stavi oznaku AcertificiranA, sa oznakom datuma

kadaje certifiranje izvreno, ona je time potvrdila pokrie za njegovu isplatu obezbedeno i daje iznosblokiran do isteka roka za njegovu isplatu Postoje i AviziraniA ekovi koji ne pru%aju istu sigurnost

kao AcertificiraniA, jer klauzula o vizi samo potvruje daje u momentu izdavanja eka postojalo

pokrie za njegovu isplatu

(d) Dokumentarni ek

3oku"entarni ek se koristi u "e$unarodno" platno" pro"etukada su plaanja vezana za

izvoz robe odnosno usluga Bokumentarni ek dospeva po vienju i isplauje se pod uslovom da suuz njega prilo%ena odreena dokumenta koja se odnose na robu (konosman, tovarni list, polise

osiguranja, fakture i dr)

Prilikom otkupljivanja inostranih jekova u zemlji treba posebnu pa%nju obratiti na to da ekovi

moraju biti formalno ispravni, to znai da ne smeju biti brisani ili na bilo koji drugi nain oteeni

Batum izdavanja eka ne srne biti stariji od dvadeset dana, ako je ek izdat u nekoj evropskoj zemlji,

odnosno u roku od sedamdeset dana ako je ek izdat u zemlji izvan Cvrope >ek mora biti bankarski,

tj vuen od banke na banku =ada se ustanovi daje ek formalno ispravan i da ispunjava uslove za

otkup, banka e od podnosioca eka zahtevati da se na odreenom mestu i na odreeni nain izvri

indosiranje, pri emu indosment na eku mora biti bezuslovan

/tkupljeni ekovi se dostavljaju na naplatu inostranom korespondentu, s tim to se obino

bariraju, kako bi ek dobio karakter obraunskog eka i u sluaju njegovog nestanka ili krade lice

koje je dolo u posed eka ne bi moglo da ga naplati

D


9/23

8


10/23

Menica

;enica se moze definisati kao sredstvo placanja kojim jedan subjekt izdaje nalog

drugom subjektu koji je imenovan u menici kao nalogodavac, obavezujuci se

istovremeno da i sam (izdavalac naloga) isplati novcani iznos ako to ne ucini subjekt

kojem je nalog upucen

;enica ima trojaku funkciju&

kao sredstvo placanja

sredstvo obezbedjenja kredita

instrument za obezbedjenje placanja

;enica je E/


11/23

novcu (kod medista)1 staviti istu vrednost, bez protesta 2 da ne mo%e du%nik da

protestvuje, izvrenje dati nama

Clementi menice&

bezuslovni uput da se plati odredjeni iznos novca

ime trasata (onoga koji treba da plati)

oznacenje roka dospelosti (placanja)

mesto placanja menice

ime lica kome se placa (remitent)

Ban i mesto izdavanja menice

0rasant menicni du%nik& !z menicu mora da ide i ovlascenje za koriscenje blanko

menice (nepepunjen) da bi se duznik osigurao da se ne napise neki veliki iznos

/vlaenje sadr%i& menini du%nik (firma), matini broj firme, registraciju uloka

(registracija u privrednom sudu), osnov po kojem se vri plaanje (bitni delovi)

!govorno ovlaenje 2 slabije sredstvo naplate ili obezbeenja plaanja

!z menicu ide i propratno menino pismo .itni elementi menicnog pisma su&

mesto izdavanja menice, datum izdavanja menice, datum dospea menice, trasant

(du%nik menice), menini iznos, broj menice,vrednost primljena u robi bez protesta (ili

u novcu)

Gko se menica ne naplati u roku od 7 dana posle roka dospeca, ide u prinudnu

naplatu ! prinudnoj naplati se blokiraju svi rauni tog komitenta, bilo koji priliv tog

komitenta naplauju se po redu oni koji su predali menicu (po vremenu)

rste menica

a) Trasirana (vuena) menica

Trasirana "enicaje menica kod koje njen izdavalac (trasant) nala%e drugom licu (trasatu) da u

vreme dospelosti menice isplati treem licu"korisniku (re"mitentu), ili po njegovoj naredbi, iznos koji

je naznaen na samoj menici

''


12/23

(b) Sopstvena (solo) menica

/va menica predstavlja takvu vrstu menice u kojoj se njen izdavalac obavezuje da e sam u

vreme dospea menine obaveze isplatiti menini iznos korisniku (remitentu), ili prema naredbi tog

lica Bok se kod sopstvene "eniceizdavalac menice obavezuje da e isplatiti odreeni iznos novca,

kod trasirane menice trasant upuuje nalog za isplatu trasatu

(c) Blanko menica

2lanko "enicapredstavlja takvu menicu kod koje u momentu njenog izdavanja voljom njenog

izdavaoca nedostaju neki bitni elementi 0akvu menicu popunjava poverilac kasnije, a saglasno

sporazumu koji postoji izmeu njega i izdavaoca menice

(d) Promisorna nota

(e) Robna (trgovaka) menica

4vu "enicu izdaje preduzee u vezi sa kupovino" i prodajo" robe.Prodavac izdaje trasiranu

menicu i vue je, akceptira i tako preuzima meninu obavezu kao glavni menini du%nik da e u

odreenom roku platiti menini iznos Prodava mo%e menicu prenositi na drugo lice i tako vriti

svoja plaanja

(f) Finansiska menica

5inansijska "enicapredstavlja menicu koja se primenjuje radi obezbe"denja potra%ivanja iz

nekog ve postojeeg ugovora (ugovor o tekuem raunu, ugovor o kreditu i sl)

I!vod

$ve promene na %iro raunu se registruju na dnevnom izvetaju tj i!vodu, sve se evidentira& na

sstrani potra%nje svi prilivi, na dugovnoj strani svi odlivi (carine, plate)


13/23

"o!naka

Pravo ime je nalog za plaanje '92?H


14/23

0abelica za statistiku, na osnovu ega se plaa, slu%i za kontrolu& redni broj, ifra

iznosa J za redovno plaanje roba i usluga '', 'H: je avansno plaanje robe, ?'

plaanje pedicije (avansno, gotovinsko)1 broj kontrolnika (dodeljen1 opis transakcije

2 dokumenta ulazna koja su u prilogu& 5K4 (jedinstvena carinska isplata) sa brojem

(dodeljuje ga carina), broj fakture, avansno 2 broj profakture nema 5K4"ja, roba nijeuve%ena)

$va dokumentacija u prilogu kopirana (za banke) avansno plus izjava o avansu

(na memorandumu, uvesti robu u zakonskom roku od 8H dana) ;esto, datum, navesti

ko snosi ino troskove (da li dobavlja ili mi 2 jeftinije za njih pa da in po fakturi

platimo)

Peat i potpis /P lica& regularna @ primeraka, elektronska primerka :) bankatrasf sredstva na raun korisnika inodobavljaa Putem $34*0"a se obavetava

predstavnitvo da je plaanje izvreno @) u devizne knjige po dolasku overene

doznake L devizni nalog (po kojem kursu je banka kupila devize i kog datuma #ee

po skupljem prodajnom, veina 2 srednji L provizija, nekoliko njih plasira iz svog

potencijala devizni obraun, banka formira kurs, pa je kurs vii nego srednji, a

provizija je manja

rste do!nake

2ankarske doznake su veo"a kori!eni instru"ent u "e$unarodni" plaanji"akod robnih

i nerobnih plaanja =od bankarske doznake nalogodavac daje nalog banci da izvri odreeno

plaanje u inostranstvu alog koji nalogodavac daje banci mora da sadr%i sledee, bitne el"ente&

+ podatke o korisniku doznake,+ za iji raun se dostavlja doznaka,

+ razloge slanja doznake

.anka koja primi zahtev nalogodavca za izvrenje doznake, a koji inae raspola%e

odgovarajuim pokriem kod te banke, daje nalog banci u inostranstvu za isplatu odreenog iznosa,

na teret svog rauna kod te banke

(a) !ostro i loro"do#nake

'9


15/23

=od nostro bankarski# doznakare je o slanju doznaka iz zemlje u inos"transtvo posredstvom

domae banke, a kod loro"doznaka re je o slanju doznaka iz inostranstva u zemlju posredstvom

domae banke

(b) Robne i nerobne do#nake

%obne doznakese odnose na plaanje vrednosti neke robe, a nerobnena plaanje pru%enihusluga, raznih trokova, poklona i sl

(c) $slovne i be#uslovne do#nake

=ada nalogodavac kod davanja instrukcija banci za izvravanje plaanja zahteva ispunjenje

nekog uslova (predaja garancija, menice i si) ka%emo da je to uslovna doznaka, a kada se ne zahteva

nikakav poseban uslov, znai daje posredi bezuslovna doznaka.

(d) %onvertibilne i klirin&ke do#nake

Prema sistemu plaanja koji postoji izmeu zemalja, mo%emo razlikovati bankarske doznake

koje se obavljaju preko kontokorentnih rauna u zemljama konvertibilni# valutai one koje se

obavljaju preko odreenih klirin!ki# raunakoji se vode kod centralnih banaka zemalja potpisnica

bilateralnih sporazuma o plaanjima

(e) bine i telegrafske do#nake

Prema hitnosti izvrenja doznaka one mogu biti obine i telegrafske /bine doznake se

dostavljaju redovnom potom, a telegrafske telegramom, teleksom, i dr

'?


16/23

Bankarska garancija

.ankarskom garancijom se obezbedjuje korisnik garancije ne samo u slucaju

nastupanja nemogucnosti placanja obaveza glavnog duznika nego i za niz

neispunjavanja ili za neuredno izvrsavanje ugovornih obaveza 4zdavanjem bankarske

garancije banka preuzima obavezu svojom voljom i plateznom sposobnoscu do visine

garantovanog iznosa 0o je bezuslovna i neopoziva obaveza banke a izdaje se u

pismenoj formi /mogucava njenom korisniku da brzo i bez spora realizuje svoja

potrazivanja, ali je zato skupo sredstvo obezbedjenja

Pisana ispravka kojom se bankarski garant obavezuje prema primaocu garancije

(korisnik) da e mu za slucaj da mu trece lice ne izmiri obaveze o dospelosti, izmiriti

tu obavezu ukoliko ispunjeni uslovi navedeni u garanciji

#azlikujemo tri pravna odnosa&

izmedju kupca i prodavca (nalogodavac i korisnik garancije) potkrepljeno

ugovorom1

izmeu nalogodavca i banke (nalogodavac sklapa ugovor sa bankom oizdavanju grancija)1

izmeu banke i korisnika garancije

Postoje rezervisanja za isplatu garancije& najee je menica ili jemstvo sredstvo

obezebeenja ugovora (trazi se avalirana menica)

/bavezni elementi bankarske garancije su& firma i sedite nalogodavca, firma i

sedite korisnika garancije, podaci o osnovnom poslu, novani iznos na koji garancija

glasi, rok va%nosti garancije, mesto izdavanja garancije datum izdavanja, potpis

ovlaenog lica (donji desni ugao)

Pravna ra!grani#enja bankarske garancije i bankarskog jemstva$

=od bankarske garancija obaveza je uvek novana, do visine garantnog iznosa,

dok kod jemstva, jemac odgovara za ist oblik obaveze koju ima nalogodavac tj glavni

':


17/23

du%nik (npr roba itd) =od garancije banka odgovara za svoju obavezu1 kod jemstva

jemac odgovara za tuu obavezu

Pravna ra!granicenja i!medju akteditiva i bankarske garancije

Bokumentarni akreditiv ima funkciju sredstva plaanja (iako je sredstvo

obezbeeno), dok bankarska garancija ima samo funkciju obezbeivanja plaanja, nije

sredstvo plaanja Bokument akreditiv se redovno realizuje, dok se bankarska

garancija izuzetno realizuje (kad nalogodavac ne izvri svoju obavezu)

#azlikujemo pokrivene i nepokrivene garancije Pokrivena garancija je pokrivenatim iznosom deponovanim kod banke epokrivene su rizinije za banku zahtevaju

neku vrstu obezbeenja (jemstvo, menica, hipoteka) i skuplje su za nalogodavca

aknada podrazumeva jednokratnu proviziju i mesenu proviziju (jednokratna

provizija je uvek vea od mesene)1 kod devizne garancije mesena provizija se

obraunava na svotu u devizama, a uplauje se po srednjem kursu na dan uplate

$upergarancija se moze porediti sa konfirmiranim (potvrenim) akreditivom, to

dodatna garancija neke svetske prvoklasne banke (uslovljavaju svojom, ili navedu

neke prvoklasne banke)1 uvek vie kota deponuju se sredstva u banci koja

supergarantuje

Najbitnije vrste bankarski% garancija

' Po vrsti posla razlikujemo

licitacione,

garancije za dobro izvrenje posla,

garancije za vraanje avansa

Micitaciona bankarska garancija podrazumeva da banka garantuje za sve tete do

visine garantovanog iznosa koje bi investitor imao da uesnik na licitaciji ija je

ponuda prihvaena kao najbolja, odustane ili ne pribavi bankarsku garanciju za dobro

izvreenje posla

'@


18/23

arancija za dobro izvrenje posla kojom se banka garant obavezuje korisniku da

e mu isplatiti odreenu sumu novca ukoliko nalogodavac ne ispuni svoju obavezu

arancija za vraanje avansa& banka preuzima obavezu da e korisniku garancije

isplatit garantovanu sumu za sluaj da nalogodavac (du%nik iz osnovnog posla) ne

ispuni obaveze za koje je on (korisnik) dao avans ili ukoliko ne vrati avans u celosti>esto se tra%i avans za posao

Prema uslovu koji mora biti ispunjen&

uslovne,

bezuslovne

!slovna& da bi korisnik realizovao garanciju mora da doka%e ipunjenostodreenih uslova !sporava naplatu " tra%i dokazivanje

.ezuslovna& korisnik mo%e ostvariti sva prava $G;/ podnoenjem zahteva za

isplatu banci (u roku va%enja garancije) uz izjavu da du%nik nije ispunio obaveze

7 Prema zavisnosti od osnovnog posla&

akcesorne (banka prema korisniku istice sve pregovore iz osnovnog posla

koja bi nalogodavac isticao)

apstraktne (bez prigovora od strane banke)

9 Prema broju banaka koje uestvuju u osnovnom poslu&

supergarancija (samo u velikim poslovima),

kontragarancija,

konfirmirajua,

avizirajuca

=ontragarncija& korisnik je u pravnom odnosu samo sa bankom koja je u njegovu

korist izdala garanciju jegova banka je u dvostrukom pravnom odnosu (prema

korisniku i prema banci u cije ime i za ciji racun je izdala svoju garanciju zakontragaranciju te banke)

'D


19/23

=onfirmirajua& pored banke garanta javlja se i druga banka koja potvruje isto

upravo odnosom sa korisnikom1

Gvizirajua& gde druga banka po molbi banke garanta preuzima obavezu da e u

njeno ime i za njen izvriti korisniku isplatu

"okumentarni akreditiv

roba

dokumenta

Bokumentarni akreditiv predstavlja obavezu banke da po prezentaciji dokumenta

koji potvrdjuje preuzimanje robe u skladu sa uslovima akreditiva plati prodavcu robe

ili usluga odredjen iznos u odredjenom roku ajomiljeniji instrument obezbedjenja

$titi obe strane!koliko izvoznik postupi striktno prema uslovima akreditiva,

imace sledece koristi& banka ce izvrsiti isplatu prema akreditivnim uslovima nezavisno

od kupca1 kupac nece mocu da zaustavi placanje ni u kom slucaju1 placanja se

izvrsavaju relativno brzo itd =oristi koje dokumentarni akreditiv pruza uvozniku su&

otvarajuci akreditiv, moze zahtevati bolje uslove placanja1 kupac relativno brzo prima

dokumente koje je zahtevao itd

'8

=orisnikizvoznik

alogodavacuvoznik


20/23

Podrazumeva poslovanje dokumentima nalogodavac se obezbeuje da e dobiti

vrstu robe (na osnovu dokaza) koju je poruio a korisnik dobija mogunost da se

naplati, prezentacijom dokumenata

Gkreditivu prethodi pismeni dogovor ili ugovor kupca i prodavca& na profakturi

bie preciziran nain (uslovi) plaanja (terms of paNment) MIK (letter of credit) toznaci da se placanje obezbedjuje akreditivom, MI (letter of garantee)

a osnovu profakture i zahteva za otvaranje akreditiva otvara se akreditiv !

zahtevu se navodi koja vrsta akreditiva, koji rok, iznos, prema kom dobavljau, ta su

sredstva obezbeenja akreditiva ! nalogu se kasnije navode svi bitni elementi

-ahtev, nalog i profaktura se salju u korespodentnu banku .anka proverava elemente

iz naloga, pa zakljuuje ugovor (uz sredstva obezbeenja) O osnov za otvaranjeakreditiva =ada se zakljuci ugovor dobija se $34*0 $34*0Oom se dobijaju

obavetenja (dopis) o otvorenom akreditu pa taj $34*0 putuje u banku korisnika

=orisnik vri prezentaciju dokumanata u odreenom roku svojoj poslovnoj banci

i ukoliko su dokumenta saobrazna nalogu koji je nalogodavac zahtevao, korisnik stie

prava da se naplati=o je posednik tih dokumenata, poseduje robu alogodavac nije

mogao da preuzme robu, bez dokumenata, pa ostvaruje mogunost odlo%enog

plaanja

.itni elementi naloga& podaci o nalogodavcu, podaci o akreditivnoj banci

(issueng bank), naziv i adresa korisnika akreditiva, banka korisnika (benefitianes

bank), datum izdavanja, rok va%nosti, mesto izdavanja, vrsta akreditiva (neopozivi,

opozivi, neprenosivi, prenosivi, konfirmirani, nekonfirmirani)1 iznos akreditiva je je

plativ po vienju ili uz odlo%eno plaanje (koliko je i od kog momenta)1 mesto

utovara, mesto istovara, MB$ O latest date of shipment

Paritet (4ncoterms klauzule), taan opis robe (ili prema prilo%enoj profakturi)

Gkreditiv se mo%e koristiti uz set kritinih dokumenata, koja se moraju

prezentovati&

komercijalna faktura1

H


21/23

transportna dokumentacija KE# (transport kamionom), air aN bill,

multimodalni transportni dokument (vie vidova transporta), railaN bill, konosman

dokument o osiguranju1

ostala dokumenta O sertifikati o poreklu, packing list, sertifikat o kvalitetu

robe, fitosanitarni sertifikat (o zdravstvenoj ispravnosti robe)

Bokumenti se moraju predati banci ' dan od otpremnog datuma (MB$) ali ne

kasnije od roka va%nosti akreditiva pa ko snosi trokove korisnik I nalogodavac

Paritet odredjuje ko snosi troskove i ta je sve ukljueno u cenu

=onfirmirajui akreditiv je najbolji (supergarancija) -amrzava stednju nae

banke u ino banci pa korisnik akreditiva mo%e podii novac odmah (bez ekanja :Hdana)

.itan je datum do kad kree roba (MB$) datum do kojeg najkasnije korisnik mora

poslati robu /d tog datuma ' dan korisnik ima vremena da prezentuje dokumenta (to

je rok va%nosti akreditiva)

Primer& H'H: 2 MB$

H: 2 rok vaznosti akreditiva

#ealativnost akreditiva najee :H dana od primitka robe, izdavanja fakture itd

$olomonsko reenje& od kad krene roba Paket kritinih dokumenata koja je korisnij

du%an da prezentuje npr brod (putovanje robe)& ') faktura, ) tovarni list, 7) polisa

osiguranja

#evolving akreditiv podrazumeva dozvoljeno povalenje vie manjih akreditiva(limit na koji e se sredstva podizati) eispunjenje& kada korisnik tra%i amadman

pomeranje datuma isporuke, $34*0 kod idr 4ma jednokratnu i mesenu proviziju

!vek je realizuje& alje se zahtev za kupovinu deviza, kucamo doznaku (isto kao kod

diz), pa se likvidira obaveza po akreditivu

$tandbN akreditiv /vi akreditivi nastali su u praksi severnoamerickih banaka kao

supstitucija za bankarske garancije koje te banke izdaju, jer banke $GB nemajuovlascenje ni prava da izdaju bankarske garancije

'


22/23

=od standbN akreditiva, banka se obavezuje da isplati odredjeni iznos u slucaju

neizvrsenja duznikove obaveze iz osnovnog ugovora -a razliku od klasicnog

akreditiva kod standbN akreditiva uslov od kojeg zavisi ispenjavanje bancine obaveze

je u neizvrsavanju obaveze duznika iz osnovnog ugovora

=od standbN akreditiva nema ni robnih ni transportnih dokumenata, nemadokumenata o raspolaganju robom $tandbN akreditiv se ne koristi kao sredstvo za

osiguranje izvrsenja obaveze duznika iz osnovnog ugovora, nego kao sredstvo za

osiguranje protiv rizika od neizvrsenja obaveza duznika iz osnovnog ugovora

rste dokumentarni% akreditiva

(a) !ostro i loro"akreditivi

/va podela akreditiva je vezana za inicijativu uvoza i izvoza Bokumetarni akreditiv, koji se

otvara po nalogu domaeg kupca u korist inostranog prodavca, naziva se nostro"akreditiv, a ako

akreditiv otvara inostrani kupac u korist domaeg prodavca, naziva se loro"akreditiv

(b) po#ivi i neopo#ivi akreditivi

Prema vrstini obaveze koju preuzima akreditivna banka u odnosu na pro"davca " izvoznika

akreditivi mogu biti opozivi i neopozivi

(c) !epotvreni i potvreni akreditivi

Prema vrstini obaveze plaanja koju preuzima banka posrednik (avizira"jua banka) u odnosu

na prodavca " izvoznika, akreditivi supotvr$eni ili nepotvr$eni

(d) Prenosivi i neprenosivi akreditivi

Prenosiviakreditiv predstavlja akreditiv na osnovu koga njegov korisnik ima pravo da zahteva

od banke koja treba da izvri plaanje, akceptiranje ili nego"ciranje da akreditiv potpuno ili

delimino stavi na raspolaganje jednom ili nekolicini drugih korisnika Gko u akreditivu nije

naznaeno daje akreditiv prenosiv, takav akreditiv se smatra neprenosivim Prenosiv akreditiv se

veoma esto koristi u praksi, i to uglavnom kada prodavac"izvoznik ne raspola%e na skladitu

ugovorenim proizvodima ili novanim sredstvima za njihovu nabavku u zemlji

(e) ednokratni (obini) i rotativni (revolving) akreditivi

6ednokratniakreditivi se gase iscrpljenjem akreditivnog iznosa ! praksi se ee otvaraju

akreditivi koji slu%e za obavljanje niza unapred predvienih poslovnih transakcija izmeu preduzea


23/23

koja su u stalnoj poslovnoj vezi, a bave se izvozom istih artikala -a obavljanje takvih transakcija

otvaraju se rotativni ili revolvingakreditivi

(f) *kreditivi domicilirani u #emli ili inostranstvu

Bomiciliranje akreditiva oznaava odreivanje mesta plaanja =ada se isplata akreditivnih

dokumenata vri u zemlji domaeg uvoznika ili izvoznika, onda ka%emo daje akreditiv do"iciliran uze"lji ;eutim, kada se isplata akreditivnih dokumenata vri u zemlji inostranog uvoznika ili

izvoznika ili u nekoj treoj zemlji onda se ka%e da je do"iciliran u inostranstvu

(g) *kceptni dokumentarni akreditiv

(+) Podakreditiv (back to back credits)

(i) *kreditiv sa crvenom klau#ulom

platni promet, predavanja - ninoslav

Documents