PNEUMATICI

Sadrzaj:

Uvod…………………………………………………………… 1

Konstrukcija pneumati………………………………………. 2

Tipovi konstrukcije…………………………………………… 3

Definicije i dimenzije………………………………………… 4- 5

Obelezavanje pneumatika…………………………………… 6

Tabela zamena nizim serijama……………………………… 7

Tabela indexa brzine…………………… …………………….8

Tabela indexa opterecenja…………………………………. 9-10

Eksplatacija pneumatika…………………………………….. 11

Trosenje pneumatika………………………………………… 11

Skladistenje pneumatika……………………………………...12

Zakljucak………………………………………………………..13

1.Uvod

Uloga pneumatika gume je veoma kompleksna.Moze se svesti na drzi asphalt ali se njena uloga bolje objasnjava nekim malo komplikovanijim terminima.Treba poci od onoga da drzi asphalt, onda I ono da nam omogucava upravljanje.Vecina guminog drzanja podloge se nalazi upravo na prednjem djelu kontakta sa podlogom,odnosno gdje pneumatic najprije dodiruje podlogu.svakako od pneumatika zavisi vrsta prijanjanja za podlogu jer pneumatic mi biramo a podloga se jednostavno pojavi.pneumatici se prave od elasticnog materijala.Elasticnost je osobina materijala da se posle deformacije vrati u prvobitan oblik,za razliku od plasticnosti koja je odlika zadrzavanja oblika nakon djelovanja sila.Dakle pneumatic ima odliku da se deformise u dodiru sa podlogom,ali da se vrati u prvobitno stanje.posebna tehnologija izrade pneumatika posebno onih izradjenih za trke, koristi odredjene smjese koje imaju najbolje prijanjanje upravo kada se zagriju.Sto su pneumatic topliji to im treba duze vremena da se vrate u prvobitno stanje.Ipak konstruktori se trude da naprave novu smjesu koja bi nudila najbolje prijanjanje u tom toplotnom opsegu.Svakako jos toplija situacija bi od pneumatika mogla da napravi bezicnu masu koja se razmazuje po stazi.Da bi mogli da razmisljamo kako konstruisati najbolji pneumatic,moramo znati njena svojstva.

Funkcija pneumatika Pneumatik ("guma") je u osnovi elastično telo ispunjeno vazduhom koje povezuje vozilo sa tlom.

Osnovne funkcije se mogu nabrojati kao:

Sposobnost nošenja tereta Sposobnost amortizacije Prenos snage (trakcija) Prenos upravljanja Sposobnost održavanja na podlozi

Ove karakteristike ne smeju da se menjaju tokom eksploatacionog veka pneumatika. Osim toga pneumatik mora da nas sigrno nosi preko što većeg broja kilometara.

Osim ovih osnovnih zahteva od modernih pneumatika očekuje se još jedan niz ne manje važnih osobina:

Mali otpor kotrljanja Nizak nivo buke Mogućnost opravke, protektiranja, narezivanja Sposobnost podnošenja velikih brzina uz visok komfor

Konstrukcija pneumatika Pneumatici u opštoj upotrebi se u stvari proizvodi sastavljeni od više komponenti: gumenih mešavina, tekstilnih i čeličnih ili sintetičkih pojačanja. Ovde vidimo uobičajenu sliku radijalnih pneumatika sa čeličnim pjasevima: 

Gazeći sloj - obezbećuje primarni prenos snage i momenata, obezbeđuje i zaštitu karkase ispod sebe. Pojasevi – višestruki čelični prepleti pod malim uglom daju čvrstoću pneumatiku, stabilizuju gazni sloj i sprečavaju proboj do karkase. Bokovi – štite gumu i obezbeđuju čvrstoću na savijanje i uvijanje. Platna – prenose opterećenja i sile kočenja i upravljanja između pneumatika i puta i potpomažu nošenje velikih težina pod radnim pritiskom. Hermetizujući sloj – gumeni sloj koji u tubeless pneumaticima sprečava gubitak vazduha. Žičani obruč – snop čeličnih žica obezbeđuje pravilno držanje, poziciju na naplatku i hermetičnost. Umeci – Gumeni ispunjivači u stopu i donjem delu bokova obezbeđuju progresivni prelaz iz kruće regije stope u gipkije bokove. Čelični kablovi (Chipper) – sloj čeličnih kablova preko savijenog kraja redijalnog platna pojačavaju i učvršćuju prelaznu zonu stopa-bok. Obvoj (Chafer) – sloj tvrde gume koja sprečava koroziju i oštećenja uzrokovana ivicom naplatka. Unutrašnja guma – odvojena vazdušna komora, od smeše koja sprečava gubitak vazduha, koja se nalazi unutar Tube-Type pneumatika (sa unutrašnjom gumom). Štitinik – gumena traka koja se postavlja između unutrašnje gume i naplatka. Sprečava uvrtanje unutrašnje gume i oštećivanje unutrašnje gume od naplatka. Tube-Type – Pneumatik kome je neophodna unutrašnja guma. Tubeless – Pneumatik koji se koristi bez unutrašnje gume.

Tipovi konstrukcije U zavisnosti od konstrukcije pneumatici se mogu podeliti u tri grupe:

Dijagonalni Dijagonalno opojasani (pojasni) Radijalni

Dijagonalni pneumatici su oni kod kojih se niti korda u karkasi (K), od jedne do druge stope pružaju pod uglom u odnosu na centralnu obimnu liniju gazećeg dela, i međusobno se ukrštaju u susednim slojevima. 

Dijagonalno opojasani pneumatici imaju djagonalnu konstrukciju karkase, koja je dodatno opojasana u zoni gazećeg dela sa dva ili više pojaseva (B ‐ brejkera), koji su isto tako pod određenim uglom i međusobno ukršteni u susednim slojevima.              

Radijalnodnosu nviše pojadela. ni pneumatina centralnu asa (brejkeraici su oni koobimnu linija) koji su podod kojih se nju gazećeg dd određenimniti korda kardela. One sum uglom u odrkase pružaju opojasane udnosu na cenu pod uglomu zoni gazećntralnu obimm od 90 stepćeg dela sa dmnu liniju gazpeni u dva ili zećeg

Definiccije i dimmenzije Proizvođkoje odrerazličite kđači pneumateđuju dimenkategorije i vtika su udrunzije i toleraveličine. 

uženi u regioancije za pnonalne asocijneumatike, n jacije preoiznjihovu nosivođača (u Eivost i 

pritisEvropi – ETRske pumpanRTO) nja za 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Osnovni pojmovi i dimenzije pneumatika i naplataka su dati kao:

Spoljni prečnik (OD): Prečnik neopterećenog pneumatika montiranog na preporučeni naplatak i pod preporučenim pritiskom.

Širina sekcije (SD): Širina naduvanog pneumatika ne računajući napise i ukrase.

Visina sekcije (SH): Razmak od ležišta stope na naplatku do najveće visine gazećeg sloja mereno na središnjoj liniji gaznog sloja.

Radijus statičkog opterećenja (SLR): Razmak između površine podloge i centra naplatka pod nominalnim uslovima opterećenje/pritisak.

Opterećena širina: Širina poprečnog preseka pod nominalnim uslovima opterećenje/pritisak.

Minimalni parni razmak: Najmanji preporučeni razmak između osa dva pneumatika montirana u paru kojim se obezbeđuje da među njima ne dolazi do dodirivanja u gipkom delu.

Profil pneumatika: Procentualno dat odnos visine (SH) i širine (SD) sekcije. 

 

 

Obeležavanje pneumatika Svaki pneumatik (auto guma) na svom boku ima niz oznaka. Posebno se ističu oznaka proizvođača, modela pneumatika i dimenzije. Dimenzija pneumatika prikazana je nizom koji izgleda ovako:

primer: 175/70 R 13 82 T 175 – širina balona (mm) 70 – serija pneumatika (odnos širine i visine pneumatika u %) R – konstrukcija pneumatika (R - radijalna) 13 – nominalni prečnik naplatka (inch) 82 – indeks opterećenja (LI - load index) T – indeks brzine (SI - speed index)

Pored ovih "osnovnih" oznaka na boku pneumatika postoje još i oznaka datuma proizvodnje 

(primer: 253 – prva dva broja označavaju broj nedelje u godini a treći poslednji broj godine – 25. 

nedelja 2003. godine), stepen habanja gazećeg sloja (primer: TREADWEAR 220 – što je broj veći to 

je stepen habanja manji), držanje na putu (primer: TRACTION A – A najbolje, C najgore), stvaranje 

teperature unutar pneumatika u toku vožnje (primer: TEMPERATURE B – A najbolje, C najgore), kao 

i oznaka TWI koja predstavlja ispupčenje na dezenu koje služi za kontrolu istrošenosti pneumatika. 

Pored svih pomenutih oznaka na pneumatiku takođe postoje i upozorenja koja se odnose na 

montiranje, navedeno je da li je guma TUBELESS ili je potrebna unutrašnja guma, za koje sezonske 

uslove je pogodna (M+S – mogu se koristiti kao zimske gume, ALL SEASON – za sve uslove), 

maksimalni pritisak duvanja, zemlja proizvodnje, konstrukcija, mogu sadržati i razna upozorenja ili 

oznake koje se odnose na tržišta određenih zemalja.  

Neka laka dostavna vozila mogu imati iste oznake veličine pneumatika kao i pneumatici za putnička 

vozila uz dodatak C (commercial). Ovakvi pneumatici nisu namenjeni za vožnju na putničkim 

vozilima . 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Tabela zamena nižim serijama 

Tabela indeksa brzine ‐ SI (speed index)

Tabela indeksa opterećenja ‐ LI (load index) 

Eksploatacija pneumatika Proveru pritiska pumpanja vršiti obavezno dva puta mesečno. Pritisak održavati na propisanoj vrednosti. Veoma je opasno voziti sa podpumpanim pneumaticima jer se narušavaju vozne karakteristike i dolazi do strukturne degradacije kao posledice prekomernog razvoja toplote. Preporučeni pritisak od strane proizvođača autoguma i vozila treba da se posmatra kao minimum. • Provera pritiska pumpanja vrši se na hladno. Povećanje pritiska u vožnji, koje može dostići i 20%, normalno je i predviđeno konstrukcijom pneumatika. • Kada postoji razlika u pritiscima pumpanja na prednjoj i zadnjoj osovini (gume na istoj osovini uvek treba da imaju isti pritisak pumpanja), pritisak kod rezervne gume treba da je najmanje 0,3 bar veći od preporučenog većeg pritiska pumpanja po osovinama. • Neadekvatan pritisak pumpanja izaziva nepravilno habanje gazećeg dela i smanjuje eksploatacioni vek gume. • Nikada ne preopterećujte pneumatike jer ćete ubrzano smanjiti njihov radni vek.

Trošenje pneumatika Svi savremeni pneumatici imaju indikatore habanja (istrošenosti). To su ispupčenja u osnovi dezena visine 1,6mm koja opominju da je guma dostigla maksimalnu granicu eksploatacije i da je treba zameniti novom gumom. Treba znati da se držanje za podlogu progresivno smanjuje sa trošenjem gazećeg sloja i iz tog razloga nebi se trebale koristiti pneumatici sa dubinom dezena manjom od 1,6mm.

Starenje pneumatika Pneumatici stare čak i kada se ne koriste. Sitne pukotine u dezenu ili na bokovima pneumatika ponekad praćene i deformacijom znak su starenja pneumatika. Stare gume moraju pregledati stručna lica da procene da li su one pogodne za dalju upotrebu. Posebno treba pripaziti na starenje rezervne gume naročito ukoliko stoji ispod haube motora (Zastava).

Treba obratiti pažnju i na oštećenja na pneumatiku. Ukoliko na pneumatiku postoji vidljivo oštećenje ili je isti pretrpeo veći udar (rupa, ivičnjak) trebalo bi ga demontirati i pregledati od strane stručnjaka. Ukoliko je potrebno i moguće popravku treba izvršiti što ranije da ne bi došlo do strukturne degradacije pneumatika.

Posebnu pažnju treba obratiti i na korišćenje različitih tipova pneumatika (radijalni, dijagonalni) jer njihovo korišćenje značajno smanjuje vozne karakteristike. Ukoliko je pak neophodno koristiti različite gume treba obratiti pažnju na to da bar isti tipovi guma budu na istoj osovini.

U prodaji se mogu naći i pneumatici označeni kao II klasa. To je oznaka od strane proizvođača koja označava da pneumatik ima nedostataka (estetskih, manje geometrijske nepravilniosti) ali da oni ne utiču na eksploatacione osobine ili vek trajanja takvog pneumatika.

Skladištenje pneumatika Uslovi i način skladištenja (lagerovanja) pneumatika značajno utiču na njihov kvalitet i eksploatacioni vek. Pneumatici se skladište u zatvorenim prostorijama bez direktnog uticaja sunčeve svetlosti, jakog veštačkog osvetljenja, bez uticaja toplote, ozona i ugljovodonika. Od izuzetne važnosti je da prostorija bude suva i provetravana da bi se izbeglo stvaranje vlage i kondenzacija. Temperatura u prostoriji mora biti manja od 35°C, a bilo bi dobro kada bi bila niža i od 25°C. Ukoliko su automobilske gume bile izložene niskim temperaturama duže vreme pre montiranja na vozilo trebalo bi ih zagrejati na oko 20°C. U skladištu ne sme biti generatora ozona, fluorescentne lampe, električni motori ili oprema koja izaziva električna pražnjenja. Takođe ne smeju se u skladištu držati ni goriva, maziva, rastvarači, kiseline, i sl.

Ukoliko se pneumatici lageruju na kraći vremenski period (do četiri nedelje) mogu se lagerovati jedna preko druge na drvenoj paleti ali ne preko 1,2m visine. Posle četiri nedelje donju gumu premestiti na vrh i obrnuto.

Kod dugotrajnog lagerovanja pneumatike treba držati poređane uspravno na posebnim regalima gde je prva polica udaljena bar 10cm od tla. Da bi sprečili deformacije jednom mesečno ih treba zaokrenuti za mali ugao.

Da bi se štetni uticaj lagerovanja pneumatika sveo na minimum poželjno je da se autogume ne skladište na duži vremenski period, odnosno treba u skladištu ostavljati one gume koje su poslednje proizvedene i dopremljene.

Zakljucak

Pneumatici nam dakle omogucavaju bezbednost u voznji.Oni su glavni i jedan od najvaznijih djelova na svakom motornom vozilu.Zahvaljujuci pneumaticima ublazuje se dodir sa tlom po kome se krece motorno vozilo.Pneumatici trebaju da budu u skladu sa propisanim uslovima, jer jedino adekvatni pneumatic imaju pravu efikasnost I omogucavaju nam bezbjednost u saobracaju.Koeficijent opterecenja pneumatika predstavlja max dozvoljenu nosivost svakog pojedinog pneumatika na mot. vozilu.Adekvatno tretiranje pneumatika omogucava I adekvatnu voznju, jer pretjerana tezina moze da ugrozi bezbjednost svih ucesnika u saobracaju.Pneumatici uticu na ponasanje I upravljivost comfort u voznji I najvaznija karakteristika sigurnost na suvom I mokrom kolovozu.Pneumatik-guma jeste najbitniji dio svakog motornog vozila I zato se drzimo izreke “Guma glavu cuva”.

Literatura:

N.Janičijević,D.Janović,J.Todorović:“Konstrukcija motornih vozila“,

Knjiga „Motori i motorna vozila“ od Ivana Filipovica,

S.Milidrag:“Konstrukcija motornih vozila 1“,

Antun Čevra- „Motori i motorna vozila 1“,

Antun Čevra- „Motori i motorna vozila 2“,

J.Todorović:“Ispitivanje motornih vozila“,Mašinski fakultet Beograd.