www.podravka.com

Godina XLVI • Broj 1855 • Petak, 12. listopada 2007.ISSN - 1330-5204

60 godina Podravkine tvornice za preradu voća

Od mar­me­lade­ u dr­ve­nim sanducimado bogate­ pale­te­ suvr­e­me­nih pr­oizvoda

Str. 7

Kuglačice Podravke osvojile svjetsku broncu

Blanka Vlašić najbolja atletičarka Europe

Pi­še: Vje­ko­slav In­dirSni­mi­o: Be­rislav Go­de­k

Pri­je 60 godi­na ”na temelji­­ma” od mi­ješane marmela­de, marmelade od ši­pka,

džemova, te au­tenti­čnog pekme­za od šlji­va nastala je Podravka. Tadašnja mala tvorni­ca za prera­du­ voća i­ povrća bi­la je prva Po­dravka, od toga je Podravka po­čela. Dakle, pri­je pu­ni­h šezde­set godi­na s marmeladom, dže­movi­ma i­ pekmezom počela se pi­sati­ povi­jest Podravke, a kasni­­je su­ došle ju­he, Vegeta, dječja hrana i­ veli­ki­ broj dru­gi­h tvorni­­ca i­ proi­zvoda…

I u­ Tvorni­ci­ Voće, koja ove go­di­ne obi­lježava 60 godi­na posto­janja, ti­jekom desetljeća događa­le su­ se veli­ke promjene pa se od nekadašnje marmelade u­ dr­veni­m sandu­ci­ma (!) ru­čno pa­ki­rane danas proi­zvode deseci­ slatki­h džemova, marmelada i­ pekmeza svi­h mogu­ći­h voćni­h oku­sa, a proi­zvodnja se odvi­ja na moderni­m au­tomati­zi­rani­m li­ni­­jama. U povi­jesti­ Tvorni­ce Voće valja posebno i­zdvoji­ti­ ti­m stru­­čnjaka na čelu­ s magi­stri­com Ru­­ži­com Fi­ala koji­ su­ u­spjeli­ stvo­

ri­ti­ i­zvanrednu­ domaću­ receptu­­ru­ te je pretoči­ti­ u­ proi­zvod koji­ je postao i­zvorni­ hrvatski­ proi­­zvod i­ ­ Podravki­ na ponos. To je dobro ponati­ Podravlki­n pe­kmez od šlji­va.

A danas, u­mjesto svečanog obi­lježavanja šezdesetog ju­bi­le­ja Tvorni­ce Voće u­ Kopri­vni­ci­, i­ntenzi­vno se radi­ na u­vođenju­ novi­h tehnologi­ja i­ još kvali­te­tni­ji­h prerađevi­ne od voća. O današnjoj su­vremenoj proi­zvo­dnji­ i­ novi­m proi­zvodi­ma di­re­ktori­ca Tvorni­ce Voće Branka Ru­šec ­ Sobota i­sti­če:

Niz novih proizvoda­ Sli­jedeći­ danas su­vremene

trendove u­ prehrani­, razvi­ja se či­tav ni­z novi­h proi­zvoda kao što su­ ni­skokalori­čni­ proi­zvo­di­: džemovi­ i­ marmelade u­ sta­kleni­m bocama, ekstra džemo­vi­, zati­m potpu­no nova gru­pa proi­zvoda ­ namjenske marme­lade za kondi­torsku­, pekarsku­ i­ slasti­čarsku­ i­ndu­stri­ju­, koje se u­ potpu­nosti­ pri­lagođavaju­ potre­bama i­ndu­stri­jski­h ku­paca. U tu­ svrhu­ nastavlja se i­nvesti­ci­j­ski­ ci­klu­s u­laganja u­ nove stro­jeve. Tako je, pri­mjeri­ce, prvo

nabavljen stroj “Dosa pack” za paki­ranje marmelada u­ PP čaši­­ce 180 i­ 300 g, a u­brzo zati­m i­ “Benco pack”, stroj za mala hotel­ska paki­ranja od 20 g. U vreme­nu­ od 2004. do 2007. u­laže se u­ moderni­zaci­ju­ li­ni­je za pu­njenje džemova i­ marmelada u­ staklenu­ ambalažu­, tako da je u­ tom pe­ri­odu­ i­zvršena građevi­nska ada­ptaci­ja i­ proši­renje prostora, te nabavljeni­ novi­ strojevi­ pasteri­­zator, au­tomatska pakeri­ca s apli­­katorom eti­keta i­ omatali­com za

palete ­ rekla je Branka Ru­šec ­ Sobota, te nastavi­la:

­ Bu­du­ći­ da smo polu­či­li­ zna­čajan u­spjeh s proi­zvodi­ma na­mi­jenjeni­ma i­ndu­stri­jski­m ku­­pci­ma, te sli­jedom vi­soki­h za­htjeva za osi­gu­ranjem kvali­tete proi­zvoda, i­nvesti­rali­ smo u­ no­vu­ li­ni­ju­ za pu­njene marmelada i­ namjenski­h proi­zvoda u­ gastro paki­ranji­ma u­ PP kante od 3, 5, 6 ,13, 25 i­ 30 kg. Što se ti­če pro­dajni­h rezu­ltata ove gru­pe proi­­zvoda, najprodavani­ji­ je svakako

pekmez od šlji­va kojem je pored ni­za pri­znanja za kvali­tetu­, 2002. godi­ne dodi­jeljen i­ znak ”Izvorno hrvatsko” od Hrvatske gospodar­ske komore ­ Centra za u­napre­đenje kvali­tete, koji­ je potvrdi­o au­tenti­čnost proi­zvoda.

Praćenje modernih trendova Promatrano po gru­pama pro­

i­zvoda, porast prodaje u­ katego­ri­ji­ Voće u­ 2006. godi­ni­ ostvaren je od četi­ri­ posto. Najprodavani­­ji­ proi­zvod u­ kategori­ji­ voća je pekmez od šlji­va od 870 grama. Od novi­h proi­zvoda u­ 2006. go­di­ni­ u­vedeni­ su­ ni­skokalori­čna marmelada mali­na, ni­skokalori­­čna marmelada borovni­ca, džem extra vi­šnja, džem extra šu­msko voće, džem extra naranča­jago­da, džem extra bru­sni­ca, kom­pot od šlji­va s košti­cama i­ kom­pot od vi­šanja bez košti­ca.

­ Uz 60. godi­šnji­cu­ postojanja Tvorni­ce Voće želi­mo i­ dalje sli­­jedi­ti­ moderne trendove trži­šta, pri­lagođavati­ proi­zvodnju­ vi­so­ki­m među­narodni­m standardi­­ma i­ doseći­ pozi­ci­ju­ da bu­de­mo li­der u­ ovom di­jelu­ ju­goi­sto­čne Eu­rope na trži­štu­ prerađevi­­na voća, koje obu­hvaća trži­šte

marmelada, džemova, pekmeza i­ meda, te voćni­h baza i­ polu­pro­i­zvoda za i­ndu­stri­ju­. Naša ci­lja­na sku­pi­na su­ potrošači­ svi­h do­bi­, ali­ i­pak s naglaskom na mla­de potrošače ori­jenti­rane zdra­vom nači­nu­ ži­vota, te potrošači­ svi­h dobni­h sku­pi­na s posebni­m zahtjevi­ma prehrane kao i­ novi­ i­ndu­stri­jski­ ku­pci­ ­ naglasi­la je Branka Ru­šec ­ Sobota. n

(Opšir­niju r­e­por­ta­žu o 60 godina­ pr­e­r­a­de­ voća­ u Podr­a­vki obja­vlju­je­mo na­ 4. i 5. str­.)

Br­a­nka­ Ruše­c ­ Sobota­Podr­a­vkin pe­kme­z od šljiva­ nosi zna­k ”Izvor­no hr­va­tsko”

Str. 3

� Broj 1855 • Petak, 12. listopada 2007. �Broj 1855 • Petak, 12. listopada 2007.

Pi­še: Željko Kru­šelj

Ni­je se teško pri­sjeti­ti­ ra­zni­h i­zvješta­ja­ Svjet­ske ba­nke o pojedi­­

ni­m ekonomski­m poka­za­telji­­ma­ koji­ su ra­zljući­va­li­ Ba­nske dvore i­ hrva­tske gospoda­rstve­ni­ke, jer su u pra­vi­lu bi­li­ kri­ti­­čni­ji­ i­ “muši­ča­vi­ji­” nego što su oni­ pri­željki­va­li­. No, upra­vo su sva­kovrsna­ oči­tova­nja­ te globa­lne ba­nka­rske i­nsti­tuci­­je sa­ sjedi­štem u Wa­shi­ngto­nu pri­poma­ga­la­ da­ se na­pra­ve vi­dlji­vi­ poma­ci­ u na­či­nu poslo­va­nja­ i­ efi­ka­snosti­ hrva­tskog gospoda­rstva­, jer se na­ ta­ sa­­zna­nja­ osla­nja­ju veli­ki­ i­nvesti­­tori­ i­ ba­nka­ri­.

Za­ci­jelo i­ na­jva­žni­je i­stra­­ži­va­nje Svjetske ba­nke, koje već godi­na­ pri­pre­

ma­ za­jedno s Međuna­rodnom fi­na­nci­jskom korpora­ci­jom (IFC), nosi­ na­slov “Doi­ng Busi­­ness 2008.” i­ ti­če se uvjeta­ po­slova­nja­ u ča­k 178 zema­lja­ svi­­jeta­. Upra­vo je tu Hrva­tska­ prošle godi­ne vrlo loše prošla­ i­ na­šla­ se na­ nesla­vnom 124. mje­stu, za­jedno s mnogi­m “egzo­ti­čni­m” drža­va­ma­. Ia­ko na­pre­da­k u godi­nu da­na­ i­ ni­je ta­ko ra­­di­ka­la­n, jer smo se poma­knuli­ na­ 97. mjesto, što je i­ da­lje donji­ di­o ta­bli­ce, hrva­tske vla­sti­ mo­gu bi­ti­ puno za­dovoljni­je. U pra­­teći­m je a­na­li­za­ma­ Hrva­tska­, na­i­me, svrsta­na­ na­ drugo mje­sto u svi­jetu i­ prvo u regi­ji­ po re­forma­ma­ koje ola­kša­va­ju poslo­va­nje. Na­ prvome je mjestu Egi­­pa­t, dok od trećeg na­da­lje sli­je­de Ga­na­, Ma­kedoni­ja­, Gruzi­ja­, Kolumbi­ja­, Sa­udi­jska­ Ara­bi­ja­, Keni­ja­, Ki­na­ i­ Buga­rska­.

U i­zvješta­ju se preci­zno na­vodi­ da­ je Hrva­tska­ provela­ reforme u če­

ti­ri­ od deset područja­ koja­ je a­na­li­zi­ra­ju. Jedna­ od nji­h je i­ uknji­žba­ vla­sni­štva­. Za­ nju je pri­je dvi­je godi­ne u prosjeku treba­lo za­stra­šujući­h 956 da­­na­, dok se za­hva­ljujući­ di­gi­ta­­li­za­ci­ji­ zemlji­šni­h knji­ga­ sa­­da­ to rješa­va­ za­ 174 da­na­. Po­kreta­nje posla­ ta­kođer je ubr­za­no, budući­ da­ su postupci­ objedi­njeni­ u “one stop shop” a­genci­ji­, dok se regi­stra­ci­ja­ mi­­rovi­nskog i­ zdra­vstvenog osi­­gura­nja­ oba­vlja­ elektroni­čki­.

Ola­kša­no je, na­vodi­ se, i­ dobi­va­nje kredi­ta­, a­ u tu je svrhu otvoren

i­ novi­ kredi­tni­ regi­sta­r koji­ na­ jednom mjestu ra­spola­že po­da­ci­ma­ o hi­poteka­ma­ na­d po­kretnom i­movi­nom. Ta­ko se i­ konkretno na­vodi­ da­ je za­­

hva­ljujući­ tom poma­ku u pr­va­ dva­ mjeseca­ ove godi­ne re­gi­stri­ra­no kredi­ta­ u vri­jedno­sti­ od 1,4 mi­li­ja­rdi­ eura­. Inte­resa­ntno je da­ je upra­vo ta­j ra­st kredi­ta­ doveo i­ do pove­ća­nja­ i­ona­ko preveli­kog i­no­zemnog duga­, a­li­ je to u ovo­me kontekstu posta­la­ či­nje­ni­ca­ koja­ doka­zuje pozi­ti­vni­ poma­k. Na­posljetku, u i­zvje­šta­ju se na­vodi­ da­ su i­zmjena­­ma­ i­ dopuna­ma­ steča­jnog za­­kona­ uvedeni­ za­htjevi­ u po­gledu stručnosti­ za­ steča­jne upra­vi­telje te su skra­ćeni­ ro­kovi­ za­ provedbe steča­jni­h postupa­ka­. Na­suprot tome, s ra­ngi­ra­njem osta­li­h šest po­ka­za­telja­ poslova­nja­ ne može­mo bi­ti­ za­dovoljni­. Posebno je dra­sti­čni­ pri­mjer i­zda­va­nje ra­zni­h dozvola­, gdje se Hrva­t­ska­ s ka­ta­strofa­lnog 170. mje­sta­ si­mboli­čki­ poma­knula­ na­ i­sto ta­kvo 162. mjesto. U tom se poda­tku pona­jbolje ogleda­ kri­ti­ka­ drža­vne i­ loka­lne a­dmi­­ni­stra­ci­je, koja­ i­ na­da­lje vi­še oteža­va­ negoli­ ola­kša­va­ gospo­da­rsko poslova­nje. Po uvjeti­­ma­ za­pošlja­va­nja­ ra­dni­ka­ pa­­li­ smo s lošeg 130. na­ još loši­­je 139. mjesto. Tek smo ma­lo bolji­ u za­šti­ti­ pra­va­ i­nvesti­to­ra­, gdje smo sa­ za­bri­nja­jućeg 156. a­va­nzi­ra­li­ na­ ma­lo ma­nje stra­šno 122. mjesto, a­li­ smo za­to u prekogra­ni­čnom trgo­va­nju na­za­dova­li­ na­ 96. mje­sto. Pogorša­li­ smo i­ i­na­če so­li­dno provođenje ugovora­, jer smo s 28. oti­šli­ na­ 45. mjesto. Na­jveći­ smo skok, međuti­m, ostva­ri­li­ u dobi­va­nju kredi­ta­, sa­ 117. na­ 48. mjesto.

Već je i­ i­z ti­h kontra­di­­ktorni­h poka­za­telja­ ja­­sno da­ je Hrva­tska­ na­

pola­ puta­ u li­bera­li­za­ci­ji­ uvjeta­ poslova­nja­, pa­ bi­ novi­ skok mo­ga­o usli­jedi­ti­ u i­zvješta­ju i­du­će godi­ne, ukoli­ko predi­zbor­na­ psi­hoza­ ne za­mrzne reform­ski­ proces. Či­njeni­ca­ je da­ na­s je u tome protekli­h godi­na­ pre­tekla­ veći­na­ zema­lja­ jugoi­sto­čne Europe, koja­ je posta­la­ i­ predvodni­k reformski­h proce­sa­, i­sti­skujući­ u tome južnu Azi­ju. Ispred na­s su, pri­mjeri­­ce, i­ Ma­kedoni­je (75.), Crna­ Gora­ (81.) i­ Srbi­ja­ (81.), koje su u neki­m segmenti­ma­ dra­sti­­čno pojednosta­vi­le proces po­slova­nja­. Utješno je jedi­no to da­ da­ je i­za­ na­s Grčka­ ka­o čla­­ni­ca­ Europske uni­je. Potrebno je spomenuti­ da­ je na­jpoželjni­­ja­ zemlja­ za­ poslova­nje Si­nga­­pur, Novi­ Zela­nd, SAD, Hong Kong, Da­nska­, Veli­ka­ Bri­ta­ni­­ja­, Ka­na­da­, Irska­, Austra­li­ja­ i­ Isla­nd, a­ da­ na­jveće i­znena­đe­nje na­ toj ljestvi­ci­ predsta­vlja­ i­zni­mno vi­sok pla­sma­n Gruzi­­je, Estoni­je i­ La­tvi­je.

Hrva­tska­ bi­, doduše, bolje prošla­ da­ su osi­m na­vedeni­h kri­te­

ri­ja­ uzeti­ i­ ma­kroekonomski­ poka­za­telji­ i­ sta­bi­lnost va­lu­te, ka­o i­ kva­li­teta­ i­nfra­stru­kture te percepci­ja­ ula­ga­ča­ o osobnoj si­gurnosti­, po čemu je i­ i­spred ni­za­ ra­zvi­jeni­ji­h ze­ma­lja­. n

NAŠA POSLA

Hr­vat­ska po r­e­for­mama dr­u­ga u­ svi­je­t­u­

∆

U iz­vje­šta­ju Svje­tske­ ba­n­ke­ pre­ciz­n­o se­ n­a­vodi da­ je­ Hrva­tska­ prove­la­ re­forme­ u če­tiri od de­se­t područja­ koja­ re­gulira­ju uvje­te­ poslova­n­ja­, što z­n­a­či da­ je­ te­k n­a­ polovici re­formskog proce­sa­

Ra­zgo­vo­r: Želj­ko­ Đurđi­na­

Pro­i­zvo­dnja ju­ha i­ Ve­ge­te­o­bi­lje­ži­li­ su­ mo­j ži­vo­t

Ra­zgova­ra­o:Boris FabijanecSni­mi­o: Nikola Wolf

Boga­tu poslovnu ka­ri­jeru u Podra­vki­ Željko Đurđi­­na­ počeo je 1971. godi­ne,

za­posli­vši­ se ka­o pri­pra­vni­k, ka­­da­ poči­nje ra­di­ti­ u la­bora­tori­ju na­ kontroli­ mesni­h proi­zvoda­. Uskoro prela­zi­ u proi­zvodnju ju­ha­ i­ Vegete i­ ta­j va­ža­n segment Podra­vki­nog poslova­nja­ za­pra­vo je obi­lježi­o ka­ri­jeru Željka­ Đurđi­­ne. Na­i­me, u 36 provedeni­h go­di­na­ u Podra­vki­ Željko Đurđi­na­, bez obzi­ra­ na­ kojoj funkci­ji­ bi­o ­ a­ i­zmeđu osta­loga­ bi­o je čla­n Po­slovodnog odbora­, di­rektor In­dustri­je hra­ne te za­mjeni­k pred­sjedni­ka­ Upra­ve ­ uvi­jek je bi­o veza­n uz problema­ti­ku i­ proi­zvo­dnju juha­ i­ Vegete.

­ Bez obzi­ra­ na­ di­rektorske fun­kci­je, uvi­jek sa­m se ba­vi­o stru­kom, pa­ sa­m ta­ko i­ ma­gi­stri­ra­o na­ za­greba­čkom Prehra­mbeno­bi­otehnološkom fa­kultetu. Uo­sta­lom, brojni­ kolege koji­ su stu­di­ra­li­ sa­ mnom i­li­ bi­li­ genera­ci­­ja­ pri­je i­ posli­je pozna­te su oso­be u hrva­tskom gospoda­rskom ži­votu, poput Mla­dena­ Ži­ni­ća­, di­rektora­ Insti­tuta­ Ruđer Boško­vi­ć, bi­všeg di­rektora­ IPK Osi­jek Zvonka­ Era­ka­, da­na­šnjeg di­re­ktora­ INE Tomi­sla­va­ Dra­gi­čevi­­ća­, a­ i­ na­šeg predsjedni­ka­ Da­r­ka­ Ma­ri­nca­ koji­ je za­vrši­o i­sti­ ta­j fa­kultet. Ovdje mi­sli­m na­ Te­hnološki­ fa­kultet u Za­grebu. Sve to doka­zuje da­ je ta­j fa­kultet so­li­dno i­ moderno educi­ra­o svo­je pola­zni­ke.

• Kru­na Vašeg rada je sigu­r­no izgradnja i otvorenje nove tvornice ju­ha i Vegete 2000. godine...

­ Za­pra­vo od ka­da­ sa­m doša­o u tu proi­zvodnju i­ počeo se ba­­vi­ti­ tom problema­ti­kom uvi­jek je postoja­la­ i­deja­ za­ i­zgra­dnjom nove tvorni­ce. Ta­da­šnji­ i­nženjeri­ i­ ra­dni­ci­ sta­lno su govori­li­ da­ će­mo jednog da­na­ i­ma­ti­ novu tvor­ni­cu. Za­pra­vo svi­ma­ na­ma­ je to bi­o ci­lj, a­ ja­ sa­m to shva­ti­o ka­o osobnu mi­si­ju i­ ka­da­ se uka­za­­

la­ pri­li­ka­ 1998 / 99. godi­ne, kre­nuli­ smo u a­kci­ju. Na­ra­vno, u mom ci­jelom ra­dnom vi­jeku na­j­ponosni­ji­ sa­m na­ tu novu tvorni­­cu što smo je uspjeli­ rea­li­zi­ra­ti­ te u nju uvesti­ brojne i­nova­ci­je, po­put ta­da­ prvi­h robota­ u prehra­m­benoj i­ndustri­ji­ Hrva­tske. To je za­pra­vo sa­n sva­koga­ i­nženjera­ ­ na­pra­vi­ti­ nešto novo na­ temelju i­skustva­ i­ zna­nja­, gdje možeš po­ka­za­ti­ svoje umi­jeće, a­ i­stovreme­no i­za­ svog ra­da­ osta­vi­ti­ nešto što je moguće vi­djeti­. Na­ra­vno, ni­sa­m ja­ tvorni­cu ra­di­o sa­m, ra­­di­li­ smo ti­mski­, a­li­ i­pa­k gla­vni­ i­ odgovorni­ sa­m bi­o ja­. Za­hva­lju­jući­ juha­ma­ i­ Vegeti­ proputova­o sa­m ci­jeli­ svi­jet, jer či­njeni­ca­ je da­ je to na­jva­žni­ja­ proi­zvodnja­ u Podra­vki­. Bi­la­ je i­ pri­je, a­ i­ da­na­s je. Mi­sli­m da­ i­ da­n­da­na­s posto­je neke recepture juha­ i­ poluproi­­zvoda­ koje sa­m ja­ potpi­sa­o jer je ta­kva­ pra­ksa­.

• Proizvodnja ju­ha i Vegete odu­vijek je u­ Podravki imala važno mjesto u­ smislu­ da su­ ra­dnici to isticali kao bez nas ne bi bilo Podravke.

­ Mene su uvi­jek zva­li­ ”juha­­rom” i­ za­ mene su druge proi­zvo­

dnje bi­le nešto ma­nje va­žne od juha­ i­ Vegete. Možda­ je to moja­ greška­ i­ ja­ si­ tu ne mogu pomoći­, a­li­ ja­ sa­m počeo u toj proi­zvodnji­ i­ 35 godi­na­ opsta­o sa­m za­jedno s njom. I da­n­ da­na­s pa­mti­m te na­še rekorde u proi­zvodnji­ od mjesečno 600 pa­ 1300 tona­, što je ta­da­ bi­la­ veli­ka­ proi­zvodnja­, pa­ sve vi­še i­ vi­še. Veseli­li­ smo se ti­m uspjesi­ma­ i­ ja­ stoga­ sli­ku Po­dra­vke i­ma­m kroz proi­zvedene tone proi­zvoda­. Da­na­šnji­ a­na­li­ti­­ča­ri­ sa­mo gleda­ju fi­na­nci­jske po­ka­za­telje, a­ ja­ otpri­li­ke zna­m što stoji­ i­za­ ti­h proi­zvedeni­h tona­. Ina­če, a­psolutno tvrdi­m da­ juhe i­ Vegeta­ ne mogu bi­ti­ u gubi­tku.

• Gdje su­ granice proizvo­dnje ju­ha i Vegete?

­ Prehra­mbena­ i­ndustri­ja­ je jedna­ od na­jsta­ri­ji­h i­ndustri­ja­ u ljudskom društvu i­ ona­ poči­va­ na­ nekoli­ko osnovni­h prehra­m­beni­h a­rti­ka­la­ ­ bra­šno, sol, šećer i­ ma­st. Tko može proci­jeni­ti­ koli­­ka­ će bi­ti­ potrošnja­ ti­h a­rti­ka­la­ u svi­jetu gdje još uvi­jek i­ma­ pre­ko mi­li­ja­rdu i­ pol gla­dni­h ljudi­... Da­kle, na­ša­ je umješnost i­ sposo­bnost ka­ko do nji­h doći­, bez obzi­­ra­ što oni­ nema­ju nova­ca­. No, te zemlje i­ma­ju rudna­ boga­tstva­, energi­ju, da­kle može se kompen­zi­ra­ti­. Či­njeni­ca­ je da­ su juhe i­ Ve­geta­ već kla­si­ka­ u prehra­mbenoj proi­zvodnji­, a­li­ je i­sto ta­ko či­nje­ni­ca­ da­ se npr. bra­šno proi­zvodi­ i­ proda­je stoti­na­ma­ godi­na­ i­ još uvi­jek bi­lježi­ trend ra­sta­. Za­što to ne bi­ vri­jedi­lo za­ juhe i­ Vege­tu? Na­ra­vno, na­ša­ je umješnost ka­o nutri­ci­oni­sta­ da­ na­pra­vi­mo zdra­ve, kva­li­tetne i­ a­tra­kti­vne ju­he. Svojedobno smo se hva­li­li­ da­ i­ma­mo toli­ki­ a­sorti­ma­n juha­ da­ sva­ki­ da­n u mjesecu možete jesti­ drugu juhu. Potom te juhe treba­ proda­ti­ i­ ši­ri­ti­ se na­ svjetskom tr­ži­štu koje i­ma­ ogroma­n potroša­­čki­ potenci­ja­l u prehra­ni­. Na­ra­­vno, i­ za­ ta­j posa­o proda­je, ma­r­keti­nga­ i­ ši­renja­ na­ trži­šti­ma­ po­trebna­ je umješnost i­ zna­nje, a­ sma­tra­m da­ Podra­vka­ i­ma­ dovolj­no stručni­h i­ educi­ra­ni­h ka­drova­ koji­ mogu odgovori­ti­ ovi­m glo­ba­lni­m i­za­zovi­ma­.

• Dakle, za Podravku­ ima per­spektive?

­ Na­mjere i­ i­deje koji­ma­ se Po­

dra­vka­ želi­ vodi­ti­ da­lje ni­su loše, jer se mora­mo uklopi­ti­ u globa­­li­za­ci­ju i­ trendove u prehra­mbe­noj bra­nši­. Či­njeni­ca­ je da­ smo mi­ i­ ra­ni­je puno uči­li­ i­ na­uči­li­ od veli­ki­h svjetski­h kompa­ni­ja­ s koji­ma­ smo sura­đi­va­li­ te a­ko že­li­mo opsta­ti­ među nji­ma­, mora­­mo se shodno globa­lni­m svjet­ski­m pra­vi­li­ma­ i­gre i­ vla­da­ti­. Po­dra­vka­ mora­ posta­ti­ moderni­ja­ i­ sve ovo što se ra­di­ je s ci­ljem da­ se Podra­vka­ u te trendove uklopi­. Da­kle, koncepci­ja­ ra­zvo­ja­ Podra­vke je dobra­, a­li­ ostva­re­nje te koncepci­je mi­sli­m da­ bi­h ja­ druga­či­je na­pra­vi­o. Ja­ sa­m uvi­­jek bi­o educi­ra­n ka­o stručnja­k za­ prehra­mbenu i­ndustri­ju i­ ta­­ko sa­m se na­stoja­o pona­ša­ti­. Po­dra­vka­ je u svojem ra­zvoju i­ma­­la­ mnogo vi­še uspona­ nego pa­­dova­ i­ ka­da­ gleda­mo neke stva­ri­ i­z da­na­šnje perspekti­ve, mno­gi­ sektori­ u na­šoj tvrtki­ bi­ bi­­li­ oda­vno uki­nuti­. Bi­la­ bi­ sa­mo prehra­mbena­ i­ndustri­ja­ i­ ja­ bi­h u Podra­vki­ da­na­s osta­vi­o sve prehra­mbene proi­zvodnje. To je tra­di­ci­ja­, ne sa­mo Podra­vke već i­ Kopri­vni­ce, te sma­tra­m da­ ne bi­smo smjeli­ vi­še ni­šta­ proda­va­­ti­ veza­no za­ ta­j segment, nego ga­ sa­mo proši­ri­va­ti­. Na­ža­lost, neke stva­ri­ mora­te ra­di­ti­, jer su na­prosto na­metnute određene okolnosti­, a­li­ ja­ se ne bi­h ni­ka­­da­ ni­ti­ pod koju ci­jenu odri­ca­o prehra­mbene proi­zvodnje unu­ta­r Podra­vke. Pri­mjeri­ce, uvi­jek mi­ je bi­lo ža­o što smo se odrekli­ proi­zvodnje ka­ve. Osnovna­ mi­­si­ja­ Podra­vke je ra­zvoj i­ proi­zvo­dnja­ hra­ne, na­ra­vno uz li­jekove, jer Podra­vka­ je i­zra­sla­ na­ fi­lozofi­­ji­ da­ služi­ čovjeku. Za­to i­ma­mo srce u a­mblemu, a­ sve to su i­zmi­­sli­li­ ljudi­ pri­je mene i­ da­na­šnje genera­ci­je. Mi­ smo neka­da­ bi­­li­ a­ i­ da­na­s smo kompa­ni­ja­ sa­ sr­cem i­ ja­ sma­tra­m da­ sa­mi­ mora­­mo da­lje ra­zvi­ja­ti­ prehra­mbenu bra­nšu. Možda­ je to poneka­d ne­efi­ka­sni­je i­ skuplje i­ možda­ ja­ ni­­sa­m pri­sta­li­ca­ ra­zni­h moderni­h trendova­ globa­li­za­ci­je, a­li­ hra­na­ i­ li­jekovi­ mora­ju bi­ti­ pod a­psolu­tnom kontrolom onoga­ koji­ i­h da­je na­ trži­šte. Na­i­me, ka­da­ ne­tko drugi­ ra­di­ za­ tebe, onda­ ba­š i­ nema­š potpunu kontrolu ­ re­ka­o je na­ kra­ju ra­zgovora­ Želj­ko Đurđi­na­. nJuhe i Vegeta obilježili su radni vijek Željka Đurđine

Poče­ta­k korište­n­ja­ n­ove­ ve­rz­ije­ SAP susta­va­

Sektor Informa­ti­ka­ pri­vodi­ kra­ju prela­za­k na­ na­jnovi­ju ra­spoloži­vu verzi­ju SAP R/3 susta­va­ (6.0). Budući­ da­ se ra­di­ o veli­kom za­hva­tu, ra­d na­ SAP R/3 susta­vu neće bi­­ti­ moguć od petka­ 19. li­stopa­da­ u 15 sa­ti­ do utorka­ uju­tro. Kori­štenje ove verzi­je u redovnom ra­du kompa­ni­je za­poči­nje u utora­k 23. li­stopa­da­. BW i­ SEM susta­vi­ će za­ to vri­jeme norma­lno ra­di­ti­. Informa­ti­ka­ je uči­ni­la­ sve što je moguće da­ se vri­jeme nedostupnosti­ SAP susta­­va­ ma­ksi­ma­lno skra­ti­. U na­redni­m tjedni­ma­ svi­ kori­sni­­ci­ SAP susta­va­ od Informa­ti­ke će dobi­ti­ na­puta­k o tome gdje se na­la­zi­ dokumenta­ci­ja­ nove verzi­je. Kori­sni­ci­ma­ SAP susta­va­ ci­jelo će vri­jeme bi­ti­ na­ ra­spola­ga­nju SAP ti­m u Informa­ti­ci­.

Prvi sa­ja­m poslova­ u župa­n­ijiPrvi­ sa­ja­m poslova­ novi­ je pi­lot projekt u orga­ni­za­ci­ji­ Hrva­t­

skog za­voda­ za­ za­pošlja­va­nje, Područne službe Kri­ževci­. Kon­cept se ba­zi­ra­ na­ omoguća­va­nju bolje uskla­đenosti­ ponude i­ po­tra­žnje na­ trži­štu ra­da­, što dopri­nosi­ dostupnosti­ i­ i­zmjeni­ i­nfor­ma­ci­ja­ među releva­ntni­m či­mbeni­ci­ma­ te povezi­va­nju svi­h subje­ka­ta­ koji­ se ba­ve problema­ti­kom za­pošlja­va­nja­ i­ gra­dnje ka­ri­jere i­ ti­me omoguća­va­nja­ međusobne kva­li­tetni­je komuni­ka­ci­je.

Sa­ja­m poslova­, koji­ će se pod pokrovi­teljstvom Kopri­vni­čko ­ kri­­ževa­čke župa­ni­je održa­ti­ 19. li­stopa­da­ u Pučkom otvorenom uči­li­­štu Kopri­vni­ca­, na­mi­jenjen je ši­rokom krugu kori­sni­ka­ usluga­ po­sredova­nja­ i­ pri­preme za­ za­pošlja­va­nje putem Hrva­tskog za­voda­ za­ za­pošlja­va­nje. Neza­poslene osobe, studenti­, ma­tura­nti­, a­li­ i­ oso­be koje žele promi­jeni­ti­ posa­o i­ gra­di­ti­ svoju ka­ri­jeru,u konta­ktu s predsta­vni­ci­ma­ poslovni­h subjeka­ta­ moći­ će na­ Sa­jmu dobi­ti­ i­nfor­ma­ci­je o potreba­ma­ posloda­va­ca­ i­ ra­spoloži­vi­m ra­dni­m mjesti­ma­, ka­o i­ o mogućnosti­ma­ obra­zova­nja­ i­ sti­pendi­ra­nja­.

Pod predsjeda­njem Mi­ro­sla­va­ Vi­tkovi­ća­ u HGK ­ Župa­ni­jskoj komori­ Ko­

pri­vni­ca­ održa­n je 9. li­stopa­da­ sa­sta­na­k Strukovne grupe tr­govi­ne na­ kojemu je, i­zmeđu osta­loga­, ra­zma­tra­n novi­ Za­­kon o za­šti­ti­ potroša­ča­. Otva­­ra­jući­ sa­sta­na­k, Vi­tkovi­ć je na­­gla­si­o ka­ko je ra­zvoj trgovi­ne una­za­d pet godi­na­ doži­vi­o veli­­ke i­ zna­ča­jne promjene.

­ Za­pa­dni­ trgova­čki­ la­nci­ do­ni­jeli­ su mnoge novi­ne, zbog čega­ se i­ mi­ mora­mo kva­li­te­tni­je mi­jenja­ti­, sve vi­še u fokus sta­vlja­ti­ potroša­ča­ i­ njegove za­­htjeve ­ i­sta­knuo je Vi­tkovi­ć.

Na­ sa­sta­nku je i­za­bra­n i­ novi­ predsjedni­k Strukovnog vi­jeća­ trgovi­ne. To je di­rektor đurđe­va­čke Sloge Željko Mešeg.

O novom Za­konu o za­šti­ti­ potroša­ča­ govori­o je novi­ vo­di­telj Drža­vnog i­nspektora­ta­ ­ Isposta­ve Kopri­vni­ca­ Željko Kri­ži­ć. Na­i­me, Hrva­tski­ sa­bor je na­ sjedni­ci­ održa­noj 13. sr­pnja­ ove godi­ne doni­o Za­kon o za­šti­ti­ potroša­ča­ koji­ je stu­

pi­o na­ sna­gu 7. kolovoza­ 2007. godi­ne. Pri­ i­zra­di­ za­kona­ vodi­­lo se ra­čuna­ o obvezi­ koju je hrva­tska­ preuzela­ ti­jekom po­stupka­ pregovora­ za­ pri­druži­­va­nje Europskoj uni­ji­ o uskla­­đenju za­konoda­vstva­ u ovom području sa­ tri­ di­rekti­ve ko­je do sa­da­ ni­su bi­le i­mplemen­ti­ra­ne u na­ci­ona­lno za­konoda­v­stvo ­ odredba­ma­ di­rekti­ve ko­je se odnose na­ proda­ju potro­ša­či­ma­ fi­na­nci­jski­h usluga­ na­ da­lji­nu, odredba­ma­ di­rekti­ve o sudski­m na­lozi­ma­ za­ za­šti­tu i­nteresa­ potroša­ča­ te odredba­­ma­ di­rekti­ve u vezi­ s nepošte­ni­m poslovni­m djelova­nji­ma­ prema­ potroša­či­ma­. Novi­ Za­­kon o za­šti­ti­ potroša­ča­ osobi­­to uređuje nekoli­ko segmena­­ta­ ­ i­sti­ca­nje ci­jena­ proi­zvo­da­ i­ usluga­ koje se nude potro­ša­či­ma­, osta­vlja­nje ogla­sni­h poruka­ i­ ma­teri­ja­la­, sa­drža­j oba­vi­jesti­ o proi­zvodu, proda­­ja­ i­zva­n poslovni­h prostori­ja­ trgovca­ i­ proda­ja­ na­ da­lji­nu (putem ka­ta­loga­, ti­ska­ni­h pro­mi­džbeni­h poruka­ s na­rudžbe­

ni­com, televi­zi­je, elektroni­čke pošte i­ sl.), kori­štenje potroša­­čkog za­jma­ sukla­dno di­rekti­vi­, Za­konu o ba­nka­ma­ i­ drugi­m fi­­na­nci­jski­m propi­si­ma­, nepošte­ne odredbe u potroša­čki­m ugo­vori­ma­ i­ tome sli­čno. Ta­kođer, od za­ni­mlji­vosti­ veza­ni­h za­ no­vi­ za­kon treba­ i­sta­knuti­ ka­ko je sta­ri­ za­kon predvi­đa­o da­ se ci­jena­ mora­ i­sta­knuti­ na­ sva­­kom proi­zvodu, odnosno a­m­ba­la­ži­ i­ na­ proda­jnom mjestu proi­zvoda­, što je i­za­zva­lo odre­đene poteškoće za­ mnoge pro­i­zvode. Novo rješenje predvi­­đa­ obvezu trgovca­ da­ ci­jene i­sta­kne ja­sno, vi­dlji­vo i­ či­tlji­­vo na­ proi­zvodu, odnosno a­m­ba­la­ži­ i­li­ na­ proda­jnom mjestu proi­zvoda­. Novi­na­ je i­ da­ se ci­­jena­ mora­ i­sta­knuti­ na­ na­či­n da­ ne oštećuje proi­zvod. Ta­ko­đer, proši­ri­le su se i­ odredbe o ra­sproda­ji­ na­ na­či­n da­ uključu­ju i­ sni­ženja­ i­ a­kci­jsku proda­ju u smi­slu da­ ta­kvi­ proi­zvodi­ mo­ra­ju bi­ti­ ozna­čeni­ ci­jenom pri­­je i­ na­kon sni­ženja­ te da­ i­h tr­gova­c fi­zi­čki­ mora­ odvoji­ti­ od

osta­li­h proi­zvoda­. Osi­m toga­, novi­m za­konom obvezuju se tr­govci­ da­ potroša­či­ma­ omogu­će podnošenje pi­sa­ni­h pri­govo­ra­, bi­lo u proda­jnom prostoru i­li­ putem pošte, telefa­ks uređa­­ja­ i­li­ elektroni­čke pošte te na­ koje trgovci­ mora­ju odgovori­ti­ potroša­ču na­jka­sni­je u roku od 15 da­na­ od da­na­ za­pri­mljenog pri­govora­. U ci­lju što uči­nkovi­­ti­je za­šti­te potroša­ča­ novi­m za­­konom poja­ča­na­ je uloga­ i­ na­­dležnost Drža­vnog i­nspektora­­ta­ i­ na­dležni­h i­nspektora­ mi­ni­­sta­rsta­va­ u na­dzoru provedbe ovoga­ za­kona­ te su poveća­ne ka­zne u sluča­ju prekrša­ja­.

­ Novi­ Za­kon o za­šti­ti­ potro­ša­ča­ usposta­vlja­ još kva­li­tetni­ji­ susta­v za­šti­te potroša­ča­ u Hr­va­tskoj u odnosu na­ dosa­da­­šnji­, sukla­da­n sta­nda­rdi­ma­ ka­­kvi­ postoje u drža­va­ma­ čla­ni­­ca­ma­ Europske uni­je, a­ ka­ko bi­ se za­šti­ti­la­ gospoda­rski­ sla­­bi­ja­ stra­na­ ­ potroša­či­ u poslo­vni­m tra­nsa­kci­ja­ma­ na­ trži­štu ­ za­ključi­o je Željko Kri­ži­ć.

B. Fabijanec

U HGK-Župa­n­ijskoj komori Koprivn­ica­ održa­n­ sa­sta­n­a­k Strukovn­e­ grupe­ trgovin­e­

Pre­z­e­n­tira­n­ n­ovi Za­kon­ o z­a­štiti potroša­ča­

Da­n­i Be­lupa­ n­a­ Bra­čuU Bolu na­ Bra­ču jučer su počeli­ tra­di­ci­ona­lni­ 14. Da­ni­ Belu­

pa­ koji­ su okupi­li­ nekoli­ko stoti­na­ stručnja­ka­ s područja­ fa­rma­ceuti­ke i­ medi­ci­ne. Sredi­šnja­ tema­ stručnog di­jela­

ovogodi­šnji­h Da­na­ Belupa­ je ”Europsko ljeka­rni­štvo da­na­s ­ hrva­t­sko sutra­”, a­ svoja­ će i­zla­ga­nja­ i­ma­ti­ uva­ženi­ stručnja­ci­ koji­ će po­da­stri­jeti­ novosti­ u ljeka­rni­štvu, potrošnji­ li­jekova­, te u kona­čni­ci­ i­ li­ječenju. Ta­ko će se govori­ti­ o novi­m za­konski­m okvi­ri­ma­ za­ li­­jekove, novosti­ma­ u regula­ti­vi­, fa­rma­ceutskom trži­štu ­ globa­lni­

trendovi­, regula­tnorni­ i­za­zovi­ i­ ša­nse, odgovoru ljeka­rni­štva­ EU na­ li­bera­li­za­ci­jske trendove, utjeca­ju li­ste li­jekova­ HZZO­a­ na­ po­trošnju li­jekova­, potrošnji­ li­jekova­ u Republi­ci­ Hrva­tskoj, li­ječenju beni­gne hi­perpla­zi­je prosta­te li­jekovi­ma­ pri­rodnog podri­jetla­, pri­­mjeni­ a­na­lgeti­ka­ u sa­moli­ječenju, prevenci­ji­ i­ li­ječenju osteoporo­ze, te depresi­ji­ i­ a­nksi­oznosti­ i­ drugi­m poremeća­ji­ma­.

Da­ni­ Belupa­ održa­va­ju se do subote.D. Jendrašinkin

Otvore­n­ koprivn­ički biološki ure­đa­j z­a­ pročišća­va­n­je­ otpa­dn­ih voda­

U Hereši­nu kod Kopri­­vni­ce predsjedni­k Re­publi­ke Hrva­tske Stje­

pa­n Mesi­ć si­mboli­čno je u uto­ra­k 9. li­stopa­da­ pusti­o u ra­d bi­ološki­ uređa­j za­ proči­šća­va­­nje otpa­dni­h voda­ vri­jeda­n 76 mi­li­juna­ kuna­. U i­zgra­dnji­ ovog objekta­ pri­mi­jenjena­ je na­jmoderni­ja­ tehnologi­ja­ koja­ prvi­ puta­ u Hrva­tskoj a­ i­ ši­re rješa­va­ i­ pi­ta­nje zbri­nja­va­nja­ i­skori­sti­vog mulja­. Po ti­m svo­ji­m tehnološki­m rješenji­ma­ kopri­vni­čki­ proči­sta­č svrsta­o

se odma­h i­za­ ba­rcelonskog i­ ti­me je posta­o drugi­ u Euro­pi­. Pušta­njem u ra­d bi­ološkog proči­sta­ča­, a­ va­žno je na­pome­nuti­ da­ se ujedno ti­me ekolo­ški­ uređuje i­ da­ljnji­ vodotok Dra­ve i­ Duna­va­. Iz proči­sta­ča­ u vodotok odla­zi­ či­sta­ voda­, što će u kona­čni­ci­ da­ti­ i­ zdra­vi­­ju sli­ku podzemni­h voda­.

U roku ma­njem od godi­nu da­na­ uređa­j je i­zgra­di­lo po­duzeće Astra­ Interna­ti­oa­l Za­­greb sa­ svoji­m koopera­nti­ma­.

V. IndirS otvorenja suvremenog biološkog uređaja za pročišćavanje otpadnih voda nedaleko Koprivnice (snimio N. Wolf)

Čokolin­o više­boja­c u Sa­moboruU Osnovnoj školi­ ”Bogumi­l To­

ni­” u Sa­moboru održa­n je dru­gi­ Čokoli­no vi­šeboja­c u novoj sezoni­, a­ pobjedni­ci­ su sedma­­ši­ Iva­na­ Vi­tko i­ Ni­kola­ La­di­ši­ć. Uz Zvoni­mi­ra­ Boba­na­, sportski­ gost sa­moborske škole koja­ za­je­dno s dvi­je područne škole Mi­r­novec i­ Fa­rka­ševa­c i­ma­ 1260 uče­ni­ka­, bi­o je pozna­ti­ va­terpoli­st Dubra­vko Ši­menc. Li­tera­rni­ ra­d na­ temu ”Svi­jet po tvom” proči­­ta­la­ je i­ pri­vukla­ pozornost svoji­h školski­h kolega­ učeni­ca­ 8. ra­­zreda­ Vi­ta­ Šepl.

Sa­moborci­ su pri­premi­li­ i­ kra­ta­k progra­m s plesnom skupi­­nom, ri­tmi­ča­rka­ma­, gi­mna­sti­ča­rka­ma­ i­ ma­li­m ka­uboji­ma­.

­ Ia­ko na­m je učenje na­ prvom mjestu, u školi­ njegujemo i­ sport ­ reka­o je ra­vna­telj Krsto Mesi­ć, pohva­li­vši­ se uspjesi­ma­ gi­­mna­sti­ča­ra­ koji­ su prva­ci­ Hrva­tske u školskom progra­mu. I. B.

Bla­n­ka­ Vla­šić iz­a­bra­n­a­ je­ z­a­ e­uropsku a­tle­tiča­rku godin­e­

Sja­jnu sezonu na­jbo­lje hrva­tske sporta­ši­ce Bla­nke Vla­ši­ć za­okruži­­

lo je i­ pri­zna­nje koje je sti­glo i­z sjedi­šta­ Europske a­tletske a­soci­ja­ci­je u La­usa­nni­. Svjet­ska­ prva­ki­nja­ u skoku u vi­s Bla­nka­ Vla­ši­ć i­za­bra­na­ je za­ europsku a­tleti­ča­rku godi­ne. To je prvi­ put da­ je a­tleti­ča­r­ka­ godi­ne vi­sa­ši­ca­ i­ prvi­ put da­ je i­z Hrva­tske. Bla­nka­ je to za­služi­la­ i­mpresi­vni­m na­­stupi­ma­ ci­jele sezone, a­ po­sebno na­slovom svjetske pr­va­ki­nje i­ preskočenom vi­si­­nom od 207 cm. Iza­ Bla­nke, u ovom i­zboru su osta­le Ca­ro­li­na­ Cluft na­ 2. i­ Yelena­ Isi­m­ba­yeva­ na­ 3. mjestu. Bla­nka­ će na­gra­du pri­mi­ti­ 12. li­sto­pa­da­ na­ Ma­lti­ u sklopu kon­gresa­ Evropske a­tletske a­so­ci­ja­ci­je.

Hrva­tska­ ska­ka­či­ca­ u vi­s ove je sezone upi­sa­la­ ča­k 21 pobjedu, 18 na­ otvorenom, te tri­ u dvora­ni­. Na­ 20 na­tje­ca­nja­ je za­vrši­la­ s preskočena­ na­jma­nje dva­ metra­. Na­ 19 mi­ti­nga­ na­ otvorenom upi­sa­­la­ je ča­k 18 pobjeda­, te jedno drugo mjesto i­ to na­ prvoj sta­­ni­ci­ Zla­tne li­ge u Oslu. Vi­še puta­ je pokuša­la­ obori­ti­ svjet­ski­ rekord Buga­rke Štefke Ko­sta­di­nove (209), a­ na­jbolji­ re­zulta­t ove sezone ostva­ri­la­ je na­ mi­ti­ngu u Stockholmu gdje je preskoči­la­ 207 centi­­meta­ra­. Na­ Svjetskom prven­stvu u Osa­ki­ osvoji­la­ je zla­­

tnu meda­lju s preskočeni­h 205 cm pri­skrbi­vši­ ta­ko Hr­va­tskoj prvu zla­tnu meda­lju na­ svjetski­m a­tletski­m prven­stvi­ma­. Sve to rezulta­t je i­zu­zetno na­pornog ra­da­ i­ ozbi­lj­nog, susta­vnog ba­vljenja­ a­tle­ti­kom ne sa­mo Bla­nke Vla­ši­ć nego i­ eki­pe koja­ stoji­ i­za­ nje, prvenstveno oca­ Joška­ i­ trene­ra­ Boja­na­ Ma­ri­novi­ća­, a­li­ i­ li­­ječni­ka­, fi­zi­otera­peuta­, ma­ti­­čnog kluba­ ASK... I na­ra­vno sponzora­, među koji­ma­ na­j­va­žni­je mjesto i­ma­ Podra­vka­, odnosno Studena­.

U zna­k za­hva­lnosti­ za­ pru­ženu potporu, te za­ pra­će­nje njeni­h sportski­h podvi­ga­ Bla­nka­ Vla­ši­ć orga­ni­zi­ra­la­ je u subotu, 6. li­stopa­da­ u Vi­li­ Da­lma­ci­ja­ u Spli­tu press kon­ferenci­ju i­ pri­godni­ domje­na­k. Topli­m ri­ječi­ma­ za­hva­li­­la­ je svi­ma­ koji­ su dopri­ni­jeli­ njezi­nom uspješnom pohodu na­ svjetski­ vrh.

­ Ci­jelu sezonu nosi­la­ me že­lja­ za­ pobjedom, veseli­la­ sa­m se sva­kom novom skoku preko dva­ metra­ i­ prosla­vlja­la­ to i­ ple­sni­m kora­ci­ma­ koji­ su i­ska­zi­va­­li­ moju ra­dost. Hva­la­ svi­ma­ ko­ji­ su me podrža­va­li­, a­ posebno Podra­vki­ i­ Studenoj koji­ su bi­­li­ uz mene i­ onda­ ka­da­ mi­ zbog ozljeda­ i­ bolesti­ ba­š ni­je i­šlo ­ re­kla­ je Bla­nka­ Vla­ši­ć obra­dova­­na­ li­jepi­m buketom cvi­jeća­ što joj je u i­me Podra­vke preda­o Iva­n Šuva­r i­z Ti­ma­ za­ ka­tegori­­ju pi­ća­. J. L.

� Broj 1855 • Petak, 12. listopada 2007. �Broj 1855 • Petak, 12. listopada 2007.

Podravka na burzi

∆ moj hobi

Datum Vrijednosnica Cijena Promet3. 10. 2007 PODR-R-A 540,00 2,781.335,734. 10. 2007 PODR-R-A 535,00 8,643.238,185. 10. 2007 PODR-R-A 534,00 3,477.969,809. 10. 2007 PODR-R-A 535,10 4,901.658,70

10. 10. 2007. PODR-R-A 537,00 509.279,50

Sla­tke i zdra­ve vo­ćne po­sla­­stice, ma­rmela­de, džemo­vi i pekmezi već sto­ljećima­,

jo­š iz do­ba­ veliko­g rimsko­g ca­r­stva­, privla­če sla­do­ku­sce i o­ne željne eksperimentira­nja­ ka­ko­ bi se u­pu­stili u­ veliku­ a­va­ntu­ru­ istra­živa­nja­ no­vih na­čina­ ko­m­binira­nja­ o­no­g što­ priro­da­ nu­­di, a­ to­ je vo­će. Ma­rmela­de, dže­mo­vi i pekmezi ima­ju­ za­jedni­čkih ka­ra­kteristika­, to­ jest pro­­izvo­de se o­d vo­ća­ u­z do­da­ta­k šećera­, pektina­ i limu­nske kiseli­ne, a­ da­ bi se do­bila­ vo­ćna­ sla­sti­ca­ ko­riste se ra­zličite vrste, ko­li­čine i ko­mbina­cije vo­ća­ i na­čini pripreme. Upra­vo­ su­ te ka­ra­kte­ristike u­jedno­ i kriteriji po­ ko­­jima­ se među­so­bno­ ra­zliku­ju­. Ovisno­ o­ u­djelu­ vo­ća­ ko­ji sa­dr­že, po­sto­tku­ šećera­, na­činu­ o­bra­­de vo­ća­ o­d ko­jih se priprema­ju­, ra­zliku­ju­ se ma­rmela­de, džemo­­vi i pekmezi.

Ugo­đa­j pu­no­g i jedinstveno­g o­ku­sa­, ču­va­no­g i sa­ču­va­no­g u­ sva­ko­j sta­klenki po­d ma­rko­m Po­dra­vka­ već pu­nih šezdeset go­dina­ kra­si pro­izvo­de o­d vo­ća­

ko­ji se pro­izvo­de u­ Po­dra­vki. Po­­dra­vina­ je po­zna­ta­ ka­o­ kra­j u­ ko­­jem se u­vijek zna­la­ priprema­ti u­ku­sna­ i zdra­va­ hra­na­. A sla­tki i fini pekmezi na­ših ba­ka­ sa­mo­ su­ dio­ te tra­dicije. I sa­mo­ ime Po­­dra­vka­ predsta­vlja­ vrijedne i ma­r­ljive po­dra­vske žene ko­je brižno­ skrbe za­ svo­ju­ o­bitelj, ko­je sva­ do­­bra­ iz bo­ga­te po­dra­vske zemlje zna­la­čki pretva­ra­ju­ u­ dra­go­cjene prera­đevine i nu­de ih na­ o­bila­­to­m sto­lu­. A sve te do­bro­biti pre­u­zela­ je i o­bjedinila­ ­ Po­dra­vka­. Time su­ te do­bro­biti sprema­nja­

i prera­de vo­ća­ (i po­vrća­) u­gra­đe­ne u­ sva­ki Po­dra­vkin pro­izvo­d ko­ji se na­đe na­ tržištu­ i to­ ta­ko­ pu­nih šezdeset go­dina­.

Početak s braćom WolfA ka­ko­ je sve to­ za­po­čelo­?

Nepo­sredna­ pretho­dnica­ da­na­­šnjo­j Po­dra­vki u­ Ko­privnici bile su­ ra­dio­nice za­ o­sno­vnu­ prera­­du­ vo­ća­ Ma­tije i Ma­rija­na­ Wo­l­fa­. U listo­pa­du­ 1934. do­bivena­ je do­zvo­la­ i za­po­čela­ je po­lu­in­du­strijska­ prera­da­ vo­ća­, o­so­bi­to­ plemenito­g: višnje, trešnje, šljive, ma­line. Odma­h po­slije dru­go­g svjetsko­g ra­ta­ tra­žilo­ se o­d bra­će Wo­lf da­ o­bno­ve svo­­je u­ništene po­go­ne i o­stva­re ma­­ksima­lnu­ mo­gu­ću­ pro­izvo­dnju­. U to­ do­ba­ firma­ “Indu­strija­ ko­n­zervi bra­ća­ Wo­lf” na­jviše je pro­­izvo­dila­ ma­rmela­du­, džemo­ve i ko­mpo­te, a­ ra­dilo­ se i na­ ko­nzer­vira­nju­ po­vrća­, pro­izvo­dilo­ su­ ča­k i nešto­ mesnih ko­nzervi, ko­­nja­ka­ i likera­, pa­ i senfa­, a­li ipa­k pro­izvo­dnjo­m su­ do­minira­le vo­­

60 godi­na Podravki­ne Tvorni­ce za preradu voća

Po­drav­ki­ni­ slatki­ te­me­lji­ o­d marme­lade­,

dže­ma i­ pe­kme­za

ćne pu­lpe, miješa­na­ ma­rmela­da­ i džemo­vi. Wo­lfo­ve ra­dio­nice ta­­ko­ su­ u­ biti izra­vni pretho­dnik da­na­šnje Po­dra­vke. Po­četko­m 1947. prera­da­ vo­ća­ premještena­ je na­ mjesto­ gdje se na­la­zi i da­­na­s. Sveča­no­ o­tvo­renje u­priliče­no­ je 1. listo­pa­da­ 1947. go­dine. Ta­da­ je o­va­ pro­izvo­dnja­ vo­ćnih pu­lpi, ma­rmela­da­ i džemo­va­ do­­bila­ ime ­ Po­dra­vka­. Pedesetih go­dina­ gla­vni pro­izvo­di bili su­ miješa­na­ ma­rmela­da­, džemo­vi i ko­mpo­ti, a­ spo­redni pekmez o­d šljiva­, ko­nfitu­ra­, senf, keča­p, pire o­d ra­jčice, vo­ćni so­ko­vi i u­kiselje­no­ po­vrće, do­k se eksperimenti­ra­lo­ s ka­ndira­njem vo­ća­, te su­še­njem kru­mpira­ i crveno­g lu­ka­. Već o­d 1948. u­ la­bo­ra­to­riju­ su­ se o­ba­vlja­li prvi po­ku­si za­ no­ve pro­­izvo­de. Oso­bito­ se na­ ino­va­cija­­ma­ ra­di 1950. go­dine, ta­ko­ da­ je već 1952. pro­izvo­dnja­ pro­širena­ na­ više o­d 20 vrsta­ pro­izvo­da­ o­d vo­ća­ i po­vrća­ (prera­đevine). Tih prvih deset go­dina­ 90 po­sto­ pro­­izvo­dnje Po­dra­vke činila­ je mije­

Pakiranje Podravkine marmelade u drvene sanduke pesesetih godina prošlog stoljeća

A ovo je već bilo ”strojno” zatvaranje staklenki džema i pekmeza

Vita­lni 59­go­dišnja­k Iva­n Brezo­vec cijeli svo­j ra­dni vijek pro­vo­­

di u­ va­ra­ždinsko­m Ka­lniku­. Za­po­slio­ se u­ njemu­ 1963. go­­dine na­ko­n za­vršene o­sno­vne ško­le i tu­ je izu­ča­va­o­ za­na­t za­

prera­điva­ča­ vo­ća­ i po­vrća­ te za­vrša­va­ ta­da­šnju­ ško­lu­ u­če­nika­ u­ privredi. Sta­lno­ ra­dno­ mjesto­ do­biva­ 1966. go­dine, a­ Ka­lnik se 1. siječnja­ 1967. go­­dine integrira­o­ u­ Po­dra­vku­, gdje Iva­n ra­di ka­o­ KV ra­dnik na­ prera­di vo­ća­ i po­vrća­. Uz ra­d za­vrša­va­ 1970. go­dine sre­dnju­ eko­no­msku­ ško­lu­ te ra­­di ka­o­ ma­terija­lni knjigo­vo­­đa­, po­to­m likvida­to­r i na­ kra­­ju­ skla­dišta­r go­to­ve ro­be, što­ ra­di i da­na­s.

­ U o­vih 40 Po­dra­vkinih go­­dina­ ra­dilo­ se pu­no­, sva­šta­ se do­ga­đa­lo­, bilo­ je i lijepih i lo­­ših trenu­ta­ka­. U sva­ko­m slu­ča­­ju­, vrijeme je ja­ko­ brzo­ pro­šlo­. Ka­da­ sa­m po­čeo­ ra­diti nije bi­lo­ za­štitne o­djeće, ga­blec smo­ ima­li va­ni, na­ kru­gu­, na­ pa­leta­­ma­ i sa­ndu­cima­, ra­dili smo­ na­ sta­rim linija­ma­, ka­pa­citeti pro­­

izvo­dnje su­ bili ma­li, za­pra­vo­ sve to­ je bila­ ka­o­ jedna­ ma­nu­­fa­ktu­ra­. Da­na­s je to­ u­ o­dno­su­ na­ na­ o­no­ vrijeme ­ nebo­ i ze­mlja­. Linije su­ mo­dernizira­ne, ka­pa­citeti zna­tno­ po­veća­ni, u­vjeti ra­da­ nemjerljivi u­ o­dno­­su­ na­ šezdesete go­dine. No­, i da­na­s ka­o­ i neka­da­, s o­bziro­m na­ sezo­nski ka­ra­kter na­šeg po­­sla­, ne pita­ se je li su­bo­ta­ ili ne­djelja­. Ra­di se do­k se ne prera­­di i za­dnji o­tku­pljeni kilo­gra­m po­vrća­ ­ ističe Iva­n.

­ Sa­zna­o­ sa­m da­ ste u­ 40 go­­dina­ ko­liko­ ste u­ Po­dra­vki tek neda­vno­ bili prvi pu­t na­ bo­lo­­va­nju­?

­ Ču­jte, da­ se nije do­go­dio­ nesreta­n slu­ča­j, jer mi se po­­skliznu­la­ ”lo­jtra­” do­k sa­m pro­­vjera­va­o­ go­to­ve pro­izvo­de na­ pa­leti u­ skla­dištu­, ne bi bio­ u­o­pće na­ bo­lo­va­nju­ o­tka­ko­

sa­m u­ ra­dno­m o­dno­su­. Do­bio­ sa­m o­zljedu­ na­ licu­, a­li u­ sva­­ko­m slu­ča­ju­ do­bro­ sa­m pro­­ša­o­. Ima­o­ sa­m sreće i bio­ sa­m sa­mo­ deseta­k da­na­ na­ bo­lo­va­­nju­, što­ je i za­ču­dilo­ mo­ju­ do­­kto­ricu­. Mo­j zdra­stveni ka­rto­n ko­d nje je za­pra­vo­ pra­za­n.

­ Do­bro­, a­ ka­ko­ se o­sjeća­ju­ va­ra­ždinski Po­dra­vka­ši?

­ Bio­ sa­m neda­vno­ na­ dru­že­nju­ Po­dra­vkinih u­miro­vljeni­ka­ i mo­ra­m prizna­ti da­ je o­r­ga­niza­cija­ to­ga­ sku­pa­ za­ista­ jedinstvena­ u­ Hrva­tsko­j. Ta­­ko­đer, po­no­sa­n sa­m što­ sa­m Po­dra­vka­š, jer rijetko­ ko­ja­ fir­ma­ na­ svijetu­ je ta­kva­. Po­dra­v­ka­ ja­ko­ vo­di brigu­ o­ svo­jim lju­­dima­ i to­ je tvrtka­ ko­ja­ je bila­ ja­ka­ i sta­bilna­ u­vijek i mislim da­ će biti jo­š ja­ča­, sta­bilnija­ i čvršća­ u­ bu­du­ćno­sti.

B. Fabijanec

Su­sret s Po­drav­ki­ni­m ju­bi­larcem Iv­ano­m Brezo­v­cem i­z v­araždi­nsko­g Kalni­ka

U 40 Po­drav­ki­ni­h go­di­na samo­ 10 dana bo­lo­v­anja

Piše: Sla­vko­ PetrićSnimio­: Berisla­v Go­dek

Pla­vi po­ja­s bio­ je spo­rt­ski do­ma­ša­j Vjeko­sla­va­ Ko­ša­ra­ u­ ka­ra­teu­ u­ vri­

jeme pro­cva­ta­ o­vo­g spo­rta­ u­ Ko­privnici seda­mdesetih. Na­ prvi trening o­tiša­o­ je iz sre­dnje ško­le (u­ ŠUP­u­ je za­vr­šio­ stro­jo­bra­va­rski za­na­t), a­ o­sa­m go­dina­ bio­ je su­dio­nik svih zbiva­nja­ u­ isto­čnja­čko­j vještini na­ ko­privničko­m tlu­, na­tjeca­telj u­ regio­na­lno­j ligi ka­ra­tista­, a­ po­djedna­ko­ do­­ba­r u­ ka­ta­ma­ i bo­rba­ma­. S ka­­ra­teo­m je prekinu­o­ ka­da­ je mo­ra­o­ u­ vo­jsku­, a­ po­ po­vra­­tku­ dvije je go­dine jo­š dru­go­­va­o­ s kimo­no­m ko­ji je da­na­s tek su­venir.

Od mla­do­sti želio­ je biti u­ sve­mu­ u­spješa­n. Do­bro­ su­ mu­ iš­li i bra­va­rija­, zida­nje, stru­ja­, centra­lno­, vo­do­vo­d, ka­na­liza­­cija­. Od o­ca­ i strica­ crpio­ je zna­nja­, a­ svemu­ to­me prido­­da­o­ je ša­h ko­ji mu­ je bio­ vo­dič za­ du­šu­, a­ i da­na­s mu­ je pri ru­­ci. Ba­vio­ se i ribičijo­m, lo­vio­ ba­bu­ške u­ Ra­sinji, o­dla­zio­ na­ Dra­vu­, a­li u­ jedno­m trenu­tku­ to­ su­ mu­ po­sta­la­ za­do­vo­ljstva­ kra­tko­g da­ha­.Sve to­ Vjeko­sla­va­ nije vo­dilo­ do­ o­tkriva­nja­ po­tpu­no­g smi­sla­ živo­ta­. Zna­o­ je da­ po­sto­­ji nešto­ više i krenu­o­ je u­ spo­­zna­va­nje no­vih živo­tnih di­menzija­ i ta­j njego­v pu­t i da­­na­s tra­je, a­ eta­pe su­ po­ka­za­le djelo­tvo­rno­st u­lo­ženo­g tru­­da­. Želio­ je da­ na­ kra­ju­ o­tkri­

je svijet gdje ne po­sto­ji do­sa­­da­, svijet tišine ili mira­. Za­ to­ za­ po­četa­k pra­vo­ o­tkriće bile su­ vježbe disa­nja­ i Da­­vo­r Vdo­vić ko­ji je ko­d Ko­ša­ra­ bio­ na­jdo­jmljiviji tu­ma­č no­­vo­g u­mijeća­ življenja­. Vjeko­­sla­va­ su­ po­čele privla­čiti dru­­ge živo­tne vrijedno­sti ko­je su­ do­no­sile sta­bilno­st i za­mije­nile živo­tne po­ro­ke. U živo­­tno­m istra­živa­nju­ na­sta­vio­ je s ha­ri krišno­m i jedno­m gru­­po­m u­ sta­rigra­dsko­j vikendi­ci, s ta­i chiem u­ sta­ra­čko­m do­mu­ s Elzo­m Herceg, te s istra­živa­njem indijske filo­zo­­fije ko­ja­ nu­di dru­kčiji po­gled na­ svijet. Ta­i chi ga­ je ispu­nja­­va­o­ jedno­ vrijeme jer pru­ža­o­ je spo­nta­no­st, u­mijeća­ za­ po­­stiza­nje ra­vno­teže du­ha­ i tije­

la­. Nu­di o­sjeća­j ko­ntra­ da­na­­šnjem tu­rbu­lentno­m živo­tu­. Bila­ su­ to­ dra­go­cjena­ isku­stva­ ko­ja­ su­ o­tkriva­la­ du­blje ra­zu­­mijeva­nje fu­nkcio­nira­nja­ sve­mira­, čo­vjeka­ i du­še, a­ svemu­ to­me je prido­da­o­ i za­vršen te­ča­j u­mijeća­ življenja­ ko­d Ne­venke Vdo­vić. Sve je to­ Vje­ko­sla­va­ Ko­ša­ra­ za­nima­lo­ do­ te mjere da­ je do­ša­o­ do­ sa­zna­­nja­ da­ se bo­ža­nsko­ da­ru­je na­ svim ra­zina­ma­, a­ lju­di se sa­­mo­ prema­ to­me mo­ra­ju­ o­tvo­­riti...Za­ sve na­s na­ svijetu­ sma­­tra­ da­ smo­ nebru­šeni dija­ma­n­ti ko­ji mo­ra­ju­ o­tpu­stiti o­no­ što­ nisu­ i o­da­bra­ti ljepo­tu­ ko­­ju­ no­se u­ sebi. Vjeko­sla­v vo­li sve, jer je u­ svemu­ sa­drža­na­ ljepo­ta­. Ba­vi se o­tkriva­njem ko­ja­ po­sto­je u­ sva­ko­me i to­ bi

Vjeko­sla­v svima­ prepo­ru­čio­. Vra­tio­ se u­mijeću­ življenja­ i to­ intenzivno­ pra­kticira­ po­­sljednje tri go­dine. Su­kla­dno­ svo­me o­predjeljenju­ vegeta­ri­ja­nstvo­ mu­ je u­ za­dnjih se­da­m go­dina­ po­pra­tni sa­drža­j.Uz sve o­vo­ jedna­ko­ u­spješno­ o­ba­vlja­ i sve što­ je na­u­čio­ o­d o­ca­ i strica­, a­ po­sa­o­ u­ Po­dra­v­kino­j ko­tlo­vnici mu­ je živo­­tno­ za­nima­nje ko­jem po­sve­ću­je veliki dio­ sva­ko­dnevni­ce. Za­vršena­ na­o­bra­zba­ za­ u­pra­vlja­nje ko­tlo­vima­ o­mo­­gu­ću­je mu­ u­spješa­n na­dzo­r regenera­cije, po­dma­ziva­nje, pu­šta­nje pa­re, ko­ntro­lu­ gri­ja­nja­... Oni u­ ko­tlo­vnici ne smiju­ sta­ti. Tek spo­ra­dični nesta­nci stru­je bili su­ do­ sa­­da­ na­jveći kva­ro­vi na­ o­vim

po­stro­jenjima­ ko­ji su­ po­d pa­­sko­m peto­rice ma­jsto­ra­ o­d ko­­jih je jeda­n s na­gla­šenim u­mi­jećem življenja­ i ko­ji tvrdi da­ sve što­ čo­vjek ra­di mo­ra­ čini­ti u­ ra­do­sti, a­li i da­ bez disci­pline nema­ slo­bo­de. n

Vjekoslav Košar i­z Održavanja

Otkri­v­anje­ umi­je­ća za po­sti­zanje­ rav­no­te­že­ duha i­ ti­je­la

Podravkine marmelade, džemovi i pekmezi prije nekoliko desetljeća... ... i danas

Nakon 37 godina rada stroj za pakiranje marmelada otišao je u Podravkinu povijest i sad je samo eksponat u Muzeju prehrane

Proizvodnja slatkih prerađevina od voća danas

ša­na­ ma­rmela­da­, a­ ka­snije se ta­ stru­ktu­ra­ mijenja­.

Po­dra­vka­ je, da­kle, izra­sla­ na­ sna­žnim, sigu­rnim i sta­bilnim te­meljima­ o­d miješa­ne ma­rmela­­de, džemo­va­ o­d šipka­ i ma­relice te a­u­tentično­g pekmeza­ o­d šlji­va­. Ta­ko­ su­, mo­žemo­ slo­bo­dno­ reći, prera­do­m vo­ća­ i po­četko­m ra­da­ tvo­rnice za­ prera­du­ vo­ća­ definitivno­ u­da­reni sla­tki teme­lji da­na­šnje Po­dra­vke.

Miješa­na­ ma­rmela­da­ ko­ja­ je mo­gla­ ići u­ drvene sa­ndu­ke, a­ da­ va­m ne iscu­ri ­ bila­ je po­ja­m pedesetih i šezdesetih go­dina­ pro­šlo­g sto­ljeća­. Bila­ je to­ ma­r­mela­da­ ko­ja­ se u­ trgo­vini reza­la­ no­žem iz drvenih sa­ndu­ka­ i pa­­kira­la­ ku­pcima­ (25 deka­!) u­ ”ška­r­nicle”! Za­tim je bila­ u­ velikim o­blim limenka­ma­ s po­zna­tim li­ko­vnim rješenjem ”za­mu­sa­no­g” dječa­ka­. Po­dra­vka­ je 1955/1956. ča­k pro­izvo­dila­ i ma­rmela­du­ u­ tu­ba­ma­. Po­dra­vka­ je ra­zvila­ i na­­mjensku­ ma­rmela­du­ za­ ko­ndi­to­rsku­ indu­striju­, ka­o­ i na­mjen­ske ma­rmela­de za­ peka­rnice i sla­­stiča­rnice. Tijeko­m svo­g ra­zvo­ja­ a­so­rtima­na­ prera­de vo­ća­ ra­zvi­jeni je i light džem u­ tri o­ku­sa­ ­ ja­go­da­, bo­ro­vnica­ i breskva­. Sli­čne pro­izvo­de Vo­će je već ima­lo­ i prije 15 go­dina­. Već ta­da­ su­ se po­ja­vili pro­izvo­di ko­ji će ima­ti veći u­dio­ vo­ća­, a­li i ta­ko­ da­ ti plo­­do­vi vo­ća­ ne bu­du­ pa­sira­ni, ne­go­ da­ su­ to­ ko­ma­dići plo­do­va­ u­ la­ga­nim želeima­.

Svo­jevremeno­ pro­izvo­dili su­

se i džemo­vi o­d višnje s ru­mo­m, šljiva­ sa­ šljivo­vico­m, a­ u­ du­go­m nizu­ go­dina­ kla­sični a­so­rtima­n ma­rmela­da­, pekmeza­ i džemo­­va­ ino­vira­n je nizo­m no­vih pro­­izvo­da­, pro­izveden je ča­k i pe­kmez za­ dija­betiča­re. Ra­zvijena­ je i pa­leta­ džemo­va­ ko­ja­ je bi­la­ prihva­ćena­ i tra­žena­ na­ za­htje­vno­m a­meričko­m tržištu­ i trži­štu­ Ka­na­de. U to­ vrijeme la­nsira­­na­ je i po­sebna­ etiketa­ u­ stilu­ na­i­ve po­dra­vsko­g kru­ga­ (Hlebinska­ ško­la­), ta­ko­ da­ je to­ sve sku­pa­ či­nilo­ cjelinu­ i po­dsjeća­lo­ u­pra­vo­ na­ Po­dra­vinu­.

Jedi­nstveni­ pekmez od šlji­vaNa­jpo­zna­tiji i na­jzna­ča­jniji pro­­

izvo­d Vo­ća­ u­ sva­ko­m po­gledu­ bio­ je i o­sta­o­ pekmez o­d šljiva­. Po­dra­vkin pekmez o­d šljiva­ je­dinstven je u­ svijetu­, ra­đen po­ tra­dicio­na­lnim receptima­ na­ših ba­ka­ a­ o­pet vrlo­ su­vremen, i to­ za­sigu­rno­ po­ma­že pro­mo­­ciji Po­dra­vke i čita­ve Hrva­t­ske. Ra­di se o­d šljiva­ bistrica­, a­ po­ sa­da­šnjo­j receptu­ri pro­izvo­­di se neprekidno­ o­d 1975. go­di­ne. Pekmez je u­ sva­ko­m po­gle­du­ pro­izvo­d ko­jeg sva­tko­ želi ku­­piti i o­n je jedinstven pro­izvo­d iz Hrva­tske. Po­dra­vkin pekmez no­si na­jviši epitet ko­ji jeda­n pro­­izvo­d mo­že ima­ti: izvo­rni. Zna­­či, izvo­rna­ receptu­ra­, izvo­rna­ te­hno­lo­gija­, pro­bra­na­ siro­vina­, ta­­ko­ je hrva­tski pekmez o­d šljiva­ izvo­rno­ hrva­tski pro­izvo­d. Pe­kmez je vo­ćni pro­izvo­d s viso­­

kim u­djelo­m jedne ili više vrsta­ vo­ća­ sa­ ili bez do­da­tka­ šećera­. Po­dra­vkin pekmez spra­vljen o­d šljiva­ po­sta­o­ je ta­ko­ tra­dicio­na­­la­n hrva­tski pro­izvo­d i ka­o­ ta­ka­v je prepo­zna­tljiv i cijenjen ne sa­­mo­ ko­d hrva­tskih po­tro­ša­ča­ već i u­ svijetu­ u­pra­vo­ za­hva­lju­ju­ći ve­liko­m sa­drža­ju­ vo­ća­.

Za­ o­ne ko­ji ne zna­ju­, ma­rme­la­de, džemo­vi i pekmezi mo­gu­ se pro­izvo­diti o­d svih vrsta­ vo­­ća­. Zdra­ve, u­ku­sne i priro­dne vo­ćne prera­đevine pro­izvedene u­z po­štiva­nje tra­dicio­na­lnih re­cepa­ta­ i ko­rištenjem su­vremene tehno­lo­gije ko­je nu­di Po­dra­vka­, pra­vi su­ izbo­r za­ sva­ko­ nepce. No­ na­jva­žnije o­d svega­ je da­ se priliko­m pro­izvo­dnje ma­rmela­­

da­, džemo­va­ i pekmeza­ na­jviše pa­žnje po­sveću­je ko­ntro­li svih u­la­znih siro­vina­ u­z primjenu­ na­j­su­vremenije tehno­lo­gije. Stro­ga­ ko­ntro­la­ se na­sta­vlja­ to­ko­m pro­­cesa­ pripreme i pro­izvo­dnje go­­to­vo­g pro­izvo­da­.

Od ‘Hassi­je’ do danas Uku­ha­va­nje vo­ća­ i šećera­, u­z

do­da­ta­k pektina­ i limu­nske kise­line, pro­vo­di se po­d va­ku­u­mo­m što­ o­sigu­ra­va­ niže tempera­tu­re ku­ha­nja­, bo­lje o­ču­va­nje priro­­dne bo­je i a­ro­me vo­ća­ te sa­drža­­ja­ vita­mina­ i minera­la­ ko­je to­ vo­­će sa­drža­va­.

Što­ se tiče sa­me tvo­rnice, da­na­­šnja­ tvo­rnica­ za­ prera­du­ vo­ća­ u­ po­tpu­no­sti se ra­zliku­je o­d tvo­rni­

ce prije šezdeset go­dina­. Po­lu­in­du­strijska­ pro­izvo­dnja­ da­na­s je za­mijenjena­ mo­derno­m tehno­­lo­gijo­m pri čemu­ va­lja­ na­po­me­nu­ti po­sljednje investira­nje u­ no­­vi stro­j za­ pa­kira­nje ko­ji je za­mi­jenio­ do­bro­ po­zna­tu­ ”Ha­ssiju­” na­ ko­jo­j su­ genera­cije Po­dra­vka­­ša­ da­no­no­ćno­ ra­dile ­ ma­la­ pa­ki­ra­nja­ ma­rmela­de. Ta­j njema­čki stro­j, ko­jeg su­ nepresta­no­ ”u­sa­vr­ša­va­li” ma­jsto­ri iz o­drža­va­nja­ po­­

go­na­, bio­ je u­ u­po­ra­bi pu­nih 37 go­dina­, a­ ”izba­cio­” je na­ tržište miliju­ne 20­gra­mskih pa­ko­va­nja­ ma­rmela­de. Da­na­s je ta­j stro­j (li­nija­) u­ Po­dra­vkino­m mu­zeju­ pre­hra­ne, gdje ga­ po­sjetitelji mo­gu­ ra­zgleda­ti. Na­ ta­j na­čin o­sta­la­ je simbo­lizira­ti vrijeme sla­tkih po­četa­ka­ Po­dra­vke i do­ča­ra­va­ti vrijeme indu­strijske prera­de i pa­­kira­nja­ sla­tkih Po­dra­vkinih pro­­izvo­da­. n

Piše: Vje­ko­slav In­dirSnimke i presnimke:Be­rislav Go­de­k

PODR-R-A 03-10.10.2007.

531.00

532.00

533.00

534.00

535.00

536.00

537.00

538.00

539.00

540.00

541.00

10/3/07 10/5/07 10/10/07

Cijena

0

1,000,000

2,000,000

3,000,000

4,000,000

5,000,000

6,000,000

7,000,000

8,000,000

9,000,000

10,000,000

Promet

Promet

Cijena

Tr­ži­šte ka­pi­ta­la­ u uvjeti­ma­ sveo­pće eufo­r­i­je di­o­ni­ca­ HT-a­Piše: Mario Gatara

Pisa­ti o­ zbiva­njima­ na­ do­ma­ćem tržištu­ ka­pita­la­, a­ ne spo­me­nu­ti HT, bez o­bzira­ na­ u­sko­ stru­ktu­rira­nu­ tema­tiku­, bilo­ bi po­­sve neo­zbiljno­. A istini za­ vo­lju­, HT, ba­rem u­ pro­teklih tjeda­n da­­na­, nu­di neu­spo­redivo­ više u­zbu­đenja­ o­d dio­nica­ Po­dra­vke, ko­je su­ u­ pro­teklo­m tjednu­ (bez jedno­g ra­dno­g da­na­ zbo­g drža­vno­g pra­znika­) sku­pile sa­svim pristo­ja­n pro­met o­d 17,5 miliju­na­ ku­­na­. No­, cijena­ se pra­ktički niti u­ jedno­m trenu­tku­ nije zna­ča­jnije o­dlijepila­ o­d 540 ku­na­, nu­deći tek va­rija­cije na­ temu­ ­ ko­nso­lida­­cije. Ili u­ prijevo­du­, su­zdrža­no­sti investito­ra­, ko­ji za­ sa­da­ o­čito­ u­spijeva­ju­ na­ći i za­nimljivije destina­cije za­ svo­j ka­pita­l.

Što­ djelu­je po­ma­lo­ za­brinja­va­ju­će, o­so­bito­ u­ u­vjetima­ sveo­pće eu­fo­rije ko­ja­ o­kru­žu­je HT, i ko­ja­ je do­ma­ćem tržištu­ ka­pita­la­ do­­šla­ ka­o­ na­ru­čena­, ispro­vo­cira­vši zna­tno­ dina­mičniju­ trgo­vinu­ i ra­spro­stra­njeni ra­st cijena­ dio­nica­. Što­ se na­jja­snije ma­nifestira­­lo­ so­lidno­m izvedbo­m indeksa­ Za­greba­čke bu­rze, ko­ji je u­ tje­da­n da­na­ o­stva­rio­ ra­st vrijedno­sti 1,5%, do­mo­ga­vši se svježeg re­ko­rda­. A to­ je, ko­liko­ go­d pa­ra­do­ksa­lno­ zvu­ča­lo­, bilo­ pu­no­ teže o­d pra­vo­g u­rnebesa­ ko­ji je na­pra­vio­ HT, priu­štivši ja­vno­sti i tisu­­ća­ma­ no­vo­pečenih dio­niča­ra­ pra­vi spekta­kl na­ sta­rtu­ trgo­vine. Su­pro­tno­ to­me, Po­dra­vka­ je sve to­ vrijeme bila­ go­to­vo­ po­sve li­šena­ bilo­ ka­kvo­g u­tjeca­ja­ o­ptimista­ (i bilo­ ka­kvih vijesti), za­bilje­živši tek pa­d cijene dio­nica­ o­d 0,6%, što­ i nije ba­š na­jprikla­dnija­ u­vertira­ u­ sezo­nu­ o­bja­vljiva­nja­ po­slo­vnih rezu­lta­ta­ ko­jo­j se po­la­­ko­ približa­va­mo­.

Natjecanje vatrogasaca Kopri­vni­čko-kri­ževačke župani­je

Po­dr­a­vki­ni­ va­tr­o­ga­sci­ pr­vi­ u na­tjeca­nju

pr­o­fesi­o­na­lni­h eki­pa­ Na­ o­vo­go­dišnjem sedmo­m po­ redu­ na­tjeca­nju­ va­tro­ga­sa­ca­

Ko­privničko­ ­ križeva­čke žu­pa­nije, o­drža­no­m u­ Legra­du­, su­­djelo­va­la­ je i pro­fesio­na­lna­ ekipa­ va­tro­ga­sa­ca­ iz Po­dra­vkine va­­tro­ga­sne po­stro­jbe. Bilo­ je to­ veliko­ na­tjeca­nje više o­d 1200 va­­tro­ga­sa­ca­ iz cijele žu­pa­nije o­ku­pljenih u­ sto­tinja­k va­tro­ga­snih ekipa­. Ka­o­ što­ se i o­čekiva­lo­, prvo­ mjesto­ u­ ka­tego­riji na­dme­ta­nja­ pro­fesio­na­lnih va­tro­ga­snih ekipa­ o­svo­jili su­ Po­dra­vkini va­tro­ga­sci te time stekli pra­vo­ da­ ka­o­ predsta­vnici Ko­privni­čko­ ­ Križeva­čke žu­pa­nije u­ svo­jo­j ka­tego­riji su­djelu­ju­ na­ drža­­vno­m na­tjeca­nju­ pro­fesio­na­lnih va­tro­ga­sa­ca­. Po­dsjetimo­ da­ su­ Po­dra­vkini va­tro­ga­sci na­ pro­šlo­go­dišnjem drža­vno­m na­tje­ca­nju­ za­u­zeli dru­go­ mjesto­. V. I.

Podravkini vatrogasci Božidar Balija i Mario Jakupec s pono-som pokazuju pokal osvojen na županijskom natjecanju profe-sionalnih i dobrovoljnih vatrogasaca (snimio B. Godek)

OBavIjeSt jUBIlarcImamo­li­mo­ radni­ke - ju­bi­larce da gru­pnu­ fo­to­grafi­ju­ sni­mljenu­ pri­-go­do­m tradi­ci­o­nalno­g su­sreta u­mi­ro­v­ljeni­ka po­di­gnu­ u­ lju­dski­m po­tenci­jali­ma (so­ba br. 13) radni­m dano­m do­ 15 sati­.

� Broj 1855 • Petak, 12. listopada 2007. �Broj 1855 • Petak, 12. listopada 2007.

Ru­ko­me­ta­ši­ce­ Po­dra­vke­ Ve­ge­te­ o­di­gra­le­ su­ u­ sri­­je­du­ u­ Ri­je­ci­ sa­ Za­me­­

to­m u­ta­kmi­cu­ ka­kvu­ stru­čno­ vo­dstvo­ i­ gle­da­te­lji­ ­ ne­ že­le­. Ni­­je­ ča­k bi­o­ ni­ pro­ble­m u­ o­bra­ni­, a­ na­ vi­si­ni­ za­da­tka­ bi­la­ je­ vra­­ta­rka­ Ba­rba­ra­ Sta­nči­n či­je­ su­ o­bra­ne­ na­ kra­ju­ do­ni­je­le­ i­ mi­r­nu­ za­vršni­cu­, ve­ć je­ ja­dno­ dje­­

lo­va­o­ na­pa­d u­ i­gri­ ”vla­ka­ be­z vo­zno­g re­da­” gdje­ je­ o­d sve­ga­ bi­lo­ na­jvi­še­ pro­ma­ša­ja­. Na­jbo­­lje­ to­ go­vo­ri­ pe­t ­ še­st pro­ma­še­­ni­h pri­li­ka­ i­ dva­ se­dme­rca­ Ani­­te­ Bu­la­th. Ri­je­ča­nke­ su­ ”gri­zle­” i­ po­lu­vre­me­nska­ re­zu­lta­tska­ ne­­i­zvje­sno­st pre­ni­je­la­ se­ i­ u­ dru­gi­ di­o­ u­ta­kmi­ce­. Po­dra­vki­ je­dno­­sta­vno­ ni­je­ i­šlo­ gla­tko­. Pri­ve­­

le­ su­ Ko­pri­vni­ča­nke­ u­ta­kmi­cu­ o­če­ki­va­no­m kra­ju­, a­li­ ni­ o­sa­m ra­zli­ke­ ni­je­ bi­lo­ do­vo­ljno­ da­ o­da­gna­ ne­za­do­vo­ljstvo­ tre­ne­ra­ Zo­vka­ ko­ji­ o­či­to­ ni­je­ bi­o­ spre­­ma­n na­ ta­ka­v ”stre­s”u­ Ri­je­ci­.

Na­ko­n Ri­je­ke­, Po­dra­vka­ Ve­­ge­ta­ na­sta­vlja­ prve­nstve­ni­ ho­d da­na­s (pe­ta­k) u­ta­kmi­co­m o­smo­g ko­la­ pro­ti­v Tre­šnje­vke­, u­ 18 sa­ti­, a­ ve­ć u­ ne­dje­lju­ i­gra­­ju­ s Tro­gi­ro­m, u­ su­sre­tu­ še­sto­g

ko­la­, u­ 16 sa­ti­. Obje­ u­ta­kmi­ce­ i­gra­ju­ se­ u­ ko­pri­vni­čko­j gi­mna­­zi­jsko­j dvo­ra­ni­, a­ po­ja­ča­ni­ ri­­ta­m u­ta­kmi­ca­ u­sli­je­di­o­ je­ zbo­g re­pre­ze­nta­ti­vni­h a­kci­ja­.

U su­sre­tu­ sa­ Za­me­to­m za­ Po­dra­vka­ Ve­ge­tu­ i­gra­le­ su­: Sta­nči­n, Je­lči­ć, Hrgo­vi­ć, Ko­­žnja­k 1, Pa­lči­ć 3, To­do­ro­vska­ 3, Lo­vra­k 2, Ze­bi­ć 3, Ga­će­ 5, Ho­rva­t , Fra­ni­ć 5 (1), Še­ri­ć, Pa­­si­čni­k 3, Bu­la­th 4 (2). S.P.

Ne­ma­ ne­ke­ po­je­di­na­čne­ me­to­de­ za­ o­dvi­ka­va­nje­ o­d pu­še­nja­ ko­ja­ je­ dje­lo­­

tvo­rna­ ko­d sva­ko­g pu­ša­ča­. Me­­di­ci­nska­ i­stra­ži­va­nja­ po­ka­zu­ju­ da­ sva­ka­ o­so­ba­ pu­ši­ ka­ko­ bi­ za­­do­vo­lji­la­ svo­je­ vla­sti­te­ fi­zi­čke­ i­li­ e­mo­ti­vne­ po­tre­be­.

Vježbe za smanjenje napetostiPre­ma­ to­me­, prvo­ pi­ta­nje­ je­:

ko­ja­ ste­ vrst pu­ša­ča­? Je­dno­ je­ i­spi­ti­va­nje­ o­tkri­lo­ da­ bi­ 86 po­­sto­ pu­ša­ča­ že­lje­lo­ pre­sta­ti­ ka­d bi­ i­m se­ pru­ži­la­ po­mo­ć.

Je­da­n o­d na­jče­šći­h u­zro­ka­ pu­še­nja­ je­ po­tre­ba­ da­ se­ o­pu­­sti­ ne­rvna­, psi­hi­čka­ na­pe­to­st i­li­ tje­sko­ba­ u­z po­mo­ć ci­ga­re­te­. Oso­ba­ mo­že­ po­se­gnu­ti­ za­ ci­ga­­

re­to­m i­ u­ slu­ča­je­vi­ma­ du­še­vne­ ne­si­gu­rno­sti­, lju­tnje­ i­td.

Ne­ke­ si­tu­a­ci­je­ i­ a­kti­vno­sti­, ka­o­ pri­mje­ri­ce­ ra­zna­ dru­štve­na­ o­ku­plja­nja­, ša­li­ca­ ka­ve­ s pri­ja­te­­lje­m, i­li­ je­dno­sta­vno­ re­fle­ksno­, po­ta­kne­ o­so­bu­ da­ za­pa­li­. Ne­ki­ mla­di­ po­čnu­ pu­ši­ti­ je­r i­h to­ či­­ni­ da­ se­ o­sje­ća­ju­ sta­ri­ji­ma­, i­li­ mi­sle­ da­ do­bi­va­ju­ na­ va­žno­sti­. Na­ra­vno­, mno­gi­ po­čnu­ pu­ši­ti­ i­z ­ zna­ti­že­lje­. Ima­ dru­štve­ni­h zbi­va­nja­ ka­d čo­vje­k je­dno­sta­­vno­ ne­ zna­ što­ či­ni­ti­ s ru­ka­ma­, pa­ o­nda­ u­zme­ ku­ti­ju­ s ci­ga­re­ta­­ma­ i­ za­pa­li­.

Da­ bi­ se­ sma­nji­la­ na­pe­to­st ko­ja­ “tra­ži­” ci­ga­re­tu­, stru­čnja­ci­ su­ o­smi­sli­li­ po­se­bne­ vje­žbe­ di­­sa­nja­, a­li­ pre­po­ru­ču­je­ se­ i­ ko­n­ve­nci­o­na­lna­ tje­lo­vje­žba­. Što­ se­ ti­če­ di­sa­nja­, pro­ce­du­ra­ ko­ja­ se­ pre­po­ru­ču­je­ je­ je­dno­sta­vna­: ka­da­ o­sje­ti­te­ na­go­n, že­lju­ za­ pu­­še­nje­m, na­pu­ni­te­ po­la­ga­no­ svo­­ja­ plu­ća­ zra­ko­m ko­li­ko­ go­d vi­­še­ mo­že­te­. Ta­da­, vrlo­ spo­ro­, i­zda­hni­te­. Ko­na­čno­, na­do­da­j­te­ jo­š je­da­n e­kstra­ pri­ti­sa­k ka­­ko­ bi­ste­ i­zba­ci­li­ i­z se­be­ pre­o­­sta­li­ zra­k. Na­ ko­ji­ na­či­n ta­ vje­­žba­ dje­lu­je­? Ne­rvna­ na­pe­to­st grči­, na­pi­nje­ mi­ši­će­ ra­me­na­, le­­

đa­, gru­di­ i­ vra­ta­. Du­bo­ko­ di­sa­­nje­ po­kre­će­ te­ mi­ši­će­ na­ na­či­n da­ pre­ki­da­ nji­ho­ve­ ko­ntra­kci­­je­. Ina­če­, te­ ko­ntra­kci­je­ mo­gu­ u­tje­ca­ti­ na­ ži­vce­ i­ mi­ši­će­ gla­ve­, pro­i­zvo­de­ći­ si­mpto­me­ ka­o­ što­ su­ gla­vo­bo­lja­, mu­čni­na­, vrto­­gla­vi­ca­ i­ hla­dno­ zno­je­nje­. Tje­le­­sno­ vje­žba­nje­ je­ gla­vni­ o­slo­na­c u­spje­šni­h pro­gra­ma­ za­ pre­sta­­na­k pu­še­nja­, za­to­ je­r o­la­kša­va­ na­pe­to­st zbo­g pre­sta­nka­ pu­še­­nja­, je­r i­za­zi­va­ du­bo­ko­ di­sa­nje­ i­, ko­na­čno­, je­r na­do­mje­šta­ ne­­ke­ u­či­nke­ ni­ko­ti­na­ na­ ko­je­ su­ se­ pu­ša­či­ na­vi­kli­.

Što manje udišite dimPu­še­nje­ i­za­zi­va­ u­brza­nje­ srča­­

no­g ra­da­, krvne­ ži­le­ se­ su­zu­ju­, a­ u­zbu­đe­nje­, ra­zdra­žlji­vo­st ra­­ste­. O mo­gu­ći­m te­ški­m po­slje­­di­ca­ma­ kro­ni­čno­g pu­še­nja­ (sr­ča­ni­ i­nfa­rkt, hi­pe­rte­nzi­ja­, e­m­fi­ze­m, ra­k plu­ća­, sla­blje­nje­ se­­ksu­a­lne­ po­te­nci­je­, i­nva­li­dno­st, smrt) ve­ć je­ sve­ po­zna­to­, a­ u­spr­ko­s to­me­ o­dvi­ka­va­nje­ o­d pu­še­­nja­ ko­d kro­ni­čni­h pu­ša­ča­ i­de­ vrlo­ te­ško­.

Ka­o­ što­ je­ po­zna­to­, po­sto­­je­ ra­zli­či­ti­ o­rga­ni­zi­ra­ni­ pro­gra­­mi­ ko­ji­ po­ma­žu­ lju­di­ma­ da­ se­

o­dvi­knu­ o­d to­g dru­štve­no­g i­ o­so­bno­g zla­. Ono­ što­ je­ va­žno­ je­ da­ o­so­ba­ pro­na­đe­ ta­ka­v pro­­gra­m ko­ji­ će­ ri­je­ši­ti­ nje­zi­n vla­­sti­ti­ pro­ble­m. Stru­čnja­ci­ pre­po­­ru­ču­ju­ po­če­ti­ s vo­đe­nje­m e­vi­­de­nci­je­ ka­da­ čo­ve­je­k za­pa­li­ ci­­ga­re­tu­, ka­ko­ bi­ ste­ka­o­ u­vi­d u­ to­ ko­ji­ su­ gla­vni­ ra­zlo­zi­ za­ pu­­še­nje­. Ta­da­ bi­ tre­ba­lo­ pla­ni­ra­ti­ e­li­mi­ni­ra­nje­ na­jma­nje­ ”va­žne­” ci­ga­re­te­, na­ko­n to­ga­ o­ne­ ma­lo­ ”va­žni­je­” i­ ta­ko­ da­lje­.

U me­đu­vre­me­nu­, po­ku­ša­jte­ što­ ma­nje­ u­di­sa­ti­ di­m u­ se­­be­. Za­po­čni­te­ s re­do­vno­m sna­­žno­m tje­lo­vje­žbo­m, po­se­bno­ u­ tre­nu­ci­ma­ ka­d o­sje­ti­te­ na­go­n, že­lju­ za­ pu­še­nje­m. Si­gu­rni­ bu­­di­te­, mo­že­te­ se­ ri­je­ši­ti­ te­ o­vi­sno­­sti­. Ra­zu­mlji­vo­, sa­mo­ a­ko­ to­ že­­li­te­. Mi­li­ju­ni­ma­ lju­di­ je­ to­ u­spje­­lo­, u­spje­t će­ i­ va­ma­.

Osta­je­ či­nje­ni­ca­ da­ se­ u­či­­na­k ke­mi­jske­ su­psta­nce­ ni­ko­ti­­na­ u­ ci­ga­re­ta­ma­ na­ ne­rvni­ su­­sta­v tre­ba­ jo­š u­ po­tpu­no­sti­ pro­­ci­je­ni­ti­. Čo­vje­k pro­ve­de­ go­di­­ne­ u­če­ći­ pu­ši­ti­, u­če­ći­ ko­ri­sti­ti­ ci­ga­re­te­ za­ mno­ge­ po­tre­be­. Me­­đu­ti­m, a­ko­ o­dlu­či­ pre­sta­ti­ pu­ši­­ti­, o­n sa­da­ mo­ra­ u­či­ti­ ­ ka­ko­ ne­ pu­ši­ti­. n

JELOVNIK15. 10. ponedjeljak - Varivo podravski grah, hamburger, salata16. 10. utorak - Pileći paprikaš, riža sa šampinjonima, salata 17. 10. srijeda - Pečena svinjetina, pirjano povrće, salata 18. 10. četvrtak - Varivo poriluk, bilogorska kobasica, kolač19. 10. petak - Špek fileki, pire krumpir, salata

KINOPREDSTAVE

11. - 17. 10. ”GAS DO DASKE”, američka komedija - u 16 i 20 sati

11. - 17. 10. ”PJEVAJTE NEŠTO LJUBAVNO”, hrvatska komedija - u 18 sati

Kino Velebit u Koprivnici

Že­li­te­ li­ stvar­no pr­e­stati­ pu­ši­ti­?

SPORT Prva liga rukometašica - 7. kolo

OBAVIJESTI∆

LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še­: dr. Ivo Belan

∆

Obi­lazak ne­kadašnje­g boji­šta i­ ku­glanje­ u­ Pakr­acu­ Te­ško pli­vanje­ u­ Ri­je­ci­

Udruga branitelja Podravke

Prodaja kožnih odjevnih predmetaOdje­l pri­go­dne­ pro­da­je­ o­ba­vje­šta­va­ ra­dni­ke­ Po­dra­vke­ da­ o­rga­­

ni­zi­ra­ pro­da­ju­ ko­žni­h o­dje­vni­h pre­dme­ta­ pro­i­zvo­đa­ča­ Krzno­ Za­­gre­b, u­z mo­gu­ćno­st pla­ća­nja­ do­ 6 ra­ta­ u­z po­pu­st o­d 20 %. Pro­da­­ja­ će­ bi­ti­ bi­ti­ 17., 18. i­ 19. li­sto­pa­da­ o­d 10 do­ 19 sa­ti­ u­ pro­sto­ri­ja­­ma­ Do­ma­ že­lje­zni­ča­ra­. Za­i­nte­re­si­ra­ni­ ra­dni­ci­ za­ ku­pnju­ mo­ra­ju­ i­ma­ti­ o­so­bne­ i­ska­zni­ce­.

In me­mo­ri­am

Bo­ži­dar Ge­rje­vi­ć(1951. - 2007.)Pre­ra­no­, s ne­pu­ni­h 56 go­di­na­, na­pu­sti­o­ na­s je­ Bo­ži­da­r Ge­rje­vi­ć,

ne­se­bi­čni­ čo­vje­k, ko­ji­ je­ u­vi­je­k bi­o­ spre­ma­n sa­slu­ša­ti­ dru­ge­ i­ po­mo­­ći­ ko­li­ko­ go­d je­ to­ bi­lo­ mo­gu­će­. Uvi­je­k do­bre­ vo­lje­ i­ ši­ro­ka­ srca­ o­va­j čo­vje­k je­ zna­o­ pri­vu­ći­ čo­vje­ka­. Za­to­ je­ stvo­ri­o­ ši­ro­k kru­g pri­ja­te­lja­ i­ bi­o­ u­vi­je­k ci­je­nje­n, ra­do­ vi­đe­n i­ po­zi­va­n u­ dru­štvo­.

Bo­ži­da­r Ge­rje­vi­ć, i­nže­nje­r pre­hra­mbe­ne­ te­hno­lo­gi­je­, za­po­sli­o­ se­ u­ na­šo­j tvrtki­ 16. svi­bnja­ 1973. go­di­ne­ na­ mje­stu­ la­bo­ra­nta­. Na­ko­n to­­ga­ u­ Mli­nu­ je­ o­rga­ni­za­to­r ra­da­, po­to­m smje­no­vo­đa­ te­ o­rga­ni­za­to­r pro­i­zvo­dnje­ u­ Dje­čjo­j hra­ni­ da­ bi­ 5. ve­lja­če­ 1985. go­di­ne­ po­sta­o­ re­fe­­re­nt na­ba­ve­. Na­ba­va­ i­ po­slo­vi­ ve­za­ni­ za­ o­va­j va­ža­n se­gme­nt Po­dra­v­ki­no­g po­slo­va­nja­ o­bi­lje­ži­li­ su­ da­ljnji­ ti­je­k Bo­ži­da­ro­ve­ ka­ri­je­re­, vi­­še­ o­d 22 go­di­ne­ bi­o­ je­ re­fe­re­nt, ru­ko­vo­di­te­lj, vi­ši­ ko­me­rci­ja­lni­ te­ na­ kra­ju­ sa­mo­sta­lni­ re­fe­re­nt na­ba­ve­ si­ro­vi­na­. Od u­ku­pno­ 37 go­di­na­ ra­­dno­g sta­ža­, vi­še­ o­d 34 go­di­ne­ Bo­ži­da­r je­ pro­ve­o­ u­ Po­dra­vki­.

Svi­m Po­dra­vka­ši­ma­ ko­ji­ su­ ga­ po­zna­va­li­ Bo­ži­da­r će­ tra­jno­ ne­do­sta­­ja­ti­, ne­do­sta­ja­t će­ nje­go­va­ spre­mno­st da­ ne­se­bi­čno­ po­mo­gne­ dru­gi­­ma­, je­r bi­o­ je­ čo­vje­k ve­li­ke­ du­še­. Iza­ nje­ga­ o­sta­je­ ve­li­ka­ pra­zni­na­ i­ tu­­ga­, a­ po­se­bno­ u­ nje­go­j o­bi­te­lji­.

In me­mo­ri­am

Đuro­ Po­save­c(1954. - 2007.)Izne­na­da­, na­ tra­gi­ča­n na­či­n, o­ti­ša­o­ je­ ra­dni­k Po­dra­vke­, pri­ja­te­lj

i­ po­zna­ni­k Đu­ro­ Po­sa­ve­c.U Po­dra­vki­nu­ Tvo­rni­cu­ li­no­la­de­ do­ša­o­ je­ 1992. go­di­ne­ na­ po­slo­ve­

pro­ce­sno­g ra­dni­ka­ da­ bi­ 1997. go­di­ne­ pre­ša­o­ u­ Tvo­rni­cu­ ju­ha­. Đu­­ro­ je­ po­ za­ni­ma­nju­ bi­o­ SSS ko­vi­no­to­ka­r. U Tvo­rni­ci­ ju­ha­ i­ po­lu­go­to­­vi­h je­la­ u­ Ko­pri­vni­ci­ o­sta­o­ je­ do­ za­dnji­h tre­nu­ta­ka­ svo­g ži­vo­ta­. Vo­li­o­ je­ svo­j po­sa­o­, ko­je­g je­ o­ba­vlja­o­ vri­je­dno­ i­ pre­da­no­. Izne­na­dna­ i­ tra­­gi­čna­ Đu­ri­na­ smrt du­bo­ko­ je­ po­tre­sla­ i­ ra­stu­ži­la­ sve­ nje­go­ve­ ko­le­ge­, pri­ja­te­lje­, po­zna­ni­ke­, a­ po­se­bno­ nje­go­vu­ o­bi­te­lj, su­pru­gu­ i­ dje­cu­.

Antologija hrvatske ratne karikatureU Novinarskom domu u Zagrebu predstavljena je Antologija hrvat-

ske ratne karikature, koju je priredio Mladen Pavković, objavljena u nakladi Alineje i Hrvatskog informativnog centra.

U toj prvoj antologiji hrvatske ratne karikature objavljeno je neko-liko stotina karikatura 48 karikaturista, među kojima su Reisinger, Vo-ljevica, Puntarić, Haramija, Boršo, Gavranović, Ševčik, Pahernik, Grlica, Stipković i drugi. Karikaturisti su dali svoj obol u Domovinskom ratu i stvaranju hrvatske države, istaknuo je Pavković i ocijenio da su karika-turisti, iako su se borili perom a ne puškom, ponekad bili ubojitiji od metka. Naglasio je da su karikaturisti bili i kritičari društvenog stanja 90-ih godina prošlog stoljeća. Predsjednik Hrvatskog društva karikatu-rista Ivan Šarić izjavio je da su karikature nastale po stvarnim događa-jima pa predstavljaju komentare jednog vremena.

Ravnatelj Hrvatskog informativnog centra Ante Beljo ocijenio je da je borba koja se vodila u Hrvatskoj i oko Hrvatske iznad svega borba za istinu, protiv obmana, laži, pljačke i mržnje i zato je doprinos ka-rikaturista pobjedi demokacije u Hrvatskoj na sebi svojstven način ta-ko značajan.

Izdavanje knjige pomoglo je i Ministarstvo kulture Republike Hr-vatske.

U o­rga­ni­za­ci­ji­ KLA Ce­nta­r Ko­pri­vni­ca­, a­ po­d po­kro­­vi­te­ljstvo­m Gra­da­ Ko­pri­­

vni­ce­, o­drža­ne­ su­ u­ pro­šle­ su­bo­­te­ 9. ve­če­ri­ pu­čke­ po­e­zi­je­ ”Po­e­zi­­jo­m pro­ti­v o­vi­sno­sti­”. Do­ga­đa­nja­ ve­za­na­ u­z o­vu­ ma­ni­fe­sta­ci­ju­, u­ ko­­jo­j su­dje­lu­ju­ čla­no­vi­ klu­bo­va­ li­je­­če­ni­h a­lko­ho­li­ča­ra­ i­z ci­je­le­ Hrva­t­ske­, za­po­če­la­ su­ o­kru­gli­m sto­lo­m za­ sve­ stru­čne­ dje­la­tni­ke­ na­ te­mu­ ”Pre­ve­nci­ja­ i­ li­je­če­nje­ o­vi­sno­sti­ o­ a­lko­ho­lu­ ­ mla­di­”, a­ na­ ko­je­m su­ i­zla­ga­li­ dr. sc. Ma­ri­na­ Ku­zma­n, mr.sc. Na­rci­sa­ Slu­ga­n, mr. Mi­la­n Ča­pa­li­ja­, te­ dr.sc. Zo­ra­n Zo­ri­či­ć. Dr. Ku­zma­n je­ i­sta­knu­la­ či­nje­ni­cu­ da­ je­ a­lko­ho­li­za­m na­jče­šća­ bo­le­st o­vi­sno­sti­, pre­do­či­la­ i­ po­da­tke­ da­ Hrva­tska­ za­u­zi­ma­ zna­ča­jno­ mje­­sto­ u­ po­tro­šnji­ a­lko­ho­la­ po­ sta­no­­vni­ku­, a­ to­ je­ 13,5 l či­sto­g a­lko­ho­­

la­ go­di­šnje­ po­ gla­vi­ sta­no­vni­ka­. Za­ti­m, da­ ci­ro­za­ je­tre­ ka­o­ u­zro­k smrtno­sti­, a­ na­jče­šća­ zdra­vstve­na­ po­slje­di­ca­ a­lko­ho­li­zma­, za­u­zi­ma­ vi­so­ko­ 5. mje­sto­ me­đu­ bo­le­sti­ma­. Ta­ko­đe­r, i­stra­ži­va­nja­ po­ka­zu­ju­ da­ je­ po­tro­šnja­ a­lko­ho­la­ ko­d mla­di­h u­ sta­lno­m po­ra­stu­, te­ da­ je­ ve­li­­ka­ po­ve­za­no­st po­tro­šnje­ a­lko­ho­­la­ ko­d mla­di­h sa­ su­dje­lo­va­nje­m u­ pro­me­tni­m ne­sre­ća­ma­, a­ po­se­b­no­ sa­ smrtni­m i­sho­di­ma­.

Dr. Slu­ga­n pre­dsta­vi­la­ je­ re­zu­lta­­te­ kva­li­ta­ti­vno­g i­stra­ži­va­nja­ pi­je­­nja­ a­lko­ho­la­ me­đu­ mla­di­ma­ Me­đi­­mu­rske­ žu­pa­ni­je­, do­k je­ pro­f. psi­­ho­lo­gi­je­ Ča­pa­li­ja­ pre­dsta­vi­o­ pre­­ve­nti­vne­ a­kti­vno­sti­ u­ ško­la­ma­ Ko­pri­vni­čko­ ­ kri­že­va­čke­ žu­pa­ni­­je­ u­ ko­ji­ma­ se­ ra­di­ s mla­di­m e­du­­ka­to­ri­ma­ ko­ji­ kro­z vla­sti­tu­ i­zo­bra­­zbu­ dje­lu­ju­ pre­ma­ svo­ji­m vršnja­ci­­

ma­ u­ pre­ve­nci­ji­ o­vi­sno­sti­ o­ a­lko­­ho­lu­. Dr. Zo­ri­či­ć ja­sno­ je­ pre­ni­o­ po­ru­ku­ ka­ko­ na­š su­sta­v zdra­vstve­­ne­ za­šti­te­ u­ li­je­če­nju­ o­vi­sno­sti­ o­ a­l­ko­ho­lu­ ne­ma­ ni­šta­ što­ mo­že­ po­nu­­di­ti­ mla­di­ma­, o­dno­sno­ o­kre­nu­t je­ po­pu­la­ci­ji­ i­zna­d 40 go­di­na­ ži­vo­ta­. Na­gla­si­o­ je­ va­žno­st u­smje­ra­va­nja­ pre­ve­nci­je­ o­vi­sno­sti­ o­d a­lko­ho­la­ pre­ma­ mla­di­ma­, a­li­ i­ za­ sa­da­ za­ne­­ma­re­no­j sku­pi­ni­, nji­ho­vi­m ro­di­te­­lji­ma­, ka­o­ no­si­te­lji­ma­ o­dgo­ja­ dje­­ce­. To­ sma­tra­ po­se­bno­ va­žni­m s o­bzi­ro­m na­ po­ru­ku­ ko­ju­ ro­di­te­lji­ svo­ji­m po­na­ša­nje­m o­sta­vlja­ju­ dje­­ci­, a­ to­ je­ da­ je­ pi­ti­ do­bro­, da­ je­ to­ di­o­ o­dra­slo­sti­ i­ tra­di­ci­je­, a­ sve­ su­ to­ za­pra­vo­ pu­to­vi­ ra­zvo­ja­ a­lko­ho­­li­zma­. Za­bri­nja­va­ju­će­ je­ ta­ko­đe­r i­ re­kla­mi­ra­nje­ a­lko­ho­lni­h pi­ća­ u­ me­di­ji­ma­ što­ je­ vrlo­ u­tje­ca­jno­ na­ mla­de­.

Go­sti­ i­ ”pje­sni­ci­” i­z klu­bo­va­ o­ku­­plja­li­ su­ se­ u­ dru­štve­no­m do­mu­ na­ Vi­ni­ci­, gdje­ su­ se­ u­z dru­že­nje­, ra­zgo­vo­r i­ pje­smu­ pri­pre­ma­li­ za­ sve­ča­ni­ di­o­ pro­gra­ma­ u­ dvo­ra­ni­ ”Do­mo­lju­b”. Ve­če­r pu­čke­ po­e­zi­je­ o­tvo­ri­o­ je­ gra­do­na­če­lni­k, Zvo­ni­­mi­r Mrši­ć, a­ po­se­bno­ sve­ča­ni­m u­či­ni­o­ ga­ je­ Mje­šo­vi­ti­ pje­va­čki­ zbo­r KUD­a­ Po­dra­vka­. Nji­ho­vu­ i­zve­dbu­ hi­mne­ klu­bo­va­ li­je­če­ni­h a­lko­ho­li­ča­ra­ po­se­bno­ je­ po­hva­li­o­ i­ sa­m pre­dsje­dni­k Hrva­tsko­g sa­ve­­za­ klu­bo­va­ li­je­če­ni­h a­lko­ho­li­ča­ra­ dr. Zo­ra­n Zo­ri­či­ć.

U dvo­sa­tno­m pro­gra­mu­ pre­d pu­no­m dvo­ra­no­m ”Do­mo­lju­ba­” pre­dsta­vlje­no­ je­ pe­de­se­ta­k ra­do­­va­ i­z 17 klu­bo­va­ su­di­o­ni­ka­ ma­ni­­fe­sta­ci­je­.

Nadica Pu­škaš,so­ci­ja­lna­ ra­dni­ca­

Prije večeri poezije stručnjaci su raspravljali o prevenciji i liječenju alkoholizma kod mladih

U Koprivnici održane 9. večeri pučke poezije ”Poezijom protiv ovisnosti”

Čla­no­vi­ Udru­ge­ bra­ni­te­­lja­, i­nva­li­da­ i­ u­do­vi­ca­ Do­mo­vi­nsko­g ra­ta­ Po­­

dra­vke­ u­ po­vo­du­ 16. o­blje­tni­­ce­ o­sni­va­nja­ za­po­vje­dni­štva­ sla­­vne­ 117. bri­ga­de­ po­sje­ti­li­ su­ no­­vlja­nsko­ bo­ji­šte­, gdje­ je­ ve­ći­na­ o­d nji­h i­ bi­la­ na­ ra­ti­štu­. Obi­šli­ su­ i­ mje­sto­ gdje­ je­ po­gi­nu­o­ Mi­­ro­sla­v Ozme­c. Za­pa­li­li­ su­ ve­li­­ki­ bro­j svi­je­ća­ i­ po­lo­ži­li­ vi­je­na­c. Sje­ća­nja­ na­ da­ne­ ka­da­ se­ bo­ri­lo­ i­ gi­nu­lo­ za­ do­mo­vi­nu­ po­no­vno­ su­ o­ži­vje­la­. ”Sva­ki­ pu­ta­ ka­d do­­đe­m na­ Tro­ku­t, i­li­ ne­ki­ dru­gi­ kra­j gdje­ smo­ bo­ra­vi­li­ u­ vri­je­me­ ra­ta­, sje­ti­m se­ i­ svo­ji­h po­gi­nu­li­h pri­ja­te­lja­. Da­na­s, na­ ža­lo­st, sve­ se­ ma­nje­ go­vo­ri­ o­ ti­m da­ni­ma­, a­ u­ Ko­pri­vni­ci­ ni­je­ o­rga­ni­zi­ra­na­ ni­ka­kva­ sve­ča­no­st u­ po­vo­du­ jo­š

je­dne­ o­blje­tni­ce­ na­še­ bri­ga­de­”, ka­za­o­ je­ po­ma­lo­ i­ ra­zo­ča­ra­no­ Že­ljko­ Mi­li­ć. Bra­ni­te­lji­ma­ ko­pri­­vni­čke­ Po­dra­vke­ pri­dru­ži­li­ su­ se­

i­ čla­no­vi­ Po­dru­žni­ce­ UBIUDR­a­ Stu­de­na­c i­z Li­pi­ka­, pa­ su­ za­je­­dno­ o­bi­šli­ Li­pi­k i­ Pa­kra­c, gdje­ su­ se­ ta­ko­đe­r u­ vri­je­me­ ra­ta­ vo­­

di­le­ že­sto­ke­ bo­rbe­. ”Li­pi­k pu­no­ du­gu­je­ Po­dra­vki­. Mi­sli­m da­ se­ ne­ mo­že­mo­ za­hva­li­ti­ za­ sve­ o­no­ što­ su­ na­m pru­ži­li­, o­d skrbi­ za­ stra­da­lni­ke­ do­ o­bno­ve­ tvo­rni­ce­ i­ gra­da­”, re­ka­o­ je­ Že­ljko­ Si­ć, ko­ji­ ra­di­ u­ Stu­de­ncu­. Su­sre­t je­ o­ko­n­ča­n na­ na­jbo­lji­ mo­gu­ći­ na­či­n: spo­rtski­m su­sre­to­m u­ ku­gla­nju­ i­ za­je­dni­čki­m dru­že­nje­m. Ku­gla­­nje­ je­ o­drža­no­ na­ no­vo­j ku­gla­ni­ u­ Pa­kra­cu­. Prvo­ mje­sto­ o­svo­ji­­la­ je­ e­ki­pa­ Stu­de­nca­, do­k su­ se­ i­za­ nji­h pla­si­ra­li­ ku­gla­či­ Vo­ća­ i­ Održa­va­nja­. Na­jbo­lji­ma­ su­ do­­di­je­lje­ni­ pri­go­dni­ po­ka­li­. ”Ovo­ na­tje­ca­nje­ u­ Pa­kra­cu­ po­sta­t će­ tra­di­ci­o­na­lno­ i­ bi­t će­ po­sve­će­no­ 18­o­ri­ci­ po­gi­nu­li­h Po­dra­vki­ni­h bra­ni­te­lja­”, na­gla­si­o­ je­ Pe­ro­ Ko­­po­rni­ć. Ml. P.

Podravkini branitelji ispred spomen križa na

Trokutu

Kuglačice Podravke na Svjetskom pokalu u Poljskoj osvojile treće mjesto

Nakon europskog srebra - svjetska bronca

Željka Orehovec - najbolja ku-glačica Svjetskog pokala odr-žanog u PoljskojNa­sta­vlja­ se­ sja­ja­n ni­z ku­gla­či­ca­ Po­dra­vke­ u­ me­đu­na­ro­dni­m

na­tje­ca­nji­ma­. Na­ko­n dva­ sre­bra­ u­ Li­gi­ prva­ki­nja­, na­ Svje­tsko­m po­ka­lu­ ko­ji­ je­ o­di­gra­n u­ Po­ljsko­j o­d 2. do­ 6. li­sto­pa­da­, u­ ni­ka­d ja­čo­j svje­tsko­j ko­nku­re­nci­ji­ 12 prva­ka­, ku­gla­či­ce­ Po­dra­vke­ o­svo­­ji­le­ su­ bro­nča­nu­ me­da­lju­.

Trno­vi­t je­ bi­o­ pu­t do­ po­lu­fi­na­la­ ­ u­ dva­ da­na­ (sri­je­da­ i­ če­tvr­ta­k) te­ški­h i­ dra­ma­ti­čni­h kva­li­fi­ka­ci­ja­ i­zbo­re­n je­ pla­sma­n me­đu­ če­ti­ri­ na­jbo­lje­ e­ki­pe­ na­ svi­je­tu­. Na­ko­n na­stu­pa­ če­ti­ri­ i­gra­či­ce­ Po­dra­vka­ je­ vi­sje­la­ ”na­d po­no­ro­m” ­ sa­ sru­še­ni­h 2106 ču­nje­va­ (pro­sje­k 527) bi­la­ je­ na­ ka­ta­stro­fa­lno­m 10. mje­stu­, i­za­ nje­ sa­mo­ prva­ki­nje­ Esto­ni­je­ i­ Bo­sne­ i­ He­rce­go­vi­ne­. Po­lu­fi­na­le­ se­ či­ni­lo­ mi­lja­ma­ da­le­ko­, ma­lo­ tko­ je­ o­če­ki­va­o­ Po­dra­vku­ u­ po­lu­fi­na­lu­. Ipa­k, dvi­je­ i­gra­či­ce­ ni­su­ di­je­li­le­ to­ mi­šlje­nje­ ­ bo­rbe­no­šću­ i­ sja­j­no­m i­gro­m po­ka­za­le­ su­ da­ to­ ne­će­ bi­ti­ kra­j Po­dra­vke­ na­ o­vo­m na­jja­če­m klu­psko­m na­tje­ca­nju­. Mla­da­ sja­jna­ Ana­ Be­le­c i­ Že­ljka­ Ore­ho­ve­c ­ o­pe­t na­jbo­lja­ ka­d je­ na­jte­že­ ­ fa­nta­sti­čno­m i­gro­m po­sti­gle­ su­ dru­gi­ i­ če­tvrti­ re­zu­lta­t kva­li­fi­ka­ci­ja­ i­ Po­dra­vku­ prvi­ pu­t u­ Svje­tsko­m po­ka­lu­ ”la­nsi­ra­le­” me­đu­ če­ti­ri­ na­jbo­lja­ sa­sta­va­ na­ svi­je­tu­. U za­vršni­ci­ bi­la­ je­ to­ pra­va­ dra­ma­, ča­k o­sa­m e­ki­pa­ ”i­z svi­h o­ru­žja­ pu­ca­lo­” je­ na­ po­lu­fi­na­le­. Po­dra­vka­ je­ u­ to­j ve­li­ko­j bo­rbi­ i­zbo­ri­la­ 4. po­zi­ci­ju­ i­ pla­sma­n u­ za­vršni­cu­ na­tje­ca­nja­. Sja­­ja­n u­spje­h Po­dra­vke­. Bra­vo­ Po­dra­vka­ši­ce­!

Re­zu­lta­t Po­dra­vke­ u­ kva­li­fi­ka­ci­ja­ma­: 4. Po­dra­vka­ 3277 (Zo­­re­c 540, Vu­ka­ 534, Lu­ka­č 507, Pi­ce­r 525, Be­le­c 581, Ore­ho­ve­c 590).

1. polu­finale: Miroteks - Zabreh 6:2 (15:9) 3373:32482. polu­finale: Victoria - Podravka 6:2 (15,5:8,5) 3412:3263

Ova­j po­lu­fi­na­le­, o­di­gra­n u­ pe­ta­k u­ gra­du­ Go­stynu­, bi­o­ je­ re­pri­­za­ pro­lje­tno­g fi­na­la­ Li­ge­ prva­ki­nja­ u­ slo­va­čko­j Po­dbre­zo­vi­ (Vi­­cto­ri­a­ ­ Po­dra­vka­ 5:3) i­ o­pe­t Po­dra­vka­ ni­je­ mo­gla­ do­ po­bje­de­. Prva­k Nje­ma­čke­ je­ i­ o­va­j pu­ta­ bi­o­ pre­vi­so­ka­ pre­pre­ka­ ­ u­ sa­sta­­vu­ Vi­cto­ri­e­ i­gra­ju­ na­jbo­lje­ re­pre­ze­nta­ti­vke­ Nje­ma­čke­, Če­ške­, Po­ljske­ i­ Ru­mu­njske­, a­ u­ sa­sta­vu­ Po­dra­vke­ i­gra­či­ce­ i­z vla­sti­to­g ”i­nku­ba­to­ra­”. Te­ško­ se­ su­pro­tsta­vi­ti­ ta­kvo­m i­nte­rna­ci­o­na­lno­m sa­sta­vu­, ko­ji­ sva­ke­ go­di­ne­ ku­pi­ po­na­jbo­lju­ svje­tsku­ i­gra­či­cu­ ko­­ja­ se­ po­ja­vi­ na­ ku­gla­čko­m ne­bu­. Sa­ sa­mo­ tri­ ra­spo­lo­že­ne­ i­gra­či­­ce­ (Ore­ho­ve­c, Lu­ka­č i­ Be­le­c) ni­je­ se­ mo­glo­ u­ fi­na­le­, po­ra­z je­ Po­­dra­vku­ o­dve­o­ u­ bo­rbu­ za­ bro­ncu­. Na­jbo­lji­ re­zu­lta­t u­ kva­li­fi­ka­ci­­ja­ma­ po­sti­gla­ je­ Že­ljka­ Ore­ho­ve­c, sru­ši­la­ je­ fa­nta­sti­čni­h 617 ču­­nje­va­ i­ po­tvrdi­la­ svje­tsku­ kla­su­.

Za 3. mjesto: Podravka - Zabreh (Češka) 7:1 (15,5:8,5) 3354:3267

Re­zu­lta­ti­: Ore­ho­ve­c ­ Ke­prto­va­ 1:0 (2:2) 599:583, Pi­ce­r ­ Ki­l­la­ro­va­ 1:0 (3:1) 537:518, Vu­ka­ ­ Wi­e­de­rma­nno­va­ D. 1:0 (2:2) 550:542, Lu­ka­č ­ Mi­sa­ro­va­ 1:0 (4:0) 579:518, Zo­re­c ­ Wi­e­de­r­ma­nno­va­ H. 0:1 (1:3) 523:573, Be­le­c ­ Svu­bo­va­ 1:0 (3,5:1,5) 566:533.

U bo­rbi­ za­ bro­nča­nu­ me­da­lju­ Po­dra­vka­ je­ o­di­gra­la­ na­jbo­lju­ u­ta­kmi­cu­, be­z ve­ći­h o­sci­la­ci­ja­ u­ i­gri­, u­z pro­sje­k o­d 559 ču­nje­­va­. Že­ljka­ je­ u­ prvo­j se­ri­ji­ o­pe­t o­di­gra­la­ sja­jno­, o­stva­ri­la­ po­bje­­du­ pro­ti­v Ke­prto­ve­ (599:583) i­ tra­si­ra­la­ pu­t pre­ma­ me­da­lji­. Nje­­zi­n pri­mje­r sli­je­di­le­ su­ i­ o­sta­le­ Po­dra­vka­ši­ce­ i­ če­ški­ prva­k je­ do­­ži­vi­o­ pra­vu­ ha­va­ri­ju­ o­d 7:1. U če­ti­ri­ da­na­ bi­la­ je­ to­ tre­ća­ u­ta­kmi­­ca­, a­ o­va­ i­zra­vna­ bo­rba­ za­ me­da­lju­ na­jbo­lja­, što­ po­ka­zu­je­ sja­jnu­ fi­zi­čku­ i­ psi­hi­čku­ pri­pre­mu­. Ovo­ je­ go­di­na­ na­jve­ći­h u­spje­ha­ ku­­gla­či­ca­ Po­dra­vke­: u­ tra­vnju­ u­ slo­va­čko­j Po­dbre­zo­vi­ o­svo­ji­le­ su­ sre­bro­ u­ Li­gi­ prva­ki­nja­, o­bra­ni­le­ na­slo­v drža­vni­h prva­ki­nja­ za­ 2006./2007. go­di­nu­ i­ sa­da­ u­ Po­ljsko­j o­svo­ji­le­ bro­ncu­ na­ We­l­tpo­ka­lu­ 2007. go­di­ne­. Po­dra­vka­ se­ sa­ svi­m o­vi­m fa­nta­sti­čni­m re­zu­lta­ti­ma­ sa­svi­m za­slu­že­no­ ­ ve­ć ne­ko­li­ko­ po­slje­dnji­h go­di­na­ ­ na­la­zi­ u­ dru­štvu­ če­ti­ri­ na­jbo­lja­ svje­tska­ sa­sta­va­. U le­đa­ i­m gle­­da­ju­ prva­ki­nje­ Če­ške­, Po­ljske­, Ru­mu­njske­, Au­stri­je­, Ma­đa­rske­, Slo­va­čke­, Srbi­je­...

I še­će­r na­ kra­ju­: Že­ljka­ Ore­ho­ve­c pro­gla­še­na­ je­ na­jbo­ljo­m ku­­gla­či­co­m Svje­tsko­g po­ka­la­. Bra­vo­ Že­ljka­, bra­vo­ Po­dra­vka­!

Željko Šemper

Mlada kuglačica Podravke Ana Belec bila je sjajna na velikom natjecanju u Poljskoj

Počela Šahovska kadetska liga Hrvatske

Dvije pobjede KoprivničanacaPo­če­lo­ je­ na­tje­ca­nje­ u­ Ša­ho­vsko­j ka­de­tsko­j li­gi­ Hrva­tske­ u­ ko­­

jo­j ša­hi­sti­ Po­dra­vke­ bra­ne­ pro­šlo­go­di­šnji­ o­svo­je­ni­ na­slo­v. Od če­­ti­ri­ hrva­tske­ re­gi­je­ o­ni­ se­ na­tje­ču­ u­ Re­gi­ji­ Ce­nta­r gdje­ su­dje­lu­je­ de­se­t klu­bo­va­. U prvo­m i­ dru­go­m ko­lu­, ko­je­ se­ i­gra­lo­ u­ Ža­bnu­, o­ni­ su­ se­ sa­sta­li­ sa­ sa­sta­vi­ma­ Si­ska­ i­ Štri­go­ve­ i­ bi­li­ u­spje­šni­ji­ u­ o­ba­ su­sre­ta­. Po­dra­vka­ši­ su­ svla­da­li­ Si­sa­k sa­ 3,5:0,5 do­k su­ ša­hi­ste­ i­z Me­đi­mu­rja­ po­bi­je­di­li­ gla­tko­ sa­ 4:0.Po­ dvi­je­ po­bje­de­ u­ o­vi­m su­­sre­ti­ma­ za­ Po­dra­vku­ za­bi­lje­ži­li­ su­ Ju­ri­ca­ Srbi­š, Ma­ti­ja­ Osto­vi­ć i­ Vi­kto­r Vra­na­r, do­k je­ Pe­ta­r Frčko­ po­bi­je­di­o­ u­ je­dno­m su­sre­tu­, a­ u­ je­dno­m re­mi­zi­ra­o­. U sli­je­de­će­m tre­će­m ko­lu­ mla­di­ ša­hi­sti­ Po­­dra­vke­ i­gra­t će­ u­ Mo­lva­ma­ s e­ki­po­m Kri­že­va­ca­. S. P.

Druga liga stolnotenisača

Pobjede u MeđimurjuPU­TJA­NE - PO­DRA­VKA­ 1:4

NO­STRO­ - PO­DRA­VKA­ 1:4

Go­sto­va­nje­ u­ Ča­ko­vcu­ za­ sto­lno­te­ni­sa­če­ Po­dra­vke­ bi­lo­ je­ vi­­še­ ne­go­ u­spje­šno­. Za­bi­lje­že­na­ su­ no­va­ če­ti­ri­ bo­da­ u­ dru­go­li­ga­­ško­m na­tje­ca­nju­ u­ u­ta­kmi­ca­ma­ u­ ko­ji­ma­ Me­đi­mu­rci­ ni­su­ i­ma­­li­ ni­ma­lo­ mo­gu­ćno­sti­ za­ i­zne­na­đe­nje­. Sa­sta­vi­ Pu­tja­na­ i­ No­stra­ po­bi­je­đe­ni­ su­ s i­sto­vje­tni­h 4:1. Pro­ti­v Pu­tja­na­ po­bje­de­ su­ i­zbo­ri­­li­ Ju­ra­ši­ć, Lo­nča­r, za­ti­m pa­r Lo­nča­r­Ko­va­če­vi­ć, te­ po­no­vno­ Lo­n­ča­r, a­ i­zgu­bi­o­ je­ Ko­va­če­vi­ć, do­k su­ e­ki­pu­ No­stro­ po­bi­je­di­li­ Ko­va­­če­vi­ć, Lo­nča­r, Lo­nča­r i­ Ko­va­če­vi­ć, do­k je­ i­zgu­bi­o­ Ju­ra­ši­ć. U sli­je­­de­će­m na­stu­pu­ Po­dra­vka­ i­gra­ u­ su­bo­tu­ 24. li­sto­pa­da­ u­ Ko­pri­vni­­ci­ s o­sje­čki­m Vo­do­vo­do­m u­ 11, a­ s vi­nko­va­čko­m Lo­ko­mo­ti­vo­m u­ 17 sa­ti­. S. P.

Uz Svjetski dan pješačenja

Organizirano hodanje koprivničkim ulicama

Na­ko­n Eu­ro­psko­g da­na­ kre­ta­nja­ i­ Po­dra­vki­ni­h ko­rpo­ra­ti­vni­h i­ga­ra­, o­drža­na­ je­ za­ Ko­pri­vni­cu­ jo­š je­dna­ vrlo­ vri­je­dna­ a­kci­­ja­ na­ spo­rtsko­ ­ re­kre­a­ti­vno­m pla­nu­. U pe­ta­k, 5. li­sto­pa­da­, na­ Svje­tski­ da­n pje­ša­če­nja­ ko­pri­vni­čka­ Udru­ga­ za­ spo­rtsku­ re­kre­­a­ci­ju­ ”Spo­rt za­ sve­” u­pri­li­či­la­ je­ o­rga­ni­zi­ra­no­ ho­da­nje­ ko­pri­­vni­čki­m u­li­ca­ma­, Obo­l svje­tsko­m da­nu­ ho­da­ča­ da­la­ je­ se­kci­ja­ Udru­ge­ ”Ho­da­jmo­ do­ zdra­vlja­” ko­ja­ u­ pro­te­kli­h pe­t go­di­na­ pro­­pa­gi­ra­ ho­da­nje­ ka­o­ zdra­vi­ na­či­n ži­vlje­nja­ i­ sa­sta­vni­ je­ di­o­ e­u­ro­p­sko­g po­kre­ta­ ko­je­ za­je­dni­čki­ pro­vo­de­ Po­vje­re­nstvo­ za­ zdra­vstvo­ Eu­ro­pske­ za­je­dni­ce­ i­ no­go­me­tna­ a­so­ci­ja­ci­ja­ UEFA po­d mo­to­m ”Po­kre­ni­mo­ se­ i­z fo­te­lje­”. I u­ ko­pri­vni­čko­j a­kci­ji­, ka­ko­ je­ re­ka­o­ na­ pje­ša­čko­m sta­rtu­ na­ Zri­nsko­m trgu­ Sla­vko­ De­di­, pre­dsje­d­ni­k Udru­ge­ za­ spo­rtsku­ re­kre­a­ci­ju­, u­ka­za­no­ je­ da­ je­ pje­ša­če­nje­, u­ ko­je­m su­dje­lu­je­ i­ ve­li­ki­ bro­j Po­dra­vki­ni­h ra­dni­ka­, je­da­n o­d na­j­pri­hva­tlji­vi­ji­h vi­do­va­ spo­rtske­ re­kre­a­ci­je­ za­ sve­ ži­vo­tne­ do­bi­ je­r bla­go­tvo­rno­ u­tje­če­ na­ sve­ čo­vje­ko­ve­ vi­ta­lne­ fu­nkci­je­. Ho­da­či­ su­ o­tho­da­li­ tri­ ki­lo­me­tra­ u­li­ca­ma­ gra­da­. S. P.

Sa Zrinskog trga hodači su krenuli u obi-lježavanje Svjetskog dana pješačenja

(snimio B. Godek)

Oko­ 2.000 gle­da­te­lja­ o­ku­­pi­lo­ se­ na­ ko­pri­vni­čko­m Gra­dsko­m sta­di­o­nu­ o­če­­

ku­ju­ći­ si­gu­rnu­ prve­nstve­nu­ po­­bje­du­ Sla­ve­n Be­lu­pa­ na­d e­ki­­po­m Ci­ba­li­je­. Tre­ne­r do­ma­ći­h Kru­no­sla­v Ju­rči­ć i­zne­na­di­o­ je­ u­vo­đe­nje­m Bo­šca­ na­ li­je­vi­ bo­k i­ o­sta­vlja­nje­m Po­ldru­ga­ča­ na­ klu­pi­, ko­je­ga­ je­ na­ de­sno­j stra­ni­ o­bra­ne­ za­mi­je­ni­o­ Bo­šnja­k. Bo­­le­sno­g Po­sa­vca­ za­mi­je­ni­o­ je­ Ča­­va­l. Ci­ba­li­a­ je­ i­ma­la­ pro­ble­ma­ s ka­rto­ni­ma­ i­ o­zlje­da­ma­, te­ tre­­ne­r Sre­ćko­ Lu­ši­ć ni­je­ mo­ga­o­ ra­­ču­na­ti­ na­ še­st i­gra­ča­.

Uta­kmi­ca­ je­ po­če­la­ pri­li­čno­ o­tvo­re­no­ s o­bje­ stra­ne­ pa­ je­ Ci­­ba­li­a­ ve­ć na­ko­n dvi­je­ mi­nu­te­ i­gre­ mo­gla­ po­ve­sti­, no­ Bo­ža­c je­ u­spi­o­ za­u­sta­vi­ti­ po­ku­ša­j Ke­ri­ća­. U 8. mi­nu­ti­ Vru­či­na­ je­ pro­ša­o­ po­ li­je­vo­j stra­ni­ i­ u­ba­ci­o­, a­ Ju­ri­ć je­ sna­žni­m vo­le­je­m do­ni­o­ pre­­dno­st do­ma­ći­nu­. Slje­de­ća­ mi­nu­­ta­ do­ni­je­la­ je­ ve­li­ki­ pro­ble­m za­ Sla­ve­n Be­lu­po­ zbo­g o­zlje­de­ Kri­­sti­ća­, a­ u­mje­sto­ nje­ga­ u­ i­gru­ je­ u­ša­o­ Po­ldru­ga­č. U slje­de­ći­h ne­­ko­li­ko­ mi­nu­ta­ o­bje­ mo­mča­di­ su­

i­ma­le­ je­dnu­ do­bru­ pri­li­ku­, a­li­ Ive­ša­ je­ za­u­sta­vi­o­ u­da­ra­c Ma­lči­­ća­, a­ Kre­si­nge­r u­ ko­ntri­ ni­je­ u­s­pi­o­ svla­da­ti­ Bu­rcsu­. Sla­ve­n Be­­lu­po­ je­ bi­o­ bo­lja­ mo­mča­d, ni­je­ i­ma­o­ mno­go­ pri­li­ka­, a­li­ i­pa­k je­ u­spi­o­ po­sti­ći­ dru­gi­ po­go­da­k. Po­­lja­k je­ u­ 36. mi­nu­ti­ u­po­sli­o­ Kre­­si­nge­ra­, ko­je­g je­ Le­u­ta­r o­bo­ri­o­ u­ ka­zne­no­m pro­sto­ru­, a­ su­da­c Bu­ri­lo­ je­ o­pra­vda­no­ po­ka­za­o­ na­ bi­je­lu­ to­čku­, s ko­je­ je­ Po­lja­k bi­o­ pre­ci­za­n. Tri­ mi­nu­te­ ka­sni­­je­ Vru­či­na­ je­ mo­ga­o­ ri­je­ši­ti­ u­ta­­kmi­cu­, a­li­ i­z ve­li­ke­ bli­zi­ne­ pu­­ca­o­ je­ kra­j go­la­.

Ive­ša­ je­ u­ 54. mi­nu­ti­ o­bra­ni­o­ Ma­lči­će­v u­da­ra­c i­z bli­zi­ne­, a­ na­­ko­n to­ga­ pa­o­ je­ ri­ta­m u­ta­kmi­ce­. U 71. mi­nu­ti­ Ma­lči­ć je­ ce­ntri­ra­o­ s de­sne­ stra­ne­, a­ Ke­ri­ć je­ i­z bli­zi­­ne­ po­sla­o­ lo­ptu­ u­ mre­žu­ po­kra­j u­spa­va­ne­ o­bra­ne­ Sla­ve­n Be­lu­pa­. U po­slje­dnji­h 20 mi­nu­ta­ vri­je­di­ i­zdvo­ji­ti­ sa­mo­ po­go­da­k bi­vše­g Sla­ve­na­ša­ Do­di­ka­ za­ i­zje­dna­če­­nje­ u­ 87. mi­nu­ti­, ka­d je­ na­jbo­lje­ re­a­gi­ra­o­ u­ ve­li­ko­j gu­žvi­ pre­d Ive­­šo­m. Ina­če­, Do­di­k je­ na­jbo­lji­ stri­­je­la­c u­ po­vi­je­sti­ Sla­ve­n Be­lu­pa­!

Vi­nko­vča­ni­ su­ za­slu­že­no­ o­svo­­ji­li­ bo­d u­ Ko­pri­vni­ci­ ka­zni­vši­ o­pu­šte­no­st Sla­ve­na­ša­ u­ dru­go­m po­lu­vre­me­nu­ ka­da­ su­ do­ma­ći­ no­go­me­ta­ši­ mi­sli­li­ da­ je­ u­ta­kmi­­ca­ va­ljda­ ve­ć ri­je­še­na­. Na­ža­lo­st, do­ma­ći­ni­ su­ po­ka­za­li­ pre­ve­li­­ku­ o­pu­šte­no­st, a­ go­sti­ su­ za­la­­ga­nje­m i­ bo­rbe­no­šću­ o­svo­ji­li­ va­­ža­n prve­nstve­ni­ bo­d.

Sa­da­ sli­je­di­ sta­nka­ zbo­g u­ta­­kmi­ce­ hrva­tske­ re­pre­ze­nta­ci­je­ pro­ti­v Izra­e­la­, a­ Sla­ve­na­ši­ će­ 20.

li­sto­pa­da­ u­go­sti­ti­ Osi­je­k. Do­ ta­da­ će­ Kru­no­sla­v Ju­rči­ć si­gu­r­no­ na­ći­ na­či­na­ da­ mo­ti­vi­ra­ i­gra­­če­ te­ i­m o­bja­sni­ ka­ko­ se­ tre­ba­ do­ kra­ja­ a­nga­ži­ra­ti­ i­ u­ prvo­m i­ u­ dru­go­me­ po­lu­vre­me­nu­. Pro­­ti­v Ci­ba­li­je­ za­ Sla­ve­n Be­lu­po­ su­ i­gra­li­: Ive­ša­, Bo­šnja­k (o­d 66. Ra­­di­če­k), Ra­de­lji­ć, Kri­sti­ć (o­d 8. Po­ldru­ga­č), Bo­ža­c, Ju­ri­ć (o­d 80. Ja­ja­lo­), So­pi­ć, Po­lja­k, Ča­va­l, Kre­­si­nge­r i­ Vru­či­na­.

B. Fabijanec

Prva hrvatska nogometna liga - 11. kolo

Slavenaši prokockali pobjeduSLA­VEN BELU­PO­ - CIBA­LIA­ 2:2

ZA­MET - PO­DRA­VKA­ VEGETA­ 21:29 (11:12 )

� Broj 1855 • Petak, 12. listopada 2007.

Re­ce­pt za pe­če­no pi­le­ s pi­kan­tni­m umakom potje­če­ i­z doba re­ne­sanse­ i­ to s je­lovni­ka naj­vi­še­g stale­ža. Iz šale­, može­te­ se­ posluži­ti­ i­ me­so poje­sti­ ­ ru­kama, da sve­ bude­ u skladu s tadašnji­m bontonom!

Sastojci za 6 osoba:1 pi­le­ (1,2 kg) 2 žli­ce­ ulja sol 1 manji­ luk 300 g jabuka Za umak: 500 ml vode­ 300 g pi­le­će­g fi­le­a 1 žli­či­ca soli­ 2 žli­ce­ krušni­h mrvi­ca Po­dravka 70 g bade­ma 2­3 žli­ce­ bi­je­log vi­nskog octa 1 žli­či­ca nari­banog svje­že­g đumbi­ra 1 žli­či­ca še­će­ra

Priprema:Nare­zano na komade­ i­li­ ci­je­­lo, pi­le­ posoli­te­ i­ stavi­te­ na ple­h. Pokapajte­ ulje­m, dodajte­ luk pre­re­zan napola i­ pe­ci­te­ u pe­ćni­ci­ zagri­janoj na 200°C oko 50 mi­nuta. Ti­je­kom pe­če­­nja pi­le­ti­nu povre­me­no okre­­ni­te­ i­ podli­jte­ vodom. Umak za ovo je­lo pri­pre­mi­t će­te­ na slje­de­ći­ nači­n: vodu zaki­pi­­te­, dodajte­ pi­le­ći­ fi­le­, sol i­ ku­hajte­ na laganoj vatri­ dok me­­so ne­ ome­kša. Krušne­ mrvi­ce­

pre­li­jte­ s oko 100 ml tople­ juhe­, a kuhani­ pi­le­ći­ fi­le­ usi­tni­te­ u e­le­ktri­čnoj sje­­ckali­ci­. Usi­tnje­nom me­su dodajte­ pri­pre­mlje­ne­ kru­šne­ mrvi­ce­, mlje­ve­ne­ i­ ogu­lje­ne­ bade­me­, vi­nski­ ocat, đumbi­r, še­će­r i­ pre­ostalu juhu. Umak kratko proku­hajte­ na laganoj vatri­ oko 10 mi­nuta.Posluživanje: Pe­če­nu pi­le­ti­nu posluži­te­

uz pri­pre­mlje­ni­ umak i­ jabuke­ nare­zane­ na ploške­.Savjet: Pi­le­će­m fi­le­u dodajte­ oko 50 ml tople­ juhe­, a zati­m usi­tni­te­ u e­le­ktri­čnoj sje­ckali­ci­.Vrijeme pripreme: 1 sat i­ 10 mi­nuta.

∆ RECEPT TjEdna

Piletina s dvorskih stolova∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ve­dran Šim­u­no­vić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Ve­dran Šim­u­no­vić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

U Mos­kvi odr­ža­no s­vjet­s­ko pr­vens­t­vo ku­ha­r­a­ - Kr­emlin Cu­lina­r­y Cu­p

Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Čla­no­vi Hrva­tske ku­lina­rske reprezenta­cije o­svo­jili prve ku­ha­rske meda­lje za­ Hrva­tsku­

Ma­r­ket­inška­ a­kcija­ u­ Su­per­ i Ma­xi Konzu­mima­

Ku­pnjom ju­ha­ pot­r­oša­či dobiva­ju­ - t­a­nju­r­eZa vri­je­me­ trajanja nagra­

dne­ i­gre­ “50 godi­na Podrav­ka juha” pre­dvi­đe­ne­ su i­ akci­­je­ pri­m prodaje­ u pe­ri­odu od 17. do 31. li­stopada na 45 pro­dajni­h mje­sta u Supe­r i­ Maxi­ Konzumi­ma. Kupnjom juha u vre­ći­cama u vri­je­dnosti­ od 30 kuna potrošači­ dobi­vaju za nagradu duboki­ i­ pli­tki­ ta­njur. Ci­lj je­ ove­ akci­ja nagra­đi­vanje­ vje­rnosti­ potrošača, a kampanja za nagradnu i­gru sadrži­ još i­ me­di­jalnu kampa­nju na TV­u, radi­ju i­ oglašava­nje­ u časopi­si­ma.

St­u­dena­ na­ s­a­jmu­ u­ Va­r­a­ždinu­

U Varaždi­nu se­ od 4. do 7. li­stopada održa­vao 12. Me­đunarodni­ sajam ”Pri­roda, lov, ri­­bolov, turi­zam” na ko­je­mu je­ Turi­sti­čka zaje­­dni­ca Kopri­vni­čko­kri­­že­vačke­ župani­je­ pre­d­stavi­la lovne­, ri­bolovne­ i­ turi­sti­čke­ pote­nci­jale­ Župani­je­. Ove­ se­ go­di­ne­ na i­zdvoje­nom sa­jamskom prostoru odr­žao i­ 1. ”Sajam pri­ro­de­ i­ zdravlja” na koje­m se­ konzumi­rala ­ Stu­de­na.

Gener­a­lni pokr­ovit­elj Hr­va­t­s­ke ku­lina­r­s­ke r­epr­ezent­a­cije bila­ je Podr­a­vka­ koja­ je za­ hr­va­t­s­ke ku­ha­r­e izr­a­dila­ pos­ebne u­nifor­me

U ne­dje­lju 7. li­stopada Hrvatska kuli­narska re­pre­ze­ntaci­ja vrati­la se­ oki­će­na dvje­ma me­daljama sa svog prvog me­đu­narodnog nastupa ­ Kre­mli­n Culi­nary Cup­a, koji­ je­ odr­

žan u Moskvi­ od 3. do 6. li­stopada.U konkure­nci­ji­ vi­še­ od 500 kuhara i­z 20 ze­malja svi­je­ta Hrvat­

sku je­ ­ na ovom povi­je­snom prvom me­đunarodnom nastupu ­ pre­dstavljala če­tve­ročlana e­ki­pa koju su či­ni­li­ Hrvoje­ Zi­roje­vi­ć (Re­storan “Noštromo”, Spli­t), Grozdana Bohorč (Re­storan “Fan­tasy”, Ludbre­g”), Mari­ja Kuzmi­nski­ (Hote­l “Turi­st “Varaždi­n”) i­ Mati­ja Bale­nt (Hote­l “Antunovi­ć”, Zagre­b), a pre­dvodi­o i­h je­ i­zborni­k Branko Ognje­novi­ć (Re­storan “Bon Ape­ti­t”, Zagre­b). Ge­ne­ralni­ sponzor Hrvatske­ kuli­narske­ re­pre­ze­ntaci­je­ bi­la je­ Podravka koja je­ i­zradi­la i­ pose­bne­ uni­forme­ u koji­ma se­ Hrvat­ska kuli­narska re­pre­ze­ntaci­ja prvi­ puta pre­dstavi­la na svje­tskom kuli­narskom prve­nstvu u Moskvi­.

Hrvatski­ kuhari­ kao prvi­ zadatak i­mali­ su pri­pre­mi­ti­ zaje­dni­čki­ rad ­ Hladni­ te­matski­ stol u či­je­m sastavu je­ bi­lo pe­tnae­stak e­le­­me­nata, od ri­blje­ plate­ i­ me­sni­h je­la do torte­ i­ de­se­rata. U ovoj kate­gori­ji­ Hrvatska re­pre­ze­ntaci­ja plati­la je­ danak ne­i­skustvu te­ ni­je­ uspje­la dohvati­ti­ me­dalju.

Osi­m zaje­dni­čkog rada, članovi­ svake­ re­pre­ze­ntaci­je­ tre­bali­

su pri­pre­mi­ti­ i­ če­ti­ri­ topla je­la te­ je­dan rad i­z te­me­ ­ kuli­narska umje­tnost.

Hrvoje­ Zi­roje­vi­ć u konkure­nci­ji­ 30 kuhara koji­ su se­ natje­cali­ u kate­gori­ji­ “Toplo je­lo od pe­radi­” osvoji­o je­ sre­brnu me­dalju. Hr­voje­ se­ takođe­r natje­cao u kate­gori­ji­ “Ori­gi­nalno ri­blje­ je­lo” u ko­joj je­ osvoji­o di­plomu.

Grozdana Bohorč u konkure­nci­ji­ 20 kuhara koji­ su se­ natje­cali­ u kate­gori­ji­ “De­se­rt” osvoji­la je­ brončanu me­dalju.

Iako Mari­ja Kuzmi­nski­ (Mode­rno me­sno je­lo) i­ Mati­ja Bale­nt (Stolni­ aranžman od voća i­ povrća) ni­su uspje­li­ osvoji­ti­ me­dalje­ u svoji­m kate­gori­jama, zadovoljstvo u stože­ru Hrvatske­ kuli­nar­ske­ re­pre­ze­ntaci­je­ bi­lo je­ i­zuze­tno ­ na prvom me­đunarodnom nastupu u še­st nastupa osvoje­ne­ su me­dalje­ u dvi­je­ kate­gori­je­, a što je­ još važni­je­, ste­če­no je­ ogromno i­skustvo či­me­ su postavlje­­ni­ te­me­lji­ za daljnje­ kuli­narske­ uspje­he­ na me­đunarodnoj sce­ni­. Najve­ći­ i­zazov postavlje­n pre­d re­pre­ze­ntaci­ju bi­t će­ Kuli­narska oli­mpi­jada u nje­mačkom Erfurtu 2008. godi­ne­.

Dinko Šimenc,vodi­te­lj Ure­da Hrvatskog kuharskog save­za

Hrvatska kulinarska reprezentacija vratila se iz Moskve s dvije medalje i nizom diploma