Pogled u pomračeno Sunce i kroz masku za zavarivanje

U Srbiji i Beogradu bilo je pokriveno oko 50 odsto Sunčeve površine, a posmatračima je izgledalo kao da Mesečev disk nagriza belu loptu

Vreme je bilo blagonaklono prema građanima Srbije, omogućivši im da uživaju u pomračenju Sunca bez oblaka. U Beogradu, kod Narodne biblioteke, već u 9.30 formiran je

red ispred dva teleskopa na kojima je moglo da se vidi kako se Mesečev disk „penje” na beličastu loptu.

Deseto potpuno pomračenje naše zvezde u 21. veku i prvo u ovoj godini bilo je najveće u Evropi od 1999. godine. Na teritoriji naše zemlje videlo se kao delimično

zaklanjanje. U Beogradu je maksimalno bilo u 10 sati i 49 minuta, kada je pokriveno oko 50 odsto Sunčeve površine.

Osnovci vračarske škole „Svetozar Marković” nestrpljivo su čekali na Svetosavskom platou da pomračenje počne. Do tada su gledali u nebo kroz masku za zavarivanje, koja

je takođe bila jedan od preporučenih bezbednih načina posmatranja ovog fenomena.

– Sunce je zeleno, kao neka druga planeta – posvedočila je četvrtakinja Iva Vuković pogledavši kroz masku.

Kada je kasnije provirila u teleskop, videla je beli krug koji izgleda „kao da ga nešto jede”.

– Mislila sam da će biti zabavnije, da ćemo videti pravo Sunce. Nije valjda pravo Sunce ovako belo – čudila se Iva.

Fizičari iz Centra za promociju nauke, organizatori posmatranja, objasnili su da je belo jer specijalni filter na teleskopu zadržava deo spektra, a mi ga inače vidimo kao žuto

zbog zemljine atmosfere.

Dok je Mesec sve više zaklanjao Sunce, red ispred teleskopa se utrostručio. Mnogi nisu hteli da čekaju, već su gledali u nebo kroz rendgenski snimak ili tamno staklo.

Olga Anđelković je dovela sinčića, a na glavi su mu bile naočare duplo starije od njega.

– Proverene su 1999, kada smo ih dobili uz „Politikin zabavnik”. Samo što onda nije bilo žive duše na ulici – seća se ova Beograđanka.

Penzioner Jugoslav Stojanović je među prvima pogledao kroz teleskop, a onda je više od sat vremena s klupe posmatrao kako napreduje pomračenje kroz filter sa maske

za zavarivanje. Utisak mu je bio da kroz zatamnjeno staklo vidi realniju sliku, dok kroz teleskop izgleda više kao grafički prikaz.

Sličan prizor ljudi zagledanih u visine bio je ispred opservatorije na Kalemegdanu i u gradovima širom Srbije.

Neko ko se zatekao na ulici ne znajući šta se dešava nije primetio nikakvu promenu ni u trenutku maksimalnog pomračenja, za razliku od stanovnika Farskih Ostrva koji su

tri minuta bili u mraku.

Astrofizičar Goran Pavičić objasnio je da je Sunce strahovit izvor zračenja i ako nije dovoljno pokriveno nema subjektivnog osećaja da se smanjio intenzitet svetla.

– U trenutku maksimalnog pomračenja u našoj zemlji osvetljenost nije bila drugačija nego inače. Ako neko ne zna, neće ni primetiti. Ali lepo je bilo posmatrati sve te

promene sa filterima koje mi imamo. Videle su se i sunčeve pege, zatamnjenje Sunca ka rubovima, ali i reljef Meseca – rekao je Pavičić.

Zaklonjenost je na skoro celom Starom kontinentu bila delimična. Jedino je u polukrugu oko Grenlanda, u zoni širokoj oko 500, a dugačkoj 5.600 kilometara, Mesečev disk

nakratko prekrio čitavo Sunce. Jedine naseljene oblasti u ovoj zoni su Farska Ostrva i norveški arhipelag Svalbard. U Rejkjaviku je Sunce bilo zaklonjeno 97 odsto, u

Edinburgu 93, u Londonu 84, a u Briselu oko 80 odsto.

Sledeće pomračenje Sunca iz naših krajeva biće vidljivo tek u junu 2020. godine, a sledeće totalno pomračenje u Evropi 12. avgusta 2026. godine.

Primirje zbog pomračenja

Ne treba razvijati misteriju, strah ili odbojnost oko pomračenja Sunca, istakli su u Centru za promociju nauke.

– To je jedna od najlepših pojava koje se mogu videti. Imamo primere iz prošlosti da su zaraćene strane proglašavale primirje u vreme pomračenja da bi astronomi mogli da

otputuju u zonu totaliteta. To je pojava koja može da ujedini ljude ako joj se priđe na pravi način – poručio je astrofizičar Goran Pavičić.

J. Kavajaobjavljeno: 20.03.2015.