VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJANOVI SAD(SPECIJALISTIKE STUDIJE)

RAZVOJ I ZNAAJ IVOTNIH OSIGURANJAU SVETU I KOD NAS

(Pristupni rad iz predmeta: ivotno i neivotno osiguranje)

Mentor:Dr Dragica Jankovi Student:Sanja Petkovi S14/13BO

Novi Sad 2014.

SADRAJ

1.UVOD12.Istorijski razvoj ivotnog osiguranja u svetu23.Istorijski razvoj ivotnog osiguranja u Srbiji34.Osiguranje ivota pojam, uloga i podela ivotnog osiguranja33.1Podela ivotnog osiguranja45.Znaaj ivotnog osiguranja u Srbiji66.Znaaj ivotnog osiguranja u Evropi97.Znaaj ivotnog osiguranja u SAD118.Razvoj privatnog osiguranja u Srbiji139.Uporedna analiza trita osiguranja Srbije i drava u regionu1410.Prevare u ivotnom osiguranju1511.Perspektiva ivotnog oiguranja1612.ZAKLJUAK2013.LITERATURA21

UVOD

U ovom radu je obraena tema razvoja i znaaja osiguranja u svetu i kod nas, sa posebnim osvrtom na ivotno osiguranje. Dati su osnovni pojmovi i definicije koje se javljaju u oblasti ivotnog osiguranja kao i neki podaci koje karakteriu triste ivotnog osiguranja u Srbiji, regionu, Evropi i svetu.Ovaj rad e pomoi da saznamo neto vie o ivotnom osiguranju, kao jednom od najzastupljenijih vidova osiguranja u svetu. Predmet posmatranja bie i komparativne analize Repiblike Srbije sa zemljama u okruenju.Osiguranje ivota predstavlja kombinaciju osiguravajue zatite i tednje, ime se obezbedjuje porodina i lina finansijska sigurnost. Osiguranje ivota proveren je i prihvaen oblik osiguranja i tednje u svim razvijenim zemljama Europe i sveta. Pri opisivanju naina ivota, uobiajeno je koristiti rei kao to su dinamian i nepredvidljiv. U suprotnosti sa naim nainom ivota jedna je od temeljnih ljudskih potreba, upravo je potreba za sigurnou i stabilnou.[footnoteRef:2] [2: www.zivotnoosiguranjeonline.com]

Miran san i sigurnost svako pokuava ostvariti na svoj nain. ivotno osiguranje je nain tednje jer se po isteku osiguranog perioda isplauje osigurana suma uveana za dobit. Na ovaj nain se obezbeujete finansijska sigurnost u starosti i kapital koji se moe iskoristiti za doivotnu rentu ili se moe podii odjedanput. ivotno osiguranje je tu da se finansijski pobrine zaljude koje volite, odnosno tu je da omogui novac za ivot porodice u sluaju prerane smrti osiguranika zbog nesree ili bolesti.

Istorijski razvoj ivotnog osiguranja u svetu

Od postanka sveta pa do danas, ovekov ivot i imovina bili su ugroavani zbog razliitih vrsta rizika. U starom Rimu zabeleeni su prvi oblici ivotnog osiguranja kroz udruivanje radi finansijske pomoi porodici lana udruenja usled njegove smrti. Ta udruenja su se zvala Collegia, osnivana su na stalekoj i religijskoj osnovi i bila su namenjena finansiranju trokova sahrane svojih lanova. Od raspada Rima, nije bilo tragova o osiguranju sve do XI veka. Godine 1182, istorijski je zabeleeno finansijsko udruivanje Jevreja proteranih iz Francuske u Lombardiju. Uzajamno prikupljena sredstva imala su namenu zatite ljudi od rizika na putovanju. Prva polisa ivotnog osiguranja zabeleena je u Engleskoj u XIV veku. Tada se prvi put belei da se pored brodskog tovara osigurava i posada, ime porodice lanova posade, ali i vlasnici broda i tovara dobijaju finansijsko obeteenje u sluaju pomorske nezgode. Najstarija sauvana polisa osiguranja ivota datira iz Engleske, iz 1567. godine, ali na italijanskom jeziku, dok najstarija sauvana polisa osiguranja ivota na engleskom datira iz 1656 godine. Novi vek sa svojim naunim dostignuima donosi komercijalizaciju i tehniko i nauno utemeljenje osiguranja, i prvi put tada uvodi se i dravni nadzor nad poslovanjem osiguranja.U XVII veku osnove aktuarske matematike, kao naunog temelja za osiguranje ivota, postavljaju svojim doprinosima matematici i nauci uopte, imena kao to su Dekart, Njutn, Lajbnic, Paskal, Bernuli i Gaus.[footnoteRef:3] [3: http://www.sava-osiguranje.rs/page/SZO/o_drustvu_szo/istorijat_szo ]

U XVII veku holandski drzavnik i matematiar Jan de Vitu postavio je matematike osnove odreivanja ivotne rente. Dostignia Njutna, Lajbnica, Dekarta i Paskala nala su veliku primenu u oblasti osiguranja. Od velikog znaaja bila su i otkria u matematikoj statistici, kao to je zakon velikih brojeva. Engleska akademija nauka je krajem XVIII veka stvorila pretpostavke za razvoj modernog osiguranja. U to vreme drutva za osiguranje ivota formiraju se na naunim postavkama. Prve tablice smrtnosti sastavljene su 1693, ali nije postignuta zadovoljavajua tanost u predvianju mortaliteta na duzi vremenski period. Prvo moderno drutvo ivotnog osiguranja je Drutvo za osiguranje udovaca i udovica u Londonu osnovano 1699 godine i naplaivalo je od svih osiguranika istu premiju osiguranja i bilo je neuspeno.[footnoteRef:4] 1762 godine Pravedno drutvo za osiguranje ivota je uvelo razliite premije, uzimalo je u obzir godine osiguranika i uspeno poslovalo. Prvo udrueno drutvo za ivotno osiguranje New England Life je osnovano 1835 godine, a potom je osnovano jo dvanaest drugih drutava u oblasti ivotnog osiguranja, koja i danas postoje. [4: Dr Dragica Jankovi, Osiguranje,Novi Sad,2013]

Od druge polovine XIX veka drava stupa na scenu osiguranja. Uvidevi ogroman ekonomski i socijalni znaaj osiguranja, drava koristi pogodnosti osiguranja za svoje interese, kao to su akumuliranje kapitala. Osiguravajui kapital ini novi izvor akumuliranja sredstava dravnih fondova, kao veoma vaan za razvitak dravnog kredita.Istorijski razvoj ivotnog osiguranja u Srbiji

U Srbiji se poslovi osiguranja u savremenom smislu pojavljuju krajem devetnaestog veka. Obavljali su se iskljuivo preko predstavnitava inostranih osiguravajuih drutava iz Engleske , AustroUgarske , Italije, Francuske i drugih zemalja. Njihova glavna delatnost bila je osiguranje ivota. Tek 1906. godine utemeljeno je prvo srbijansko drutvo za osiguranje Srbija, sa seditem u Beogradu.[footnoteRef:5] Prvo osiguranje koje je imalo osobine ivotnog osiguranja javilo se u XIV veku u Engleskoj. Osiguranje od pomorskih rizika poelo je da se kombinuje sa osiguranjem od napada pirata. U poetku su to bile opklade u neiji ivot; da e se doiveti odredjena starost, da e se preiveti neki dogadjaj i tome slino. Jasno je da ovi poslovi nisu imali nita zajedniko sa poslovima osiguranja i zbog svog pekulativnog karaktera poeli su se zabranjivati sa objanjenjem da ovek nema cenu i da njegov ivot ne moe biti predmet trgovine. Prvi propisi o osiguranju ivota nastali su u XVI veku u mediteranskim zemljama. Zbirku pravila je inilo 5 uredbi koje su sadrale pravila koja se i danas primenjuju u osiguranju (nije dozvoljeno osiguranje iznad pune vrednosti stvari da bi se izbeglo namerno izazivanje teta; stvari koje se osiguravaju moraju precizno da se odrede i ne mogu se osigurati kod vie osiguravaa i tome slino). [5: Branko Miloevi (1991), Od DOZ-a, OZ-a i ZOIL-a do deonikog drutva Deoniko drutvo za osiguranje i reosiguranje Novi Sad, Novi Sad]

Beogradska zadruga, koja se bavila bankarskim poslovima, osnovala je 1897 godine posebno odeljenje za osiguranje ivota. Takoe je zanimljivo da je jos pre vie od veka u Srbiji postojala veza izmedju banaka i osiguranja to je snana tenja na savremenom tritu.[footnoteRef:6] [6: Miloradic, J., Mrksic D., Zarkovic N.:Uvod u osiguranje i ivotna osiguranja, IKP Zaslon, abac, 2006]

Osiguranje postaje mona finansijska grana svetske privrede i doivljava pravi procvat tek tokom devetnaestog, a naroito dvadesetog veka.

Osiguranje ivota pojam, uloga i podela ivotnog osiguranja

Osiguranje ivota predstavlja ugovor kojim se osigurava, nasuprot plaenim premijama, obavezuje da isplati osiguraniku ili licu koje on odredi odreenu sumu ili rentu u sluaju smrti osiguranika ili za sluaj njegovog doivljenja odreenog vremena. Moemo rei da se osiguranje ivota odnosi na sva osiguranja kod kojih prestankom ili trajanjem ivota jednog ili vie lica (osiguranika) dolazi do isplate osigurane sume od strane osiguravaa. Osiguranje ivota je oblik obezbeenja neophodne zatite licima bliskim ugovarau osiguranja ili njemu samome za sluaj nesree koja ga moe pogoditi. To je specifina vrsta osiguranja koja uspeno kombinuje osiguranje i tednju. U sutini, ono predstavlja specifian finansijski posao, koji je interesantan ne samo za osiguranika i osiguravaa, ve i za privredu u celini, a na taj nain i za itavu drutvenu zajednicu. Razvijeno osiguranje ivota znai akumuliranje ogromnih finansijskih sredstava koja su dugorona i koja se zbog toga mogu upotrebiti za dugorono finansiranje raznih investicija, za uravnoteenje robno novanih odnosa i razvitak proizvodnih snaga. Iz tih razloga drava mora stimulisati razvoj osiguranja ivota, putem raznih olakica za njegovo sprovoenje, a sa druge strane posebnom zatitom osiguranika, putem obaveznog obrazovanja i plasmana sredstava matematike rezerve. Osiguranje ivota treba da prui veliki broj mogunosti i kombinacija za osiguranje tako da svaki graanin u njemu nae svoj interes i nain za zadovoljenje odreene potrebe. Jedino na taj nain ono ima anse da obuhvati veliki broj graana.

Osnovne prednosti ivotnog osiguranja:[footnoteRef:7] [7: http://zivotnoosiguranje.co.rs ]

Osiguranje ivota je vie od osiguranja. Polisom osiguranja stvara se kapital za vremena kada nam se prihodi smanjuju, pre svega nakon odlaska u penziju, na uloena sredstva kontinuirano se pripisuje dobit, titimo sebe i svoju porodicu za sluaj bolesti ili nezgode, zatitili smo porodicu u sluaju smrti, jer e lanovima porodice biti isplaena osigurana suma i dobit koja je dotad pripisana i osiguranje ivota je izuzetno fleksibilno, zakljuivanje polise jednostavno i potrebno!

Postoje i sluajevi odnosno rizici koje ne obuhvataju osiguranja ivota: Samoubistvo osiguranika, Namerno ubistvo osiguranika, Namerno prouzrokovanje nesrenog sluaja i Ratne operacije.Podela ivotnog osiguranja[footnoteRef:8] [8: Jankovi D., Osiguranje, Novi Sad, 2013.]

Podela prema nainu zakljuenja ugovora:1. Sa lekarskim pregledom i2. Bez lekarskog pregleda.Praksa osiguravajuih drutava ukazuje da se ugovor o osiguranju ivota sa velikim osiguranim sumama zakljuuje tek posle obavljanja lekarskog pregleda. Ovo je nuno zbog procene rizika, ali i zbog obaveze osiguravaa. Naime, ako kod osiguranja za sluaj smrti osigurani sluaj nastupi u toku prvih est meseci trajanja osiguranja, a nije izvrsen lekarski pregled u navedenom sluaju, osigurana suma se isplauje u celosti, bez obzira na to koliko dugo je trajalo osiguranje.

Podela prema broju lica koja su obuhvaena:1. Individualno i2. Grupno.

Individualno osiguranje ivota podrazumeva da je jednim ugovorom obuhvaena samo jedna osoba. Grupnim osiguranjem je jednom polisom obuhvaeno vie osoba. Ono se pojavljuje kada poslodavac zakljuuje ugovor o ivotnom osiguranju za svoje zaposlene, osiguranje uenika ili bilo koje grupe.

Podela prema nainu isplate osigurane sume:1. Osiguranje kapitala i2. Osiguranje rente.Osiguranje kapitala podrazumeva da se osigurana suma u sluaju realizacije osiguranog rizika isplati odjednom. Osiguranje rente znai da se, u sluaju realizacije osiguranog sluaja, osigurana suma isplauje u ratama tokom odreenog vremenskog perioda.

Podela prema licu u iju korist je zakljueno:1. Lino i2. U korist treeg lica.Lino osiguranje je u sluaju kada je osigurano lice i korisnik osiguranja. Osiguranje za sluaj smrti je uvek u korist treeg lica koje odredi ugovara osiguranja.

Podela prema riziku koji pokriva:1. Osiguranje za sluaj smrti,2. Osiguranje za sluaj doivljenja,3. Meovito osiguranje i4. Osiguranje sa utvrenim rokom isplate.

Osiguranje za sluaj smrti se u praksi javlja u dve varijante, u zavisnosti od toga da li se osigurani sluaj ostvaruje za svo vreme trajanja ivota osiguranika ili se ostvaruje u jednom odreenom periodu. U prvom sluaju se radi o doivotnom osiguranju za sluaj smrti, a u drugom o osiguranju za sluaj smrti sa odreenim rokom trajanja.Osiguranje za sluaj doivljenja je takva vrsta osiguranja kod koga osigurani sluaj nastaje kada osigurano lice doivi odreeni broj godina. Cilj zakljuenja ovog ugovora je obezbeenje osiguranika u starosti.Meovito osiguranje je kombinacija prva dva i najei je oblik osiguranja kod nas.Osiguranje sa utvrenim rokom isplate je ono osiguranje kod koga se osigurava obavezuje sa osiguraniku ili korisnicima osiguranja isplati osiguranu sumu po isteku roka koji je utvren ugovorom (polisom). Ukoliko osigurano lice umre pre tog roka, osigurava ce isplatiti osiguranu sumu naslednicima, a time prestaje i obaveza plaanja premije. Ako osigurano lice doivi ugovoreni rok, osigurana suma se isplauje ili njemu ili drugim korisnicima, u zavisnosti od toga sta je ugovorom regulisano.

Prema Zakonu o osiguranju [footnoteRef:9] i klasifikaciji NBS, ivotna osiguranja u Srbiji se dele na sledee vrste: [9: Sl.. glasnik RS, br.55/04]

1. Osiguranje ivota, koje obuhvata podvrste: Osiguranje ivota za sluaj smrti, Osiguranje ivota za sluaj doivljenja, Meovito osiguranje, Osiguranje ivota sa tano utvrenim rokom isplate i Sva druga ivotna osiguranja.2. Rentno osiguranje,3. Dopunsko osiguranje uz osiguranje ivota, koje obuhvata podvrste: Osiguranje od posledica nezgode i Zdravstveno osiguranje4. Dobrovoljno penzijsko osiguranje i5. Ostala ivotna osiguranja.

Znaaj ivotnog osiguranja u Srbiji

ivotno osiguranje u Srbiji je na veoma niskom stepenu razvoja. Imajui u vidu da nivo razvijenosti osiguranja lica pre svega zavisi od visine nacionalnog dohotka i stabilnosti nacionalne valute, nije potrebno mnogo pa da se pretpostavi da je jo uvek nizak nacionalni dohodak u odnosu na razvijene zemlje koje je velika konica za razvoj ivotnog osiguranja u Srbiji.Veliki deo stanovnitva jo uvek nema novca za potpuno ispunjenje osnovnih ivotnih potreba, pa je teko oekivati da e izdvajati za osiguranje. S druge strane, dinar je stabilan, ali veini bivih osiguranika iji je novac za vreme hiperinflacije obezvreen nee lako prihvatiti da se ponovo osigura. Osim toga, veliki deo stanovnitva nije upuen u znaaj osiguranja, jer kod nas postoje ljudi koji nisu siromani, pa opet svoj novac ne tede na ovaj nain. Zato je neophodna edukacija graana, kao i davanje to povoljnijih uslova osiguranja. ivotno osiguranje je reenje da se uz minimalne trokove sprei finansijska katastrofa i zbrine porodica, naroito deca u sluaju smrti roditelja. Da je situacija u oblasti osiguranja izuzetno nepovoljna pokazuje i podatak da u Srbiji tek svaki 1000. stanovnik ima jednu polisu ma kog vida osiguranja dok u Hrvatskoj od 1000 stanovnika njih 39 imaju polisu osiguranja. Danas u Srbiji postoji 26 osiguravajucih drutava koje po razliitim uslovima nude mogunost za osiguranje ivota. Uee ivotnog osiguranja u ukupnom portfelju je i dalje zanemarljivo ali je i znaajno poboljano u odnosu na 2000. god kada je iznosilo 1%. Trenutno u Srbiji ivotno je osigurano tek 2% stanovnitva. Sa 10 evra po stanovniku izdvojenih za ivotno osiguranje, Srbija je na zaelju i meu zemljama iz okruenja. Kako bi se situacija promenila, osiguravajue kue predloile su dravi zakonske izmene (poreske olakice) za podsticaj ivotnog osiguranja.Po broju prodatih polisa ivotnog osiguranja kod nas prednjae tri osiguravajue kue "Wiener Stdtische osiguranje", "Delta Generali" i "Grawe osiguranje" koje zajedno dre ak 73% trita. Poslove prodaje ivotnog osiguranja u Srrbiji obavlja preko 12 osiguravajuih kompanija.[footnoteRef:10] [10: http://gsimaster.rs/ ]

U prethodne dve godine trite osiguranja je znaajno uzdrmano ekonomskom krizom koja je zahvatila celi svijet u svim podrujima poslovanja. U Srbiji taj udar nije bio ni priblino fatalan kao u razvijenim privredama. Srpsko trite osiguranja sauvano je zahvaljujui svojoj nedovoljnoj razvijenosti pre svega kao i izbegavanju osiguranja potraivanja i nepostojanju sloenih finansijskih instrumenata. Ipak, naa industrija osiguranja svakako je osetila snaan pad prihoda od osnovne delatnosti, to je dovelo do ozbiljnih racionalizacija i smanjenja trokova poslovanja. Na taj nain (iznuen ekonomskom krizom) osiguravajua drutva su se pripremila za budue izazove u periodu oporavka privrede i oekivanog rasta trita osiguranja. U tom procesu oporavka neophodno je da se usmeri panja i na reavanje nekih od kljunih pitanja koja su u ovom trenutku prepreka brem i nesmetanom razvoju osiguranja.U takva pitanja spadaju i regulatorna, odnosno ona koja su uslovljena zakonskim reenjima. Nejasne i oprene poruke koje drava alje industriji osiguranja po pitanju razdvajanja ivotnog i neivotnog osiguranja, kao i statusa kompozitnih drutava svakako ne pridonose razvoju povoljnije poslovne klime. [footnoteRef:11] [11: http://www.osigurajse.info ]

Kompanija Dunav osiguranje obelodanila je na Beogradskoj berzi nerevidirani i nekonsolidovani izvetaj o poslovanju u kojem je navedeno da je tokom 2013. godine generisano 16,94 milijarde dinara (146,2 miliona evra) poslovnih prihoda to je 4,2 odsto vie u odnosu na godinu ranije. Prihodi od premija osiguranja i saosiguranja su takoe registrovali porast od 7 odsto popevi se na nepunih 16 milijardi dinara (138 miliona evra). Poslovna dobit je iznosila 7,8 milijardi dinara (67,1 miliona evra) dok je krajnji neto dobitak bio pozitivan i znosi niskih 16 miliona dinara. Inae, Kompanija Dunav osiguranje u okviru svoje grupe ima 9 zavisnih preduzea koja pokrivaju veoma raznolike oblasti poslovanja poev od turizma i upravljanja privatnim penzijskim fondom pa do brokerskih poslova i bankarstva.U strukturi vlasnitva Dunav osiguranja i dalje dominira drutveni kapital sa 94,61 odsto dok se preostalih 6,39 odsto akcija nalazi u rukama dravnih institucija i malih privatnih akcionara.

Rang-liste osiguravajuih drutava napravljene su prema podacima iz bilansa stanja i uspeha na dan 31.12.2012. godine Agencije za privredne registre.

Tabela 1 Prikazuje aktivu u privih pet najuspenijih osiguravajuih drutava u Srbiji (Aktiva)

MBNaziv pravnog licaUkupna aktivaRang 2012

07046898DUNAV OSIGURANJE29.864.8981

17198319DELTA GENERALI OSIGURANJEADO BEOGRAD24.370.7572

08194815DDOR NOVI SAD ADO NOVI SAD15.539.2813

17456598WIENER STADTISCHE ADO BEOGRAD15.116.4054

17157051GRAWE OSIGURANJE ADO BEOGRAD12.386.1945

Izvor: www.nbs.rs

Tabela 2 Prikazuje dobit u privih pet najuspenijih osiguravajuih drutava u Srbiji(Dobit)MBNaziv pravnog licaUkupna aktivaRang 2012

07046898DUNAV OSIGURANJE786.5401

17198319DELTA GENERALI OSIGURANJEADO BEOGRAD355.9022

08194815DDOR NOVI SAD ADO NOVI SAD263.7133

17456598WIENER STADTISCHE ADO BEOGRAD215.6104

17157051GRAWE OSIGURANJE ADO BEOGRAD213.4635

Izvor: www.nbs.rs

Grafikon 1 - Ostvarena dobit u 2012 godini po osiguravajuim drutvimaZnaaj ivotnog osiguranja u Evropi

Evropsku industriju osiguranja u 2012. godini karakterie prilino izazovno i dinamino okruenje. Limitirajui faktori kao to su usporena ekonomija, niske kamatne stope i ostali makroekonomski indikatori kao posledica finansijske krize, utiu na smanjenje ivotnog standarda stanovnitva i posledino smanjenje raspoloivih novanih sredstava koja bi se plasirala u osiguranje.Uoljivo je smanjenje zakljuenih ugovora osiguranja i premije, naroito u ivotnom osiguranju i transfer slobodnih novanih sredstava stanovnitva u kratkorone tedne proizvode pre svega banaka.Sa aspekta ukupne premije osiguranja u 2011. godine evropski osiguravai nakon rasta u 2010. godini od 2,4% belee pad od 3,2% na 1.072 milijardi evra. Kao to smo pomenuli, ovaj pad je pre svega posledica loeg stanja u sektoru ivotnog osiguranja, koje u strukturi ukupne premije uestvuje sa oko 60%. Premija ivotnog osiguranja je u odnosu na predhodnu godinu manja za 6,9% tako da ni rast u sektoru neivotnih osiguranja od 2,7% nije uspeo da iskopenzuje ukupni pad trita od 3,2% u 2011. godini. Ukupnu premiju osiguranja u Evropi u periodu od 2002. godine do 2011. godine jasno se izdvaja 2008. godina kao prelomna taka, kada se posledice globalne finansijske krize reflektuju na nivo premije. U poslednje etiri godine se smenjuju periodi rasta i pada nivoa ukupne premije, ali bez znaajnog apsolutnog poveanja ili smanjenja premije za posmatrani period. Ukupna premija je prilino konstantna i na nivou oko 6% manje nego u 2007. godini.

Slika 2 Premija ivotnog osiguranja u evrima po stanovniku u Evropi u 2011 godini

Slika 3 Prikaz zemalja sa najveim brojem osiguravajuih drutava za ivotno osiguranje[footnoteRef:12] [12: www.insuranceeurope.com ]

Kanali distribucije proizvoda ivotnog osiguranja u Evropi mogu se podeliti u etiri osnovna: direktna prodaja, agenti ili zastupnici, posrednici i banko osiguranje. Zastupljenost svakog od kanala distribucije je uslovljena organizacijom trita osiguranja, kao i samih osiguravajuih drutava svake od zemalja. Najzastupljenija su dva kanala distribucije, a to su agenti i banko osiguranje koji predstavljaju dominantne nanaine za distribuciju proizvoda ivotnog osiguranja. Veom je bitno postojnje dobro orgnizovne mree knl distribucije. Rasprostranjeno irenje interneta je uticalo na izuzetno brz rast elektronskih kanala distribucije proizvoda osiguranja, ukljuujui i na neki nain direktne kanale distribucije kao to je injenica da pojedina osiguravajua drutva koriste sopstvene web sajtove za distribuiranje proizvoda osiguranja.

Znaaj ivotnog osiguranja u SAD

U visoko razvijenim zemljama sveta koje imaju izuzetno visoke dohotke po glavi stanovnika i visok nivo ivotnog standarda razvijeni su u manjoj ili veoj meri svi vidovi osiguranja. Ponekad se slobodno moze rei da je stanovnistvo tih zemalja osigurano i pre samog roenja. U svetu je osiguranje toliko razvijeno da je mogue osigurati bilo ta. Tome u prilog ide i podatak da u SAD gotovo svaki stanovnik u svom posedu, u proseku ima dve polise ivotnog osiguranja, dok npr. u Japanu gotovo 90% stanovnitva je ivotno osigurano. Gotovo 250 godina nakon osnivanja prve kompanije za osiguranje ivota, oko 1.200 kompanija ivotnog osiguranja kreiralo je nivo premije u iznosu od gotovo 517 mlrd dolara, ime su se SAD ustoliile kao najvee trite ivotnog osiguranja na svetu. Meutim, rast premije je stagnirao poslednjih nekoliko godina. Iz razloga to su proizvodi sa tednom komponentom manje profitabilni od tradicionalnih proizvoda osiguranja kao i zato to se osiguravai sve vie takmie sa bankama i zajednikim fondovima za pridobijanje tednje klijenata, industrija osiguranja je bila pod rastuim pritiskom da posluje efikasnije i da smanji trokove. Druga posledica ove promene bila je konsolidacija sektora osiguranja kroz merdere i akvizicije koja je rezultirala smanjenjem broja osiguravaa za gotovo 50 procenata sa 2.343 u 1988. godini na manje od 1.200 u 2005. godini. Zbog izuzetno velikog trita, veina osiguravaa je videla velike mogunosti za rast u SAD-u. Meutim, usporavanje stope rasta u poslednjoj deceniji, zajedno sa problemima profitabilnosti koje su iskusila pojedina osiguravajua drutva, vodili su ka ponovnoj proceni meunarodnih ansi i mogunosti. Meunarodni interesi SAD osiguravaa dramatino su porasli. Osim navedenih, razlozi za ulazak amerikih osiguravaa na strana trita su:[footnoteRef:13] [13: Zdravko M. Petrovi,Dragan Mrki:"ivotna osiguranja",DIS PUBLIC,Beograd 2005.]

1. oseaj da je ameriko trite zrelo, 2. atraktivne stope rasta na brojnim prekomorskim tritima,3. potraga za profitabilnijim poslovima i4. rastua konkurencija na domaem tritu. Osim toga, oko 10% kompanija ivotnog osiguranja u SAD-u kontroliu vlasnici iz drugih zemalja kao to su Kanada, Francuska, Holandija, vajcarska i Velika Britanija.

U 2012 godini, ukupan iznos ivotnog osiguranja u SAD-u je $ 19,3 biliona dolara, to je povecanje od 0,5 odsto u odnosu na 2011 godinu. Tri vrste polisa ivotnog osiguranja dominiraju na tritu. 1. Individualna osiguranja - odnosi se na pojedinca koji trai osiguranje zatite,2. Grupu osiguranje - zajednika polisa osiguranja zaposlenima u preduzecu ili lanova neke organizacije i3. Kreditne garancije - placanje osiguranja nekog duga kao to su hipoteke ili razni krediti.

Tabela 3 ivotno osiguranje u Sjedinjenim Amerikim Dravama, po godinama u ( mil.)[footnoteRef:14] [14: https://www.acli.com/ ]

PojedinanoGrupnoKreditUkupno

God.PoliseSuma osiguranja u $Br. ugovoraSuma osiguranja u $Br. ugovoraSuma osiguranja u $Polise/Br. ugovoraSuma osiguranja u $

20001639,376,3701566,376,12750200,77036915,953,267

20011669,345,7231636,765,07448178,85137716,289,648

20021699,311,7291646,876,07542158,53437516,346,338

20031769,654,7311637,236,19140152,73937917,043,661

20041689,717,3771657,630,50339160,37137317,508,252

20051669,969,8991678,263,01940165,60537318,398,523

200616110,056,5011778,905,64637150,28937519,112,436

200715810,231,7651809,157,91936149,53637419,539,219

200815610,254,3791488,717,45331148,44333519,120,276

200915310,324,4551137,688,32825125,51229118,138,295

201015210,483,5161097,830,63123111,80528418,425,952

201115110,993,5011128,119,87923105,68528619,219,065

Izvor: https://www.acli.com/

Tri vrste polisa ivotnog osiguranja dominiraju na ovom tritemu. Individualno osiguranje namenjeno je posebno svakom pojedincu koji eli osiguranje. Grupno osiguranje je namenjeno grupi kao celini poput zaposlenih u nekoj kompaniji ili lanova neke organizacije. Kreditno osiguranje garantuje plaanje nekog duga kao to je hipoteka ili neka druga pozajmica u sluaju da osiguranik premine i moe biti kupljena na individualnom i grupnom nivou.Polise grupnog osiguranja mogu da obezbede koristi (naknade) i izvan ivotnog osiguranja na odreeni rok. Zaposleni mogu da zadre osiguravajue pokrie i nakon penzionisanja direktnim plaanjem premija osiguravau.

Razvoj privatnog osiguranja u Srbiji Ako bi se pogledala ira slika moe se zakljuiti da je pozitivno za graane Srbije da na tritu postoje sigurne osiguravajue kue. Ukoliko se situacija sagleda kroz odreeni primer, obavezno zdravstveno osiguranje pokriva sve manje usluga, pa se danas kao spasonosno reenje na tritu ove delatnosti pojavljuju modaliteti iroke primene. Sve vie osiguravajuih kua u Srbiji, i pored visoke cene, nudi polise privatnog zdravstvenog osiguranja koje pokriva pune cene leenja bez participacije. Sa druge strane, i drava najavljuje da e graanima ponuditi da umesto plaanja participacije, uplauju dobrovoljno osiguranje koje e pokrivati punu cenu leenja. Pri predaji zdravstvene knjiice najee se nailazi na termin participacija, obavezno zdravstveno osiguranje koje se zaposlenima svakog meseca odbija od plate. Jedini nain da se ubue lake ode kod lekara mogao bi da bude uplata dopunskog ili privatnog zdravstvenog osiguranja, to meutim ne znai da e osnovna stopa doprinosa za zdravstvo biti manja. Ovaj princip e se nastaviti, a plaanjem premija osiguravajuim drutvima graani e se opredeljivati za programe koje nude osiguravajue kue. Na primer, dok iz prosene bruto plate, neto zarada zaposlenog iznosi oko 38.000 dinara, u fond zdravstva se uplati 4.700 dinara. Ako bi se toliko uplatilo u privatnu zdravstvenu polisu, pacijent bi imao pokrie trokova leenja do 10.000 evra. Za najjeftiniji paket osiguranja treba izdvojiti 14 evra meseno. Do sada su osiguravajue kue prodale oko 12.000 takvih polisa. ak 700.000 hiljada graana uzelo je polisu koja obezbeuje naknadu trokova, samo u sluaju hirurkih intervencija ili oboljevanja od tekih bolesti. Ono to je injenica je da su osiguravajue kue donele osiguravajue programe u skladu sa ivotnim standardom u Srbiji jer je iluzorno u takvoj situaciji praviti polise na milionske iznose. Uz znatno veu uplatu, osiguravajue kue nude pokrie pacijentu u iznosu i do 100.000 evra. Sa polisom privatnog osiguranja leenje je mogue samo u ustanovama sa kojima osiguranja imaju ugovore i to su uglavnom privatne medicinske ustanove, ali i VMA i beogradska porodilita. Te ustanove u obavezi su da pacijente prime najdue za tri dana, dok ekanje na pregled ne sme biti due od 15 minuta. Ukoliko se pogleda primer ivotnog osiguranja shvatamo da je to dobra odluka koja prvenstveno titi vae najblie i prua im finansijsku sigurnost.[footnoteRef:15] [15: http://www.fefa.edu.rs/]

Uporedna analiza trita osiguranja Srbije i drava u regionu

Pouzdanosti i kvalitet zakljuaka analize razvoja domaeg trita osiguranja, dodatno doprinosi poreenje sa Hrvatskom i Slovenijom. Na osnovu tabele br.4, mogue je uoiti da, meu izabranim zemljama zapadnog Balkana, Srbija ostvaruje relativno najnii nivo premije.

Tabela 4 Kretanje premije osiguranja[footnoteRef:16] u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji u periodu 2004-2011. [16: http://www.aktuar.rs/X/7.pdf ]

PokazateljZemljaUkupna premija (mil. EUR)

SrbijaHrvatskaSlovenija

Udeo premije ivotnih osiguranja(u %)

Srbija Hrvatska Slovenija

2004318832,61456,8

405,7993,41549,2

4851112,61725,3

5651233,81893,9

5891318,32018,9

5581287,52071,9

5361250,72094,3

5481210,82092,3

7,423,729,5

9,525,830,0

10,626,531,3

1127,432,1

12,226,331,8

14,726,430,4

16,526,631,3

17,426,630,5

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

Izvor: Kalkulacije na osnovu: www.stat.si , www.dzs.hr .

Prema ueu premije osiguranja u bruto domaem proizvodu u visini od 1,82%, Srbija zauzima 64. mesto u svetu, kako na poetku, tako i na kraju posmatranog perioda, dok je proseno uee za zemlje EU 8,40%. S obzirom na isti pokazatelj, Slovenija je u 2010. godini rangirana na 25. mestu, beleei poboljanje u odnosu na 2004. godinu (29. mesto), dok je pozicija Hrvatske pogorana sa 43. (u 2004. godini) na 51. mesto (u 2010. godini).

U Sloveniji je ukupna premija osiguranja po stanovniku u posmatranom periodu porasla sa 677 evra na 1030 evra. Navedeni pokazatelj u Hrvatskoj je iznosio 178 evra u 2004 godini i porastao je na 288 evra u 2010 godini. Ukupna premija osiguranja po stanovniku u Srbiji je gotovo udvostruena u posmatranom periodu (sa 38 na 73 evra). Ipak, ostvareni pomak je u svetskim razmerama (gde Srbija zauzima 70. mesto prema vrednosti ovog pokazatelja), ali i u poreenju sa Hrvatskom i Slovenijom, relativno mali. Navedena tvrdnja dolazi utoliko vie do izraaja ako se ima u vidu da isti pokazatelj na nivou zemalja EU iznosi u proseku 1655 evra. to se tie stepena razvijenosti trita ivotnog osiguranja situacija u Srbiji je jo nepovoljnija.

Prevare u ivotnom osiguranju

Svk deset prijvljen tet po osnovu osigurnj u Evropi je ln, pokzuju procene Evropskog udruenj osigurv Insurance Europe.[footnoteRef:17] Procene se rzlikuju od zemlje do zemlje, li bez obzir n oblik ovih prevr, ishod je isti: poteni osigurnik pltie vie. Po proceni britnskih osigurv, prevre poskupljuju polisu svkog osigurnik z dodtnih 58 evr godinje. U Nemkoj trokovi prevr prelze etiri milijrde evr godinje. Britnski osigurvi procenjuju d ov drv godinje gubi 2,2 milijrde evr, n zloupotrebe u osigurnju koje ostnu neotkrivene, dok otkrivene prevre uveliko premuju milion evr. vedsk je otkril kriminlnu grupu koj je nmestil njmnje 214 sobrjnih nesre. Podci Udruenj osigurv Frncuske pokzuju d je u toj zemlji otkriveno oko 35.000 lnih prijv tete, to je utedelo ispltu 168 milion evr nepotenim pojedincim. [17: http://www.vesti-online.com/ ]

Postvlj se pitnje t se sve smtr prevrom u osigurnju?Prevru moe d izvri sm osigurnik ili neko tree lice koje hoe d se nplti iz te polise osigurnj. Prevre mogu d budu bnlne, od tvrdnji d je neko doiveo povredu ko fntomski putnik u oteenom vozilu do visoko orgnizovnih kriminlnih bndi nvodi se u izvetju Evropskog udruenj osigurv.

Interesntni su primeri koje belee evropski osigurvi.U Velikoj Britniji, ovek je isceniro sopstvenu smrt dvljenjem nvodi se u izvetju.Ulo mu se u trg u Pnmi, gde je iveo s svojom suprugom od novc dobijenog od osigurnj ivot.U Sloveniji su tri osobe kupile nekoliko polis ivotnog osigurnj i osigurnj od posledic nesrenog sluj, i to pre putovnj u Kndu n odmor. Dok su bili tmo, prijvili su line povrede u sobrjnoj nesrei. Otkriveni su tek ksnije, jer je utvreno d je sve troje meusobno potrivlo novc n ime tete, po osnovu tri polise osigurnj. N krju su morli d plte sve trokove istrivnj prevre, li i d vrte novc nplen od osigurnj.U Frncuskoj je poznti hirurg liro okolnosti pod kojim je dobio povrede n skijnju, ine ktivnosti koj nije pokriven njegovim putnim osigurnjem jo jedn je primer iz izvetj. Prvo je prijvio d je povrede prouzrokovo drugi skij. Kd mu je prijv dbijen, on je sinio drugu, tvrdei d je povrede dobio u utomobilskoj nesrei koju je prouzrokovl tre osob. Ponovo, zhtev je bio istren i opovrgnut i ovek je osto bez nknde tete z pretrpljene povrede.

U Srbiji[footnoteRef:18], razlog za samoranjavanje i lanu prijavu napada su uglavnom kockarski dugovi, problemi u porodici, svaa sa partnerom. [18: http://srbin.info ]

Svaa s devojkom je navela jednog 17-godinjaka da se noem izbode po grudima. Da bi prikrio ta se stvarno dogodilo ispriao je da su ga napala etvorica, a jedan od njih ga je, navodno, ubo noem i teko povredio. Uhvaen je u prevari.Student P. S. (21) prijavio je slinu priu. Naveo je da su ga dva momka pretukla, isekla po vratu i uzeli mu 5.000 dinara. Ispostavilo se da je kuhinjskim noem sebi naneo povrede po vratu, a potom glavom udarao u zid. Sve to je uradio kako bi izgledalo da ga je neko napao i oteo mu novac, jer roditeljima nije smeo da kae da ga je prokockao. U sluaju tog studenta motiv je jasan. Povredio je sebe u strahu od posledica. Ali, neki odlue da naude sebi kako bi povratili voljenu osobu.Statistika policije pokazuje da je krivinih dela lanog prijavljivanja iz godine u godinu sve vie. U 2012. u Novom Sadu bilo ih je 16, a prole se taj broj popeo na 19. Za ovo delo zapreena je novana ili zatvorska kazna od tri meseca do pet godina.Saa Pribievi, predsednik Drutva za borbu protiv prevara, kae da u sluajeve lanih napada treba uvrstiti stotine Novosaana koji su na sudu tvrdili da su ih ujeli psi lutalice.Da bi naplatili odtetu za ujed pasa lutalica, pojedinci izgladnjuju ivotinje u svojim dvoritima, potom ih razdrauju i navedu da ih ujedu. Saa K. iz elareva pucao je na Dragana M., radnika obezbeenja Instituta u Sremskoj Kamenici. Najpre se verovalo da je Dragan M. heroj, jer je, navodno, spreio krau skupocenog automobila sa parkinga Instituta. Kasnije je otkriveno da je u stvari sve inscenirao kako bi od osiguranja naplatio oko 10 miliona dinara. Osuen je na dve i po godine zatvora, a Saa K. na godinu i po.Perspektiva ivotnog oiguranja

Iako sektor osiguranja u Srbiji zaostaje za zemljama lanicama EU, procenjuje se da ima izuzetno dobru perspektivu razvoja. U prilog tome govori i podatak da je ukupna prologodinja premija osiguranja dostigla 639 miliona dolara, to uprkos injenici da je deo premija za penzijsko osiguranje prenet u dobrovoljne penzijske fondove, predstavlja rast od 10,5, ili realno 3,9 odsto, to je veoma dobar rezultat.[footnoteRef:19] Izuzetno visok rast od 23 odsto zabeleile su premije ivotnog osiguranja tako da je godinama veinski udeo neivotnog osiguranja u ukupnim premijama, uprkos stopi rasta od 9,2 odsto, smanjen za oko tri procentna poena. I dalje, meutim, neivotno osiguranje zauzima dominantno mesto u ukupnim premijama sa ueem od 89,4 odsto iako u okviru ove vrste osiguranja samo pet vrsta usluga nosi gro poslova. Re je uglavnom o osiguranju od posledica nezgoda, osiguranju motornih vozila, osiguranju imovine od poara i drugih opasnosti, ostalim osiguranjima imovine i osiguranju od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila. Osiguranje od autoodgovornosti sa ueem od 32,3 odsto preuzelo je od osiguranja nekretnina vodee mesto u svim neivotnim osiguranjima, a na treem mestu je kasko osiguranje motornih vozila. Iako je slabo zastupljeno, znaajan rast premija u neivotnom osiguranju od ak 55 odsto lane je zabeleilo dobrovoljno zdravstveno osiguranje ime je svoj udeo povealo sa 2,3 na 3,3 odsto. Realno je oekivati da bi u narednim godinama udeo ove vrste osiguranja mogao da bude znatno vei imajui u vidu rast standarda i objektivno stanje u postojeim zdravstvenim ustanovama. [19: Miloradic, J., Mrksic D., Zarkovic N.:Uvod u osiguranje I zivotna osiguranja, IKP Zaslon, Sabac, 2006.]

Posebno je zanimljiv pad prodaje ivotnih osiguranja za 2003. godinu u najrazvijenijim zemljama Severne Amerike koje su jo devedesetih godina prolog veka prednjaile u svetskoj industriji osiguranja i to ba na temelju snanog rasta portfolija svih vrsta ivotnih osiguranja. Neznatno manji pad premija ivotnih osiguranja u 2003. godini primetan je u zemljama Europe u odnosu na SAD i Kanadu.Srbija, za razliku od razvijenih zemalja sveta i Europe, jo uvek ostvaruje visoke i to stope rasta ivotnih osiguranja. Tokom 2002. godine rast prodaje ivotnih osiguranja u odnosu na godinu ranije bio je dosta vei. Iako je u 2003. godini intenzitet rasta smanjen, stopa rasta ukazuje na znaajan doprinos premija ivotnih osiguranja ukupnom premijskom prihodu.

ivotna osiguranja su fenomen savremenih finansija na koja utiu razvijenost finansijskih trita i instrumenata, monetarna i porezna politika, te demografske i kulturoloke odrednice koje determiniraju dohodak i njegov nepotroeni derivat - tednju. Meutim, perspektivu ivotnih osiguranja treba sagledavati u okvirima konkurentnosti sa ostalim proizvodima slinih obeleja koje kreiraju drugi institucijski investitori i finansijski posrednici. Pri redistribuciji tednje u razne oblike i vrste ivotnih osiguranja pitanje ocene njihove atraktivnosti sa aspekta zadovoljenja potreba i oekivanja krajnjeg potroaa trebalo bi biti strateko opredjeljenje osiguratelja. Prema tome, dugoroni opstanak odreenog proizvoda na finansijskom tritu mogu je samo uz zadovoljavajuu profitnu maru u duzoj vremenskoj seriji, bez obzira je li re o ekonomiji prihodovne efikasnosti, odnosno maksimalizaciji prihoda ili ekonomiji trokovne efikasnosti, odnosno minimalizaciji trokova.

Polisu ivotnog osiguranja u Srbiji je potpisalo svega 200 hiljada ljudi. U uslovima ekonomske krize, graani zainteresovani za ivotno osiguranje oklevaju da se obaveu na dugorono ulaganje.Srbija je znatno ispod evropskog proseka, ali i proseka zemalja u okruenju po broju polisa ivotnog osiguranja. Do sada je kod nas takvu polisu potpisalo svega 200 hiljada ljudi, odnosno samo dva i po odsto graana.Osiguravajue kue procenjuju da ove godine, uprkos krizi, uplata nee pasti ispod 76 miliona evra, koliko je dostigla prole godine. Dvanaest osiguravajuih kua koje prodaju ivotne polise zajedno pripremaju predlog zakonskih izmena, koje e pridoneti razvoju tog osiguranja, ali i finansijskog trita kod nas.Meu onima koji se interesuju za ivotno osiguranje, primetno je oklevanje da se ba u uslovima krize obaveu na dugorono ulaganje. Zbog toga su osiguravajue kue osnovale fond za razvoj ivotnog osiguranja. One od drave oekuju da to pre izda obveznice sa dugim rokom dospea, u koje bi najradije ulagali novac koji im poveravaju graani. Zakonske izmene nee biti novi pritisak na budet iako su neke poreske olakice nune. Postoji i inicijativa da se deo plate zaposlenih u javnom sektoru ulae u ivotno osiguranje.

ivotno osiguranje ima sve bri rast, to pokazuje da ta vrsta osiguranja ima dobru perspektivu na tritu Srbije. U drugom tromeseju 2007. ivotno osiguranje je ostvarilo 9,4 posto ukupne premije, dok je u razdoblju april maj 2008. godine dolo do poveanja za jedan posto (10,4 posto). Bez obzira to je dolo do poveanja broja osiguravajuih kua na srpskom tritu i to je broj zaposlenih sa 8518 u maju 2007. povean na 10.732 radnika (rast od 26 posto), sve ukazuje na to da je koncentracija na tritu umerena.

to se tie krize, makroekonomskih tekoa i ostalih problema koji iz toga proizilaze, da li oni pogadjaju jednako sve vrste osiguranja, gde se najvie ispoljavaju? U Srbiji pre svega moemo napraviti razliku izmedju osiguranja koja su obavezna, pa samim tim je i njihov portfelj relativno stabilan, i produkata osiguranja koja se prodaju na obrovoljnoj osnovi pa samim tim i nisu obavezujua za klijente. Rezultati su samim tim sa obzirom na razliite potrebe i razliiti. to se tie obaveznog osiguranja, tu se najpre misli na auto osiguranje koje svakako nije zabeleilo pad, dok, sa druge strane, kod dobrovoljnog osiguranja gde se pre svega misli na ivotno osiguranje i razliite programe neivotnih osiguranja, u odnosu na prolu godinu realno su u padu.

Gde se trenutno nalazi trite osiguranja u Srbiji, prvenstveno u poredjenju sa zemljama u regionu, ali isto tako u poredjenju i sa zemljama zapadne evrope, sa razvijenim trinim ekonomijama?[footnoteRef:20] [20: http://www.gdeinvestirati.com/]

Kada pravimo analizu trita, to je svakako jedan od pokazatelja. A jo jedan pokazatelj je uee osiguranja u ukupnom finansijskom sektoru kao i udeo odnosno izdvajanje iz drutveno bruto proizvoda. Prema bilansnoj sumi finansijskog sektora, drutva za osiguranje ine oko 5% bilansne sume, to je znaajno malo, tako da ovaj sektor ima veu perspektivu rasta u odnosu na neke druge finansijske institucije.

to se tie izdvajanja konkretno za ivotno osiguranje, ona su takodje znaajno manja u odnosu na region, poredei je u odnosu na Hrvatsku, Madjarsku, Sloveniju. Udeo premije ivotnog osiguranja u ukupnoj strukturi portfelja u Srbiji se razlikuje od osiguravaa do osiguravaa, medjutim generalno je negde oko 14 procenata u Srbiji, u Hrvatskoj iznosi oko 29 procenata, dok je u Sloveniji oko 30 procenata. Inae prosek zemalja u EU iznosi 63 procenta.U Srbiji samo 3 procenta stanovnika koristi ivotno osiguranje, a prosena premija po glavi stanovnika na godinjem nivou iznosi 9 evra.Kada govorimo o nekom trendu ta nas oekuje u Srbiji, cilj je ponuditi tailor odnosno proizvode po meri osiguranika, to je ono na emu se dosta uradilo u regionu, a mislim da e kod nas sve vie doi do izraaja. Na tristu e najvie profitirati kompanije koje budu ponudile pakete proizvoda iroj bazi klijenata kako iz grupe ivotnih tako i iz grupe neivotnih osiguranja.

Koliko je ivotno osiguranje atraktivna alternativa penzionim i investicionim fondovima, kao garancija dodatnog izvora prihoda u starosti, koji je osnovni razlog zbog ega bi potencijalnim klijentima bilo privlano da ulau u ivotno osiguranje?Osnovna razlika je u tome to osiguranik koji zakljui polisu osiguranja dobija pre svega uslugu osiguranja, a pored toga i finansijsku sigurnost najbliih. U praksi to znai da u sluaju da klijent doivi ceo osigurani period dobija pored osigurane sume i deo kompanijine dobiti po osnovu rezultata poslovanja. Sa druge strane ukoliko u toku navedenog perioda na polisi, klijent doivi neku nezgodu ili nesrean sluaj njegova porodica e biti finansijski zbrinuta od strane osiguravajue kompanije.Ideja jeste ulaganje na jedan dui vremenski period, s tim to e osiguranik participirati i u dobiti kompanije po osnovu njenog poslovanja.

Sve u svemu, sigurno je da e sve vie i vie klijenata ulagati u ivotno osiguranje kao neki vid tednje za svoju starost, zato to je to konzervativniji pristup ulaganju, sigurniji u odnosu na prethodno navedene sisteme.

ZAKLJUAK

Cilj ovog rada je bila analiza razvoja i znaaja ivotnih osiguranja u Srbiji, Evropi kao i ire.U odnosu na zemlje Evropske Unije u kojima dominira ivotno osiguranje i priblino ini 2/3 ostvarenih premija osiguranja, moemo zakljuiti da je trite ivotnog osiguranja u Srbiji dosta nerazvijeno.ovekov ivot i imovina bili su izloeni razliitim vrstama rizika, tako da se razvoj ivotnog osiguranja protee od postanka sveta pa do danas. U Srbiji se poslovi osiguranja u savremenom smislu pojavljuju krajem devetnaestog veka. Na srpskom tritu osiguranja, jednako kao i kod drugih tranzicijskih zemalja, stopa rasta ukupnog premijskog osiguranja via je nego u razvijenim zemljama. Meutim, veliki deo stanovnitva jo uvek nema novca za polise ivotnog osiguranja.U Eropskoj Uniji poslednjih godina usporena je ekonomija, niske su kamatne stope i ostali makroekonomski indikatori kao posledica finansijske krize, tako da se to odrazilo na smanjenje ivotnih osiguranja.to se tie ivotnog osiguranja u SAD, gotovo svaki stanovnik u proseku ima dve polise ivotnog osiguranja, dok npr. u Japanu gotovo 90% stanovnitva je ivotno osigurano.Iz tabele o kretanju premije ivotnih osiguranja izmei Srbije, Hrvatske i Slovenije zakljuijemo da ivotno osiguranje u Srbiji dosta zaostaje. Prema nekim podacima iz svetske statistike oko deset odsto svih odtetnih zahteva zasniva se na prevari. U Srbiji se ove prevare uglavnom svode na "male lai" kako bi se dobilo neto novca.Perspektiva ivotnog osiguranja se ogleda u tome da e sve vie i vie klijenata ulagati u ivotno osiguranje kao neki vid tednje za svoju starost, a samim tim i obezbediti svoju porodicu u budunosti.

LITERATURA

[1] Jankovi D., Osiguranje, Novi Sad, 2013.[2] Branko Miloevi (1991), Od DOZ-a, OZ-a i ZOIL-a do deonikog drutva Deoniko drutvo za osiguranje i reosiguranje Novi Sad, Novi Sad[3] Miloradic, J., Mrksic D., Zarkovic N.:Uvod u osiguranje i ivotna osiguranja, IKP Zaslon, abac, 2006.[4] Zdravko M. Petrovi,Dragan Mrki:"ivotna osiguranja",DIS PUBLIC,Beograd 2005.[5] Komneni B., arkovi N., Osiguranje, Beograd, 2009.[6] Zakon o drutvima za osiguranje RS, Slubeni glasnik RS 55/04[7] www.nbs.rs [8] www.aktuar.rs [9] http://www.gdeinvestirati.com/ [10] http://www.vesti-online.com/ [11] http://srbin.info[12] https://www.acli.com/[13] www.zivotnoosiguranjeonline.com[14] http://www.sava-osiguranje.rs/page/SZO/o_drustvu_szo/istorijat_szo [15] http://zivotnoosiguranje.co.rs

1

20