FAZIL HUSNU DAGLARDZA Fazil Husnu Daglardza, savremeni turski pesnik, izgradio je svoju jedinstvenu pesnicku skolu i pesnicki jezik, ciji se vokabular, teme i poetske forme razlikuju od jezika savremenika. Njegovu poeziju je tesko, a nekad i nemoguce razumeti zbog jezika kojim pise. F.H.D. je proglasen za najveceg zivog turskog pesnika, i njegovo delo predstavlja neprocenjivu riznicu za teoreticare knjizevnosti i lingviste. Kao savremenik turske jezicke reforme, koju je zapoceo Mustafa Kemal Ataturk, Daglardza je podrzavao i prihvatao njena opsta nacela i postao aktivan pobornik ideja jezickog purizma. Ovaj pokret je za Tursku, znacajan koliko i Vukova reforma jezika za nas.Rodjen je 30.8.1914. god. u Besiktasu u Istanbulu, puno ime mu je bilo Mehmet Fazil, imao je 4 sestre i dva brata, a on je bio 4. dete. Daglardza je jos od malih nogu rastao uz poeziju, njegova baba po majci je znala poeziju Junusa Emrea i drugih derviskih pesnika i recitovala je svojim unucima. Njegov otac Hasan Husnu, bio je vojno lice, ucen covek koji je nastojao da svoju ljubav prema knjizevnosti i muzici prenese na svoju decu. Svoju prvu pesmu Daglardza je napisao u 2. razredu osn. sk. i te njegove prve pesme pisane su u komplikovanoj arapskoj metrici-aruzu, sto je podrazumevalo dobro znanje gramatike i spretnost u koriscenju jezika. 1927. je dobio prvu nagradu na takmicenju ucenika za najbolju pripovetku koje je organizovao list Yeni Adana. 1930. upisuje vojnu skolu u Kuleliju, a 1933. objavljuje svoju prvu pesmu Yavaslayan Omur u casopisu Istanbul i dobija nagradu od 3 lire. 1935. zavrsio je vojnu akademiju kao oficir, a mesec dana kasnije otisao je u Babi Ali kako bi nasao izdavaca za svoju zbirku Havaya Cizilen Dunya u kojoj preovladjuju stare arapske i persijske reci. Daglardza je u to vreme pevao o kosmosu, zemaljskoj prolaznosti i nistavilu. Nakon zavrsetka vojne skole morao je da provede 3 godine u istocnoj Anadoliji, gde je naucio cist turski jezik. 1939. nastaje zbirka pesama Cocuk ve Allah, koja 1940. izlazi iz stampe i koja ce ga proslaviti kao pesnika. 1950. god, nakon 15 godina vojne sluzbe, napusta vojsku i zaposljava se u Ankari u Generalnoj direkciji za stampu i turizam, 1952. postaje inspektor rada, a 1959. odlazi u penziju, kada se u potpunosti okrece poeziji i postaje jedan od najagresivnijih boraca za cistotu turkog jezika, izvesno vreme radi u lisu Vatan kao clan izvrsnog odbora i u decembru sa dvojicom drugova otvara knjizaru Kitap u Aksaraju u blizini istanbulskog univerziteta, koja ubrzo postaje centar turske inteligencije u kome su puristi i turkisti ukrstali svoja misljenja. Iako je Daglardza stalno radio na jeziku, trebalo mu je dosta vremena da se prikljuci pokretu jezickog purizma i postane jedan od njegovih vodecih prvaka. Napisao je pesmu Ziveti uz turski jezik kao zakletvu i postao purista. Daglardza je postao clan turskog lingv. drustva 1957. On je jos od 1951. saradjivao u casopisu Turk Dili, koji je izdavalo Drustvo. On je svojom duznoscu smatrao da predstavlja nove reci, i za njihovo plasiranje najadekvatniji je bio Turk Dili. Daglardzu su cesto optuzivali da izmislja reci, i iako je bio ekstremni purista, tvorbi je pribegavao samo onda kada je to bilo potrebno. Daglardza je u zbirkama koje je objavio posle ‘60. godine sveo broj stranih reci na 2%, a zbirku pesama „Asu” napisao je bez i jedne strane reci. Prvi neologizam koji je on izveo, bio je njegovo prezime Daglarca. 1934. kada su se Turci opredeljavali za prezimena, D. je produktivni sufiks –ca/-ce dodao na svoju omiljenu rec daglar i time dobio jedinstveno prezime u Turskoj. Od januara 1960. do juna 1964. sa grupom istomisljenika izdaje mesecni casopis Turkce kao svoj doprinos borbi za ciscenje turskog jezika i on predstavlja bitan spomenik purizmu i leksikon Daglardzinih radova o jeziku. Jos jedan vid njegove borbe protiv osmanizama bio je zidni casopis Nasuprot, Karsi-Duvar Dergisi, tj. jedan veci karton na kome su bile ispisane jednostavne pesme nastale usled aktuelnih drustvenih i politickih zbvanja. 6.11.1967. sastaje se ziri koji Daglardzu proglasava za najveceg zivog turskog pesnika, a izbor je izvrsen na zahtev Medjunarodnog poetskog foruma u Pitsburgu. 29.4.1974. Daglardza je gostovao u jugoslovenskom konzulatu u Istanbulu na kome mu je saopsteno da je izabran za laureata struskih veceri poezije.2.8.1974. Urucena mu je nagrada Zlatni venac na struskim vecerima poezije, a 30.8. D. je predstavljen Beogradjanima u Domu omladine, gde je stihove govorila Svetlana Bojkovic.

1975. Izdavacka kuca Jedinstvo iz Pristine objavila je izbor Daglardzine poezije Ceznja u prevodu Jusufa Sureje.1987. Udruzenje knjizevnika Srbije poziva Daglardzu na 24. Medjunarodne oktobarske susrete pisaca, ali posto je zbog bolesti sprecen da dodje, Mirjani Teodosijevic salje ciklus neobjavljenih pesama o Jugoslaviji, Yugoslavya Cokuluslu Olmak, koji je napisao za tu priliku. Nekoliko pesama, u prevodu Mirjane Teodosijevic, citano je na Kolarcevom univerzitetu. JEZICKA REFORMA I POKRET JEZICKOG PURIZMA U TURSKOJ1. PRVI POKUSAJI POJEDNOSTAVLJENJA JEZIKAObjavljivanjem hatiserifa od Gulhane 1839. zapocet je period reformi u turskoj istoriji poznat kao tanzimat.U Turskoj je vladala velika nepismenost i glavni uzrok toga bio je zamrsen osmanski jezik, vestacki i hibridni jezik, sastavljen od arapskih, persijskih i turskih jezickih elemenata, koji je kao takav bio veoma tezak za savladjivanje. Prvi koji je uocio neophodnost ovih reformi bio je drzavnik i veliki vezir Mustafa Resid Pasa, koji je smatrao da je otvaranje vrata zapadu, novim idejama i naucno tehnickim dostignucima neophodno za opstanak carstva. On je bio prvi koji je javno izneo svoje misljenje da je pojednostavljenje osmanskog jezika uslov za sirenje pismenosti i razvoja zemlje. Medju njegovim istomisljenicima bili su istoricar i otac sociologije kod Turaka Ahmet Dzevdet Pasa i zacetnik turskog novinasrtva i moderne osmanske knjizevnosti Ibrahim Sinasi. On je zajedno s Agom efendijom izdao prve turske novine Tercumani Ahval 1860. Borac za promenu pisma i pojednostavljenje jezika Munif Pasa osnovao je drustvo Cemiyeti Ilmiyyei Osmaniyye koje je izdalo prvi turski casopis Mecmuai Funun i zalagao se da casopis bude pisan sto jednostavnijim jezikom koji ce obican narod moci da razume. Posle mladoturske revolucije iz 1908, grupa knjizevnika okupljenih oko casopisa Genc kalemler, koji je izlazio u Solunu od 1911, takodje je zahtevala uproscavanje i ciscenje jezika od stranih elemenata i priznavanje istanbulskog govora u pisanom jeziku. Bili su poznati kao novojezicari – yeni lisanci po rubrici Novi jezik-Yeni lisan u kojoj su izlagali svoje stavove o jeziku. Teoreticar i sociolog Zija Gokalp zahtevao je uproscavanje jezika i uvodjenje narodnog govora u knjizevno stvaralastvo. Medjutim sve ove ideje o pojednostavljenju jezika nisu bile sire prihvacene jer nisu imale podrsku drzave.2. ATATURKOVA JEZICKA POLITIKA I PITANJE ALFABETANakon osnivanja Republike Turske 29.10.1923, glavni cilj tvorca i prvog predsednika Mustafe Kemala Ataturka bio je da nizom reformi preobrazi turski narod u moderno drustvo i drzavu. Jedna od glavnih prepreka za brzi preobrazaj Turske u modernu evropsku drzavu, bila je velika nepismenost koja je vladala zbog nedovoljnog poznavanja osmanskog j. i njegovog pisma. Usvojeno arapsko konsonantsko pismo nikako nije odgovaralo strukturi turskog jezika i njegovom vokalnom sistemu. Primanjem islama i arap. pisma, Turci su izgubili nacionalni identitet i osecaj za maternji jezik, koji je sve vise potiskivan i zamenjivan osmanskim. Osmanski je bio u upotrebi od 13. veka i svi koji su zeleli da ga pravilno govore i pisu, morali su dobro da savladaju osnovna pravila arap. i pers. gram. Posto nisu postojala pravila za pisanje reci arap. pismom, njihova grafija se ucila napamet i zbog toga je pocetkom 20. v. bilo samo 10% pismenih. 1925. prihvacen je gregorijanski kalendar, utvrdjeni su turski nazivi za lekove, 1927. svi nazivi ulica pisani su na tur, u februaru 1928. prvi put je citan ezan na turskom jeziku u Istanbulu, 24.5.1928. uvode se arapski brojevi, a 1929. ukida se ucenje arap. i pers. u skolama. Ataturk je trebalo da u jednoj muslimanskoj drzavi zameni pismo kojim je pisan Kur’an i koje je bilo u visevekovnoj upotrebi, zapadnjackom latincom. On se nije mnogo obazirao na negodovanja i krenuo je u reformu pisma. Kada su clanovi jezicke komisije izneli Ataturku nacrt novog turskog alfabeta u julu 1928, prvo ih je pitao koliko ce biti potrebno vremena da se novo pismo usvoji i kada su mu rekli da ce biti potrebno od 5 do 15 godina, uzviknuo je:”Ili za 3 meseca, ili nikada!„ Ataturk je od 23.8. do 20.9.1928. putovao po zemlji i javno prikazivao pisanje novih slova. Glavna prednost novog pisma bila je sto se brzo ucilo. Organizovani su i posebni kursevi za nastavnike u dvorcu Dolmabahce. Novo pismo je zvanicno usvojeno 1.11, a stupilo je na snagu 3.11.1928. Usvajanjem latinice zapoceta je reforma jezika, koju Turci nazivaju jezickom revolucijom-dil devrimi. Ove radikalne promene nisu naisle na otpor naroda.

3. ATATURKOVA JEZICKA REFORMA NA DELUNakon usvajanja novog pisma, Ataturk je zeleo da osnuje jednu instituciju koja bi radila na stvaranju nacionalnog i nezavisnog jezika nove turske drzave. Tako je 12.7.1932. osnovano Drustvo za proucavanje turskog jezika-Turk Dili Tetkik Cemiyeti po uzoru na godinu dana ranije osnovano Drustvo za proucavanje turske istorije-Turk Tarihi Tetkik Cemiyeti.Zadatak Drustva bio je da proucava turski jezik i da sve rezultate do kojih dodje javno objavi. Svoj prvi kongres Drustvo je odrzalo 26.9.1932. u Dolmabahceu. Odluceno je da se ubuduce 26.9. slavi kao praznik jezika. Kongres je radio u 2 ogranka:

1) filolosko-lingvisticki koji ce se baviti procavanjem veza izmedju turskog i drugih jezika2) recnicko-tehnicki, gramaticko-sintaksicki i etimoloski ogranci koji ce se baviti pitanjima tur.

j.Predsednik Drustva bio je Samih Rifat. Zadaci drustva su bili:

1) pronalazenje turskih ekvivalenata za osm. reci2) procesljavanje starih knjiga i vadjenje turskih reci iz njih3) utvrdjivanje turskih reci koje se koriste u Anad. i sirenje njihove upotrebe4) proucavanje istorije tur.j, njegovih izvora i korena i5) proucavanje strukture, korena reci i nastavaka tur.j. i izvodjenje novih turskih reci i

termina.Posto nije bilo dovoljno strucnog kadra koji bi radio na proucavanju turske leksike i terminologije, prijavljivali su se dobrovoljci koji su obilazili sela i belezili narodne reci i izraze-derleme i oni koji su procesljavali pisana knjizevna dela od 13. v. pa nadalje i belezili arhaicnu leksiku-tarama. Materijal se brzo gomilao i prikupljena gradja je objavljivana u casopisu Osmanlicadan Turkceye Karsiliklar Tarama Dergisi. Umesto da se jezik uprosti, nastala je zbrka od poplave nerazumljivih reci. Ataturk je naredio da se za strane reci upotrebljava samo po 1 tur. ekvivalent, a ukoliko ne moze da se nadje odgovarajuce resenje, da se ostave vec postojece reci.Na 2. kongresu tur. lingv. drustva koji je odrzan -18-23.8.1934. promenjen je naziv Drustva u Turk Dili Arastirma Kurumu i odluceno je da se izda osm-tur. i tur-osm.dzepni recnik. Neki od neologizama iz recnika su: deyim, dogu, er, subay itd. Ataturk je bio nezadovoljan postignutim rezultatima jer je narod i dalje koristio arapske i persijske tudjice i posto su mnoge postale sastavni deo tur.j, predlozio je da se sa naucnog stanovista utvrdi koje reci odgovaraju strukturi tur.j. i prihvataju se kao tur, a koje su i dalje tudjice.Ataturk je tvorac „Jezicke teorije sunca”-„Gunes-Dil Teorisi” gde je sa filozofskog, psiholoskog i socioloskog stanovista pokusao da objasni poreklo jezika, pri cemu je i etimologiju nekih stranih reci izvadio iz turskih dijalekata. O ovoj teoriji se raspravljalo na 3. kongresu Drustva, odrzanom -24-31.8.1936, koji je znacajan zbog toga sto je tur.lingv.dr. dobilo svoj danasnji naziv Turk Dil Kurumu. Tada je odluceno i to da ce se ubuduce kongresi sazivati jednom u 3 god. kako bi clanovi imali dovoljno vremena da rade na svojim projektima. Medjutim, zbog izbijanja 2. sv. rata 4.kongres je sazvan tek 10.8.1942, 4 god.nakon Atat. smrti. Uvidevsi da se reforma jez. ne sprovodi dovoljno brzo zbog malog broja strucnog kadra, Ataturk je predlozio da se otvori fakultet koji ce moci da obrazuje kadar kvalifikovan da sprovede reformu do kraja i to je Fakultet za jezik, istoriju i geograf. ankarskog univerziteta, osnovan 1936. Posle Atat. smrti i smanjenog budzeta, koji je drz. izdvajala u te svrhe, dolazi do usporavanja na ovom polju.Drustvo je sve vreme radilo po ograncima:

1) Ogranak za prikupljanje dijalektoloske gradje i arhaicne leksike iz pisanih dela-Derleme ve Tarama Kolu

Zadatak ovog ogranka bio je da utvrdi recnicki sastav tur.j. Za predsednika je izabran Omer Asim Aksoj. Kao rezultat procesljavanja 227 dela, pisana od 13.v. pa nadalje na tur.j, tur.lingv.dr. je od 1963.do 1972. izdalo 6 tomova kapitalnog dela Tarama Sozlugu, koje su priredili O.A.Aksoj i Dehri Dilcin. Drugo kapitalno delo je

dijalektoloski recnik-Derleme Sozlugu. Pored ovih dela, ogranak je izdavao posebne recnike pojedinih narodnih dijalekata. Veoma veliki doprinos u ovoj oblasti dali su prof.dr Ahmet Dzaferoglu i Omer Asim Aksoj.

2) Ogranak za rad na gramatici i pravopisu-Dilbilgisi KoluPrvi predsednik ovog ogranka bio je Ahmet Dzevat Emre. Izmedju 2.i 4. kongresa na ovoj funkciji je bio pisac Jakub Kadri Karaosmanoglu, a od 4. kongresa -1942.do 1951, kada je odrzan vanredni kongres Drustva, ovu duznost je ponovo obavljao Ahmet Dzevat Emre. 1951. predsednik ogranka postaje lingvista prof.dr Vedzihe Hatiboglu. Zadatak ovog ogranka bio je da pripremi normativnu gramatiku tur.j. Objavljeno je nekoliko gramatika tur.j, vise razlicitih studija iz tur. fonetike, morfolog. i sintakse i 2 recnika gramat. termina kojima je pokusano da se ustali lingvisticka terminologija u tur.j.2)a) PravopisPravopis uz normativnu gramatiku i leksiku je oblast u kojoj purizam najvise dolazi do izrazaja. Kada su Turci usvojili latinicu, trebalo je sastaviti pravopis i taj zadatak pripao je Komitetu za tur.j. koji je 1928. izdao „Pravopisni recnik”. Pravopis se sastojao iz pravopisnih pravila i recnika sa 25000 reci koje su bile napisane na latinici i starom arapskom pismu. Uvodjenjem latinice, uneto je i 8 vokala kojih nije bilo u ranijim alfabetima. Danas u tur. pismu postoje 2 slova kojih nema ni u 1 2. alfabetu i to su zatvoreni vokal zadnjeg reda I i konsonant G, tzv. meko g. Ovaj pravopis je bio u upotrebi sve do 1941. kada je izaslo njegovo dopunjeno i izmenjeno izdanje. 1965. objavljen je „Novi pravopis” koji ima vise izdanja. Jedan od najtezih i najslozenijih pitanja tur. pravopisa je pisanje slozenica.

3) Recnicki ogranak-Sozluk KoluKada je osnovano Drustvo, ovaj ogranak se zvao Recnicki i terminoloski ogranak, ali na 2. kongr. se dele na recn. i terminol. ogr. Na 4. kongr. 1942. recnicki ogr.-Lugat Kolu menja naziv u Sozluk Kolu, a njegov predsednik postaje dr Mehmet Ali Agakaj. Zadatak ovog ogr. je bio da sastavi savremeni leksikon tur. j. i vise dvojezicnih recnika kojima bi se popunila praznina na polju leksikografije. Izrada prvog „turskog recnika” zapoceta je 1939. i trajala je do 1945, kada je tur.lingv.dr. u Istanbulu objavilo „Turkce Sozluk”. Pored ovog, izdat je veci broj drugih jednojezickih i visejezickih recnika.

4) Ogranak za rad na naucnoj terminologiji-Terim KoluOd 1934. do 1960. radilo se na pronalazenju turskih reci za strane termine u udzbenicima za osn. i sr. skole. Ataturk je -1936-1937. sastavio udzbenik geometrije u kome je sve geometr. termine izveo sam iz starog tur.j. Kada je 1960. za predsednika izabran Hikmet Dizdaroglu, clanovi ogranka su prosirili svoj rad na pronalazenje strucnih termina i van sk. udzbenika. Posto je za ovaj posao bila neophodna saradnja velikog broja strucnjaka iz razl. oblasti, Drustvo je odlucilo da izradu specijalnih recnika poveri strucnjacima van drustva, ali ce se izdavati samo onni recnici koje odobri terminol. ogr. Do danas je objavljeno preko 60 terminol. recnika iz razl. oblasti.

5) Izdavacki i informativni ogranak-Yayin ve Tanitma KoluZadatak ovog ogr. bio je da izdaje mesecni casopis u kojem ce se objavljivati rezultati jez. reforme koju sporvodi tur.lingv.dr. Prvi broj, i danas uglednog casopisa „Turski jez.” pojavio se u aprilu 1933. i izlazio do 1950. kao bilten, a od 1951. pocinje da izlazi kao mesecni casopis za jez. i knjizevnost. Naziv „Izdavacki ogranak” promenjen je 1963. u „Izdavacki i informat.ogr” i on se bavi i organizacijom izlozbi, seminara, kongresa i dodeljivanjem nagrada tur.lingv.dr. koje su ustanovljene 1955.4. ANGAZOVANJE DRZAVE U SPROVODJENJU JEZICKE REFORMESprovodjenje reforme od str. tur.lingv.dr. nije imalo stalnu podrsku drzave, kao i 1 broja intelektualaca koji su se borili protiv priblizavanja jezika narodu i njegovog radikalnog ciscenja. Nakon Atat. smrti smanjen je budzet koji je do tada izdvajan u te svrhe, sto je dovelo do usporavanja rada na jez. reformi i do sirenja suprotnih misljenja u vezi sa daljim radom. Drzava je reformu jezika zvanicno podrzavala -1932-1950. kada je na vlast dosla demokratska stranka na celu sa Dzelalom Bajarom. -1950-1960. drzava sabotira rad Drustva, a -1960-1983. menjao se stav i podrska u zavisnosti od vladajuce politicke stranke. Nakon prevrata od 12.9.1981. ukinuto je dotadasnje lingv.dr, a 1983. pocelo

je da radi novo tur.lingv.dr. pod okriljem Visokog Ataturkovog komiteta za kulturu, jezik i istoriju uzivajuci punu drzavnu podrsku.Prvih godina republikanskog perioda za reformu se zalazu poznati pisci i javni kulturni radnici koji nastoje da zamene sve strane leksicke i sintaksicke elemente u jez, cisto turskim recima, koje su cesto sami izmisljali.Leksicki nivo bogatio se recima iz narodnih govora, recima iz starih pisanih izvora, kalkiranjem i derivacijom.Nastao je pravi lov na sve strane reci, osim galicizama koji su bili postedjeni zbog tradicionalno dobrih odnosa izmedju Francuske i Turske. U ovom periodu jezik je obogacen mnogim neologizmima, pa je 1945. i Ustav „preveden” na tur.j. Ovim prevodom zapocinje se i uproscavanje pravnog i administrativnog jez. Medjutim, tada se javlja i prvi organizovani oblik suprotstavljanja jez. reformi. Drustvo nstavnika-Muallimler Birligi je na svom prvom jezickom kongr. 23.10.1948. zakljucilo da treba da se odustane od reforme jez. i da se vrati osm.j. Oni su smatrali da su clanovi Drustva neobrazovani i da samo izvrsavaju drzavna naredjenja. 1952. vladajuca demokr. stranka nije podrzavala jez. reformu i ponovo se stvara jaz izmedju progresivnih pristalica cisto tur. j-ozturkce i konzervativaca, pristalica osm.j-turkceciler. Ovakvo stanje trajalo je do promene vlasti 1961. Odlukom predsednika republike od 28.1.1961. naredjeno je da se u svim ministarstvima koristi cist tru.j, a tur.lingv. dr. nastavlja da sprovodi jez. reformu.5. GLAVNI ZASTUPNICI POKRETA JEZICKOG PURIZMA Pocetkom ’60-ih godina dolazi do pokusaja radikalnog ciscenja tur.j. od tudjica, ukljucujuci i galicizme. Iako je ideja o stvaranju cistog tur.j. izgledala nestvarno, imala je veliki broj pristalica, narocito medju poznatim, levicarski orijentisanim piscima, koji su ovaj pokret smatrali progresom u jez. Pripadnici pokreta jez. purizma su smatrani naprednim levicarima, a protivnici purizma konzervativnim desnicarima. Puristi su bili za jezicku cistotu bez ikakvih ustupaka, a turkisti su odustali od vaskrsavanja osm.j. i borili se za uproscavanje jez. do odredjenih granica i priznavanje tzv. zivog jezika. Puristi su svoje ideje izlagali u casopisu Turk Dili i borili se da iskorene arap. i pers. reci koje su se vec asimilirale. 1972. prof.dr Samim Sinanoglu, Tashin Sarac i Emin Ozdemir izdali su “Esej o pronalazenju ekvivalenata za pozajmice iz zapadnih j.” Ubrzo zatim izlazi i “Vodic za ekviv. za reci iz zap.j.” koji je primenio Kemal Demiraj. One je kao i prethodni sastavljaci prikupio evropeizme koji se srecu u stampi, na radiju i u svakodnevnom govoru i dao njihovo tur. znacenje. Tur.lingv.dr. ima neprocenjivu ulogu u postavljanju pravila-normiranju i stvaranju standardnog j. Jezik se za 30 god. oslobodio oko 9000 arap.i pers. pozajmljenica, koje su zamenjene cisto tur. recima i obogatio se sa oko 10000 turciziranih strucnih termina.5.1. ATAC I JEZIKOgroman doprinos za nacionalnu kulturu i jezik dao je istaknuti kulturni radnik, kriticar i prevodilac Nurulah Atac koji je nakon 1944. veoma intenzivno poceo da se bavi pitanjima jez. purizma. Zamenu za turdjice trazio je u starom tur.j. i dijalektima, a ako tu ne bi uspeo da nadje odgovarajucu rec, pribegavao je derivaciji koja predstavlja najcesci nacin tvorbe izvedenica u tur.j, jer je on aglutinativan j. i ima veliki br.aglutinat. morfema. Gramatika tacno precizira koji se nastavci dodaju na gl. osnove, a koji na imenice. Izbegavao je cak i veoma cest veznik ve jer je arap. porekla. Optuzivali su ga da je uveo inverzivnu recenicu i da je podstakao izmisljanje kao nacin tvorbe novih reci. Mucio se da nadje tur. ekviv. za arap.rec kelime, a od reci dil/til izveo je neologizam tilcik, koju nije prihvatila sira javnost, iako ju je on stalno koristio u svojim clancima. Tu rec koristio je Daglardza dok nije izvedena rec sozcuk. Atac je saradjivao sa casopisom Turk Dili gde je pokazao veliku produktivnost u izvodjenju neologizama. Jilmaz Coplan je analizirao sve Atacove clanke po raznim listovima i casopisima i izdao recnik Atacovih reci koji sadzri 881 rec, od kojih je danas u upotrebi 34%. Neke od njih su: bilim, devrim, ilkyaz, kavram, mutluluk, nitelik, olanak, olay i dr. Atac je izbegavao arap. i pers. leksiku, ali je bio za bogacenje tur.j. latinskim i grckim recima, i zahtevao je izbacivanje lose adaptiranih galicizama. ’50-ih mnogi se prikljucuju jez. revoluciji, izvode nove reci, raspravljaju o njima i koriste ih u svojim delima i njihov doprinos je veoma znacajan za bogacenje tur. leksike. Najpoznatiji medju njima su R.N.Guntekin, F.H.Daglardza, Haldun Taner, Ahemt Dzevat Emre, Nadir Nadi, Salah Birsel i dr. Veliku ulogu u sprovodjenju jez. pur. imao je 1 br. levicarski orijentisanih pisaca rodjenih pocetkom 20.v. koji su svoju prvu pismenost stekli na arap.pismu, a postali su veliki pobornici purizma. Neki od njih su: Jasar Nabi Najir, Aziz Nesin, Melih Dzevdet Andaj,

Azra Erhat, Selahatin Batu i dr. Atac je proglasio Daglardzu jendim od najsnaznijih stvaralaca turske knjizevnosti, ciji se pesnicki jezik potpuno razlikuje i od starih i od novih pesnika.