polihromija i apotropejske predstave na pro ......krstom.9 u tom zna~ewu isklesan je i na zapadnim...

UDK: 72.012.6:726.7(497.11)“12/13”

Milka ânak-Medi}

POLIHROMIJA I APOTROPEJSKE PREDSTAVENA PROÊQU SPASOVOG DOMA U @IÎ

Tema rada je polihromna obrada fasada ì~kog Spasovog doma i ornamena-ta islikanih na pojedinim wegovim sekundarnim delovima, koja je kao postupakdekoracije primewena u dva maha, drugi put posle obnove u ~etvrtoj decenijiXIV veka. Datovawu i rekonstrukciji prvobitne polihromne obrade hrama do-prineo je otkriveni deo predstava na pro~equ hrama, slikanih do 1221. godine.One su najstarije slikane predstave na fasadama ra{kih hramova i veoma vaànpodatak za poznavawe estetskih shvatawa epohe i ikonografije pro~eqa jedne odnajzna~ajnijih srpskih crkava.

Samo je spoqa{nost de~anske crkve Vaznesewa Hristovog veli~ana koli-ko i izgled Spasovog doma u @i~i. Prema Teodosijevom tvr|ewu, ktitor Spa-sovog hrama, Stefan Prvoven~ani, posmatraju}i svoju zadu`binu na Spasovdan1221. godine kada je, prema biografu, krunisan, radova{e (se) neiskazanom ra-

do{}u… ne vencu carstva ni mnogocenoj bagrenici… nego {to je toliko mno-

{tvo bilo sabrano sa sviju strana i {to su videli crkvu wegovu kako je veoma

krasna.1 Izuzetna lepota Spasovog doma bila je, po Domentijanu, posledica po-sebnog nadahnu}a i ishod saveta Svetoga Duha koji se obratio Savi naloìv{imu: Da crkvu tvoju, veliku arhiepiskopiju savr{i{ ~asno i sa prekrasnim boja-

ma i sa boàstvenim lepotama.2 Smisao tih re~i mogli smo odgonetnuti tekposle nedavnih restauratorskih radova na Spasovoj crkvi, kada su otkriveniostaci bojenih slojeva na wenim fasadama, na osnovu kojih je naslu}ena prvo-bitna polihromna obrada spoqa{nosti hrama.

Prva saznawa o slikanim {arama na fasadama ì~koga hrama poti~u izdvadesetih godina XX veka i iz 1931. godine, kada je tokom restauratorskih ra-dova na crkvi, in`. M. Mladenovi}, koji je neposredno rukovodio wima, na{ao

Zbornik radova Vizantolo{kog instituta HßÇÇÇ, 2006Recueil des travaux de l’Institut d’etudes byzantines XßIIÇ, 2006

1 Teodosije, @itija, priredio D. Bogdanovi}, prev. L. Mirkovi}, D. Bogdanovi}, Beograd1988, 207.

2 Domentijan, @ivot Svetoga Save i @ivot Svetoga Simeona, prir. R. Marinkovi}, prev.L. Mirkovi}, Beograd 1988, 141.

dva sloja lepa na vi{e mesta na fasadama glavnog dela hrama i eksonarteksa. Zagorwi sloj — na kojem su slikani ornamenti i imitacija zidawa krupnim kva-derima u crvenoj, ùtoj i sivkastoplavoj boji (sl. 3) raspore|eni naizmeni~nopo dijagonali (opus reticulatum) — pretpostavqeno je da poti~e iz XIV ili po-~etka XV veka.3 Posle nedavnih istraìva~kih i restauratorskih radova, eta-pa u kojoj je postavqen taj sloj mogao je biti odre|enije datovan u prvu ~etvr-tinu XIV veka. Jer, tada je arhiepiskop Danilo Drugi vr{io temeqnu obnovucrkve posle velikih razarawa krajem XIII stole}a. Rapolaèmo podacima samoo promenama na glavnom delu crkve, gde su tada preoblikovane wene fasade ti-me {to su ukloweni frizovi slepih arkadica, a prvobitni venci zameweni no-vim od tri reda zup~asto pore|anih opeka. Pretpostavqeno je, da je to u~iwenopreko ovalnih kalkana uobli~enih u duhu vladaju}e crkvene arhitekture togarazdobqa. U sklopu tada{we obnove, crkva je ponovo malterisana i na novomlepu islikane su pomenute {are. Trobojni opus reticulatum islikan je, verovat-no, tek po{to je isti sistem ukra{avawa (sl. 2) izveden na fasadama bawskogSvetog Stefana, a to zna~i posle 1316. godine. Zabeleèni su i podaci o slika-nom ornamentalnom frizu iz iste epohe, to jest na istom, drugom sloju na ekso-nartersu, pri vrhu ju`ne strane zapadne fasade, iznad ju`ne rozete. Na wemusu bili islikani me|usobno povezani ve}i i mawi krugovi, dijagonalno izukr-{tani ravnim linijama. Bili su izvedeni u tri boje: u crvenoj, beloj i ùtoj(sl. 4) i svakako su svojedobno ukra{avali pojas uz podstre{i venac.

Ispod tog sloja na|en je stariji crveni lep na vi{e mesta. Wime su bileprvobitno pokrivene sve fasadne povr{ine izuzev venaca, arkadnih frizova iverovatno okvira oko prozora (sl. 5). Najvi{e podataka za rekonstrukciju pr-vobitne polihromne obrade fasada Spasovog doma steklo se tokom posledwihistraìva~kih i restauratorskih radova na wemu. Tada je utvr|eno da je kame-ni okvir ni{a u podstre{ju kupole bio pokriven tankim slojem kre~nog ugla-~anog maltera, da je, dakle bio belo obojen, {to je zapazio ve} in`. Mladeno-vi}, ali je verovao da su arkade bile pokrivene slojem gipsa. Na izvesnim pro-filisanim delovima arkada na|eni su ostaci lepa obojenog zeleno i crveno.Po wima se moglo utvrditi da su se naizmeni~no smewivale zelene i crvenetrake islikane na udubqenim delovima profila arkada. Najpostojanije su bilezelene bordure koje je primetio jo{ Miloje Vasi}, dvadesetih godina pro{lo-ga veka, zabeleìv{i ta~no da se nalaze na vencu kubeta, iznad konzola.4

Utvr|eno je da je sloj sa opisanim bojenim ostacima nanesen neposrednona sedru, po ~emu se moglo zakqu~iti da je u pitawu prvo bojewe okvira. Poda-ci o na~inu ukra{avawa arkada na slepim ni{ama u podstre{ju kupole oprav-davaju pretpostavku da je isti postupak bio primewen na slepim arkadama upodstre{ju podu`nog broda i na kalkanima, zatim na vencima, a po svoj prili-ci su na isti na~in bili obojeni i okviri prozora i portala (sl. 6). Osnovne

562 Milka ânak-Medi}

3 M. Ka{anin, \. Bo{kovi}, P. Mijovi}, @i~a, Beograd 1969, 88, sl. na str. 97/1 (\. Bo-{kovi}).

4 M. Vasi}, @i~a i Lazarica. Studije iz srpske umetnosti sredweg veka, Beograd 1928, 46.

fasadne povr{ine bile su crvene, {to znamo, kao {to je re~eno, po ostacimatako bojenog lepa, nalaènog na vi{e mesta u prvom sloju.

Polihromnu obradu cele spoqa{nosti Spasovog doma nismo u mogu}no-sti da rekonstrui{emo. Poznato je, zapravo, da su ve} prvobitno, pored crvenobojenih osnovnih fasadnih povr{ina i izloènih polihromno ukra{enihokvira arkadnih frizova, bile islikane neke kompozicije i ornamenti me|ukojima i apotropejske predstave na pro~equ hrama, o kojima postoje podaci.Islikani su na ~eonoj strani krajweg ju`nog i severnog zida trema pred para-klisima (sl. 1). U pitawu su delovi zidova na koje su prisloweni ju`ni i se-verni zid eksonarteksa, izgra|eni do 1230. godine, prekrivaju}i slikane pred-stave o kojima je re~.

Pomenute slikane predstave otkrivene su u sondi otvorenoj na spoju tre-mova pred paraklisima i pomenutih zidova eksonarteksa. U pitawu je zatvorennalaz, hronolo{ki pouzdano ograni~en, ~ije se slikawe moè jo{ bliè opre-deliti u doba pred veliki Sabor 1221. godine. One prema tome, predstavqajunajstarije slikane fasadne ukrase u ra{koj crkvenoj arhitekturi.

Na ju`nom ~eonom delu zida trema pred paraklisom posve}enom Prvomu-~eniku Stefanu, naslikan je krst ukra{en dragim kamewem: crux gemmata,znatne visine a iznad wega je dowi deo neke sveta~ke figure, dok je na naspram-noj strani figuralna kompozicija nedovoqno jasna. Od krsta je sa~uvan gorwideo i dva bo~na kraka, a od doweg uspravnog dela, po~etak (sl. 7). Deo koji jepreostao, blagodare}i okolnosti da je rano pokriven zidom, ostao je sa~uvan usvom bogatom hromatskom re{ewu (sl. 8). Osnovni crte` je islikan mrkom icrvenom bojom na belom poza|u, a ukrasno kamewe na wemu je belo. Na dva mestana gorwem uspravnom kraku i na po jednom na bo~nim delovima uokvireni suposebni ukrasni motivi u vidu dijagonalno ukr{tenih latica. Oni su posta-vqeni i u diskovima na zavr{etku krakova krsta. Diskovi na tim delovima kr-stova podcrtavaju zna~ewe krakova krsta, koji obeleàvaju ~etiri strane sveta.Oni se ~esto vi|aju, ali ovde su spojeni sa dva trougaona oblika vezana za uglo-ve krakova. Sli~ni trougaoni oblici sa krugovima u temenu pore|ani su i pogorwoj ravni vodoravnih krakova. Zrakasto iz uglova izme|u uspravnog dela ivodoravnih krakova naslikani su slobodno interpretirani zraci, drugde zame-weni vi{elati~nim listovima. Iznad gorwih pre~ki krsta ispisani su ini-cijali Hristovog imena ÇµS HµS.

Krst nije sa~uvan u celini. Prema poznatim krstovima ukra{enim bise-rima i dragim kamewem posebnu vrstu ~ine ru~ni krstovi koje su dràli u de-snoj ruci vladari i najvi{i crkveni prelati, kao sastavni deo svojih insigni-ja. Takvi krstovi poznati su po krstu arhiepiskopa Save I, koji se ~uva u muzejuPikolominija u Pienci kod Sijene,5 a prikazani su i u rukama srpskih vlada-

Polihromija i apotropejske predstave na pro~equ Spasovog doma u @i~i 563

5 Up. M. ]orovi}-Qubinkovi}, Sveti Sava i primewena umetnost u Srbiji XII i XIII veka,Sveti Sava, Spomenica povodom osamstogodi{wice ro|ewa, 1175–1975, Beograd 1977, 294–297;B. Radojkovi}, Metal sredwovekovni, Istorija primewene umetnosti kod Srba. I, Beograd 1977,81, 119.

ra u Lozi Nemawi}a u De~anima i Pe}koj patrijar{iji. Crux gemmata nosi icar Du{an u predstavi u Lesnovu, slikan 1349. godine.6 Svi pomenuti krstovisu {estokraki, kao i krst koji drì arhiepiskop Sava I u crkvi Svetih aposto-la u Pe}koj patrijar{iji (sl. 9). Krst na pro~equ Spasovog doma nije mogaoimati niì popre~ni krak, jer bi on morao biti od gorweg duì, a raspoloì-va povr{ina spre~ava da se takav oblik tamo zamisli. Izgleda stoga verovatni-je da ì~ki krst nije bio ru~ni, ve} krst sa postoqem (sl. 10) — nadprestolni,dakle, kao krst na ulazu u crkvu Svetog Pantelejmona u Nerezima, u zadu`biniprinca Aleksija, unuka cara Aleksija I Komnina, slikan posle 1164. godine(sl. 11).7 Taj krst predstavqa ujedno najbliù analogiju krstu u @i~i. Isto jetako vrlo verovatno da je na ì~kom, ispod popre~nog kraka, bilo ispisano HI-

KA i da je zajedno sa gorwom Hristovom signaturom predstavqao poznati apo-tropejski simbol sa kriptogramom.8

Krst je bio za{titnik ulaza u hram i slikan je naj~e{}e kraj wega u unu-tra{wosti, a na fasadama nekih ranih gruzijskih crkava simbol je priznavawai primawa hri{}anstva, nazivan, u jednom gruzijskim Letopisu, Pobedni~kim

krstom.9 U tom zna~ewu isklesan je i na zapadnim vratima Dioklecijanove pa-late u Splitu,10 i izveden opekama na fasadi Bogorodice Eleuse u Vequsi izoko 1080. godine i na fasadi crkve Svetog Pantelejmona u Nerezima iz 1164.11

Kako svedo~i Domentijan, arhiepiskop Sava I, ukrasio je svoju otaxbinu sva-

kom dobrom verom i svetim crkvama… a gde ne stiè satvoriti crkve, tu

postavi krst, da se na svakom mestu proslavqa ime Bo`je, po re~i bogooca

Davida:… da svi blagoverni vide}i sveto znamewe u sve ~asove raspiwu voqu

svoju raspetome na wemu Hristu, istinitom Bogu na{em.12

Prema re~ima Jovana Damaskina Krst je {tit i oru`je i pobedni znak

nad satanom. On je spasewe du{e i tela, on odvra}a od svih zala, vinovnik je

svih dobara i uni{tewa svih grehova, svedo~anstvo vaskrsewa, drvo ve~nog

ìvota.13 Po{tovan je jer svedo~i o stradawu Gospoda Isusa Hrista radi qu-di i wihovog spasewa i u isto vreme o iskupqewu sveta i pobedi nad grehom ismr}u, on je i oru`je pobede protiv neprijateqa, kako navodi Jovan Zlato-usti. Pomenuto zna~ewe krakova krsta kao ~etiri strane sveta otkriva pobudu


6 S. Gabeli}, Manastir Lesnovo, Istorija slikarstva, Beograd 1998, sl. XLII.7 Snimak je iz fototeke Narodnog muzeja u Beogradu br. 8953, a krst se nazire i kod I. Sin-

kevi}, The Church of St. Panteleimon at Nerezi, Architecture, Programme, Patronage, Wiesbaden 2000,147, Fig. LIV.

8 O navedenom signaturom oko krstova kao kriptogramima up, G. Babi}, Les croix a crypto-gtammes peintes dans les eglises serbes des XIIIe et XIVe siecles, Byzance et les Slaves, Melanges IvanDuj~ev, Paris 1979, 1–13.

9 N. ûbina{vili, Handisi, Tbilisi 1972, 10.10 N. Kambi, Kri` na zapadnim vratima Dioklecijanove pala~e, Kulturna ba{tina, Split 7/1981.11 Up. P. Miqkovik-Pepek, Velusa, Skopje 1981, 97, crt. 16; I. Sinkevi}, op. cit., Fig. IV.12 Domentijan, @ivot Svetoga Save i @ivot Svetoga Simeona, prir. R. Marinkovi}, pre-

vod L. Mirkovi}, Beograd 1988, 124.13 Protosin|el Justin, Dogmatika pravoslavne crkve, ÇÇ, Beograd 1980, 492.

da sve ~etiri strane budu privedene spasewu.14 Po{to je primarna funkcijakrsta da pobe|uje i odbija svaki demonski nalet i satanski napad, sveti JovanZlatousti podse}a da se sve {to se odnosi na qudski rod obavqa sa krstom:Stoga ga sa velikim zadovoqstvom, kaè Zlatousti, slikamo po ku}ama i na

zidovima i na vratima i na ~elu i u du{i. On je znak na{eg spasewa i sveop-

{te slobode i dokaz milosr|a Gospoda na{eg.15 U svetilenu na jutrewu izgo-vara se molitva: Krst je ~uvar cele vaseqene; krst je krasota crkve; krst je

tvr|ava vernih; krst je slava An|ela i rana demona, ili kako kaè apostol Pa-vle u poslanici Korin}anima: Krst je sila spasewa i simbol spasewa. Tu u@i~i krst je imao posebno zna~ewe. Kao crux gemmata — koji je arhiepiskop-ska i kraqevska insignija — on je pre svega obeleàvao zadu`binu jednog vla-dara i sedi{te arhiepiskopije. Ujedno je stajao i kao opomena onima koji suodbacili krst i poricali Hristovu ulogu spasiteqa, jereticima. Sa wima ar-hiepiskop Sava Prvi vodi dijalog u sredi{nom delu svoje ì~ke besede o pra-voj veri.16 Krst je imao naro~iti smisao na pro~equ ì~kog hrama i zato {toje taj hram ~uvao veoma po{tovane ~estice âsnoga krsta, {to znamo po Savi-nim re~ima u istoj ì~koj besedi gde kaè: … klawamo se drvetu âsnoga kr-

sta i svetim ~asnim sasudima i boànskim crkvama i svetim mestima.17

Figuralna predstava na pro~equ severnog paraklisa je vrlo slabo sa~u-vana. Jedva se razaznaje neka sveta~ka figura sa oreolom, a u gorwem desnomuglu i deo natpisa koji, me|utim, nije ~itak (sl. 12).18

**

*

U zakqu~ku se treba podsetititi da su vi{ebojni okviri prozora, kao u@i~i, poznati iz romani~kog graditeqstva Toskane i Lombardije,19 i da suslikane fasade sa sli~nim geometrijskim ukrasima postojale i u sredweevrop-skom graditeqstvu XIII veka i poznijih razdobqa,20 dok crveno bojene osnovnefasadne povr{ine sa belim okvirima prozora poznajemo iz svetogorske arhi-


14 Isto, 473.15 Isto, 488; L. Mirkovi}, Pravoslavna liturgika, Prvi op{ti deo, Beograd 19823, 174.16 Atanasije Jevti}, Iz bogoslovqa Svetoga Save — @i~ka beseda Svetog Save o pravoj

veri, Spomenica povodom 800 godi{wice Sv. Save, Beograd 1977, 117–180. U paragrafu 10 (str.163) Sveti Sava kaè: Jer, mnogu jeres u razna vremena i razdobqa |avo izmisli i mnogi kukoqzloverja kroz sluge wegove jereseba~alnika poseja u vaseqeni radi kvarewa i smu}ivawa prave ve-re, koje mi prokliwemo, i s wima one koji izmisli{e zle dogmate, i gnu{amo se svake ne~astivejeresi.

17 Isto, paragraf 7, str. 162.18 Figuralnu predstavu snimio je, posle skidawa sa zida i konzervatorske obrade, slikar

restaurator Radi{a @iki}. On mi je ustupio snimak za ovaj rad na ~emu mu se zahvaqujem.19 M. Magni, Arvhitettura romanica comasca, Milano 1960, passim; M. Salmi Chiese romaniche

della Toscana, Milano 1961, passim.20 Up. M. Mainzer, Die Rheinische Denkmalpflege sieht Rot. Ammerkung zu Rot — und Rosa-

fassungen an Sacralbauten der Romanik in Rheinland, Konservierung und Restaurierung von VerputztenMauerflachen Arbeitsbericht 45, Munchen 1990, 25–29.

tekture, gde je, istina, dvobojnost na fasadama ne{to mla|a od ì~ke, ali seopravdano veruje da se zasniva na sredwovekovnoj tradiciji.21 Figuralne irazne ornamentalne predstave bile su, tako|e, ~esto zastupqene na fasadamacrkvenih gra|evina. Postojale su od najstarijih ranohri{}anskih i ranovi-zantijskih vremena — kao na fasadi Svetog Petra u Rimu, {to je poznato poopisu u jednom rukopisu, zatim na Eufrazijevoj bazilici u Pore~u,22 a ukra-{avana je na isti na~in i spoqa{nost nekih crkava u Carigradu. Taj se obi~ajdugo odrào. Lep primer pruà Bogorodi~ina crkva u manastiru Svetog Lukeu Fokidi, ~iji je fasadni ukras profilakti~nog karaktera sa kraja X ili po-~etka XI veka. Slikane kompozicije postoje i na zapadnom zidu Svete Sofije uOhridu i Svetih Anargira u Kastoriji iz druge polovine XII stole}a, a istotako i na Svetom Nikoli Kasnici iz istoga grada, iza kojih slede kompozicijena fasadama crkve u Kurbinovu iz 1191. godine.23 Slikane fasade poznate su iiz romani~ke umetnosti, gde su prete`no vezane za ulazne crkvene tremove izapadne kalkane, kao na S. Angelo in Fornis kod Napuqa, Sta Maria in Transtevereu Rimu ili S.Frediano de Lucques, iz XII i XIII veka.24 Ukra{avawe spoqa{no-sti u istom duhu nije prekinuto ni posle epohe u kojoj su nastale ì~ke pred-stave o kojima je bila re~.25

U duhu vizantijske likovne umetnosti, polihromna obrada i apotropej-ske predstave, bili su na Spasovom domu u slu`bi ne samo isticawa lepote cr-kvene gra|evine ve} i nagla{avawa hri{}anskih znamewa kojima se veli~aHristos i wegovo stradawe i ujedno obeleàva kraqevska zadu`bina koja je ~u-vala me|u svojim relikvijama i najpo{tovaniju: âsni krst. Svi zajedno uzdi-gli su Spasov dom na mesto najpo{tovanije nacionalne bogomoqe, za koju jewen ktitor Stefan Prvoven~ani sa pravom smatrao da je veoma krasna.


21 Up. V. J. \uri}, Nastanak graditeqskog stila Moravske {kole, Zbornik LUMS 1(1965)44 i nap. 28.

22 J. Maksimovi}, Ikonografija i program mozaika u Pore~u, ZRVI 8/2, Melanges G. Ostro-gorsky II, Beograd 1964, 247–260.

23 L. Hadermann-Misguich, Une longe tradition byzantine. La decoration exterieure des eglises,Zograf 7 (1977), 5.

24 Isto, nav. mesto i nap. 3 gde je navedena starija literatura.25 Isto, 8–10.

Milka ^anak-Medi}

POLYCHROMIE ET REPRESENTATIONS APOTROPAIQUESSUR LA FAÜADE DE L’EGLISE DU SAINT-SAUVEUR A @I^A

Seules les descriptions de l’aspect exterieur de l’eglise de l’Ascension du Christa De~ani recourent a des termes aussi elogieux que ceux employes pour parler del’eglise du Saint-Sauveur a @i~a. Et, de fait, La beaute de cette derniere a notammentete tout particuilierement soulignee par les anciens ecrivains, Domentijan et Teodosije.Tout le sens de leurs paroles n'a toutefois ete perüu qu'a la suite de recents travaux derestauration entrepris sur l'eglise s'etant soldes par le degagement de restes de couchesde peinture recouvrant ses murs exterieurs et ayant, de ce fait, permis d'entrevoir l'as-pect originel de la decoration polychromatique exterieur de l'eglise.

Les premieres connaissances concernant la decoration des faüades de l'eglisede @i~a remontent aux annees vingt du XXe siecle. On a alors degage deux couchesdont la plus recente a ete datee de la quatrieme decennie du XIVeme siecle (fig. 3, 4)alors qu’a plusieurs endroits a ete constatee, au-dessous de celle-ci, la couche decrepis originelle. Celle-ci recouvrait toutes les surfaces des murs a l’exception descorniches, des frises des arcades et, vraisemblablement, des cadres des fenetres (fig.5, 6). La datation exacte de cette couche inferieure de crepis a ete possible grace auxresultats de sondages effectues a la jonction des portiques precedant les pareglises et,respectivement, des murs sud et nord de l’exonarthex, eriges au plus tard en 1230.Sur la partie frontale du mur du portique precedent la pareglise sud dediee au saintpremier martyr Etienne subsiste les restes d’une croix ornee de pierres precieuses:crux gemmata, d’une grande taille, au-dessus de laquelle apparait la partie inferieured’une figure de saint (fig. 1, 7, 8, 10) alors que sur la faüade du portique nord onreleve les traces d’une composition historiee non identifiable (fig. 12). Il est doncquestion d’une trouvaille ¼fermee½ dont la datation est parfaitement limitee et dontl’execution peut etre tres precisement placee a l’epoque ayant precede le grandSabor (concile) de 1221. En ce sens, il s’agit la de la plus ancienne donnee sur ladecoration polychromique des faüades des eglises de type rascien, venant,parallelement, temoigner des conceptions esthetiques de l’epoque et nous renseignersur l’iconographie des faüades des edifices ecclesiastiques.



Sl.1

.M

esto

gde

sun

a|en

iost

aci

sli

kan

og

krst

ai

fi

gural

ne

kom

pozi

ci

je,ob

ele`

eno

saa

ib


Sl. 2. Bawska, na~in slagawa trobojnih kvadera na fasadama


Sl. 4. Spasova crkva u @i~i, slikani motivi na drugom sloju maltera na eksonarteksu

Sl. 3. Spasova crkva u @i~i, imitacija zidawa krupnim kvaderima, na drugom sloju maltera


Sl.5

.O

p{

tip

ogl

edn

aS

pas

ovu

crkvu

u@

i~

i


Sl. 6. Pretpostavqena prvobitna polihromna obrada fasada Spasove crkve


Sl. 7. Crte` preostalog dela krsta na pro~equ trema pred paraklisom Prvomu~enikaStefana (crte` R. @iki})


Sl. 8. Snimak kopije krsta Zdenke @ivkovi}(snimak Zavoda za za{titu spomenika kulture u Kraqevu)


Sl. 9. Predstava Svetog Save sa crux gemmata u desnoj ruci, u ju`noj pevnicicrkve Svetih apostola u Pe}koj patrijar{iji, iz sredine XIV veka


Sl. 10. Crte` `i~kog krsta sa pretpostavqenim dowim delom (crte` N. Dudi})


Sl. 11. Krst iz crkve Svetog Pantelejmona u Nerezima, slikan posle 1164.


Sl. 12. Figuralna predstava na pro~equ trema severnog paraklisa (snimak R. @iki})

polihromija i apotropejske predstave na pro ......krstom.9 u tom zna~ewu isklesan je i na zapadnim...

Documents