UM PRIMITIVNOG OVEKA, Franc Boas 1. Sastav ljudskih rasa Neka istraivanja pokazuju da su izvesne grupe oveanstva donekle slina jedne drugima, dok se manje ili vie upadljivo razlikuju od drugih grupa. Ove razlike su ponekada sasvim zamane i pojavljuju se ak u spoljnim osobenstima. Evropljanin ima talasastu ili ravnu kosu, neznatno je pigmentisan, ima usko licetanke usne i uzan, visok nos. Crnac ima grguravu kosu, tamnu kou, tamno mrke oi, debele usne i irok, pljosnat nos. Razlike izmeu tih dveju grupa toliko se jasno istiu da kad poredimo te dve rase, zanemrajumeo one osobenosti koje razluuje Evropljnina i Crnca. Rasa se ne sme poistovetiti sa subjektivno ustanovljenim tipom, ali se mora zamisliti kao bioloka jedinica, kao populacija izvedena iz zajednikog predatva i posredstvom svog porekla obdarena odreenim biolokim osobenostima. Ove u izvesnij meri mogu biti nepostojane jer su podlone mnotvu spoljnih uticaja, jer bioloki karakter odreene genaoloke grupe nalazi izraz u nainu na koji se telo oblikuje pod promenljivim uslovima ivota. Poznata su nam dva pojedinana ljudska oblika, koji su se snanonametnuli naoj svesti, moa jedan visok i dugoglav, a drugi nizak i oble glave. U jednom prouavanju rasnih raspodela bie neophodno da se pre svega utvrdi jesi li grupe koje ispitujemo istovetne. Prethodna razmatranja pokazuju da se istost dve rasne grupe moe usvrivati jedino ako je istovetna raspodela uestanosti oblika. Ako relativna uestanost iste forme nije ista u dva niza onda mora biti izvesnih nepoznatih uzroka koji uraznoliuju te dve uporeivane grupe. Istraivanjem se pokazuje da da je tip raspodele uestanosti veoma slian u vrlo mnogo sluajeva. ak i povrno ispitivanje oblika pokazuje da su krajnje odstupni tipovi retki i da je glavnina populacije prilino jednoobrazna. Izuzetno visoke i izuzetno niske osobe nisu este, dok se prosean stas esto javlja. Iz mnogih zapaanja sledi da se prikladan opis jednog rasnog tipa u mnogim sluajevima moe dati kao prosean oblik svih zapaenih pojedinaca i mera njihove promenljivosti, kako je zapravo definisana. Ima nekih sluajeva u kojima taj opis nije prikladan, ali u veoma mnogo sluajeva upotrebljiv. Kada elimo da poredimo dva rasna tipa, mi moramo porediti i njihove proseke i varijable i dok god obe vrednosti nisu iste za te dve grupe one se nemogu smatrati predstavnima za isti tip. Tekuim metodom kojim se jedan narod opisuje kao visok, plavokos i dugoglav nije prikladan, ve da se pored opisa preovlaujueg tipa, mora dati i njegova promenljivost. Stupanj promenljivosti s obzirom na razne fizike odlike i u raznim populacijama nipoto nije jednoobrazan. Veina evropljanskih tipova , istie se velikom promenljivou. Isto vai za Polineane i neka crnaka plemena. S druge strane narod poput jevreja odlikuje se mnogo veom jednoobraznou. Pojam nekog tipa razvija se u naim umovima iz optih utisaka. Ako veinu jednig naroda ine visoki, dugoglavi ljudi svetle koe, sa uskim licima i pravim nosevima, mi taj spoj osobina konstruiemo kao tip.. Tip nije pojedinac , ve apstrakcija. Idealno razreenje statistikog problema rasne klasifikacije zahtevalo bi ustanovljenje onih krajnjih mesnih oblika koji ne pokazuju nikakvo preklapanje i koji bi se stoga mogli razluivati s apsolutnom izvesnou. Takvi rasni tipovi bi bili evropljani, afriki crnci, malaneani, bumani, severni mongoloidi, razne malajske grupe, australijanci...... 2. Nasledne osobenosti ljudskih rasa Karakter jedne rase prvenstveno je odreen nasleem. U neobaveznoj, svakidanjoj upotrebi mi podrazumevevamo da potomstvo ponavlja oblik predaka bez materijalne promene, da e se osobenosti jednog sleda narataja uvek ostati iste. To oito nije sasvim tano , jer potomci istog para nee oblikom biti istovetni ni sa roditeljima ni meu sobom.Kad jdnu rasnu grupu posmatramo kao celinu, mi pretpostavljamo da e, ukoliko se uslovi ne izmene, naslee dovesti do toga da se u uzastopnim naratajima nalazi ista raspodle auestanosti formi, ili da se posluimo ve razmotrenim terminima, da e odreena klasa, njena promenljivost i njen prosek

ostati postojani. Tokom poslednjih 25 godina predzeta su mnogobrojna izuavanja naslea-ili genetike i njihov ishod se moe formulistai ovako-ako je broj potomaka jednog jedinog para beskonano velik, onda bi raspodela uestalosti oblika u potomstvu tog para bila konano odreena organskim osobenostima roditelja, pod uslovom da nema nikakvih poremeaja izazvanih spolja. Jankovski smatra da mora se imati na umu da e stvarni uslovi umnogome zavisiti od pokretljivosti populacije. Kada je ova nepokretna, a relativno male grupe su u stalnom dodiru, doi e do visokog stupnja uroivanja, sa segregacijom mesnih grupa, dok e se u velikoj populaciji koja se slobodno kree uroivanje razvijati sporije.Kako uroivanje tako i meumeanje dovode do toga da e, kad taj proces dugo traj, porodine linije biti umnogome sline, doke u populaciji meovitog poreklo ili bez unutarnjeg razmnoavanja porodine linije biti sasvim razliite. Moe se desiti da telesni oblici u dve populacije budu raspodeljeni na isti nain , ako se uzmu u obzir samo pojedinci, a da bioloki sastav ta dva niza bude sasvim razliit. Jednu populaciju u kojoj su porodine linije vrlo razliite moemo da nazovemo heterogenom zato to jedna porodina linija nee biti predtavna za celu polpulaciju. to je manja promenljivost porodinih linija, to e vie ma koja pojedina porodica biti dobar predstavnik itave populacije. U tom smislu populacije sniskom promenljivou porodinih linija mogu nazvati homogenima. Zakoni naslea dovode do toga da se apsolutna homogenost nee nikad nai, ma koliko bilo uroivanja. Dok god se ovo pitanje ne ispita obimnije, ne moemo da kaemo koje su mogune granice homogenosti jedne populacije.ak i bez podrobnih obavetenja lako je uvideti da stupanj heterogenosti mora da bude veoma raznolik. Manje ili vie uposebljeni mesni tipovi razvie se jedino kad su male grupe izdvojen, amali broj predaka ispoljava osobenosti. to je predaka grupa manja, to e vea biti verovatnoa da e se mesna grupa pokazati manje ili vie odelitom od tipa opte populacije iz kojeg je potekla. Svaka grupa se sastoji od mnogo razilaznih porodinih linija. Rekonstrukcija izvornih istih porodinih linija, iz kojih je izvedena moderna populacija, nije moguna. Konano-Najuoptenije tipove nalazimo u najmaim jedinkama. Proces uposebljavanja zbiva se tokom detinjstva i njegov najvei stupanj nalazimo meu odraslim mukarcima. Stoga se veze meu daleko srodnim rasnim grupama mogu ponajlake otkriti poreenjem zametanih oblika i male dece. 3. Nepostojanost ljudskih tipova Oblici prisno povezani s modernim ovekom pojavljuju se u razdoblju koje neposredno sldi za ieznuem neandertalskog oveka. Paleantoloki podaci, delimini kakvi jesu, pokazuju promenu oblika poev od najstarijih preljudskih i ljudskih ostataka. Paleontolokom dokaznom graom ne moemo da pokaemo kao su se razvili moderni tipovi razlikovali od sadanjih i da su prestali da postoje.Postupna promena u ljudskim tipovima naznaena je u morfolokim oblicima ivog oveka. U razvoju ovekovih rasa promene u nainu ivota i ukrtanje bili su i jesu najdelatniji. Stanje ovekovih plemena irom sveta je takvo da nema nijednig iji je nain ishrane strogo analogan onome divljih ivotinja, a razmatranje rane ljudske kulture pokazuje da slini uslovi zadugo preovlauju.

4. Morfoloki poloaj rasa Razmatrajui rasne oblike sa isto morfolokog stanovita, vredi napomenuti da se one odlike kojima je ovek najizrazitije razluen od iovotinja ne javljaju zgusnuto ni u kojoj pojedinij rasi, ve da je svaka od njih izrazito ljudksa s nekog posebnog stanovita. Usvim ovim osobinama jaz izmeu oveka i ivotinje je irok,a raznolikosti izmeu rasa su, u poreenju s njim neznatne. Tako se nalazi da u poreenju lobanje, lica crnca ire od lica belca. Donji deo crnakog lica ima vee mere. Vilini luk je isturen napred, i tako u izgledu dobija neto to podsea na vie ovekolike majmune. Nema spora da je ta osobina najtrajnije obeleje crnakih ras, i da predstavlja tip neto blii ivotinji nego to je evropski. Isto se moe rei za irinu lica i pljosnatost nosa crncai , delimino Mongola.

Kada se svi ovi podaci tumae u svetlosti modernih biolokih pojmova, moemo rei da se osobeno ljudske odlike javljaju s neujednaenom izrazitou u raznim rasama, i da je do razilaenja sa ivotinjskim pretkom dolo u raznolikim pravcima. Ovaj zakljuak je analogan onome koji nie morfoloke odlike pripisuje zloincima i drugim u drutvenom smislu manjkavo prilagoenim skupinama. U ovom drugom sluaju ne uspevamo da naemo nijedno briljivo poreenje sa nezloinakom ili druteno prilagoenom braom i sestrama lanova grupa, pomou kojeg bi se jedino mogla potkrepiti tvrdnja o morfolokoj manjoj vrednosti. U jednom biolokom razmatranju rasa, ukupan broj pojedinaca je nevaan. Jedino je vano upravo pitanje o stupnju morfoloke uraznolienosti. Mongoloidi i crni predstavljaju dva najotrija protivstavljena oblika ljudske vrste: pigmentacija, oblik kose, oblik lica i nosa, srazmere tela, sve je osobeno razliito. Ima, meutim, nekoliko glavnih tipova koji se ne podvode lako pod ovu jedinstvenu shemu. To su evropljani, austrijanci-ukljuujui po svemu sudei, drevne stanovnike Indije-i pigmejski crnaki tipovi. Po svim ovim shvatanjima, evropljnani predstavljaju jedan novo usposobljeni oblik, izveden iz mongoloidne rase, a crnac i pogmejski crnac bila bi dva tipa, od kojih bi svetli pigmej mogao da bude stariji od visokog crnca. Problem australijske rase je drugaiji . t arasa predoava mnoge oito vrlo drevne osobenosti, koje se nalaze u obliku lobanje, kao god u kimenom stubui udovima, mogli bismo pretpostaviti da ona stoji u vezi s acrnakim tipom otprilike onako kako Evropljanin stoji prema mongoloidu, jer ima mnogo odlika koje su za te dve rase zajednike. Pigmentacija, oblik nosa i veliina modane duplje ispoljava osobenosti koje obe grupe odluno odvajaju od mongoloidnih skupina. Posebnost australijanaca su takve da su morale pripadati vrlo drevnom tipu oveka, pa bi australijanac stoga predstavljao stariji a crnac noviji tip. 5. Fizioloke i psiholoke funkcije rasa Funkcije zavisi os sklopa i hemijskog sastava tela i njegovih organa, ali nije kruto odreena njima. Sasvim suprotno, isto telo u razna vremena razliito funkcionie. U toj promenljivosti sudeluju neki anatomski elemneti tela i njihov hemijski satsav, ali ire uzete morfoloke odlike mogu se, u poreenju s funkcijama smtrati postojanim. to vai za fizioloku delatnost organizma jo vie vai za mentalne funkcije. uvstveno ponaanje, intelektualne sposobnosti, snaga volje, podloni su stalnim kolebanjima. Ponekad moemo da obavimo zadatke koji su u drugo vreme, bez oitog razloga, izvan naih moi. Sad smo podloni uvstvenim utiscima koji nas u drugo vreme ne bi dirnuli. Mda promenljivost anatomskog oblika u jednoj rasi potie iskljuivo iz dva izvora-iz porodinih linija i bratovstva-imamo i promenljivost pojednica. Iz tog je razloga promenljivost funkcija u jednoj rasnoj skupini vea od promenljivosti anatomskog oblika, a analiza promenljivosti neke populacije zahteva razdvajanje triju elemenata: pojedinane promenljivosti, bratovske promenljivosti i promenljivosti porodine linije. Brzina fiziolokog razvoja odreena je biolokim ustrojstvima organizma, jer deca koja su na ranom uzrastu napredna u svom fiziolokom razvitku brzo prolaze kroz itavo razdoblje razvoja. Jo se ne zna da li se opti tempo fiziolokog ciklusa nastavlja kroz itav ivot, ali verovatno, jer oni koji rano ispoljavaju znak esenilnosti u proseku umiru ranije od bolesti svojsvetnih starosti negoli oni koji se znaci starakih degeneracija javljaju kasnije. Tempo ivotnog ciklusa je oito odreen naslem. To se dokazalo prouavanjem braa i sestara. Kao spoljanji uslovi upadljivo utiu na fizioloke funkcije, razne rasne grupe, izloene istoj sredini, ponaaju se na isti nain. Tako ivot na veim visinama zahreva vee promene. O psiholokim podacima, mimo najprostijih pojava iz fiiziolke psihologije, ne moe da se raspravlja sa stanovita pojedinaca, jer u svima njima znaajnu ulogu igra promenljuva kulturna sredina. Ona se ne moe zanemariti u takvim stvarima kao to je razvitak ula. Iz svih ovih i slicnih razmatranja sledi da se reakcije iz urodjene intelegencije ako prihvatimo takav termin, koji obuhvata mnostvo elemenata-neizmerna razlikuje s obzirom na iskustvo drugih i da one pokazuju bar u slucaju gradskih crnaca da se sa slicnim drustvenim iskustvom belci i crnci ponasaju na slicne nacine da je rasa potpuni podredjena kulturnom okviru. Za rase i populacije pouzdanu gradju dace procavanje delova jednog istog naroda koji zive pod raznim

uslovima i poredjenja roditelja sa decom odgojenih u novoj sredini. Sva su ova posmatranja dostupna. Ima takodje pokazatelja da izmena drustvenih uslova utice na ucestalost dusevnih bolesti. Ovaj problem je teze ispitivati nego druge jer prema americkim uslovima o useljavanju osobama koja pate od dusevnih bolesti nije dozvoljen ulaz u zemlju. Jezik predstavlja veoma slozen ali poucan primer koji pokazuje da se anatomske razlike medju pojedincima izravnaju njihovom funkcinisanju, usred pritiska jednobraznih kulturnih uslova. U svakoj datoj zajednici anatomski oblici organa za govor veoma su razniliki. Usta mogu da bdu mala ili velika, usne tanke ili debele,... Nase razmatranje kako anatomskog oblika tako i funkcija tela, ukljucujuci mentalne i drustvene delatnosti, nicim ne potkrepljuju glediste da su zivotne navike i kulturne delatnosti iole u znacajnoj meri odredjene rasnim poreklom. Licnost ce-ukoliko se moze govoriti o licnosti jedne kulturezavisiti od spoljasnih uslova koji upravljaju sudbinom naroda, njegove istorije, od mocnih pojedinaca koji se kadikad javljaju, od stranih uticaja. Custveni poriv da se zivot jednog naroda vidi u njegovoj celovitosti ukljucijuci prirodnu i telesnu gradju podrzani savremeni nastojanjem na razabiranju nekog srukturnog jedinstva svih jedinstvenih pojava. Postjanja nekog jedinstva telesne gradje cak i u najhomogenijoj poznatoj nam populaciji moze se opovrgnuti, a postojanje neke kulturne licnosti koja obuzima citavu jednu rasu. U najboljem slucaju je pesnicka izmisljotina. Nedevno se mnogo raspravljalo o pitanju da li su procesi logickog misljenja primitinog i civilizovanog coveka isti. Levi-Bril je razvio tezu da kulturno primitivan covek misli pre logicki i da je nesposoban da jednu pojavu izdvoji kao takvu, da pre postoji neko njegovo sudelovanje u citavoj masi subjektivnog i objektivnog iskustva koja sprecava jasno razlucivanje logicki nepovezanih stvari. Pretpostavka da su covekova mentalna svojstva ikada postojala u vakumu nemoze se odrzati, jer sve nase poznavanje coveka je izvedeno iz njegovog ponasanja u datim kulturnim uslovima. Moze se reci da li licno zivcano stanje tezi da jednog pojedinca ucini postojanim ili nepostijanim, sporim na delu ili brzim na odlucivanju ali to mozemo zakljuciti jedino iz njegovog reagovanju na kulturne uslove. 6. Rasa, jezik i kultura U sadanjem razdoblju moemo zapaziti mnoge slucajeve gde dolazi do potpune promene jezika i kulture bez odgovarajuceg fizickog tipa. Npr, vai za severno-americke crnce, narod poreklom uglavnom afrcki u pogledu kulture i jezika medjutim oni su sutinski evropljani. Primer slicne vrste, gde trajnost krvi srecemo u dakosene iznene jezika i kulture nalaze se i drugim delovima sveta. Dakle ocito da u mnogim slucajevima jedan narod ne prolazeci meanjem kroz znatnu promenu tipa potpuno menja jezik i kulturu, mogu da se navedu i drugi slucaji gde se moe pokazati da jedan narod zadrava svoj jezik mada prolazi kroz znatne promene krvi i kulture. U sadanje vreme, anatomski tip, jezik i kultura ne moraju imati iste sudbine, da jedan narod moe odrati trajnost tipa jezika a menjati kulturu ili ocuvati trajnost tipa, a menjati jezik ili trajnost jezika a menjati tip i kulturu. Na isti nacin razvrstavanje na jeziku i kulturi moraju da se podudarju i bioloki. Ma kako to zvucalo nipoto nije neverovatna teorija da su isprva svaki jezik i kultura bili ograniceni na jedan jedini tip ili da su svaki tip i kultura bili ograniceni na jedan jezik; ukratko, da je ikada postojala neka prisna medjuveza ove tri pojave. Ako je jezik nezavisan od rase to jo uvek vai za kulturu. 7. Rane kulturne odlike Kultura se moe definisati kao ukupnost mentalnih i fizickih reakcija delatnosti kojima se odlikuje ponaanje pojedinca to skupno i pojedinacno cine jednu drutvenu grupu, s obzirom na njihovu prirodnu sredinu, na druge grupe, na clanove same grupe, kao i svakog pojedinca na smog sebe. Uobicajeno je opisibati kulturu u nekom poretku-kao materijalnu kulturu, drutvene odnose, umetnost i religiju. Delatnosti ivotinja ne ozvacavamo kao kulturu, bez obzira da li su one svrsihodne ili organski odredjene ili naucne. Radije govorimo o nacinu zivota ili navikama

ivotinja. Termin kulture upotrebljavamo samo za delatnosti koje su stecene tradicijom. Ako bismo kulturu odreivali samo posmatranjem ponaanja, u osnovnim elementima ljudskog ponaanja im amalo ega potpno lienog neke neporednosti u ivotinjskom svetu. Za oveka je osobena velika raznolikost ponaanja s obzirom na odnose prem aprirodi i blinjima. Ljudsko ponaanje nije stereotipno u istom smislu rei kao sa ivotinjama i ne moe se nazvati nagonskim. Ono zavisi od mesne tradicije i naueno je. Ljudska kultura se od ivotinjskog ivota razlikuje sposobnou rasuivanja i upotrebom jezika. Za oveka je jo osobeno i vrednovanja postupaka s etikog i estetikog stanovita. Osvald mening pokazuje da u ranom razdoblju razne readinosti oveanstva nisu svugde sledile isti obrazac, ali je nemoguno utvrditi da li takvo uraznoliavanje Ima ieg zajednikog s podelom rasa. U vezi sa kasnijim vremenom kadri smo da prouavamo ne samo nepotpune arheoloke ostatke, jedine naznake kulturnog ivota prolih vremena, ve nam postaju poznati jezici, obiaji i miljenja ljudi. Od tih vremena svugde jednako susreemo ne samo uvstvo, intelekt i volju oveka ve i lsinost u miljenju i delanju meu najraznolikijim narodima. Te su slinosti podrobne i dalekosen. Vetina dobijanje vatre trenjem, kuvanje hrane, poznavanje orua kao to su no, struga i burgija slikoviti su primeri za tu sveoptost izvesnih izuma. Elementrane osobine gramatikih sklopa zajenike su svim jezicima. Razlike onoa ko govori, kome se govori i o kome s egovori, te pojmove prostora, vremena i oblika su sveopti. Istorijske veze mogu biti dvojake. One mogu da budu raniji izumi i ideje, koji predstavljaju rana kulturna dostignua iz jednog razdoblja koje prethodi optem irenju oveanstva, ili mogu biti ishodi kasnijih zbivanja. Sveopta rasprotranjenost kulturnih obrazaca nagovetava mogunost vee starine. Ta bi se teorija odnosila samo na osobine koje se javljaju iro sveta, i ija se drevnost moe dokazati arheolokom ili drugom posrednijom graom. Takoe imamo jasne dokaze o rasprostiranju elemenata kulture od jednog do drugog plemena, od jednog do drugog naroda, i s jednog na drugi kontinent. Moe se dokazati da su svi ti elementi postojali od najstarijih vremena. Kultura svakog datog plemena ma koliko ono moda bilo primitivno moe se objasniti jedino kad u obzir uzmemo njen unutarnji rast, kao god i posledice njenih veza sa kulturama bliniihi daljih suseda. 8. Tumaenje kulture Teorija o jenolinijsom razvitku kulture-Ona znai da su razne grupe oveanstva, u neko vrlo rano vremepole od jenog opteg stanja odsustva kulture i da su se zahvaljujui jedinstvu ljudksog uma i sledstveno, slinom odzivu na sppoljne i unutarnje nadraaje-svugde razvijali du priblino istih linija, dolazei do slinih izuma i razvijajui sline obiaje i verovanja. Ta teorija takoe obuhvata i meuvezu industrijskog i drutvenog razvitka, te odreeni sled izuma i oblika organizacije i verovanja. Nakon svih prouavanja, pokazuje se da je mogue ozbiljno osporiti pretpostavke o ponavljanju nekog opteg sleda stupnjeva kulture meu svim ljudskim rasama; i a da pre razbiramokako tenju razliitih obiaja i verovanja da se stiu prema slinim formama tako i razvoj obiaja u razilaznim smerovima. Da bismo isprano protumaili ove slinosti u formi, nuno je ispitati njihov istorijski razvoj; i jedino dospustivo je smatrati da su dotine pojave jednakovredne. Kultura je tumaena i drugaije. Geografi pokuavaju daforme kulture objasne kao jedan od nunih ishoda geografske sredine. Meutim geografski uslovi mogu samo da menjaju kulturu. Sami po sebi, oni nisu stvaralaki. To je posebno jasno gde god priroda odreene zemlje ograniava razvoj kulture. Ako bi trebalo tvrditi da je geografska sredina jedina odrednica to deluje na um, za koji se pretpostavlja da je isti u svim rasama oveanstva, nuno bismo bili navedeni na zakljuak da e ista sredina svugde dovesti do istih kulturnih ishoda. To oito nij etano jer forma kultura naroda koji ive u itsoj vrsti sredine eso ispoljavaju naglaene razlike. Uopse tvrdnja da geografske granice utiu na kulturu nije odriva. Zato to ispitivanje svake pojedine osobine kulture pokazuje da uticaj sredine dovodi do izvesne mere usklaivanja sredine

i drutvenig ivota. Ali sa potupuno objanjenje preovlaujuih uslova, zasnovano na delovanju same sredine, nikada nije moguno. 9. Um oveka i napredak kulture Sve vei intelektualni domaaji, kakvi se izraavaju u miljenju, u izumima, u sredstvima za postizanje vee bezbednosti egzistencije i u olakavanju vazda prene nunosti pribavkjanja hrane i sklonita, dovode do uraznoloenja delatnosti zajednice , koje ivotu daju raznolikiji bogatiji ton. U tom smislu momo prihvatiti termin napredak kulture. Primitivni su oni ljudi ije se delatnosti malo uraznoliene,iji su kulturni oblici ivota prosti i jednoobrazni, i ije su kulture u pogledu sadrine i forme oskudne i nedosledne. Svi njihovi izumi, drtveni poredak, intelektualni i uvsteni ivot treba da su slabo razvijeni. Rasprava o rasejavanju kulturnih vrednosti pokazuje da nema naroda koji uopte nidu takli strani uticaji, ve da je svaki narod preuzimao od svojih suseda izume i ideje i usvajao ih. Takoe ima sluajeva u kojima se dostignua suseda ne asimiluju, ve se preuzimaju nezmenjena. U svim ovim sluajevima razvija se ekonomksa i drutvena zavisnost dotinog plemena. Obeleavanje kulture jednog naroda kao primitivne-u smislu siromatva u kulturnim dostignuima zahteva odgovor n atri pitanja: Kako se siromatvo izraava u raznim vidovima kulture; moe li se taj narod u celini smatrati jedinicom , s obzirom da je njegova kultura dobra; kakva je veza izmeu raznih vidova kulture. Na ova pitanja se ponajlake odgovara s obzirom na tehiku umeanost, jer svaki novi tehniki izum jeste dodatak ranijim dostignuima. Oito da sami izumi ne odreuju nae suenje. Jednu kulturu vrednujemo kao viu ukoliko je manje truda neophodno za obezbeivanje nunih ivotnih potreba i ukoliko su vea tehnika dostignua koja ne slue neodlonim dnevnim potrebama. . Na nae sudove uticae i kulturni ciljevi za koje slui novi izum. Svako vrednovanje kulture podrazumeva da je odbrana jedna taka ka kojoj se promene kreu i ta taka jeste merilo nae moderne civilizacije. S uveavanjem iskustva i sistematizovanja znanja, dolazi do promene koje nazivamo napretkom, Iako temeljne ideje nisu morale proi ni kroz kakvu promenu. Ljudski etiki kodeks za zatvorenu drutvenu skupinu kojoj jedna osoba pripada svugde je isti:osuuju se umorstvo, kraa, la, silovanje. Razlika lei u veliini drutvene skupine prema kojoj se oseaju obaveze i u jasnijem uvianju ljudske patnje-tj nekom uveanju znanja. 10. uvstvene asocijacije primitivnih ljudi Jenda od odlika primitivnog ivota koje su rano privuklepanju istraivaa jeste prisno zdruivanje mentalnih delatnosti koje se nama ine krajnje razlaznim. U primitivnom ivotu se neazmrsivo isprepletanima pokazuju religija i nauka, muzika, poezija i igra, mit i istorija, navika i etika. Ovo pte zapaanje moemo da izrazimo i rekavi da primitivan ovek svaku radnju, vidi ne samo kao primerenu njenom glavnom cilj, svaku misao kao povezanu s njenom glavnom svrhom, kako bismo ih mi shvatali, ve da ih on i zdruuje s drugim idejama, esto religijske ili bar neke simbolike prirode. Tako im on daje vei znaaj no to se nama ini da zasluuju. Prouavanje primitivnog ivota ispoljava veliki borj asocijacija jednog drukijeg tipa, koje se ne objanjavju tako lako. Izvesni obrsci zdrenih ideja mogu se prepoznati u svim tipovima kulture. U celini, takve asocijacije skupina oito nepovezanih ideja retke su u civilizovanom ivotu. U primitivnoj kulturi ove asocijacije su mnogobrojne. Najire podruje jeste oblast obreda. Znaajne radnje prate mnogobrojni utvreni oblici koji nemaju nikakve veze sa samim tim radnjama, ali se zvanino primenjuju u mnogim situacijama. Raznolikost obreda je tako velika, a njihovo javljanje je tako sveopte, da se tu nalazi najvea moguna ranovrsnost asocijacija. Asocijacije koje se javljaju u primitivnim drtvima, primer jeste redovno zdrivanje zapaanja u vezi sa kosmikim pojavama sa isto ljudksim zbivanjima, drugim reima, pojava mitova u prirodi. Jedan broj drugih primera pokazae da je asocijacija na kakvu ovde ukazujemo sasvim esta u primitivnom ivotu. Jedan od sjajnih primera pruaju izvesne osobenosti primitivne dekorativne umetnosti. Za nas, skoro iskljuivo cilj dekorativne umetnosti jeste estetiki: elimo da ulepamo predmete koje ukraavamo. U primitivnom ivotu je drugaije. Obimna izuavanja dekorativne

umetnosti na svim kontinetima potvruje da se vrlo esto dekorativnoj ari lako daje simboliki smisao. Jo jedan primer osoben za asocijacije primitivnog drutva. Ustrojstvo modernog drtva, ukljuujui okupljanje porodice, u sutini se zasniva na krvnom srodstvu i na drutvenim funkcijama koje obavlja svaki pojedinac. Ovi uslovi su sasvim drugaiji u prim. Drutvu, gde se nalazi nerazmrsiva asocijacija idja i obiaja vezanih za drtvo i religiju. Sa sadanjeg stanovita upadljiva osobina primitivne kulture jeste velik broj asocijacija sasvim raznorodnih skupna pojava, kao to su prirodne pojave i uvstven astanja, drutvene grupacije i religijski pojmovi, dekorativna umetnost i simboliko tumaenje. Te asocijacije su sklone da nestaju, s pribliavanjem naoj vlastitoj civilizaciji, iako briljivo ispitivanje otkriva istrajnost mnogih, i sklonost svake automatske radnje da uspostavlja vlastite asocijacije, prema mentalnim situacijamau kojima se redovno javlja. Moda je jedna od velikih promena koje su se zbile moe ponajbolje izraziti iskazom da se u primitivnoj kulturi utisci o spoljanjem svetu prisno zdruuju sa subjketivnim utiscima, koje redovno izmamljuju, ali koji su uglavnom odreeni drutvenom okolinom date jedinke. 11. Rasni problem u modernom drutvu Sve do prve decenije 20 veka, mnjenje da sara odreuje kulturu bilo je bar u Ecropi pre stvar spekulacije istoriografskih i sociolokih amatera nego temelj javen politike. Ot tog vremena ono se rairilo u masama. Izreke kao to je krv nije voda izrazi su nove uvstvene ari tog mnenja. Starijem pojmu nacionalnosti daje se novo znaenje, poistoeivanjem nacionalnosti s rasnim jednistvom i pretpostavljanjem da su nacionalne osobenosti ishod rasnog porekla. Raznovrsnost tipova koju nalazimo u Evropi ishod je meanja raznih tipova koji su iveli na kontinentu. Kako zakone tog meanja ne znamo nemoguno je uspostvaiti rane sastavne istije tipove, ako su takvi ikada postojali. Ne smemo pretpostavljati, na osnovu njegove male promenljivosti, da je jedan tip ist, jer znamo da su neki meoviti tipovi upeatljivo jednoobrazni . ostavljajui po strani oba teorijska razmatranja, moemo da se upitamo ime se moe dokazati tvrdnja da neka ista rasa postoji u evropi ili ma gde u svetu. Stvarne posledice meanja rasa ne mogu da se utvrde optim istorijskim razmatranjima. Pobornici verovanja-jer posredi nije nita drugoda skupine dugoglavih gube, meanjem s oblogalvima, svoje telesno i mentalno prevashodstvo nikada s enee zadovoljiti dokazom neverovatnosti i nemogunosti da potvrde svoja voljena verovanja, jer se strogim metodama ne moe dokazati ni suprotno shvatanje. Pitanja iz ove knjige su: 1.Razlika izmedju primitivnog i savremenog coveka 2. Um primitivnog coveka Posto sam dva puta polagala , nisam znala da kad jednom uradis dodatnu na ispitu ne moras sledeci put da je pises ponovo.