245

Deo 2

Politika meunarodne trgovineDrugi deo (Poglavlja 8 12) bavi se politikama meunarodne trgovine. U Poglavlju 8 razmatraju se carine, koje predstavljaju, u istorijskom smislu, najvanije ogranienje trgovini. Poglavlje 9 proiruje razmatranja na druga trgovinska ogranienja, procenjuje opravdanja koja se najee daju za trgovinske restrikcije i daje saetak njihove istorije. Poglavlje 10 bavi se meunarodnim integracijama, Poglavlje 11 uticajem meunarodne trgovine na ekonomski razvoj, a Poglavlje 12 meunarodnim kretanjem resursa i multinacionalnim korporacijama.

246

247

Poglavlje 8 Ogranienja trgovine: carine

Svrha uenja: Posle itanja ovog poglavlja biete u stanju da: Opiete uticaj carine na potroae i proizvoae Prepoznajete trokove i koristi od carina u maloj i velikoj zemlji Opiete optimalnu carinu i odmazdu Razumete znaenje i vanost strukture carina

8.1

Uvod

U prvom delu smo videli da slobodna trgovina maksimizira autput u celom svetu i da je korisna za sve zemlje. Meutim, praktino sve zemlje nameu neka ogranienja slobodnim tokovima meunarodne trgovine. Poto se ova ogranienja i regulacije odnose na trgovinu pojedinane zemlje, ona su obino poznata pod nazivom komercijalnih ili trgovinskih politika. Dok se ogranienja trgovini obavezno racionalizuju u izrazima blagostanja jedne

248 zemlje, u stvarnosti ih obino zagovaraju one posebne grupe unutar zemlje koje bi trebalo da imaju koristi od ovakvih restrikcija. Istorijski najvaniji oblik ograniavanja trgovine bile su carine. Carina predstavlja porez, ili dabinu, koji je razrezan na proizvod kojim se trguje od momenta kada on pree dravnu granicu. U ovom odeljku bavimo se carinama dok emo se u narednom odeljku baviti drugim ogranienjima trgovini. Uvozna carina predstavlja dabinu na uvezeni proizvod, dok je izvozna carina dabina na izvezeni proizvod. Uvozne carine su znaajnije od izvoznih, pa e se vei deo naih razmatranja odnositi na uvozne carine. Izvozne carine zabranjene su Ustavom SAD, ali se esto primenjuju u zemljama u razvoju na njihove tradicionalne izvozne proizvode (kao, na primer, u Gani na njen kakao ili u Brazilu na njegovu kafu) da bi se postigle bolje cene i da bi se osigurali prihodi. Zemlje u razvoju u mnogome zavise od izvoznih carina da bi ubrale prihode jer se one lako prikupljaju. Sa druge strane, industrijske redovno nameu carine ili druga ogranienja trgovini da bi zatitile neke (po pravilu radno intenzivne) industrije, dok koriste uglavnom porez na dohodak da bi osigurale prihode. Carine mogu bit ad valorem, specifine ili kombinovane. Carina ad valorem (ili carina po vrednosti) izraena je kao fiksan procenat od vrednosti proizvoda kojim se trguje. Specifina carina (ili carina po koliini, akciza) predstavlja fiksnu sumu po fizikoj jedinici proizvoda kojim se trguje. Na kraju, kombinovana (ili sloena) carina predstavlja kombinaciju ad valorem i specifine carine. Na primer, 10 procenata ad valorem carine na bicikle ima kao rezultat plaanje carinskim zvaninicima 10$ za svaki 100$ vredan uvezeni bicikl, a 20$ za svaki 200$ vredan uvezeni bicikl. Sa druge strane, specifina carina od 10$ na uvezeni bicikl znai da e carinski zvaninici prikupiti 10$ po svakom uvezenom biciklu, bez obzira na njegovu cenu. Na kraju, kombinovana carina od 5$ ad valorem i dabina od 10$ na svaki uvezeni bicikl znai da e carinski zvaninici prikupiti 15$ na svaki uvezeni bicikl vredan 100$, i 20$ na svaki uvezeni bicikl vredan 200$. Sjedinjene Drave primenjuju ad valorem i specifine carine sa otprilike podjednakom uestalou, dok se zemlje Evropske Unije oslanjaju uglavnom na ad valorem carine. Vei deo naeg izlaganja u ovom poglavlju zasnivae se na ad valorem uvoznim carinama. Carine su drastino smanjene posle Drugog svetskog rata i sada predstavljaju u proseku 5 procenata ili manje od vrednosti industrijskog proizvoda u razvijenim zemljama (videti Studiju sluaja 8 1), ali su mnogo vee u zemljama u razvoju (vidi Studiju sluaja 8 2). Trgovina poljoprivrednim proizvodima jo uvek se suoava sa relativno visokim barijerama trgovini. Ovo se razmatra u narednom poglavlju. U ovom poglavlju razmatramo uticaje carina na proizvodnju, potronju, trgovinu i blagostanje zemalja koje nameu carine kao i na njihove trgovinske partnere. To emo uiniti pomou analize parcijalne ravnotee (tj., korienjem krivih ponude i tranje) a zatim pomou kompleksnije analize opte ravnotee koja upotrebljava granice proizvodnje i krive indiferentnosti zajednice, ili krive relativne ponude. U Odeljku 8.2 analiziramo uticaj na parcijalnu ravnoteu carine u zemlji koja je suvie mala da utie svojom trgovinom na nivo svetskih cena. U Odeljku 8.3 razmatramo teoriju strukture carina. Zatim se prebacujemo na kompleksniju analizu opte ravnotee i razmatramo uticaj carina za sluaj male zemlje (Odeljak 8.4) i za sluaj velike zemlje (Odeljak 8.5). Na kraju, u Odeljku 8.6 razmatramo koncept optimalne carine. U dodatku se pomou analize parcijalne ravnotee razmatra uticaj carina u velikoj zemlji i izvodi formula za stopu efektivne

249 ___________________________________________________________________________ Studija sluaja 8 1 Prosena carina na nepoljoprivredne proizvode u glavnim industrijskim zemljama Tabela 8.1 daje prosene carine u 2004. godini koje su nametale Sjedinjene Drave, Evropska Unija, Japan i Kanada (tj., vodee industrijske zemlje i Evropska Unija) na razne nepoljoprivredne proizvode. Tabela pokazuje da su najvee carine po pravilu nametane na uvoz tekstila i odee, koe, gume i travel goods (takoe i na ribu i proizvode od ribe u Evropskoj Uniji i Japanu), ali je prosean nivo carina na sve nepoljoprivredne proizvode iznosio 4 procenta ili manje. Prosena carina na uvoz nepoljoprivrednih proizvoda u ostalim industrijalizovanim zemljama takoe je vrlo niska: 0,4 procenta u Norvekoj, 2,4 procenta na Islandu, 3,4 procenta na Novom Zelandu i 4,6 procenata u Australiji. Tabela 8.1. Carine na nepoljoprivredne proizvode u Sjedinjenim Dravama, Evropskoj Uniji, Japanu i Kanadi u 2004. (procenti)Proizvod Drvo, pulpa, papir, nametaj Tekstil i odea Koa, guma, Predmeti za putovanje Metali Hemijski proizvodi i foto. oprema Transportna oprema Maine na neelektirini pogon Maine na elektrini pogon Mineralni proizvodi Ostale industrijske preraevine Riba i proizvodi od ribe Nafta Prosek SAD Evropska unija Japan Kanada

0,4 8,7 4,1 1,6 3,2 3,1 1,2 1,9 1,9 2,0 1,1 n.r. 3,3

1,1 7,9 4,2 1,9 4,5 4,1 1,7 2,5 2,0 2,5 11,6 3,1 4,0

0,9 6,7 6,4 1,0 2,5 0,0 0,0 0,2 0,8 1,1 5,7 3,5 2,5

1,1 11,3 5,6 1,7 2,8 5,7 1,4 2,3 1,7 2,8 1,0 2,8 4,0

n.r. = nije raspoloivo Izvor: WTO, World Trade Report (Geneva: WTO, 2005), Tabele II i IV.

Studija sluaja 8 2 Prosena carina na nepoljoprivredne proizvode u nekim glavnim zemljama u razvoju Tabela 8.2 daje prosene carine u 2004. godini koje su nametali Brazil, Meksiko, Republika Koreja, Kina, Indija i Rusija na razne nepoljoprivredene proizvode. Tabela pokazuje da su najnie carine nametali Koreja, zatim Kina i Rusija. Od est zemalja, Indija je nametala najvie

250

Studija sluaja 8 2

(nastavak)

carine, uz Brazil i Meksiko koji su zauzeli srednju poziciju. Meutim, svih est zemalja ima mnogo vee carina od razvijenih zemalja. Tabela 8.2. Carine na nepoljoprivredne proizvode u Brazilu, Meksiku, Koreji, Kini, Indiji i Rusiji u 2004. (procenti)Brazil Meksiko Koreja Kina Indija Rusija Drvo, pulpa, papir, nametaj Tekstil i odea Koa, guma, travel goods Metali Hemijski proizvodi i foto. oprema Transportna oprema Maine na neelektirini pogon Maine na elektrini pogon Mineralni proizvodi Ostale industrijske preraevine Riba i proizvodi od ribe Nafta Prosek

11,00 15,7 17,7 24,5 14,2 11,4 8,4 18,3 13,0 14,6 7,6 15,7 10,1 0,2 12,7 20,5 15,6 12,8 17,4 11,9 16,5 14,6 18,4 27,8 11,6 17,1

2,4 10,1 7,9 4,3 5,8 5,4 6,0 6,0 5,7 6,4 16,1 5,1 6,7

5,7 12,9 13,7 7,0 6,8 13,1 8,5 9,0 9,6 12,3 11,5 5,1 9,5

27,5 28,0 28,6 29,0 29,3 37,0 15,2 24,8 26,8 27,0 30,0 18,0 27,9

13,1 10,8 8,0 9,5 7,0 10,5 9,5 12,2 12,0 13,4 10,5 5,0 10,1

Izvor: WTO, World Trade Report (Geneva: WTO, 2005), Tabele II i IV.

zatite. Zatim se grafiki razmatra StolperSemjuelsonova teorema i njen izuzetak, razmatra se kratkoroni uticaj na dohotke faktora i pokazuje merenje optimalne carine.

8.2

Analiza carina putem parcijalne ravnotee

Analiza carina putem parcijalne ravnotee je najpogodnija kada mala zemlja namee carine na konkurentski uvoz a sa autputom male domae industrije. Tada carine nee uticati ni na svetske cene (jer je zemlja mala) niti na ostatak privrede (jer je industrija mala). 8.2A Uticaj carine na parcijalnu ravnoteu

Uticaj carine na parcijalnu ravnoteu moe se analizirati pomou Slike 8.1 na kojoj je DX kriva tranje, a SX kriva ponude proizvoda X u Zemlji 2. Ista vrsta analize za Zemlju 1 ostavljena je za problem na kraju poglavlja. Za Zemlju 2 se pretpostavlja da je mala isto kao i

251

Slika 8.1

Uticaj carine na parcijalnu ravnoteu. DX i SX predstavljaju krive tranje i ponude za proizvodom X u Zemlji 2. U uslovima slobodne trgovine PX = 1$. Zemlja 2 e troiti 70X (AB), od ega e 10X (AC) sama proizvoditi, a ostatak od 60X (CB) e se uvesti. Sa uvoznom carinom na proizvod X od 100 procenata, za pojedince u Zemlji 2 PX raste na 2$. Uz PX = 2$, Zemlja 2 e troiti 50X (GH), od ega e 20X (GJ) biti proizvedeno kod kue, a ostatak od 30X (JH) bie iz uvoza. Prema tome, efekat carine na potronju jednak je (-) 20X (BN); efekat na proizvodnju jednak je 10X (CM); efekat na trgovinu jednak je (-) 30X (BN + CM); i efekat na prihod jednak je 30$ (MJHN).

njena industrija X. Uz odsustvo trgovine, presek DX i SX odreuje taku ravnotee E, za koju je traena i ponuena koliina jednaka 30X po PX = 3$ u Zemlji 2. Uz slobodnu trgovinu po svetskoj ceni PX = 1$, Zemlja 2 e troiti 70X (AB), od ega e 10X (AC) sama proizvoditi, a ostatak od 60X (CB) e se uvesti (kao to je prikazano na desnom delu Slike 3.4). Horizontalna izlomljena linija SF predstavlja beskonano elastinu krivu svetske ponude proizvoda X Zemlji 2 u uslovima slobodne trgovine. Ako Zemlja 2 sada nametne ad valorem carinu od 100 procenata na uvoz proizvoda X, PX u Zemlji 2 e porasti na 2$. Po PX = 2$, Zemlja 2 e troiti 50X (GH), od ega e 20X (GJ) biti proizvedeno kod kue, a ostatak od 30X (JH) bie iz uvoza. Horizontalna isprekidana linija SF + T predstavlja novu krivu ponude X koja ukljuuje i carinu u Zemlji 2. Prema tome, efekat carine na potronju (tj., smanjenje domae potronje) jednak je 20X (BN); efekat na proizvodnju (tj., poveanje domae proizvodnje kao rezultat carine) jednak je 10X (CM); efekat na trgovinu (tj., smanjenje uvoza) jednak je 30X (BN + CM); i efekat na prihod (tj., prihod koji je prikupila drava) jednak je 30$ (1$ za svaku uvezenu jedinicu od 30X, ili MJHN). Primetimo da je za isti porast PX za 1$ u Zemlji 2 kao rezultat carine efekat na potronju utoliko vei to je elastinija i ravnija kriva tranje DX (videti sliku). Analogno, to je kriva ponude SX elastinija, to je i vei efekat na proizvodnju. Prema tome, to su elastinije krive DX i SX u Zemlji 2, to je vei efekat carine na trgovinu (tj., vee je smanjenje uvoza proizvoda X u Zemlju 2) i to je manji efekat carine na prihod.

252 8.2B Uticaj carine na potroaev i proizvoaev viak

Porast cene proizvoda X sa PX = 1$ na PX = 2$ do koga dolazi usled carine od 100 procenata koju namee Zemlja 2 na uvoz proizvoda X dovodi do smanjenja potroaevog vika i do poveanja proizvoaevog vika. Ovo se razmatra na Slici 8.2 i koristi se u Odeljku 8.2C da bi se merili trokovi i koristi od carine. Levi deo Slike 8.2 pokazuje da je gubitak potroaevog vika do koga dolazi usled carine jednak osenenoj povrini AGHB = 60$. Razlog za to je u sledeem. Pre nametanja carine, potroai u Zemlji 2 troe 70X po ceni PX = 1. Potroai plaaju za svaku jedinicu onoliko koliko su spremni da plate za poslednju, 70-tu jedinicu proizvoda X (to je dato takom B na DX). Meutim, potroai dobijaju veu satisfakciju, pa bi stoga bili spremni da plate viu cenu za prethodne jedinice proizvoda X koji kupuju. U stvari, visina krive tranje pokazuje nam maksimalnu cenu koju su potroai spremni da plate za svaku jedinicu proizvoda samo da ne ostanu bez nje. Razlika izmeu onoga koliko bi potroai bili spremni da plate za svaku jedinicu proizvoda (to nam pokazuje visina krive DX u toj taki) i onoga koliko stvarno plaaju za tu jedinicu (to je isto kao ono ta stvarno plaaju za poslednju jedinicu koju kupuju) naziva se potroaev viak. Prema tome, potroaev viak predstavlja razliku izmeu onoga koliko bi potroai bili spremni da plate za svaku jedinicu proizvoda i onoga koliko stvarno plaaju. Grafiki se potroaev viak meri povrinom ispod krive tranje a iznad vaee cene. Na primer, levi deo Slike 8.2 pokazuje da bi potroai u Zemlji 2 bili spremni da plate LE = 3$ za 30-tu jedinicu proizvoda X. Poto oni plaaju 1$, stiu potroaev viak od KE = 2$ na 30-toj jedinici proizvoda X koji kupuju. Analogno, za 50-tu jedinicu proizvoda X potroai bi bili spremni da plate ZH = 2$. Poto oni plaaju samo 1$, oni stiu potroaev viak od NH = 1$ na 50-toj jedinci X. Za 70-tu jedinicu proizvoda X potroai bi bili spremni

Slika 8.2.

Uticaj carine na potroaev i proizvoaev viak. Levi deo slike pokazuje da carina koja dovodi do porasta cene proizvoda X sa PX = 1$ na PX = 2$ dovodi do smanjenja potroakog vika sa ARB = 122,50$ na GRH = 62,50$, ili za osenenu povrinu AGHB = 60$. Desni deo slike pokazuje da carina poveava proizvoaev viak za osenenu povrinu AGJC = 15$.

253 da plate WB = 1$. Poto je to jednako ceni koju stvarno plaaju, potroaev viak za 70-tu jedinicu X jednak je nuli. Uz ukupnu koliinu 70X kupljenu po ceni PX = 1$ uz nepostojanje uvozne carine, ukupan potroaev viak u Zemlji 2 jednak je ARB = 122,50$ (3,50$ puta 70 podeljeno sa 2). To je razlika izmeu onoga to bi potroai bili spremni da plate (ORBW = 192,50$) i onoga ta su stvarno platili za 70X (OABW = 70$). Kada Zemlja namee uvoznu carinu od 100 procenata, cena proizvoda X raste sa PX = 1$ na PX = 2$, a kupovina proizvoda X opada sa 70X na 50X. Sa carinom, potroai plaaju OGHZ = 100$ za 50X. Zato se potroaev viak smanjuje sa ARB = 122,50$ (uz PX = 1$ pre carine) na GRH = 62,50$ (kada je PX = 2$ sa carinom), ili za AGHB = 60$ (osenena oblast na levom delu Slike 8.2). Prema tome, nametanje uvozne carine od 100 procenata u Zemlji 2 dovodi do smanjenja potroakog vika. Na desnom delu Slike 8.2, porast rente ili proizvoaevog vika usled carine dat je osenenom povrinom AGJC = 15$. Razlog za to je u sledeem. Uz slobodnu trgovinu PX = 1, domai proizvoai proizvode 10X i imaju OACV = 10$ prihoda. Sa carinom i PX = 2$, oni proizvode 20X i imaju OGJU = 40$ prihoda. Od ukupnog porasta od 30$ (AGJC + VCJU) u prihoda proizvoaa, VCJU = 15$ (neosenena povrina ispod krive SX izmeu 10X i 20X) predstavlja prirast njihovih trokova proizvodnje, dok ostali deo (osenena povrina AGJC = 15$) predstavlja porast rente ili proizvoaevog vika. Ovo se definie kao plaanje, koje nije neophodno na dug rok, koje se vri da bi se domai proizvoai naveli da, uz carinu, proizvedu dodatnih 10X. Porast rente ili proizvoaevog vika usled carine ponekad se zove efekat carina na subvencije. 8.2C Trokovi i koristi od carine Sada moemo upotrebiti koncept merenja proizvoaevog i potroaevog vika na merenje trokova i koristi od carine. Ovo je prikazano na Slici 8.3 koja saima i proiruje informacije koje su date na Slici 8.1 i na Slici 8.2. Slika 8.2 pokazuje da kada Zemlja 2 nametne uvoznu carinu od 100 procenata, cena proizvoda X raste sa PX = 1$ na PX = 2$, potronja pada sa AB = 70X na GH = 50X, proizvodnja raste sa AC = 10X na GJ = 20X, uvoz se smanjuje sa CB = 60X na JH = 30X, a prihodi drave od uvoznih dabina u Zemlji 2 su MJHN = 30$ (kao na Slici 8.1). Osim toga, potroaev viak pada za AGHB = 60$ (kao na levom delu Slike 8.2), a proizvoaev viak raste za AGJC = 15$ (kao na desnom delu Slike 8.2). Slika 8.3 pokazuje da smanjenje potroakog vika za AGHB = a + b + c + d = 60$, drava prikuplja MJHN = c = 30$ kao prihod od carine, AGJC = a = 15$ je preraspodeljeno domaim proizvoaima proizvoda X u obliku poveanog proizvoaevog vika ili rente, dok preostalih 15$ (suma povrina trouglova CJM = b = 5$ i BHN = d = 10$) predstavlja troak zatite, ili gubitak blagostanja usled carine. Deo koji se odnosi na proizvodnju (CJM = b = 5$) od ukupnih trokova zatite, ili od ukupnog gubitka blagostanja, nastaje zbog toga to, sa carinom, izvestan deo domaih resursa

254

Slika 8.3.

Parcijalna ravnotea trokova i koristi od carine. Slika pokazuje da je usled uvozne carine od 100 procenata na proizvod X, PX porasla sa 1$ na 2$ u Zemlji 2. To smanjuje potroaev viak za AGHB = a + b + c + d = 60$. Od toga, drava prikuplja MJHN = c = 30$ kao prihod od carine, AGJC = a = 15$ je preraspodeljeno domaim proizvoaima proizvoda X u obliku poveanog proizvoaevog vika ili rente, dok preostalih 15$ (suma povrina trouglova CJM = b = 5$ i BHN = d = 10$) predstavlja troak zatite privrede, ili gubitak blagostanja usled carine.

je prebaen iz efikasnije proizvodnje izvoznog proizvoda Y u manje efikasnu proizvodnju uvoznog proizvoda X u Zemlji 2. Deo koji se odnosi na potronju (BHN = d = 10$) od ukupnih trokova zatite, ili od ukupnog gubitka blagostanja, nastaje to zbog toga to carina vetaki podie PX u odnosu na PY i naruava obrazac potronje Zemlje 2. Prema tome, carina vri preraspodelu dohotka od domaih potroaa (koji plaaju viu cenu za proizvod) domaim proizvoaima proizvoda (koji dobijaju viu cenu) i od faktora koji je u zemlji relativno obilan (koji uestvuje u proizvodnji izvoznog proizvoda) ka faktoru koji je u zemlji relativno redak (koji proizvodi uvozne proizvode). Ovo dovodi do neefikasnosti koja se naziva trokom zatite, ili gubitkom blagostanja usled carine. Deljenjem gubitka potroaevog vika sa brojem radnih mesta koja su sauvana u industriji zahvaljujui carini (ili njoj ekvivalentnoj stopi zatite), moemo da izraunamo trokove po jednom sauvanom radnom mestu (videti Studiju sluaja 8 3 i Studiju sluaja 8 4). (Carine takoe utiu na platni bilans, ali to se razmatra u Odeljku 18.6, nakon to e se razmotriti koncept i merenje platnog bilansa.)

Studija sluaja 8 3 proizvode SAD

Uticaj na blagostanje liberalizacije trgovine za neke

Tabela 8.3 pokazuje efekte uklanjanja trgovinske zatite (carine ili njihovog ekvivalenta, kao procenta svetske cene proizvoda) u 1990. za neke specifine proizvode za koje je zatita SAD ostajala veoma visoka (uprkos veoma niskoj optoj stopi carina). Trokovi potroaa odnose se na smanjenje potroaevog vika koje je posledica carine (AGHB = a + b + c + d na Slici

255 __________________________________________________________________________ Studija sluaja 8 3 (nastavak) 8.3). Carinski prihodi su prihodi prikupljeni od carina od strane vlade SAD (MJHN = c na Slici 8.3). Proizvoaev dobitak odnosi se na porast proizvoaevog vika koji je posledica carine (AGJC = a na Slici 8.1). Gubitak blagostanja isto je to i troak zatite putem carina (CJM + BHN na Slici 8.3). Tabela takoe pokazuje trokove ouvanja jednog radnog mesta putem carina. On je dobijen deljenjem trokova potroaa (tj., smanjenja potroakog vika) nastalih zbog carina sa brojem domaih radnih mesta koja su ouvana usled carina. Na primer, Tabela 8.3 pokazuje da je carina od 20 procenata koje su Sjedinjene Drave nametale na uvoz gumene obue (trea linija odozdo u Tabeli 8.3) imala kao posledicu 208 miliona dolara trokova za potroae u SAD, 141 milion carinskih prihoda prikupljenih od strane vlade SAD, 55 miliona dolara proizvoaevog dobitka i 12 miliona dolara gubitka blagostanja. Tabela takoe pokazuje da su trokovi ouvanja svakog radnog mesta u proizvodnji gumene obue u SAD (u poreenju sa situacijom u kojoj vlada slobodna trgovina) bili priblino 122.000$ (208 miliona dolara podeljeno sa 1.705 sauvanih radnih mesta). Primetimo da su trokovi carinske zatite, ak i za relativno nevane proizvode, za potroae u SAD visoki i da su trokovi ouvanja jednog radnog mesta u industrijama sa konkurentskim uvozom veoma visoki. Tabela 8.3.Proizvod Keramike ploice Nakit Oran us (koncentrat) Staklarija Putne torbe Gumena obua enska obua enske torbe Ekonomski efekti uvoznih carina SAD za izabrane proizvode (u mln.$) Carina Trokovi (%) potroaa Carinski prihodi Proizvoaev Gubitak dobitak blagostanja Trok. potr. po radniku (000 $) 401 97 57 180 934 122 102 191

19,0 9,0 30,0 11,0 16,5 20,0 10,0 13,5

139 103 281 266 211 208 376 148

92 51 145 95 169 141 295 119

45 46 101 162 16 55 70 16

2 5 35 9 26 12 11 13

Izvor: G.C. Hufbauer, K.A. Elliott, Measuring the Cost of Protection in the United States (Washington, D.C.: Institute for International Economics, 1994), pp. 813.

Studija sluaja 8 4 Uticaj na blagostanje liberalizacije trgovine za neke proizvode Evropske Unije Tabela 8.4 pokazuje efekat uklanjanja trgovinske zatite (carine ili njihovog ekvivalenta, kao procenta svetske cene proizvoda) u 1990. na neke specifine proizvode za koje je zatita EU ostajala veoma visoka (uprkos veoma niskoj optoj stopi carina). Interpretacija tabele je identina sa onom koju smo dali za sluaj SAD. Jedina razlika je da se koristi i trokovi ovde

256 ___________________________________________________________________________ Studija sluaja 8 4 (nastavak) mere evrima (), novom valutom 12 od 15 zemalja lanica Evropske Unije (ovo e biti razmatrano u delu udbenika koji se bavi finansijama). Poto je u vreme pisanja ovog teksta vrednost 1 bila priblino jednaka 1,20$, ekvivalent dolarske vrednosti bio bi oko 20 procenata vii nego vrednost u evrima koja figurie u Tabeli 8.4. Na primer, Tabela 8.4 pokazuje da je carina (ili njen ekvivalent) od 22,9 procenata koju je Evropska Unija nametala na uvoz hemijskih vlakana (prvi red u Tabeli 8.4) kao posledicu imala trokove potroaa od 580 (oko 696$), carinske prihode od 362 (434$) miliona carinskih prihoda vlada u EU, 139 (167$) proizvoaevog dobitka i 79 (95$) miliona gubitka blagostanja. Tabela takoe pokazuje da je troak ouvanja jednog radnog mesta u industriji hemijskih vlakana u Evropskoj Uniji (u poreenju sa situacijom u kojoj vlada slobodna trgovina) bio priblino 526.000 ili oko 631.000$ (580 miliona evra podeljeno sa 1103 ouvana radna mesta). Primetimo da su trokovi carinske zatite, ak i za relativno nevane proizvode, za potroae u EU visoki i da su trokovi ouvanja jednog radnog mesta u industrijama sa konkurentskim uvozom veoma visoki. Tabela 8.4.Proizvod Ekonomski efekti zatite EU za izabrane proizvode (u mln.) Carina Trokovi (%) potroaa Carinski prihodi Proizvoaev Gubitak dobitak blagostanja Trok. potr. po radniku (000 )

Hemijska vlakna Video kasete Integrisana kola Maine za fotokopiranje elik Putniki automobili Tekstil Odea

22,9 30,2 47,6 33,7 21,9 17,1 21,4 31,3

580 313 2.187 314 1.626 2.101 7.096 7.103

362 165 548 242 229 979 1.742 1.696

139 82 139 5 397 278 2.678 1.712

79 67 564 66 333 276 668 1.079

526 420 366 3.483 316 569 180 214

Izvor: P.A. Messerlin, Measuring the Cost of Protection in Europe (Washington, D.C.: Institute for International Economics, 2001), pp. 4647, 5455.

Dosadanja izlaganja odnosila su se na parcijalnu analizu efekata carina u maloj zemlji (tj., zemlji koja ne moe da svojom trgovinom utie na cene proizvoda). Uticaji carine koju namee velika zemlja na parcijalnu ravnoteu su kompleksniji za analizu i za naprednije studente su dati u Odeljku A8.1 u dodatku.

8.3

Teorija carinske strukture

Do sada smo razmatrali nominalne carine na uvoz finalnog proizvoda. Sada emo proiriti analizu parcijalne ravnotee iz prethodnog odeljka da bismo definisali, merili i razmotrili

257 znaaj stope efektivne zatite. Ovo je relativno novi koncept koji je razvijen tek nakon 1960tih, ali se danas iroko primenjuje. 8.3A Stopa efektivne zatite

Vrlo esto neka zemlja uvozi sirovinski materijal koji je osloboen carine ili namee niu carinsku stopu na uvoz inputa nego na uvoz finalnih dobara koja su proizvedena sa uvezenim inputom. Zemlje ovo obino ine sa ciljem da ohrabre domau preradu i zaposlenost. Na primer, zemlja moe da bez dabina uveze vunu, ali da namee carinu na uvoz odee sa ciljem da stimulie domau proizvodnju odee i domau zaposlenost. U ovom sluaju stopa efektivne zatite (koja se izraunava na domau novododatu vrednost, ili obradu koja se odvija u zemlji) premauje nominalnu carinsku stopu (koja se izraunava na vrednost finalnog proizvoda). Domaa novododata vrednost jednaka je ceni finalnog proizvoda minus trokovi uvezenog inputa u proizvodnji datog proizvoda. Dok je nominalna carinska stopa vana za potroae (jer ona ukazuje koliko je cena finalnog proizvoda porasla usled carine), efektivna carinska stopa je vana za proizvoae jer ona ukazuje kolika je stvarna zatita koja se prua za domau obradu proizvoda kome konkurie uvoz. Jedan primer e razjasniti razliku izmeu nominalne i efektivne carinske stope. Pretpostavimo da uvezena vuna od 80$ ide u domau proizvodnju odela. Takoe pretpostavimo da je cena odela u uslovima slobodne trgovine 100$, ali da drava namee uvoznu carinu od 10 procenata na uvoz svakog odela. Cena odela za domae potroae tada e biti 110$. Od toga, 80$ predstavlja uvezenu vunu, 20$ je domaa novododata vrednost, a 10$ je carina koja je prikupljena od svakog uvezenog odela i predstavlja nominalnu carinsku stopu od 10 procenata poto se carinska stopa obraunava na cenu finalnog proizvoda (tj., 10$/100$ = 10 procenata) ali odgovara efektivnoj carinskoj stopi od 50 procenata jer su efektivne carine obraunate na domau novododatu vrednost odela (tj., 10$/20$ = 50 procenata). Dok su potroai jedino zainteresovani za injenicu da carina od 10$ poveava cenu odela koje kupuju za 10$ ili 10 procenata, proizvoai gledaju na ovih 10$ carine kao da predstavlja 50-procentni deo od dela od 20$ odela koje su oni proizveli kao domai proizvod. Za njih carina od 10$ jednaka je 50 procenata vrednosti domae obrade. Ovo za njih predstavlja mnogo veu zatitu (pet puta veu) od nominalne carinske stope koja prua prividnu zatitu od 10 procenata. Upravo je ova efektivna stopa carinske zatite vana za proizvoae jer stimulie domau proizvodnju odela u konkurenciji sa uvoznim odelima. Kad god je na uvezeni input odobren bescarinski uvoz ili uvoz uz niu stopu carine nego to je carina na finalni proizvod koji je proizveden sa uvezenim inputom, efektivna stopa zatite bie vea od nominalne carinske stope. Stopa efektivne zatite obino se izraunava prema sledeoj formuli (ije se izvoenje daje u dodatku): t ai ti g= (8 1) 1 ai

258 gde je: g = stopa efektivne zatite proizvoaa finalnog proizvoda t = nominalna carinska stopa finalnog proizvoda ai = odnos trokova uvezenog inputa prema ceni finalnog proizvoda uz odsustvo carine ti = nominalna carinska stopa na uvezeni input U prethodnom sluaju sa odelima, t = 10 procenata, ili 0,1, ai = 80$/100$ = 0,8 i ti = 0. Dakle, g= 0,1 (0,8)(0) 0,1 0 = = 0,5 ili 50% (kao to je utvreno gore) 1, 0 0,8 0, 2

Ukoliko je nametnuta taksa od 5 procenata na uvezeni input (tj., ti = 0,05), tada g= 0,1 (0,8)(0, 05) 0,1 0, 04 0, 06 = = = 0,3 ili 30% 1, 0 0,8 0, 2 0, 2

Ukoliko je ti = 10 procenata, g= 0,1 (0,8)(0,1) 0,1 0, 08 0, 02 = = = 0,1 ili 10% (to je jednako t) 1, 0 0,8 0, 2 0, 2

Sa ti = 20 procenata, g= 8.3B 0,1 (0,8)(0, 2) 0,1 0,16 0, 06 = = = 0,3 ili 30% 1, 0 0,8 0, 2 0, 2

Uoptavanje i ocena teorije efektivne zatite

Iz razmatranja Jednaine 8 1 i rezultata koji su na osnovu nje dobijeni moemo da doemo do sledeih vanih zakljuaka o odnosu izmeu stope efektivne zatite (g) i nominalne carinske stope (t) na finalni proizvod: 1. Ako je ai = 0, onda je g = t. 2. Za zadate vrednosti ai i ti, g je vee to je vea vrednost t. 3. Za zadate vrednosti t i ti, g je vee to je vea vrednost ai. 4. Vrednost g premauje, jednaka je ili je manja od t, ukoliko je ti manje od, jednako, ili vee od t (videti prva tri primera u gornjem tekstu). 5. Kada aiti premauje t, stopa efektivne zatite je negativna (videti poslednji primer u gornjem tekstu).

259 Primetimo da su carine na uvezene inpute porezi za domae proizvoae koji poveavaju njihove trokove proizvodnje, smanjuju stopu efektivne zatite koja im je data nominalnom carinom na finalni proizvod i da zbog toga obeshrabruju domau proizvodnju. U nekim sluajevima (vidi gore zakljuak 5), ak i uz pozitivnu nominalnu carinu na finalni proizvod, manja e biti njegova domaa proizvodnja nego to bi bila u uslovima slobodne trgovine. Naravno, nominalna carinska stopa moe biti veoma varljiva i ne daje ak ni okvirnu ideju o stepenu stvarne zatite domaim proizvoaima proizvoda koji ima konkurenciju iz uvoza. Pored toga, veina industrijskih zemlja ima kaskadnu strukturu carina sa veoma niskim ili nultim carinama za sirovinske materijale i sve vie i vie stope to je stepen obrade vei (videti Studiju sluaja 8 5). Ova carinska eskalacija ini da je stopa efektivne zatite finalnog proizvoda sa uvezenim inputima mnogo vea nego to bi ukazivala nominalna carinska stopa. Studija sluaja 8 6 pokazuje da su najvee stope u razvijenim zemljama obino one koje se primenjuju za jednostavne radno intenzivne proizvode, kao to je tekstil, za koje zemlje u razvoju imaju komparativnu prednost i, kao takvi, od kljunog su znaaja za njihov razvoj. (Ova pitanja bie detaljno razmatrana u Poglavlju 11). Meutim, koncept efektivne zatite mora se primenjivati uz oprez jer on po svojoj prirodi pripada oblasti parcijalne ravnotee. Konkretno, teorija pretpostavlja da su meunarodne cene proizvoda i uvezenih inputa nezavisne od carina i da se inputi koriste u fiksnim proporcijama u proizvodnji. Valjanost obe pretpostavke je sumnjiva. Na primer, kada cena uvezenog inputa za domae proizvoae raste usled uvozne carine, oni e verovatno zameniti deo inputa iz uvoza jeftinijim domaim inputom. Uprkos ovim nedostacima, stopa efektivne zatite je definitivno superiorna u odnosu na nominalnu carinsku stopu kod procene stepena zatite koja se daje domaim proizvoaima proizvoda kojima konkurie uvoz i igrala je kljunu ulogu tokom Urugvajske runde pregovora o trgovini (koja se razmatra u Odeljku 9.6B). Jednaina (8 1) lako se moe proiriti na sluaj vie uvezenih inputa koji podleu razliitim nominalnim carinama. Ovo se radi tako to se koristi suma aiti za svaki input u brojiocu, a suma ai za svaki input u imeniocu formule. (Upravo je ova formula izvedena u dodatku; sluaj kada je uvezen jedan input razmotren je na gornjim stranicama kao jednostavniji specijalan sluaj.)

Studija sluaja 8 5

Rastue stope carina sa stepenom domae obrade

Slika 8.4 prikazuje industrijske zemlje koje su nametale prosenu uvoznu carinu od oko 2,1 procenata na sirovinske materijale, 5,3 procenta na polupreraevine i 9,1 procenata na gotove proizvode pre zavretka Urugvajske runde 1993. Mada su prosene uvozne carine u svim fazama obrade pale tokom poslednje decenije kao rezultat primene zakljuaka

260 ___________________________________________________________________________ Studija sluaja 8 5 (nastavak) Urugvajske runde, brojke govore da je kaskadna struktura carina, ili eskalacija carina, sa stepenom obrade i dalje zadrana. Prema tome, efektivna stopa zatite premauje nominalnu carinsku stopu za onoliko vei procenat, koliko je vei stepen domae obrade.

Slika 8.4.

Kaskadna struktura carina u industrijskim zemljama pre i posle Urugvajske runde.

Izvor: W. Martin, L.A. Winters, The Uruguay Round (Washington, D.C.: World Bank, 1995), p. 11.

Studija sluaja 8 6 Struktura carina na industrijske proizvode u Sjedinjenim Dravama, Evropskoj Uniji, Japanu i Kanadi Tabela 8.5 daje nivoe carina, u vremenu posle Urugvajske runde, na uvoz sirovinskih materijala, polupreraevina i gotovih proizvoda u Sjedinjene Drave, Evropsku Uniju, Japan i Kanadu. Tabela 8.1 ukazuje da su carine na uvoz transportne opreme, maina na neelektrini pogon, maina na elektrini pogon i ostalih preraevina jedinstvene (nezavisno od stepena obrade), pa zato nisu ukljuene u Tabelu 8.5. Tabela pokazuje kaskadnu strukturu carina za mnoge industrijske proizvode uvezene u vodee industrijske zemlje. Porast carina sa stepenom obrade je najvei kod uvoza tekstila i odee, koe, gume i travel goods. Takoe dominira kod metala, ribe i proizvoda od ribe (izuzev Japana) i u mineralnim proizvodima (izuzev Kanade). Za hemijske proizvode, drvo, pulpu, papir i nametaj situacija je pomeana. Struktura carina u ostalim razvijenim zemljama je slina.

261 ___________________________________________________________________________ Studija sluaja 8 6 (nastavak) Tabela 8.5Kaskadna struktura carina na uvoz industrijskih proizvoda u Sjedinjenim Dravama, Evropskoj Uniji, Japanu i Kanadi u 2000. (procenti) Sjedinjene Drave Proizvod Drvo, pulpa, papir, nametaj Tekstil i odea Koa, guma, Predmeti za putovanje Metali Hemijski proizvodi i foto. oprema Mineralni proizvodi Riba i proizvodi od ribe __ Evropska Unija________ Sirovinski PoluGotovi materijali preraevine proizvodi

Sirovinski PoluGotovi materijali preraevine proizvodi

0,0 2,8 0,0 0,8 0,0 0,6 0,7

0,7 9,1 2,3 1,1 4,1 1,3 1,7

0,7 2,6 11,7 2,9 2,3 5,3 4,0

0,0 2,6 0,1 0,0 0,0 0,0 11,2

1,0 6,6 6,6 1,2 5,2 2,4 13,3

0,5 9,7 9,7 2,8 3,4 3,7 14,1

Japan _________ Proizvod Drvo, pulpa, papir, nametaj Tekstil i odea Koa, guma, travel goods Metali Hemijski proizvodi i foto. oprema Mineralni proizvodi Riba i proizvodi od ribe Sirovinski PoluGotovi materijali preraevine proizvodi

______ Kanada_______________ Sirovinski PoluGotovi materijali preraevine proizvodi

0,1 2,6 0,1 0,0 0,0 0,2 5,2

1,9 5,9 10,4 1,0 2,9 0,5 10,4

0,6 8,3 20,7 0,9 1,0 1,8 7,9

0,2 2,5 0,3 0,1 0,0 2,7 0,6

0,9 11,1 5,7 1,7 4,7 1,0 0,3

1,9 14,5 10,3 5,2 3,9 4,4 4,6

Izvor: WTO, Market Acces: Unfinished Business (Geneva: WTO, 2001), pp. 3639.

8.4

Analiza carine u maloj zemlji pomou opte ravnotee

U ovom odeljku upotrebiemo metod analize opte ravnotee da bi prouili uticaj carine na proizvodnju, potronju, trgovinu i blagostanje u zemlji koja je suvie mala da bi svojom trgovinom uticala na svetske cene. U narednom odeljku mi emo napustiti ovu pretpostavku

262 kada se bavimo realistinijim i kompleksnijim sluajem kada je zemlja dovoljno velika da svojom trgovinom utie na svetske cene. 8.4A Uticaj carine na optu ravnoteu u maloj zemlji Kada veoma mala zemlja namee carinu to nee uticati na cene na svetskom tritu. Meutim, domae cene uvoznog proizvoda e porasti za pun iznos carine za individualne proizvoae i potroae u maloj zemlji, a cena ostaje konstantna za malju zemlju kao celinu jer sama zemlja ubira carinu. Na primer, ako je meunarodna cena uvoznog proizvoda X jednaka 1$ po jedinici i zemlja namee uvoznu ad valorem carinu od 100 procenata na uvoz proizvoda X, domai proizvoai mogu da konkuriu uvozu sve dok su u stanju da proizvode i prodaju proizvod X po ceni koja nije vea od 2$. Potroai e morati da plate 2$ za jedinicu proizvoda X, bez obzira da li je iz uvoza ili je domae proizvodnje. (U celom tekstu se pretpostavlja da je uvezena roba identina robi koja je proizvedena kod kue.) Meutim, poto sama zemlja ubira porez od 1$ po uvezenoj jedinici X, cena robe X ostaje 1$ sve dok se posmatra zemlja kao celina. Razlikovanje cene uvoznog proizvoda za individualne potroae i proizvoae (koja ukljuuje carinu) i cene koju zemlja kao celina plaa (to iskljuuje carinu i ostavlja je na nivou svetske cene) kljuno je za grafiku analizu u Odeljku 8.4B. Jo emo pretpostaviti da vlada male zemlje koja namee carinu koristi carinske prihode da bi subvencionisala javnu potronju (kao to je kolstvo, policija, itd.) i/ili da oni ne podleu porezu na dohodak. Drugim reima, vlada male zemlje e eleti da prikuplja manje internog poreza u zemlji, a osnovne usluge e finansirati iz prihoda od carina. 8.4B Ilustracija efekata carina u maloj zemlji Ilustrovaemo uticaj carine na optu ravnoteu uz korienje Zemlje 1 i Zemlje 2 koje su nam poznate iz prethodnih poglavlja. Poinjemo korienjem granice proizvodnje Zemlje 2 jer je to donekle zgodnije za vrstu analize koju emo sada sprovesti. Istovetna analiza za Zemlju 1 ostavljena je kao problem na kraju poglavlja. Jedini zakljuak koji treba da pamtimo iz prethodnih poglavlja jeste da je Zemlja 2 obilna u kapitalu i da se specijalizuje za proizvodnju Y (kapitalno intenzivan proizvod), koji izvozi u zamenu za uvoz proizvoda X. Iz Slike 8.5 vidimo da za PX/PY = 1 na svetskom tritu Zemlja 2, koja je suvie mala da utie na svetske cene, proizvodi u taki B, razmenjuje 60Y za 60X sa ostatkom sveta, i uz slobodnu trgovinu troi u taki E na svojoj krivoj indiferentnosti III. (Zbog pogodnosti, sada isputamo sve znake prim uz slova na grafikonima za Zemlju 2 koje smo koristili u prethodnim poglavljima.)

263

Slika 8.5. Uticaj carine na optu ravnoteu u maloj zemlji. Za PX/PY = 1 na svetskom tritu, malazemlja proizvodi u taki B i troi u taki E (kao na desnom delu Slike 3.4). Sa uvoznom ad valorem carinom od 100 procenata za proizvod X, PX/PY = 2 za sve pojedince u zemlji, proizvodnja je u taki F, i zemlja izvozi 30Y (FG) a uvozi 30X, od ega 15X (HH) prikuplja vlada kao carinu. Poto pretpostavljamo da vlada vri punu preraspodelu carinskih prihoda svojim graanima, potronja uz carinu e biti na krivoj indiferentnosti II u taki H u kojoj se dve isprekidane linije seku. Prema tome, potronja i blagostanje (taka E) u uslovima slobodne trgovine su superiorne u odnosu na potronju i blagostanje uz carinu (taka H).

Ako zemlja sada nametne ad valorem carinu od 100 procenata na uvoz proizvoda X, relativna cena X raste na PX/PY za domae proizvoae i potroae, ali ostaje na nivou PX/PY = 1 za zemlju kao celinu (poto sama zemlja ubira carinu). Suoavajui se sa PX/PY = 2, domai proizvoai e proizvoditi u taki F, gde je linija cena PF = 2 tangentna na granicu proizvodnje zemlje. Prema tome, domai proizvoai proizvode vie uvoznog proizvoda X i manje izvoznog proizvoda Y poto je nametnuta carina nego u uslovima slobodne trgovine (uporedite taku F sa takom B). Slika takoe pokazuje da je uz izvoz od FG, ili 30Y, tranja zemlje za uvozom jednaka GH, ili 30X, od ega GH, 15X, ide direktno potroaima u zemlji,

264 a HH (tj., preostalih 15X) je prikupljeno od strane drave u obliku uvozne carine od 100 procenata na proizvod X. Primetimo da je kriva indiferentnosti II tangentna na isprekidanu liniju koja je paralelna sa PF = 2 jer se svaki pojedinani potroa suoava sa cenom PX/PY = 2 koja ukljuuje carinu. Meutim, poto vlada prikuplja i preraspodeljuje carinu u obliku javne potronje i/ili smanjenjem poreza, kriva indiferentnosti II mora imati zajedniku taku sa isprekidanom linijom koja je paralelna sa PW = 1 (poto se zemlja kao celina i dalje suoava sa svetskim cenama PX/PY = 1). Prema tome, nova taka potronje H odreena je presekom dve isprekidane linije (i zbog toga se nalazi na obe). Ugao koji zaklapaju dve isprekidane linije (koji je jednak uglu izmeu linija cena PW = 1 i PF = 2) jednak je carinskoj stopi od 100 procenata. Sa proizvodnjom u taki F i potronjom u taki H, zemlja izvozi 30Y za 30X posle uvoenja carine (nasuprot 60Y za 60X pre uvoenja carine). Da rezimiramo. Zemlja proizvodi u taki B uz slobodnu trgovinu i izvozi 60Y za 60X i cenama PW = 1. Uz nametanje ad valorem uvozne carine na proizvod X, PX/PY = 2 za pojedinane proizvoae i potroae u zemlji, ali za zemlju kao celinu ostaju svetske cene PX/PY = 1. Proizvodnja je u taki F; prema tome, vie se uvoznog proizvoda X proizvodi u zemlji uz carinu nego u uslovima slobodne trgovine. 30Y se razmenjuje za 30X, od ega 15X ubira vlada na osnovu uvozne carine od 100 procenata na proizvod X. Posle nametanja carine potronja je u taki H na krivoj indiferentnosti II. Ona je ispod take potronje uz slobodnu trgovinu E na krivoj indiferentnosti III jer je, uz carinu, specijalizacija proizvodnje manja pa su manji i dobici od trgovine. Uz uvoznu carinu od 300 procenata za proizvod X, PX/PY = 4 za domae proizvoae i potroae pa e se zemlja vratiti sa proizvodnjom i potronjom u taku A, tj. u autarkiju (videti sliku). Ovakva uvozna carina naziva se prohibitivna (ili zatitna) carina. Uvozna carina od 300 procenata za proizvod X jeste minimalna ad valorem stopa koja e u ovom sluaju uiniti da carina bude prohibitivna. Vee carine ostaju prohibitivne, i zemlja nastavlja da proizvodi i troi u taki A. 8.4C StolperSemjuelsonova teorema Prema StolperSemjuelsonovoj teoremi porast relativne cene proizvoda (na primer, usled carine) dovee do porasta cene faktora koji se intenzivno koristi u proizvodnji tog proizvoda. Prema tome, realna cena faktora koji je u zemlji redak faktor proizvodnje porae sa nametanjem carine. Na primer, kada Zemlja 2 (zemlja u kojoj je K obilan faktor) nametne carinu na proizvod X (njen R intenzivan proizvod), PX/PY raste za domae proizvoae i potroae a raste i realna nadnica za rad (oskudan faktor u Zemlji 2). Razlog za ovo je u tome to kada PX/PY raste usled uvozne carine na proizvod X, Zemlja 2 e proizvoditi vie proizvoda X a manje proizvoda Y (uporediti take F i B na Slici 8.5). Ekspanzija proizvodnje X (R intenzivnog proizvoda) zahteva veu proporciju R/K od one koja se dobija smanjenjem autputa proizvoda Y (K intenzivan proizvod). Kao posledica toga w/r raste, a R se zamenjuje sa K tako da K/R raste u proizvodnji oba proizvoda. (Ovo je pokazano grafiki u Odeljku A8.3 u dodatku). Poto se svaka jedinica R sada kombinuje sa

265 vie K, produktivnost R raste i zato raste i w. Prema tome, nametanje uvozne carine na proizvod X u Zemlji 2 poveava PX/PY u zemlji i poveava zaradu R (oskudnog faktora u zemlji). Poto u Zemlji 2 produktivnost rada raste u proizvodnji oba proizvoda, u njoj ne samo da raste nominalna nadnica, nego raste i realna nadnica. Uz punu zaposlenost rada pre i posle nametanja carine, ovo takoe znai da je ukupna zarada rada i njen udeo u nacionalnom dohotku sada vei. Poto je nacionalni dohodak smanjen usled carine (uporediti taku H sa takom E na Slici 8.5), a udeo u ukupnom dohotku koji zauzima R je sada vei, kamatna stopa i ukupna zarada K opada u Zemlji 2. Prema tome, dok mala zemlja u celini ima tetu od uvoenja carine, njen redak faktor ima korist na raun obilnog faktora (uputiti se na Odeljak 5.5C). Na primer, kada mala industrijska zemlja u kojoj je K obilan faktor, poput vajcarske, nametne carinu na uvoz R - intenzivnog proizvoda, w raste. To je razlog zato sindikati u industrijskim zemljama u optem sluaju preferiraju uvoenje carina. Meutim, smanjenje zarada vlasnika kapitala premauje dobitke rada pa zemlja kao celina gubi. Stolper Semjuelsonova teorema je uvek tana za sluaj male zemlje i obino je tana i za velike zemlje. Meutim, za velike zemlje analiza je jo komplikovanija zbog injenice da njihova trgovina utie na svetske cene.

8.5 Analiza carine u velikoj zemlji metodom opte ravnoteeU ovom odeljku proiriemo analizu opte ravnotee da bi prouili uticaj carine na proizvodnju, potronju, trgovinu i blagostanje u zemlji koja je dovoljno velika da svojom trgovinom utie na svetske cene. 8.5 Analiza uticaja carine na optu ravnoteu u velikoj zemlji Da bi se analizirao uticaj carine na optu ravnoteu u velikoj zemlji zgodnije je da se koriste relativne krive ponude. Kada zemlja namee carinu, njena kriva relativne ponude se, za iznos carine, pomera i rotira ka osi na kojoj se meri uvozni proizvod. Razlog je taj to za svaku koliinu izvezenog proizvoda uvoznici sada trae veu koliinu uvoznog proizvoda da bi pokrili (tj., platili) carinu. injenica da je zemlja velika ogleda se u odreenoj zakrivljenosti krive (koja nije prava linija) relativne ponude trgovinskog partnera (ostatka sveta). Pod ovim okolnostima, nametanje carine od strane velike zemlje smanjuje obim trgovine ali poboljava njene odnose razmene. Samo smanjivanje obima trgovine tei da smanji blagostanje u zemlji dok poboljavanje njenih odnosa razmene tei da povea blagostanje u zemlji. Da li e se blagostanje zemlje poveati ili e opasti zavisi od neto uticaja

266 ove dve suprotne sile. Ovo treba uporediti sa sluajem male zemlje koja namee carinu kada opadanje trgovine smanjuje blagostanje, ali odnosi razmene ostaju nepromenjeni, tako da blagostanje male zemlje uvek opada.

8.5B

Ilustracija efekata nametanja carina u velikoj zemlji

Nametanje 100 procenata ad valorem carine na uvoz proizvoda X u Zemlju 2 na Slici 8.6 ogleda se u tome da relativna kriva ponude Zemlje 2 rotira do krive relativne ponude 2'. Primetimo da je nova kriva relativne ponude 2' u svakoj svojoj taki dva puta, ili za 100 procenata, udaljenija od Y ose nego kriva relativne ponude 2. (Uporedite, na primer, taku H sa takom H' i taku E' sa takom D na slici). Pre nametanja carine, presek krive relativne ponude 2 i krive relativne ponude 1 odreivao je taku ravnotee E u kojoj je Zemlja 2 razmenjivala 60Y za 60X po PX/PY = PW = 1. Posle nametanja carine, presek krive relativne ponude 2' i krive relativne ponude 1 odreuje novu taku ravnotee E' u kojoj Zemlja 2 razmenjuje 40Y za 50X po novoj svetskoj

Slika 8.6. Efekti carine na optu ravnoteu u velikoj zemlji. Relativne krive ponude u uslovimaslobodne trgovine odreuju taku E i PX/PY u obe zemlje. Ad valorem uvozna carina na proizvod X u Zemlji 2 rotira njenu relativnu krivu ponude do 2, odreujui novu taku ravnotee E. U taki E obim trgovine je manji nego u uslovima slobodne trgovine a PX/PY = 0,8. To znai da su se odnosi razmene Zemlje 2 poboljali na 1,25. Promena blagostanja Zemlje 2 zavisi od neto efekta boljih odnosa razmene ali manjeg obima trgovine. Meutim, poto vlada ubira polovinu uvezenog proizvoda X u obliku carine, PX/PY za pojedince u Zemlji 2 raste sa PX/PY = 1 u uslovima slobodne trgovine na PX/PY = PD = 1,6 posle uvoenja carine.

267 ceni PX/PY = P'W = 0,8. Prema tome, odnosi razmene Zemlje 1 (ili ostatka sveta) pogorani su sa PX/PY = PW = 1 na PX/PY = P'W = 0,8. Sa druge strane, odnosi razmene Zemlje 2 su poboljani sa PY/PX = 1/PW = 1 na PY/PX = 1/P'W = 1/0,8 = 1,25. Primetimo da za svaku stopu carina vai da to je strmija ili manje elastina kriva relativne ponude Zemlje 1 (ostatka sveta), to je e se njeni odnosi razmene vie pogorati a Zemlje 2 poboljati. Prema tome, kada Zemlja 2 namee carinu, obim trgovine se smanjuje ali se njeni odnosi razmene poboljavaju. Zavisno od neto efekta ove dve suprotstavljene sile, blagostanje Zemlje 2 moe se poveati, smanjiti ili ostati nepromenjeno. Ovo treba uporediti sa prethodnim sluajem kada smo pretpostavili da je Zemlja 2 bila mala pa nije uticala na svetske cene po kojima trguje. U tom sluaju, na Slici 8.6, Zemlja 1 (ili ostatak sveta) imala je krivu relativne ponude koja je bila prava linija PW = 1 (uporedite taku E sa takom H na Slici 8.6 i Slici 8.5). Zbog toga blagostanje (male) Zemlje 2 usled carine uvek opada. Vraajui se na na sadanji sluaj kada je po pretpostavci Zemlja 2 velika, videli smo na Slici 8.6 da je sa svojom pomerenom krivom relativne ponude 2 Zemlja 2 u ravnotei u taki E i da razmenjuje 40Y za 50X pa je PY/PX = PW = 0,8 na svetskom tritu i za Zemlju 2 kao celinu. Meutim, od 50X koje je u taki ravnotee E uvezeno u Zemlju 2, 25X je prikupljeno u naturi od strane Zemlje 2 kao carina od 100 procenata na uvoz proizvoda X a samo je preostalih 25X otilo direktno ka potroaima. Kao rezultat toga imamo da je za potroae i proizvoae u Zemlji 2 PX/PY = PD = 1,6, ili dvostruko vie od cene na svetskom tritu, odnosno od cene koju zemlja kao celina plaa (videti sliku). Poto je relativna cena uvoznog proizvoda X porasla za individualne potroae i proizvoae u Zemlji 2, takoe vai i StolperSemjuelsonova teorema (i w raste), uz pretpostavku da je Zemlja 2 velika. Samo u neobinom sluaju kada PX/PY opada za individualne potroae i proizvoae poto je zemlja nametnula carinu, teorema nee vaiti i w opada u Zemlji 2. Ovo je poznato kao Metzlerov paradoks koji e biti razmatran u Odeljku A8.4 u dodatku.

8.5 Optimalna carina __________________________________________________________U ovom odeljku razmotriemo na koji nain velika zemlja moe da povea blagostanje u odnosu na stanje u slobodnoj trgovini nameui takozvanu optimalnu carinu. Meutim, poto se dobici zemlje ostvaruju na raun druge zemlje, ova druga zemlja e verovatno uzvratiti istom merom pa su na kraju obe zemlje obino na gubitku.

268 8.6A Znaenje koncepta optimalne carine i odmazde U Odeljku 8.5B i na Slici 8.6 videli smo da kada velika zemlja namee carinu, obim trgovine opada, ali se odnosi razmene te zemlje poboljavaju. Samo opadanje obima trgovine tei da smanji blagostanje zemlje. Sa druge strane, poboljavanje odnosa razmene tei da povea blagostanje zemlje. Optimalna carina je ona carinska stopa koja maksimizira neto korist koja je rezultat razlike izmeu poboljanja odnosa razmene zemlje i negativnog efekta do koga dolazi usled smanjenja obima trgovine. Drugim reima, polazei od pozicije koju zemlja ima u stanju slobodne trgovine, njeno blagostanje se poveava sve to maksimuma (optimalna carina), da bi posle opadalo nakon to je porast carinske stope proao svoj optimum. Na kraju je zemlja gurnuta nazad u taku autarkije jer je carina prohibitivna. Meutim, sa poboljavanjem odnosa razmene zemlje koja namee carinu, odnosi razmene njenog trgovinskog partnera se pogoravaju, poto su inverzni, ili reciproni, odnosima razmene zemlje koja namee carinu. Suoena i sa manjim obimom trgovine i pogoravanjem odnosa razmene, blagostanje trgovinskog partnera svakako se smanjuje. Kao rezultat toga trgovinski partner e najverovatnije pribei odmazdi i sam e nametnuti optimalnu carinu. Dok e putem poboljanja odnosa razmene povratiti veinu svojih gubitaka, odmazda trgovinskog partnera svakako e jo vie smanjiti obim trgovine. Sa svoje strane, prva zemlja moe da pribegne odmazdi na odmazdu. Ukoliko se proces nastavi, sve zemlje obino zavravaju sa gubitkom svih, ili veeg dela dobitaka od trgovine. Primetimo da ak i kada trgovinski partner ne pribegava odmazdi kada jedna zemlja namee optimalnu carinu, dobici od nametanja carine su manji od gubitaka trgovinskog partnera, pa je svet u celini na gubitku u poreenju sa stanjem slobodne trgovine. Upravo u tom smislu kaemo da slobodna trgovina maksimizira blagostanje sveta kao celine. 8.6B Ilustracija optimalne carine i odmazde Slika 8.7 ponavlja krive relativne ponude 1 i 2 u uslovima slobodne trgovine sa Slike 8.6, odreujui ravnotenu taku E za PW = 1. Pretpostavimo da sa optimalnom carinom kriva relativne ponude Zemlje 2 rotira do 2*. (Zato je carina koja je povezana sa krivom relativne ponude 2* optimalna carina bie objanjeno u Odeljku A8.6 u dodatku). Ukoliko Zemlja 1 ne pribegava odmazdi, presek krive relativne ponude 2* i krive relativne ponude 1 odreuje novu taku ravnotee E*, u kojoj Zemlja 2 razmenjuje 25Y za 40X pa je PX/PY = PW* = 0,625 na svetskom tritu i za Zemlju 2 kao celinu. Kao rezultat toga, odnosi razmene Zemlje 1 (ostatka sveta) se pogoravaju sa PX/PY = PW = 1 na PX/PY = PW* = 0,625, a odnosi razmene Zemlje 2 se poboljavaju na PY/PX = 1/PW* = 1/0,625 = 1,6. Sa carinom koja je povezana sa krivom relativne ponude 2*, ne samo da poboljanje blagostanja Zemlje 2 usled njenih poboljanih odnosa razmene premauju smanjenje blagostanja usled opadanja obima trgovine, ve predstavljaju najvee mogue blagostanje koje Zemlja 2 moe da dostigne uz carinu (i premauje blagostanje u uslovima slobodne trgovine). (Da ponovimo, razlog zbog koga je carina povezana sa krivom relativne ponude 2* optimalna carina bie objanjen u Odeljku A8.6 u dodatku korienjem krivih indiferentnosti trgovine koje su izvedene u Odeljku A4.1 u dodatku Poglavlju 4. Na ovom mestu mi

269

Slika 8.7

Optimalna carina i odmazda. Krive relativne ponude 1 i 2 odreuju, u uslovima slobodne trgovine, taku ravnotee E i PX/PY = 1, kao na Slici 8.6. Ako optimalna carina Zemlje 2 rotira njenu krivu relativne ponude do krive 2*, odnosi razmene Zemlje 2 se poboljavaju na PY/PX = 1/PW* = 1/0,625 = 1,6. U taki ravnotee E*, Zemlja 2 ostvaruje svoje najvee mogue blagostanje i u boljoj je situaciji nego to je bila u taki ravnotee E uz slobodnu trgovinu. Meutim, poto je blagostanje Zemlje 1 smanjeno, ona e verovatno pribei odmazdi i sama e odrediti optimalnu carinu, to je prikazano krivom relativne ponude 1* i takom ravnotee E**. Sada Zemlja 2 moe da pribegne odmazdi tako da e na kraju obe zemlje verovatno izgubiti veinu ili sve koristi koje imaju od trgovine.

jednostavno ispitujemo uticaj optimalne carine na zemlju koja je namee i na njenog trgovinskog partnera.) Meutim, uz pogorane odnose razmene i smanjeni obim trgovine, Zemlja 1 svakako e biti u gorem poloaju nego uz slobodnu trgovinu. Kao rezultat toga, Zemlja 1e verovatno pribei odmazdi i nametnuti sopstvenu optimalnu carinu, to je prikazano krivom relativne ponude 1*. Uz krive relativne ponude 1* i 2*, ravnotea se pomera u taku E**. Sada su odnosi razmene Zemlje 1* vii a Zemlje 2* nii nego u uslovima slobodne trgovine, ali je obim trgovine mnogo manji. U ovoj taki, Zemlja 2 e verovatno pribei odmazdi i obe zemlje mogu da zavre u taki koordinatnog poetka Slike 8.7, koja predstavlja taku autarkije u obe zemlje. inei to, svi dobici od trgovine su izgubljeni. Primetimo da smo do sada implicitno razmatrali optimalnu uvoznu carinu. Meutim, neto naprednija razmatranja pokazuju da je optimalna uvozna carina ekvivalentna optimalnoj izvoznoj carini. Na kraju, primetimo da je optimalna carina za malu zemlju jednaka nuli jer carina ne utie na odnose razmene i dovee samo do smanjenja obima trgovine (videti take E i H ma Slici 8.6). Prema tome, nema carine koja moe da dovede do porasta blagostanja zemlje iznad nivoa koji se ostvaruje uz slobodnu trgovinu, ak i kada nema odmazde od strane trgovinskog partnera.

270

Saetak1. Dok slobodna trgovina maksimizira blagostanje u celom svetu, veina zemalja namee neka ogranienja trgovini koja su od koristi posebnim grupama unutar zemlje. Istorijski posmatrano, najvaniju vrstu ogranienja trgovini predstavljaju carine. One su porez ili dabina na uvoz ili izvoz. Ad valorem carina izraena je kao procenat vrednosti proizvoda kojim se trguje, dok je specifina carina (akciza) odreena kao fiksna suma po jedinici proizvoda. Nekada se ove dve carine kombinuju to daje sloenu carinu. Najrasprostranjenija je ad valorem uvozna carina. Ona je u optem sluaju opadala tokom poslednjih 50 godina i danas u industrijskim zemljama u proseku predstavlja svega 3 procenta od vrednosti uvezenih industrijskih preraevina. 2. Analiza carina metodom parcijalne ravnotee koristi krive ponude i tranje za uvoznim proizvodom jedne zemlje i pretpostavlja da domaa cena uvoznog proizvoda raste za pun iznos carine. Ona meri smanjenje uvoza, prikupljeni prihod i preraspodelu dohodaka od domaih potroaa (koji plaaju viu cenu) usled carine. Carina dovodi do neefikasnosti koje nazivamo gubitkom blagostanja usled carine. 3. Odgovarajua mera stepena zatite koja se stvarno prua domaim proizvoaima data je kao stopa efektivne zatite (g). Ona se obino znaajno razlikuje od nominalne carinske stope (t), a g moe biti ak i negativno za pozitivne vrednosti t. Dve stope su jednake jedino kada je nominalna stopa na uvezene inpute jednaka nominalnoj stopi na finalne proizvode ili ako nema uvezenih inputa. Stope efektivne zatite u industrijskim zemljama u optem sluaju su mnogo vee od odgovarajuih nominalnih stopa i utoliko su vee to je vii stepen obrade proizvoda. Meutim, ove proraune stopa efektivne zatite treba koristiti uz oprez jer one, po svojoj prirodi, odgovaraju metodu parcijalne ravnotee. 4. Kada mala zemlja namee uvoznu carinu, za sve pojedince u zemlji domaa cena uvoznog proizvoda raste za pun iznos carine. Kao rezultat toga, domaa proizvodnja uvoznog proizvoda se iri dok domaa potronja i izvoz opadaju. Meutim, zemlja kao celina suoena je sa nepromenjenim svetskim cenama jer ona sama ubira carinu. Ovaj efekat carine na optu ravnoteu moe se analizirati na osnovu modela trgovine koji su razvijeni i Prvom delu i uz pretpostavku da zemlja u potpunosti preraspodeljuje graanima carinske prihode u formi subvencija javnoj potronji i/ili opteg ublaavanja poreza na dohodak. 5. Prema StolperSemjuelsonovoj teoremi, porast relativne cene proizvoda (na primer, usled carine) poveava zaradu faktora koji se intenzivno koristi u njegovoj proizvodnji. Na primer, ukoliko zemlja u kojoj je kapital obilan, nametne uvoznu carinu na radno intenzivan proizvod, nadnice u zemlji e porasti. 6. Kada velika zemlja nametne uvoznu carinu, njena kriva relativne ponude rotira ka osi koja meri koliinu uvoznog proizvoda za iznos carine, smanjujui obim trgovine ali poboljavajui njene odnose razmene. Optimalna carina je ona koja maksimizira neto korist koja predstavlja razliku izmeu poboljanja odnosa razmene zemlje i negativnog

271 efekta usled smanjenja obima trgovine. Meutim, poto zemlja stie korist na raun druge zemlje, ova druga e verovatno pribei odmazdi pa e na kraju sve zemlje biti na gubitku.

Pogled unapredU Poglavlju 9 proirujemo naa razmatranja na necarinska trgovinska ogranienja, poput kvota i novih oblika protekcionizma koji su bitno poveani u toku protekle tri dekade. U poglavlju se zatim razmatra pitanje politike ekonomije protekcionizma, strateke trgovine i industrijske politike. Na kraju, u poglavlju se daje pregled istorije trgovinske politike SAD i daje se opta slika smernica Urugvajske runde kao i jo uvek nereenih problema svetske trgovine danas.

Kljuni pojmoviTrgovinske politike Uvozna carina Izvozna carina Ad valorem carina Specifina carina Kombinovana carina Uticaj carine na potronju Uticaj carine na proizvodnju Uticaj carine na trgovinu Uticaj carine na prihod Potroaev viak Renta ili proizvoaev viak Trokovi zatite ili gubitak blagostanja usled carine Nominalna carina Stopa efektivne zatite Domaa novododata vrednost Prohibitivna carina StolperSemjuelsonova teorema Metzlerov paradoks Optimalna carina

Pitanja za obnavljanje gradiva1. Na ta se misli pod ad valorem, specifinom i kombinovanom carinom? Da li su uvozne ili izvozne carine vie rasprostranjene u industrijskim zemljama? u zemljama u razvoju? 2. ta je primarna funkcija carina u industrijskim zemljama? u zemljama u razvoju? 3. Kada je opravdana analiza carina metodom parcijalne analize? Kako se ona vri? 4. Na ta se misli pod uticajem carina na potronju, na proizvodnju, na trgovinu, na carinske prihode i na preraspodelu dohotka? 5. Na ta se misli pod trokovima zatite, ili gubitkom blagostanja, usled carine? Kako se ovo meri? 6. Koja je razlika izmeu nominalne carine i efektivne carine? Koja je korist od koncepta efektivne zatite? Kako se meri stopa efektivne zatite? 7. Kakva je struktura carina u razvijenim zemljama? Zato je to povod posebne zabrinutosti zemalja u razvoju? Koji su najozbiljniji nedostaci koncepta i mere efektivne zatite?

272

8. Koristei analizu opte ravnotee, ukaite na uticaj uvozne carine koju namee mala zemlja na relativnu cenu uvoznog proizvoda za pojedince u zemlji i za zemlju kao celinu. 9. Kakav je uticaj carine na stepen specijalizacije proizvodnje u maloj zemlji? na blagostanje zemlje? na raspodelu dohotka izmeu relativno obilnog i relativno oskudnog faktora? 10. Koristei analizu opte ravnotee uz pretpostavku da je zemlja velika, ukaite na uticaj uvozne carine na krivu relativne ponude zemlje, na odnose razmene te zemlje, obim trgovine, blagostanje te zemlje i na raspodelu dohotka izmeu relativno obilnog i relativno oskudnog faktora.

11. ta se misli pod optimalnom carinom? Kakav je njen odnos prema promenama odnosa razmene te zemlje i obimu trgovine? 12. Zbog ega e druge zemlje verovatno pribei odmazdi kada jedna zemlja namee optimalnu carinu (ili, u toj stvari, bilo koju uvoznu carinu)? Koji je verovatan finalni ishod procesa odmazde?

Problemi1. Nacrtajte sliku slinu Slici 8.1 za Zemlju 1,ali sa koliinom proizvoda Y na horizontalnoj osi i dolarskoj ceni za Y na vertikalnoj osi. Nacrtajte SY za Zemlju 1 identinu sa SX za Zemlju 2 na Slici 8.1, ali nacrtajte DY za Zemlju 1 koja see vertikalnu osu u taki PY = 8$ i horizontalnu osu u taki 80Y. Na kraju, pretpostavite da je PY = 1$ u uslovima slobodne trgovine i da Zemlja 1 tada namee uvoznu ad valorem carinu od 100 procenata na proizvod Y. Na vaoj slici pokaite za Zemlju 1 sledee: (a) Nivo potronje, proizvodnje i uvoza proizvoda Y po ceni u uslovima slobodne trgovine PY = 1$. (b) Nivo potronje, proizvodnje i uvoza proizvoda Y nakon to je Zemlja 1 nametnula ad valorem carinu od 100 procenata na proizvod Y. (c) Koji su efekti carine na potronju, proizvodnju, trgovinu i carinske prihode? 2. Na osnovu izlaganja Problema 1: (a) Odredite dolarsku vrednost potroaevog vika pre i posle nametanja carine. (b) Od ukupnog porasta prihoda proizvoaa usled carine (u poreenju sa njihovim prihodima u uslovima slobodne trgovine), koliko predstavljaju njihovi narasli proizvodni trokovi? narasla renta ili proizvoaev viak? (c) Koja je dolarska vrednost trokova zatite, ili gubitak blagostanja, usled carine? 3. Pretpostavimo da je zemlja smanjila uvoznu carinu na sirovinske materijale i poluproizvode, ali ne i na gotove proizvode. Kakav e to efekat imati na stopu efektivne zatite u zemlji? 4. *Izraunajte stopu efektivne zatite kada je t (nominalna carina na finalni proizvod) jednaka 40 procenata, ai (odnos trokova uvezenog inputa prema ceni finalnog proizvoda uz odsustvo carina) jednako je 0,5 a ti (nominalna carina na uvezeni input) jednako je 40 procenata. 5. Na osnovu rezultata iz Problema 4, preraunajte g za sledee vrednosti ti: (a) ti = 20 procenata. (b) ti = 0. (c) ti = 80 procenata. (d) ti = 100 procenata.

273* = Odgovor je dat u www.wiley.com/college/salvatore 6. Za rezultate iz Problema 4: (a) Preraunajte g ako je ti = 20 procenata i ai = 0,6. (b) Koji opti zakljuci mogu da se izvuku o vezi izmeu g i t na osnovu odgovora na Problem 4 u Poglavlju 3 i odgovora na ovde formulisan Problem 6(a)? 7. *Polazei od modela trgovine na Slici 3.4 za Zemlju 1 i uz pretpostavku da je Zemlja 1 mala, nacrtajte sliku koja je analogna Slici 8.5 a koja prikazuje efekte na optu ravnoteu usled nametanja 100 procenata ad valorem carine u Zemlji 1 na proizvod Y, polazei od pozicije slobodne trgovine (Savet: Pogledati Sliku 4.3, ali uz pretpostavku da, uz postojanje carine, pojedinci razmenjuju 30X za 15Y, umesto 40X za 20Y kao na Slici 4.3.) 8. *Koristei se StolperSemjuelsonovom teoremom, ukaite na promene u raspodeli dohotka izmeu rada i kapitala u Zemlji 1 (za koju se pretpostavlja da je mala zemlja) kada ona namee uvoznu carinu na proizvod Y. 9. Objasnite snage koje dovode do preraspodele dohotka u vaem odgovoru na Problem 8, na nain koji je analogan objanjenju koje je dato u Odeljku 8.4C za preraspodelu dohotka u Zemlji 2 kada ta zemlja namee carinu na proizvod X. 10. Na koji nain bi rezultati reenja Problema 8 bili preinaeni ukoliko bi za Zemlju 1 pretpostavili da je velika? 11. Da li je za Indiju verovatnije da ogranii uvoz R intenzivnih ili K intenzivnih proizvoda? Zato? Koji je verovatan uticaj ovoga na raspodelu dohotka izmeu rada i kapitala u Indiji? 12. Poinjui od krive relativne ponude u uslovima slobodne trgovine Zemlje 1 i Zemlje 2 na Slici 8.6 i vae slike u Problemu 1, nacrtajte sliku analognu Slici 8.6 koja prikazuje efekte na optu ravnoteu uvozne carine od 100 procenata ad valorem na proizvod Y koju namee Zemlja 1, pri emu se sada pretpostavlja da je ona velika. 13. Nacrtajte sliku analognu Slici 8.7 za Zemlju 1 koja prikazuje da e sa optimalnom carinom Zemlja 1 razmenjivati 25X za 40Y i koja takoe prikazuje efekat odmazde Zemlje 2 sa sopstvenom optimalnom carinom. 14. ta e se desiti ako dve zemlje vre meusobnu odmazdu optimalnim carinama vie puta?

DodatakU ovom dodatku razmatra se uticaj carine na parcijalnu ravnoteu za sluaj velike zemlje, izvodi se formula za stopu efektivne zatite, grafiki analizira StolperSemjuelsonova teorema i njen izuzetak, ispituje se kratkoroni efekat carine na dohotke faktora i pokazuje nain merenja optimalne carine. A8.1 Uticaj carine na parcijalnu ravnoteu u sluaju velike zemlje

U Odeljku 8.2 razmatrali smo uticaj carine na parcijalnu ravnoteu u sluaju male zemlje (tj., one koja ne utie svojom trgovinom na svetske cene). Sada proirujemo analizu razmatranjem uticaja carine koju namee velika zemlja na karakteristike parcijalne ravnotee. To inimo upotrebljavajui Sliku 8.8 koja je slina Slici 8.3, ali je od nje kompleksnija. U gornjem delu Slike 8.8, SH je kriva domae ponude proizvoda X u velikoj zemlji, SF je kriva inostrane ponude izvoza proizvoda X zemlji, dok je SH+F kriva ukupne ponude proizvoda X zemlji. Kriva SH+F dobijena je horizontalnim sabiranjem krive domae ponude, SH, i SF, krive

274

Slika 8.8 Uticaj carine na parcijalnu ravnoteu u sluaju velike zemlje. Na gornjem delu slike, SH je krivadomae ponude, SF je kriva inostrane ponude, a SH+F kriva ukupne ponude proizvoda X zemlji. Uz slobodnu trgovinu, DH (kriva domae tranje za proizvodom X) see SH+F u taki B (donji deo slike), tako da je PX = 2$ i QX = AB = 50 (AC = 20X ponueno je od domaih a CB = 30X od inostranih proizvoaa). Sa uvoznom ad valorem carinom od 50 procenata, SH+F se pomera navie do SH+F+T. DH see SH+F+T u H, pa je PX = 2,50$ i QX = GH = 40 (GJ = 25X je ponueno od domaih a JH = 15X od inostranih proizvoaa). Gubitak potroaevog vika je povrina a + b + c + d = 22,50$, od ega a = 11,25$ predstavlja vie rente koju prisvajaju domai proizvoai, c = 7,50$ predstavlja prihod od carine koji se ubira od domaih potroaa, dok b + d = 3,75$ predstavlja troak zatite, ili gubitak blagostanja zemlje. Poto zemlja takoe prikuplja IKMN = e = 4,95$ od stranih izvoznika, zemlja ima neto dobitak od 1,20$ usled carine.

inostrane ponude izvoznog proizvoda X zemlji. Na primer, za PX = 1$, domaa ponuda je 10X, a 10X je ponuda iz inostranstva, to daje ukupnu ponudu od 20X. Za PX = 2$, domaa ponuda je 20X, a 30X je ponuda iz inostranstva, to daje ukupnu ponudu od 50X. Kriva SF je pozitivnog nagiba (pre nego horizontalna, kao u sluaju male zemlje na Slici 8.1) jer velika zemlja mora da plaa vie cene da bi navela strance da zemlji ponude vie njihovog izvoznog proizvoda X.

275Na donjem delu Slike 8.8 vidimo da, uz slobodnu trgovinu, DH (kriva domae tranje za proizvodom X) see SH+F (istu kao na gornjem delu slike, sem to je naslikana u veoj srazmeri) u taki B, tako da je PX = 2$ i QX = AB = 50 (od ega je AC = 20X ponueno od domaih proizvoaa, a CB = 30X od inostranih proizvoaa). Ukoliko zemlja sada nametne 50 procenata ad valorem uvoznu carinu (T) na proizvod X, agregatna kriva ponude se pomera navie za 50 procenata i postaje SH+F+T. Sada DH see krivu SH+F+T u taki H, tako da je PX = 2,50$ i QX = GH = 40 (od ega je GJ = 25X ponueno od domaih proizvoaa, a JH = 15X od inostranih proizvoaa). Gubitak potroaevog vika usled carine jednak je povrini a + b + c + d = 22,50$, od ega a = 11,25$ otpada na vie rente koju prisvajaju domai proizvoai, c = 7,50$ predstavlja prihod od carine koji ubira vlada od domaih potroaa, dok ostatak (suma trouglova b + d = 3,75$) predstavlja troak zatite, ili gubitak blagostanja zemlje. Meutim, vlada takoe prikuplja IKMN = e = (0,33$)(15) = 4,95$ od stranih izvoznika. Razlog tome je taj to, poveavajui PX, carina smanjuje potronju i uvoz proizvoda X u zemlju, a poto je zemlja velika, manja koliina izvoza bie isporuena po nioj ceni. Konkretno, sa carinom, domai potroai plaaju 2,50$ (u poreenju sa PX = 2,00$, uz slobodnu trgovinu), dok inostrani izvoznici dobijaju samo PX = 1,67$ (umesto 2,00$, uz slobodnu trgovinu). Prema tome, inostrani izvoznici dele teret carine sa domaim potroaima. Sada, kada je zemlja velika, carina e oboriti cenu uvoza u zemlju kao celinu (tj., zemlja ima korist od popravljanja odnosa razmene usled carine). Troak zatite, ili gubitak blagostanja zemlje usled carine sada mora biti odmeren nasuprot koristi koje zemlja ima od popravljanja odnosa razmene. Poto je u ovom sluaju korist od popravljanja odnosa razmene zemlje, koja je jednaka 4,95$ (e), premauje troak carinske zatite, koji je jednak 3,75$ (b + d), zemlja ima neto korist od 1,20$ (e b d) od carine. Ukoliko je korist od popravljanja odnosa razmene jednak troku zatite, zemlja niti gubi niti dobija uvoenjem carine. Na kraju, ukoliko su koristi od popravljanja odnosa razmene manji od troka zatite, zemlja je na gubitku. Primetimo da mala zemlja uvek snosi neto gubitak zbog carine koji je jednak troku zatite, ili gubitku blagostanja, jer mala zemlja ne utie na inostrani izvoz ili svetske cene (e = 0). ak i kada, poput gornjeg primera, zemlja dobija uvoenjem carine, dobitak od popravljanja odnosa razmene za zemlju predstavlja gubitak za strance. Kao rezultat toga, stranci e verovatno pribei odmazdi putem uvoenja sopstvenih carina, pa e na kraju obe zemlje verovatno izgubiti zbog smanjenog nivoa trgovine i interne specijalizacije (pogledati diskusiju o optimalnoj carini u Odeljku 8.6). Problem Kakva je veza izmeu cenovnih elastinosti SH i SF i cene proizvoda u uslovima slobodne trgovine i specifine carine? A8.2 Izvoenje formule za stopu efektivne zatite

Stopa efektivne zatite meri procenat prirasta domae novostvorene vrednosti usled carine i data je izrazom g= V ' V V (8A 1)

276gde je g stopa efektivne zatite, V je domaa novostvorena vrednost u uslovima slobodne trgovine, dok je V jednako domaoj novostvorenoj vrednosti uz postojanje carine na uvoz finalnog proizvoda i/ili na uvezene inpute koji se koriste u domaoj proizvodnji proizvoda. Sada elimo da izvedemo Jednainu (8 1) u Odeljku 8.3A iz Jednaine (8A 1). Ovo je povezano sa definisanjem V i V u izrazima meunarodne cene finalnog proizvoda u uslovima slobodne trgovine i u uslovima postojanja carine, zamenom ovih vrednosti u Jednaini (8A 1) i pojednostavljenjem da bi se dobila Jednaina (8A 1). Pretpostavimo da je fiksna meunarodna cena proizvoda (na primer, odela) u uslovima slobodne trgovine jednaka p (tako da se bavimo malom zemljom). Takoe pretpostavimo da brojni uvezeni inputi (kao to su vuna, dugmad itd.), koji takoe imaju fiksnu cenu na svetskom tritu, slue za domau proizvodnju odela. Suma trokova ovih uvezenih inputa koji slue za domau proizvodnju odela u uslovima slobodne trgovine je a1 p + a2 p + ... + an p = ai p

(8A 2)

gde se i odnosi na bilo koji od n uvezenih inputa, dok aip predstavlja troak i-tog uvezenog inputa koji slui za proizvodnju odela. Prema tome, domaa novostvorena vrednost sadrana u odelu koje je proizvedeno u zemlji u uslovima slobodne trgovine jednaka je fiksnoj meunarodnoj ceni odela u uslovima slobodne trgovine minus troak svih uvezenih inputa po fiksnoj meunarodnoj ceni. To jest, V = p p ai = p (1 ai )

(8A 3)

Sa carinom na uvezeno odelo i na sve uvezene inpute koji slue za domau proizvodnju odela, domaa novostvorena vrednost (V) je V ' = p (1 + t ) p ai (1 + ti )

(8A 4)

gde je t nominalna ad valorem carinska stopa na uvoz odela dok je ti nominalna ad valorem carinska stopa na uvezeni input i koji slui za domau proizvodnju odela. Primetimo da ti moe biti razliito za razliite uvezene inpute. Zamenjujui vrednosti iz Jednaine (8A 3) i Jednaine (8A 4) u Jednainu (8A 1) dobijamo V ' V p ( 1 t ) p ai ( 1 + ti ) p ( 1 ai ) g= = V p ( 1 ai ) Poto p stoji uz svaki lan brojioca i imenioca, moemo da eliminiemo p, pa uklanjanjem zagrada dobijamo 1 + t ai ait i 1 + ai g= 1 ai Poto se u brojiocu jednaki lanovi sa suprotnim znakom meusobno potiru, dobijamo Jednainu (8A 5): g= t ai ti 1 ai

(8A 5)

277Ukoliko postoji samo jedan uvezeni input u proizvodnji, znak se uklanja iz brojioca i imenioca Jednaine (8A 5) i dobijamo Jednainu (8 1) koja je data u Odeljku 8.3. Nedostatak je teorije efektivne zatite to to ona pretpostavlja da su tehniki koeficijenti u proizvodnji fiksni (tj., da ne postoji mogunost substitucije faktora) i da meunarodne cene uvezenog proizvoda i uvezenih inputa nisu pogoene carinama (tj., zemlja je mala zemlja). Problem (a) Kakav je uticaj nametanja carine na uvezeni input koji slui za domau proizvodnju proizvoda na obim potronje, proizvodnje, trgovine i prihoda i na preraspodelu dohotka ukoliko ve postoji carina na finalni proizvod? (b) Kakav e uticaj imati carina na uvezeni input na veliinu trokova zatite, ili gubitka blagostanja koji nastaju usled carine na finalni proizvod? (Savet: Na Slici 8.1 odredite koja se kriva pomera i u kom pravcu usled carine na uvezene inpute.) A8.3 Grafiki prikaz StolperSemjuelsonove teoreme

Prema StolperSemjuelsonovoj teoremi (videti Odeljak 8.4C), realni dohodak u zemlji oskudnog faktora proizvodnje e porasti posle nametanja carine. Na primer, kada Zemlja 2 (K obilna zemlja) namee uvoznu carinu na proizvod X (njen R intenzivan proizvod), PX/PY raste za domae potroae i proizvoae, a porae i realna nadnica za rad (oskudan faktor u Zemlji 2). Porast PX/PY i posledino irenje autputa proizvoda X i kontrakcija autputa proizvoda Y usled uvozne carine na proizvod X u Zemlji 2 jasno je prikazana na Slici 8.5. Na ovom mestu elimo da pokaemo da carina takoe ima za posledicu porast K/R u proizvodnji oba proizvoda pa zbog toga i porast nadnice za rad (oskudan faktor u Zemlji 2), ba kao to tvrdi StolperSemjuelsonova teorema. Da bi ovo uradili, koristimo Edvortov boks dijagram za Zemlju 2 na Slici 8.9 (preuzet sa Slika 3.10 i 5.6, ali izostavljajui znak prim uz slova). Na Slici 8.9, taka A je taka proizvodnje u autarkiji, taka B je taka proizvodnje uz slobodnu trgovinu, a taka F je taka proizvodnje uz uvoznu carinu od 100 procenata na proizvod X. Primetimo da je taka F udaljenija od koordinatnog poetka OX i blia koordinatnom poetku OY nego taka B, ukazujui na taj nain da je porast PX/PY usled uvozne carine na proizvod X omoguio Zemlji 2 da proizvodi vie X, a manje Y. Nagib pune linije iz ishodita OX do take B meri K/R u proizvodnji X, a nagib pune linije iz ishodita OY do take B meri K/R u proizvodnji Y, sve to u uslovima slobodne trgovine. Sa proizvodnjom u taki F (posle uvozne carine na proizvod X), K/R u proizvodnji X i u proizvodnji Y meri se nagibima isprekidanih linija iz ishodita OX i OY, respektivno, do take F. Poto su isprekidane linije iz svakog ishodita strmije od punih linija (videti sliku), K/R je vee u proizvodnji oba proizvoda posle nametanja uvozne carine na proizvod X nego u uslovima slobodne trgovine. Poto se svaka jedinica rada posle nametanja carine na proizvod X kombinuje sa veom koliinom kapitala u proizvodnji oba proizvoda, produktivnost rada raste, pa zbog toga raste i stopa

278

Slika 8.9.

Grafiki prikaz StolperSemjuelsonove teoreme. Kada Zemlja 2 namee uvoznu carinu na proizvod X, PX/PY raste i zemlja se kree iz take slobodne trgovine B u taku F na ugovornoj krivoj u proizvodnji i proizvodi vie X ali manje Y. Poto su obe isprekidane linije iz ishodita do take F strmije nego obe pune linije iz ishodita do take B, K/R je vee u proizvodnji oba proizvoda uz carinu nego u uslovima slobodne trgovine. Poto se upotrebljava vie kapitala po jedinici rada, produktivnost rada raste, pa je zato dohodak rada vei poto je uvedena carina, ba kao to tvrdi teorema.

nadnica u proizvodnji oba proizvoda. Ovo se odraava u injenici da je apsolutni nagib kratke pune linije kroz taku F (koja meri w/r) vei od apsolutnog nagiba kratke pune linije koja prolazi kroz taku B. Uz pretpostavku o savrenoj konkurenciji na tritima faktora, nadnice e biti izjednaene u proizvodnji oba proizvoda. Problem Koristei Edvortov boks dijagram za Zemlju 1 na gornjem delu Slike 3.9 i Slike 5.6, pokaite da uvozna carina na proizvod Y od 100 procenata pomera proizvodnju iz take B u taku F, smanjuje K/R u proizvodnji oba proizvoda, pa time poveava produktivnost i dohodak kapitala u Zemlji 1.

279A8.4 Izuzetak od StolperSemjuelsonove teoreme Metzlerov paradoks

U neobinom sluaju kada carina smanjuje, a ne poveava, relativnu cenu uvezenog proizvoda za pojedince u zemlji, dohodak oskudnog faktora takoe opada i StolperSemjuelsonova teorema vie ne vai. Da bi razmotrili taj sluaj (koji je otkrio Metzler), prvo emo pogledati levi deo Slike 8.10, gde teorema vai. Ovaj deo slike je identian Slici 8.6 izuzev to se sada bavimo izvoznim, a ne uvoznim carinama jer nam to grafiku analizu ini direktnijom. Levi deo Slike 8.10 pokazuje da individualni izvoznici u Zemlji 2 moraju da izvezu 55Y, od ega je 15Y (DE) prikupljeno u naturi od strane njihove vlade u obliku izvozne carine, dok preostalih 40Y ide strancima u zamenu za 50X. Kao rezultat toga imamo da je PX/PY = PD = 1,1 za pojedince u Zemlji 2 uz postojanje carine, nasuprot PX/PY = PW = 1 u uslovima slobodne trgovine. Primetimo da bi porast PX/PY za pojedince u Zemlji 2 bio vei ako bi pomeranje krive relativne ponude sa poloaja 2 u poloaj 2 bilo pripisano uvoznoj, a ne izvoznoj carini (videti PD = 1,6 na Slici 8.6), ali ono to je jedino vano da bi vaila StolperSemjuelsonova teorema jeste da PX/PY raste za pojedince u Zemlji 2. Razlog za to je da kada PX/PY raste, bilo usled uvozne bilo

Slika 8.10. Metzlerov paradoks. Levi deo Slike 8.10 pokazuje da kada Zemlja 2 namee izvoznu carinu,relativna cena proizvoda X pada na PX/PY = 0,8 za zemlju kao celinu, ali za pojedince raste (zbog carine) na PX/PY = 1,1, u poreenju sa cenom u uslovima slobodne trgovine PX/PY = 1. Poto PX/PY raste za pojedince u Zemlji 2, Zemlja 2 proizvodi vie X (R intenzivan proizvod) i dohodak rada raste, pa StolperSemjuelsonova teorema vai. Na desnom delu slike, cene u uslovima slobodne trgovine su PX/PY 1,25 (u taki E), a ista izvozna carina Zemlje 2 daje kao rezultat PX/PY = 1,1 za pojedince u Zemlji 2. Poto PX/PY opada za pojedince kada Zemlja 2 namee carinu, dohodak rada opada. Prema tome, StolperSemjuelsonova teorema vie ne vai i imamo Metzlerov paradoks. Ovo je posledica injenice da je kriva relativne ponude Zemlje 1 povijena unazad ili je neelastina posle take E, na desnom delu slike.

280usled izvozne carine, K i R se prebacuju iz proizvodnje Y u proizvodnju X, K/R raste u proizvodnji oba proizvoda, a takoe raste produktivnost i dohodak rada (ba kao to je opisano u Odeljku A8.3). Jedino u neobinom sluaju kada je kriva relativne ponude Zemlje 1 (ostatka sveta) zakrivljena unazad i njen nagib postaje negativan ili ona postaje neelastina posle odreene take (kao na desnom delu Slike 8.10), mogue je da PX/PY opadne, a ne da se povea, za pojedince u Zemlji 2 (u poreenju sa cenom u uslovima slobodne trgovine). U tom sluaju StolperSemjuelsonova teorema nee vie vaiti. Konkretno, desni deo Slike 8.10 pokazuje da je u uslovima slobodne trgovine u taki ravnotee E (koja je data takom preseka krivih relativne ponude 1 i 2), PW = 1,25. Nametanje izvozne carine u Zemlji 2 rotira krivu relativne ponude 2 do poloaja 2, to daje taku ravnotee E uz PW = 0,8 za Zemlju 2 u celini i za ostatak sveta. Meutim, pojedinci u Zemlji 2 morae da plate izvoznu carinu za 15Y (DE) pa je PX/PY = PD = 1,1 za pojedince u Zemlji 2. Poto nametanje izvozne carine smanjuje PX/PY za pojedince u Zemlji 2 (sa PX/PY = 1,25 u uslovima slobodne trgovine, na PX/PY = 1,1 uz izvoznu carinu), StolperSemjuelsonova teorema vie ne vai. Drugim reima, pad PX/PY usled nametanja carine u Zemlji 2 dovodi do toka da Zemlja 2 sada proizvodi manje proizvoda X a vie proizvoda Y. Poto je proizvod Y K intenzivan proizvod, K/R opada u proizvodnji oba proizvoda, pa e opasti i produktivnost i dohodak rada (oskudan faktor u Zemlji 2). Ovo je suprotno od onoga ta tvrdi StolperSemjuelsonova teorema i poznato je kao Metzlerov paradoks. Meutim, Metzlerov paradoks je neuobiajen. Neophodan i dovoljan uslov za njegovo pojavljivanje jeste da kriva relativne ponude druge zemlje (ili ostatka sveta) bude povijena unazad ili neelastina u zoni koju zauzima carina i da se sve izvozne carine koje prikuplja vlada troe na kupovinu uvoznog proizvoda. Problem Nacrtajte sliku koja je analogna Slici 8.10 i koja na levom delu prikazuje da Stolper Semjuelsonova teorema vai kada Zemlja 1 namee izvoznu carinu, a zatim prikaite Metzlerov paradoks na desnom delu slike. A8.5 Kratkoroni efekat carine na faktorske dohotke

StolperSemjuelsonova teorema odnosi se na dug rok u kome su svi faktori pokretni izmeu industrija unutar jedne zemlje. Meutim, pretpostavimo da je rad pokretan, ali da je jedan deo kapitala specifian za proizvodnju X, a drugi deo kapitala da je specifian za proizvodnju Y, pa se nalazimo u kratkom roku. Kratkoroni efekat carine na faktorske dohotke razlikuje se od efekata koje postulira Stolper Semjuelsonova teorema za dug rok i moe se analizirati upotrebom modela specifinih faktora koji smo razvili u Odeljku A5.4. Pretpostavite da ispitujemo sluaj Zemlje 2 (K obilna zemlja) koja izvozi proizvod Y (K intenzivan proizvod) i uvozi proizvod X. Na Slici 8.11, rastojanje OO odnosi se na ukupnu ponudu rada koji je raspoloiv u Zemlji 2, dok vertikalna osa meri stopu nadnica. U uslovima slobodne trgovine, ravnotena stopa nadnica je ED u obe industrije Zemlje 2 i odreena je presekom krivih VGPRX i VGPRY. OD rada je upotrebljeno u proizvodnji X, a DO u proizvodnji Y. Ukoliko sada Zemlja 2 nametne carinu na uvoz proizvoda X, to dovodi do rasta PX, kriva VGPRX proporcionalno se pomera navie do, recimo, VGPRX. Ovo poveava stopu nadnica sa ED

281

Slika 8.11.

Kratkoroni efekat carine na faktorske dohotke. Uvozna carina koju namee Zemlja 2 (K obilna zemlja) obino poveava PX i pomera krivu VGPRX nagore ka VGPRX. Stopa nadnica raste manje nego proporcionalno, a DD rada (pokretljiv faktor u zemlji) je prebaeno iz proizvodnje Y u proizvodnju X. Realna nadnica opada u izrazima X, ali raste u izrazima Y. Realan prinos na kapital (nepokretan faktor u zemlji) raste u izrazima X, ali opada u izrazima Y.

na ED, a DD jedinica rada prebaeno je iz proizvodnje Y u proizvodnju X. Poto w raste manje nego to raste PX, w opada u izrazima X, ali raste u izrazima Y (poto je PY nepromenjeno). Poto specifini kapital u proizvodnji X mora da uposli vie rada, realna VGPKX i r rastu u izrazima oba proizvoda X i Y. Sa druge strane, poto je manje rada upotrebljeno, uz fiksnu koliinu kapitala, u proizvodnji Y, VGPKY i r opadaju u izrazima proizvoda X, pa zbog toga i u izrazima proizvoda Y. Prema tome, nametanje uvozne carine na proizvod X u Zemlji 2 (K obilna zemlja) vodi do pada realnog dohotka rada (pokretan faktor) u izrazima X i do porasta u izrazima Y u obe industrije u Zemlji 2, i do porasta realnog dohotka i prinosa na kapital (nepokretan faktor) u proizvodnji X i do pada u proizvodnji Y. Ove rezultate treba uporediti sa onim koji je dobijen na osnovu Stolper Semjuelsonove teoreme kada su i rad i kapital pokretljivi, a koji zahteva da uvozna carina poveava realno w i smanjuje realno r u K obilnoj zemlji (naa Zemlja 2). Problem Kakav e uticaj na w i r imati nametanje uvozne carine na proizvod Y (K intenzivan proizvod) u Zemlji 1 (R obilna zemlja) ukoliko je rad pokretljiv a kapital nije?

A8.6

Merenje optimalne carine

U Odeljku 8.6A definisali smo optimalnu carinu kao onu carinu koja maksimizira neto korist koja je rezultat razlike izmeu poboljanja odnosa razmene zemlje i negativnih efekata usled smanjenja obima trgovine. Razlog zato je kriva relativne ponude 2* na Slici 8.7 povezana sa optimalnom carinom

282Zemlje 2 lei u injenici da je taka E* na najvioj moguoj krivoj indiferentnosti trgovine koju Zemlja 2 moe da dostigne sa bilo kojom carinom. To je prikazano krivom TI na Slici 8.12, koja je u svemu ostalom identina sa Slikom 8.7. Krive indiferentnosti trgovine izvedene su za Zemlju 1 u Odeljku A4.1. Ostale krive indiferentnosti trgovine za Zemlju 2 imaju isti opti oblik kao kriva TI na Slici 8.12, ali se nalaze bilo ulevo od TI (pa se zbog toga odnose na nii nivo blagostanja Zemlje 2), ili udesno od TI (i, kao takve, superiorne su u odnosu na TI, ali ih Zemlja 2 ne moe dostii). Prema tome, optimalna carina je carinska stopa koja zemlji dozvoljava da dostigne najviu moguu krivu indiferentnosti trgovine. To je ona kriva indiferentnosti trgovine koja je tangentna na krivu relativne ponude trgovinskog partnera. Prema tome, TI je tangentna na krivu relativne ponude Zemlje 1 (ostatka sveta). Da bi dostigla krivu TI i taku E*, Zemlja 2 mora da nametne uvoznu ili izvoznu carinu koja svoju krivu relativne ponude rotira iz poloaja 2 u poloaj 2*. Zemlja 2 moe da izazove rotaciju svoje krive relativne ponude iz poloaja 2 u poloaj 2* nametanjem 100 procenata ad valorem carine na proizvod Y. Konkretno, u taki ravnotee E*, izvoznici iz Zemlje 2 izvozie 50Y (JN), od ega je 25Y (JE*) prikupljeno od vlade Zemlje 2 u obliku poreza na izvoz proizvoda Y, a ostatak od 25Y (E*N) ide u inostranstvo u zamenu za 40X. Primetimo da je Zemlja 2 takoe mogla da postigne rotaciju svoje krive relativne ponude iz poloaja 2 u poloaj 2* putem prividno mnogo vee uvozne carine na proizvod X. U stvarnosti, optimalna izvozna stopa carine jednaka je optimalnoj stopi uvozne carine (mada se, na osnovu Slike 8.12, ini da to nije tako). Ovo moe da se dokae na odgovarajui nain jedino matematikim putem u naprednijim tekstovima za postdiplomce.

Slika 8.12. Merenje optimalne carine. Kriva relativne ponude 2* povezana je sa optimalnom carinom Zemlje2 jer je taka ravnotee E* na najvioj krivoj indiferentnosti trgovine koju Zemlja 2 moe da dostigne. To je dato krivom TI koja je tangentna na krivu relativne ponude Zemlje 1. Zemlja 2 moe dostii taku ravnotee E* na krivoj TI nametanjem izvozne ad valorem carine od 100 procenata (poto je JE* = E*N). Zemlja 2 ne moe da dostigne krivu indiferentnosti trgovine koja je udaljenija od TI. Sa druge strane, svaka druga carina od optimalne stope od 100 procenata dovee zemlju na krivu indiferentnosti trgovine koja je nia od krive TI.

283Meutim, poto je verovatnije da zemlja ima odreenu monopolsku snagu u odnosu na svoj izvoz (na primer, Brazil u odnosu na izvoz kafe i zemlje izvoznice nafte preko OPEC-a) nego da poseduje odreenu monopolsku mo u odnosu na svoj uvoz, naa razmatranja o optimalnoj carini verovatno su relevantnija za izvoz nego za uvoz proizvoda. Optimalna izvozna carinska stopa (t*) takoe moe da se izrauna prema sledeoj formuli: t* = 1 e 1

(8A 6)

gde je e apsolutna vrednost elastinosti krive relativne ponude trgovinskog partnera. Prema tome, ako je e beskonano (tj., kada je kriva relativne ponude trgovinskog partnera prava linija, to takoe znai da je Zemlja 2 mala zemlja), tada je optimalna carina za Zemlju 2 jednaka nuli (videti formulu). Sa druge strane, kada je kriva relativne ponude Zemlje 1 (ili ostatka sveta) donekle zakrivljena (pa je e manje od beskonanosti), t* ima pozitivnu vrednost. to je nia vrednost e (tj., to je vea zakrivljenost krive relativne ponude trgovinskog partnera), to je vea vrednost t*. Meutim, formula 8A 6 nije previe operativna jer da bi se upotrebila za proraun optimalne carine moramo prvo da identifikujemo taku E* (videti sliku). Kao to je istaknuto u Odeljku 8.6B, dobici za zemlju usled nametanja optimalne carine idu na raun trgovinskog partnera koji e verovatno pribei odmazdi. Proces odmazdi moe da traje sve dok obe zemlje ne izgube sve, ili veinu dobitaka od trgovine. Obim trgovine moe opasti na nulu sem ukoliko, sasvim sluajno, obe zemlje simultano ne nametnu svoju optimalnu carinu, uz zadatu carinu svog trgovinskog partnera. Problem (a) Nacrtajte sliku analognu Slici 8.12 koja pokazuje optimalnu izvoznu carinu na proizvod X za Zemlju 1. (Savet: Za opti oblik krivih indiferentnosti trgovine Zemlje 1 videti Sliku 4.8). Da li na istoj slici moete da prikaete optimalnu carinu Zemlje 2 nakon to je Zemlja 1 ve nametnula svoju optimalnu carinu? (Savet: Videti sliku 8.7.) (b) Koji su aproksimativni odnosi razmene Zemlje 1 i Zemlje 2 nakon to je Zemlja 1 nametnula optimalnu carinu, a Zemlja 2 odgovorila odmazdom nameui svoju carinu? (c) Kako se menja blagostanje svake zemlje u odnosu na stanje uz slobodnu trgovinu?

Izabrana bibliografijaZa pristup reavanju problema iz teorije carina, videti: D. Salvatore, Theory and Problems of International Economics, 4th ed. (New York: McGraw-Hill, 1996), Poglavlje 6. Iscrpni prikazi trgovinskih politika i teorije merenja carina nalaze se u: W.M. Corden, The Theory of Protection, (London: Oxford University Press, 1971). W.M. Corden, Trade Policy and Economic Welfare (London: Oxford University Press, 1974). H.G. Johnson, Aspects of the Theory of Tariffs (London: Allen & Unwin,1974). M. Michaely, Theory of Commercial Policy (Chicago: University of Chicago Press, 1977).

J.N. Bhagwati, u R.C. Feenstra, ed., The Theory of Commercial Policy (Cambridge, Mass.: MIT Press, 1983). W.M. Corden, "The Normative Theory of International Trade", u R. Jones, P.B. Kenen, eds., Handbook of International Economics (Amsterdam: North-Holland, 1984), pp. 63130. S.P. Magee, W.A. Brock, L.Young, Black Hole Tariffs and Endogenous Policy Theory (New York: Cambridge University Press, 1989). W.M. Corden, Intemational Trade Theory and Policy (Brookfield, Vt.: Edward Elgar, 1992). D. Salvatore, Handbook of National Trade Policies (Amsterdam and Westport, Conn.:

284North-Holland and Greenwood Press, 1992). D. Rodrik, "Political Economy of Trade Policy", u G.M. Grossman, K. Rogoff, eds., Handbook of International Economics, Vol. III (Amsterdam: Elsevier, 1995), pp. 1457-1494. I.M. Destler, AIIICfiCall Trade Politics (Washington, D.C.: Institute for International Economics, 1995). OECD, Indicators of Tariff and Non-Tariff Trade Barriers (Paris: OECD, 1996). J.N. Bhagwati, A.Panagariya, T. Srinivasan, Lectures on International Trade (Mass.: MIT Press, 1998), Part II (poglavlja 12-16). I. Destler, P.J. Balint, The New Politics of American Trade (Washington, D.C.: Institute for International Economics, 1999). P. Messerlin, Meas