INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

DEPARTMAN ZA PEDAGOKO-PSIHOLOKE NAUKEPREDMET PSIHODIJAGNOSTIKA

TemaPOREMEAJ PRILAGODBE (F43.2)

Mentor: prof. Dr Tamara Spahi-Efendi

Student:

Sadraj

Uvod o poremeaju prilagoavanja3Kako nastaje poremeaj prilagoavanja41.Kriterijumi za dijagnostifikovanje premeaja prilagoavanja51.1.Faktori nastanka52.Razliite vrste poremeaja prilagoavanja73.Reavanje problema84.Tehnike relaksacije94.1.Otklanjanja iracionalnih uverenja104.2.Menadment emocija105.Primeri iz prakse11Zakljuak13Literatura14

Uvod o poremeaju prilagoavanja

Poremeaj prilagoavanjapredstavlja stanje subjektivne patnje i emocionalne poremeenosti koje oteava socijalno funkcioniranje, a nastaje u periodu adaptacije na znaajne ivotne promene ili kao posledica stresnih ivotnih dogaaja. Stresor moe zahvatiti drutveni integritet pojedinca (teak gubitak, razdvajanje) ili iri sistem socijalne potpore i vrednosti (migracije, status izbeglice) ili pak predstavljati veu razvojnu tranziciju ili krizu (polazak u kolu, poetak roditeljstva, neispunjavanje eljenog cilja, umirovljenje). Individualne predispozicije ili podlonost poremeaju imaju vanu ulogu u pojavi i obliku poremeaja prilagoavanja ali se smatra da do poremeaja ne bi ni dolo bez prisustva nekog stresora. Manifestacije se razlikuju i ukljuuju depresivno raspoloenje, anksioznost ili zabrinutost (ili meavinu svega navedenog), oseaj nekompetentnosti za trenutnu situaciju, nesposobnost da se planira budunost ili nastavi dalje u sadanjosti kao i odreeni stupanj nesposobnosti u izvoenju dnevnih rutina. Poremeaji ponaanja mogu biti pridrueni poremeaju prilagoavanja, naroito kod adolescenata. Predominantna moe biti kratka depresivna reakcija ili poremeaj drugih emocija i ponaanja.Dakle, poremeaj prilagoavanja je u sutini emocionalni poremeaj koji se javlja u razdoblju adaptacije na znatnu promenu ivota ili stresni dogaaj.

1. Kako nastaje poremeaj prilagoavanja

Poremeaj prilagoavanja nastaje kao reakcija na stres koji osoba doivljava i po simptomima je slian post-traumatskom stresnom poremeaju, mada su simptomi neto blai. Trauma koja izaziva ovaj poremeaj moe biti razliite jaine.Ono to je kljuno jeste da se u ivotu osobe deavaju promene za ije prihvatanje ona nema dovoljno kapaciteta te podlee jakom stresu. Bilo da se radi o promeni posla, promeni mesta stanovanja, gubitku partnera ili zdravstvenim problemima, ukoliko osoba ne pronae adekvatne mehanizme za prevladavanje stresa, moe se javiti poremaaj prilagoavanja. Stres je, u ovakvim situacijama, normalan i skoro uvek prisutan, ali ipak, reakcija na ovakve promene ponekada je jaa u odnosu na ono to se smatra tipinim za osobe sa slinim problemima. Jednostavnije reeno, ukoliko je osoba pod psihikim stresom pod ijim uticajem se javljaju smetnje vee od oekivanih sa obzirom na jainu stresa, i ako to neko due vreme utie na njeno funkcionisanje, moe se pretpostaviti da osoba ima poremeaj prilagoavanja. Na primer, ovek koji je nedavno ostao bez posla e, nesumnjivo, neko vreme biti u kriznom periodu, ali, ukoliko provodi vie od tri meseca leei na kauu, gledajui tv i neuspeno pokuavajui da se oslobodi neprijatnih oseanja, postojae sumnja da se ipak radi o poremeaju prilagoavanja.Poremeaji prilagoavanja su izuzetno esti. Najee su praeni depresijom, anksioznou, problemima u koli ili poslu i problemima u odnosima sa okruenjem. Ostali simtomi ovog poremeaja su oseanja beznadenosti, tuge, uestalo plakanje, nervoza i zabrinutost, glavobolje i stomani problemi, slabljenje socijalnih veza ili potpuna socijalna izolacija, destruktivno ponaanje, promene u apetitu, problemi sa spavanjem, lako zamaranje i nedostatak energije, kao i zloupotreba alkohola i droga.Poremeaj prilagoavanja najee je praen depresijom, anksioznou, problemima u koli ili poslu i problemima u odnosima sa okruenjem. Ostali simtomi ovog poremeaja su oseanja beznadenosti, tuge, uestalo plakanje, nervoza i zabrinutost, glavobolje i stomani problemi, slabljenje socijalnih veza ili potpuna socijalna izolacija, destruktivno ponaanje, promene u apetitu, problemi sa spavanjem, lako zamaranje i nedostatak energije, kao i zloupotreba alkohola i droga.2. Kriterijumi za dijagnostifikovanje premeaja prilagoavanja

Kako bismo jasno razgraniili ovaj poremeaj od slinih emotivnih i psihikih problema kod ljudi, naveemo jasne kriterijume po kojima se on dijagnostifikuje :- emocionalne ili promene u ponaanju koje su nastale kao odgovor na neki stresni dogaaj javljaju se u peridu od najvie tri meseca nakon doivljenog stresa- posledice stresa koje se ogledaju u ovim promenama su preterane s obzirom na jainu stresa koji je osoba doivela te dolazi do nemogunosti normalnog funksionisanja u socijalnom ili poslovnom okruenju- kada se pojave simptomi, oni ne ostaju prisutni due od est meseci od trenutka kada nestane stres koji je prvobitno uzrokovao poremeaj. Jedino u sluaju produenog stresa, simptomi mogu trajati i due od est meseci[footnoteRef:1]. [1: G.C. Davison i J.M. Neale: Psihologija abnormalnog doivljavanja i ponaanja, Naklada Slap, Jasterbarsko. Str. 296.]

2.1. Faktori nastankaJedan isti stresni dogaaj kod nekoga moe izazvati javljanje depresivnog poremeaja ili post-traumatskog stresnog sindroma, kod drugoga poremeaj prilagoavanja, dok e neko trei taj dogaaj preiveti uz krai krizni period bez znaajnijih posledica. Nain na koji neko reaguje na stres zavisi od velikog broja faktora. Tipini odbrambeni mehanizmi koje osoba koristi u borbi sa svakodnevnim problemima, kao i strategije koje je izgradila kroz ivot, od velike su vanosti u periodima promena, te i utiu na javljanje ovog poremeaja. Istraivanja su pokazala da su znaajni i nasledni faktori kao i emocionalna inteligencija. Manja verovatnoa javljanja ovog poremeaja je kod onih ljudi koji imaju dobro razvijene socijalne vetine i adekvatnu socijalnu podrku u svom okruenju. vrste partnerske i prijateljske veze jedan su od bitnijih faktora koji moe ublaiti stres izazvan velikim ivotnim promenama. Sa druge strane, pod veim rizikom su oni koji su u svojoj prolosti ve imali problema sa depresijom ili anksioznou. Poremeaji koji se takoe esto povezuju sa ovim jesu i bipolarni poremeaj i poremeaji ishrane. Ovi i slini prethodno preivljeni problemi i traume, iako se u sadanjosti ne primeuju i osoba uspeva da normalano funkcionie, mogu biti oteavajui faktor u periodima veih promena, jer su kapaciteti osobe za prevladavanje stresa ve delimiino iscrpljeni u prethodnim problematinim epizodama. Period u kome su se traume dogodile u prolosti takoe je znaajan. Ukoliko je oosoba bila izloena stresu u detinjstvu, bie znaajno podlonija razvoju poremeaja prilagoavanja. Ipak, zlostavljanje i zapostavljanje u detinjstvu nisu jedini faktori koji u ovom periodu ivota mogu uticati na to da li e osoba kasnije biti podlona javljanju poremeaja prilagoavanja. Takoe, i preterano zatitniki nastrojeni roditelji mogu naneti tetu detetu i poveati rizik javljanja ovog problema. Ovakvi roditelji dete, svojom preteranom brigom, sputavaju u normalanom eksperimentisanju i traganju za razliitim nainima podnoenja frustracija. Njegov repertoar raspoloivih naina borbe sa stesom bie znaano suen, te e i u kriznim ivotnim momentima pre nego ostali doiveti ozbiljne probleme.Tipini odbrambeni mehanizmi koje osoba koristi u borbi sa svakodnevnim problemima, kao i strategije koje je izgradila kroz ivot su od velike vanosti u periodima promena te i utiu na javljanje ovog poremeaja. Manja verovatnoa javljanja ovog poremeaja je kod onih ljudi koji imaju dobro razvijene socijalne vetine i adekvatnu socijalnu podrku u svom okruenju. vrste partnerske i prijateljske veze jedan su od bitnijih faktora koji moe ublaiti stres izazvan velikim ivotnim promenama.Poremeaj prilagoavanja se sree kod ljudi svih uzrasta. Ipak, posebno je est u tranzitivnim periodima burnijih promena kao to su adolescencija ili kasno ivotno doba. Ovaj poremeaj se dijagnostifikuje tri puta ee u populaciji adolescenata nego li kod odraslih ljudi. Kada doe do poremeaja na ovom uzrastu, postoje odreene specifinosti u odnosu na populaciju odraslih, te se ee sreu problemi u ponaanju kao to su izlivi besa, poputanje u koli ili ak izbacivanja iz kole, vandalizam, uporno laganje ili zloupotreba supstanci.

3. Razliite vrste poremeaja prilagoavanja

Ovaj poremeaj moe biti akutni ili hronini, u zavisnosti od toga da li traje manje ili vie od est meseci. Postoji est vrsta ovog poremeaja :- Poremeaj prilagoavanja sa depresivnim raspoloenjem - karakteristina su depresivna oseanja, plaljivot, oseaj beznadenosti i slini simptomi inae tipini za depresivni poremeaj.- Poremeaj prilagoavanja sa anksioznou - javlja se jaka anksioznost, zabrinutost, a kod dece i jaki separacioni strahovi, te nemogunost udaljavanja od roditelja. Sve su ovo simptomi inae tipini za aksiozni poremeaj.- Poremeaj prilagoavanja sa pomeanom anksioznou i depresijom javljaju se pomeani simptomi iz prethodno opisanih kategorija.- Poremeaj prilagoavanja sa problemima u ponaanju - osoba prestaje da potuje opteprihvaene socijalne norme i pravila, i neretko se naruavaju prava drugih. esti su sluajevi saobraajnih prekraja, vandalizma, tua i slino.- Poremeaj prilagoavanja sa emotivnim i problemima u ponaanju.- Nesprecifikvani poremeaji prilagoavanja - ovde spavadaju razliite maladaptvine rekacije koje za posledicu imaju socijalnu izolaciju, opadanje efikasnosti na poslu ili u koli, este albe na svoje psihiko stanje i slino[footnoteRef:2]. [2: Kalianin, P.: Psihijatrija II, Velarta, Beograd, 2001. Str. 164.]

Svako od nas moe da se seti bar jednog ivotnog dogaaja koji nas je na neko vreme izbacio iz ravnotee. Reagovanje na stresne situacije je individualno i esto nije uputno praviti generalizacije o tome ta je to normalna reakcija i koliko dugo je normalno da traje kriza. Kada reakcija na stres izazove takav problem kao to je poremeaj prilagoavanja, opravdano je oekivati da e se simptomi, posle nekog vremena, povui sami od sebe, jer se to najee i deava. Neki ga razvijaju samo nakon vrlo specifinih, ekstremno stresnih ili traumatinih situacija, dok se opet ini da su mu drugi skloniji i da ga razvijaju znatno ee od ostalih. Sa druge strane, moemo zapaziti da neki ljudi, i pored velikih ivotnih potresa koji ih zadese, nikada ne dou do te take u kojoj bi se njihovo stanje moglo podvesti pod problem prilagoavanja. Oni su razvili vetine koje im pomau da se uspeno nose sa problemima ivljenja i da ih prihvataju i reavaju uz minimalnu tetu po sebe i svoje kognitivno, emocionalno i praktino funkcionisanje. ta je to to i pored oekivanja spontanog oporavka ipak moe da nam utedi ivotno vreme i skrati psihiku patnju?Sposobnost brzog prilagoavanja promenama i kapacitet za podnoenje stresa nisu neto to ovek jdnostavno ima ili nema, niti neto to zauvek ostaje tako kako nam je dato. Otpornost na stres je vetina koja se stalno stavlja na probu i svakako neto to se moe uiti, razvijati i unapreivati. Otpornost na stres ne predstavlja imunost na ivotne potrese niti odsustvo bola i napora u prevazilaenju problema, ve adaptivni kapacitet koji nam omoguava da bolje i bre konsolidujemo svoje psihike snage i izbegnemo pojavu ozbiljnih disfunkcija.4. Reavanje problema

Osobe sa poremeajem prilagoavanja esto se sapliu pred mnogim odlukama, nekada i pred onim koje se inae obavljaju spontano i bez mnogo mentalnog ulaganja. Iznalaenje reenja, ak i za manje zahtevne probleme, za njih moe predstavljati veliki poduhvat i esto ih dodatno frustrirati i odravati u poziciji bespomonosti sa uverenjem da je nemogue izboriti se. U ovakvim situacijama, esto se moe uspeno primeniti jednostavna i struktuirana tehnika reavanja problema u samo nekoliko koraka. Ova tehnika nije neko revolucionarno otkrie, ve zapravo neto to svi mi spontano koristimo kada se naemo pred nekom problemskom situacijom. Ipak, kada smo pod velikim stresom, ili se suoavamo sa njegovim posledicama, kao to je to sluaj sa poremeajem prilagoavanja, tee spontano pristupamo ovim mehanizmima. Eksplicitno data tehnika nam tada moe posluiti kao spoljanji podsticaj za aktiviranje naih unutranjih kapaciteta za reavanje problema.1. Identifikacija problema: Prvi korak slui da sagledamo sve vane aspekte problema. Sutina problema nije uvek oigledna, ali je kod osoba sa poremeajem prilagoavanja vrlo esto dodatno maskirana razliitim kognitivnim i emocionalnim iskrivljenjima koja se javljaju usled nesigurnosti, anksioznosti i oseaja bespomonosti. Zato se, na samom poetku, insistira na jasnom definisanju problema, opisivanju emocionalnog doivljaja koji se u vezi sa tim javlja, definisanju cilja i relevantnih prepreka koje treba prevazii.2. Produkcija moguih reenja: Sutina ovog koraka je vie u pokretanju kreativnih resursa i podsticanju konstruktivnog miljenja. Na trenutak, moemo ostaviti po strani potrebu za produkovanjem najboljeg i jedinog ispravnog, elegantnog reenja bez propusta. Akcenat nije na vrednovanju i procenjivanju, ve na uvebavanju fleksibilnosti u razmiljanju. Rigidno, anksiozno i nesigurno pristupanje ovom zadatku na poetku, sve vie poputa, to se vie razliitih ideja pojavi u razmatranju.3. Evaluacija i odabir reenja: Jedan problem najee nema jedno jedino ispravno reenje, ali isto tako svako od nas, u zavisnosti od linih preferencija, moe da nae ba ono koje njemu lino najbolje lei. Uzimajui u obzir sve relevantne elemente problema i svoj lini stil, odabraemo ono to nam se ini kao najbolji izbor.4. Procena ishoda: Ako je izbor bio dobar, reenje e raditi. Ukoliko ne dobijemo oekivani ishod, uputno je vratiti se na prethodne korake i ustanoviti ta nam je promaklo. Ponovnim prolaenjem kroz ove korake, pred svakim sledeim problemom brzo emo automatizovati ovakav pristup i spreiti da nas pred problemom obuzme panika ili oseaj bespomonosti[footnoteRef:3]. [3: Kuukali, A.: Lijeenje psihikih poremeaja uslovljenih stresom, Publishing, Sarajevo,1998. Str. 95.]

Tehnike relaksacije deluju oslobaanjem vika telesne i mentalne napetosti i spreavaju preplavljujue nalete negativnih emocija u situacijama pojaanog stresa5. Tehnike relaksacije

Osobe koje su razvile poremeaj prilagoavanja najee se suoavaju sa znaajnim nivoom anksioznosti i napetosti koja ih onemoguava da izadju na kraj nekad ak i sa manjim nivoima stresa. Tehnike relaksacije mogu da otklone ovaj aspekt problema prilagoavanja oslobaanjem vika telesne i mentalne napetosti. Jedna od najeih tehnika je tehnika dubokog ritmikog disanja. Sa ovom tehnikom se najee kombinuje tehnika miine relaksacije gde se, koncentrisanjem na svaki mii pojedinano, poev od glave pa sve do stopala, uz udah, osoba fokusira na napetost miia, a kroz izdah tu napetost oputa. Druga tehnika koja se esto javlja u kombinaciji sa ovima je tehnika vizuelizacije, u kojoj osoba zamilja mesto mira i sigurnosti koje sama kreira i koje moe da prizove u seanje svaki put kad je obuzmu uznemiravajue emocije. Identifikovanje iracionalnih verenja nastalih usled stresnih ivotnih iskustava je prvi korak u njihovom otklanjanju.5.1. Otklanjanja iracionalnih uverenjaak i ako nismo skloni katastrofiziranju, bespogovornom zahtevanju i perfekcionizmu, negativna ivotna iskustva mogu nam poljuljati sigurnost u sebe i svet u kome ivimo i navesti nas da posumnjamo u sopstvene kompetencije ili mogunost da utiemo na stvari. Negativna uverenja o sebi ili svetu, ak i kada su zasnovana na nekom realnom iskustvu, predstavljaju preteranu generalizciju i osobu obeshrabruju i ine je bespomonom. Mnoga ogranienja sa kojima se u ivotu suoavamo smo na taj nain sami sebi nametnuli. Osobe sa poremeajem prilagoavanja esto u osnovi svog stanja imaju samosabotirajue misli koje se esto javljaju automatski i spreavaju ih da uspeju u bilo emu to pokuaju da urade. Neuspeh im jo jednom dokazuje da su bili u pravu i tako se krug bespomonosti zatvara. Identifikovanje ovakvih uverenja je prvi korak u njihovom otklanjanju. Nakon toga ih je mogue analizirati, prodreti u sr njihove iracionalnosti i dovesti do apsurda, kada se mogu zameniti fleksibilnijim, racionalnijim i konstruktivnijim uverenjem koje bolje odgovara realnosti.5.2. Menadment emocijaSvi ivotni problemi sa sobom nose niz negativnih emocija. Kada pomislimo na bes, tugu, stid, krivicu, prvo to nam padne na pamet je da to nikada ne elimo da osetimo. Poto je realnost drugaija, i bar malo od svega toga nam sleduje, uvek emo pokuati da amortizujemo taj udarac. Neki e poricanjem pokuati da pobegnu od svojih neprijatnih emocija, neki e im se beznadeno prepustiti i dozvoliti da ih preplave. Menadment emocija predstavlja nain da pravilno prepoznamo, prihvatimo i vodimo svoje emocije. Ono to ne prepoznamo ne moemo ni da kontroliemo, i ono to ne prihvatamo ne moemo ni da promenimo. Zato je vano da nauimo da je svaka naa autentina reakcija na situaciju, bila ona za nas prijatna ili neprijatna, na saveznik u traenju reenja.

6. Primeri iz prakse

Primer 1. N. N. stara 18 godina, student, neudata; Dg. Poremeaj prilagoavanjaAnksiozna slika:Dolazi na studije iz manjeg mesta iz kojeg se veoma retko udaljavala. Kada se to i deavalo, uvek je bila u pratnji roditelja. Razdvajanje od kue, rodbine i drugova je veoma teko podnela. U Beogradu ne moe da se snae. iroke ulice, veliki broj automobila, tramvaji, svako gleda svoja posla i niko se nikome ne obraa. Na fakultetu je sasvim drugaija atmosfera od one koju je oekivala. Poela je da strahuje, oseala je stalnu napetost i tremu kada treba da ode na fakultet. Javila se i uporna nesanica. Od uvek je bila osetljiva, dobro negovana, strogo vaspitavana i previe zatiavana osoba. Prva manja kriza je bila kod polaska u kolu, ali se sve zavrilo bez posledica. Kako su se smetnje uslonjavale, postajala je sve nesposobnija da odgovori obavezama koje joj je fakultet nametao. Nije mogla da ui, veoma slabo se koncentrisala na vebama, nagomilavalo joj se gradivo koje je trebalo da obradi, a nije uspevala. U stanju velike napetosti i straha, sa tekoama u linom i socijalnom funkcionisanju, dolazi na konsultaciju sa psihijatrom, da proceni da li moe da se prilagodi na nove uslove ivota ili ne.Primer 2. N. N., star 58 godina, oenjen je, otac dvoje dece, u prevremenoj penziji; Dg. Poremeaj prilagoavanjaDepresivna slikaPo odlasku u penziju, u koju je otiao ne po svojoj volji, odjednom je bio zateen sasvim novim nainom ivota o kojem nije ni pomiljao i na koji se nije pripremio. Prvo je obiao celokupnu rodbinu i u mestu u kojem je iveo i van njega. Boravio je po dan dva kod njih, priao, sve se odvijalo lepo, ali je uvek bio suoavan sa obavezama roaka koji nisu imali previe vremena za duge razgovore. Posle toga je otpoeo da kontaktira sa svojim drugovima i prijateljima, ali se sve ponovilo. Svi su nekuda urili, uvek su neto radili i nisu imali vremena da sede i priaju sa njim. Onda je shvatio da i sam mora da nae neki posao, zanimaciju. Kako mu to nije polazilo za rukom, poeo je da se nervira, napetost je rasla, poeo je da loe spava, promenio je ponaanje i postao svadljiv, netolerantan, prava prznica. Kako mu je raspoloenje postajalo sve tegobnije, javio se psihijatru za pomo.

Zakljuak

Poremeaj prilagoavanja esto prethodi epizodi depresije. Zamislite stanje nakon razvoda braka, finansijske propasti ili nakon to vam je lekar utvrdio dijagnozu raka. Sasvim su razumljivi oseaji poput napetosti, tuge, nemoi i ljutnje. Nakon odreenog vremena, veina ljudi prihvati iveti s posledicama stresnog dogaaja. Meutim, katkad osobe ne uspevaju da prihvate posledice stresnog dogaaja. Kad stresni dogaaj ili situacija podstakne razvoj simptoma depresije, koji stepenom teine ne ispunjavaju kriterijume za depresivnu epizodu, stanje se naziva poremeaj prilagoavanja.Prilikom dijagnostikovanja poremeaja prilagoavanja, lekari obino uzimaju u obzir sledee kriterijume: Emocionalni ili poremeaji ponaanja nastaju kao reakcija na jasan stresni dogaaj unazad poslednja tri meseca. Odgovor na stresni dogaaj prelazi okvire uobiajeno oekivane reakcije. Simptome ne moemo pripisati iskljuivo reakciji alovanja.Poremeaj prilagoavanja moe se pojaviti u bilo koje osobe. Obino se pojavi u ivotnoj dobi kad ste ranjivi, na primer nakon to se odselite od roditelja ili pri kraju uspene karijere. Starosna je dob takoe vrlo vana. Na primer, gubitak posla je manje stresan u dobi od 30, nego u dobi od 50 godina, kada su izgledi za novi posao ograniene. Katkad se poremeaj prilagoavanja pojavi nakon samo jednog stresnog dogaaja. Katkad je prisutno vie zasebnih inilaca.Postoji nekoliko razliitih podtipova poremeaja prilagoavanja. Akutni poremeaj prilagoavanja podrazumeva simptome u trajanju manje od est meseci. Kada simptomi traju due, poremeaj prilagoavanja smatra se hroninim. S obzirom na vodee simptome, razlikujemo: Poremeaj prilagoavanja sa depresivnim raspoloenjem Poremeaj prilagoavanja sa anksioznim simptomima Poremeaj prilagoavanja sa meanom anksiozno - depresivnom slikom Poremeaj prilagoavanja s poremeajem emocija i ponaanja

Razvoj odreenog podtipa poremeaja prilagoavanja zavisi o dobi lica. Odrasle osobe obino iskazuju depresivne i anksiozne simptome.

Literatura

1. G.C. Davison i J.M. Neale: Psihologija abnormalnog doivljavanja i ponaanja, Naklada Slap, Jasterbarsko.2. Kalianin, P.: Psihijatrija II, Velarta, Beograd, 2001.3. Kuukali, A.: Lijeenje psihikih poremeaja uslovljenih stresom, Publishing, Sarajevo,1998.

Novi Pazar, 2013.