poruke - serbianmirror.com · medjunarodno pravo. u medjuvre-menu vi{e od polovine, oko 200 zemalja...
TRANSCRIPT
P O R U K E
2 Mart 2018.
3www.serbianmirror.comMart 2018.
Srb info strana 4
Kosovo je srce Srbije strane 5
Intervju: Mila Turajli} strana 6
Markovi konaci strana 7
^ika{ka kafana @upa strana 8
Brani}u svoju Srbiju strana 9
Uspe{an i plemenit ~ovek Vja Vla strana 10
Po{ten rad svakome vrata otvara strana 11
In memoriam - Neboj{a Glogovac strana 12
Na mestu manastira Mladovac
zasvetle}e crkva Hrista spasa strana 13
Okupatorski vojnik dao srpsko ime sinu strana 14
^ovekova duhovna `edj strana 16
Od Ben Akibe do akademika strana 20
Pravoslavlje: Veliki ~asni post strana 21
Dan dr`avnosti R. Srbije u ^ikagu strana 22
Violetini modni detalji od svile strana 23
Feljton - Gvozdeni puk strana 24
Protekli dogadjaji strana 25
Horoskop strana 26
Misaona imenica - gde car ide pe{ke strana 28
^estitke, oglasi, mediji strana 29
Vedra strana Ogledala strana 30
TIRA@: 18.000
SADR@AJ
PUBLISHED BY
Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •
P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613• Phone: 773.744.0373• OSNIVA^: Slavica Petrovi}
• UREDNIK: Slavica Petrovi}
• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}
• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},
Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina.
• DOPISNICI: Vanja Buli}, Jasna Stanojev,
Ivan Kalauzovi} (Beograd), Sta{a Nasti} (Holivud),
Milomir Ognjanovi} (Havai)
ALL RIGHTS RESERVED:
Ogledalo is not responsible for advertisments,
advertising articles and their contents
E-mail: [email protected]: www.serbianmirror.com
• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)
• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)• BEOGRAD: Zoran Marinkovi} (062.821.4385)
I Z R E D A K C I J E
““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””
Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}
RE^ UREDNIKA
Pred vama je jo{jedno novoizdanje na{eg
lista, ispunjeno repor-ta`ama, intervjuima ipri~ama razli~itih
sadr`aja.Tu su i susreti sa interesantnim uspe{nim
ljudima, filmskim stvaraocima, ali i obi~nim ljudima injihovim do`ivljajima. Se}amo se velikih pisaca,osvr}emo se na Uskr{nji post, a na vedroj strani }eteponovo na}i filozofske aforizme Save Rako~evi}a iskandinavku sa likom na{eg prijatelja Duleta Go{i}a.
Februar je bio kratak, ali nas je i rastu`ioneo~ekivanim tragi~nim odlascima nekih ljudi kojesmo poznavali, po{tovali i voleli.
Iz na{e sredine oti{ao je Damjan Betinski,dugogodi{nji vlasnik Burbon Cafea, dobar ~ovek i pri-jatelj mnogih nas u ovom gradu. Jedno je sigurno,mnogima }e nedostajati i mnogi od nas }e ga pamtitipo njegovoj spontanoj dobroti i lepim dru`enjima.
Velika tragedija {okirala je sve nas, kako uSrbiji tako i van nje, iznenadnim odlaskom Neboj{eGlogovca, glumca sa bo`jim darom kakav se retkoradja. Ovaj divan ~ovek plenio je svojom harizmom.Veliki glumac koji je istom snagom umeo da prenesei lik tragi~nog ~oveka i da nas nasmeje. Njegovabravurozna gluma~ka ostvarenja su postavila nove kri-terijume u na{em glumi{tu.
Imala sam tu ~ast da Neboj{u Glogovca, kra-jem septembra pro{le godine, upoznam li~no. Prijatnome je iznenadio svojom prirodno{}u i spontano{}u.Pri~ali smo kao da smo se ve} godinama poznavali.Razmenili smo kontakte i napravili plan da ovogprole}a u ^ikagu prika`emo film “Ustav RepublikeHrvatske”, u kojem je Neboj{a napravio jo{ jednu bril-ijantnu gluma~ku kreaciju. Zamisao je bila da on budegost na projekciji. Stra{na vest o njegovoj bolesti jepoljuljala sve, ali se ipak niko nije nadao njegovomovako brzom odlasku. Iznenada nas je napustioNeboj{a Glogovac koji je za relativno kratko vremezaokru`io svoju epohu i ostavio sna`an pe~at u na{emglumi{tu. Sigurna sam da }e ovaj plemeniti ~ovek nanebu imati posebno mesto, kakvo i zaslu`uje.
Na`alost, tako smo ispratili ovaj februar zanama uz nekoliko tu`nih dogadjaja, koji}e nam ostatizauvek u srcu, ali moramo prikupiti snagu za novepodvige jer `ivot ide dalje.
Pred nama je prole}e, Mesec u kome smosada podse}a da svim damama od srca ~estitam 8.Mart, Medjunarodni dan `ena, koji se slavi {irom svetau se}anje na vi{e od 140 poginulih radnica u Njujorku.
Drage dame, proslavite ovaj praznik uzdravlju i sre}i sa onima koje volite!
Iskreno va{a,Slavica Petrovi}
Po{tovani ~itaoci i prijatelji,
NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------
CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------
ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------
Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala
Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613
Slavica Petrovi}
S R B I N F O
Mart 2018.
Pure Live Music predstavlja
LEPA BRENAzvezda ~ije ime sve govori! Jedna od najpopularnijh folk peva~ica sa EY Yu
prostora, ~ija karijera po~inje jo{ od osamdesetih godina dvadesetog veka,
a traje i dan danas!Breni }e se pridru`iti i
Stefan @ivojinovi} & Brena Team Band
31. mart, Joe’s Live RosemontCena : 60$
Doors 9:00 PM / Show 10:00 PM (event ends at 2:00 AM)
S obzirom na to da }e se za ovaj nastup tra`iti ulaznica vi{e, kupite karte na vreme!Vise informacija na broj 773-941-3655 ili
putem maila [email protected]
za vi{e info: www.facebook.com/purelivemusic www.purelivemusic.com
4
Festival dokumentarnog filma
DOC105. - 8. APRILADavis Theater,
4614 N. Lincoln Ave, Chicago. Za vi{e informacija i sadr`ajacelog festivala pogledajte na:
http//doc10.orgKarte mo`ete poru~iti online: https://goo.gl/YAHosf Info :: 773-941-3655
BAJAGA I INSTRUKTORI Joe’s Live Rosemont-u 09. marta
Deceniju nakon jednostra-nog progla{enja nezav-isnog Kosova, ni{ta se nije
promenilo nabolje. Kosovo je idalje crna rupa Evrope, mestokome vladaju kriminalci,narko-bosovi i trgovci ljudskimorganima, ekonomski je neodr`ivosa nesredjenim zdravstvom iprosvetom, bez vladavine prava.
Glavni problem Albanacana Kosovu je siroma{tvo, visok ste-pen nezaposlenosti koji dosti`e i do35 procenata, dok dru{tveni brutoproizvod ne raste. Srbi na Kosovusu i dalje jedini narod u Evropikoji je obespravljen, nemaju nikak-va prava i sve ih je manje, naro~itou urbanim sredinama.
Kosovo je i dalje dalekood nezavisnosti, jer da nije tako,ne bi Srbiju pritiskali da ga prizna.Pet zemalja EU nikada ga nijepriznalo, nije postalo ~lanicava`nih medjunarodnih organizacijakao {to su Interpol ili Unesko, nemo`e da stekne puni medjunarod-no-pravni kapacitet, pa je nezavis-nost Kosova kao kula od karata,vrlo lako mo`e da se sru{i, upozo-ravaju politi~ki analiti~ari.
Evo da se ukratko podse-timo {ta se dogadjalo u proteklojdeceniji.
Na vanrednoj sednicikosovskog parlamenta 17. februara2008. godine, Kosovo je jednostra-no proglasilo nezavisnost odSrbije. Tu odluku je Vlada Srbijeponi{tila jo{ iste ve~eri kao pro-tivpravni akt privremenih organa uPri{tini, a oko pola miliona ljudiokupilo se u centru Beograda namitingu pod parolom KOSOVO JESRBIJA.
Protesti protiv jednostra-no progla{ene nezavisnosti Kosovaodr`ani su u vi{e gradova Srbije, uRepublici Srpskoj, Crnoj Gori, alii po gradovima zapadne Evrope iSeverne Amerike, u organizacijiudru`enja srpskih iseljenika: uVankuveru, Kopenhagenu,Marselju, Cirihu, Hamburgu,Minhenu, [tutgartu, Diseldorfu,Frankfurtu, Londonu, Kelnu,Nirnbergu i Dortmundu, Be~u,Pragu, Var{avi, Atini, @enevi,Hagu, Briselu, Torontu, Kalgariju,
Vinipegu, Montrealu, Finiksu,^ikagu, Klivlendu, Va{ingtonu…
Iste godine je GS UNusvojila zahtev Srbije da se medju-narodni sud pravde u Hagu izjasnio legalnosti jednoglasno progla{enenezavisnosti Kosova. Odgovorsuda je bio: Kosovo nije prekr{ilomedjunarodno pravo. U medjuvre-menu vi{e od polovine, oko 200zemalja ~lanica UN priznalo jeKosovo kao nezavisnu dr`avu. Srbibojkotuju kosovske institucije,blokiraju administrativne prelaze saSrbijom, ne priznaju}i granice.
Godine 2011, na zahtevtada{njeg srpskog rukovodstva na~elu sa Borisom Tadi}em, zapo~etidijalog izmedju Beograda iPri{tine, iz UN prelazi podpokroviteljstvo EU u Brisel. Todonosi ve}e anga`ovanje sila kojese zala`u za nezavisno Kosovo, aslabi uticaj srpskih saveznika kadaje u pitanju ova osetljiva tema.
Briselskim sporazumom potpisan-im 2013. godine, re{ena su nekaprakti~na pitanja poput slobodekretanja, validnosti dokumenata, alii u~e{}e Srba u institucijama vlastii pravosudja. Pri{tina nije ispunilaglavni deo Briselskog sporazuma –formiranje Zajednice srpskihop{tina na Kosovu, dok je Beogradispunio sve svoje obaveze preuzete
u dijalogu.D e s e t o g o d i { n j i c a
progla{enja nezavisnosti sedo~ekuje u senci jo{ uvek neraz-ja{njenog ubistva OliveraIvanovi}a. Uo~i obele`avanjaprogla{enja nezavisnosti, Kosovoje do krajnjih granica zao{triloodnose s medjunarodnom zajedni-com, kada su 43 poslanika uSkup{tini podnela inicijativu zaukidanje Specijalnog suda za ratnezlo~ine, osnovanog po Zakonuizglasanom 2015. godine. Debateoko tog pitanja trajale su vi{e od
mesec dana da bi se, nakonvelikog medjunarodnog pritiska,lideri zemlje – predsednik Ha{imTa~i, predsednik skup{tine KadriVeselji i premijer Ramu{ Haradinaj– javno izjasnili da Zakon oSpecijalnom sudu ne}e biti ukinut,iako ga, kako su rekli, i dalje sma-traju istorijskom nepravdom.
Izjave o tome da Zakonne}e biti ukinut, pozdravili su uzajedni~koj izjavi predstavnicizemlje Kvinte (SAD, Nema~ka,Francuska, Italija i VelikaBritanija). [efica Kancelarije EU uPri{tini Natalija Apostolova reklaje da Unija vidi inicijativu za uki-danje Specijalnog suda kaopoku{aj otkazivanja medjunarodneobaveze koju je kosovskaskup{tina ratifikovala pre dve
godine. To ostavlja negativan uti-sak o Kosovu, jer ne ispunjavasvoje obaveze i predstavlja se kaonepouzdani partner, tvrdiApostolova.
Na evropskom putu, iPri{tina i Beograd suo~avaju se sasve ve}im pritiskom da uspostavepravno obavezuju}i sporazum.Odnosi s Kosovom su i predmetPoglavlja 35 pregovora o pristu-panju Srbije Evropskoj uniji. Zare{avanje kosovskog pitanja Srbijabi od EU trebalo da o~ekuje odgo-varaju}e priznanje i nagradu ili
“crveni karton“ koji mo`e blokiratiulazak Srbije u Evropsku uniju,upozorava ekspert za Balkan ubriselskom Centru za evropskupolitiku Korina Stratulat.
Samo nedelju dana preusvajanja strategije pro{irenja zazemlje Zapadnog Balkana, [panijaje dovela u pitanje i ovaj doku-ment, ali i ceo proces pristupanjazbog o{trog suprotstavljanjauklju~ivanju Kosova u bilo kojiproces koji ostavlja utisak da seKosovo tretira kao dr`ava. Kakopi{e “Koha ditore“, [panija je EUdostavila takozvani “non pejper“,gde se protivi upotrebi terminaWB6 (skra}enica za {est zemaljaZapadnog Balkana: Srbiju, CrnuGoru, Makedoniju, BiH, Albanija iKosovo) isti~u}i da Kosovo nije
deo procesa pro{irenja. StrategijaZapadnog Balkana Evropskekomisije, na sastanku komesaraEU u Strazburu, usvojena je ali seu briselskim krugovima govori i otome da [panija namerava da sesuprotstavi u~e{}u Kosova naSamitu EU i Zapadnog Balkanakoji }e se odr`ati ove godine uBugarskoj.
Na proslavidesetogodi{njice jednostranogprogla{enja nezavisnosti u Pri{tininijedan predsednik, premijer iliva`nija li~nost, osim premijeraAlbanije Edija Rame, nije bioprisutan. Najve}i saveznici nezav-isnog Kosova pokazali su u protek-loj deceniji veliko licemerje premanjegovim gradjanima, ostavljaju}iih u kand`ama osoba sa debelimkriminalnim dosijeima, od organi-zovanog kriminala i ubistava doutaje poreza i prevara svih vrsta, inajgoroj vrsti nacionalpopulista.Uprkos prisustvu NATO snaga iEuleksa, gradjani Kosova mogu daputuju bez viza u samo desetzemalja. ^ak su i gradjani Srbije uvreme sankcija mogli da putujuslobodno u vi{e dr`ava sveta. Sdruge strane, Ta~iju malo ko dolazii malo ko ga zove u dr`avneposete, a Haradinaja jo{ manje.Albanci s Kosova su bili, gledanopo broju stanovnika, najzastupljeni-ja etni~ka grupa medju islamskimteroristima u Siriji i Iraku. I EU jeindirektno pokazala {ta zaista mislio vlastima u Pri{tini, kada jeodobrila viznu liberalizaciju saUkrajinom, zemljom u ratu sa~etrdeset miliona stanovnika, ablokirala onu sa Kosovom samanje od dva miliona gradjana.Dvoli~nost EU jo{ je ve}a ako seuzme u obzir da su tu prisutni ve}18 godina, ali da je Kosovo daljeu vrhu svih negativnih lista vezanihza korupciju, pravosudje, organizo-vani kriminal...
Od dolaska mirovnihsnaga na Kosovo i Metohiju ubi-jeno je ili nestalo oko hiljadu, aproterano vi{e od 220.000 Srba,najvi{e tokom martovskog pogro-ma 2004. godine, kada su Albancisru{ili oko 800 srpskih ku}a, 174verska objekata i 33 spomenika.
P O L I T I K A
Pi{e: Marijana Maljkovi}
5www.serbianmirror.comMart 2018.
KOSOVO JE SRCE SRBIJE10 GODINA NAKON PROGLA[ENJA NEZAVISNOSTI
F I L M
6 Mart 2018.
NOVI DOKUMENTARAC MILE TURAJLI] 'DRUGA STRANA SVEGA” OSVAJA SVET
Pi{e: Tatjana Nje`i}
Dugometra`ni dokumen-tarni film Mile Turajli}“Druga strana svega“ je
osvojio prvu nagradu uAmsterdamu na najpresti`nijemsvetskom festivalu dokumen-tarnog filma, do`iveo veomauspe{nu premijeru u Beogradu uSava centru, u okviru Festivalaautorskog filma, nakon toga jeprikazivan u beogradskimbioskopima na redovnom reper-toaru, a od tada se prikazuje{irom sveta i polako osvajapresti`ne nagrade.
Ovu autorku poznajemopo prethodnom veoma uspe{nomdokumentarcu “Sinema komunis-to“, koji je do`iveo veliku slavui osvojio veliki broj nagrada.
Mi u ^ikagu }emoimati prilike da njen drugidokumentarac “Druga stranasvega“ pogledamo na filmskomfestivalu “CO10“ gde se svakegodine prika`u 10 najboljihdokumentarnih filmova iz celogsveta.
“Druga strana sveta“ jefilm u kome su medju glavnimprotagonistima jedna decenijamazaklju~ana vrata u stanu gde`ivi, prozor kroz koji pucapogled na ulicu, vreme i istoriju,njena majka, a na{a istaknutauniverzitetska profesorkaSlobodanka Turajli}, “sitnice“koje nismo birali ni hteli a kojenam `ivot zna~e…
Prenosimo deo intervjuasa Milom Turajli} nakon njenogpovratka iz Amsterdama krajem2017. godine.
S kojim ose}anjem stese, nose}i u rukama glavnunagradu, vratili sa festivala uAmsterdamu?
- I dalje samo{amu}ena. ^injenica da je filmuop{te u{ao u takmi~arski pro-gram je bila neverovatna. Kad jetaj poziv stigao strepela sam da}e sti}i i neki mejl, obave{tenjetipa – ovo je gre{ka. U doku-mentarnom filmu taj festival jeisto {to i Kanski u igranom.Dakle, ve} to {to se film na{aou takmi~arskoj selekciji je bilo –vau. A tek nagrada…
I, {ta je bilo kad stesaznali?
- Saznala sam na cere-moniji zatvaranja. Ni{ta miprethodno nije bilo re~eno. A
po{to je to glavna nagrada, onase poslednja objavljuje. I, cere-monija je trajala i trajala i nakraju kad sam ~ula kako njihovaministarka prosvete i predsednica
`irija govore “u jednom stanu,vrata...“ bila sam van sebe. Ondasu pro~itali obrazlo`enje `irija,kojeg se i ne se}am od uzbud-jenja. Iza{le smo da se pokloni-mo ja i moje dve producentkin-je, a mama i sestra su bile u
publici, te je to bilo prepunoemocija. I onda sam se obratilakratkim govorom koji je bioiznenadjuju}e burno pozdravljen.Posle su mi ljudi ~estitali ~ini mi
se vi{e na tom govoru nego nanagradi.
O ~emu ste govorili utom obra}anju?
- To je bio isti dan kadje donesena presuda RatkuMladi}u. ^inilo mi se va`nim daka`em da sam ponosna {to samu srpskoj delegaciji na takovelikom i va`nom festivalu, a daje tog dana, u toj Holandiji,Srbija na neki drugi na~in spom-injana. Kazala sam da ima ne{to{to je mo`da i va`nije od zado-voljene pravde i zatvaranjatamnog poglavlja u istorijiEvrope o ~emu se tamo punogovorilo, a to je potreba da sesagleda i prepozna da su te istetamne sile koje su dovele do ras-pada Jugoslavije u usponu uceloj Evropi danas. I da nije pri-lika samo za tap{anje po ramenunego da se ljudi prenu i okrenuka onom {to se de{ava u Evropi.Prolomile su se ovacije…
U Amsterdamu na danpresude Ratku Mladi}u, uBeogradu na biv{i DanRepublike…
- Crnjanski bi rekao –komedijant slu~aj. Kako rekoh,uop{te Srbija na festivalu uAmsterdamu je ve} bila ne{toneverovatno, pa jo{ nagrada, pasve na taj dan… [to se ti~e Savacentra, to je bio jedini slobodantermin. Ako }emo iz ugla simbo-
like, kad budete videli filmuvide}ete da bi adekvatniji bio 1.decembar; osnivanje KraljevineSrba, Hrvata i Slovenaca. Ali, usvakom slu~aju veliko je uzbud-jenje premijera pred publikom usvom gradu, u svojoj zemlji.
Film ima paralelnetematske tokove, li~na pri~a seprelama kroz zaklju~ana vratau dnevnoj sobi, dru{tvena serazvija u pogledu kroz pro-zor… A kako se to u vamaprelomilo?
- Prostor je veomava`an u ovom filmu. Kroz stankao mikroprostor prelama sepri~a makroprostora. Dijalog,ono o ~emu se pri~a u stanu,de{ava se na ulici, mi togledamo. I to {to se de{ava naulici uti~e na ono {to se de{avau stanu. Tako da se uspostavljaneverovatan dijalog izmedjuulice i dnevne sobe, a ti prozoripostaju i kao neka osmatra~nica.
U kojoj meri je tonapolju formiralo nas unutra?
- U prevelikoj meri.Osnovna ideja ove pri~e je da suti burni istorijski tokovi naBalkanu u poslednjih sto i vi{egodina ostavili strahovito jaketragove na na{im li~nim `ivoti-ma, da, hteli vi to ili ne, obliku-ju i va{u dnevnu, pa i spava}usobu. Onaj ko je ovde rodjennjemu je li~na sudbina krojenaistorijskim tokovima. Toobele`ava sve nas. Ali su{tinatog razgovora koji se u filmurazvija izmedju moje majke imene je da to pred sve naspostavlja jedan izazov – kako}emo mi na to reagovati. Ba{zbog toga {to mi zapravo nemo`emo da pobegnemo od poli-tike, klju~no pitanje koje se predsvima nama postavlja je – akako }e{ ti kao pojedinac da sepostavi{ spram toga.
Kako se postavlja va{ageneracija, vi, dana{nji mladiljudi? [ta zna~i porasti u zemljikoja je izbrisala komunizam isocijalizam sa sve idejom soci-jalne pravde, imala devedesete,pa ih fakti~ki zaboravila,pro}erdala peti oktobar…?
- Mi smo obele`eni timbrisanjem, jer ~ovek bez se}anjane mo`e imati identitet. Po{tosmo mi zemlja koja bri{ese}anje, stalno se mu~imo sidentitetom. Nemamo koren u
MILA TURAJLI]: MOJA MAJKA I JA DVA RAZLI^ITA PUTA
Ne propustite ovaj film, koji toplo preporu~ujemo
“DRUGA STRANA SVEGA“ ili “THE OTHER SIDE OF EVERYTHING“
Na festivalu dokumentarnog filma DOC10u nedelju, 8. aprila, 2018,
2:00 PM 4:00 PMDavis Theater, 4614 N. Lincoln Ave, Chicago.
Foto: M
ilan
Ili} / R
AS
Srbija
Maja Turajli}
Scena iz filma
I Z M A T I C E
10. februar Po~ela je najdra`a srpska zabava
– izvorna trka za vlast u Beogradu.Kandidati se takmi~e u obe}anjima ila`ima. Oni koji vladaju vi{e od ~etvrt vekabi sve da menjaju, ali ne menjaju sebe.
Na pitanje novinara “O~e, kada }enam biti bolje?“ sveti patrijarh Pavle jemudro rekao:
- “Sinko, bi}e nam bolje kadbudemo bolji ljudi.“
Na`alost, taj trenutak se jo{ uSrbiji ne nazire. Situaciju u zemlji je takvada bi Srbin i mrtav da emigrira. Umro[umadinac i oti{ao kod Boga, a ovaj muka`e:
-Sine moj, bio si dobar, biraj gde}e{ da `ivi{ u raju?
A [umadinac }e na to:- Ja bih Bo`e u Nema~ku ili u
Ameriku?
24. februar Bila Slaninijada u Ka~arevu,
Kobasicijada u Turiji. Nisam i{ao, jer ja nakraju Zemuna, kod Buvljaka imamnedeljom Sremsku pijacu sa mrtvomprirodom – red slanina, red pe~enice, redkobasice.
Pa kome se mre od visokogkrvnog pritiska neka navali na mrtvu priro-du. Najvi{e umiru izbeglice i penzioneri,koji nemaju pare za ribu i zelenu salatu.
Zato neki jure golubove:[etaju dva penzionera parkom.Pita jedan: “Jesi li poneo hleb za
golubove?“Drugi: “Ma nisam, ja ih mogu i
bez hleba.“Kampanja za beogradske izbore
me ne doti~e, jer }e AV da pobedi glatko.Svi kandidati nude na vrbi gro`dje – metro,mostove i puteve, a niko ne pita {ta grad-janima zapravo treba:
- Mir, posao, ~isto}a, rad i red.Beograd bez prosjaka po autobusima i bezilegalnih trgovaca po trotoarima!
Sre}noMarko
Lopu{ina
MARKOVI KONACI
www.lopusina.com
nekoj pri~i na koju bismo se mogliosloniti, u odnosu na koju bismo gradilineko svoje sutra. Ovaj film se time bavi.Kad bi trebalo da ga sumiram u jednu re~,onda bi to bilo – nasledje, moralno imaterijalno nasledje koje jedna generacijaprenosi drugoj. Zato mi je bilo va`no dafilm pravim kao vrstu porodi~ne hronikekoja prati nekoliko generacija jedneporodice. I da kroz to vidim {ta je nekodobio u nasledje i kako je to nadogradio.Mi smo generacija koja ne zna {ta bi stim nasledjem. Veliki deo ima impuls dapobegne. Jer ne mo`e vi{e, ne}e vi{e toda gleda zato {to je to sve u`asno iscr-pljuju}e i, {to je najva`nije, strahovitoobeshrabruju}e. Jer svaki prethodni naporse ispostavio kao pucanj u prazno.
Da l’ su napori va{e majke idobrog dela njene generacije devedesetihgodina bili besmisleni ili ne?
- Odatle u filmu kre}e razgovorizmedju majke i mene. Konkretno se raz-govara o devedesetim, ali je tema da li seuop{te uzev javno anga`ovanje ispostavljabesmisleno. Da li i {ta na kraju `ivotnogveka ose}a, misli, ka`e ~ovek koji je seposvetio dru{tvenom anga`manu; jesmo lisvi bili budale, je l‘ to ne~emu vodilo…
Kojim putem ste krenuli kaodgovoru?
- Moja majka i ja imamo dvarazli~ita puta. To je i razgovor dve gen-eracije. Njena je ona iz ’68. koja i daljeima ideju da se treba anga`ovati, da sestvari mogu menjati, a ja pripadam gen-eraciji koja gleda propast tih ideja i poraztakvih anga`mana.
I pitate se za{to biste to ponavl-jali?
- Upravo to. A opet, jasno je dane mo`e ni ovako…
Va{a majka je bila uzor mnogi-ma, vi ste tad bili devoj~ica…
- Ima deo toga u filmu. Kad sambila mala, meni je to bilo prirodno, normal-no. Kasnije sam konstatovala da nisu svemame to radile. Sada, kad sam odraslarazmi{ljam – ~ekaj, ona je bila samo malostarija od mene kad je donela odluku da toradi. I sad kao odrasla osoba odraslu osobupitam – {ta je prouzrokovalo tu potrebu i {tali danas misli o tome i {ta ja mislim o tome.
I?- Negde na kraju ona prebaci
loptu na moj deo terena s pitanjem – mismo radili to {to smo radili, nismo punouradili, a {ta }e{ ti sad da radi{?
Cinici bi rekli da je tu samopitanje ko je ve}i luzer – onaj koji sebori ili onaj koji pristaje?
- Bukvalno. Ali moja majka negleda tako na stvari. Kod nje postoji svo-jevrstan optimizam koji se temelji nastavu da objektivno situacija nije bolja, alise ~ovek bolje ose}a ako se bori za pravestvari.
Vratimo se zaklju~anim vratimau dnevnoj sobi va{eg odrastanja. Njih jezaklju~alo nasledje Drugog svetskog ratakoji je, kako je moja generacija u~ila u{koli, bio i oslobodila~ki od fa{izma inema~ke okupacije, i socijalisti~ka rev-olucija…
- Posle Drugog svetskog rata jebilo uobi~ajeno da se ljudima u stan useledruge porodice. Sedamdeset i vi{e godinakasnije to je u Beogradu ekstremno retkasituacija, ali ih ima.
Jeste li upoznali te ljude?- To se vidi u filmu, ali poenta
je ako smo mi `rtve istorije koja je namazaklju~ala vrata u dnevnoj sobi, i ti ljudis druge strane su `rtve. Svi smo `rtveistorije. Zato je va`no otvarati dijalog, ane povla~iti linije razgrani~enja. I osvesti-ti odnos prema stvarima, prema udaruistorije, prema politici.
A gde smo sada?- Bolan je i opasan proces raslo-
javanja na nekolicinu bogatih i velikuve}inu siroma{nih. I nije to samo kod nas,ali se ovde `estoko vidi i ose}a taj procesraslojavanja na bogate i siroma{ne kojinema mnogo veze ni sa kvalitetom ni savrednostima u smislu zaslu`enog.Siroma{ni ose}aju, pa i znaju da im nijedobro, da lo{e `ive, a populisti~ki politi~ariim nude potpuno pogre{no obja{njenjeza{to je to tako, jer upiru prstom govore}ikriv vam je kom{ija levo il‘ kom{ija desnoi u stvari potpiruju najgore tendencije kojevode ka fa{izmu. Ljudi su strahovito izma-nipulisani i ne znaju {ta }e ni kad }e, jerkako se orijentisati u sistemu gde jemanipulacija i klju~no pravilo i vrh vred-nosti. Uspeh krupnog kapitala je porazioljudsko pravo na `ivot.
Izvor BLIC sa malim dodacima
AAccttiioonn ttrruucckk && ttrraaiilleerr rreeppaaiirr tra`i mehani~ara sa iskustvom za rad u servisu za kamione. Svi zainteresovani mogu se
javiti na broj 773-273-9449.
www.actiontruck.us7Mart 2018. www.serbianmirror.com
J U B I L E J
8 Mart 2018.
Pro{log meseca ja najstarija ~ika{kakafana ”@upa“ proslavila 18 godinarada i postojanja.
Osamnaest godina srda~nogdo~ekivanja svojih gostiju, 18 godina servi-ranja autenti~nih srpskih specijaliteta i 18godina srpskog gostoprimstva u nadaleko~uvenoj ~ika{koj ”@upi“.
Vlasnik Dule Go{i} je uz svojeprijatelje, a ima ih mnogo ne samo u^ikagu, ve} {irom sveta, sve~ano obele`iopunoletstvo svoje kafane.
Uz muziku “Dolar benda“ i pesmuJasmine Ili}, koja ne krije da joj je velikozadovoljstvo i privilegija {to ve} 15 godinau “@upi“ nastupa, pevalo se i veselilo, kakoto obi~no ovde biva, do zore.
Pevali su i drugi prisutni peva~i,pevali su gosti, a zapevao je nakon pozdra-va i sam vlasnik Dule Go{i}, u znak zah-valnosti svojim gostima i prijateljima, kojisvih ovih godina ovu kafanu smatraju svo-jom drugom ku}om. Izmedju ostalog, Duleje rekao – “@upa ne ~ini samo kafana,@upa ste svi vi, koji ste svih ovih godinasa nama.”
A sve je krenulo ovako.Kada se pre 20 godina doselila
porodica Go{i} iz Aleksandrovca @upskog,mladi i vredni Dule i Marina su ubrzodobili dvoje dece, sina Adama i k}erkuSaru. Porodica je vredno i ambicioznorade}i tra`ila svoje mesto u miljeu ovogvelikog grada. Dule je najpre bio voza~, aonda su on i supruga po`eleli da svoju nos-talgiju utope u ne{to {to bi ih vezivalo zanjihov zavi~aj. Do{li su na ideju da otvorekafanu koja bi nosila ime njihove rodne@upe. Kafana je bila duplo manja odsada{nje, jer se u jednom delu zgradenalazila prodavnica pod istim krovom i
imenom, koja se bavila prodajom produka-ta iz Srbije, kao i alkoholnih i bezalkohol-nih pi}a i na{e {tampe. Radila bi ta pro-davnica i dan-danas da kafana “@upa“ nijepostala tesna, za sve one koji su `eleli dadodju u nju, na dobru gurmansku hranu idoma}e specijalitete. Tako je Dule odlu~ioda se kafana pro{iri dodatno i na mestuprodavnice, kako bi primio sve dobre ljude
koji u`ivaju u doma}ojatmosferi, kakvu je samo ovakafana pru`ala.
Tada “@upa“ dobijanovi izgled i ve}i komfor.Postaje jedno od ~uvenihmesta u gradu po srda~nimdoma}inima, divnim ljudimai odli~nim doma}im speci-jalitetima. Postaje pravomesto za u`itak i veseletrenutke uz du`enje imuziku.
Mnoge porodice suu “@upi” proslavile rodjen-dane, ven~anja, kr{tenja… Azatim “@upa“ po~inje svakenedelje sa bogatim {vedskimstolom. Godinama je to radi-lo i funkcionisalo odli~no.
Dule Go{i} ondadolazi na ideju da otvori jo{jedno mesto koje bi nasuprotsrpskoj kafani bilo presti`nomesto koje }e ponuditi gosti-ma ve}u rasko{, kako uizboru internacionalne hrane,
vina i muzike, tako i u luksuznom ambijen-tu tada nazvanog restorana GRAPE –GROZD.
Oprobao se Dule i u otvaranjuno}nih klubova u gradu, ali ljubitelji pravekafanske atmosfere su se uvek vra}ali“@upi“ i u`ivali u zvucima srpske pesme isrpskog gostoprimstva, {to je kafana“@upa“ svih ovih godina zadr`ala.
Na`alost sve je manje kafana uovom gradu i nije ih lako odr`ati. Zato namje uvek poseban do`ivljaj kada se nadjemou “@upi“ koja nam pru`a upravo tu dra`
srpske kafane.
Mike Mika Teofilovi}:Trebalo je da u par re~i ka`em
ne{to o “@upi“, ali ne}u mo}i to ukratko.Za skoro 20 godina do~ekah
mnoge zore u toj “@upi“, i taman kadapomislim da je nemogu}e nadma{iti provodod pro{log puta, opet ispadne jo{ bolje.
Prijatelji, veliki broj njih koji su
bili u poseti ^ikagu, kazali bi: Ne pamtimkada sam se ovako lepo proveo kao ve~erasu ovoj kafani.
A naravno pored najbolje muzike,hrane i gostoprimstva, tu je uvek nasmejaniDule, koga ja zovem Duki. Galantan idobar doma}in koji nikada ne`ali truda kako bi se sviose}ali kao kod svoje ku}e.
Pa to i jeste na{aku}a.
Opu{tena atmos-fera bi me ponekadnamamila da uzmemmikrofon i otpevam ne{to,iskreno ne bih daleko doguraosa tim mojim pevanjem.
Ali puna “@upa“, uglavnomprijatelja, ne zamera {to nisam u intonaciji.
Pa i moj Duki nije stidljiv i on selati mikrofona, ali iskreno re~eno ni on nebi daleko dogurao sa svojim recitovanjem,ho}u re}i pevanjem.
Treba spomenuti da su ba{ u toj
“@upi“ gostovali najve}i peva~i i zvezde izSrbije i ostalih krajeva biv{e Juge.
Duki sa “@upom“ je recept zaopu{tanje, koji prepisujem sebi bar jednomnedeljno, jer uklanja tugu, brige, problem ile~i od stresa.
I love you Duki!
Jelena E}imovi}- ugostiteljska radnica:Restoran “@upa“ je sinonim
otvorenih vrata na koja su u{li mnogi nasvom putu do ostvarenja svog velikog sna:`iveti, raditi, dru`iti se u Americi. Svevelike institucije, zapravo, ~ine ljudi koji suih stvorili i daju im du{u da postoje i traju.Du{a ove male srpske oaze na velikomameri~kom kontinentu je vlasnik Du{koGo{i} ~iji su otvoreno srce i pru`ena rukabili i jesu dobrodo{lica svima. Toplinuovom restoranu daje udru`eni rad Duletoveporodice i neograni~ena lojalnost njegovihradnika. Za 18 godina koliko postoji“@upa“, dosta toga se desilo i promenilo,ali tradicionalna kuhinja, narodna muzika,toplina ambijenta i izuzetna ljubaznostosoblja je razlog {to se mnogi koji su jed-nom do{li u “@upu“, uvek nostalgi~novra}aju. “@upa“ je sinonim doma.
Jasmina Ili} iz “Dolar benda“:U “@upi“ radim 15 godina. To je
kafana koja ima du{u i gde se svi ose}ajukao kod ku}e. Ovaj restoran je ugostiomnoge poznate li~nosti, od politi~ara, prekoestradnih umetnika, glumaca... Poznat je ponajboljoj kuhinji u gradu, sa najlep{imosobljem. Svih ovih godina dobra muzika,nekad samo tradicionalni ~etvrtak u “@upi“,pa se kasnije pro{iruje na 3 do 4 radnadana sa muzi~kim programom. Gostovali sumnogi poznati peva~i, medju kojima suSa{a Mati}, Sne`ana Djuri{i}, NemanjaNikoli}, Darko Lazi}, Goga Sekuli} imnogi drugi.
@upa je kamiond`ijama iz celeAmerike obavezna stanica kad prolaze kroz^ikago da se odmore od puta u opu{tenom
ku}nom ambijentu i pojedu dobruklopu. Svi su ~uli za “@upu“ u
Americi i Srbiji i za gazduDu{ka Go{i}a. O Duletu svenajlep{e, najbolji ~ovek nasvetu, najbolji gazda, pri-jatelj, gospodin, d`entl-men u svakom smislu,ugostio je svakog kao svog
najrodjenijeg. Novodo{limSrbima uvek je iza{ao u sus-
ret i pomogao dok ne pronadjusvoj put u Americi. Odazvao se i
pomagao svaku humanitarnu organizaciju iakciju. U “@upi“ se sedelo od doru~ka, uzkaficu i burek, pa do kasnih ve~ernjih i ranihjutarnjih sati, u dobroj atmosferi. @upa je idanas mesto gde svi vole da dodju i da sedru`e u prijatnoj prijateljskoj atmosferi.
OSAMNAEST GODINA SRPSKOG GOSTOPRIMSTVA
^IKA[KA KAFANA “@UPA“
Porodica Go{i} na okupu sa prijateljima
Dule u dru{tvu sa dobrim prijateljem Mikom Teofilovi}em
Sa peva~icomJasminom Ili}
@upska himna oslikana i na zidu u kafani
Pi{e: Marko Lopu{ina
Kada su Ljuba i Sanja Tomi}, sasinom Mitrom izbegli 1996. godineiz Vukovara u Srbiju, napravili su
svoje porodi~no ognji{te u njivama selaBusije na zemunskom obodu srpske pre-stonice.
– Otac i majka su nam, izVirovitice, dali 2.500 maraka da kupimoplac, na mestu koje je trebalo da budegradska deponija, i mi smo dozidali nekustaru {talu i napravili svoj krov nadglavom. Bili smo jedini `itelji ovog sela, saku}om u blatu, ali smo ose}ali sre}u {tosmo `ivi i zdravi – pri~a nam doma}inLjubo Tomi}, nekada srpski dobrovoljac,danas beogradski voza~.
Deo te nove sre}e pronadjene uBeogradu bilo je rodjenje }erke Milice, umaju 1998. godine. Kada im je lekar uporodili{tu u Narodnog fronta rekao da }emajka Sanja roditi devoj~icu, zadovoljniroditelji odlu~ili su da joj daju ime pohrabroj i odva`noj babi Milici. Otac Ljubaje ~etiri godine radio kod privatnika uNovoj Pazovi kao {ofer, putovao autobusi-ma na posao i natrag po 30 kilometaradnevno i tankom platom izdr`avao porod-icu.
– Milica je prvo dete nas izbegli-ca iz naselja Busije koje je rodjeno uBeogradu. Ona se ose}a Beogradjankom,jer ponekad u {ali zadirkuje brata da je onSlavonac, jer je rodjen u Vukovaru.Odrastali su u ovoj ku}i, u kojoj nije bilostruje i bili su dobri djaci – pri~a ponosnomajka Sanja.
Milica je sa bratom hranila i~uvala stoku, skupljala jaja od koko{aka,u~ila da kuva i igrala folklor tri godine uosnovnoj {koli. Bila je vesela, malo tvr-
doglava, pri~a njena majka, koja je topo{tovala, jer je shvatila da njeno dete zna{ta ho}e od `ivota.
– U detinjstvu su moji idoli bileestradne peva~ice, a u mladosti, zavolelasam mlade oficire, njihovu vojnu uniformui spremnost da se bore za svoju otad`binu.Gledala sam TV seriju “Vojna akademija“i odlu~ila da i ja budem jednog dana oficirVojske Srbije – ispri~ala nam je deo svo-jih mladala~kih snova Milica Tomi}.
Ona je markantna crnka, sa divn-im krupnim o~ima i de~jim osmehom.Iskrena je, ali odlu~na u svojim namerama.Njen otac je bio dobrovoljac u poslednjemratu, ali ona nije zagledala njegovu unifor-mu i oru`je. Nije obo`avala ratne filmove,niti ~itala knjige o vojsci, ali tek kada jegledala TV seriju o mladim vojnicima i ofi-cirima, shvatila je {ta `eli.
– Volim vojsku jer je ona simbolzajedni{tva, sloge, dru`enja, ljubavi premazemlji i svom narodu! Pradeda Stevan mije bio solunski borac, a ja }u biti ~uvarmoje otad`bine – objasnila nam je vojnikMilica Tomi} svoje motive da postanevojnik.
O tome nije pri~ala sa roditeljima,pa ni sa drugaricama. Sama je letos oti{lau Vojni odsek, prijavila se za regrutaciju,pro{la kontrole i provere, polo`ila zakletvudr`avi Srbiji i potpisala {estomese~ni profe-sionalni ugovor.
– Mislili smo da se {ali, ali kadaje dobila poziv da ode u Vojsku Srbije,kada je obukla uniformu, stavila pu{ku narame, shvatili smo da je to njena `elja injen izbor. Podr`ali smo je – govore namotac Ljuba i majka Sanja.
Kao vojnik `enske ~ete VojskeSrbije pro{la je obuku za pe{adinca u
kasarni “Vojvoda Mi{i}“ u Valjevu. Bila jeodli~an strelac na 100, 200 i 400 metara sapu{kom, koju mo`e da rastavi i sastavi zaminut i par sekundi. Prekomandovana je uPo`arevac, gde se ovih dana obu~ava darukuje minobaca~em.
– Volim pe{adiju, jer je ona stal-
no na terenu, stalno je u akciji. Ne smetami da zalegnem na zemlju, da gazim blatoi da kisnem na vojnom poligonu. UBusijama me zadirkuju da pu{ka, minoba-ca~ i pe{adija nisu za devojke, ali ja imodgovaram – i devojke su vojnici – iskre-na je vojnik Milica Tomi}.
Priznaje nam da joj prija `ivot ukasarni, gde boravi sa jo{ dvadesetak devoja-ka, ustaje u pet ujutro, posle fiskulturnihve`bi, ide na ~asove obuke, koji traju dokasno po podne. Svetla u devoja~koj sobi segase u 10 sati uve~e, a novo jutro donosinove ve`be i obuke. I kada je kod ku}e tr~isvakog jutra 2.400 metara i radi fiskulturu. UBusijama je ve} svi znaju i pozdravljaju doktr~i:
Zdravo, vojni~e Milice!Njene ambicije su da jednog dana,
po uzoru na svog stare{inu, bude podoficir,pa i oficir Vojske Srbije.
– Ako produ`im ugovor, zavr{i}uvojne {kole, i akademiju i brani}u mojuSrbiju kao pravi oficir! – obe}ala nam jevojnik Milica Tomi}.
Prvo dete izbeglica iz naselja Busije rodjeno u Beogradu odlu~ilo je da bude profesionalni vojnik
BRANI]U MOJU SRBIJU!
M A T I C A
Mart 2018. 9
Gledala sam TV seriju “Vojna akademija“, zavolela uniformu i odlu~ila da budem pe{adinac. Pradeda mi je bio solunski borac, a ja }u biti ~uvar moje otad`bine – rekla nam je vojnik Milica Tomi}
GENERALICA IZ BUSIJAZnaju}i koliko je uporna i vred-
na, lokalni sve{tenik otac Milorad iznaselja Busije mladu Milicu Tomi}ve} oslovljava kao oficira. I ka`e:
Milica Tomi} je na{a generalicaiz Busija!
www.serbianmirror.com
REKLAMIRAJTE SE U OGLEDALU773.744.0373
OGLEDALO JE LIST KOJI NAS POVEZUJE!
P R E D S T A V L J A M O V A M
Mart 2018.
Vojislav Vla je rodjen 28.oktobra 1939. godine, uNovom Sadu, majka mu
je Sremica, a otac iz Ba~ke.Odrastao je u ~etvoro~lanoj porod-ici iz koje je poneo lepo vaspitan-je i savet svoga oca da “po{tenrad otvara vrata svakome“, koji jei dan-danas njegov `ivotni moto.U Novom Sadu je proveo deo det-injstva, a zatim se porodica pre-selila u Beograd, gde Voja saodli~nim uspehom zavr{ava sred-nju zubotehni~ku {kolu.
Pored {kole bio je i akti-van ~lan u raznim sekcijama, ajedna od omiljenih bila jepeva~ko dru{tvo, tada ~uveniKUD “Branko Cvetkovi}“.
Peva~ki talenat Voje Vlanije bio jedini razlog za ulazak uKUD, ve} njihova gostovanja{irom Evrope, a Voju je u tovreme zanimalo da na neki na~inizadje iz zemlje. Po{to nije bio~lan tada{njeg Saveza komunista,nije mogao ni do}i do paso{a, pamu je ovo bila jedina mogu}nostda ga dobije.
Ka`e da je imao `arku`elju da malo obidje svet. Kada jeKUD “Branko Cvetkovi}” dobilopoziv za gostovanje u Francuskoj,bio je presre}an jer je dobio paso{. Tako jedaleke 1959. godine, nakon zavr{ene turne-je po Francuskoj, Voja doneo veliku odlukuda se ne vrati za Beograd, ve} da svoj `ivotzapo~ne u Parizu. Da stekne nova iskustvai usavr{avanja u svojoj profesiji.
Odlazak u Pariz bio je njegovaodsko~na daska za krupne korake kadalekom svetu. I kada je dobio poziv odtetke, koja ga je volela kao sina, da sepridru`i njihovoj porodici u SAD, nije se
mnogo dvoumio, pa je ve} 1962. godinesleteo na ~ika{ki aerodrom.
Ka`e da se nije bojao dolaska uSAD, zahvaljuju}i svom `ivotnom geslu,onome {to ga je uvek otac u~io da vredani po{ten rad otvara vrata svakome.
Od samog dolaska upoznaje stom-atologe dr Jovana ^upi}a, dr PeruMilenkovi}a i dr Branka Marinkovi}a, kojimu u to vreme poma`u i sa kojima ostajedugi niz godina, kako u biznisu tako i u
bliskim prijateljskim odnosi-ma.
Zaposlio se u“Standard DentalLaboratory, gde je radiopunih 10 godina. Pore overadi u jo{ dve laboratorijepa je tako Vojin radni dantrajao po 15, 16 sati, dok jeusput u~io jezik, sticaoiskustvo i spremao se zasvoj novi veliki po~etak.
Ovaj divan i ple-meniti gospodin, svoju `eljuda poma`e svom narodu iomladini, ispunjava time {topostaje veoma aktivan u srp-skoj sredini. Pridru`uje setek formiranom fudbalskomklubu Ujedinjeni Srbi i sadoktorima ^upi}em,@ivkovi}em i Marinkovi}emrazvijaju sportski klub kojiokuplja mlade ljude okosporta i lepog dru`enja sasvojima, umesto praznihdru`enja na ulici.
Voja Vla je uvekpomagao srpske organizacijei Srpsku pravoslavnu crkvu.Bio je ~lan mnogih humani-tarnih akcija i organizacija.Dugogodi{nji je ~lan
Upravnog odbora FK Ujedinjeni Srbi,dugogodi{nji predsednik ovog kluba, pod~ijim vodjstvom je FK Ujedinjeni Srbi pre25 godina osnovao prvu Srbijadu, to jestskup srpskih fudbalskih timova iz celeAmerike i Kanade. Od tada pa do danas sesvake godine ovaj veliki fudbalski turnirodr`ava u gradu prethodnog pobednika naSrbijadi.
Takodje u vreme njegovog vodjst-va FK Ujedinjeni Srbi 2011. prvi put kre}e
na turneju po Srbiji, gde su odigrali ~etiriutakmice sa fudbalskim timovima: FKJagodina, FK Bask, FK Slavija iz Isto~nogSarajeva i FK Gra~anica, sa Kosova. VojaVla je i tada bio predsednik ovog fudbal-skog kluba, pa na pitanje kako se ta idejarodila, ka`e:
“Cela ideja je bila da tu omladinu,na{e igra~e povedemo u svoj zavi~aj, daobidju zemlju iz koje poti~u, manastire imesta vezana za na{u istoriju i kulturu, ausput odigraju i nekoliko utakmica. Svi suponeli divna iskustva, veoma lepe utiske izsvoje zemlje, a mnogi od njih su prvi putvideli odakle poti~u“, navodi na{ sagov-ornik.
Ovaj divan ~ovek, veliki patriota idobro~initelj je u~inio mnogo za sam FKUjedinjeni Srbi, u kojem su i njegova dvasina igrala. Uvek je pomagao Srpsku omlad-inu, srpske organizacije, SPC i sve humaneakcije u srpskoj zajednicu u Americi, {to~ini i danas.
Njegova aktivnost u SPC je poz-nata i u vreme raskola SPC, jer je bio deotima koji se zauzeo oko pomirenja na{ihraskolnika i federalaca u dugogodi{njemsporu.
Divan suprug, otac i deka ~etvorolepe i zdrave unu~adi.
Danas njegova laboratoriji, kojazapo{ljava preko 20 ljudi, uspe{no poslujei uklju~uje celu porodica Vla, dva sina,snahu i divnu suprugu Alemku, a gospodinVoja je osniva~ i ki~meni stub ove radneustanove. Svako zna svoja zadu`enja i svefunkcioni{e profesionalno i besprekorno.
Voja sa ponosom nagla{ava da jepored svih uspeha, njegova porodica, nje-gov najve}i uspeh. Da su najlep{i trenuci unjegovom `ivotu kada se okupe njihtridesetoro iz porodice o velikim praznici-ma. To je ono {to nas ispunjuje i potvrdju-je razloge na{eg `ivota i postojanja.
A evo {ta drugi ka`u o ovomhumanom, vrednom i divnom ~oveku injegovoj porodici.
Moj kum Voja VlaArhitekta Radovan Pejovi}:
Rane {ezdesete godine u Beogradusu bile za mene vrlo va`ne, jer sam pozavr{etku studija arhitektonskog fakultetaimao dovoljno vremena da pevam tada udva vrhunska hora i sa njima idem naturneje po Evropi. Jedan od dva hora je bioi hor “Branko Cvetkovi}“ gde sam upoznaoi mog budu}eg kuma Voju Vla.
Posle koncerta u mestu Chamberyu Francuskoj, hor je bio u Parizu. Kada je
USPE[AN I PLEMENIT ^OVEK VOJISLAV - VOJA VLA
PO[TEN RAD SVAKOMEOTVARA VRATA
Sa Patrijarhom i Odborom za pomirenje SPC
10