Ulogujte se Pretplatite se

Poslovi i prikljuenija vladikasrpskihjovana gligorijevi, zoran majdin

LEGENDA KAE DA JE, VIDEVI SVU SILESIJU LUKSUZNIH AUTOMOBILAISPRED PATRIJARIJE PRED ZASEDANJE SABORA, PATRIJARH UPITAOPORTIRA IJI SU TO AUTOMOBILI, I DOBIVI ODGOVOR DA SU SE NJIMAVISOKOPREOSVETENI DOVEZLI, PROKOMENTARISAO "U EMU BI SETEK VOZILI DA NISU DALI MONAKI ZAVET"

PRED ZASEDANJE SINODA: Vladika abako-valjevski Lavrentije

Koliko god se trudili i glumilijedinstvo, sukoba meuepiskopima Srpske pravoslavnecrkve bilo je (od)uvek, ali posleovogodinjeg redovnog jesenjegzasedanja Svetog arhijerejskogsabora, podele u episkopatu sunikad vee i nikad vidljivije. Iakoje zajedniki imenitelj svihdosadanjih rvanja njihovihpreosvetenstava bila vlast, usaborskim saoptenjimaopisivana kao "tekua pitanja koja

se tiu crkvenog i liturgijskog ivota", nikakva oblanda (vie) ne moe sakriti bitku okotrona "prvog meu jednakima" koja traje ve drugu godinu.

IZ ISTOG BROJA

GOVOR MRNJE >Umreeno ludilotamara skrozza

EKONOMSKA KRIZA I IT KOMPANIJE >U tunelu, usred mrakamarija vidiantrfile: m. m.

RUDNO BOGATSTVO SRBIJE >Skromno, ali neophodnomomir turudi

ARHIV SRBIJE >Neka nova istorijaivana milanovi hraovec

VREME USPEHA >Bizins

POPULARNA PRETRAIVANJA

Zumiranje >ombudsman >

Grka >

BIRN >

genetiko inenjerstvo >Lik i delo >

Portret savremenika >

Linost godine >

kultura seanja >

PISMENAPROZIVKA: Vladikazahumsko-hercegovakoGrigorije i...

PROZIVKA: Budui da je patrijarh Pavle ve vie od godinu dana u bolnici, mitropolitAmfilohije, alfa i omega svih dosadanjih zapleta i raspleta, sa neskrivenom eljom dabude "kalif umesto kalifa", iz svih dosadanjih okraja je majstorski eliminisao svakogprotivnika i mic po mic svu vlast preuzeo. Amfilohije je i na poslednjem Saboru odneopobedu, ali samo naizgled. Iako se pre samo est meseci, ubeen da moe obezbeditipodrku veine episkopa, svojski trudio da patrijarha Pavla privoli da podnese ostavku,jer neizleivo je od starosti bolestan, sada kada je to i sam patrijarh zatraio, Amfilohije jenaprasno promenio miljenje i "na kvarno", bez glasanja, izdejstvovao da patrijarhovaostavka ne bude prihvaena.

Nezadovoljan ovakvim ishodom, vladika zahumsko-hercegovaki Grigorije obratio se "brai i oevima" episkopimapismom, koje je, eto, kao sluajno, dospelo do novinara, ukojem prst upire u mitropolita Amfilohija, episkopa mileevskgFilareta, tuzlanskog Hrizostoma, vranjskog Pahomija, rako-prizrenskog Artemija, banatskog Nikanora..., sve "staru gardu"uz optubu da, zarad sopstvenih interesa, Crkvu dre u blokadi.

Osim nekoliko nesvrstanih, gro episkopa je podeljeno u etirigrupe: generacijski na mlae i starije, i geografski nasrbijanske i bosanske vladike. Grigorije je od Amfilohijadvostruko mlai, Zahumsko-hercegovaka eparhija je u Bosni, ana sav uas Amfilohijev, Grigorije koji mu "na crti stoji" kandauiva i podrku trenutne srpske politike vrhuke.

RUKA RUKU MIJE: Koliko god da su crkva i drava odvojene,odnosno koliko god da su deklarativno odvojene svetovna iduhovna vlast, uzajamna podrka nije na odmet: crkvenivelikodostojnici su pomogli Miloeviu da se na vlast popne i dase na njoj odri, dodue pomogli su mu i da padne podravajui

Kotunicu. Za uzvrat, dobili su privilegije o kojima su pre toga mogli samo da sanjaju:patrijarh German se za sve vreme provedeno na elu Crkve vozio u istom automobilu,dodue mercedesu, a vladike su bile zadovoljne golfovima i kadetima.

Patrijarhu Pavlu, dok su ga nogesluile, bila je dovoljna markicaGSB-a, ali su vladike, osokoljenezagrljajem novih vlasti bre-boljeposedale u audije. Legenda kae daje, videvi svu silesiju luksuznih

NATO BOMBARDOVANJE SRBIJE(1999-2009) >

...i mitropolit crnogorsko-primorskiAmfilohije

automobila ispred Patrijarije predzasedanje Sabora, patrijarh upitaoportira iji su to automobili, i dobiviodgovor da su se njimavisokopreosveteni dovezli,

prokomentarisao "u emu bi se tek vozili da nisu dali monaki zavet".

Petooktobarskim prevratom arhijereji su profitirali, mada su svi, osim vladikehvostanskog Atanasija Rakite, dok je bilo stani-pani utali i u sigurnosti ekali ishod.

SIVA EKONOMIJA: U Zakonu o crkvama i verskim zajednicama pie da drava "radiunapreivanja verske slobode, moe materijalno da pomae crkve i verske zajednice".Tako, radi ve pomenutog "unapreivanja verskih sloboda", a u saglasnosti sa crkvama iverskim zajednicama, sredstva za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranjesvetenika, odnosno verskih slubenika, mogu se obezbediti u budetu RepublikeSrbije, s tim da se sredstva, ako ih ima, raspodeljuju "ravnopravno i srazmerno brojuvernika pojedinih crkava i verskih zajednica, prema poslednjem popisu stanovnitva uRepublici". Prema rezultatima popisa iz 2001. godine, 85 odsto graana Srbije jepravoslavne veroispovesti, a svi ostali, kao i oni koji se verski nisu u popisu iskazivali,participiraju sa jednocifrenim postotkom. S tim u skladu, Srpska pravoslavna crkva "vue"deset dvanaestina u te svrhe opredeljenih sredstava, ali se ne zna koliko to u dinarimaiznosi, kao to se, uostalom, uopte uzev u ovoj zemlji ne zna gde "idu nae pare". Kakogod, svi svetenici, odnosno verski slubenici, od akona i popova, preko iskuenika imonaha, sve do episkopa imaju osigurano leenje i starost na raun svih koji svakogmeseca doprinose uplauju, ukljuujui i "bezbonike".

Zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje na teret budeta, meutim, nije jedinapogodnost koju uivaju svetenici: zakon doputa da prilikom obavljanja delatnosti iobezbeivanja prihoda crkve i verske zajednice mogu biti potpuno ili deliminoosloboene poreskih i drugih obaveza, u skladu sa zakonima kojima se vodiodgovarajui javni prihod. Ta povlastica je definisana Zakonom o porezu na dodatuvrednost, po kome je ovog nameta osloboeno pruanje "usluga verskog karaktera odstrane registrovanih verskih organizacija", krtenja, venanja, opela, sveenje vodice itako toga. Svetenici su osloboeni i poreza na dohodak graana, ne zato to je takonekim zakonom propisano, ve, prosto, to se njihov prihod ne evidentira: niko, mogueni nadreeni vladika, ne zna tano koliko koji pop versku uslugu naplauje. Istina, uUstavu SPC-a pie da se "za zvanine radnje crkvenih vlasti, u jerarhijskom isamoupravnom delokrugu plaa samo ona taksa koju crkvene vlasti propiu". Sve ostalospada u dobrovoljni prilog, jer verski obred je u naelu besplatan. Koliko je to besplatno

znaju oni koji svetenike usluge troe: na pitanje "ta sam duan?" obino slediodgovor "koliko date, koliko imate" uz dodatno objanjenje da "neko da dvadeset, nekopedeset, a neko, bogami, sto i dvesta, pa i vie (evra), u zavisnosti koliki je domain".to e rei, ispod 20 evra nema niega, bez fiskalnog rauna, pa makar i sa nultomstopom PDV-a.

U proseku, jedan svetenik SPC-a opsluuje 200 domova i u svaki navraa etiri putagodinje, ne raunajui vanredne dogaaje kao to su raanje, venanje ili smrt. Samood toga, pod uslovom da naplauje najniu tarifu, godinje inkasira 16.000 evra "istih"para.

Pored verskih usluga, poreza na dodatu vrednost osloboen je "i sa njima neposrednopovezan promet dobara i usluga": svea i svenjaka, ikona i ikonica, krstova i krstia,tamjana i kandila, kalendara, broura i svega drugog u tom smislu to se pri crkviprodaje. Koliko novca na taj nain kroz svetenike ruke proe moe se samo nagaati.

NAD POPOM POP: Mirski svetenik je slubenik eparhije i po Ustavu SPC-a duan je dau eparhijsku kasu svakog meseca uplati koliko mu nadreeni episkop razree, to jeosnovni prihod eparhije. Prihodi koje ostvaruju manastiri, od poljoprivrede, prekoproizvodnje svea, ikona do prodaje ulaznica, jer u manastir se besplatno moe uisamo na crveno slovo, drugi su stalni izvor prihoda eparhije. Naravno, tu su i prihodi izimovine, zadubina, legata i fondova, nasleivanja, poklona i priloga, drugih pravnihposlova i delatnosti na neprofitnim osnovama". Budui da je re o "neprofitnimposlovima", prihod ostvaren na taj nain ne podlee oporezivanju, mada, i da podlee nebi bio naplativ, jer se ni taj prihod zvanino ne registruje. Ni na imovinu crkva ne plaaporez kao ostali svet, ali zato naplauje autorska prava na likove i dela svetaca, opet bezporeza.

Sve to kao da nije dovoljno, ve je Zakonom o crkvama i verskim zajednicamaomogueno da "obavljaju privrednu ili drugu delatnost na nain i u skladu sa propisimakojima je ureeno obavljanje tih delatnosti", kao i svako drugo pravno lice. Meutim, zarazliku od drugih pravnih lica, verske zajednice, ali samo one koje imaju status"tradicionalnih" Srpska pravoslavna crkva, Islamska zajednica, Katolika crkva,Slovaka Evangelika crkva a.v., Jevrejska zajednica, Reformatorska hrianska crkva iEvangelistika hrianska crkva, za dobra koja im se isporuuju u Republici ili koja uvoze,kao i za usluge koje im se pruaju, a koje su neposredno povezane sa verskomdelatnou, imaju pravo na povraaj PDV-a. ta sve spada u robu i usluge "koje suneposredno povezane sa verskom delatnou" odreuje ministar/ka finansija.

Osloboenje od poreza na "dobra koja im se isporuuju u Republici ili koja uvoze, kao i

za usluge koje im se pruaju" daje nesluene poslovne mogunosti: deset odstoposrednike provizije u prometu robe i usluga je manje od 18 odsto poreza. Da ne budezabune: nije ovo tvrdnja da njihova preosvetenstva to uvek rade, ali da prilika postoji,nesumnjivo je, kao to je nesumnjivo da meu njima ima onih koji priliku umeju daiskoriste. Tu i tamo pojavi se neka informacija ili afera vezana za poslovne poduhvatesvetenih lica, monaha, zavetovanih na siromatvo. Ali, ako su se ve zavetovali nasiromatvo, otkud kue, automobili, japanski vrtovi i ostalo? Odgovor je jednostavan: oddarodavaca, dobroinitelja i donatora. To su najee politiari, biznismeni, a ponekad isvetenstvo i graani.

AVIONI, KAMIONI: Primera radi, u Bosni i Hercegovini trenutno je u toku spor okovlasnitva nad vilom "Lastva" u Trebinju, koja bi trebalo da je u dravnom vlasnitvuBosne i Hercegovine. Premijer Republike Srpske Milorad Dodik vilu je samoinicijativnodao episkopu zahumsko-hercegovakom Grigoriju da je koristi kao letnju rezidenciju.Dodik je vladiki stavio na raspolaganje i jedan helikopter. Drava BiH pokrenula jepostupak kojim od Federacije BiH trai povraaj sopstvene imovine, ali problem je to tou BiH jo uvek ne postoji zakon o dravnoj imovini, pa u ovoj oblasti vlada haos. Premanezvaninim informacijama do kojih su doli pojedini bosanski mediji, veina imovinedrave Bosne i Hercegovine u Trebinju prebaena je, odlukom premijera RS MiloradaDodika, u vlasnitvo Srpske pravoslavne crkve. Nije poznato koja je tano imovina upitanju, ali se najee pominje odmaralite na Dubrovakoj rivijeri u Hrvatskoj, iji jevlasnik pre rata bio Republiki sekretarijat unutranjih poslova BiH. Navodno, prekoHotelsko-turistikog preduzea "Leotar" iz Trebinja, odmaralite koje obuhvata zemljiteod 63.000 kvadrata izmeu Kupara i Srebrenog dato je Srpskoj pravoslavnoj crkvi,odnosno Eparhiji zahumsko-hercegovakoj.

BIZNIS PLAN: U avgustu ove godine, u jeku sukoba izmeu episkopa Artemija iAmfilohija oko toga ko se kome mea u nadlenosti i "vrlja po eparhiji", na sajtuPatrijarije iznenada je osvanuo faksimil saborske odluke donete dve godine ranije,kojom se od vladike Artemija trai da ugasi Eparhijski centar "Rade Neimar", da duhovni imisionarski centar "Atos" u Beogradu prenese u vlasnitvo Patrijarijskog upravnogodbora, kao i da "u skladu sa kanonima i Ustavom Srpske pravoslavne crkve reivlasnitvo nad kuama u Beogradu, Sremici i Banji Koviljai", jer "nema pravo daposeduje nekretnine van podrune mu eparhije". Neto kasnije ispostavilo se da se kueu Sremici i Banji Koviljai ve vode kao vlasnitvo eparhije, meutim, dokumentacija oposlovanju EC "Rade Neimar d.o.o.", koja je dospela do medija, potvruje da je vlasnikkue u Bistrikoj ulici u Beogradu episkop Artemije.

U toj dokumentaciji stoji da je

OD POLICIJSKE STANICE DOVLADIANSKOG DVORA: VladikaMileevski Filaret

Eparhijski centar "Rade Neimar"osnovan 2003. kao preduzee zagraevinarstvo, trgovinu i usluge. Uosnivakom kapitalu firme Rako-prizrenska eparhija uestvovala je sa1600 evra. Iste godine, eparhija naijem je elu Artemije, bez znanjaCrkve, sklapa ugovor sa PredragomSubotikim, kome odobrava da u svimposlovima zastupa Eparhiju i, kako

pie u dokumentu, firma godinama Srpskoj pravoslavnoj crkvi ne uplauje neophodnedabine. Episkop Artemije ovu graevinsku firmu preporuivao je i dravnim organima. Uizvetaju se navodi da je 18. novembra 2005. Artemije ponudio tadanjem premijeruVojislavu Kotunici da za 100 miliona dinara radi na obnovi crkava na Kosovu. Osim sapremijerom, eleo je da posluje i sa dravnim firmama, pa u finansijskom izveaju EC-a"Rade Neimar" stoji da je Telekom Srbije angaovao ovu firmu za postavljanje optikihkablova. U vreme izbijanja ovog skandala u Telekomu su tvrdili da sa tim preduzeemnikada nisu imali ugovor. S druge strane, bivi ministar za kapitalne investicije Velimir Ilipotvrdio je medijima da mu je episkop Artemije 2006. godine ponudio poslovnu saradnjuu izgradnji montanih kuica na Kosovu.

GRAEVINSKI RADOVI: Jo jedanepiskop kome graevinski radovi iprisnost sa politiarima nisu stranijeste vladika mileevski Filaret.Godine 1999, za budui vladianskidvor odabrao je zgradu bivepolicijske stanice u Prijepolju, aSkuptina optine se sa tim sloila.Pismenu dozvolu Vlade Srbije i novmicubii pajero za vladiku lino jedopremio tadanji potpredsednik

Vlade Vojislav eelj. Vladika mu se kanonski zahvalio zvonjavom manastirskih zvona,nalo se tu i jagnje na ranju, pa vie nije bilo nikakvih prepreka za izgradnju objekta odoko 1300 kvadrata. Nedugo zatim, iako su radovi na manastirima Limske doline vepoeli, zahvaljujui novcu iz republikog budeta, vladika je najavio njihovu obnovu ipoeo akciju sakupljanja novca. Nije poznato koliko je tano novca sakupljeno, ali se znada je re o stotinama hiljada nemakih maraka. U isto vreme, strunjaci iz Prijepoljskog

ZIDANJE VLADIANSKOG DVORA UKRAGUJEVCU: Vladika umadijski Jovan

muzeja, kome je poverena obnova, tvrdili su da ni dinar iz tih akcija nije stigao domanastira.

Poetkom februara 2001. vladika Filaret je iz manastira Mileeve isterao igumanaVarnavu i monahe Savu i Serafima, jer se nisu "slagali sa njegovim primenjivanjem vere".Zahvaljujui tom dogaaju, Filaret je doiveo da vernici u njegovoj eparhiji osnuju "Odborza zatitu od vladike" i pokrenu peticiju za njegovo smenjivanje. Takoe, vernici suprestali da se snebivaju, pa su pod punim imenima tvrdili pred novinarima kako je vladika"odneo 120.000 maraka skupljenih pri slavi manastira Svete Trojice kod Pljevalja,poharao i manastirsku riznicu pod izgovorom da je sklanja sa nestabilnog podruja, uPriboju eparhijski razrez uzimao unapred, po svom nahoenju razreavao i imenovaocrkvene odbore, pare je odneo nekuda, a na crkvi nema vrata ni prozora".

Godine 2003. kada je otpoeo obnovu Malog konaka manastira Mileeve, Filaret sezamerio i Ministarstvu kulture, jer je po drugi put na ovom manastiru izvodio radove bezpotrebnih graevinskih dozvola. Mali konak, sagraen u drugoj polovini XIX veka,jedinstven je primerak arhitekture tog doba. "Njegov autentian izgled ouvan je jo odturskog doba da bi ga sada unitavao srpski episkop", saoptilo je tada Ministarstvo uzpoziv nadlenim organima da spree unitavanje ovog kulturnog dobra.

DVA EVRA, DRUE: Kadapreduzea, ustanove i drava zakau,ili se iscrpe sredstva dobijena od njih,tu su graani i svetenstvo. Eparhijaumadijska planirala je da jo tokom2007. godine zavri izgradnju novogvladianskog dvora, a objekat je jo uizgradnji. Za zavretak zgrade od oko900 kvadratnih metara nedostaje oko100 miliona dinara. Stari vladianskidvor, u kom su iveli vladike Valerijan iSava, jednospratnica od oko 200

kvadrata, jo postoji i u dobrom je stanju, ali ne odgovara potrebama eparhije. Pojedinisvetenici Eparhije umadijske prethodnog vladiku Savu istiu kao, moda, poslednjegskromnog episkopa u SPC-u. Stari vladianski dvor izgraen je u prvoj polovini XX veka,a kompletno je obnovljen i ureen 1984. godine. Sastoji se od foajea u kom su jediniukrasi, dok je vladika Sava tu iveo, bili portret njegovog prethodnika Valerijana i drveniikonostas, poklon jedne zanatske radionice. U prizemlju su domainstvo, odnosnokuhinja, i perionica i velika biblioteka, koja je ujedno bila i Savin kabinet, a na spratu

Grejslend u Bijeljini(Slika - SLIKE IZ "GLORIJE": Vladika zvorniko-tuzlanski Vasilije)(i slike ispod se odnose na ovaj tekst)"Posetilac biva potpuno zateen sjajem koji budiasocijacije na legendarni Versaj, vatikanske dvorane

vladikine line prostorije.

U novoj zgradi, osim prostora u kom biiveo vladika umadijski Jovan,predvieni su sala za sastanke,kancelarije, apartmani za smetajgostiju. Nagaa se da su planiranilokali za izdavanje, ali mnogo jeverovatnije da e tu zapravo bitipremetena crkvena prodavnica, kojase trenutno nalazi u pomonoj zgradi udvoritu vladianskog dvora. Novi dvorse gradi u porti kragujevake Sabornecrkve, u centru grada. Objekat je

projektovan u srpsko-vizantijskom stilu, a autor je arhitekta Sava Strameterov iznovosadskog Zavoda za zatitu spomenika kulture. Na tabli pored gradilita stoji da jeinvestitor projekta Eparhija umadijska, a izvoa radova graevinsko preduzee Kapitel.

Kako bi se obezbedila sredstva za zavretak gradnje, polovinom januara je odlueno dasvaki svetenik mora da retroaktivno izdvoji po dva evra od svakog krtenja, venanja iliopela koje je obavio u proloj godini, a svaka crkvena optina treba da doprinese sa po100 evra za gradnju Vladianskog dvora. Prema pisanju "Politike", svetenstvo Eparhijeumadijske nije ba blagonaklono doekalo ove nove namete. Prvobitna odluka jezapravo bila da svaki svetenik iz linih prihoda izdvoji po 400 evra, a svaka crkvenaoptina oko 600 evra za dovretak gradnje dvora, ali je ona, upravo zbog negodovanjasvetenika preinaena. Inae, za razne fondove umadijske eparhije svaka crkvenaoptina duna je da godinje izdvoji od 500 do 1500 evra. Svaki svetenik, takoe, zaeparhiju treba da u toku godine d izmeu 1200 do 1700 evra. To ba i nije mali "porez"na onih 16.000 evra koliko proseno godinje inkasiraju svetenici.

iz vremena Rodriga Bordije, Elvisov Grejslend ili, zaone mlae, palatu modnog kreatora anijaVersaea." Ovako je magazin o ivotu poznatih"Glorija" u januaru 2006. godine opisao vladianskidvor episkopa zvorniko-tuzlanskog VasilijaKaavende. Vladika Kaavenda, koji i inaeposetiocima rado pokazuje svoj dom, otvorio je vratakue u Bijeljini fotoreporteru i novinaru "Glorije" ijavnosti pokazao "pare neba na zemlji", kako samnaziva svoj vladianski dvor.

"Versaj na srpski nain" odie luksuzom. Nametaj je presvuen unikatnim meblom, doksu drveni delovi ofarbani u boju zlata. Teki pozlaeni lusteri krase svaku prostoriju. IkonaBogorodice impresivne veliine osveteljena je halogenim lampama ugraenim u svodiznad nje. Objekat je obezbeen alarmima i video-nadzorom. Kako se moe proitati utekstu, mimo liturgije svetenstvo i monasi su veseli i nasmejani, a mnogi od njih noseMP3 plejere i "handsfree" telefone. Zanimljivo je da se rasko vladianskog dvora moevideti samo na fotografijama, a zakljuci se mogu doneti samo na osnovu potpisa ispodnjih. U tekstu nema ni rei o unikatnom meblu i pozlaenim lusterima, ve je velika panjaposveena bati "koja u sumrak podsea na najureenije japanske vrtove" i za koju jesvaku biljku odabrao vladika lino. Deo teksta bavi se i time kako je Eparhija zvorniko-tuzlanska dobila zgradu u kojoj se danas nalazi vladiin dvor. Prema tvrenju vladikeVasilija, Optina Bijeljina je, kao deo kompenzacije za crkvinu imovinu na teritoriji optineoduzetu nakon Drugog svetskog rata, u vreme trajanja rata u Bosni, dodelila Eparhijibivu zgradu komiteta koja je kasnije preureena i proirena. Meutim, ova pria imadodatak, koji verovatno zbog svoje ozbiljnosti i teine ne ispunjava kriterijume da se naeu jednom lajfstajl magazinu: da bi proirio vladianski kompleks, Vasilije Kaavendanaloio je ruenje deset muslimanskih kua u centru Bijeljine i zapoeo gradnjumanastira, crkve i svog groba. Deset godina kasnije, 2005, Skuptini optine Bijeljinasudskom odlukom je naloeno da za poruene kue i dvorita mora vlasnicima isplatitidva miliona konvertibilnih maraka sa kamatom.