poslovni moral i menadŽment business ethics and management

7/21/2019 POSLOVNI MORAL I MENADMENT BUSINESS ETHICS AND MANAGEMENT

1/6

POSLOVNI MORAL I MENADMENT

BUSINESS ETHICS AND MANAGEMENT

Prof. dr Savo Trifunovi1

Rezime:U ovom radu autor pie o moralnim sistemima u Srbiji,

poslovnom moralu i menadmentu. On pie takodje o nekimkarakteristikama linosti menadera i nekim trendovima iponaanjima u Srbiji. Poslovni moral i menadment su blizanci. Unaem drutvu oni moraju biti blizanci. U radu autor definieosnovne pojmove- moral i menadment. On zakljuuje:ako elimoiveti bolje mi moramo raditi i proizvoditi bolje i vie. Mi moramo

uiti o poslovnom moralu i menadmentu od bogatih i razvijenih

zemalja.

Kljune rei: poslovni moral, menadment, moralni sistemi,linost, ponaanje, gria savesti

Abstract: In this article author writes about ethics sistems inSerbia, business ethics and management. He writes too about somepersonality caracteristics of managers and some trends andbehaviors in Serbia. Business ethics and management are twins. InSerbia s society they must be twins. In article author define

fundamental ideas- business ethics and management. Heconcludes: if we wont to live better, we must work andmanufacturing better and more. We must learn about businessethics and management from rich and developed countries.

Key words: Business ethics, management, ethics sistems,

personality, behaviour, pricks of conscience

UVOD

Moral i menadment moraju biti blizanci. Jedno bez drugog ne mogu. Upraktinom smislu oni to jo uvek nisu. Uzroke valja traiti kako u moralnojneizgradjenosti pojedinca (u moralnom smislu menaderi su najlake kravljivaroba) tako i u karakteru produkcionih odnosa, u preovladjujuim svojinskimoblicima, brzoj privatizaciji, nedostatku ,,poreske etike", autarhinim kretanjimau privredi i drutvu, nedovoljnom funkcionisanju trinih zakona, naem

mentalitetu. Jo je E.Dirkem isticao da svaki narod ima svoj moral koji je

1Mainski fakultet Kraljevo, Dositejeva 19, Kraljevo, tel.036/336-866

163


2/6

odredjen uslovima u kojima ivi i da se njemu ne mogu uliti neki drugi moralima kako oni bili visoki [1].

Menadment funkcija zahteva ,,celog" oveka. Moralna problematika najdubljezadire u bie oveka. Do skora, kod nas, remenader je bila proskribovana re,a menaderi proglaavani za neprijatelje ustavnog poretka- od etikete strani

pijun do apatriota.

1.KROKIO NAEM MORALNOM SISTEMU

Moralni aksioloki stavovi kreu se od asketizma do hedonizma, od utilitarizmai pragmatizma do humanizma. Moralna aksiologija u drutvu kakvo je nae,koje je sruilo jedan socijalni mit i gradi novo-staro drutvo, krcata je grekom iutopijom. Jer, nae drutvo jo uvek nema jasno izgradjen moralni sistem.Moralna slika nae svakodnevice zapravo su otri sukobi razliitih morala- odseljakog do malogradjanskog, od birokratsko-tehnokratskog, do robotsko-

postvarenog. Nestabilni uslovi privredjivanja, nizak ivotni standard, stalnereforme privrednog i politikog sistema, esti ratovi, pogodno su tlo zastvaranje moralo labilnih pojedinaca.S pravom moemo tvrditi da jemalogradjanski moral najuticajniji oblik morala u naem drutvu koji je usukobu sa svim ostalim egzistirajuim moralima i sa samim sobom, jer jezapravo- nemoral. K tome jo i permanentni sukobi realno postojeih morala-od moralofobije do moralofilije, od moralnog heroizma do moralnogotpadnitva.

2. O POSLOVNOM MORALU I MENADMENTU

Poslovni moral integralni je deo radnog morala, zapravo eksplikacija radnogmorala. Njihov odnos je odnos posebnog i pojedinanog.

Po disperziji zahvata poslovni moral je drutveno-duhovna pojava, izuzetnosloenog tipa uslovljena karakterom linosti, drutveno-ekonomskim i tehniko-tehnolokim odnosima, uslovima proizvodnje uopte i duhom vremena. Dobro izlo osnovne su kategorije (i) poslovnog morala. Kategorijalni i aksiolokisistem poslovnog morala impliciraju:

- razliite forme i oblike odgovornosti;- odnos prema radu, drugim uesnicima u procesu rada i prema sebi;- vrednosti i ulogu rada, odnosno poslovanja;- odnos prema vriocima drugih delatnosti, prema sredstvima rada, prema

drutvenim i poslovnim obavezama;- stavove i ponaanje prema moralnim normama, moralnom inu, moralnom

sudu i moralnim sankcijama.Norme poslovnog morala nisu koherentno uobliene kao celina. Sadrina normiposlovnog morala najee se iskazuje preko deskripcije razliitih dunosti ipoeljnih ponaanja, a norme poslovnog morala moralni subjekt moe oseati

164


3/6

na dva naina: ili kao svoju unutranju potrebu, ili kao spolja nametnute.Dihotomni pristup ima puno opravdanje, jer moral upravo u sferi poslovanjaispoljava svoju autonomnost u bipolarnosti.

Postoje specifine drutvene moralne sankcije koje su predstavljajukarakeristian oblik drutvene intervencije u moralnoj sferi. To je, npr., moralni

prezir kojim se moralnom prestupniku poriu osnovne ljudske karakteristike imoralno gadjenje koje sledi iz prezira, a koje se ispoljava ukoliko dolazi u dodirs moralnim prestupnikom. Ipak, najautentinija moralna sankcija je griasavesti. ,,Ona se pre svega sastoji iz izvesnog broja oseanja, kao to suoseanja stida zbog uinjenog prekraja, oseanje neodredjenog straha zbogneodredjenih posledica koje e nastupiti oseanje prezira samog sebe isamoosude, oseanje bola, potitenosti, bezizlaznosti, opte nelagodnosti,oseanje elje za samokanjavanjem" [2].

Smatra se na Zapadu, naroito u SAD, da oni koji upravljaju preduzeima snoseodgovornost najmanje za sedam ,,M" i to za:

- Men (ljude),

- Management (upravljanje),- Metods (metodi)- Money (novac),- Mashines (maine),- Materials (materijale),- Marketing (vezu sa trgovinom) [3].

Pojam menadment u semantikom smislu kod nas ne moe se zamenitiprimerenim terminom. pod menadmentom mi emo podrazumevati oblastupravljakih aktivnosti, proces, koherentan i sinhronizovan poslovni sistemkojim se ostvaruju poslovne funkcije. Naroito funkcije: upravljanja,rukovodjenja, planiranja, donoenja odluka, optimalizacije resursa, razvijanja i

kontrole marketinga, psiho-socijalnih odnosa, kontrole poslovnih informacija ikomunikacija, poslovnih kontakata i poslovnih odnosa, negovanjapreduzetnike filozofije i permanentne edukacije[4]. Otuda moemo, uzavisnosti od dela menadmenta, govoriti o: stratekom menadmentu,menadmentu promene i razvoja, informacionom menadmentu, kadrovskommenadmentu, finansijskom menadmentu, marketing menadmentu, projektmenadmentu, tehnoloko-proizvodnom (industrijskom) menadmentu,ekolokom menadmentu i td [5].

3. NEKE LINE OSOBINE POSLOVNO-MORALNOG MENADERA

Moralnost je autonomna i najvia ljudska osobina. Poslovna aktivnost

menadera mora biti proeta ponaanjem po normama poslovnog morala imorala uopte. Upravo je poslovni moral ogledalo u kojem savremeni menadermora s vremena na vreme da se ogleda i da kroz tu sliku vri stalnu procenuvlastitog ponaanja.

165


4/6

Menaderi moraju biti dinamini, timski orijentisani, komunikativni, energini isposobni da razumeju drutvenu realnost i okruenje, mentalitet, psihologiju

ponaanja, duh vremena. Iznad svega, oni moraju biti poslovno-moralni ljudi saizgradjenim i intimno usvojenim tananim oseanjem moralne odgovornosti.Upravo takvi ljudi potrebni su naem drutvu i privredi, naroito zbog zapoetih

procesa, strukturnih promena u privredi, svojinske transformacije, afirmacijepreduzetnitva i preduzetnikog ponaanja.

Poslovni moral mora biti snana poluga menadmenta, To nije stvar naihdobrih elja ili pomodarstva. To je imperativ vremena u kom ivimo i formi

poslovanja kojima teimo. To je i jedan od najdugoronijih stratekih poslovnihi edukativnih zadataka, jer menader je profesija sui generis i ne moe bitizamenjena nekom drugom profesijom.

Savremeni i uspean menader mora pre svega biti multidisciplinarno iinterdisciplinarno obrazovan ovek, moralan ovek sa smislom za upravljanje ikoordinaciju medjuljudskih odnosa, sposoban za brzo i poslovno reagovanje.On tei uspehu jer ima preduzetniki duh (raditi vie da bi se bilo makar korak

ispred konkurencije). Takodje, on permanentno i savesno uskladjujediversifikovane potrebe i interese vlasnika, radnika, poslovnih partnera ikoordinira njihovu realizaciju sa realnim tehniko-tehnolokim i organizaciono-kadrovskim mogunostima, ekolokim i moralnim standardima, mentalitetima,duhom vremena.

Neke od karakteristika linosti uspenog menadera su: energinost, kreativnaagresivnost, entuzijazam, intuicija i imaginacija, spremnost za timski rad,vetina, okruivanje sposobnim saradnicima, sposobnost i odgovornostdonoenja odluka, analitinost i realna dijagnostinost, smirenost, trpeljivost,ekoloka i globalizacijska usmerenost, poslovna moralnost

Menader mora biti i demokrata u praksi rada, rukovodjenja, koordinacije; da

primeuje uspehe i neuspehe. Akcija mu uvek mora biti demokratskikoncipirana i transparentna. On zna da stvara potencijalnu klimu zastvaralatvo, inovacije, novi odnos prema radu, profitabilnost.

Takve line osobine menadera (zbog karaktera rada naveli smo samo neke)neophodan su uslov prosperitetnog menadmenta i preduzea, razvoja, a nerasta po svaku cenu (rast je usmeren pre svega na profit, a razvoj na ljudske

potrebe i profit), ali i vraanja punog dostojanstva radu i uesnicima u procesurada.

On zna da se amoralnim postupcima na kratko stie korist, ali na duge staze neponaanje po normama poslovnog morala sigurno znai opadanjeprofitabilnosti, gubljenje ugleda i poverenja kod poslovnih partnera - do

bankrota.

166


5/6

4. NEKI TRENDOVI I PONAANJA U NAEM DRUTVU

Nepostojanje istinskog trita roba, usluga i kapitala, trita radne snage inovca, primerenih institucionalnih formi i normi (regulative), nekonzistentnostedukacije za menadment, naa moralna zaostalost neke su od objektivnih

prepreka koje usporavaju intenzivniji razvoj menaderske inicijative i

materijalno zasnovan razvoj bogatijeg i humanijeg (moralnijeg) drutva.Nepostojanje opteg konsenzusa o reformama, o pravcima reformi, o tempu ioblicima privatizacije, o ulozi drave u tranzicionom periodu samo su nekiglobalni uzroci bujanju ,,crnog morala", ,,brze brzine u biznisu", ,,snienja cenemorala".

U naem drutvu uveliko se govori o privatizovanoj etici, defetizmu, samovolji,,,rasprodaji morala". Moe se esto uti: ,,prvo da moja firma ostvari profit, a

posle emo uvesti moral", ili, ,,svi potkradaju dravu, izbegavaju porez, varaju,a kada svi zato ne i ja-jer i ja sam bizmismen". ,,Brza brzina", ,,trange-frange",

poslovanje u ,,sivoj ekonomiji", neki su od pojmova nove leksike naeg jezika ineki od izraza naeg poslovno-moralnog svakodnevlja. Evidentna je sve vea

prisutnost, u kvalitativnom i kvantitativnom smislu, privrednog kriminala,guenje menaderske i preduzetnike inicijative, mito i korupcija, ideologizacijasvega i svaega. Najee izostaje drutvena moralna sankcija, odnosno,amoralne pojave se ak i odobravaju, opravdavaju.

Razvojna kriza naeg drutva u tranziciji, nain i tempo svojinsketransformacije znaajno su doprineli izopaavanj nae moralne svesti imorala. Izazvali su pravu pometnju u drutvenoj i moralnoj svesti. Dolo je do

prave pljake drutvene svojine od strane malog broja uticajnih ljudi koji sukumulirali razliite vrste ekonomske, finansijske, politike i drugemoi. Formirao se manji broj izuzetnobogatih gradjana nasuprot

pauperizovanoj veini drutvene populacije [6]. Takav razvoj dogadjaja trasirao

je i uveliko negativno uticao na razvoj poslovnog morala i menadmenta kodnas.

Izloeni trendovi i ponaanja urgentno zahtevaju odlunu i iroku drutvenuakciju borbe protiv privrednog kriminala, akciju za edukaciju za promeneshodno novom karakteru drutvenih odnosa, svojinskih oblika, novoj pozicijioveka u drutvu i procesu rada, uvaavanje naunih saznanja, korienjeiskustava razvijenih zemalja, promenu mnogih naih navika. Sve to s ciljem da

bismo iveli bolje i da ne bismo promaili budunost.

LITERATURA

[1]

Dirkem, E. (1972): O podeli drutvenog rada, Prosveta, Beograd, str. 248.[2]

Luki, R. (1982): Sociologija morala, Nauna knjiga, Beograd, strana 117.[3]

Andri, M. (1981): Lina i kolektivna odgovornost, Direktor, br.10/1981,strana 41.

167


6/6

[4] Rakovi, .; Videnov, A. (1995): Sociologija, Tehniki fakultet aak,strana 348

[5]

Kozi, P. (1995): Menadment i sociologija u Zborniku ,,Savremenedrutvene promene i sociologija rada", Institut za kvalitet radne i ivotnesredine ,,1.maj", Ni, strana 123-124.

[6]

Trifunovi, S. (1996):Radni moral, Mainski fakultet Kraljevo, strana 168.

168

poslovni moral i menadŽment business ethics and management

Documents