7. Potražnja i ponašanje potrošača

Predavanje iz Osnova ekonomijeD. Čičin-Šain, viši pred. 1

Potražnja i ponašanje potrošača

Predavanje iz Osnova ekonomije

u objašnjavanju ponašanja potrošača ekonomisti se oslanjaju na temeljnu pretpostavku da ljudi nastoje izabrati ona dobra i usluge koja najviše cijenetako je razvijen pojam korisnosti koji označava zadovoljstvo, odnosno stupanj u kojem potrošači daju prednost dobrima i uslugamau teoriji potražnje se kaže da ljudi maksimiziraju svoju korisnost, što znači da biraju košaru dobara potrošnje koju najviše cijenepojam granične korisnosti se odnosi na dodatno zadovoljstvo ili korisnost koju potrošač stekne kupnjom dodatne jedinice nekog proizvoda ili usluge

izraz “granična” je ključni pojam u ekonomiji koji se upotrebljava u smislu “dodatka”prije više od stotinu godina ekonomisti su prepoznali zakon opadajuće granične korisnosti koji kaže da se iznos granične j gkorisnosti smanjuje dok osoba troši više i više dobaratrošenjem sve više i više istog dobra ukupna korisnost od tog dobra raste sve sporije upravo stoga što granična korisnost opada jer se smanjuje užitak od potrošnje dobrato je moguće i grafički prikazati na sljedeći način ⇒

Rast korisnosti s potrošnjom

suvremena teorija korisnosti ima temelje u utilitarizmupojam korisnosti je u društvene znanosti prvi uveo engleski filozof Bentham u 18. stoljeću koji je predlagao da se cijelo društvo organizira na načelu korisnosti, odnosno promicanju “najveće sreće za najveći broj”u 19. stoljeću su neoklasični ekonomisti proširili Benthamov pojam korisnosti kako bi bj ili š j t š čobjasnili ponašanje potrošačatako je Jevons tumačio da će razboriti ljudi svoje odluke o potrošnji temeljiti na graničnoj korisnosti svakog dobratada se vjerovalo da je korisnost neposredno mjerljiva veličina te su promatrali vlastite osjećaje kako bi potvrdili zakon opadajućegranične korisnosti

7. Potražnja i ponašanje potrošača

Predavanje iz Osnova ekonomijeD. Čičin-Šain, viši pred. 2

suvremeni ekonomisti se ne slažu s pojmom mjerljive korisnosti, već je njima važno da li potrošač cijeni određenu košaricu dobara više od ostalihosnovni uvjet maksimalnog zadovoljstva ili korisnosti kaže da će potrošač s određenim dohotkom, uz dane tržišne cijene dobara, ostvariti maksimalnu korisnost kada je granična korisnost zadnje potrošene novčanegranična korisnost zadnje potrošene novčane jedinice na svako dobro potpuno jednaka graničnoj korisnosti zadnje potrošene novčane jedinice na bilo koje drugo dobrozajednička granična korisnost na novčanu jedinicu svih dobara u potrošačevoj ravnoteži se zove “granična korisnost dohotka”

koristeći osnovno pravilo za ponašanje potrošača može se shvatiti zašto krivulje potražnje opadaju ⇒ viša cijena nekog dobra smanjuje željenu potrošnju potrošača tog dobra

potkraj 20. stoljeća ekonomisti su razvili i alternativni pristup analizi potražnje koji ne spominje graničnu korisnost ⇒ “krivulja i dif ij ”indiferencije”indiferencijska analiza postavlja pitanje o efektu supstitucije i efektu dohotka kad se promijeni cijenaefekt supstitucije kaže da će potrošači kad cijena nekog dobra raste, nastojati zamijeniti skuplje dobro jeftinijima koji zadovoljavaju istu potrebu

na taj način potrošači kupuju jednako zadovoljstvo uz manji trošakefekt dohotka označava utjecaj promjene cijene na traženu količinu dobra koji proizlazi iz efekta promjene cijene na realne dohotke potrošačamanji realni dohodak dovodi do manje potrošnje pri čemu efekt dohotka pojačava efekt supstitucije kroz negativan nagib krivulje 

t ž jpotražnjekvantitativna mjera efekta dohotka se dobije ispitivanjem elastičnosti dobra na dohodak ⇒dohodovna elastičnostona označava postotnu promjenu tražene količine podijeljenu s postotnom promjenom dohotka pri čemu se ostali elementi ne mijenjaju

efekti dohotka i supstitucije kombinirano određuju glavna obilježja različitih roba pod određenim uvjetima je potražnja cjenovno vrlo elastična ⇒ kada se na robu troši mnogo i postoje lako dostupni supstituti ⇒ jak efekt dohotka i jak efekt supstitucijeu drugim slučajevima potražnja je cjenovno neelastična ⇒ kada se troši relativno malo na dobro i nije lako zamjenjivo drugim robama (sol) ⇒ efekt dohotka je mali i efekt supstitucije je malina taj način se dobiju krivulje pojedinačnih potražnjikrivulja tržišne potražnje se dobije zbrajanjem traženih količina svih potrošača

potrebno je razlikovati 1. supstitute2. komplemente i 3. neovisna dobra

“paradoks vrijednosti” ⇒ voda koja je nužna za opstanak ima nižu cijenu od dijamanata koji imaju malo korisnih upotrebaš k d b i iš j j l išto nekog dobra ima više, manja je relativna poželjnost njegove posljednje jedinice ⇒cijenu određuje granična korisnost posljednje jediniceraskorak između ukupne korisnosti nekog dobra i njegove ukupne tržišne vrijednosti zove se probitak potrošača ⇒ za svaku jedinicu dobra plaćamo onoliko koliko vrijedi posljednja jedinica

Probitak pojedinačnog potrošača

7. Potražnja i ponašanje potrošača

Predavanje iz Osnova ekonomijeD. Čičin-Šain, viši pred. 3

probitak potrošača daje odgovor na pitanja o većim javnim investicijama, izgradnji ceste, škole i sl.tek ako je ukupni probitak potrošača veći od troškova ulaganja isplativo je investirati u takvu izgradnju

Probitak potrošača za tržište

u 19. stoljeću je ekonomist Pareto razvio danas poznatu krivulju indiferencije i teoriju indiferencijske analizetočke na krivulji indiferencije predstavljaju košarice potražnje između kojih je potrošač indiferentan, odnosno sve su mu jednako poželjnekrivulja indiferencije se crta u obliku lukakrivulja indiferencije se crta u obliku luka kako bi ilustrirala djelovanje zakona supstitucije ⇒ omjer supstitucije nekog dobra opada što ga više dobivamo

Potrošačeva krivulja indiferencije

Potrošačeva budžetska crta nakon što su utvrđene potrošačeve krivulje indiferencije i njegova budžetska crta pristupa se kombiniranju dijagrama kako bi se utvrdila ravnoteža potrošačaona se ostvaruje u onoj točki u kojoj budžetska crta dodiruje najvišu krivulju indiferencije ⇒ u toj je točki potrošačev omjer supstitucije potpuno jednak nagibu budžetske crtepad dohotka će pomaknuti budžetsku crtu paralelno unutar i uzrokovati manju kupnju iparalelno unutar i uzrokovati manju kupnju i jednog i drugog dobrapromjena cijene jednog dobra će, ako se ostali elementi ne mijenjaju, prouzročiti da se mijenja nagib budžetske crtepromjena cijene ili dohotka stoga uzrokuje traženje nove točke ravnoteže potrošača ⇒uspoređivanjem novih i starih točaka utvrđuje se opadajuća krivulja potražnje

7. Potražnja i ponašanje potrošača

Predavanje iz Osnova ekonomijeD. Čičin-Šain, viši pred. 4

Potrošačeva ravnoteža