povratna logistika doboja - upravljanje čvrstim komunalnim otpadom

III Meunarodni simpozijum NOVI HORIZONTI SAOBRAAJA I KOMUNIKACIJA Doboj, 24. i 25. novembar 2011. godine

POVRATNA LOGISTIKA DOBOJA UPRAVLJANJE VRSTIM KOMUNALNIM OTPADOM REVERSE LOGISTICS DOBOJ - SOLID WASTE MANAGEMENTeljko Stevi, Saobraajni fakultet Doboj Radenka Bjeloevi, Saobraajni fakultet Doboj Bojan Djuri, Saobraajni fakultet DobojSaetak Za upravljanje otpadom na teritoriji grada Doboja zadueno je komunalno preduzee Progres koje se bavi prikupljanjem, transportom i odlaganjem komunalnog otpada. Prikupljeni otpad se odlae na gradsku deponiju Karabegovac gde se dalje vri sabijanje otpada i prekrivanje istog inertnim materijalima. Dalje u radu su prikazani naini upravljanja komunalnim otpadom u regionu i svetu. Kao primer data je gradska deponija Desetine Tuzla i upravljanje otpadom u Briselu kao znaajnog svetskog centra za upravljanje otpadom i reciklau. Kljune rijei Upravljanje otpadom, gradska deponija, sabijanje otpada, prekrivanje otpada, kontejneri, komunalno preduzee Progres, odvajanje i odlaganje otpada. Abstract To manage waste in the city of Doboj in charge of the utility company Progress engaged in collecting, transporting and disposal of waste. The collected waste is disposed of at the city landfill where Karabegovac continues to waste compaction and covering of the same inert material. Further the paper presents ways of municipal waste in the region and the world. An example given is the municipal landfills Desetine of Tuzla and waste management in Brussels as a major world center for waste management and recycling. Key words Waste management, municipal landfills, waste compaction, covering of waste, containers, utility company Progress, waste separation and disposal.

1.

UVOD

ovek je jedino bie na planeti koje stvara otpad. Zbog sve veih koliina i tetnosti po okolinu, otpad se smatra jednim od najznaajnijih ekolokih problema savremenog sveta. ovek je svojim aktivnostima odluujui inilac u promeni ivotne sredine. Komunalni vrsti otpad se tipino definie tako da obuhvata otpad iz domainstava, komercijalnih ustanova, i javnih institucija, kao i otpade sa slinim karakteristikama iz industrijskih, komunalnih, poljoprivrednih i medicinskih objekata. On tipino ne obuhvata opasan, infektivni, radioloki, ili teni otpad i mulj, niti tipino obuhvata otpad od ienja ulica ili industrijski, poljoprivredni otpad, te otpad od izgradnje i ruenja. Potencijalni izvori i vrste otpada koje mogu da se oekuju iz svakog izvora unutar veine Podruja usluge su sledei: IZ DOMAINSTAVA: otpaci od hrane, papir, karton, plastika, tekstil, koa, batenski otpad, drvo, staklo, metal, pepeo, specijalni otpadi (npr. kabaste stvari, elektronika za iroku potronju, uredjaji za domainstvo, baterije, ulje, pneumatici), i opasni otpad iz domainstava. INDUSTRIJSKI/PROIZVODNI: otpad od sredstava za ienje, ambalaa, otpaci od hrane, izgradnje i proizvodnje, opasni otpad, talog, pepeo, specijalni otpad i otpadni materijal/kart. IZ KOMERCIJALNIH USTANOVA: papir, karton, plastika, drvo, otpaci od hrane, staklo, metal, specijalni otpad i opasni otpad. POLJOPRIVREDNI: otpaci od pokvarene hrane, otpaci od useva, opasni otpad (npr., pesticidi) i nusproizvodi iz prerade hrane.

2. TRENUTNO STANJE UPRAVLJANJA OTPADOM U GRADU DOBOJ2.1. KOMUNALNO PREDUZEE PROGRES DOBOJProgres komunalno preduzee a.d. Doboj osnovano je 1976. godine kada se iz Dravne uprave za odravanje puteva izdvojilo kao samostalno preduzee za pruanje komunalnih i trinih usluga pod nazivom Gradina. Reenjem osnovnog suda u Doboju U/I-466/2001 od 17.09.2001. godine Preduzee je registrovano kao komunalno preduzee Progres a.d. Doboj za obavljanje sledeih delatnosti: proizvodnja i usluge u rasadniku, pogrebne usluge sa prodavnicom pogrebne opreme, prikupljanje i odvoz vrstih otpadaka, odravanja istoe javnih povrina, odravanje zelenila u gradu, usluge zelene pijace.

1


2.1.1. KLASIFIKACIJA PREDUZEAPreduzee se svrstava u srednja preduzea jer: ima vie od 50 a manje od 250 radnika (138 radnika), ima prosenu vrednost poslovne imovine izmedju 1.000.000 KM i 4.000.000 KM (2.627.245), ima ukupan godinji prihod izmedju 2.000.000 KM i 8.000.000 KM (2.982.592 KM).

2.2. NAIN UPRAVLJANJA OTPADOMSakupljanje otpada vri se u kontejnerima zapremine od 7 m 3, 5 m3 i 1,1 m3. Broj postavljenih kontejnera i posuda je relativno veliki ( 256 komada ). Kao nedostatak se moe istaknuti nedovoljan broj kontejnera za krupni otpad te kontejnera za razdvojene sekundarne sirovine i opasne komponente komunalnog otpada. Ukupan broj postavljenih posuda i kontejnera za prikupljanje meanog komunalnog otpada prikazan je u tabeli 1. Tabela 1. Broj i vrste posuda za prikupljanje komunalnog otpada Red. br. 1 2 3 4 Ukupno: Vrsta posuda Metalni kontejneri Metalni kontejneri Metalni kontejneri Plastini kontejneri Zapremina 1,1 m3 5 m3 7m3

Koliina 150 kom. 60 kom. 6 kom. 40 kom. 256 kom.

1,1 m3

Uz otpad iz domainstava, zastupljen je i otpad iz industrijskog sektora, te iz uslunih delatnosti, posebno otpad iz veih prodajnih centara, restorana, poslovnih objekata, administrativnih objekata itd. Manji objekti uglavnom odlau otpad u kontejnere predvidjene za domainstvo, dok vei objekti imaju vlastite kontejnere koje prazni i odvozi KP Progres. Na konanom odlagalitu vri se selektivno odlaganje. Cilj razdvajanja po vrstama je njihovo ponovno korienje za istu ili drugu namenu. Sakupljanje papira i stakla se vri organizovano na teritoriji grada za to postoje posebno opremljeni kontejneri. Otpad kao to je papir i kartonska ambalaa presuje se, se isporuuje kupcu registrovanom za trgovinu sekundarnim sirovinama, cena takvog papira je oko 160 KM/t. Takodje se vri odvojeno prikupljanje PET i staklene ambalae te se ona odvozi u fabriku za reciklau PET-a u okolini Doboja ( Johovac ). U tu svrhu Progres je postavio tzv. Ekoloka ostrva. Ekoloko ostrvo je mesto na kojem gradjani mogu odloiti odvojeno prikupljeni otpad koji svakodnevno nastaje kao to je papir, staklo, karton, plastika i sl. U gradu postoji 13 lokacija ekolokih ostrva smetenih na javnim povrinama. Sakupljanje smea i ienje pijaca vri istaka grupa koja svakodnevno sakuplja otpatke i stavlja ih u kontejnere koji se odvoze na deponiju gde se prazne. Komunalno preduzee Progres raspolae potrebnima transportnim jedinicama za prikupljanje i prevoz otpada do odlagalita Karabegovac. isti omoguava da se sakupljeni otpad transportuje na siguran nain do lokacije za trajno odlaganje. U tabeli 2. dat je pregled vozila koja se nalaze u vlasnitvu KP Progres. Tabela 2. Sastav voznog parka Red. br. 1 2 3 4 5 6 Ukupno: Vozilo Kamion FAP podiza kontejnera zapremine 7 m3 i 5 m3 Kamion FAP sa nadogradjenim kontejnerom za smee koji poseduje drobilicu za usitnjavanje smea zapremine 8 m3 Kamion FAP sa nadogradjenim kontejnerom za smee koji poseduje drobilicu za sabijanje smea zapremine 14 m3 Kamion MAN sa nadogradnjom za odvoz i presovanje smea zapremine 22m3 Teretno vozilo Volkswagen cady za prikupljanje kartonske ambalae Buldoder na deponiji TG 160 Koliina 3 kom. 1 kom 1 kom. 1 kom. 1 kom. 1 kom. 8 kom.

Vozni park i mehanika radionica su smeteni u odvojenom delu, nalaze se u prigradskom naselju Vila, na udaljenosti od oko 2 km od grada. Odravanje i servis mehanizacije i komunalne opreme se izvodi u vlastitoj radionici. 2


2.2.1. GRADSKA DEPONIJA KARABEGOVACSmetena je na naputenom delu kamenoloma, ukupne povrine oko 46 364 m 2. Udaljena je od ueg gradskog podruja oko 4 km dok su najblie kue locirane na udaljenosti oko 1000 m od deponije. Radi se o manjem broju kua naselja Gavrii i Lipac koje su odvojene lokalnim putem.

Slika 1 i 2. Prikaz gradske deponije Karabegovac Na udaljenosti oko 300 m nalazi se reka Sprea koja odvaja deponiju od regionalnog puta ( Doboj Tuzla ), a ujedno i od gradske deponije. U blioj okolini predmetnog objekta ne nalaze se vaniji objekti kao to su zdravstvene i vaspitno obrazovne ustanove,sportsko rekreativni centri, spomenici kulture, zatiena prirodna dobra, takodje ovde ne egzistiraju zatiene biljne i ivotinjske vrste na koje bi deponija mogla imati negativan uticaj. Postojea infrastruktura : Na predmetnoj lokaciji se nalaze : a) Upravna zgrada ( zidani objekat portirnica za smetaj radnika zaposlenih na deponiji ) b) mokri vor c) hidrantska mrea

d) uredjaji i maine buldoder TG-160 i ULT-160 e) ograda ( deponija je delimino ogradjena bodljikavom icom na betonskim stubovima sa ulaznom kapijom

Snabdevanje predmetne deponije elektrinom energijom reeno je napajanjem sa oblinje trafostanice, zagrevanje prostorija se vri na struju, a snabdevanje tehnolokom vodom obezbedjeno je iz reke Spree. Gradska deponija Karabegovac ima ekolokui dozvolu koja traje do januara 2013. godine kada bi trebala poeti i izgradnja regionalne deponije Dobojsko-Zenikog kantona na lokaciji pored trenutne deponije Karabegovac.

2.2.2. RAVNANJE I ZBIJANJE OTPADA I PREKRIVENOG MATERIJALAOtpad se sistemski nakon to je doveen rasprostire i sabija u etaama odgovarajuom mainom ( buldoderom ). Na svaki sabijeni sloj buldoder doprema sledei sloj otpada i sabija ga. Operacije se ponavljaju sve do postizanja ukupne visine sloja ( najvie tri metra, od ega je doveeni otpad visine 2,70 m, a pokrivka od internog materijala debljine 0,3 m na svakoj etai ). Radi spreavanja stvaranja pukotina i upljina u slojevima, zbijenost treba da obezbedi najmanju zapreminsku teinu naslaga 0,85 t/m3. Ravnanje i zbijanje je bolje ukoliko su otpaci vlani (vlaga ubrzava razlaganje organskih materija to dovodi do poveanja izdvajanja gasova ).

3


Slika 3. Maina za ravnanje i zbijanje otpada

2.2.3. PREKRIVANJE OTPADAIzravnat i zbijen vrsti otpad prekriva se slojem zemlje ili pogodnog inertnog materijala. Inertni otpad je otpad koji nije podloan znaajnim fizikim, hemijskim ili biolokim promenama ( Slubeni glasnik RS broj 53/02 ). Prekrivaju se horizontalne i kose povrine naslaga otpada. materijal za prekrivanje koristi se iz iskopa za izravnanje terena za sledeu viu etau. Rastresiti materijal za prekrivanje slojeva otpada na deponiji se moe dovoziti sa drugih lokaliteta u gradu i okolini i moe se po potrebi privremeno odloiti na rezervisanu povrinu uzdeponiju, kao skladite rezervnog materijala za prekrivanje. Deponija ima siguran i kontinuiran izvor prekrivenog materijalaza oekivani ivotni vek deponije. Ovaj materijal moe biti zemlja ili ljunak iz nekog bliskog izvora ili gusti inertni otpad koji se redovno isporuuje deponiji. Funkcija inertnog materijala koji se koristi za prekrivanje deponovanog otpada je da se sprei prodiranje vode u dublje slojeve otpada, da sprei raznoenje otpadaka vetrom, kao i spreavanje samozapaljivanja deponije, irenje neprijatnih mirisa i raznih zaraza. rezerva inertnog materijala na deponiji mora postojati u svakom trenutku, u koliini 8 10 m3.

3. PREDLOZI MERA POBOLJANJA3.1. FABRIKA ZA ODVAJANJE I SORTIRANJE OTPADA I GRADSKA DEPONIJA DESETINE TUZLAPrikupljanje i deponovanje otpada na podruju grada Tuzle je u nadlenosti JKP Komunalac.Sluba za odvoz i deponovanje otpada radi na sakupljanju i deponovanju komunalnog otpada od pravnih i fizikih lica na podruju optine Tuzla, koji odlae i deponuje na sanitarnoj deponiji Desetine. Dnevna koliina otpada koji se sakuplja iznosi 120 t. Transportna sredstva kamioni smeari prilikom ulaska u kompleks deponije na samom poetku istog borave na vagi kako bi se izraunala koliina doveenog otpada to je prikazano na slici 4.

Slika 4. Kamion smear na vagi Zatim kamioni odlaze u fabriku za odvajanje i sortiranje otpada gde se prazne odnosno istovaraju otpad. Otpad preko trake trakastog transportera ulazi u postrojenja za odvajanje slika 5. Na traku se nadovezuje bubanj sa otvorima na desnoj bonoj strani kroz koje prolaze sitne frakcije, npr. zemlja i sl. i ispadaju u kontejnere koji su smeteni ispod bubnja i koji se odvoze na deponiju kada se napune slika 6.

4


Slika 5. Traka trakastog transportera

Slika 6. Bubanj sa otvorima kroz koje ispadaju sitne frakcije

Nakon odvajanja sitnih frakcija otpad dolazi u kabine gde radnici manuelno vre odvajanje otpada po vrstama slika 7. Ukupno je 10 kabina koje imaju otvor na dnu odakle otpad spada na tlo, te se vri odvajanje najlona, plastike, papira, limenki, metala i sl. Ispod svake kabine imaju kasete za otpad gde se isti odvaja po vrstama slika 8.

Slika 7. Kabine za odvajanje otpada

Slika 8. Kasete za sortirani otpad

Na kraju postrojenja nalazi se kontejner u koji odlazi nesortirani otpad odnosno otpad koji mora na deponiju jer nije mogue izvriti reciklau istog. Sortirani otpad prolazi preko trake drugog transportera i ulazi u mainu za presovanje i baliranje otpada to je prikazano na sledeim slikama 9 i 10.

Slika 9. Trakasti transporter za sortirani otpad

Slika 10. Maina za presovanje i baliranje otpada

Od ve navedenih 120 t otpada na dnevnom nivou oko polovine odnosno 60 t odlazi u fabriku na sortiranje od ega se 510 % uspeno reciklira i na taj nain smanjuje se ukupna koliina otpada i produava se ivotni vek deponije. Presovani otpad se viljukarem odvozi na jedno mesto do njegove prodaje. Na kraju istovara vozila se peru kako ne bi bilo na tokovima bacila ili nekih bakterija koje mogu negativno uticati na ivotnu okolinu. Deponija Desetine nalazi se oko 4 km od gradskog podruja i u potpuno nenaseljenom mestu na povrini oko 18 000 m 2 slika 11. ivotni vek deponije je jo 8 godina prvenstveno zahvaljujui modernim sredstvima npr. TANA 260 Komparator nakon odlaganja otpada na deponiju vri njegovo sabijanje i svojom teinom uspeva toliko sabiti otpad da nema vazduha i tako i smanjuje rizik od zapaljenja na minimum. TANA 260 svojim radom na deponiji produava ivotni vek iste za tri godine slika 5

III Meunarodni simpozijum NOVI HORIZONTI SAOBRAAJA I KOMUNIKACIJA Doboj, 24. i 25. novembar 2011. godine 12. Oko deponije nalazi se velika povrina ume koja deluje kao prirodni preiiva i tako smanjuje neprijatne mirise sa deponije.

Slika 11. Deponija Desetine

Slika 12. TANA 260 Komparator

3.2. UPRAVLJANJE OTPADOM U BRISELUSvakodnevno razvrstavanje pri odlaganju smea u kese razliitih boja je zakonska obaveza graana Brisela, gde se reciklira 90 % ambalae. U naoj dravi, smee uglavnom zavrava na deponijama, to u EU smatraju ekoloki i finansijski neodrivim. Smee se razvrstava u tri kese koje moraju zakonski biti u svakom domainstvu. To su ute kese za papir, karton i novine. Plave kese su za ambalau od plastike i metala, flae od mleka i limenke slika 13.Bele kese su za sve ostalo. Od januara 2010. godine, sortiranje smea je obavezno za graane Brisela. Na ulicu se moe izneti samo smee koje je spremno za dalju obradu. Sledeeg jutra, kese odnosi kamion za selektivno prikupljanje. Na jednu stranu idu papir i karton, na drugu ambalaa, osim ako u kesama, radnici ne nau neto to ne treba. Svaki graanin odlae bar etiri vrste otpada: staklo, metal, plastiku i papir. Rezultat godinu dana kasnije pokazuje da je udeo smea koje se reciklira porastao 25 odsto. Razvrstavanje smea zavrava se u centru za trijau, gde se precizno razdvajaju materijali.

Slika 13. Kese za smee u Briselu

4. ZAKLJUNA RAZMATRANJAPrioritet EU u upravljanju otpadom je insistiranje na prve tri stepenice u hijerarhiji upravljanja otpadom. Sve aktivnosti su usmerene na smanjenju nastajanja otpada, ponovnoj upotrebi i reciklau. Ostali naini tretiranja otpada se jako malo pominju. Odlaganje otpada na deponije je poslednje i najloije reenje za problem upravljanja otpadom. Cilj svake drave EU treba da bude produkcija to manje koliine otpada, stvaranje centara gde e deo otpada iz domainstava moi da se popravi i prepravi i ponovo vrati na trite, kao i pretvaranje u resurs otpada koji se moe reciklirati. U realizaciji ovih ciljeva jako je bitna edukacija i podizanje svesti stanovnitva, od dece u kolama do donosioca odluka na lokalnom i nacionalnom nivou. Takoe, od izuzetne je vanosti smanjiti otpad koji nastaje industrijskom aktivnou i razmiljanje u smeru ivotnog ciklusa proizvoda. Pri upravljanju otpadom primenjuje se sledea hijerarhija prioriteta : 1. 2. 3. 4. spreavanje nastanka otpada, minimiziranje koliine i njegove tetnosti, ponovno korienje otpada, reciklaa, 6

5. 6.

III Meunarodni simpozijum NOVI HORIZONTI SAOBRAAJA I KOMUNIKACIJA Doboj, 24. i 25. novembar 2011. godine iskorienje energije iz otpada, odlaganje na deponiju na ekoloki prihvatljiv nain onih vrsta otpada koji ne podleu povratu komponenti.

4.

LITERATURA[1] [2] [3] [4] Energotehnika Doboj Dokazi uz zahtev za izdavanje ekoloke dozvole za deponiju Karabegovac Doboj Planiranje upravljanja vrstim otpadom Prirunik Javno komunalno preduzee Komunalac Tuzla www.google.com - reciklaa na belgijski nain

7

povratna logistika doboja - upravljanje čvrstim komunalnim otpadom

Documents