55. Pozitivistika shvatanja o metodu: Ogist KontU svom fundamentalnom delu Kurs pozitivne filozofije, i Kurs pozitivne politike, Kont je izloio osnovne stavove o drutvu i njegovom naunom saznanju:

Drutvo shvata kao drutveni organizam koji je slian sa fiziolokim, ljudskim organizmom. Ova postavka usmerava na shvatanje neophodnosti reda poretka organizovanosti drutva. Drutvena svest i drutvo su razvojni, a svest, znanje je pokreta i vodi drutvenog razvoja. Konstatuje da je drutvo u svom razvoju prolo dva stadijuma razvoja:

Teoloku epoha koja je bila vrst i stabilan poredak, u ijoj su osnovi tradicionalna hijerarhija i teoloke dogme;

Metafizika epoha koja je neophodna, ali kritiki razarajua i koja je priprema za novu epohu (zavrila se francuskom revolucijom),

Posle metafizike nastaje pozitivna epoha koju karakterie red, razum i progres.

Kont odbacuje empirizam i prosto gomilanje podataka. Nauku shvata kao dunu i sposobnu da shvata zakone, a nauni zakoni izraavaju samo konstantne odnose meu pojavama koji se javljaju kao koegzistencija i sukcesija (prethoenje). Meutim, on ne istrauje deterministike odnose. Smatra da je potrebno postojanje vie nauka koje su meusobno koordinirane, ali ne i njihovo spajanje. Kont ne priznaje sve nauke. Njegova klasifikacija sadri: matematiku, astronomiju, fiziku, hemiju, bilogiju i kao krunu sociologiju. Nauka, tei za pouzdanim saznanjem, i to saznanje treba da ostvaruje dve uloge: integrativnu i organizacionu. Razvoj- progres shvata kao apsolutan i jednosmeran, ali je moralni progres bitan inilac ukupnog progresa kroz drutvenu integraciju.

U sferi metodologije osnovni stavovi Konta su:

1. Nain istraivanja treba prilagoditi predmetu, a treba se ugledati na prirodne nauke. Metodima istraivanja treba se uiti u neposrednoj naunoj delatnosti. Logika i metodologija su nepotrebne.2. Svaka nauka razvija svoj metod, a izmeu metoda nauka postoje manje ili vee razlike. Najvee razlike su izmeu naina prouavanja bilogije i anorganskog sveta.3. Prouavanju drutva treba, kao i u biologiji, pristupiti celini,a drutvo se shvata kao apstraktni totalitet. Stoga su posebne drutvene nauke nepotrebne. 4. Sociologija razvija istorijski nain prouavanja, to je njena glavna metodoloka osobenost.5. U prikupljanju podataka razlikuju se posredne i neposredne metode. Kada se istrauje odnos drutva i nedrutvenih pojava, koriste se metodi drugih nauka (ne socioloki), a ti se metodi odreuju kao posredni. Neposredni metodi prikupljanja podataka u sociologiji su: -posmatranje, -eksperiment, - uporedna istraivanja, - istorijski metod.

6. Svaki nauni podatak mora da bude intersubjektivno proverljiv, pa zato samoposmatranje nema veu ulogu. 7. Predmeti istraivanja uvek treba da budu kolektivni. Sociologija je nauka o oveanstvu, a ne o pojedinim narodima, rasama, itd. Ona je usmerena na pravljenje opte istorijske sinteze, kroz koju prikazuje stanje i razvoj celog ljudskog drutva. Sve pojave se mogu posmatrati istorijski.

8. Uporedni metod-uporedna istraivanja imaju veliku vanost u otkrivanju razlika u razvoju i ulozi sporednih inilaca kao to su rasa, geografski uslovi, politiki inioci.

9. Objanjenje se ne moe izvesti iz biologije, ali ne sme da protivrei njenim saznanjima.

Kont je biologiju shvatio mnogo ire, po njemu u nju ulaze sva saznanja o bio-psihikim svojstvima oveka, shvatanja bliska savremenim antrapolokim shvatanjima.

56. Pozitivistika shvatanja: Don Stjuart Mil

U svoja dva glavna dela: Ogist Kont i pozitivizam i Sistem logike. Mil je izloio svoje najvanije stavove o pozitivizmu i pozitivistikom metodu. Kljuni Milov stav u vezi sa drutvom je da je ono proizvod uzajamnih uticaja pojedinaca koji ga ine, da se u njima nalaze osnovne pokretake snage u drutvu, da imaju svoje ciljeve i radi ostvarenja tih ciljeva oni se povezuju, to dovodi do nastanka drutvenih oblika.

Drutvo se moe saznavati i objasniti samo ako se znaju psihike osobine ljudi , zato to su psihiki zakoni osnova svih drutvenih zakona. Meutim, psihike pobude pojedinaca ne mogu se svoditi samo na interese pojedinaca. Postoje u drutvu mnogi inioci modifikacije univerzalne ljudske prirode, meu koje spadaju razlike u obliku vladavine, obiajima, vaspitanju, drutvenim privilegijama,itd.Kao to se vidi, Mil NIJE posmatrao pojedinca izolovanog od drutvenog uticaja i izvan drutvenih mehanizama. Saglasan je sa Kontom da se drutvo moe prouavati kao priroda, da se mogu okriti neminovni drutveni zakoni i na osnovu toga predviati drutvena kretanja. Zamera Kontu to ne razrauje logiko-epistemoloke kriterijume tanosti i valjanosti postupaka i podataka u istraivanju, a ne izgrauje ni odreenije kriterijume istine. Njegovo stanovite da metodologija mora da posveti podjednaku panju istraivaim postupcima i istraivanju logike strukture i iskustvenih uslova dokazivanja. Ovo je neophodno, jer svako otkrie u nauci mora da bude dokazano i obrazloeno.Svojom kritikom Kontovog propusta da obradi problem indukcije zbog potcenjivanja logike, Mil prvi put pokree spor u vezi s ulogom metodologije kao logiko-epistemiolokoj, kritikoj analizi naune delatnosti. Zamerajui Kontu da zapostavlja istraivanje uzronih odnosa meu pojavama i svoenje zakona na koegzistenciju i sukcesiju, Mil ukazuje na pojavne zakone, tj. Iskustvene pravilnosti. On smatra das u pravi zakoni oni ija je uzrona osnova poznata, a samo oni omoguavaju sigurnije induktivne zaljkuke. Oslanjajui se na opte zakone uzronosti i uniformnosti, pokuao je da zasnuje induktivni nain prouavanja iskustvenih pojava. Meutim, ostaje pri stavu da se indukcijom mogu otkriti samo empirijski zakoni, ali ne i uzroni. Koliko je bio zainteresovan za otkrivanje uzroka pokazuju njegovi pokuaju da formira nauku koju je nazvao Etologija, kao i formiranja tzv. Milovih kantona, tj. Metoda za istraivanje uzorka oslanjajui se na Bekonove tablice prisustva i odsustva. Postoji pet takvih modela-metoda:

-metoda slaganja,

-metoda razlika,

-metoda slaganja i razlika,

-metoda korelativnih varijacija,

-metoda ostatka.

1. Metoda slaganja-sastoji se u utvrivanju injenice da se vie kompleksa pojava slau prisustvom dveju pojava koje stalno slede jedna drugu, prva je uzrok, druga posledica. Postupak se ostvaruje: a. analizom

b. izdvajanjem

c. odbacivanjem

d. izvoenjem induktivnog zakljuka (kazualna indukcija)

2. Metoda slaganja i razlika- Ako se dve grupe fenomena razlikuju prisustvom i odsustvom jedne iste podgrupe, onda je prethodei fenomen ove podgrupe uzrok fenomenu koji mu su njoj sleduje.

3. Metoda korelativnih varijacija- Ako se u jednoj grupi fenomena javljaju korelativne varijacije samo u jednoj podgrupi, onda je prethodei fenomen ove podgrupe uzrok fenomenu koji mu sleduje.4. Metoda ostatka- Ako se u jednoj grupi fenomena znaju uzroci u svim podgrupama sem jedne, prethodei fenomen ove podgrupe bie uzrok fenomenu koji mu u njoj sleduje.

Milovi kanoni postavili su temelje kasnijoj multivarijantnoj analizi.

57. Pozitivistika shvatanja o metodu: Emil Dirkem

Dirkemovo stanovite o drutvu moe se u glavnim crtama izloiti u nekoliko osnovnih stavova. Drutvo je razvojno, ali drutveni razvoj nije apsolutno nuan ve zavisi od dva faktora:

a. Gustina stanovnitva, isprepletanost veza i odnosa,

b. Ranija mehanika svest ne sme da bude suvise vrsta, ve mora da omoguava odstupanja.

Razvoj drutva kree se od mehanike ka organskoj solidarnosti. Istovremeno, razvoj dovodi i do sve vee diferencijacije, a to ne obezbeuje nuno poveanje sree i blagostanja. Ne prolaze sva drutva kroz iste faze razvoja. Sr drutva su ideje, etike vrednosti, kolektivne predstave i norme. One nastaju spontano, a preduslov su normalnog ivota, jer omoguavaju sporazumevanje, saradnju i sagalasnost o opravdanosti odreenog tipa drutva. Kolektivna svest je poseban deo drutvene stvarnosti koji u sebi kristalizuje kolektivne oblike delovanja miljenja i oseanja.

Socijalizacija igra veoma vanu ulogu u drutvu. Njen zadatak je da vaspitanjem izmeni uroenu individualistiku i asocijalnu prirodu ljudi i da ih vrsto disciplinuje. Kolektivna svest se manifestuje u raznim kolektivnim formama kao to su pravni sistem, etika shvatanja, religijska verovanja, politika shvatanja, obiaji, umetnika dela i drugi oblici, ali ne kako ih shvataju pojedinci. Ovi kolektivni oblici imaju status drutvene injenice. Drutvena prinudnost obezbeuje se raznim oblicima drutvenih sankcija. Meutim, prinuda ne deluje samo spolja ve i iznutra tako to je ovek vaspitan (socijalizovan) da eli da se ponaa u skladu sa drutvenim normama. Na razvoj drutva odluujue deluje drutvena morfologija ija je komponenta podela rada koja void stvaranju sve vie uloga i kroz to deluje na rastvaranje mehanike kolektivne svesti.

U drutvenoj stvarnosti javljaju se normalne i patoloke pojave. Normalne su one koje je jedno drutvo uobiajeno praktikovalo-dakle proseno. Ostalo je patoloko. Meutim, raziliku se normalno i idealno. Idealno je ono to je racionalno utvreno kao optimalna norma.

Dirkemovi metodoloki stavovi su:

1. Prouavanja imaju praktinu svrhu. Na osnovu njih se mogu donositi i nauno zasnovani vrednosni sudovi o drutvu ostajui na podruju teorijsko-iskustvenog prouavanja. To je osnov za naunu politiku koja mora da razlikuje normalno od patolokog.

2. Uporedna istraivanja su znaajna je omoguavaju proveravanje drutvenih svojstava u drutvima istog ili slinog tipa. 3. Drutvene injenice treba posmatrati kao stvari- kao u prirodnim naukama. Meutim, neke drutvene pojave mogu se posmatrati samo posredno. Tu treba istraivati unutranje injenice preko spoljanjih-dakle preko indikatora.

4. Pomou opisivanja i sreivanja opaajnih injenica treba otkrivati uzrone odnose i zakone.

5. Istraivanju treba pristupiti uz uvaavanje teorijskih stavova, ali se postavlja problem njihovog operacionalnog definisanja. Operacionalna definicija mora da omogui da se utvrdi postojanje (nepostojanje) pojave, i vredi ako ispunjava zahteve teorijske adekvatnosti i korespondentnosti sa drutvenom pojavom koja se moe neposredno posmatrati.

6. Neophodno je to sistematinije izvorno obavetavanje radi otklanjanja anegdotske i ilustrovane upotrebe podataka.

7. Potrebno je jasno i operacionalno definisanje predmeta.

8. Zakljuke o pojedinim vrstama pojava NE izvoditi na osnovu prouavanja u jednom tipu drutva.

9. Statistiku treba razvijati i koristiti jer je ona sistematina, nastoji da definie predmet, pojave obuhvata potpuno ili na osnovu nekog sistematskog naela, dolazi do agregatskih pokazatelja.

10. Osnovno pravilo sociolokog objanjenja zahteva da se trai uzrok meu prethodnim drutvenim injenicama, a NE u stanju pojedinane svesti.

11. Drutvo treba shvatiti kao zatvoren sistem, sastavljen od uih celina (porodice, udruenja, naselja, grupe,itd.).

Aktivni inilac u tom sistemu su samo ljudi shvaeni kolektivno. Drutvena funkcija je odnos u kome neka drutvena pojava zadovoljava neku drutvenu potrebu.

12. Osnovno naelo objanjenja drutvenih pojava treba primeniti i u prouavanju drutvenih funkcija. Funkcija koju neka pojava obavlja moe istovremeno raati ili obnavljati neki uzorak.

13. Zamena za eksperiment su uporedna istraivanja.

14. Za istraivanja drutvene uzronosti upotrebljiv je samo metod zajednikih promena. Ako se dve vrste pojava stalno nalaze u istim odnosima i stalno se menjaju na odreeni nain, izmeu njih moe da postoji uzrona veza.

15. Uporednim istraivanjem treba utvrditi irinu vaenja formulisanog zakona- da li vai za sva drutva trajno, samo u jednom drutvu ili samo za neka specifina stanja. 16. Uporedna istraivanja se mogu primenjivati u jednom konkretnom drutvu, u drugim konkretnim drutvima istog tipa i za istraivanje svih drutava o kojima postoje izvorni podaci.

17. U uporednim istraivanjima mogua su statistiko-strukturalna i genetsko-istorijska poreenja.

18. Uzrona analiza (koju je Dirkem razradio) i funkcionalna analiza meusobno su povezane predmetom istraivanja, tj. odnosom uzrok funkcija.

Dirkem je sociologiju smatrao uporednom naukom i prvi je obradio sva tri bitna segmenta sociolokih metoda:

a. Nain stvaranja iskustvene evidencije,

b. Objanjavanje iskustvenih utvrenih odnosa,

c. Dokazivanje naunih stavova.