PODELA I KLASIFIKACIJA ROBERoba - svaki predmet ili stvar kao produkt ljudskog rada, koja svojim svojstvima zadovoljava potrebe ma koje vrste, a moe da bude predmet robnog prometaPoznavanje robe ima zadatak da prouava upotrebnu vrednost robe, odreivanjem kriterijuma kvaliteta i metoda ouvanja upotrebne vrednosti od proizvoaa do krajnjeg korisnika, kroz ispravnu manipulaciju, pakovanje, skladitenje, transport (Opti deo i posebni)

Podela robe: 1. Prema ekonomskoj nameni: - proizvodi za reprodukciju - proizvodi za investicije - proizvodi za iroku potronju2. Prema domaoj klasifikaciji: - proizvodi industrije, - poljoprivrede, - umarstva3. Po nainu pakovanja i transporta: - komadna - rinfuzna4. Prema stepenu obrade: - sirovine - poluproizvodi - gotovi proizvodi5. Prema poreklu: - neorganska - organska - sintetika6. Prema kvalitetu: - prava - surogat - proizvodi koji zamenjuju pravu robu, imaju slina svojstva, ali je po vrednosti ova roba slabija i na tritu se javlja kada nedostaje prave robe (prodaja zakonom dozvoljena) - falsifikat - roba se nezakonito javlja na tritu sa ciljem da se potroa obmane i prevari i na taj nain stekne protivpravna zaradaKvalitet robe i njegovo odreivanjeKvalitet - merilo upotrebne vrednosti nekog proizvoda; merilo njegove sposobnosti da udovolji zahtevima potroaa i tritaM.Juran - kvalitet proizvoda ili usluga je njihova podobnost za upotrebuKramer i Trvigg - to je skup onih svojstava po kojima se pojedini proizvodi razlikuju i koja se uzimaju u obzir pri odreivanju stepena prihvatljivosti jednog proizvoda od strane potroaaMetode sa kojima se sluimo da bi upoznali odreeno svojstvo robe delimo u tri grupe:1. Organoleptika ispitivanja ona svojstva proizvoda koja se identifikuju neposredno ovekovim ulima zasniva se na ulnim percepcijama: ulo vida, sluha, mirisa, ukusa a kao senzor se koristi ovek ova istraivanja su kod prehrambenih proizvoda, odea i ostala roba iroke potronje2. Fiziko mehanika ispitivanja sprovode se objektivnim laboratorijskim metodama vrednosti dobijenih rezultata iskljuivo se izraavaju jedinicama Meunarodnog sistema SI

Najvanija fiziko-mehanika svojstva robe:1. gustina (specifina masa) - masa jedinice zapremine: masa jednog kubnog decimetra izraena u kg2. zapreminska teina kada je neka roba nesreeno ubacana u transportno sredstvo3. poroznost sadraj praznih prostora u sklopu proizvoda izraenog od vrste supstance; - suprotno od poroznosti je stepen gustine ili kompaktnost4. viskozitet unutranje trenje izmeu molekula homogenih tenosti5. specifina toplota koliina toplote koja je potrebna da se jedinica koliine neke materije zagreje za 1 stepen6. higroskopnost svojstvo nekih materija da lako upijaju vlagu7. topljivost svojstvo materije da menja svoje agregatno stanje, kada mu se temperatura poveava do take topljenja8. isparljivost svojstvo materije da iz vrstog ili tenog stanja pree u gasovito, na temperaturi take kljuanja9. tvrdoa mehaniko svojstvo materijala, predstavlja otpor prema prodiranju nekog alata u njega10. vrstoa- otpor materijala prema dejstvu spoljanjih sila koje tee da mu promene oblik11. elastinost svojstvo materije da nakon prestanka sile koja ju je deformisala, odmah i potpuno vrati preanji oblik12. plastinost delovanjem na neke materijale spoljne sile promene oblik i oni taj novi oblik zadre, iako je prestalo delovanje sile 13. krtost materijal nazivamo krutim kada se kida ili lomi optereenjem ispod 2% preko granice elasticiteta3. Hemijska ispitivanja obavljaju se primenom metoda analitike hemije odreuje se koliina osnovnog sastojka i primesa (koje bitno utiu na kvalitet proizvoda) sastav robe moe se izraziti elementarno( svaki element posebno) i preko sadraja pojedinih prostih jedinjenja (belanevine u prehrambenim proizvodima) ispituje se sadraj suve materije, sadraj pepela, kiselostKontrola robe u transportu Pored poznavanja komponenti kvaliteta organizatori transporta moraju da upoznaju uzronike promene kvaliteta (vlaga, temperatura, svetlost, duina skladitenja, transport, nain manipulisanja...) primeniti kontrolu robe pre svega zbog: - zatite dravnih interesa spreavanje prenoenja raznih biljnih i stonih oboljenja sauvati inostrano trite da bi se unovila roba u svojoj punoj vrednosti kontrole strogo regulisane propisima izvoznu robu kontroliu revizori za kvalitetVrste zvanine kontrole robe:1. Kod izvoza - carinska, veterinarska, fitopatoloka, kontrola spoljnotrgovinskih organa2. Kod uvoza i tranzita - carinska, veterinarska, fitopatoloka3. U unutranjem prometu - veterinarska, fitopatoloka

STANDARDI I STANDARDIZACIJAStandardi - norme kojima su propisana pojedina svojstva i karakteristike proizvoda , metode njihovog ispitivanja, nain pakovanja... standard je rezultat standardizacije i njena osnovna delatnost pored oblika, dimenzije, materijala, kvaliteta, standardima se propisuje nain oznaavanja, izgled tehnike dokumentacije, pakovanje, transport... svrha im je pre svega racionalna proizvodnja i osiguranje kvaliteta proizvoda upotreba nekih standarda, pre svega onih od irokog drutvenog znaaja je zakonska obaveza nisu jednom zauvek zadate norme, uvek podlau procesu standardizacije i moe se promeniti

Uloga standarda U proizvodnji su vaan inilac u poveanju produktivnosti rada, njihovim uvoenjem i primenom postiu utede u utroku materijala, vremena, a poveava se obim proizvodnje U odnosu proizvoaa i potroaa omoguuju da proizvod udovolji optim zahtevima kupaca, olakava ugovaranje i izvrenje porudbina proizvoda, otklanja uzroke sporova Spreavaju stavljanje u promet nekvalitetne robe Propisuju uslove koji su neophodni u cilju obezbeenja zdravlja, ivota, imovine potroaaStandardizacija - Proces razvijanja, donoenja i primene standarda. - Osnovna karakteristika je javnost procesa (obezbeuje kvantitet iz kojeg proizilazi kvalitet)Obuhvata:Ciljeve standardizacije: - zatita potroaa tipizacija: sreivanje po vrstama i klasama unifikacija uvoenje jedinstvene terminologije uniformno uzimanje uzoraka tolerancijaPredmet standardizacije: - proizvodi metode ispitivanja tehnoloki procesi projekti, inenjering mere, veliine opti pojmoviNivo standardizacije: - meunarodni - nacionalni - interniNacionalni standardi U naoj zemlji jo uvek egzistira sa oznakom JUS. Prvi Jugoslovenski standardi doneti su 1952.Proces donoenja standarda: poinje od nacrta standarda koji donosi komisija strunjaka (predstavnici zainteresovanih organizacija i ustanova) formira tekst standarda i stavlja na javnu diskusiju (objavljivanje u biltenima), a sadraj standarda prosleuje organizacijama koje treba da dostave primedbe usvajanjem primedbi donose definitivan tekst standarda, koji dalje analizira komisija Zavoda za standardizaciju rukovodilac Zavoda proglaava predloeni tekst standardom i reenje o donoenju standarda objavljuje se u Slubenom glasniku

Meunarodni standardi Sutina uvoenja meunarodnih standarda je uzajamno priznavanje postupaka ispitivanja kvaliteta i atestiranja proizvoda, kako bi se otklonile prepreke i ubrzala meunarodna trgovina i razmenaMeunarodna organizacija za standardizaciju ISO - Najvanija organizacija za standardizaciju svetska federacija nacionalnih institucija za standardizaciju rad na pripremanju meunarodnih standarda odvija se u ISO tehnikim komitetima svaka ISO lanica ima pravo da delegira svoje predstavnike u taj komitet usvojeni nacrti alju se svim lanicama radi odobravanja, pre nego to ih Savet Iso prihvati kao meunarodne standarde standard mora da odobri bar 75% lanica svi standardi se revidiraju s vremena na vreme

ISO 9000 - jedan od 3 meun.standarda koji se bave sistemima kvaliteta za svrhu eksternog obezbeenja kvaliteta3 razliita oblika funkcionalne i organizacione sposobnosti pogodna za svrhu sklapanja ugovora izmeu dve strane:1. ISO 9001 Sistemi kvaliteta - Model obezbeenja kvaliteta u projektovanju2. ISO 9002 - Model obezbeenja kvaliteta u proizvodnji i ugradnji3. ISO 9003 - Model obezbeenja kvaliteta u zavrnoj kontroli i ispitivanjuISO 9004 - daje uputstva o tehnikim, administrativnim i ljudskim faktorima koji utiu na kvalitet proizvoda ili usluga u svim etapama spirale i petlje kvaliteta, od pojave do zadovoljenja kupaca - naglasak stavljen na zadovoljenje potreba kupaca, utvrivanje funkcionalnih odgovornosti i znaaj procenjivanja moguih rizika i koristiOrganic sertifikat BIO - sertifikacioni proces namenjen proizvoaima organske hrane i drugih poljoprivrednih proizvoda. Neophodni uslovi za sertifikaciju se razlikuju od drave do drave, ali generalno ukljuuju paket standarda za gajenje, skladitenje, preraivanje, pakovanje i poiljku. obavezna je upotreba zemljita koje je bilo osloboeno tretmana od hemijskih ubriva u periodu od nekoliko godina (3 godine i vie), neophodno je izbegavanje velikog broja hemijskih supstanci (npr. ubriva, pesticida, antibiotika, aditiva, rodenticida i fungicida), genetski modifikovanih organizama i sredstava za tretman voda, detaljno zapisani podaci o proizvodnji i prodaji organski proizvedenih proizvoda strogo fiziko razdvajanje organske proizvodnje od konvencionalne stalne inspekcije i nadgledanje proizvodnje u toku proizvodnog procesaKoer - propisuje proizvodnju i pripremu hrane prema posebnim jevrejskim propisima i obiajima. garantuje da odreeni prehrambeni proizvod ispunjava zahteve propisane Torahom (poznatijim kao pet proroka Mojsijevih knjiga). Torah propisuje koji proizvodi su prihvatljivi za ishranu i nain na koji moraju biti pripremljani kako bi bili dozvoljeni za konzumiranje.Meso i proizvodi od mesa - teletina i ovetina, dok meso svinja i zeeva nisu Koer. - Od ivine dozvoljene su samo kokoke, urke, guske i patke. Riba - Sve vrste ribe su dozvoljene za konzumiranje, dok morske ivotinje (rakovi, koljke, jastozi) nisu Koer. Voe i povre - Sve vrste voa i povra, po pravilu, jesu Koer, meutim insekti i crvi koji su esto prisutni u vou i povru nisu dozvoljeni. - Izuzetak su pojedini proizvodi od groa, koji nisu Koer.

Halal - ini set pravila i smernica za proizvodnju i pripremu hrane u skladu sa islamskim verskim obiajima. Zahtevi Halal-a potiu iz Kurana i erijatskog zakona, koji propisuju ta jehalal, tj. dozvoljeno, a ta jeharam zabranjeno. Kada se kae "dozvoljeno" misli se na hranu koja je pripremljena po erijatskim zakonima i veina muslimana irom sveta primenjuje ovaj nain ishrane.

DEKLARACIJA - Skup svih obaveznih oznaka na robi. - Proizvoai ili vrioci pakovanja su duni da na proizvod ili njegovu ambalau, a na osnovu postojeih standarda, stave deklaraciju robeDeklaracija sadri:1. ime proizvoda2. naziv i lokaciju proizvoaa3. sastav proizvoda u SI mernim jedinicama ili procentima4. neto i bruto masu5. datum proizvodnje i rok trajanja6. broj industrijske serije7. broj i datum registracije proizvoda ukoliko je to zakonom predvieno, i ko je registraciju odobrio8. kratak opis obrade ili dorade Netana deklaracija je privredni prekraj. Osim obaveznih oznaka na proizvodu se mogu nai i oznake individualnosti proizvoda: zatitni znak, geografsko poreklo, oznaka nivoa kvaliteta, istoe proizvoda, oznake stanja oblika krupnoe, specifine oznake...

Zatitni znak - u privrednom pravu je oznaka vezana za poreklo i kvalitet robe. - moe biti u obliku iga, vinjete, ifre... - ove vrste zatitnih znakova se zovu markom proizvoda - u inostranstvu: kada je registrovan upotrebljava se oznaka TRADE MARKOznake za kvalitet - moraju biti istaknute na upadljiv nain oznaavanje kvaliteta vri se: reima, brojevima, znakom porekla, oznaka proizvoaa, oznakom sastava... Oznake nivoa kvaliteta razlikuju se od zatitnog znaka znak nivoa kvaliteta moe da uvede samo institucija koja je ovlaena za poslove kontrole kvaliteta, a na proizvod oznaku proizvoa moe da stavi tek po dobijenoj dozvoli te institucije

Na tritu se koriste sledee oznake: izuzetno dobar kvalitet extra dobar kvalitet prva klasa; I, Ia, A, prima,super, original srednji kvalitet druga klasa, II, sekunda, srednji kvalitet slabijeg kvaliteta trea klasa, III, merkantil, konzum, uzans

Specifine oznake na robi imaju znaaj pri transportu, skladitenju i manipulaciji sa robom to su oznake koje se obino nalaze na ambalai, simboline su: kiobran znai da robu treba uvati od vlage; aa znai da je sadraj lomljiv; strele definiu nain postavljanja upakovanog proizvoda; precrtana kuka da je zabranjeno koristiti kuku u procesu manipulacije robom posebnu kategoriju zakonski obaveznih specifinih oznaka ine oznake za prevoz opasne materijeAMBALAA I PAKOVANJEAmbalaa - Francuska re amballage to znai pakovanjeMeunarodni institut za pakovanje - Bilo koji kontejner, kutija, flaa, omot koji je u funkciji zatite ili uvanja robe od raznih vrsta oteenja, odravanja upotrebne vrednosti proizvoda i komuniciranja sa postojeim i potencijalnim potroaima, predstavlja ambalauInstitut za pakovanje Velike Britanije - Ambalaa je sredstvo sigurne isporuke proizvoda krajnjem potroau, u dobro ouvanom stanjuVrste ambalae U zavisnosti od materijala - papirna, plastina, staklena, aliminijumska, metalna, kombinovani materijali Prema nameni - potroaka, maloprodajna, komercijalna, transportna Prema povezanosti ambalae sa upakovanim proizvodom - odvojiva, neodvojiva Prema podruju primene - poljoprivredno- prehrambena, hemijska, farmaceutska, elektrotehnika, drugi proizvodi...Znaaj ambalae uglavnom slui kao zatita, sredstvo za dranje proizvoda, a znaajnija je njena prodajna ili komercijalna funkcija ona je peto P marketing mixa 90% proizvoda mora biti upakovano pored marketinkih vrednosti, kvalitet ambalae ogleda se i u poveanju drutvenog bruto proizvoda, kroz izvoz

Pravilnik o zdravstvenom nadzoru nad predmetima opte upotrebe postavlja za ambalau sledee uslove: ambalaa od plastinih masa - ne sme da sadri materije kodljive za zdravlje ili one koje mogu nepovoljno uticati na organoleptika svojstva namirnica; - da bude laka za pranje; ne sme omekati na temperaturi ispod 100 stepeni papirna ambalaa - mora biti bez mirisa; - ne sme da sadri barijum, olovo, kadmijum, ivu; - boje ne smeju prei na ivotne namirnice limenke - unutranjost i spoljanjost moraju biti isti i glatki; - moraju biti zatiene zatitnim lakom; ne smeju imati brazde, ogrebotine, mehurie, ulegnua staklena ambalaa - izrauje se od homogene staklene mase; unutranjost glatka; - rub pri otvoru ne sme biti otar; - ne sme biti izraena od staklene vune kompleksna - spajanjem dva ili vie materijala; - metodi za dobijanje: - kairanje (lepljenje dve ili vie folija) - ekstruziono laminiranje (oslojavanje) - povrinsko oplemenjivanje (beihtovanje)Ispitivanje ambalae Ispitivanje samog materijala: mehanika svojstva i hemijska Ispitivanje gotove ambalae: prazne, napunjene robom, napunjene robom u uslovima transportaKriterijumi za izbor ambalae:1. tehnika svojstva2. spoljni izgled; estetika3. sposobnost zatite (vreme za koje moe da uva robu bez promene kvaliteta)4. funkcionalnost (lako zatvaranje, otvaranje, da se lako unitava, da je povratna...)5. mogunost konstantne izrade ambalae (obezbeenje sirovina za duu proizvodnju)6. cena (trokovi pakovanja)

SKLADITENJEU irem smislu - skladite je ograeni ili neograeni prostor, pokriven ili nepokriven prostor koji se koristi za uvanje sirovina, poluproizvoda ili gotovih proizvoda koji su u funkciji odvijanja poslovnih procesa u preduzeu. U uem smislu - skladite podrazumeva mesto smetaja, uvanja i izdavanja robe.Vrste skladita Prema prostoru koje skladite obuhvata: - zatvorena skladita - poluzatvoreni, ograeni ili neograeni prostori predvieni za uskladitenje robe. Prema znaenju: - glavna skladita koja snabdevaju robom sve poslovne jedinice preduzea - priruna skladita, namenjena odreenim poslovnim jedinicama. Prema predmetu uskladitenja i tehnikoj opremljenosti: - opta ili meovita skladita za raznovrsnu robu - specijalna (silosi, hladnjae, skladita za zapaljivu, otrovnu, elsplozivnu robu...). Prema grupi predmeta koji se skladite: - skladita materijala u industrijskim preduzeima, - skladita robe u trgovinskim preduzeima, - skladita alata, - skladita ambalae... Specijalna prema vlasnitvu robe: - Javna skladita ili skladita preduzea - bave se preuzimanjem i uskladitenjem robe svojih komitenata. - Obavljaju jo i pakovanje, utovar, istovar, razna plaanja na raun komitenata, npr.carine, osiguranja... - Javno skladite obavezno je da robu preuzme, smesti i uva. - Ono mora i manipulisati sa robom, a u vezi sa uvanjem (provetravanje, ienje, podmazivanje...)

- Carinska javna skladita - izgrauju se u carinskim zonama gde se lageruje neocarinjena roba. - Ta skladita slue za meunarodnu trgovinu, za izvoz, uvoz i tranzit robe. - Carina se plaa tek onda kada je roba prodata.PREVOZ (TRANSPORT) ROBE Svi poslovi u transportu treba da se obavljaju vrlo paljivo, jer roba moe biti lomljiva i lako pokvarljiva. Posebnu panju obratiti kod transporta eksplozivne, zapaljive i otrovne robe.Sredstva za spoljni transport: - teretna motorna vozila - eleznica, - brodovi, - avioniTeretna motorna vozila - mogu biti otvorena, zatvorena, za tenosti, ta hlaenje, duboko zamrzavanje i specijalna. - Razlikuju se prema tonai

eleznica - prevozi se roba u teretnim vagonima, otvorenim ili zatvorenim zatvoreni slue za prevoz komadne robe ili tenosti; specijalni zatvoreni vagoni slue za finfuznu robu, hladnjae za meso, ribu, voe... posluje prema svojim propisima u pogledu pakovanja, zatvaranja i oznake robe; roba kojom se manipulie posebno je zapaljiva sumporna kiselina; i na tovarni list natpis lako zapaljivo pre utovara proveriti da li vagon odgovara za prevoz robe, da li je ist itd.

Transport vodenim putem - pomorski, reni, jeterski, kanalima obavlja se teretnim brodovima, mogu biti obini i specijalni (hladnjae i cisterne tankeri) najjeftiniji je jer ne treba graditi puteve i nema trokova za odravanje i osiguravanje tih puteva veliki tereti prevoze se tramperima, tekim sporim brodovima, koji plove bez unapred odreenog reda plovidbe komadna roba prevozi se teretnim ili poluteretnim brodovima linijske plovidbe poluteretni prevoze robu i putnike

Drumski transport Prednost - roba se moe utovariti kod samog vlasnika robe, vozilo moe krenuti u bilo koje vreme, putem koji mu najvie odgovara i bez pretovara moe dopremiti robu na odredino mesto ovim nainom transporta svaka prodavnica nekog trgovinskog preduzea moe svaki dan da dobija sveu robu; od posebne vanosti u prometu ivotnih namirnica

Avion - isplati se samo kada roba mora stii na odredite u najkraem moguem vremenu - obino je to lako kvarljiva roba ali i velike vrednosti: guija jetra, cvee, kvalitetna riba...Gubitak mase pri transportu robe - mnogi proizvodi, a naroito oni koji sadre vodu i druge isparljive sastojke gube na masi, te se zato moraju priznavati transportni i skladini kalo prema meunarodnoj konvenciji o prevozu roba eleznicom, prevozniku se priznaje odreeni gubitak mase i to: 2% od mase tene robe ili one koja se primi na prevoz u vlanom stanju, kao i za ugalj, koks, svee i sueno voe, duvan, vuna... 1% od mase za svu robu koja pri transportu redovno mora da trpi gubitak mase kod skladitenja neto manji procenti, jer je lake podesiti uslove odravanja robe (skladini kalo)TEHNOLOGIJA VODEPrirodne vode Vrste: - Povrinska (okeani, mora, reke) - Podzemna (izvori, vrela, dubinska voda) - Atmosferska (kia, sneg, magla, padavine)Karakteristike: Ne postoji hemijski ista voda Sadraj odreuje vrstu, mogunost upotrebe i stepen obrade Moe da sadri: - rastvorne gasove (kiseonik, ugljendioksid,...), - mineralne soli (karbonati,...), - organske materije, - mineralne estice (pesak, krenjak,...), - estice (glina, ulja,...)Pokazatelji kvaliteta vode pomou njih se odreuje kvalitet vodeNeistoe u vodi: - Gasovi kiseonik - azot - ugljen-dioksid - amonijak - Suspendovane i koloidne estice estice gline - estice peska - skeleti biljaka - Rastvorene soli soli koje ine tvrdou - soli koje ne ine tvrdou - Organski sastojci org. kiseline - eer - alkohol - humus - treset - mikroorganizmiPokazatelji:1. Organoleptiki - ukus, miris, boja, bistrina - Izmenjena ukazuju na prisustvo neistoa 2. Fiziki - temperatura - Zavisi od mesta nalaenja i godinjeg doba (klime) - Podzemne vode oko 10(osim termalnih - +37 - Povrinske vode promenljive temperature - od 0do 30 3. Hemijski Tvrdoa - sadraj kalcijumovih i magnezijumovih jona - Izraava se preko koliine kalcijum-oksida (CaO) ili kalcijumkarbonata (CaCO3) u odreenoj zapremini vode - Veoma meka, meka, srednje meka, srednje tvrda, tvrda - Alkalitet - posledica prisustva hidroksilnih, karbonatnih i hidrokarbonatnih jona - Hemijska potreba kiseonika (HPK) koliina kiseonika u mg/l - Biohemijska potreba kiseonika (BPK) potrebna koliina kiseonika u mg/l za period oksidacije biorazgradljivih materija4. Bioloki - Odreuju vrste i broj organizama u prirodnoj vodi - Zavisi od fizikih i hemijskih karakteristika - Prirodna voda sadri neopatogenu mikrobioloku populaciju - Otpadne vode: virusi, bakterije, parazitiVoda za pie - Voda koja poseduje odreena organoleptika, fizika, hemijska i mikrobioloka svojstva Rene ili dubinske (arterske) vode Mala koliina se dobija desalinacijom slane vode Kvalitet regulisan propisima Bistra, bezbojna, bez mirisa, organskih primesa, ukusna, ne suvie tvrda, mikrobioloki ispravnaPostupci obrade:1. Bistrenje filtracijom - Povrinske vode, uklanjanje bakterija, obojenosti imutnoe Tehnoloki proces: koagulacija, flokulacija, taloenje, filtriranje Koagulacija i flokulacija: proces taloenja materija koje se teko taloe Taloenje: suspendovanih estica u obliku mulja Filtracija: proputanje vode kroz zrnasti materijal2. Deferizacija i demangacija - Proces uklanjanja gvoa i mangana Daju bljutav ukus pijaoj vodi Nepogodna za industriju Najei metod: aeracija (rasprivanje vode, uvoenje kiseonika)3. Dezinfekcija - Dezinfekcija toplotom, hemijskim agensima, ultravioletnim, gama ili X zracima ili ultrazvukomVoda u industriji1. Procesne vode - uestvuje ili se koristi u proizvodnji kao sirovina - Uslovi ispravnosti (tetnost za zdravlje) 2. Tehnoloke vode - u pojedinim fazama tehnolokog procesa - Za pranje postrojenja i sirovina 3. Kotlovska napojna voda - za napajanje parnih kotlova - Sme da sadri estice, bude tvrda - Podlee omekivanjuOtpadne vode - Vode koje sadre veliku koliinu neistoa (nakon upotrebe) Obavezna obrada pre putanja u prirodne tokove Preiavanje: uklanjanje suspendovanih, mehanikih, rastvorenih organiskih i delom neorganskih zagaivaaPostupci preiavanja:1. Mehaniki - odvoenje vode u basene radi taloenja suspendovane neistoe2. Hemijski - taloenje ili neutralisanje zagaivaa pomou hemikalija3. Bioloki - mikrobioloko razaranje zagaivaa dejstvom mikroorganizama i enzima

ENERGETIKAPrimarni energetski izvori:1. Neobnovljivi izvori energije - izvori iji je potencijal i obim ogranien utvrdjenim rezervama (ili pretpostavljenim, jo neotkrivenim rezervama)Konvencionalni: - ugalj - nafta - prirodni gas - fisiona nuklearna energija - geotermalni izvori Nekonvencionalni: - bituminozni kriljci - bituminozni pesak - geotermalna energija 2. Obnovljivi energetski izvori - izvori iji se potencijal procenjuje prema koliini energije koju mogu da daju u nekom vremenskom periodu Konvencionalni: - vodeni tokovi - drvo i drugi biljni materijali - energija biomase Nekonvencionalni: - suneva energija - energija vetra - energija plime i oseke - unutranja energija mora i okeana - biogas - upotreba vodonika 3. Konvencionalni izvori energije - oni izvori ija se upotreba moe smatrati uobiajenom i iji su postupci transformacije poznati4. Nekonvencionalni izvori energije - oni ija je upotreba jo uvek ograniena a postupci transformacije i upotrebe u nedovoljno ispitani

Goriva - prirodne i vetake materije iz kojih se na racionalan i ekonomian nain procesima sagorevanja moe dobiti vea koliina toplotne energije.Uslovi koje mora da ispunjava supstanca da bi se koristila kao gorivo: da se sagorevanjem oslobadja velika koliina energije da se u prirodi nalazi u to veim koliinama i da su nalazita pristupana da je stabilna pri skladitenju i transportu da joj taka paljenja nije ni suvie niska ni suvie visokaPodela goriva:VRSTATENAGASOVITA

PRIRODNAUgaljBituminozni kriljciBriketiNaftaPrirodni gas

VETAKAKoksPolukoksBenzinDizel gorivoPetroleumLo uljeMazutAlkoholGeneratorski gasVodeni gasKoksarski gasRafinerijski gasAcetilen

Toplotna mo goriva - ona koliina toplote koja se oslobadja pri potpunom sagorevanju jedinice mase i izraava se u kWh/kg ili MJ/kg. Gornja toplotna mo goriva - teorijska vrednost i odgovara onoj koliini toplote koja bi se oslobodila pri potpunom sagorevanju jedinice mase u idealnim uslovima i bez prisustva vlage u gorivu. Donja toplotna mo goriva - odgovara vrednosti toplotne moi umanjene za onu koliinu toplote koja je potrebna da se vlaga prisutna u gorivu i vlaga koja nastaje u procesu sagorevanja prevede u parno stanje.Nafta - prirodno teno gorivo biogenog porekla. Godinja proizvodnja iznosi oko 3109 tona. - najsloenija smea ugljovodonika u prirodi. Dobija se iz buotina sa dubina od oko 3000 metara (neka nalazita su na dubinama i do 9000 metara), a sve vie se istrauju nalazita pod morem to zahteva posebne uslove eksploatacije.

Podela nafte prema sastavu: Parafinske nafte - sadre zasiene ugljovodonike opte formule CnH2n+2 (izomerni oblici ovih ugljovodonika utiu na kvalitet goriva) CH3 CH2 CH2 CH2 CH3 CH3 CH CH2 CH3

CH3 Cikloparafinske nafte - sadre alicikline ugljovodonike opte formule CnH2n (ugljovodonici sa ciklinom strukturom) Aromatine nafte - u svom sastavu imaju i do 30% aromatinih ugljovodonika, odnosno jedinjenja koja u osnovi imaju benzolov prsten C6H6 Postupci prerade nafte: Primarna prerada nafte obuhvata postupke kojima se sirova nafta razdvaja na nekoliko frakcija u zavisnosti od take kljuanja pojedinih komponenti (pod vakuumom ili u atmosferskim uslovima): - gasoviti proizvodido 50oC - sirovi benzin 40-200 - petroleum 150-300 - gasno ulje 200-350 - ostatak (mazut) od 350

Rafinerijski gas

Vretensko uljeMaziva uljaCilindars. uljeSirovi benzinPetroleumGasno ulje AditiviOSTATK(BITUMEN)VAKUUMDESTILACIJAOSTATK (MAZUT)ATMOSFERSKADESTILACIJA

Tena goriva na bazi nafte - VETAKA TENA GORIVA Toplotna mo tenih goriva je, u proseku, vea za oko 50% u odnosu na toplotnu mo vrstih goriva, postoji mogunost transportovanja cevovodima, sagorevaju bez vrstog ostatka, a proces sagorevanja se lake kontrolie i automatizuje. Nedostaci su velika emisija CO2 pri sagorevanju i ograniene rezerve nafte kao osnovne sirovine. 1. Motorni benzin - spada u grupu srednjih benzina sa takom kljuanja od 50 200oC. - Dobija se iz sirovog benzina sekundarnom preradom. - Predstavlja smeu ugljovodonika. - Zbog naina rada motora SUS veoma bitna karakteristika kvaliteta benzina je otpornost prema samozapaljenju koja se izraava oktanskim brojem.2. Dizel gorivo - dobija se iz viih petroleumskih frakcija i gasnih frakcija pri atmosferskoj destilaciji nafte. - Sagoreva u smei zagrejanog vazduha pod povienim pritiskom. - Kvalitet se odredjuje na osnovu niza osbina kao to su viskozitet, gustina, stepen prerade prema emu razlikujemo etiri grupe dizel goriva, D1 (veoma lako), D2 (lako), D3 (srednje) i D4 (teko).3. Lo ulje - namenjeno upotrebi u domainstvima. - Po sastavu je veoma slino veoma lakom i lakom dizel gorivu. 4. Petroleum - srednja frakcija atmosferske destilacije nafte. - Daljom preradom dobija se petroleum za osvetljenje, obian motorni petroleum, a posebnim postupkom prerade dobija se specijalno gorivo za mlazne motore kerozin. Prirodna gasovita goriva ZEMNI GASPrirodni gas - visokokvalitetno gorivo velike toplotne moi, sagoreva bez ostatka, ekoloki je najprihvatljivije od svih prirodnih goriva, lako se transportuje cevovodima i ne zahteva skladini prostor. Korienjem gasa mogu se ostvariti znatne utede u energetici. U prirodi se nalazi kao pratilac nafte ili u posebnim gasnim leitima. Prirodni gas sastoji se u najveem procentu (i preko 90%) od metana (CH4), zatim etana (C2H6), butana (C4H10) i u manjem procentu ostalih lakih ugljovodonika. Prema sastavu se deli na: - suvi gas (uglavnom od metana sa malim procentom propana i butana, - mokri gas (vei procenat butana, a sadri i pentan i heksan), - korozivni gas (sadri i okside sumpora). Nuklearna goriva pod nuklearnim gorivima se podrazumevaju izotopi urana, torijum i plutonijum. Nalazita ovih elemenata u prirodi nisu retka ali je njihov procentni udeo u rudama veoma mali (od 0,01 do 4%). Nuklearna goriva su goriva velike toplotne moiRadioaktivni otpad - iskorieno (osiromaeno) nuklearno gorivo sa visokim stepenom radioaktivnosti. Odlaganje radioaktivnog otpada zahteva posebne mere predostronosti, posebne lokacije i obezbedjen transport. Vreme poluraspada radioaktivnih elemenata je ono vreme za koje se kolina posmatranog elementa smanji na polovinu. Solarna energijaVoda temperature preko 90oCHeliostatiki prijemnikVoda temperature do 90oCStatiki prijemnikElektrina energijaGasovita i tenagorivaBiokonverzijaFoto elijaTOPLOTNA ENERGIJASVETLOSNA ENERGIJA

KORIENJE SOLARNE ENERGIJE

Elektrina energija

Solarna energija(fotoelija)vetarplima i osekaenergija talasabiomasabiogasgeotermalna energija Elektrina energijamehanika energijatoplotna energijasagorevanjefisijaTEmazut, ugaljprirodni gasNEnuklearnogorivoHEvoda

METALI I PROIZVODI METALURGIJESvojstva metala - Metalni sjaj (boja) Toplotna i elektrina provodljivost, oksidacija Posebni naini obrade (termika obrada - livenje, kovanje, istezanje...) Legiranje Podela prema specifinoj teini: - laki (manja od 4,5 g/cm3) - teki (vea od 4,5 g/cm3) Podela metalurgije: Bazna (ekstraktivna) rafinacija i legiranje Preradjivaka Crna (gvodje, mangan, hrom) Obojena (svi ostali metali i legure)

Gvodje (Fe) - U prirodi se nalazi u obliku oksida, karbonata, sulfida, itd. Rafinacija se vri u visokim peima iji je finalni proizvod sirovo gvodje sa primesama (silicijum, mangan, ugljenik). Teak metal, podloan oksidaciji (rdja, Fe2O3), sirovina za dobijanje elika. elik - Najvaniji (bazni) proizvod crne metalurgije sa manje od 1,7% ugljenika. Posebne oznake po JUS-u (+broj koji ukazuje na sastav (legiranje), vrstou, istou i specifina svojstva) Osnivni postupci odstranjivanja neistoa: - Neposredna oksidacija (Besemerov i Tomasov postupak) - Posredna oksidacija (Simens-Martinov postupak) Vrste: - Nelegirani elici - Niskolegirani elici (od 1-5% legirajuih elemenata ) - Visokolegirani elici (preko 5% legirajuih elemenata ) Podela elika prema oblastima primene - Betonski elici, elik za opruge, Nerajui elici, elici otpotni na uticaj kiselina, elici za duboko izvaene, elici za poboljanje, Alatni elici, itd.

Obojena metalurgija:Bakar - U prirodi najee kao sulfid crvenkastog sjaja, velike elektrine i toplotne provodljivosti. - U velikom procentu se koristi kao katodni bakar. Najpoznatije legure: - mesing (bakar i cink) - bronza (bakar i kalaj)Olovo - U prirodi najee kao sulfid, sulfat ili karbonat. - Teak metal, male tvrdoe (najmeki), male elektrine i toplotne provodljivosti. - Absorbuje zraenje (poslednji u nizu radioaktivnog raspada). - Najpoznatije legure sa antimonom i kalajem.Aluminijum - Najrasprostranjeniji metal u prirodi, najee kao aluminoslikat i hidroksid (boksit). - Za preradu se koristi iskljuivo boksit (skup postupak sa velikom potronjom energije). - Lak metal, dobar provodnik, lako se obradjuje. - Najpoznatije legure sa bakrom, magnezijumom i manganom (duraluminijum) i silicijumom (silumin).Nikl - umereno je tvrd, blistav metal srebrnobele boje, otporan na koroziju. - Rude ovog metala obino sadre i halkopirit i druge minerale bakra i gvoa. - Koncentrovanje rude vri se flotacijom, pa se ruda pri da bi se uklonio jedan deo sumpora Upotreba: Koristi se za prevlaenje drugih metala (niklovanje) radi zatite od korozije (posebno legiran sa srebrom), a dodaje se i eliku. Niklohromni elici (1,5-3,0% nikla) su veoma tvrdi i otporni na udarce, pa se koriste za pravljenje delova motora sa unutranjim sagorevanjem. U zavisnosti od procentnog udela nikla u leguri, kao i elemenata koji se uz nikl koriste za legiranje, dobijaju se razliite legure koje imaju razliite namene. Legure nikla i bakra se koriste za izradu kovanog novca, pribora za jelo. Nikl u prahu se koristi kao katalizator u mnogim hemijskim reakcijama u industriji.

Sekundarne sirovine Prikupljanje sekundarnih sirovina laki i bri postupak u odnosu na eksploataciju ruda Oprema za preradu sekundarnih sirovina i do 5 puta jeftinija u odnosu na postupke ekstrakcije iz ruda Uteda energije pri preradi (za aluminijum i do 10 puta) Smanjena koliina vrstog otpada Smanjena eksploatacija resursa (ograniene rezerve)PROIZVODI INDUSTRIJE NEMETALAMedjunarodna trgovaka klasifikacija: - nemetalne sirovine (sirovine na bazi nemetalnih elemenata, bez uglja) - trini proizvodi na bazi nemetalnih sirovina (keramika, gradjevinski materijali, staklo ... )Domaa klasifikacija: - industrija porcelana, stakla, vatrostalnih materijala ... - industrija gradjevinskih materijala Keramiki materijali - proizvodi dobijeni od mineralnih sirovina na bazi glina (sloena neorganska jedinjenja na bazi oksida silicijuma). Vrste glina: - Grnarska glina - meka glina koja sadri najmanje primesa od kojih zavisi plastinost, boja i vatrostalna svojstva ove gline - Ilovae - gline sa veim sadrajem SiO2 (imaju manju plastinost i nisu vatrostalne) - Laporasta glina - ima velik sadraj krenjaka i koristi se za proizvodnju gradjevinskih veziva (cementa) - Glinasti kriljci - sadre veoma malo vode, malo primesa i pogodni su za izradu velikog broja keramikih proizvodaKeramiki materijali se dele na: materijale za iroku potronju koji se koriste u domainstvu, gradjevinarstvu, itd. nove keramike materijale koji se koriste u elektronici, tehnici, avioindustriji, itd. Keramiki proizvodi se dele na: neporozne keramike proizvode porozne keramike proizvode gradjevinsku keramiku vatrostalne proizvode oksidne i neoksidne proizvode i kermete Neporozni keramiki proizvodi Porcelani - najkvalitetniji keramiki proizvodi. - Bele su boje, sjajni su i staklastog izgleda. - Prema sirovinama i temperaturi peenja dele se na meke i tvrde (od 35% do 60% kaolina). Elektroporcelan - posebna vrsta porcelana namenjena izradi elektroizolatora. - Za izradu ovih proizvoda koriste se materijali koji ne sadre primese gvodja. Sanitarna keramika - U ovu grupu spada velik broj proizvoda koji se izradjuju od razliitih keramikih materijala (kamenina, kamentina, fajerton, sanitarni porcelan). - Najkvalitetniji materijal je sanitarni porcelan koji je bele boje a moe da ima razliito obojenu postojanu glazuru. Porozni keramki proizvodi Fajans - obuhvata veliku grupu proizvoda dobijenih od gline osrednjeg kvaliteta ali se obradom i glazurom dobijaju kvalitetni (i neporozni) proizvodi. - Deli se na fini i obini fajans. - Od finog se izradjuju ukrasni predmeti, a obian se (sa odgovarajuom glazurom) koristi za izradu svih vrsta sanitarnih elemenata i ploica. Veoma uspeno zamenjuje porcelan. Majolika izradjuje se od sirovina slabijeg kvaliteta. - Slui za izradu upotrebnih ili ukrasnih predmeta. - Sa glauzrom se mogu izradjivati i neki sanitarni elementi. Terakota - keramiki materijal koji sadri vee koliine oksida gvodja, crvene je boje i slui za izradu posudja, umetnikih predmeta i sl.Vatrostalni materijali - Preteno keramiki materijali sem gline, za njihovu proizvodnju koriste se i boksit, hromiti, magneziti, dolomit, itd. imaju karakteristiku da ne trpe promene pri visokim temperaturama, da su hemijski i mehaniki stabilni i pri uslovima visokih temperatura i visokog pritiska i da su po potrebi propustljivi (ili ne) za razliite gasovite materije.Prema temperaturama na kojima se koriste razlikujemo: vatrostalne materijale (1500 1770oC) visoko vatrostalni materijali (1770 2000oC) materijali najvie vatrostalnosti (preko 2000oC) Novi keramiki materijali Svojstva ovih materijala su velika tvrdoa, hemijska otpornost, otpornost prema visokim temperatu-rama, trenju, itd. Koriste se u vojnoj i avio industriji, kompjuterskoj tehnici i tehnologiji prenosa (optika vlakna), nuklearnoj tehnologiji (borsilicid), medicini (izrada vetakih ortopedskih elemenata). Posebna grupa ovih materijala nastaje tehnolokim postupkom rastvaranja metala u keramikoj masi (kermeti) i odlikuje se izuzetnom otpornou prema visokim temperaturama i velikom tvrdoom.

Gradjevinski materijali: - gradjevinska veziva (cement, kre, gips, novi materijali) - konstrukcioni materijali (gradjevinska keramika, kamen, betonski elementi ...) - specijalni hidroizolacioni i termoizolacioni materijali Nehidraulina gradjevinska veziva: Gips - dobija se peenjem gipsnog kamena koji je po sastavu kalcijum sulfat, sve dok sadraj vlage ne padne ispod 6%. Vrste gipsa: modelarski, alabaster, gips za maltere i podloge itd. Kre - dobija se peenjem krenjaka i njegovim termikim razlaganjem do kalcijum oksida poznatog kao ivi ili negaeni kre. - Gaenje krea odvija se rastvaranjem ivog krea u vodi pri emu se dobija gaeni kre - Ukoliko u kreu ima vie primesa (glinovite materije) kre moe biti i hidraulino vezivo.Hidraullino vezivo Cement Hidraulina veziva sa vodom postaju plastina a na vazduhu ovravaju u razliitim vremenskim intervalima. Prema brzini vezivanja cemente delimo na: - brzovezujui (sa poetkom vezivanja do 15 min. od momenta meanja sa vodom) - srednjevezujui (sa poetkom vezivanja od 15 do 60 minuta) - sporovezujui (sa poetkom vezivanja preko 60 minuta) Prema kvalitetu cemente delimo na: - cemente na bazi portlandnog klinkera - specijalne vrste cementa (npr. metalurki cementi)

Laporac (kamen koji je po sastavu smea krea i gline)Dobijanje portland cementa:

Drobljenje, usitnjavanje, mlevenje

Vlaenje i granulacija

Peenje u rotacionim peima (1400oC)

Klinker

Mlevenje, prosejavanjeBeton - ovrsnuta masa veziva i punila. Obian beton - smea ljunka, peska i cementa Armirani beton - obian beton koji se naliva u gradjevinske elemente koji u sebi imaju elino pojaanje u vidu mree ili snopova elinih ipki (imaju poveanu otpornost na istezanje u odnosu na obian beton) Prednapregnuti beton - gradjevinski materijal sa posebnim svojstvima. - Dobija se nalivanjem betona na eline ipke koje se nalaze pod deformacijom suprotnoj onoj kojoj e biti izloene u toku upotrebe. Laki beton - u svom sastavu ima razne materijale organskog i neorganskog porekla (veoma esto otpadne materijale od itarica i drvea, trosku, pepeo itd.). - Koristi se za oblaganje povrina i ima izolaciona svojstva. Staklo - vrst rastop silicijum oksida sa oksidima drugih metala. - Osnovna sirovina za proizvodnju stakla je kvarcni pesak, a u zavisnoati od pomonih materijala razlikujemo: - Natrijum - kalcijumova stakla - normalna stakla - Kalijum - kalcijumova stakla - (kristalna stakla) umesto natrijumovog oksida sadre kalijumov oksid. - Bor - aluminijumova stakla - pored oksida bora i aluminijuma mogu da sadre i okside natrijuma, kalijuma i kalcijuma i imaju veliku otpornost prema visokim temperaturama (vatrostalno posudje). Sva stakla imaju veliku otpornost prema hemikalijama (sem prema fluorovodoninoj kiselini (HF) koja ga odmah nagriza rastvarajui alkalne komponente).

Ravno staklo - ploe razliitih debljina i kvaliteta stakla dobijenih presovanjem ili izvlaenjem, a mogu se i doraditi naknadnim procesima. Prozorska stakla - dobijaju se izvlaenjem iz staklene mase. - Po sastavu su uglavnom natrijumova stakla. - Debljina ploa se kree od 2 do 4 mm. Stakla za ogledala - (i vee ravne povrine) su debljine od 5 do 8 mm. - Dobijaju se livenjem i izvlaenjem, a za izradu ogledala dodatno se obradjuju bruenjem i glaanjem. Sigurnosna stakla - prilikom udara se rasprskavaju u sitne komadie bez otrih ivica (kaljena stakla) ili pucaju u vidu mree (dupleks stakla). Armirana stakla - dobijaju se utiskivanjem metalne mree u staklenu masu. - Otporna su na udar. Ornament stakla - dobijaju se valjanjem preko reljefnih povrina.

uplje staklo Ambalano staklo - dobija se duvanjem ili presovanjem, a koristi se uglavnom natrijumovo (jeftinije) staklo, koje moe biti obojeno (najee uto ili zeleno). Industrijsko i tehniko staklo - obuhvata proizvode koji su deo nekog proizvoda (npr. sijalice). - Dodavanjem kalaja ova stakla dobijaju posebna svojstva koja se odnose na boju, prozirnost itd. Gradjevinsko staklo - obuhvata proizvode koji se koriste kao gradjevinske ploe (zidne ili krovne) razliito ornamentisane ili obojene. Laboratorijsko i medicinsko staklo - bor-aluminijumovo staklo, otporno na dejstvo hemikalija i postojano na visokim temperaturama.Specijalna stakla Optika stakla - (naoare, soiva, soiva za fotoaparate i drugi optiki instrumenti) moraju da budu potpuno prozirna i bezbojna i da ispunjavaju zahteve za odredjnim nainom prelamanja svetlosti. Iz tih razloga nekada se koriste i razliete kombinacije stakala. Filter stakla - mogu da budu apsorpciona i selektivno apsorpciona (npr. sa velikim sadrajem olova apsorbuju rendgenske zrake). Staklena vuna - elektro i toplotni izolacioni materijal. Dobija se brzim izvlaenjem rastopljenog stakla i ubrizgavanjem pare pod visokim pritiskom usled ega se dobijaju kratka vlakna.