pozori[ne novine broj 168 decembar 2010. godina xviii … · 2019. 11. 28. · nastasijevi}a u...

P O Z O R I [ N E N O V I N E B R O J 1 6 8 D E C E M B A R 2 0 1 0 . G O D I N A X V I I I C E N A 1 0 0 D I N A R A

je Zmaj trapavko (Danilo Mihnjevi}),nesre}an zbog svoje neprilago|enosti, jernije kao svi zmajevi, nespretan je, kilav icmizdrav. Tuàn je zbog svoje razli ~i -tosti, a pri tome se zaljubio u princezuKunigundu (Tatjana Bara}) koja ga od -bija zato {to voli Princa Rigoberta (Kri -stian Kardo{) s kojim se Trapavko sprija-teljio. To je narativ pri~e koja govori osuo~avanju i prevazilaènju razlika, pri -jateljstvu, snazi ljubavi, ljubavi kao po -kreta~u prevazilaènja nesigurnosti,razli~itosti itd. Svi elementi predstave sukompaktno, koherentno uklopljeni –muzika koja fino utvr|uje ritam i emoci-je likova, atraktivna scenografija koja sebrzo tranformi{e, u zavisnosti od potrebescena, fizi~ki nagla{ena, duhovito teat -ralna gluma, govor u koji je uklju~enodosta slenga {to ima komi~ne efekte itd.Druga premijera u Zrenjaninu, naVe~ernjoj sceni, bila je predstava Zbogomòhari prema drami Vladimira \ur |e -vi}a Pi{onja i @uga u reìji Sla|ane Kili-barde. Inspirisana pesmama grupe „Za -branjeno pu{enje“, kroz melodramskiobojene pri~e o prijateljstvu i ljubavi, ovadrama s mnogo elemenata komedije, bavise uzrocima i posledicama ratova naprostoru biv{e Jugoslavije u poslednjojdeceniji pro{log veka. Ivan \or|evi} uulozi Pi{onje zaista je ubedljivo, nesvaki-da{nje energi~no oblikovao jednog odlikova, tinejdèra koji u vremenu po~etkarazvoja nacionalne netrpeljivosti, samoèle videti more. Rediteljka je u predsta-vu uklju~ila niz poetskih elemenata kojisu uspe{no razgradili surovost koja du -binski defini{e radnju (niz scena fizi~kihobra~una, silovanja, ubistva).

U Pozori{tu mladih u Novom Sadupremijera Sabranih dela Vilijema[ekspira (ukratko), autorskog projektaIgora Pavlovi}a, Zoltana Molnara i \or|aSi mi}a (koprodukcija Pozori{ta mladih,Gradskog pozori{ta iz Be~eja i Udruènjagra|ana Arteria). U Narodnom pozori{tuu Somboru premijera Okupacije LazeKosti}a u reìji Du{ana Petrovi}a. U Kru -{eva~kom pozori{tu premijera Gvozdenedevice Rone Munro u reìji VladimiraPopovi}a. Tako|e u Kru{evcu, neposre-dno posle toga i u Jagodini, a zatim i uBeogradu (na sceni Beogradskog dram-skog pozori{ta), premijera komedije Bra -nislava Nu{i}a Puta oko sveta u reìji Ju -ga Radivojevi}a, koprodukcije Kru {e va~ -kog pozori{ta i festivala Dani komedije uJagodini.

I u ovom periodu je odràno nekolikopozori{nih festivala – u Uìcu 15. Jugo-slovenski pozori{ni festival, u Suboticidrugo izdanje „Desirea“, a u Beogradu,na Fakultetu dramskih umetnosti 6. Fe -stival internacionalnogstudentskog teatra.

2LUDUS 168Lu

Hronika pozori{nih doga|anja u Srbiji (15.10 – 30.11.2010)

RAZNOVRSTAN PREMIJERNI MENI

UBeogradu se sezona dinami~nonastavila nizom premijera. NaSceni „Ra{a Plaovi}“ Narodnog

pozori{ta bilo je ~ak dve. Prvo smo prati-li svetsku praizvedbu nove drame Rona-lda Harvuda Dràvni slu`benici, kojatretira pitanja etike, morala, odgovorno-sti i ~asti u okvirima dru{tveno-poli -ti~kog sistema. Njen glavni lik je RejfVigrem (Vuk Kosti}), dràvni slu`beniku Ministarstvu inostranih poslova uLondonu (radnja se de{ava tridesetihgodina pro{log veka). On odlu~uje da sepobuni protiv laì i manipulacija sistemau kome radi, ne pristaju}i na inerciju}utanja i prihvatanja te{kih politi~kihprevara. Dvadesetak dana kasnije, nadan Narodnog pozori{ta, mogli smo pra -titi premijerno izvo|enje Prizora sa egze-kucije Hauarda Barkera u reìji MarkaManojlovi}a. Predstava se bavi odnosomumetnosti i politike, li~nim ambicijama,dru{tvenom odgovorno{}u, kroz prikazìvota slikarke Galaktije (Gordana \ur -|evi}-Dimi}). Na Velikoj sceni Ateljea212 prva premijera u sezoni koja te~epod sloganom „Next YU“ – crna komedi-ja Ratna kuhinja prema tekstu StevanaKoprivice u reìji Milana Karadì}a.

Na sceni Zvezdara teatra premijeracrne komedije Malaksija Milo{a Rado-vi}a u reìji Branimira Brstine. Tu smomogli da pratimo gorko-sme{nu pri~u o~etvoro~lanoj porodici, Branimir Brstinai Dara Dòki} igraju neven~ani par kojiima dve }erke – Suzana Luki} i JelenaPetrovi} – i ìve u totalnom siroma{tvuzbog ~ega otac, na samom po~etku pred-stave, smi{lja na~ine na koje }e se ubiti,{to je bogat izvor crnohumornih situacijaiz kojih proizlaze razne ma{tovite iduhovite dosetke. Tekst Milo{a Radovi}aima brojne vrednosti, u pogledu aktuel-nosti teme (muke s tranzicijom), kao iizbora njene obrade – crnohumorna sti -lizacija, koja se ovde ukazuje kao vidrastere}enja, izlaza kroz humor gor~ine.Glumci u predstavi veoma posve}eno isugestivno igraju (osim navedenih, na -stupaju i Isidora Mini}, Nenad Jezdi},Radoslav Milenkovi}), ali je {teta {topredstavu ipak nije reìrao iskusniji re -ditelj, sa osobitijim scenskim konceptom,koji bi ovu duhovitu i tematski aktuelnupredstavu u~inio jo{ vrednijom i zna -~ajnijom. Na sceni Bitef teatra premijerajo{ jedne crne komedije – Poslednji~ovek na zemlji u reìji Nikole Zavi{i}a,inspirisane epizodama Zone sumrakaRoda Serlinga, filmovima Dejvida Lin~a,predstavom Mirisi cimeta (Bitef teatar),delima Karla Gustava Junga (dramatur-gija Maja Pelevi}). Predstava se, u vrloposebnoj formi, iskrivljenoj i psiho de -li~noj, inspirisanoj estetikom filmovaDejvida Lin~a (u pogledu vizuelnog pla -na, stila igre itd.), bavi snovima i fanta-zijama, ìvotu izvan pojavne stvarnosti.Izvo|a~i na sceni eksperimenti{u s teh -nolgijom, igraju se mogu}nostima direkt-nog video prenosa ìve igre, provocira-ju}i, pri tome i gledaoce, uvla~e}i ih di -rektnije u tok radnje (u predstavi igrajuAnastasia Mandi}, Ma{a Daki}, NevenaJovanovi}, Nikola Vujovi} i Nikola Toma -{evi}).

Na Novoj sceni Beogradskog dram-skog pozori{ta premijera duodramskog

tuma~enja Dervi{a i smrti u adaptaciji ireìji Slobodana ]usti}a. Ahmeda Nuru-dina, glavnog junaka romana Me{e Seli-movi}a, tuma~i ]usti}, dok je lik Be}iraostvario Milo{ Lazi}. U Modernoj garaìsmo pratili premijeru komedije îk, setise pisca Branka Dimitrijevi}a u reìjiDragoslava – [ilje Todorovi}a. Re~ je osavremenoj komediji koju igraju Ljiljana\uri} (Sonja) i Milenko Pavlov (Zare), u

hvalnosti, licemerju, pokvarenja{tvu.Radnja je postavljena u dana{nji kon -tekst, {to se zaklju~uje na osnovu izborakostima, uvo|enja songova itd. U tomokruènju novac je pokreta~ svega. Ti -mon (Boris Isakovi}) je na po~etku na -ivni filantrop, dare`ljivi altruista koji se,kako se radnja razvija, nepovratno ra -zo~arava u ljude i odlu~uje da napustidru{tvo, odlaze}i u izolaciju. Naravno,njegova po~etna dare`ljivost nije rezultatdubinske promi{ljenosti, ili mudrosti, ve}sulude naivnosti, kao i èlje da mu ta{ -tina i ego budu nahranjeni, zadovoljenila`nim, iluzornim zahvalnostima. Ape -mant, koga pamtljivo, tiho, iz senke, aipak vrlo uverljivo, igra Nenad Pe}inar,od po~etka je Timonov antagonista, sves-

kog mra~nog, surovog naturalizma,specifi~an je po dramama s mo}nim igra-ma re~ima, poeziji koja izvire iz pot pu -nog mraka, otre`njuju}ih prikaza ljudisa dna, nali~ja ìvota. Tako i u dramiUbijanje naroda prikazuje dve potpunodisfunkcionalne porodice, ~iji su ìvotipovod za izraàvanje dosta pesimisti~nogstava o ljudskoj prirodi, slabostima ~o -veka, prose~nosti, mediokritetstvu. U Mi -litaruovom tuma~enju publika sedi nasceni, ~ime se uspe{no postiè intimizaci-ja, tj. uvla~enje publike u igru, gledaocipostaju skoro deo radnje, redukuje senjihova pasivna uloga. Scenski prostor jeveoma zanimljivo re{en, centralni deopredstavlja dnevni boravak doma, a uuzdignutim, zasebnim, odvojenim pro -storijama nalazi se kupatilo, na drugojstrani kuhinja itd. Karakteristi~no je iprisustvo ogledala, koje izobli~ava odra -ze, ne samo aktera, ve} i nas, gledaoca.

Ana Tas i¯

Dràvni slu`benici, Malaksija, Poslednji~ovek na zemlji, Izgubljeno ~ove~anstvo, îk,seti se...

ulogama bra~nih drugova, prosvetnihradnika u penziji koji se trude da dopuneku}ni budèt, biraju}i ne ba{ pametneopcije – od preprodaje pregorelih sijalicado uzgajanja bumbara. Za to im je, iz -me|u ostalog, potreban internet, ali So -nja je sklona nezgodama na javnim me -stima (upada u {ahtove, ispada iz trolej-busa), dok je Zare sklon izbegavanjuobaveza, te dolazi do odugovla~enja ispu-njenja zadatka. Za to vreme, oni se se -}aju svojih biv{ih ljubavi, dok Zaretovkum, koga ovaj laè o njihovom ìvot-nom standardu, kona~no uspeva da sa -vlada fobiju od mostova i do|e da ihobi|e, upravo u momentu kad bumbarire{avaju da se dokopaju slobode. Pred-stava je veoma {armantna, duhovita izabavna, pri tome jako jednostavna i ne -pretenciozna. U pozori{tu Slavija premi-jera muzi~ke komedije Radi mi sva{taprema tekstu Miroslava Pavi}evi}a ureìji Vladimira Lazi}a, koja se bavimu{ko-ènskim odnosima, pitanjima po -verenja i manipulacija u braku. Za razli-ku od predstve îk, seti se, nedostaje joj{arma, suvi{e je nategnuta, op{ta, nanivou teme, a u pogledu igre/stila izvo -|enja, previ{e gruba. No, publika }e jeverovatno voleti.

U Srpskom narodnom pozori{tu uNovom Sadu sezona je po~ela premije-rom predstave Timon Atinjanin u reìjiGor~ina Stojanovi}a. To je osavremenjenoi aktuelizovano tuma~enje [ekspirovetragedije o razo~aranju u ljude i mizan -tropiji, kao rezultatu dubinskog osve{ -}enja, saznanja o beznade`noj, neisko-renjivoj ljudskoj pohlepi, sujeti, neza -

tan njegove nepromi{ljenje naivnosti ibezrazlo`nog poverenja koje na po~etkuima prema ljudima, cini~an je i zavidan.Reìja Gor~ina Stojanovi}a je karak-teri~na po stilskoj jednostavnosti kojaadekvatno izraàva zna~aj i sloènost[ekspirovog pogleda na svet, naro~ito udrugom delu predstave kada Timonnapusti dru{tvo i ode u samoizgnanstvo.Te scene su izuzetno uzbudljivo re{ene,vizuelno elegantno, minimalisti~ki, aefektno i vrlo senzualno, zahvaljuju}isna`noj, slojevitoj igri Borisa Isakovi}a,kao i impoznatno re{enom scenskomprostoru – sve se de{ava oko bazena svodom, ispred belog platna na koje seprojektuju refleksije vode, {to proizvodipoetski efekat. Upe~atljivosti atmosferedoprinosi i muzika koja se uìvo izvodi –Vlada Jankovi} na elektri~noj gitari pra -ti, artikuli{e i nagla{ava Timonove pro -mene svesti i raspoloènja tokom bolnogotkrivanja istina.

U Novosadskom pozori{tu (UjvidekiSzinhaz) premijera Izgubljeno ~ove~an -stvo (Ubijanje naroda) prema tekstu Ver -nera [vaba u reìji gosta iz RumunijeSorina Militarua. Verner [vab je austri-jski dramski pisac, ~esto tretiran kaokontroverzni, pisao je devedesetih godinapro{log veka, bio alkoholi~ar, druìo sesa muzi~arima iz benda „EinstürzendeNeubauten”, ~ija je muzika uticala nanjegovo pisanje. [vabov opus je dovo|enu vezu sa piscima druge polovine de -vedesetih godina ~iji se rad ozna~ava kao„novi brutalizam”, posebno nema~kimautorima, kao {to je Marijus fon Majen-burg. [vab je obnovio tradiciju nema~ -

Muzika je svedena, emotivno te{ka i sa -blasna, nagla{ava op{tu ko{marnost, do -prinosi ukupno tom prodorno mra~nomali i poeti~nom prikazu nali~ja ljudskogìvota. Izvanredno bogata poezija re~i isugestivna, posve}ena igra glumaca Uj -videki sinhaza sna`no estetizuju taj su -rov, brutalan, mra~an prikaz sveta, ~i -ne}i ga nekako podno{ljivijim, sakralni-jim, metafori~nim, umetni~ki vrednouobli~enim.

U Narodnom pozori{tu „To{a Jovano-vi}“ u Zrenjaninu dve premijere. Prva jebila na Lutkarskoj sceni, jako {armantniTrapavi zmaj prema tekstu MiroslavaNastasijevi}a u reìji Irene Tot. Glavni lik

Tako je govorio:Rade Marković

O XX VEKU

Moj život se poklapa sa XX vekom. A dvadesetivek je, čini mi se, najdramatičniji i, po svojimšpicevima, najneuravnoteženiji vek koji je čo ve -kov razvitak doveo do apsurda, do mo gućnostida čovek samog sebe uništi. Vek haosa, krajnjihprotivrečnosti, i u pozitivnom i u rušilačkom smi -slu. Da prste liže čovek koji se bavi dramom, kojitraži materijal u sebi za izražavanje vremena ukojem živi.

(Iz monografije „Rade Markovi}” objavljene povodomNagrade „Dobričin prsten”, priredio Zoran T. Jovanović)

Ludus citat

Trapavi zmaj, Narodno pozori{te „To{a Jovanovi}” Zrenjanin

LUDUS 1683

Aktivnosti UDUS-a: intervju - Ljiljana \uri}

NEGDA[NJE UDRU@ENJE IMALO JE I SOPSTVENI PENZIONI FOND

[est meseci pro{lo je od kako je Lji -ljana \uri} reizabrana na mestopredsednika Udruènja dramskih

umetnika Srbije. Prema njenim re~ima,drugi mandat po~eo je prili~no burno i„nije bilo te{ko pretpostaviti da }e bititeì od prvog“. Tokom leta zavr{ena jepreregistracija Udruènja, predstoji re -vizija ~lanstva koja nije ra|ena posled-njih dvadeset godina i popisivanje kom -pletne arhivske gra|e, ali predsednica\uri} i dalje izdvaja – dobijanje statusareprezentativnosti i povra}aj imovinekoja je bila u vlasni{tvu jednog od najs-tarijih dramskih udruènja u Evropi.

„Ostali su, na moju veliku àlost,neki nere{eni problemi, a pristigli su inovi. Dovijamo se na raznorazne na~ineda obezbedimo sredstva za redovan rad,ne moèmo ispuniti sve obaveze premastarijim i bolesnim kolegama, a dove-dene su u pitanje i neke nagrade. Po -znato je da je Fond Filip i MadlenaZepter koji je punih deset godina biosponzor nagrade ’Dobri~in prsten’ prek-inuo dosada{nju sradnju ~ime je dove-deno u pitanje izdavanje monografije oslede}em dobitniku. Pozori{na umetnostje umetnost trenutka i ako ti trenuci nebudu na adekvatan na~in zabeleèni,ne}e izgubiti samo umetnik koji je na -gra|en najve}im teatarskim prizna -njem u zemlji, izgubi}e pozori{te u celi-ni, ali i na{a kultura“, po~inje razgovorza „Ludus“ Ljiljana \uri} i dodaje da jeUdruènje dramskih umetnika Srbijeuklju~eno u akciju pomo}i Kraljeva~ -kom pozori{tu, i da su pozvani teatri dasredstva od jedne odigrane predstavedoniraju tom pozori{tu.

Kada je povra}aj imovine u pitanju,dokle se stiglo?

U Arhivu Beograda prona{li smo ikopirali planove zgrada, skloni{ta,dvori{nih zgrada, kao i tapije placeva~iji smo vlasnici bili do 1947. godine.Namera nam je da izvr{imo procenuvrednosti imovine koju potraùjemo oddràve. U vezi s tim treba, tako|e, pre -duzeti korake da i sama dràva stane uza{titu imovine i svojih gra|ana i udru -ènja gra|ana. UDUS je imao imovinu

u Hrvatskoj i Sloveniji, o tome poseduje-mo pisana dokumenta. Na vol{ebanna~in tri placa u Novom Vinodolu uHrvatskoj uknjièna su na privatna lica1965, dok se o sudbini tri placa u Ljubl-jani ni{ta ne zna. Ta imovina nije bilapredmet sukcesije iako smatramo da je ito trebalo uzeti u obzir, kao {to je i imov-ina pre duze}a uzimana u obzir. Posaooko pro cene imovine na teritoriji Beogra-da je pri kraju. Mla|i ~lanovi verovatnone znaju da je predratno Udruènjeimalo svoj sopstveni penzioni fond, da jekao in vestitor gradilo stambene zgrade,rentiralo stanove, posedovalo vilu uVrnja~ koj banji za odmor svojih ~lano-va, posedovalo odmarali{te na moru,davalo po zajmice u vidu kredita za real-izaciju novih predstava onim ~lanovimakoji ni su imali potpisan ugovor s jednimod po zori{ta... To sve zvu~i kao nekabajka, s obzirom na ~injenicu da danasnemamo ba{ ni{ta.

Da li imate konkretne predlogekako bi se ovo pitanje re{ilo?

Odlu~ili smo da do kraja godineodrìmo konferenciju za {tampu i dajavnosti i predstavnicima vlasti predo -~imo nekoliko re{enja koja se mogu real-izovati i pre dono{enja zakona o restitu-ciji za koji dràva o~igledno nije zain-teresovana. Moramo ubediti predstav ni -ke vlasti da povra}aj imovine nije samou interesu Udruènja ve} i dràve. Fi -nansijski samostalno Udruènje moglobi nesmetano da radi, pa i da prihoduje.Time bi sredstva kojima dràva sadapomaè rad Udruènja ostajala u dr ̀ av -noj kasi, a osim toga dràva bi ostvari-vala vi{e prihoda – ubiranjem poreza idoprinosa na zarade Udruènja i umet-nika. Za nas je pitanje povra}aja imo -vine pitanje opstanka. Ne samo zbogtoga {to smo podstanari koji se svakogtrenutka mogu na}i na ulici, ve} i zbog~injenice da finansiranje i rad Udru -ènja vi{e ne bi zavisili od dotacija izbudèta ili sponzorstava. Sredstvimakojima raspolaè Udruènje, kada biona bila vra}ena, mogli bismo pomagati~la nove koji ne rade, ali i one koji rade i,

„Me|u primarnim zadacima su nam dobi-janje statusa reprezentativnosti i povra}ajimovine koja je bila u vlasni{tvu Udru ̀ e -nja“, kaè Ljiljana \uri}

Sonja Šu lov i¯

pre svega, finansirati samostalneprojekate.

Kada o~ekujete konkurs za statusreprezentativnosti koji je bio najavljenza septembar?

Komisija Ministarstva kulture koja}e odlu~ivati o statusu reprezentativnostitrebalo bi uskoro da bude formirana. Na -damo se da to, za po~etak, podrazumevaraspisivanje konkursa. Mi smo u pot pu -nosti spremni i ne postoji sumnja da }e -mo svoju reprezentativnost i dokazati.

A {ta je sa autorskim pravimadramskih umetnika?

Obave{teni smo da je PRAGUS izbri-san iz registra ~ime se ukazala potrebaza formiranjem agencije za za{titu au -torskih i izvo|a~kih prava dramskih ifilmskih umetnika. Predsedni{tvo je do -nelo odluku da zajedno sa Udruènjemfilmskih glumaca Srbije oformi ovuagenciju i taj posao zapo~e}emo slede}egodine.

Da li se ne{to promenilo kada jepoloàj samostalnih umetnika u pitanju?

Uprkos na{im nastojanjima, samo-stalni umetnici i dalje su o{te}eni. Ovogaputa Sekretarijat za kulturu grada Beo -grada do{ao je na ideju da na svoj na~intuma~i Zakon, naravno ponovo na {tetuumetnika. Naime, Poreska uprava igradski Sekretarijat za kulturu razli~itoobra~unavaju akontativne osnovice pa suumetnici u dogovanjima prema Poreskojupravi. Traìli smo zajedni~ki sastanak spredstavnicima Ministarstva kulture,gradskog Sekretarijata i Poreske uprave,ali bez uspeha. Na kraju smo od Poreskeuprave traìli da nas pismeno obavesti pokom ~lanu zakona se obra~unava akon-tativna minimalna osnovica doprinosaza PIO i zdravstveno osiguranje samo-stalnih umetnika i molili da taj odgovorbude upu}en i gradskom sekretaru, go -spo|i Av`ner. To {to umetnici traè nijehir ve} striktno po{tovanje zakona. Nasastanak nas gospo|a Av`ner nije pozva-la, ali je zato stigao odgovor na desetkucanih strana u kome jasno stoji da jeobra~un Poreske uprave ispravan, ali daje isto tako ispravan i obra~un Sekretari-jata za kulturu. Jedan banalan tehni~kiproblem ne moè da se re{i punu godinudana zato {to nekom sujeta ne dozvoljavada prizna gre{ku, a tragi~no je to {to se izpisma koje smo dobili vidi potpuno ne -poznavanje na~ina rada umetni~kihudruènja.

Da li su umetnici o{te}eni i tim {tonije formiran Nacionalni savet za kultu-ru?

Svakako. Rok za predlaganje kandi-data bio je 8. februar i svi koji su imalipravo i obavezu, datu Zakonom o kulturi,da dostave imena svojih kandidata ura -dili su to na vreme osim Vlade Srbije.Znamo da je ova godina bila te{ka za svenas, pa i za dràvne institucije, ali ceni-mo da je uz sve preko potrebne obaveze,Vlada ipak od februara pa do danas,mogla da na|e vreme da imenuje ~etirikandidata i tako omogu}i primenu zako-na. Zakon o kulturi stupio je na snagu11. marta ove godine, dodu{e samo napapiru. U Zakonu jasno stoji da je lokal-na samouprava obavezna da pla}a akon-tativno minimalnu osnovicu za doprinosesamostalnim umetnicima, a da istaknu-tim samostalnim umetnicima doprinosepla}a Republika. Status istaknutog sa -mostalnog umetnika, po novom zakonu,odre|uje Nacionalni savet za kulturu.Mislim da nije potrebno ni{ta vi{e re}i naovu temu.

Nedavno ste u Zagrebu bili gostgodi{nje skup{tine Evropske asocijacijeumetnika (ECA). Ho}e li Udruènjedramskih umetnika Srbije zapravo po -stati ~lan EU?

Evropska asocijacija umetnika broji200 hiljada umetnika svih profila iz 25zemalja, a od biv{ih republika Jugoslavi-je ~lanice su samo Slovenija kao ~lanicaUnije i Hrvatska jer ima status kandida-ta. Nakon neformalnih razgovora s ume -tnicima iz dvadesetak zemalja, prosle -|ena nam je dokumentacija ECA. Mo -ram priznati da sam izrazila èlju zapristupanjem asocijaciji u ime svih srp -skih umetnika, ne samo u ime na{eg Ud -ruènja, i o tome sam obavestila predsta-

vnike u Koordinacionom odboru umet -ni~kih udruènja Srbije (KOO). Na{epredsedni{tvo je podràlo ideju da sepridruìmo evropskim umetnicima, kao inekoliko drugih udruènja. Ovih danao~ekujemo da se ostala udruènja izja-sne. Za na{e Udruènje bitna je ~injenicada nam je obe}ana podr{ka i pomo} ECAu nastojanjima da povratimo imovinu, alii to {to }emo imati mogu}nost da pri -stupimo evropskim fondovima za projek-te. Ne zaboravimo da ECA ima svojepredstavnike u Savetu Evrope i Unesku ida, direktno i indirektno, svojim delova-njem moè da uti~e na status umetnika.

Izdava~ka delatnost UDUS-a?U decembru iz {tampe izlazi jo{

jedna monografija iz Edicije posve}enedobitnicima nagrade za ìvotno delo„Dobri~in prsten“. Autor monografije oVoji Brajovi}u je Dragan Babi}.

Novina u na{oj izdava~koj delatnostije da smo suizdava~i opse`ne studije drBore Majdanca o pozori{nom ìvotu uSrbiji za vreme Drugog svetskog ratakoja }e iza}i do kraja godine i time }e serasvetliti jedan period o pozori{nom ì -votu kod nas o kome se malo ili gotovoni{ta zna.

Kao glumica imali ste 30. oktobrapremijeru predstave îk seti se BrankaDimitrijevi}a u reìji Dragoslava – [iljeTodorovi}a u Modernoj garaì.

To je u, na neki na~in, nastavak pret-hodne duodrame Samo da zna{ koliko tevolim koja se pokazala kao vrlo uspe{na.I u jednoj i drugoj predstavi igramo Mi -lenko Pavlov i ja. I ako nam i ova drugapredstava bude upola uspe{nakao ona prva, bi}u zadovoljna.

Ljiljana \uri} (Foto: \or|e Tomi})

SEKA SABLI] DOBITNIK NAGRADE „DOBRIÎN PRSTEN”

Presti`na gluma~ka godi{nja nagrada „Dobri~in prsten”, koju dodeljujeUdruènje dramskih umetnika Srbije za ìvotno delo, za 2010. godinu odlukomìrija pripala je istaknutoj dramskoj umetnici Jelisaveti – Seki Sabli}, koja jedvadset {esti laureat ovog visokog priznanja.

@iri je odluku doneo 9. decembra 2010, a radio je u sastavu (po azbu~nomredu prezimena): glumci Svetlana Bojkovi} i Vojislav Brajovi} (predsednik) kaodosada{nji dobitnici „Dobri~inog prstena“, glumica Nata{a Ninkovi}, rediteljEgon Savin, teatrolog Jelica Stevanovi}, dramaturg Jovan ]irilov (zamenik pred-sednika) i glumica Nada [argin.

U jednom od prvih reagovanja na vest o nagradi Seka Sabli} je rekla: „Radu-jem se, naravno da se radujem... Ali kad ~ovek do|e u neke godine onda nekakosmirenije gleda na stvari. Nekako nije primerena euforija, niti ~ovek ose}a potre-bu za tim. Posebno mi je va`no i drago jer je to nagrada o kojoj odlu~uju kolege.Hvala im {to sam je dobila i hvala meni {to sam ìva i zdrava i {to }u je sa sve{}u,save{}u i rado{}u primiti.”

Osim dobitnice Jelisavete – Seke Sabli}, kandidati za Nagradu bili su i glum-ci Milena Dravi}, Miodrag – Mrgud Radovanovi} i Ruìca Soki}.

Podr{ku dodeli Nagrade dalo je Ministarstvo kulture Republike Srbije iSekretarijat za kulturu grada Beograda.

4

Teatar u raljama Zakona o zabrani pu{enja

LUDUS 168Lu

UKINIMO POZORI[TE DA BISMO PU[ILI!Ne znam da li su poslanici koji su izglasaliZakon o zabrani pu{enja obave{teni da jeidenti~an zakon bio me|u prvima usvojenimu Nema~koj po Hitlerovom dolasku na vlast.Njime, antipu{a~kim zakonom, nacionalso-cijalisti su nameravali da za{tite zdravljenema~ke nacije. Istorija }e pokazati da li suu tome uspeli

Kada se zavesa Slovenskog narod-nog gledali{~a u Mariboru podiglada bi bila izvedena jo{ jedna pred-

stava u takmi~arskom delu festivala„Bor{tnikovo sre~anje“ 2008. godine,ovog puta u produkciji SNG Drama izLjubljane, na sceni smo videli dvojicuCankarevih dramskih junaka iz komadaRomanti~ne du{e, nastalog u najranijojfazi Cankarovog dramskog spisateljstva,daleke 1897. godine, no prvi put objavlje-nog nakon pi{~eve smrti 1922. godine.Sedeli su, }utali i – pu{ili.

Ne znam da li je prvobitna reditelj-ska instrukcija Sebastijana Horvata dvo -jici glumaca glasila da ova uvodna scenatraje celih pet minuta, tokom kojih onimoraju da, jednu za drugom, popu{e ba -rem po tri cigarete, ili je moè biti ova ne -ma i naporna „pu{a~ka scena“ docnijemodifikovana u znak revolta zbog anti-pu{a~kog zakona koji je u ono vremepogodio Sloveniju. Tek, siguran sam daglumci u sceni nimalo nisu uìvali. Nai -me, o{tar i nesnosan zadah cigareta kojesu konzumirali dopirao je sve do petogreda u kom sam sedeo, a sami akteri sumi kasnije priznali da je ukus cigreta –nesnosan. Jer, kako sam informisan, na -re~ene cigarete nisu bile punjene duva-nom nego posebnom vrstom trave. Namoje pitanje – ~ini se sasvim logi~no – okakvoj se zapravo travi radi, slovena~kiglumci su smesta odgovorili da po sredinije „ona“ trava, ve} neka vrsta slame iliko-bi-ga-znao-~ega {to ogavno zaudra,pe~e usta, jezik i grlo pu{a~a, smradomkadi publiku, no zato nikoga ne truje du -vanom.

I glumci su tako sedeli pu{e}i sve dokse u dvorani nije nakupila dovoljnakoli~ina dima koji je aktivirao protiv-poàrni alarm. O{tar, zavijaju}i zvuk

alarma po~eo je da se~e debele naslagedima i u ~asu nisam bio siguran {ta }eme pre o{amutiti – smrad gustog dima{to pe~e o~i, ili piskavo iritantni ton jav -lja~a poàra. Disciplinovani Slovenci su,me|utim, mirno sedeli u sedi{tima zakoja su pazarili ulaznice i ova agonija bisvakako potrajala do u nedogled da TonePartlji~, poznati dramski pisac i predsed-nik Saveta „Bor{tnikovog sre~anja“, nijeljutit ustao i oti{ao da isklju~i alarm.Predstava je, potom, odigrana bez ika -kvih problema.

Godinu dana docnije, kada je Srpskonarodno pozori{te gostovalo na istomfestivalu s Brodom za lutke, uredno samLidiji Koren, zaduènoj za re{enje sva -kog festivalskog problema, prijavio da una{oj predstavi glumci imaju zadatak dapu{e, te je zamolio da nam obezbedi ne -koliko komada onih sa specijalnim pu -njenjem. Uzmuvala se Lidija, nekud ne -tragom nestala na deset minuta, a kadase vratila rekla je: „Ma, pu{ite cigaretekoje imate“. Tako smo mi, s Lidijinimblagoslovom, prekr{ili jedan od va`nihzakona Evropske unije.

Mora biti, naime, da je vaàn jer suga sve ~lanice Unije prihvatile, no neznam da li su poslanici koji su ga izgla-sali obave{teni da je identi~an zakon biome|u prvima usvojenim u Nema~koj poHitlerovom dolasku na vlast. Njime, anti-pu{a~kim zakonom, nacionalsocijalistisu nameravali da za{tite zdravlje ne -ma~ke nacije. Istorija }e pokazati da li suu tome uspeli.

Koncem XIX stole}a Cankaru, me -|utim, na pamet nije padalo da svojimdramatis personama ukine mogu}nost dapu{e. Naprotiv, on je – kao i drugi dram-ski stvaraoci njegove i drugih epoha(zapravo svih nakon {to je duvan iz

Amerike dopremljen u Evropu) – pu{enjekoristio kao jedan od elemenata karakte-rizacije dramskih likova i kao preciznijeodre|enje njihovih odnosa ili kao na~indefinisnja dramskih situacija. Ako muve} nije olak{avalo privatne spisateljskemuke.

Sada je kucnuo ~as da i mi, pu{a~i uSrbiji, platimo danak ulaska u Evropu. Ito je u redu. Ako }e ta na{a `rtva ubrzatievropske integracione procese i olak{atiposao onima koji budu odgovarali nafamoznih nekoliko hiljada pitanja izUpitnika koji nam je uru~ila EU, onda }enam – a meni svakako – biti lak{e nadu{i. Izdrà}u da ne pu{im na radnommestu, odole}u isku{enju da se prepo -znam kao ordinarni magarac jer u polu-

kra}eno umetnicima – sve dok reditelji,koreografi ili dirigenti ne odrede pauzu.A tada }e se zagrejani baletski igra~inavrat-nanos obla~iti da bi povukli pone-ki dim cigarete, ~lanovi orkestra i hora }ese tiskati, pu{e~i, na malenom parkinguispred slu`benog ulaza u SNP, dok }eglumci ubijati prirodnu nervozu i spu -{ta}e blagotvorni adrenalin, neophodanza gra|enje likova, na neki drugi na~in.

Tako je i u ostatku Evrope, re}i }eneko. Jeste, ali tamo umetnici ne moraju,usred proba, da izlaze na ulicu da bi pu -{ili, ve} za te svrhe imaju odgovaraju}eprostorije u kojima mogu da se pre pu -{taju svom poroku a da pri tom ne smeta-ju nepu{a~ima.

incident, a odgovaraju}im inspektorimane ostaje ni{ta drugo nego da napi{u pri -jave protiv pozori{ta, upravnika i pre -kr{ioca. Upravnika ne}e spasiti ni to {toje blagovremeno preduzeo sve {to Zakonpredvi|a kao neophodne mere kojima jeobznanjena zabrana pu{enja u teatru.

Ovde se, me|utim, postavlja pitanjeko je zapravo u ovom slu~aju prekr{ilac:glumac koji je pu{io cigaretu ili lik u ~ijeime je glumac zapalio cigaretu? Pitanjeje, tako|e, i da li }e pred zakonom odgo-varati pisac dela (ako je ìv) ili reditelj –kao podstreka~i?

Ovda{nji zakonodavac, na crti kodnas odve} dobro poznate pri~e o onimakoji su vazda namerni da budu ve}i kato-lici od pape, prevideo je specifi~nosti poje-dinih profesija i poslova, zaboravio jepozori{ne delatnike i teatarske poslove,smetnuo je s uma kompletan niz situaci-ja koje se svakodnevno, iz ve~eri u ve~e,ponavljaju u svim pozori{nim institucija-ma u Srbiji.

Mo`da nadle`nom ministru (zdrav-lja), kada do|e na neku pozori{nu premi-jeru, naprasno sine pred o~ima s kakvimproblemom su suo~eni teatarski stvarao-ci, pod uslovom da prethodno ne izbijeskandal zbog prijave nekog revnosnoggledaoca. Mo`da pak re{enje problemabude prona|eno u interventnom uvozu„slamnatih cigareta“ iz Slovenije, no topodrazumeva primenu tenderske proce-dure koja }e, s obzirom na zakonimapredvi|ene vremske rokove, provociratiprekid pozori{ne sezone. A mo`da svojimteatarskim kolegama pomogne ministarkulture, jer je svojevremeno i sâm reìraopredstave u kojima su glumci pu{ili.

S druge strane, ako re{enje ovog pro -blema bude zavisilo od solidarnosti pozo-ri{nih delatnika, onda treba o~ekivati svemasovniju reviziju dramske literature izkoje }e postepeno biti brisane scenepu{enja, pa }e na{e pozori{ne predstave,kako to sugeri{e knjièvnik RadoslavPetkovi}, sve vi{e nali~iti ~uvenim foto-grafijama sovjetskog ili kineskog po lit -biroa iz „olovnih vremena“, kada bi ~la -novi najuèg rukovodstva, jedan po je -dan, preko no}i nestajali s fotografija na -kon svake redovne partijske ~istke. Uo -stalom, kao {to iz iskustva znamo, revizi-je istorije nimalo nam nisu strane i nepadaju nam te{ko ni kada su po sredimnogo ozbiljnije stvari no {to je po{tova-nje dramskog pisca.

Na koncu, nije isklju~eno ni da, uslu~aju ne{to ìlavijeg otpora pozo ri{t -nika rigoroznoj primeni antipu{a~kogzakona, spasonosno re{enje bude pro na -|eno u kona~nom dekretskom ukidanjupozori{ne delatnosti. U dràvnom bu dè -tu bi tako bio sa~uvan novac koji ina~enepovratno odlazi u neprofitnu zabavukakvu simboli{e ozbiljan teatar. Premdasumnjam da bi na taj na~in dobijenasredstva mogla da budu istinski relevan-tan doprinos re{enju na{e ekonomskekrize, udruèna s parama koje Dràvadobija od proizvodnje i legalne prodajeduvana, ona bi ve} predstavljala solidnuosnovu za svekoliki ekonomski prosperi-tet srbijanske privrede.

Brodvejski mjuzikli i drugi oblici ko -mercijalnog pozori{ta, razume se, ne bibili dovedeni u pitanje ovim ukidanjem,jer u njima je odavno plasirana ideja sva -kovrsne politi~ke i druge korektnosti, pazato akteri takvih predstava na sceni{mr~u kokain, u vene ubrizgavaju heroinili duvaju „travu“ – {to na planu scen-skog konzumiranja ne ugroàva zdravljenacije poput duvanskogdima.

Piše: A leksandar Mi losav l jev i¯

praznoj kafani ipak moram da ~ekam nared dok se ne isprazni sto u delu rezervi-sanom za pu{a~e, ina~e vazda krcatomljudima, ne}u se buniti ni {to pojediniosnovno{kolci vi{e ne}e mo}i da pu{e}iblaè nervozu dok se cenkaju s dilerimakupuju}i drogu, ne}e mi smetati ni {to seve} sada, svaki put kada poku{am dau|em u neku od javnih institucija, probi-jam kroz kordone zaposlenih slu`benikakoji izgleda kompletno svoje radno vremeprovode pu{e}i ispred zgrada u kojimarade, pa ni kada u pauzama izme|u ~i -nova s ostalom pozori{nom publikom mo -ram da izlazim na vetrometinu, ki{u,sneg i poledicu da bih se prepustio pu -{a~kom poroku...

Sve su to `rtve koje mogu da podne-sem, ali ne znam kako da se nosim s izri -~itom zabranom koju predvi|a aktuelniZakon o zabrani pu{enja u zatvorenomradnom i javnom prostoru, a ti~e se rigid-nog stava prema konzumiranju duvanau institucijama kulture, zdravstva i pro -svete. Pomenutim institucijama je, nai -me, zabranjeno da organizuju posebnesobe namenjene pu{a~ima, opremljeneaspiratorima za odvod duvanskog dima,specijalnim pepeljarama i sl.

To }e re}i da }e slu`benici zaposleniu ovda{njim teatrima, pa i Srpskom na -rodnom pozori{tu, naveliko izlaziti naulicu da bi pu{ili, ali }e to isto biti us -

Slepilo i nefleksibilnost zakonodavcanisu pogodili jedino pozori{ta kao institu-cije kulture. U Novom Sadu, na primer, urestoranu „Staro zdanje“, zabranjeno jeorganizovanje pu{a~kog dela sale, iako jepo dimenzijama i rasporedu restoranskihsala to mogu}e, zato {to je nare~eni ugo -stiteljski objekat deo {kolske ustanove, teotuda pripada kategoriji prosvetnih insti-tucija.

Isto tako, od hirurga u ovda{njimurgentnim centrima se o~ekuje da nakonte{kih, komplikovanih, iscrpljuju}ih ivi{e~asovnih operacija, pro{etaju i po ki -lometar-dva do prvog „slobodnog“ pro -stora gde je dovoljeno zapaliti cigaretu,cigaru, cigarilos ili, ne dao bog, tompusili lulu.

Poseban problem i teatarski specifi-kum }e, me|utim, predstavljati pozori{nigledaoci suo~eni sa takozvanim „scen-skim pu{enjem“, dakle sa situacijama ukojima su pisci dramskih dela ili rediteljipredstava predvideli da dramatis personena pozornici – pu{e.

Drugim re~ima, svaki gledalac imapravo da na osnovu postoje}eg Zakona ozabrani pu{enja u zatvorenom radnom ijavnom prostoru prekine predstavu ~imuo~i umetnika koji na sceni zapali ciga-retu punjenu duvanom. [tavi{e, ako sebesmatra ispravnim gra|aninom Republi-ke Srbije, njegova je du`nost da prijavi

Pretplatite se na

LUDUSGodišnja pretplata za Srbiju:1000,00 din.

Dinarski teku}i ra~un:Savez dramskih umetnika Srbije

255-0012640101000-92(Privredna banka Beograd A.D.)

Godi{nja pretplata za inostranstvo: 30,00 evra

Devizni ìro ra~un:5401-VA-1111502

(Privredna banka Beograd A.D.)

Instrukcije za uplate u evrima potraìti u

Udruènju dramskih umetnika Srbije

Ilustracija: Jugoslav Vlahovi}

LUDUS 1685

Intervju: Paulina Manov

„Shvatila sam vremenom da mi{ljenjedrugih uglavnom ne moèmo da menjamo.Mo`da jedino svojom igrom moèmo dauti~emo na neke duboko, duboko skriveneose}aje kod ljudi“, kaè Paulina Manov

Vedekindova drama Bu|enje pro le -}a, koja govori o zbunjuju}em i ve -oma va`nom periodu ~ovekovog

ìvota, adolescentskom dobu, i danas jeprovokativna za konzervativni na~in mi -{ljenja, malogra|anski moral i dru{tvenenorme koje sputavaju ~ovekovu iskonskustrast. Takva tema, napisana jo{ krajem19.veka, svakako je jasnija ovovremenimgeneracijama dece i roditelja. Za mjuziklBu|enje prole}a u Beogradskom dram-skom pozori{tu reditelj Neboj{a Bradi}dobio je autorska prava mnogo pre nego{to je postao ministar.

Dobar gluma~ko-peva~ki ansambl,odli~an bend koji uìvo prati de{avanjena sceni... pank, rok, pop balade, mla -dala~ki bunt protiv svega {to sputava sjedne strane. Na drugoj su odrasli – ro di -telji bez razumevanja za svoje potomke,{kola u kojoj bezrazlo`no ka`njavaju iusamljena deca koja pate i nemaju oslo -nac tamo gde im je najpotrebniji. I tra -gedije koje idu uz to. Muzika je tu da selak{e podnese i razume jedna takva uvekaktuelna i bolna tema. Glumica PaulinaManov u predstavi glumi i peva ìvot,dileme, probleme i tragediju devoj~iceVendle.

Kakvo ste iskustvo stekli igraju}i umjuziklu Bu|enje prole}a?

Poznato je da mjuzikl vaì za najteìpozori{ni ànr, naro~ito kada se radi kaoozbiljnom dramskom delu. Dakle, najpretreba osvojiti dramu, pa jo{ na to dodatinimalo jednostavnu koordinaciju pevan-ja, pokreta i emocija. To mi je i bilo naj -teè, da se jedno ne suprotstavi drugom,ve} da sva tri zadatka ostvarujem zajed-no i bez napora. Kako bi postigla lako}uigranja uve`bavala sam songove prekoleta, a na jesen kada su po~ele probe ve` -bali smo svakodnevno i po 8 sati. Dru -ga~ije, veliko i zna~ajno iskustvo steklasam igraju}i tako.

no roditelja da se u potpunosti posvetesvojim kompanijama, da im one postanuporodica. Pod tim strahovitim pritiskomroditelji se vra}aju ku }i svojoj deciumorni, iscrpljeni i mrzovoljni. Po{tonemaju snage i energije da im se posvete,makar sat vremena dnev no, onipribegavaju kupovini. Tako se gubikontakt i ve} za koju godinu pitamo se kosu na{a deca i kako je mogu}e da suuradili i postali to {to jesu.

Kakav je va{ odnos prema potom-stvu? Koliko je i na koji na~in dete pro -menilo va{ ìvot?

Dono{enje na svet novog ìvota, ne -{to je najuzbudljivije {to mi se dogodilo.To malo stvorenje u~inilo me je strpljivi-jom, staloènijom, pa`ljivijom, ne`ni -jom... i ko zna {ta sve jo{. Period koji jeprethodio njenom dolasku na svet bio jeobeleèn gubicima, a onda je otpo~eo pe -riod u kome je ìvot zamenio smrt, a tuguneizmerna radost.

[to se ti~e vaspitanja, trudim se da imoja okolina i ja budemo jedinstveni ustavovima. Svesna sam koliko vremebrzo prolazi i trudim se da ga iskoristimmaksimalno. Moj ìvot i obaveze su upotpunosti promenjene. Uglavnom smi -{ljam kakvu bismo akciju Mina i ja mo -gle da izvedemo, gde da idemo, ~ega dase igramo. Trudim se da kroz igru spro -vedem i u~enje. Iako sam popustljiva ma -ma, imam jasno odre|ene granice odkojih ne odustajem. Mislim da je to va`noi da deca vole da znaju dokle mogu da

idu. To je na neki na~in i priprema zasvet u kome vaè neka druga, a ne ma -mina pravila.

Kakav je va{ pozori{ni ukus? Kakvepredstave, koji naslovi, koji autori...?

Parafrazira}u jednog dramaturga:„Uzbudljive predstave su bolje od dosad-nih zato {to su uzbudljivije od dosadnih.“

Bila jednom jedna predstava u Po -zori{tu „Bo{ko Buha“, toliko ~arobna dame je oma|ijala i odvela u svet iza scene.Ta predstava zvala se San letnje no}iVilijema Sekspira u reìji Jago{a Mar -kovi}a. Posle nje su se pojavile Pozori{neiluzije i Bure baruta (JDP), Murlin Mur -lo, Kate Kapuralica (Somborsko po zo -ri{te)... S dana{njeg repertoara izdvojilabih drame ]eif i Eling (BDP), êkaonica iMu{ka stvar (Atelje 212), Hadersfild(JDP), Svinjski otac (Kru{evacko pozo -ri{te)...

Kako razmi{ljate o mestu koje glum-ci imaju u na{oj sredini?

îni mi se da je poloàj glumaca ta -kav da je glumac bitan isklju~ivo u pred -izbornoj kampanji. Partije se prosto utr -kuju ko }e ih u svom taboru sakupitivi{e. Posle toga, kada se reflektori Arenei Sava centra ugase, a predstava za naro-dne mase zavr{i otvaranjem {ampanjcau centrali pobedni~ke stranke, porezi naautorske honorare se pove}avaju, budètiza kulturu se smanjuju, a glumci se ose -}aju prevarenim i odba~enim.Do slede}ih izbora.

Ol ivera Mi lošev i¯

KOBNI SVET ODRASLIH

U Novom Sadu odràn Drugi Nov.ples

TELO U POKRETU JE TELO KOJE MISLI

Telo u pokretu je telo koje misli, ilijednostavno misaono plesno pozo -ri{te, to je ono {to smo po~etkom

novembra videli u Novom Sadu, na Dru -gom festivalu savremenog plesa Nov.plesu organizaciji asocijacije Per. art. „Lu -dus“ pi{e o dve intimisti~ke plesne mini-jature u kojima su dva umetnika, kroztelesno, istraìvala emotivno, intelektu-alno, socijalno a na neki na~in i svoje –gotovo – vantelesno bi}e.

Performans 50/ 50 danske plesa~icei koreografkinje Mete Ingvartsen(www.aisikl.net/mette), pomalo je karne-valsko prebiranje po onome {to je ~ovekdanas, ogoljen do srì, bespomo}an upoku{aju da proizvede ili oseti nekuemociju koje se gr~evito samo menjajuna licu umetnice, vi{e kao neka vrstaafekta, nego emocije, dakle ne procesa,nego finala jednog mogu}eg procesa. Tinemi afekti uveliko su podse}ali na ko -lektivno katarzi~no dranje na nekom rokkoncertu a na momente i na ta~ke cirku-skih umetnika. Ingvartsenova na po -~etku i na kraju performansa na sebi

ima jedino narandàstu klovnovskuperiku kao neku vrstu komen tara/pod -smevanja – sebi, (ne)mo}i umetnosti isvetu nemo}nom u svojoj mo}i.

Njen performans je u tom smisluzaista duhovito i hrabro redefinisanje„umetni~ke virtuoznosti, izraàjnosti,sloènosti, konceptualizacije iskustava,afekata, senzacija, ìvahnosti, materijal-nosti telesne prakse“, koje sama pominjeu svom Manifestu DA iz 2004. godinekoji je reakcija na ~uveni Manifest NEIvon Rajner iz 1965. kojim je uspostav-ljena strategija za demistifikaciju plesa.

Odmah nakon njene izvedbe ({to jeodli~an potez direkcije Festivala, i nesamo zato {to ova dva performansa naneki na~in korespondiraju) gledali smo~uvenog konceptualistu Gzavijea Le Roa(www.xavierleroy.com) i njegov perfor-mans iz 1989. Self Unfinished, rad kojije, kaù, imao najve}eg uticaja na razvojkonceptualnog plesa i koji je, iako je dosada {irom sveta izveden preko 100 puta,i dalje jedna od najtraènijih predstava u

centrima savremene umetnosti i naplesnim festivalima.

Le Roa na po~etku predstave sediopu{teno, gotovo non{alantno i nezainte-resovano za stolom, zapravo starinskom{kolskom klupom, koja istovremeno mo -è biti i radni sto u nekoj radionici, izanjega je beli zid, pod njim beli pod, neon-sko belo svetlo upereno je u njega. Neda-leko od njega, na desetak koraka jedva,nalazi se kasetofon, umetnik do njega, upravilnim razmacima, dolazi nekolikoputa u toku ovog svog istraìva~kog radada bi pustio muziku a nje – muzike –nema. U po~etku Le Roa simulira radma{ine, {to neobi~no asocira na dana -{njeg ~oveka, njegov mehani~ki ìvot irutinu koju sledi, i koja preti da gajednom i pretvori u kloniranu ma{inu,nedugo zatim, telo umetnika, sada ve}bez ijedne krpice na sebi, pretvara se une{to ìvo a nije ljudsko bi}e, neku vrstuobjekta, suborganizma, mikroorganiz-ma. Do kraja predstave, taj mikroorgani-zam vrati}e se u svoje telo, u telo ~ovekakoji je ma{ina i koji na koncu jo{ jednompoku{ava da na|e spas u lepoti, u muzi-ci koja se na kraju najzad i za~uje s

kasetofona. Uz zvuke ~uvenog hita Upsi-de down Dajane Ros umetnik napu{tascenu, ostavljaju}i osmeh na licima gle -dalaca, ne ostavljaju}i im pak i mogu} -nost da ga jo{ jednom vide dok mu aplau-diraju. U ovom radu zadivljuje sve, ta~anritam, tempo, trajanje izvedbe, ma{tovi-tost, jasno}a ideje, duhovitost kojom ovaizvedba zra~i. Naravno, pre svega samaideja a ona nije do{la tek tako, sve jemnogo jasnije kada se sazna podatak daje Gzavije Le Roa (doktor molekularnebiologije (www.xavierleroy.com)!

I na kraju, ali ne i manje bitno, Fe -stival novog plesa bio je izuzetno pose -}en, pohodili su ga ne samo stru~na

javnost iz Novog Sada i Beograda, nego idramski umetnici, mnogo mladih ljudièljnih druga~ijeg na sceni. I prava je{teta {to Novi Sad ima samo „savremenuplesnu publiku“ a ne i ozbiljnu savreme-nu plesnu scenu. Nakon devedesetih, ka -da su se sporadi~no pojavljivala mogu}ezanimljiva imena na novosadskoj plesnojsceni, ako izuzmemo izuzetnog perfor-mera Sa{u Asenti}a i istraìva~ki radForuma za novi ples, danas je Novi Sad,mora se to glasno re}i, tek jedan „savre-meni plesni Bermudskitrougao“.Sneàna Mileti}

Kako ste razumeli tu dramu, {ta jeona dobila s muzikom i songovima? Dali je ne{to zbog toga izgubila?

Za mene ovo je komad o èlji zaiskustvom, o odrastanju. Vendla Berg -man je devoj~ica „na zrnu gra{ka“, pre -za{ti}ena, odrasla „pod staklenim zvo -nom“. Ona èli da vidi, tj. oseti {ta je vantog u{u{kanog sveta. Na tom putu na}i }ese prepreke i ona postaje `rtva malo-gra|anske okoline i roditeljskog licemer-ja. Pored ove teme komad se bavi i seksu-alnim zlostavljanjem dece od strane ro -ditelja, odnosom dru{tva prema mladi-ma, kao i mnogim drugim temama ve -zanim za ulazak dece u svet odraslih.

Songovi u ovom komadu imaju fun -kciju unutra{njih monologa ili onoga {tobi akteri voleli da se desi. Muzika je veo -ma ve{to osmi{ljena i uklopljena, a sama~injenica da se sve izvodi uìvo s bendomdonosi jedno novo uzbu|enje kako za nasu~esnike tako i za, ~ini mi se, publiku.Mislim da je raznolikost songova, melo-di~nost i utisak da je to hit na prvo slu -{anje, ono {to publici ostavlja posebanutisak.

Bu|enje prole}a je i provokacija zakonzervativni na~in mi{ljenja i malo-gra|anski moral...

Mislim da na{ zadatak i jeste daprovociramo. Konzervativci i malogra -|anski moralisti su u tom smislu „naj -sla|a“ publika. Privatno izbegavam tuvrstu ljudi. Shvatila sam vremenom dami{ljenje drugih uglavnom ne moèmoda menjamo. Mo`da jedino svojom igrommoèmo da uti~emo na neke duboko, du -boko skrivene ose}aje kod njih i na tajna~in u~inimo da se njihova „konzerva“bar malkice od{krine.

Ovde postoji mit o istoimenoj pred-stavi koju je osamdesetih godina pro{logveka igrala jedna izuzetna generacijaglumaca u Jugoslovenskom dramskom,pomeraju}i granice pozori{ne umetnosti.

[ta vi znate o toj predstavi, da li ste s ne -kim od njih razgovarali? Vladica Milo -savljevi} je tada igrala lik koji vi sadatuma~ite...

O toj predstavi sam samo slu{alautiske onih koji su je gledali, kao i onihkoji su u~estvovali u njoj. Kaù da je tobila eteri~na, poeti~na predstava s fanta -sti~nim glumcima na ~elu sa ~arobnomVladicom Milosavljevi}.

Brodvejsko Bu|enje prole}a jemnogo vi{e u skladu s dana{njimvremenom. Scene su napisane jednos-tavno i jasno, a muzika donosi bu|enje iakciju.

Da li ste u~estvovali na tribini kojaje u Beogradskom dramskom organizo-vana povodom predstave Bu|enjeprole}a? O ~emu je tu bilo re~i?

Odràna je tribina na temu problemamladih i odrastanja. Moj stav je da jenemogu}e nekoga vaspitavati kada ve}u|e u pubertet. Deci se treba posvetiti doksu jo{ sasvim mala. Uspostavljatikontakt i poverenje ~im se rode. Neprepu{tati ih vaspitanju TV stanica isumnjivih de~jih i bebi kanala. Kadadete ostavite ispred TV-a i zadovoljni stejer je „mirno“, ni ne slutite da stenapravili „medve|u uslu gu“ i njemu isebi. Nadraàj koji dete prima s TV-anemogu}e je na}i u prirodi, tj. kadajednom ipak isklju~iteTV prijemnik detetada postaje „hiperaktivno“ ka ko sedanas moderno kaè. Dana{nje dru{tvoglobalno gledano zahteva od ljudi, odnos-

Paulina Manov, Bu|enje prole}a, BDP

Gzavije Le Roa

6

Tema broja: Dràva i kultura

LUDUS 168Lu

Zakoni kojih nema, sistem vrednosti koji nije

uspostavljen...

PRIMITIVNIJI SMO NEGO IKAD

Odgovor na pitanje kakav je odnosdràve prema pozori{tu i kulturiuop{te (razume se – danas i ovde),

trebalo bi da znaju dva sagovornika:dràva i oni koji stvaraju njeno pozori{tei kulturu. Njihove ocene su, osim u zane-marljivo malom broju slu~ajeva, dijame-tralno suprotne.

DR@AVA: „Ministarstvo kulture uvekstoji uz svoje institucije, bilo da se radi odavanju stru~ne, finansijske ili drugevrste pomo}i“, izjavio je 30. septembraagenciji Tanjug ministar kulture Neboj{aBradi}. I to je bez ikakve sumnje – ta~no.Isto se pona{aju i lokalne vlasti premaustanovama kultre na svojim teritorija-ma. Niko ne moè da kaè da Ministar-stvo, ili neka skup{tina grada ili op{tinezanemaruje svoje institucije ili ne izmi-ruje obaveze prema njima.

Sude}i po sajtu Ministarstva kultureSrbije, dràva brine o svojoj kulturi nanajbolji mogu}i na~in. Na svakoj straniciove prezentacije su sve sami uspesi: Beo -grad }e idu}e godine biti doma}in Samita{efova dràva jugoisto~ne Evrope o kul -turnom nasle|u, budèt za kinematogra-fiju }e idu}e godine biti ve}i nego ove,Ministarstvo je podràlo otvaranje Muze-ja i Baletskog studija Narodnog pozori{ta,Ministarstvo kulture }e obezbediti doda-tna sredstva za rekonstrukciju manastira@i~a, Ministarstvo }e biti sufinansijerBeogradskog festivala igre, rekonstrukci-ja Narodne biblioteke Srbije bi}e zavr { e -na zahvaljuju}i dràvnom novcu, dr ̀ a vapriprema nastup srpskih izdava~a nafrankfurtskom sajmu knjiga idu}e godi-ne, Ministarstvo je otklonilo problemezbog kojih ni posle sedam godina nijepo~ela rekonstrukcija Narodnog muzeja inajavljuje njegovo otvaranje za 2013.godinu, projekat „Godina knjige“ uspe{nose odvija... I da ne nabrajamo vi{e kadzaista nema potrebe zato {to su sude}i,ponavljamo po sajtu Ministarstva kultu-re, svuda, na svakom koraku kulture, sve

sami uspesi i dobri potezi dràve. Akone{to nekad i nije onako kako je planira-no, Ministarstvo se pravda te{kom eko -nomskom situacijom svuda u zemlji isve tu, zbog koje se ne moè onoliko koli-ko se ho}e. [ta onda ne valja, za{to stva-raoci ~ini se svakodnevno, i to javno, umedijima, govore da dràva ne postupaonako kako se to od dràve o~ekuje?

STVARAOCI U POZORI[TIMA: Dr -àva, odnosno grad, dotira predstave, go -stovanja, u~e{}a ne festivalima, projektepozori{ta. Da li pozori{ta o~ekuju da imdràva u celosti finansira predstave? Bezobzira {to sigurno ne bi imala ni{taprotiv da je tako, ipak – ne. Pozori{ta seodavno pona{aju i trì{no, odavno reali-zuju re pertoar jednim delom od takozva-nih sponzorskih para i od prodatih ulaz-nica. Novac, dakle, nije najve}i razlog nipovod za{to su nezadovoljni odnosom kojidrà va ima prema njima. Sada{nji ~elni-ci Na rodnog pozori{ta ~ak isti~u da imMinistarstvo kulture finansijski pomaè.Na primer, verovatno su sva dnevnaglasila prenela da je upravnik ove ku}eBoìdar \urovi}, juna pro{le godine nakraju 140. sezone, ocenio da je „Narodnopozori{te imalo veoma dobru saradnju sdràvom“, {to je obrazloìo ~injenicomda je „finan siranje bilo odli~no i pravo-vremeno“ na ~emu se zahvaljuje repu-bli~kom Ministarstvu kulture. KatarinaJovanovi}, direktorka beogradske Opereisti~e da „Narodno pozori{te nema dugo-va“ zato {to mu dràva „redovno {aljenovac“, kod njih zaposleni redovnoprimaju platu a saradnici honorare.Kaè da sada i Me tropoliten i sva pozo-ri{ta na svetu moraju da prilagode svojeposlovanje vladaju}oj ekonomskoj situa-ciji, ali, problem je „odsustvo validneumetni~ke ideje i mo ralnog stanovi{ta“ udru{tvu.

To bi ujedno bile i glavne zamerkekoje ljudi iz pozori{ta doìvljavaju kaoosnovnu smetnju valjanom stavu dràve

prema kulturi. Kao ilustraciju navodimore~i upravnika Ateljea 212 Kokana Mla -denovi}a: „Moj generalni stav je da sejako malo promenio sistem vrednosti uodnosu na Milo{evi}evo doba. Ako pro -movi{ete nasilje, a Farma na TV-u jenajbolji primer za to, onda ne treba nikogda iznena|uje divljanje po ulicama Beo -grada 10. oktobra. Za poslednjih desetgodina dràva nije uspela da uspostavipravilan sistem vrednosti {to uklju~uje iodnos prema kulturi. Koliko ima prostorana televizijskim programima i ostalimmedijima za ozbiljnu kulturu? Mi smoneèljena deca, dràva ne zna {ta da radis nama.

„Ministarstvo kulture i ministarBradi} nisu ni{ta uradili, iako im je tozakonska obaveza, da donesu podzakon-ska akta neophodna za sprovo|enje Za -kona o kulturi pa vi niste u situaciji daprimenjujete pozitivne odredbe Zakona,ne moète, na primer, da primenjujeteugovor o radu koji bi dao bolju osnovicuza poslovanje. U ozbiljnim zemljama, tobi bilo skandalozno. Ukratko, da postojisvest o va`nosti pozori{ta, lepe knjièv -nosti... takve stvari se ne bi de{avale.

„Gde je onaj narod Crnjanskog, An -dri}a, Isidore, Anice Rebac? Mi smo pri -mitivniji nego {to smo to ikad bili, i tajproblem se gura pod tepih ru`ne me {a -vine visoke politike i estrade.“

I UOP[TE U KULTURI: U drugimsektorima kulture pri~aju isto: da nemaodgovaraju}ih zakona i da se dràva po -na{a prema kulturi kao da joj nije bitna.Filmadìje ~ekaju Zakon o kinematogra-fiji, izdava~i Zakon o izdava{tvu.

Taman se ~inilo da }e kinematografi-ja kona~no postati zakonski ure|enaoblast, a onda letos kao da je sve stalo na -kon nesuglasica na jednom sastankuUpravnog odbora Filmskog centra Srbije.Goran Paskaljevi}, filmski reditelj veomapoznat i u svetu, jedan od ~lanova timakoji poku{ava da Srbija dobije Zakon okinematografiji, kaè da je „srpski film uusponu, postoji mlada generacija, veomatalentovana i obrazovana, i treba jojomogu}iti da radi. Oni koji su protivniciZakona, stalno pri~aju pri~u da filmmnogo ko{ta, da filmadìje mnogo tro{e.

Ta~no je da film vi{e ko{ta nego jednaslika ili jedna knjiga. Ali zar zbog togane treba da ga bude? Odnosno, ako dr -àva misli da joj film tro{i novac, da imavi{e {tete nego koristi od njega, nekakaè da ga ne}e! Kako film da zaradi kadnema bioskopa ni trì{ta zato {to svakifilm moète da kupite na ulici iza }o{ka?[ta je dràva uradila protiv piraterije? Utakvoj situaciji o kakvom odnosu dràveprema filmu mi moèmo da pri~amo?Potrebni su nam zakonski ure |eni usloviza strana ulaganja u srpski film. Strancisu posle mnogo godina opet po~eli dasnimaju svoje filmove u Srbiji. Okolnedràve, kod kojih su tako|e po~eli dadolaze znato pre nego kod nas, privla~eih raznim pogodnostima pa i poreskimolak{icama. Mi imamo sve {to treba stra-nim produkcijama, ~ak smo i jeftiniji odokolnih zemalja, ali nemamo te poreskeolak{ice koje su njima bitne. Potrebno jeda ih dràva oslobodi pla}anja PDV-a, toje recimo 15 do 20 odsto od nov ca koji oniostave u zemlji. Mi smo predloìli da petodsto od tog dela ode u budèt za srpskifilm. Tako bismo re{ili dve stvari: privu-kli bismo strane producente i pomoglibismo doma}em filmu. Ali, o tome se }uti.Eto, to je pri~a o odnosu dr ̀ ave premakulturi.“

Muzeji kojih imamo a nemamo da v -na su i toliko puta otvarana tema. Od 37umetni~kih, kulturno-istorijskih, memo-rijalnih, tehni~kih i prirodno-istorijskihmuzeja i legata, koliko ih je pobrojano nasajtu Skup{tine grada Beograda, odnosno44 koliko ih je zajedno sa arhivima nave-deno u „Vodi~u kroz muzeje“ Turisti~keorganizacije Beograd, mnogi ne rade. Utoj grupi je nekoliko najve}ih beograd-skih muzeja. Narodni muzej je najve}i inajstariji muzej u dràvi, pa ipak, stalnupostavku prakti~no nema od 1. juna2003. zato {to su zaposleni odlu ~ili da sueksponati bezbedniji u depoima nego uizlo`benom prostoru. Dràva se sloìlada je zgradu Narodnog muzeja neopho-dno rekonstruisati i uprili~iti je po savre-menim muzeolo{kim standardima, inajavila njeno otvaranje za 2010. godinu.Svi znamo da se to nije desilo, s tim {tosad ipak imamo ura|en novi projekatrekonstrukcije, a zavr{etak obnove iotvaranje nacionalnog muzeja najavljenoje za 2013. godine. Slede}i veliki muzejkoji ne radi u punom obimu je Muzejsavremene umetnosti na U{}u. Kada je

17. jula 2008. zatvoren zbog rekonstruk-cije zgrade, najavljeno je da }e biti otvo-ren do kraja ove godine. Ove godine smosvedoci da je gradili{te mesecima bilo bezradnika, da bi krajem novembra bilojavljeno da je odobren kredit kojim }eidu}e godine biti zavr{ena rekonstrukci-ja. Muzej grada Beograda, dakle mestogde se nalaze dokazi o ìvotu na tluprestonice od kad se prvi put pojavio nanjenoj dana{njoj teritoriji pa do danas,nema stalnu postavku od kako postoji.Vrlo je verovatno da je zahvaljuju}i tomeBeograd jedina prestonica Evrope ~iju jeistoriju nemogu}e sagledati u muzeju. Stotrideset dve hiljade dokumenata oBeogradu nalazi se po sanducima i kuti-jama u kancelarijama i hodnicima Mu -zeja u Zmaj Jovinoj ulici. Pre pet godina~inilo se da }e Muzej grada dobiti vojnuzgradu u Resavskoj 40b, govorilo se da }ese useliti za tri godine, ali se ni{ta nijedesilo. Na toj adresi je odràn ovogodi{njiOktobarski salon – namerno, ne bi li setime ubrzalo re{avanje zgrade Muzejagrada. Vide}emo.

Kad ve} pri~amo o va`nim instituci-jama koje ne rade – Narodna bibliotekaSrbije zatvorena je za posetioce od okto-bra 2007. zbog rekonstrukcije zgrade.Prvobitni plan, da }e radovi biti zavr{enido jula slede}e godine vi{e puta je me -njan. Najnovija najava glasi 28. fe bruar.Na jednoj od tribina ovogodi{njeg Sajmaknjiga u Beogradu ~ulo se da je petinaSrbije bez javnih biblioteka. Ova godinaje, da li treba podse}ati, Godina knjige ijezika. Ba{ u takvoj godini, kao {to je ve}re~eno, Srbija nema zakone o knjizi: za -kone o izdava{tvu, o obaveznom primer-ku publikacija, o bibliote~ko-informativ-noj delatnosti. U~esnici poslednje javnerasprave su imali nesuglasice oko re -{avanja na~ina finansiranja Centra zaknjigu. Jedan od zadatih ciljeva Godineknjige je dono{enje Zakona o izdava{tvu i{irenje bibliote~ke mreè. Vide}emo, Godi-na knjige traje do aprila idu}e 2011.

Naveli smo samo nekoliko najuo~ lji -vijih argumenata za{to stvaraoci imajuose}aj da dràvi nije stalo do kulture. Nasvu sre}u, u svakom od ovih primera jenaznaka napretka, istina sporog, ali ipaknapretka i promene ka re{enju dostojnomkulture. I to }emovideti.

Sonja ¬ i r i¯

Ilustracija: Jugoslav Vlahovi}

LUDUS 1687

Intervju: Jelena Kajgo, upravnik Bitefa

POZORI[TE JE OTVOREN PROSTOR„Za Bitef teatar je, vi{e nego i za jednodrugo beogradsko pozori{te, va`no da buderepertoarski jasno profilisano“, kaè JelenaKajgo

Sonja ¬ i r i¯

Jelena Kajgo, od pre godinu i po danadirektorka Bitef teatra i Bitef festiva-la, atraktivnom i uspe{nom sezonom

„Bitef u pokretu“ iscrtala je kroki novogprofila teatra na Skveru Mire Trailovi}.Njenu dosada{nju karijeru markantnoobeleàvaju ~injenice da je autor dramaFantomi i Intimus (igrane u Ateljeu 212 iNarodnom pozori{tu), baletske kritikekoje je pisala, pedago{ki rad u oblastisavremene igre u {koli „Luj Davi~o“...

Dolaskom u Bitef teatar uveli sterepertoarsku promenu. U javnosti je tava{a odluka prokomentarisana da prevas niko nije poku{ao da ostvari idejuzbog koje je osnovan taj teatar, dakle dau doma}im pozori{tima direktno i na -merno primenjuje i {iri uticaj Bitef festi-vala...

Od osnivanja Bitef teatra o~ekivalose da to pozori{te bude mesto odjeka onihtendencija koje vidimo na Bitef festivalu.Naravno, ne u smislu direktnih uticajaili jo{ gore kopiranja nekih trendova ilirediteljskih rukopisa, ve} u smislu ose -}anja {irine i slobode u doìvljavanju te -atra. Na primer, na na~in na koji smovideli da kod Gebelsa teatar moè bitiuzbudljiv i bez izvo|a~a, ili da izvo|a~i,kao kod Rimini protokola, mogu biti ljudikoji se ne bave pozori{tem, ili se ne bavenjime u izvo|a~kom smislu. Dakle, to jemisija Bitef teatra, da dokazuje da jepozori{te otvoren prostor koji stalno trebaiznova istraìvati i preispitivati. îni seda se vremenom ta veza Bitef teatra iBitef festivala negde izgubila. Zato sam,da bih je u~vrstila, uvela praksu dasvake godine u Bitef teatru gostuje jedanod autora koji su bili u glavnoj selekcijifestivala. Za sada to dobro funkcioni{e,pro{le godine to su bili Gaj Vajcman iRoni Haver (ali i Bojan \or|ev i DalijaA}in), ove sezone to je Matja` Fari~, idu -

}e Edvard Klug (ali i dobitnik BitefovogGran prija Milo{ Loli}).

Za{to ste izabrali ba{ predstave, ka -ko ste ih nazvali, „grani~nih oblasti“?

Zato {to je jedan deo teatarske slobo-de i ànrovska sloboda. Ali na prvommestu zato {to je kod nas plesni i fizi~kiteatar vrlo zapu{ten i zapostavljen. Za -tim, tu je i muzi~ki teatar – zbog svojeakustike Bitef teatar je idealan prostor zatakvu vrstu pozori{ta. Onda, mislim da jeza Bitef teatar, vi{e nego i za jedno drugobeogradsko pozori{te, va`no da bude re -pertoarski jasno profilisan. Jer sva drugapozori{ta se kre}u, manje ili vi{e, u dra -mskom i postdramskom izrazu. A ovo jeprostor koji ima za cilj da motivi{e redi-telje da rade predstave u pokretu, ili dakoriste ìvu muziku, ili da se poput Dali-je A}in bave plesom koji izvode pisci ireditelji.

Pre nego {to ste do{li u Bitef teatarizjavili ste da samo pozori{ta koja su nabudètu mogu da igraju nepopularnekomade i da eksperimenti{u. Da li novi-teti u repertoaru zna~e da budèt Bitefteatra dopu{ta eksperiment?

Na{ budèt je veoma skroman, ali miimamo mogu}nost da rizikujemo, ba{zato {to nismo optere}eni u prevelikojmeri ostvarenom dobiti na blagajni. Onogtrenutka kada zavisite od novca u post-produkciji predstave, vi ste prinu|eni darazmi{ljate trì{no, {to je za umetnost ipozori{te pogubno. Naravno, to ne zna~ida treba praviti autisti~ne i napornepredstave koje su same sebi svrha, da -pa~e, mi smo recimo stavili na repertoarplesnu predstavu Otelo u koreografijiZorana Markovi}a i Ma{e Kolar jer je todobra prilika da se spoji klasi~an, poznattekst i potpuno novo ~itanje koje publicipribliàva plesni teatar. Tako }emo reci-mo negovati u Bitef teatru i ne{to {to je

blisko ànru stand up komedije, koja jevrlo popularna u svetu. To je doskora bilapredstava Fejk porno, a sada u januaruima}emo nastavak – Fejkbuk u reìjiJelene Bogavac.

Na{i fakulteti podu~avaju samo oklasi~nim formama, klasi~nim izvedba-ma, klasi~nim idejama... Da li je pro -blem na}i ljude koji mogu da u~estvujuu va{im projektima? Da li ste zbog togaosnovali „Bitef dens kompaniju“?

Ta~no je da je na{e obrazovanje do -sta klasi~no, ili moglo bi se ~ak re}i kon -zervativno. Ali opet, to je baza koja semora nadogra|ivati. Zato je Bitef od veli-kog zna~aja za na{u sredinu. S drugestrane, u Baletskoj {koli sada imamo od -sek za savremenu igru, {to je jako va`no,i tu smo dosta napredovali. A {to se ti~e„Bitef dens kompanije“, bilo je zaistakrajnje vreme da Beograd dobije profe-sionalnu, elitnu plesnu trupu vezanu zajednu instituciju kulture. S jedne straneimate nacionalni teatar ~iji Balet negujeklasi~an i neoklasi~an stil igre, i Pozo-ri{te na Terazijama koje neguje formumjuzikla. A savremena plesna scena jegodinama bila neorganizovana i razu -|ena. Igra~i i koreografi koji su èleli dase bave savremenim plesnim stilovimabili su prepu{teni sami sebi. Radili su odprojekta do projekta bez redovnog trenin-ga i bez mogu}nosti kontinuiteta u radukoji jedini u plesu moè da garantujekvalitet. Zato me jako raduje {to je prvasezona „Bitef dens kompanije“ bila uspe -{na. Imamo ~etiri vrlo kvalitetene plesneprodukcije, koje su gostovali u Srbiji iregionu, a upravo su po~ele probe na no -voj predstavi koju rade slovena~ki koreo-grafi Branko Poto~an i Matja` Fari~.Paralelno s tim, igra~i rade i s reditelji-ma, kao {to je bio slu~aj na nedavnoj pre -mijeri predstave Poslednji ~ovek nazemlji Nikole Zavi{i}a.

Iako su uslovi za rad daleko od ide -alnih (Bitef teatar je jedino pozori{te uBeogradu koje nema probnu salu), Kom -panija odli~no napreduje. Ve`be i probese odvijaju u prostoru De~jeg kulturnogcentra „Majdan“ bez ~ije pomo}i bismote{ko opstali. Za plesne projekte dobijamoi pomo} Ministarstva kulture, tako da senadam da }e vremenom situacija bitibolja.

Od va{eg dolaska pro{lo je godinu ipo dana, mogu}e dovoljno za eventualneprve pokazatelje da li je ta nova koncep-cija prihva}ena u javnosti. Kakav je va{utisak? Da li }e mo`da jedan od rezulta-ta predstava Bitef teatra biti i neka novapublika, publika koja }e razumeti pokreti fizi~ki teatar?

Apsolutno. Na moju veliku radostna{e plesne predstave su pune, a reakci-je publike odli~ne. Kritike su tako|eodli~ne, kako kod nas, tako i svuda gdesmo do sada gostovali. A {to se ti~e novepublike ba{ pripremamo prezentacije za{kole u kojima }emo poku{ati da mladimljudima pribliìmo plesni teatar i da ihmotivi{emo da redovno idu u pozori{te.Kada do|u na predstave oni su odu {ev -ljeni, samo je potreban taj mali pod sticajkoji dolazi i od nas i na{eg marketinga, iod njihovih profesora. Beogradski festi-val igre je dosta pomogao da se u Beogra-du formira publika koja voli plesni tea -tar. Sada je na nama da u~inimo da i do -ma}a produkcija bude vrhunskog kvali-teta. Mislim da smo tu zaista na dobromputu.

Na Bitef festivalu odavno gledamopredstave u kojima dominira pokret. Dali je to rezultat izbora selektora ili zastu-pljenosti takve vrste teatra u svetu?

Fizi~ki teatar je izuzetno zastupljenu svetu. Od pojave Pine Bau{ stvari uteatru su se zaista promenile. I jako jeva`no da je publika Bitefa mogla da vidijednog Mersa Kaningema, Pinu Bau{,Sa{u Valc, DV8... Sada selektori izbega-vaju ~isto plesne predstave jer imamo ifestival igre, ali neke redikalnije postav-ke fizi~kog teatra }emo uvek mo}i davidimo na Bitefu.

Koliko od vas, kao direktora, zavisikvalitet Bitef festivala?

Zavisi najvi{e u organizacionomsmislu. A {to se ti~e selekcije, s Jovanomi Anjom imam zaista dobar odnos. Unjihovom promi{ljanju budu}nosti Bite-fa, koji se kao ìvi organizam menja irazvija, puno razgovaramo i savetujemose. U tom smislu, nadam se da im neka-da neka moja sugestija ili mi{ljenje buduod koristi. I drago mi je {to su na Bitefu,paralelno s glavnom selekcijom, veomarazvijeni i kvalitetni prate}i programi –tribine, izlo`be, seminari, „[oukejs“,„Bitef polifonija“...

Kakav je rezultat akcije „NedeljaBitefa u...“? Da li je decentralizacijaostvariva?

Svakako, i jako je va`na. Pogotovo uoblasti savremenog plesa, koji je zastu-pljen samo u Beogradu i Novom Sadu. Tuo~ekujemo ve}u podr{ku Ministarstvakulture, jer je to segment koji direknopotpada pod njihovu delatnost. Dakle, nesmemo ~ekati da nas pozori{ta u unu -tra{njosti pozovu, ve} moramo doprineti isami da se plesni teatar predstavi u celojSrbiji, a to zna~i da moramo velikim de -lom finansirati taj projekat, {to smo pro -{le sezone i ~inili.

Kraj je godine, kako biste ocenilimesto Bitef teatra u o~ima gradskevlade? Da li vas podràvaju?

Imam podr{ku za novi koncept i zanovu repertoarsku orijentaciju {to je jakova`no. S druge strane, budèt je smanjenu meri u kojoj je to jedva izdrìvo. Alinaravno, svi smo svesni te{ke ekonom-ske situacije i svakako bi bilo mnogo la -k{e kada bi se budèti svih pozori{ta {topre vratili u pre|a{nje okvire. Tako|e, zaumetnost bi bilo jako va`no {to pre done-ti zakone kojima se sponzori u kulturi

osloba|aju obaveze pla}anja poreza. Utrenutnoj klimi jako je te{ko na}i donato-re za kulturne projekte. To se mora pro -meniti. Dràva od nas traì da na|emo ialternativna finansijska sredstva, alinije prethodno stvorila ambijent u komebi to bilo lak{e ostvarivo.

Pisali ste kritike baletskih predsta-va. Kako, sa tog stanovi{ta, vidite pisa-nje o predstavama Bitef teatra?

Kolege koje to rade pi{u odli~no. Alito je jako mali broj kriti~ara. Mi tu oblastmoramo razvijati, iako je, priznajem, iznekog razloga te{ko motivisati mlade lju -de da se bave plesnom kritikom. To je vr -lo te{ka, a ne preterano popularna pozi-cija. Me|utim, va`no je da kriti~ari shva-te da je taj posao veoma odgovoran i da jeneophodno da prikazi budu izuzetno do -bro argumentovani, a s druge strane,va`no je da umetnici nau~e da prihvata-ju kritiku kao ne{to {to je dobronamernoi korisno za njihov dalji rad. Naravno, tobi bila idealna situacija u kojoj bi svi bilina dobitku, uklju~uju}i i publiku koja sekroz kritike edukuje i tako|e razvijajedan novi, dublji doìvljaj pozori{ta.

Pi{ete li novu dramu?Pi{em roman. S mojom poslednjom

dramom Realisti je jednostavno zapelo inemam vi{e ìvaca da se bavim njenimplasmanom. Dok je ~ekala na red prome-nila su se tri direktora Drame u Narod-nom pozori{tu. Taman kad bi do{lo vre -me da se radi, usledila bi smena, i opet sesve vra}alo na po~etak. A nacionalniteatar bi morao vi{e da igra doma}episce. Na deset tekstova imate jedan tekstdoma}eg, ìvog pisca. Kako onda da serazvija nacionalna drama? U Ateljeusada imaju tematske sezone, a u nekomdrugom pozori{tu recimo ne dobijete pogodinu dana odgovor da li je tekst pro ~i -tan ili nije. To je u svetu nezamislivo.Kao {to je nezamislivo da recimo u Na -cionalnom teatru u Londonu igraju sveosim engleskih pisaca. Tamo je upravoobrnuta situacija. Ne znam kako je sromanima, urednicima i izdava~kim ku -}ama, ali znam da dramskimpiscima u Srbiji nije lako.

LUDUSMO@ETE KUPITI...

B e o g r a d :

U knjiàrama: „Beopolis“ (TC „Euro centar”,Makedonska 30),„Stubovi kulture“ (Trg Republike 5) i„Aleksandar Beli}“ (Studentski trg 5),„Plavi krug” (Majke Jevrosime 2).U „Supermarketu“ (Vi{nji}eva 10).U pozori{tima (na mestima gde se prodajuprogrami predstava).

N o v i S a d :

U „Du}anu“ Srpskog narodnog pozori{ta(Pozori{ni trg 1) i u knjiàri „Solaris“(Sutjeska 2).

Jelena Kajgo

8

Intervju: Du{an Petrovi}

LUDUS 168Lu

ZABORAVLJENI KOMAD LAZE KOSTI]A

Anton i ja ¸ota

„Verujem da u svakoj komediji moè da seprona|e veoma ozbiljna tema i da se nesmanjuje ozbiljnost poruke koli~inom smehakoji komad izazove“, kaè Du{an Petrovi}

SAMO DA SE ZNA TKO JE CIVILIZIRANIJI

Piše: Branko Dimi t r i jev i¯

Narodno pozori{te Sombor je ovegodine na poseban na~in obeleìloDan pozori{ta (25. novembar) i

128 godina pozori{nog ìvota gradaSombora – u znaku Laze Kosti}a. Ovegodine navr{ava se 170 godina od ro -|enja i 100 godina od smrti ovog istaknu-tog srpskog pisca, pesnika, novinara ipubliciste koji je zna~ajan deo svog stva-rala~kog ìvota proveo upravo u Sombo-ru. U pozori{tu su odlu~ili oduìti se LaziKosti}u i tako su se priklju~ili velikomprojektu Obeleàvanja godi{njica LazeKosti}a ~iji pokrovitelj je Pokrajinskisekretarijat za kulturu Vlade AP Vojvo-dine.

Na scenu je postavljeno manje po -znato i nedovr{eno njegovo dramsko deloOkupacija ~iju reìju i adaptaciju potpi-suje Du{an Petrovi} {to je bio povod zarazgovor sa njim. A umetni~ku ekipupredstave ~ine i glumci: Miljan Prljeta,Pero Stojan~evi}, Milijana Makevi},Marko Markovi}, Ninoslav \or|evi}, Da -vid Tasi} Daf, Bogomir \or|evi}, Brani-slav Jerkovi}, Ivana V. Jovanovi}, Sa{aTorlakovi}, Biljana Keskenovi} i @ivoradIli}. Scenograf je Marija Kalabi} a kosti-mograf Dragica Lau{evi}.

Dramskim komadom Okupacija, na -pisanim 1878. godine na nema~komjeziku, Laza Kosti} hteo je be~koj publiciili svetu da ukaè na doga|anja na ta -da{njoj politi~koj sceni. [ta je to {to jeDu{an Petrovi}, reditelj i dramatrug, èlida poru~i publici danas kroz ovaj dram-ski tekst?

Laza zapravo pi{e klasi~ni vodvilj sljubavnim zapletom ~ija je radnja sme -{tena u tada{nji Be~. Jedino politi~ko utom komadu su osvrti na situaciju u Av -ganistanu, gde se engleska kolonijalnaarmija zaglavila, i povremene aluzije nasituaciju u Bosni i uop{te na Balkanu

koje zapravo nemaju nikakvu ulogu usamom zapletu komada i koje pomalonapadno zvu~e. Tada je politi~ki aktuel-na bila tema okupacije Bosne od straneaustrougarske vojske, ali u komadu Lazare~ okupacija zapravo koristi kao zame-nu za re~ veridba. Jedan od glavnih liko-va komada – kockar i prevarant baronTri{inski za svoju veoma bogatu vereni-cu vi{e puta kaè da je okupirana kaoBosna. Bez te i jo{ nekoliko sli~nih repli-ka komad bi i dalje funkcionisao kaoobi~an vodvilj. Ali ja sam odlu~io da kre -nem u suprotnom pravcu. Laza Kosti} te1978-79. zapravo ìvi u Be~u i najvi{eradi kao ratni izve{ta~ za mnogobrojnenema~ke i ruske novine i pi{e brojne~lanke o okupaciji Bosne. Sve to vremeon vodi i intezivnu prepisku s prijatelji-ma i s redakcijama. Upravo ti tekstovi sumi posluìli za pravljenje adaptacije ovogvodvilja i oni unose ozbiljnu notu u samsadràj komada. Da podsetim, to je vremekada su se krojile nove granice na Balka-nu, kada Srbija nije znala ni kuda trebada ide ni ko su joj saveznici, kada su na{iistaknuti pojedinci poput Laze Kosti}aìveli ra{trkani po belom svetu ~esto naivici egzistencije, kada Srbi iz Bosne nisuni smeli da pomisle na prisajedinjenje smaticom. Takva je bila situacija krajemdevetnaestog veka...

Da li je Okupacija potvrda da ozbilj-ne poruke kroz komiku nalaze najboljiput do publike?

Verujem da u svakoj komediji moèda se prona|e veoma ozbiljna tema i dase ne smanjuje ozbiljnost poruke koli~i -nom smeha koji komad izazove.

Dramski tekst Okupacija gotovo jenepoznat i upravo njegovim izborom vipotvr|ujete da Laza Kosti} – pisac iDu{an Petrovi} – reditelj nije slu~ajno

opredeljenje za postavljanje ove dramena scenu?

Obeleàvanje godi{njice ro|enja ismrti Laze Kosti}a bio je povod da se nekikomad postavi na scenu. Sombor je gradkoji je autor izabrao za svoje kona~noodredi{te posle mnogo lutanja po svetu.Somborci i danas prepri~avaju anegdoteiz tog vremena. I ja sam slu{ao neke ka -da sam bio mali. Sada je trebalo prona}i ipravi sadràj da sve to dobije i neki dru -gi, aktuelniji smisao...

Za mene je ovo pre svega bio izazovda postavim komad koji do sada nijeimao svoju scensku potvrdu pred publi-kom. Po{to je odbijen dva puta u Burg-teatru u Be~u, Laza Kosti} je i sam zabo-

ravio na taj komad i on je gotovo slu~ajnoprona|en sto godina kasnije, tek sedam-desetih godina pro{log veka. Ali ni tadanije izazvao naro~ito interesovanje jerkoliko znam samo je jednom izveden i tou Sarajevu po~etkom osamdesetih. To jepomalo ~udno jer je na{a dramska ba -{tina prili~no siroma{na, naro~ito periodizme|u Sterijinog opusa i ranih Nu{i -}evih komada. U vreme nastajanja ovekomedije ve} je i Kosta Trifkovi} premi-nuo, a njegovo delo je svakako uticalo nanastajanje ovog vodvilja iz savremenogìvota.

Kako je postavkom Okupacije an -sambl Somborskog pozori{ta odgovoriorediteljskom konceptu i poetici Lazinogkomada?

Somborsko pozori{te je po mnogo~emu moja druga ku}a. Rastao sam unjemu dok su moji roditelji tu bili zapo-sleni i to je teatar u kome sam otpo~eosvoju profesionalnu karijeru po~ev{i oddiplomske predstave. Ovo mi je devetareìja u Somboru i zato mogu re}i da jesaradnja sa ovim ansamblom mnogo vi{eod obi~nog posla.

Za ve{tog reditelja svet politike i svetljubavi nadilazi vodviljske note! Da li jeOkupacija vi{e politi~ko pitanje, a manjepitanje smisla i bliskosti?

Te{ko je u ìvotu razdvojiti te stvari.Nekada nas trivijalna pitanja mnogo vi{eti{te od velikih sveop{tih problema. Usvojoj adaptaciji sam uveo samog LazuKosti}a kao lik u sadràj njegovog koma-

da. On u komunikaciji s likovima koje jenapisao brine neke druge brige, koje seti~u srpskog naroda i okupacije Bosne, ire{ava svoje egzistencijalne probleme.Ali u nekom trenutku i sam shvata da seoko njega zapravo de{avanekakav vodvilj.

Gledam pre neki dan jednu predsta-vu, u ~ijem sam stvaranju vrlomalo u~estvovao, kad u redu iza

mene ~ujem {apat da je to mogu}e samokod nas. U na{em okruènju, tvrdila jeelegantna gospo|a, tekst koji lo{e govori osvom narodu ne bi mogao da ugleda svet-la pozornice. Morao sam u sebi da se slo -ìm da je elegantna gospo|a u pravu, alisu onda ona i njena, isto tako elegantnaprijateljica krenule da naru{avaju mojukoncentraciju i koncentraciju okolnihgledalaca kratkom diskusijom na temuda li je gorepomenuta ~injenica znakna{e ve}e civilizovanosti ili na{e gluposti.

Nisam mogao da im pomognem okote dileme, jer sam bio zbunjen, ja samnaime uvek mislio da se mi svojim nedo-statkom civilizovanih manira ponosimo.Za{to bi ina~e neko veselo i glasno ob -znanjivao na javnom mestu verovatnoistinitu anegdotu o „na{em gastosu koji udanskom gradu Arhusu stane na ulici,raskre~i noge, pritisne prstom jednunozdrvu, da bi skroz na suprotni trotoar

mogao da lansira iz druge nozdrvesadràj iste, na prili~nu nevericu prisut-nih Danaca koji trotoare peru {ampo-nom“.

A kad se kaè „na{ gastos“, to podra-zumeva osobu koja transcendira svojeusko geografsko poreklo, jer je op{te po -znato da su gostuju}i radnici govorilinekom vrstom jugoesperanta. Svi su oni iizme|u sebe i za doma}ine bili „jugosi“,a jedan drugog su zvali „zemo“, skra }e -no od zemlja~e i naizmeni~no su se ljubi-li i bratimili i udarali pivskim fla{ama poglavama u bifeima pored èlezni~kihstanica.

U zemlji u kojoj sam bio dok je ovdeme|u na{im narodima i narodnostimapucala tikva, doma}ini na televiziju po -zovu ugledne profesore s Harvarda iPrin stona da poku{aju da objasne gleda-teljstvu uzroke krize u Jugoslaviji. Profe-sori ugla|eni, svetski ljudi a na{i, jednodva minuta su se dràli tako da se nijeznalo ko je iz kog dela biv{e nam zemlje.A onda sevnu ni iz ~ega prva varnica i

posle trideset sekundi pena je izbila nausne, ìle su isko~ile na vratove, kretepri~a o civilizovanosti odre|enih namstanovnika te biv{e zemlje koji su blizusvetskih centara kulture, krete pri~a otome ko je kada imao ustav i kraljeve,gde se jelo vilju{kama, ko je kome sme -stio, a ko kome o glavi radio, zaboravi{eprofesori da se duplo v u engleskom izgo-vara kao u, a ne kao v, zaboravi{e dastavljaju jezik me|u zube kad izgovarajuodre|eni ~lan, a da nije u o|rednom tre -nutku najavljeno da je vreme reklama,~ini mi se da bi do{lo i do fizi~kog obra -~una.

A u teatru ovde i danas ~ujem kakoneko (tko li je taj netko) poku{ava da po -novo vaspostavi jugoslovenski teatarskiprostor i da tome treba stati na put. Pre -ma tome digresija.

Taman {to se na ahiret preselila oso -ba koja je bila istovremeno i najve}i sinna{ih naroda i otac nacije, mene izaberuza selektora BRAMS-a, festivala koji je uDomu omladine svakog maja prikazivaone{to avangardnije predstave student-skih i amaterskih pozori{ta iz tada{njeJuge. Brzo sam shvatio da ne do~ekujusvuda selektora isto. [to sam vi{e i{ao najugoistok, to su vi{e pored mene na kok -

telu aranìrali prpo{ne dramske umetni-ce, a tu odmah se vrtelo i neko jagnje, dokmi ~a{a nikad nije bila prazna. Usput mije izme|u rebara uvek bio ne~iji lakat,dok se vlasnik tog lakta raspitivao da lida kaè ansamblu da se spremaju za putu Beograd.

Na ve} tada veoma otu|enom severo-zapadu, upravnik pozori{ta je sa mnomodsedeo dok smo popili po jedno jedinopivo, a onda je pozvao nimalo prpo{nukonobaricu, platio svoje pivo i stavio {e{irs percetom na glavu, pa oti{ao. Nikakvoìvin~e nije platilo glavom posetu uva -ènog selektora, a odluku da su pozvaniu Beograd saznali su telefonom, kad jenapravljen kona~ni izbor.

Bilo je jasno da zemlja u kojoj na tomva`nom planu postoje tolike razlike nemoè opstati kao celina!

Ali oni koji se pribojavaju uspostav-ljanja YU kulturnog prostora, u ovomslu~aju na podru~ju teatra, kao i oni kojito mo`da potajno prièljkuju, zaboravlja-ju na zakon entropije u fizici koji glasi:svaki sistem ostavljen sam sebi }e se pro -meniti na taj na~in da postigne ravno-teù. To zna~i da pozori{ni radnici, akoih politika ostavi na miru, ima da uspo-stave onoliko saradnje i onoliko biv{egYU prostora za koliko objektivno postojipotreba. I nekada je u onolikoj zemljiposle Stupice i JDP-a prvi put me|urepu-bli~ka saradnja zaìvela oko Lju{e i

Radeta, ali je sigurno i to nekima bilomnogo.

A danas se saradnja me|u neka-da{njim republikama zajedni~ke dràveu pozori{noj praksi odigrava na dvanivoa. Jednu uspostavljaju preìveli stva-raoci iz onog vremena, drugu generacijastvaralaca koji su i suvi{e mladi da znajupojmove iz leksikona YU mitologije, paim je povezivanje ~isto strukovno i prag-mati~no. Povezuju se sa onima koji su imgeografski najbliì i s kojima se uglav-nom verbalno razumeju.

Naravno da ako reditelj iz Zagrebaradi predstavu ili u Rejkjaviku ili u Beo -gradu i u jednom i u drugom slu~aju radise o inostranstvu i o me|unarodnoj sura-dnji. No ~ak i pod uvjetom da napraviidenti~nu predstavu, ona }e se dru ga~ije~itati. Na stranu to {to }e na Islandu samplatiti svoje pivo. I na stranu to {to Islan -|anima ni{ta ne}e zna~iti diskusija poslenekoliko piva o tome tko je bliì Be~u iRimu, niti }e Islan|ani na to odgovaratipodse}anjem u kom se stole}u na dvorunjihovih kraljeva jelo vilju{kama. Istotako sigurno je {to, posle jo{ piva, njegovdoma}in ne}e {apatom, dok mu o~i pono-sno svetlucaju, po~eti pri~u: „a jednom tise na{em ~oveku na privremenom raduprijela janjetina, a tamo se to ne prodaje,neg samo ov~etina, te ti on prona|e oglasda se prodaju jaganjci kaoku}ni ljubimci...“

SOMBORSKOPOZORISTE

Predstava @enidba koju je Na -rodno pozori{te Sombor premijernoizvelo 24. septembra nastupila jena Festivalu pozori{ne klasike uVr{cu i odnela {est nagrada. Ana\or|evi} nagra|ena je za reìju,Vesna [trbac dobila je specijalnunagradu za scenografiju, MiljanPrljeta i Milijana Makevi} za glu -mu, a cela predstava progla{ena jenajboljom predstavom u celini. Kul -tna Kate Kapuralica izvedena je nazatvaranju 15. Jugoslovenskog po -zori{nog festivala u Vr{cu, a nove-mabar u somborskom teatru u zna -ku je trostrukog jubileja. Dan pozo-ri{ta i 128. godi{njicu teatra Narod -no pozori{te Sombor obeleìlo jepremijerom Okupacije Laze Kosti}au adaptaciji i reìji Du{ana Petro-vi}a.

Du{an Petrovi}

Okupacija, Narodno pozori{te Sombor

Umetni~ka ekipa mjuzikla Me -la Bruksa i Tomasa Mihena Produ-centi: prevod Slobodan Obradovi},reditelj Jug Radivojevi}, mu zi~kiaranèr Ivan Ili}, koreograf IgorBarberi}, dirigent Milan Ne delj -kovi}, scenograf Aleksandar Deni},kostimograf Marina Medenica, lek -tor Radovan Kne ̀ evi}, in s picijentLjiljana Golubovi}, organizatorMirjana Zalo`nik, su fler Go ran To -mi}. U predstavi igraju: Dra ganVuji} Vujke, Slobodan Stefanovi},Andrija Milo{evi}, Milan Antoni},Jelena Jovi~i}, Miroljub Turajlija,kao i hor, balet i orkestar Pozori{tana Terazijama.

LUDUS 1689

ZAIGRA]E I ZAPEVATI „PRODUCENTI“„Svojevrsna osobenost sezone pred namasastoji se u ~injenici da }emo insistirati nabrodvejskim naslovima“, kaè @eljko Jo va -novi}, umetni~ki direktor Pozori{ta na Te -razijama

PREDSTAVA IZRASLA IZ ISKRENOSTI Maja Izetbegovi} o „Elijahovoj stolici“

Premijera predstave Producenti Me -la Bruksa i Tomasa Mihena, novoglicencnog brodvejskog mju zikla u

reìji Juga Radivojevi}a, na sceni Pozo-ri{ta na Terazijama o~ekuje se sredinomfebruara. Sezonu koja je pred jedinimmuzi~kim teatrom u Srbiji obeleì}e jo{dva nova naslova.

„Svojevrsna osobenost sezone prednama sastoji se u ~injenici da }emo insi-stirati na brodvejskim naslovima. Svedo-ci smo da popularnost mjuzikla raste, teda su druga pozori{ta, iako im fali infra-struktura i {to bi rekli Englezi ’pedesetgodina {i{anja trave’, po~ela da igraju tuvrstu teatra. Mi verujemo da smo zna -~ajno doprineli rastu popularnosti i inter-sovanju publike za mjuzikl preko svojih

predstava koje su ura|ene prema svimstandardima proizvodnje mjuzikla“, ka -è @eljko Jovanovi}, umetni~ki direktorPozori{ta na Terazijama.

U slede}oj fiskalnoj godini, kako sevreme u pozori{tu ra~una dvojako, posezoni i prema budètu, u Pozori{tu naTerazijama planiraju tri nova naslova.

„Put od po~etka pregovora za dobija-nje prava od vlasnika pa do njihovogzavr{etka prepun je iznena|enja i krivi-na. Ovaj proces je dug i zato je neozibilj-no navesti bilo koji naslov u vezi s kojimnije zavr{en dogovor. U ovom ~asu Pozo-ri{te na Terazijama sa sigurno{}u najav-ljuje novi licencni brodvejski mjuziklProducenti Mela Bruksa ~ija se premije-ra o~ekuje polovinom ili krajem februara

2011. godine. Predstavu reìra Jug Radi-vojevi}, aran`mane i orkestraciju radiIvan Ili}, a koreografiju Igor Barberi}.Prevod teksta i prepev songova poverenisu starom saradniku Pozori{ta u tomdomenu Slobodanu Pavlovi}u“, kaè Jo -vanovi} i dodaje da predstoji podela ulogai posao formiranja kompletnog au torskogtima.

Prema njegovim re~ima, drugi na -slov tako|e proisti~e iz osnovnog oprede-ljenja ovog teatra kao ku}e u kojoj serade samo mjuzikli i muzi~ke predstave.

„@elimo da i na{ drugi naslov budelicencni brodvejski mjuzikl. Znamo ta~no{ta bismo hteli, ali to umnogome ne zavi-si od nas. Kada smo pre ~etiri godinetraìli prava za mjuzikl Mama mia odbi-li su nas tako direktno da smo bili zbu -njeni. Traìli su da sa~ekamo pet godina,da potom obezbedimo budèt od dvamiliona dolara i onda im se javimo. Tekkasnije smo tokom razvoja doga|aja kojisu usledili shvatili u ~emu je bio {tos.Traìli smo prava ne zanju}i da su u tomtrenutku u toku pripreme za snimanjeistoimenog filma koji }e kasnije, kao {to

znamo, biti prikazivan {irom sveta. Akoznamo da je mjuzikl Mama mia do poja-ve filma zaradio celu milijardu dolara,bilo je logi~no da ne}e dopustiti nikomeda se ume{a u taj posao. âk ni jednomudaljenom pozori{tu u jo{ udaljenijojzemlji. Kako je dalje tekla prodaja ovognajisplativijeg proizvoda koji je potekao sVest Enda? U Beogradu smo gledali jed -nu fantasti~nu od verovatno pet podelakoliko ih izvodi mjuzikl Mama mia naturneji po svetu koja traje cele godine,potom sledi prodaja prava velikim svet-skim centrima, a sve vreme predstava’ide’ na Brodveju i Vest Endu. Ako je tosve tako, onda Pozori{te na Terazijama uodnosu na Brodvej izgleda kao sitniprodavac mleka u konkurenciji s kompa-nijom ’Delta’. Odbijeni smo i za Veberovmjuzikl Ma~ke, kojim smo hteli da usko -~imo u slede}i nivo produkcije budu}i dasmo, po na{em mi{ljenju, savladali fosi-jevski stil igre“, obja{njava Jovanovi}.

Tre}a premijera o kojoj se u Pozo ri -{tu na Terazijama razmi{lja, povezana jes Budvom i saradnjom na predstavi Glo -rija. „Nakon uspe{enog koprodukcijskograda na Gloriji Ranka Marinkvi}a, kojaje premijerno izvedena u Budvi, a potomna na{oj sceni u Beogradu gde se i sada

izvodi, postoji obostrani interes da pono-vimo saradnju. U ovom trenutku ne zna -mo {ta }e to biti, ali se vrtimo oko nekoli-ko naslova koji u osnovi imaju Medite-ran“, dodaje Jovanovi}.Sonja Šulovi}

Usredi{tu romana Elijahova stolicaIgora [tiksa su dve velike teme:holokaust i Sarajevo. Prate ih ne

manje va`na ljudska pitanja o identitetu,individualnosti, odgovornosti, otu|enostii dru{tvenom anga`manu. Sve to je veo -ma bolno i uznemiruju}e. Zato je, be ̀ e}i

od ilustrativnosti i patetike, ekipa okup -ljena oko predstave Elijahova stolica, u~ijoj osnovi stoji istoimeni roman, gradilapri~u o ljudima i njihovim sudbinama. Upozadini je istorija koja nekada posred-no, nekad neposredno uti~e na ìvoteobi~nih i neobi~nih ljudi.

U pro{lom broju „Ludusa” rediteljBoris Lije{evi} je govorio o radu na tojpredstavi, koja je osvojila i publiku ikritiku. U me|uvremenu je Elijahovastolica zaigrala i na MESSU: „Toje bilojedno veliko uzbu|enje za sve nas. Samonekoliko dana nakon beogradske premi-jere igrali smo u Sarajevu, na izvori{tuove pri~e, na mestu doga|aja. Utoliko je iodgovornost bila ve}a. Da na sceni negovorimo tako da na{e re~i nekoga uda -re, nego tako da je razume. Bila je velikaemocija koja je preplavila i nas na sceni ijedno od nezaboravnih iskustava“, kaèLije{evi}.

A Sarajevo je u ovoj predstavi me -tafora za ljudsku tragediju, kao i holo -kaust. Prate}i pri~u glavnog junaka Ri -harda Rihetera koji otkriva da je porek-lom ne Nemac ve} Jevrejin iz Sarajeva injegovu potragu za ocem u opkoljenomgradu, reditelj i glumci publici diskretnootkrivaju su{tinu pri~e. U gr~koj tragedi-ju do katarze je vodila surova kazna bo -gova koja sustiè ljudske grehe. Ovasarajevska je samo ljudska, govori o tomekako ~ovek ne moè da uti~e na svojusudbinu. Suptilan, istraìva~ki rediteljs-ki postupak je na gotovo praznoj sceni odglumaca izvukao ono najbolje. îtavupredstavu Elijahova stolica uvreljivo nosipetoro glumaca. Svetozar Cvetkovi} kak -vog davno nismo videli u pozori{tu. Mo -deran, jednostavan, pomalo cini~an i ra -

cionalan pedesetogodi{njak. \uza Stojilj -kovi} igra dve uloge, dva razli~ita ~ovekaod krvi i mesa, obi~ne, jednostavne ljudekojima verujete, zatim divna RenataUlmanski u maloj ali zna~ajnoj ulozi zaovu pri~u, pa Bane Jevti}, kao da je ju~edo{ao iz Sarajeva, a tamo nikad ranijenije bio, i izuzetna sarajevska glumicaMaja Izetbegovi} koja ~itavoj pri~i dajeposebnu autenti~nost boju.

„Tu knjigu sam ~itala kao student iostala je nekako pohranjena u mojojmemoriji. Bila sam odu{evljena roma-nom“, kaè Maja Izetbegovi} i dodaje:„Kada su me pozvali u podelu prvo ni -sam mogla da verujem da su me pozvali,a pogotovo da igram lik Alme Filipovi}.Tako se, verujem ne slu~ajno poklopilo toda sam iz Sarajeva, da sam glumica i dau predstavi tuma~im lik glumice iz Sara-jeva. Nekoliko meseci pre po~etka radaose}ala sam nelagodnost, nikada se ni -sam srela s tim glumcima, ni sa redite-ljom. Bile su tu neke nama{tacije u mojojglavi kako }e sve to da izgleda. Ali, ispa-lo je onako kako mi ni u jednom trenutkunije palo na pamet. Izuzetno uspe{no.Sam rad na predstavi bio mi je veomadragoceno iskustvo, ja sam na po~etkukarijere i ovakav proces mi je doneo jed -nu emociju. Li~nu, jer bila sam dete kadase rat de{avao i nije mi sve to bilo najja-snije. Nakon ovog rada sam sve to neka-ko racionalizovala, u~inila da sve to ne

ostane samo na nivou emocija. Uspelasam sve to da obuhvatim i poslaèm koc -kice u svojoj glavi, da budem svesna toga{ta mi je taj rad odneo, a {ta doneo.“

Po njenim re~ima, reakcije publikegovore i o tome da su se ljudi nekako po -mirili sa emocijama koje je doneo rat, danisu od njih beàli, nego su imali potrebuda se s njima suo~e: „Mislim da je ova -kva predstava nastala iz na{eg odnosakoji smo uspostavili na probama. Svi smonekako stekli poverenje jedni u druge. Izna{e me|usobne iskrenosti izrasla jeovakva predstava.“

Maja Izetbegovi} kaè i da su je ~estopitali kakav je njen odnos prema tome {tose takvom temom bavimo u Beogradu.Na to pitanje odgovara da je tu rat okol-nost, a da je to u su{tini pri~a o sudbininekoliko ljudi. „Ta pri~a se moè pri~atisvuda, u Beogradu, Parizu, Ljubljani... isvuda i uvek ima}e istu va`nost i proiz-vesti istu emociju. Bilo mi je veomazanimljivo otkrivanje Beograda, mogu} -nost da sre}em mnoge ljude s kojima dosada nisam radila...“, kaè mlada glumi-ca i dodaje da Elijahova stolica osetljive ibolne teme istraùje iskreno, jednostavnoi otvoreno. I istinskinas se ti~e.Olivera Milo{evi}

Proba Producenata u Pozori{tu na Terazijama

Maja Izetbegovi} u Elijahovoj stolici (Foto: Emma Szabo)

10

Intervju: Ljubica Ristovski

LUDUS 168Lu

„Pruàmo osnovna znanja o pozori{tu ipozori{noj predstavi, kao i neke specifi~nostigledanja teatarske izvedbe. Ve}ina polazni-ka je na{a stalna publika”, kaè LjubicaRistovski koja je u Subotici pokrenula [koluza publiku

Direktorka Narodnog pozori{ta Su -botica Ljubica Ristovski u Suboticije pokrenula originalan i zanim -

ljiv projekat – [kolu za publiku. O ovojneobi~noj ideji, tome ko su polaznici ove{kole, razlozima za njeno pokretanje,njenim mogu}im – dugoro~no korisnim– efektima govorila je za „Ludus”...

Kako ste do{li na ideju o [koli zapubliku? [ta vas je konkretno inspirisa-lo za nju?

Svaki slobodan trenutak koristim daradim na doktorskoj tezi, ~itam literaturui intenzivno razmi{ljam o tome kako bihi na koji na~in teoriju primenila u praksi.Indirektna inspiracija bila mi je mojamentorka, profesorka Milena Dragi}evi}-[e{i} koja mi je, reaguju}i na moj tekst oistraìvanju publike, rekla da je za njuanimacija metod. To mi je bilo dovoljnoda krenem da razmi{ljam o na{oj publicii tome {ta bi to bilo dovoljno interesantnoda ih zaintrigira. Smislila sam dvaprograma, ali kako nemam ni dovoljnosnage a ni mogu}nosti, odabrala samovaj prvi program animacije. Ina~e ani -

macija, kao obrazovno-kulturna aktiv -nost postavlja zahtev za razvijanjem po -trebe za produbljivanjem znanja i razvi-janjem senzibiliteta li~nosti. Ona je jedanod najpogodnijih oblika rada s publikom.Jedan od oblika animacije je edukativnaanimacija. Obrazovnom animacijom pu -blika se kroz posebno organizovane pro -grame i oblike animacije uvodi u prob-lematiku delatnosti i istovremeno upoz-naje tehnike umetni~kog stvaranja i iz -raàvanja, u~i kodove i simbole razli~itihmedija, uslovnosti itd. Tu se ubrajajuedukativna predavanja u ciklusima i te -~ajevi umetni~kog obrazovanja, name -njeni ne samo budu}im amaterima, ve} ionima koji su ili èle da budu ljubiteljipozori{ta. Mi u Subotici imamo divnu pu -bliku, to ne kaèmo samo mi iz pozori{ta,to kaù i na{i gosti. Dugogodi{njimkontinuiranim radom stvorili smo jezgrostalne pozori{ne publike a ja sam samoèlela da animacionim ciklusom [kole zapubliku na{oj publici omogu}im stepenvi{eg pozori{nog obrazovanja.

Koliko }e ona trajati?

Prvi kurs }e trajati dva meseca. Pre -davanja se odraàvaju jednom nedeljno,po dva ~asa. Kurs je dvojezi~an, obezbe-dili smo simultani prevod.

Ko su njeni polaznici, odnosno kakose postaje njen polaznik?

Polaznici su na{a publika, zaistaraznih profila i obrazovanja (u~enici,studenti, profesori, apotekari, poljopri -vredni inènjeri, ekonomisti, penzione -ri...), a starosna dob je od 16 do 75 godina.U Subotici smo organizovali kampanju uvidu plakata, reklama, interneta kojomsmo pozvali publiku da se prijavi. Imalismo mnogo zainteresovanih. U prvomciklusu imamo 35 polaznika a ve} seformira grupa za drugi kurs.

[ta [kola za publiku podrazumeva?Kakvu vrstu anga`mana, rada, znanja,odnosno saznavanja?

Osnovna ideja kursa je da se polaz -nicima omogu}i da steknu elementarnasaznanja o tome kako se i na koji na~ingleda pozori{na predstava. Dakle, mipruàmo osnovna znanja o pozori{tu ipozori{noj predstavi, kao i neke speci fi~ -nosti gledanja teatarske izvedbe. Ve}inapolaznika je na{a stalna pozori{na publi-ka koja je videla sve na{e predstave a onikoji nisu – sigurno }e ih gledati nakonovog kursa jer je atmosfera na predavan-jima zaista dobra. Od polaznika ne za -htevamo ni{ta, na njima je da pitaju i dase na predavanjima angaùju onolikokoliko ih tema zaintrigira, da se uklju~e.A imaju zaista mnogo pitanja, sve ihinteresuje, mislim pre svega iz ljubaviprema pozori{tu.

Ko su predava~i?Pored mene, koja sam dràla uvodni

~as, predava~i su rediteljka i direktorkaDrame na srpskom jeziku Olivera \or |e -vi}, dramaturg Drame na ma|arskom

jeziku Rozalija Boro{-Bre{}anski, perfor -mer i koreograf Dene{ Debrei, kompozitorArpad Bako{, scenograf Marija Kalabi},kostimograf Erika Janovi~ i glumci Vla -dimir Grbi} i Ervin Palfi. Svi oni su na{esopstvene snage, jer je kurs besplatan,nemamo ni sponzore a ni poseban bu -dèt, niti bilo kakav podsticaj da bismodovodili predava~e sa strane. A mislim ida su na{i predava~i odli~ni.

[ta mislite da pozori{te i glumci do -bijaju ovom {kolom?

Dobijaju mnogo. Ulaganjem u publi -ku, mi u stvari ulaèmo u pozori{te iglumce. Osim obrazovanja, vaàn je mo -ment ~vr{}eg vezivanja publike za svoje

pozori{te, a to se moè posti}i samo ani -macionim programima same pozori{neku}e.

Dobijaju li polaznici neke diplomena kraju?

Na kraju }e polaznici gledati jednupozori{nu predstavu, analizirati je, dobitidiplomu i tako postati diplomirani gle -daoci.

Kad po~inje slede}i kurs?Prvi kurs se zavr{ava sredinom de -

cembra, onda slede praznici a ve} u ja -nuaru, nakon praznika, nastavljamo no -vi ciklus [kole zapubliku.

Re~ima „Imam ~ast da kao najstari-ji ~lan ove slavne i stare pozori{neku}e u Srbiji objavim: Dana, 22.

novembra, Muzej Narodnog pozori{ta uBeogradu je otvoren!“, najbolja srpskaglumica pro{log veka Mira Stupica otvo-rila je ovu instituciju.

U prisustvu velikog broja zvanica,pre ceremonije sve~anog otvaranja, uvo -d ne besede odràli su upravnik Naro-dnog pozori{ta Boìdar \urovi} i mi ni -star kulture u Vladi Republike SrbijeNeboj{a Bradi}. Ina~e, ceremoniji je „pri -sustvovao” i Branislav Nu{i}, ali u likuglumca nacionalnog teatra Igora \or |e -vi}a, koji je kroz razne anegdote podsetiona slavnog komediografa. Prisutnima se,u duhovitom stilu, izme|u ostalog, obra-tio i re~ima: „Nisam mogao da odbijempoziv na sve~anost otvaranja muzeja imorao sam ponovo ustati iz mrtvih, kakobih prisustvovao otvaranju muzeja na -kon sto godina. Jer, nikada nije kasno.“Naime, ideja da nacionalni teatar dobijesvoj muzej, jo{ po~etkom 20. veka, po -tekla je upravo od Nu{i}a, ali je ona, na -pokon, realizovana tek sada. U progra-mu, prema Nu{i}evom „scenariju” u~e -stovale su i balerina Ana Pavlovi} i pri -madona Katarina Jovanovi}.

„Teatar nazivamo hramom, a Scenusvojevrsnim oltarom na kojem veru usnagu umetni~kog ~ina ispovedamo izve~eri u ve~e, daruju}i svome i ìvotimamnogih iz gledali{ta, okupljenih oko po -zori{ne predstave, barem jedan deli} mo -zaika ve~ite zapitanosti ~oveka nad smis-lom postojanja”, kazao je \urovi} i do -dao da je prirodno da u tom trenutku ne -mamo svest o efemernosti pozori{nog ~i -na, {to neminovno vodi u zaborav od ~e -

ga nas spasavaju se}anja, odnosno ono{to je zapisano i sa~uvano u dokumenti-ma. Prema njegovim re~ima, jo{ odNu{i}a koji je davne 1901. godine ukazaona potrebu otvaranja Muzeja u zgradiNacionalnog teatra, preko uprava iztridesetih i ~etrdesetih, koje su preuzi-male konkretne, ali naàlost neuspele po -ku{aje, ~uo se glas onih koji su razu melikoliko je ta institucija potrebna Narod-nom pozori{tu. „Cilj nam je samo jedan:da budu}im pokolenjima ostavimo svedo -~anstvo o vremenu, na osnovu kojeg }esami mo}i da valorizuju dostignu}a na -cionalnog teatra”, rekao je \urovi} po vo -dom otvaranja Muzeja Narodnog po zo -ri{ta.

Podse}aju}i da „otrgnuti od zaboravapozori{ni ~in li~i pomalo na Sizifovposao“, ministar kulture Neboj{a Bradi}je ukazao da je priroda pozori{ne umet-nosti „da traje kra}e od ìvota insekta, danestaje gotovo onog trenutka kada seodigrala, da se pretvara u blede senke una{em pam}enju i prelazi u na{u intimune ostavljaju}i nikakav vidljivi trag“.

U ime Pozori{nog muzeja Vojvodine,direktor Zoran Maksimovi} uru~io jeupravniku \urovi}u zahvalnicu te insti-tucije „kojom se podvla~i dosada{nja sa -radnja, a istovremeno otpo~inje i novasaradnja, ne samo s Narodnom pozo ri{ -tem, nego i njegovim Muzejem kojem è -lim mnogo, mnogo vekova“.

Prvu stalnu postavku, koja obuhvataodabrani privilegovani materijal, kon -centrisan na odre|ene teme {to u nizu~ine istorijski pregled razvoja svih seg -menata pozori{ne umetnosti ostvarivaneu Narodnom pozori{tu, uradila je ZoricaJankovi}, dok je tematsku izlo`bu „Sa -

vremena kostimografija i scenografija nasceni Narodnog pozori{ta“ priredila OlgaMr|enovi}. Ina~e, zahvaljuju}i ArhivuJugoslavije, od 22. do 29. novembra, po -setioci su bili u prilici da vide i dva veo -ma zna~ajna dokumenta – Odluku ta -da{njeg Upravnog odbora, donetu 12.juna 1929. godine, da se realizuje ideja iz1901. za otvaranje Muzeja Narodnog po -zori{ta, i diplomu Branislava Nu{i}a.

Muzej se nalazi u rekonstruisanomprostoru, u suterenu zgrade, u kojm jegodinama bio restoran „Boemi”. Ideja ootvaranju jedne tako zna~ajne institucijeaktivirana je u martu ove godine, aadaptacija na 370 kvadratnih metaraobavljena je za nepunih mesec dana, poprojektu koji je besplatno uradio arhitek-ta Milan Pali{a{ki.

Prema re~ima kustoskinje Jankovi},njen cilj je da se putem postavki uspo -stavi komunikacija s publikom „i daimamo ’ìvi’ muzej“.

Re{enje kojim se utvr|uje da MuzejNarodnog pozori{ta u Beogradu ispunja-va posebne uslove za po~etak rada iobavljanje delatnosti za{tite umetni~ko-istorijskih dela, \urovi}u je na sve~anos-ti, odrànoj 18. novembra u Ministarstvu

kulture, uru~ila pomo}nica ministra zaza{titu kulturnog nasle|a Du{ica @iv -kovi}.

Muzej }e biti otvoren svakog dana,osim ponedeljka, od 11 do 23 sata. Do 19~asova, uz ulaznicu Muzeja, ulaz }e bitiiz Dositejeve ulice, a posle tog vremena,uz ulaznicu repertoarske produkcije,kroz foaje Velike scene. Ina~e, do 1. de -cembra ulaz je za sve posetioce bio bes -platan.

Posle ceremonije otvaranja Muzeja,na Velikoj sceni odràna je sve~ana aka -demija koja je zapo~ela projekcijom do -kumentarnog filma Istorijat Narodnogpozori{ta u Beogradu.

Kao i svake godine, u okviru progra-ma koji su ovaj put vodili Nata{a Ninko-vi} i Neboj{a Kunda~ina, prezentovan je imali podsetnik vezan za najbitnija de -{avanja u prethodnoj sezoni u kojoj je,pored predstava s redovnog repertoara ibrojnih gostovanja, izvedeno osam pre -mijera i jedna premijerna obnova, predskoro 180.000 gledalaca.

Pre uru~enja godi{njih nagrada,prisutnima se obratio upravnik Boìdar\urovi} koji je, izme|u ostalog, kazao daje nacionalni teatar danas ku}a sa „mo} -

nim umetni~ko- tehni~kim potencijalimai teatar koji ima budu}nost“.

Krunu sve~anosti svakako je pred-stavljala dodela Nagrade „Ra{a Plaovi}“,za najbolje gluma~ko ostvarenje na beo -gradskim scenama izme|u dva Danapozori{ta, koju je ove godine dobio BorisKomeni} za ulogu Dezmonda Mortona upredstavi Dràvni slu`benici RonaldaHarvuda u reìji \ur|e Te{i}. U obra-zloènju ìrija navodi se da je Komneni}glumac u punoj zrelosti, sa retkom scen-skom inteligencijom, pokretljivo{}u i da -rom za samoironiju.

„On je sposoban da prikaè lako}u iòvijalnost istovremeno kad i dubokuljudsku potresenost. Ono {to ga izdavaja i~ini uistinu velikim glumcem je retkasposobnost da prikaè ose}anja sakriva-ju}i ih, da bude ta~an i brz, a nename-tljiv, da se koristi ironijom, a da ona nepre|e u cinizam, nego da uspe da zadrìljudsku toplinu, i napokon ve{tina da seminimumom scenskih sredstava preciz-no donese lik u svoj njegovoj komplek -snosti“, kaè se u saop{tenju. Prvakunacionalnog teatra, za istu rolu, uru~enaje i Nagrada Narodnog pozori{ta u Beo -gradu za najbolje individualno premijer-no umetni~ko ostvarenje u okviru reper-toara ku}e u periodu od 22. novembra2009. do 10. novembra ove godine. Pome-nuto priznanje poneli su i Nenad Stojme-novi} (za ulogu Dionisa u predstaviBahantkinje Euripida, u reìji StafanaValdemara Holma), Sanja Kerkez (zaulogu Lu~ije od Lamermura u istoimenojpredstavi Gaetana Donicetija i reìji Dò -na Ramstera), Orkestar Narodnog pozo-ri{ta u Beogradu (za izvo|enje predstavaLu~ija od Lamermura Donicetija i Figa-rova ènidba Mocarta), Bojana @egarac iJovica Begojev (za uloge Odete/Odilijeodnosno Princa Zigfrida u predstavi La -budovo jezero âjkovskog u koreografijiDimitrija Parli}a).

Program je, tradicionalno, zavr{enVinskom pesmom iz Verdijeveopere Travijata.Mikojan Bezbradica

[KOLA ZA PUBLIKU

Sne¦ana Mi le t i¯

Otvaranjem Muzeja, sve~anom akademijom ipremijerom predstave Prizori egzekucije Narodno pozori{te proslavilo je 142. ro |en dan

DAN NACIONALNOG TEATRA

Ljubica Ristovski

Sve~ano otvaranje Muzeja Narodnog pozori{ta u Beogradu

LUDUS 16811

Pozori{te i tribina

Krajem oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju nedeljnik„Vreme“ i Fondacija „Fridrih Ebert“ organizovali su tribinu „Ro|eniu YU“, a povod je bila istoimena predstava JDP-a

Verujem da smo manje-vi{e svi pri -sutni ro|eni u YU, a u izvesnomsmislu sasvim je mogu}e da }emo

zapravo svi i umreti u YU, kad god to biloi kakve god okolnosti u tom trenutkubile“, ovim re~ima Teofil Pan~i} otvorio jetribinu na temu „Ro|eni u YU“ koju sukrajem oktobra u Centru za kulturnudekontaminaciju organizovali nedeljnik„Vreme“ i Fondacija „Fridrih Ebert“.„Ludus“ beleì deo kazivanja na tomdoga|aju koji na svoj na~in ocrtavajukroki pomenute tribine.

Naziv tribine nije bio slu~ajan niproizvoljan. Povod za razgovor u komesu u~estvovali glumica Mirjana Karano-vi}, reditelj @elimir @ilnik i knjièvniciAnte Tomi}, Muharem Bazdulj i MiljenkoJergovi} bila je premijera predstaveRo|eni u YU koja je u reìji Dine Musta-fi}a izvedena u Jugoslovenskom dram-skom pozori{tu. Teme: li~no pam}enje ikolektivno se}anje na Jugoslaviju, de -konstrukcija jugoslovenskog identiteta,{ta je bila ta zemlja i {ta je ostalo nakonnje, da li se Jugoslavija ba{ sasvim ra -spala i koja je sudbina i perspektiva ju -goslovenskog prostora – politi~ki i kul -turno.

Dvo~asnovnom razgovoru prisustvo-vali su, izme|u ostalih, i Du{an Makave-jev, Neboj{a Popov, Zagorka Golubovi},Branko Cveji}, Branka Petri}, Gor~inStojanovi}, Dejan Anastasijevi}, BorkaPavi}evi}...

MIRJANA KARANOVI]: „Kada sumi rekli da }emo raditi predstavu o biv{ojzemlji, imala sam vrlo jak otpor i bilasam uàsno odbojna prema tome. Za{toda se bavimo i za{to da pri~amo o Jugo-slaviji? I onda sam shvatila da moram dauradim tu predstavu kako bih u svojojglavi zavr{ila s tom pri~om. Shvatila samkoliko ja, kao i svi mi koji smo ìveli u tojzemlji, jako malo govorimo o njoj i da jesve {to se govori se}anje na neko lepovreme. Kao i uvek kad se se}ate pro{losti,nekako iz glave i{~ile oni te{ki trenuci iostane vam ono {to zapravo jeste lepo i{to mislim da je u krajnjem slu~aju ljud-ski i u redu. Dakle, imamo na jednoj stra-ni taj sentiment, a s druge jedno stra{nonegativnu konotaciju zna~enja Jugosla-vije. Svi se stra{no trude, sve te novedràve, ideologije i ti neki pokreta~ki

tekstovi koji treba da ujedinjuju nacije dase one ohrabre na svom putu ka bu du} -nosti u novoj dràvi, u najboljem smisluomalovaàvaju ili naprosto ocrnjuju,pljuju i sve najgore govore o Jugoslaviji.U tom kontekstu biti jugonostalgi~ar ne -{to je lo{e, stra{no i sramotno, a u sampojam Jugoslavije zguralo se sva{ta – odpolitike do jestivih proizvoda. Svakako, usvima nama ima jo{ mnogo pri~e, nisumogle stati sve u jednu predstavu i to nijebio ni cilj. Ali, ~ini mi se da je nama, nesamo u Srbiji, Jugoslavija i to {ta je bilojako va`no. U jednom trenutku sam po -mislila – pa ljudi kad neko umre, naj -ljudskiji je da do|e{ u ku}u te osobe i dasa onima koji su tu sedi{ i pri~a{ o pokoj-niku. To je neka vrsta opro{taja, a mi tajopro{taj nismo imali. Nismo se oprostili spokojnikom tada, ali mislim da nije ka -sno da neko vreme provedemo i da seoprostimo kako bismo shvatili {ta je tobilo.“

@ELIMIR @ILNIK: „Jugoslavija je, ustvari, jedan koncept vezan na emocijeporobljenih ju`nih Slovena jo{ iz ilirskogperioda. Kakav je to koncept? To je jedankosmopolitski koncept jo{ od momentakada je on stvaran u glavama, kad nijebio realizovan. Stvarali su ga ljudi kojisu bili jednim procentom pod Italijom,drugim pod Austorugarskom, a tre}improcentom pod Turcima i koji su govorilikako bi bilo normalno, kao {to se drugievropski narodi osloba|aju od stranogosvaja~a, da se i mi nekako skrasimo i dapo~nemo da ìvimo dostojanstveno. Kon -cept se rodio osamdeset ili devedeset godi-na pre nego {to je i stvoren, razume se,stvoren je kasno. Kad je on funkcionisao?Samo onda kad je tu vrstu kosmopoliti -zma uspevao da odràva, a ~im je prevla-dalo ne{to {to bi se moglo nazvati tribali-zam, onda se zadrmavao. Interesantno jeda je vrsta stigmatizacije Titove Jugosla-vije koju smo mi doìveli devedesetihgodina sli~na onoj stigmatizaciji Kralje-vine Jugoslavije. Mi nismo saranili mrt -vaca jer su se ubice naselile u ku}u po -kojnika i po~eli da rade isklju~ivo najednoj najsurovijoj tehnici zaboravljanja.Devedesete godine nisu bile samo pljuva-nje po Jugoslaviji, nego i hvatanje mla di -}a od 18 godina da idu i ratuju protivideje zajedni~kog ìvota. Kada je dobar

deo publike u JDP-u spontano ustao priintoniranju himne Hej Sloveni eksplici-tna je poruka da, bez obzira na sve po -ku{aje da se imputira neka vrsta novogse}anja i novog identiteta, da je to jalovo ida srcem ose}aju koliko im je to ne{tove{ta~ki nametnuto. Ideja Jugoslavije ni -kako nije ideja kako se danas pripisujekomunisti~kom reìmu ili srpskoj domi-naciji. Obrnuto, znamo da je to prostostvar ju`noslovenskih etni~kih grupa ilinacija ili plemena i kulturni prostoripotpuno prirodno i tradicionalno postoje.“

ANTE TOMI]: „Kad mi neko po~negovoriti o Jugoslaviji kao o nekoj stra{nojpoliti~koj ~injenici u kojoj je bio ugnjeta-van ovaj ili onaj narod, na to se momen-talno najeìm i po~nem vikati. Moj zazorprema ovoj temi je druga~iji. Imam 40godina i to~no pola svog ìvota sam ìveou Jugoslaviji. Kada danas razmi{ljam otome, ose}am se kao nekakav jugoslo-venski emigrant. Emigrirao sam, a ni -sam se odselio. I nekako se bojim da nepostanem naporan sa svojim pri~ama oJugoslaviji kako emigranti znaju biti.Kad govorimo ovom stra{nom svetu ukom je nestalo solidarnosti, gde su radni-ci psi, korisno je to iskustvo Jugoslavijekao neko vreme kad nas je socijalizamnau~io solidarnosti, kad smo imali bes -platno zdravstveno, besplatno {kolova-nje, kad smo stanove dobijali. Kad vratimsve unatrag, mislim se kako je zapravo45 godina te zemlje bilo jedno herojskovreme. Prostor koji je postao Jugoslavijabile su ~a|ave palanke koje su u tih 45godina iz srednjeg veka do{le u industrij-sko doba.“

MUHAREM BAZDULJ: „Ina~e samskepti~an prema upotrebi psihoanaliti~ -kih termina u politikolo{kim i dru{tve -nim analizama. Me|utim, mene ~estopri~a o Jugoslaviji i jugonostalgiji pod -se}a na jedan termin iz te psihoanali{ti~ -ke prakse koja glasi – regresija u priva-tni tra~. Mi izbegavamo da pri~amo oJugoslaviji kao politi~koj ~injenici i vr -{imo regresiju u privatni tra~. To se vidina svim primerima Leksikona YU mito-logije, a ostao mi je u se}anju i jedan di -van lirski esej Ale{a Debeljaka kojinastaje fakti~ki dok se Jugoslavija jo{nije ohladila, ako }emo govoriti o mrtva-cu, u kom se o njoj govori kao o mirisu

}evapa sa Ba{~ar{ije, mirisu trave saotoka Visa, a izbegava se da se ~injenicaJugoslavije politikolo{ki posmatra. Tapri~a je nastala kao politi~ka i ne moè seposmatrati odvojeno, a beì se od polit -i~ke dimenzije. U Bosni je situacija vrloupe~atljiva. Raspad Jugoslavije doneo je130 hiljada mrtvih, 90 odsto svih tih zlo -~ina i sve te krvi desio se u Bosni. Ljuditamo imaju najve}u nostalgiju na tojli~noj ravni i govore o tom vremenu kadsu umali stanove, besplatne fakultete...Meni je jasno da je to lekovito, a politizi-ranje u dnevnom smislu sigurno nije.Me|utim, mislim da svi mi poslednjihdvadesetak godina idemo tim pravcem.Ako se naziv Jugoslavija prvi put spomi-nje sredinom 19. veka pa je trebalo 60godina da nastane kao politi~ka ~injeni-ca, mo`da }e biti potrebno isto toliko, akoje to stvarno umrlo, da se taj mrtvacohladi.“

MILJENKO JERGOVI]: „Te{ko mi jegovoriti o Jugoslaviji jer bih o njoj mogaogovoriti na pet razli~itih na~ina, a svakiod tih na~ina zavisi}e od toga s kimerazgovaram ili ko predstavlja domina-ntno dru{tvo. U razgovoru s nacionalisti-ma bilo koje vrste vrlo }u rado i neprinci-pijelno braniti Jugoslaviju i govoriti o njojkao civilizacijskom napretku u odnosuna ono {to je do{lo nakon toga. Me|utim,kada slu{am nepodno{ljivu patetiku otome kako nam se mater Jugoslavijaraspala i kako smo mi svi tu{ni i àlosnii o~ajni, postajem intenzivno besan inervozan jer ta Jugoslavija definitivnonije bila samo to. Do 1991. godine premaJugoslaviji nisam imao nikakav odnos.Pripadam generaciji ro|enoj sredinom{ezdesetih koja je prema toj zemlji,prema tom dru{tvenom sistemu i njenim

ikonama bila cini~na. Dakle, mi govori-mo o emocijama, o ne~emu {to smo po~eliose}ati nakon {to te dràve kao politi~ke~injenice vi{e nije bilo. Na pitanje kada jeona za mene bila mrtva nema odgovorajer postoji niz takvih situacija. Trenutakkad sam se emocionalno odrekao Jugo-slavije bio je vezan za vreme pada Vuko-vara, za ~injenicu da je prete`ni deoSarajeva i prete`ni deo ljudi koji su menibili dosta bliski prema toj ~injenici poka-zivao ledenu hladno}u i bio spreman dapreko toga pre|e. Ono {to je na{ ozbiljanproblem vezan za temu Jugoslavije jesteupravo to {to je tema fri{ka i {to o njojmoèmo razgovarati na razli~ite na~ine,zavisno od toga kad, pred kime i s kimerazgovaramo. Drugi problem je to {tosmo svi mi doìveli jednu agresivnupsihoterapiju koja je trajala, recimo oddolaska Slobodana Milo{evi}a na vlastpa do pada Srebrenice, a koja se na ra -zli~ite na~ine odvijala na razli~itim delo-vima Jugoslavije s ciljem da svoja stvara-na se}anja, kakva god ona bila, zameni-mo nekim novim fantomskim, kolektiv-nim, nacionalnim se}anjem. I ta psihote-rapija je uspela. Te{ko }ete od ljudi uspe-ti dobiti jedno stvarno se}anje, a nepre-stano dobijate neke kolektivisti~ke ste -reotipe. Niko se zapravo vi{e ni~ega nese}a. Jugoslavija je nestala kao dràvnopoliti~ka ~injenica. Me|utim, ono na ~e -mu je bila stvorena, a to je prostor nekogkulturnog identiteta i sli~nih istorijskih ipredistorijskih iskustava, to je ostalo istoi zapravo sve vi{e i vi{e opet funkcioni{e.U kulturnom smislu mislim da ona, nesamo da se nije raspala, nego govori dase ne moè raspasti ni uz pomo}najgoreg nacionalizma.“Sonja [ulovi}

U POJAM JUGOSLAVIJE ZGURALO SE SVA[TA

BRANKO DIMITRIJEVI] – PITANKO I FORMULA DEVOJKAPitanko i Formula devojka Branka

Dimitrijevi}a je neobi~no struktu-risana, rasko{no duhovita, teatral-

na romanti~na komedija sa zna~ajnimelementima kriti~nosti – preispitivanjadru{tvene stvarnosti podlo`ne manipula-cijama o kojima tekst dosta govori. Pisacje predvideo da sedam glumaca igradvanaest likova, pri ~emu samo glavnelikove Pitanka i Formulu devojku, tu -ma~e glumci koji samo njih igraju. Rad -nja se de{ava na razli~itim lokacijama, apisac je, tako|e, predvideo da scena pred-stavlja nekoliko prostora istovremeno:travnjak ispred ne~ije ku}e, vrata odgaraè, maleni studio lokalne kablovsketelevizije... (pretpostavljamo da se radnjade{ava u Americi, mada to nigde nijekonkretno definisano).

Radnja ove romanti~ne komedijeodigrava se izme|u likova koji su zapo-

sleni u jednoj bolnici, na odeljenju zaishranu: Skipa, Kevina, Pitanka, Beki,Formula devojke, pri ~emu je Formula tunova, nedavno se priklju~ila njihovomtimu. Atmosfera na poslu je neobi~nodobra, a ta njihova svakodnevica je pri -kazana izuzetno {armantno, sa obiljemduhovitih detalja. Humor izvire iz gro -tesknih situacija, ìvopisno ispisanih de -talja (Skip koji kri{om jede mafine, izama{ine za sudove itd). Pitanko i Formulaimaju po 32 godine, postepeno se pribli -àvaju jedan drugom, kako radnja ukomadu odmi~e, a taj njihov romanti~an,iako specifi~an i apartan, odnos postajejedna od glavnih linija sloène radnjeovg komada. Pitanko je stidljiv i roman-ti~an, pomalo asocijalan, atipi~an svaka-ko, nesiguran u sebe, mu~e ga raznoraz-ne fobije, a sklon je i verovanju u teorijezavera; iako ekstremne, ove teorije koje

se sporadi~no u komadu iznose, u sebeuklju~uju vrlo izazovne ideje, tj. motivi{una razmi{ljanje o dru{tvenim mehaniz-mima, konstrukcijama, manipulacijamastvarnosti itd. Formula je student psiho-logije, s jedne strane je hiperinteligentna,u neprakti~nom smislu, s druge, nemaneku pohvalnu socijalnu inteligenciju.Pitanko je u tom pogledu suprotan, pa sukomplementarni. Brojni, sloèni detalji olikovima i njihovim odnosima, postepeno}e se otkrivati i stvarati jednu finu, ta~nui upe~atljivu sliku ìvota u savremenomdru{tvu gde je borba za opstanak surova– zahteva se snala`ljivost, hvatanje kri -vina, traènja rupa u zakonima, prinu -|enost na izbor alternativnih re{enja. IFormula i Pitanko su pomalo autsajderi,dru{tveno neprilago|eni, pa su se, kaotakvi, nekako na{li. Njihov odnos imapotencijal pokretanja diskusije o te{ko}i

da se danas, u ovom komplikovanom, {i -zofrenom, raspojasanom, izglobljenomsve tu, uspostave stabilne emotivne veze.Pri tome, polazi{te eventualnih raspravaje ~vrsta, bolno ta~na dijagnoza stanja usavremenim mu{ko-ènskim odnosimakoja se u komadu postavlja.

Jedna od va`nih ideja ove komedijejeste: „Stvari nisu onakve kakve nam naprvi pogled izgledaju. Sve je jedna velikapredstava.“

Tokom ~itavog komada, izme|u du -hovito iscrtanih, ~esto grotesknih situaci-ja, pisac izbacuje pregr{t inspirativnihzapaànja, nenametljivo, a prodorno – izoblasti psihologije, sociologije, politike,istorije. Tako jedna, na povr{ini, lepr{avai vedra komedija, postaje i bitan pokreta~dru{tveno va`nih pitanja.

Ana Tasi}

Dramatur{ki informator

BRANKO DIMITRIJEVI]BIOGRAFIJA

Ro|eni Beogra|anin koji je ta -~no polovinu svog dosada{njeg ìv -ota proveo izgnan na razne lokaci-je, od Mostara do San Franciska.Pisao je i jo{ uvek pi{e romane,scenarije i drame. U ranim 80-imbio je saradnik nedeljnika NON,pod pseudonimom Bahus. Bio jekolumnista nedeljnika „Evropa”,koji vi{e ne postoji, za razliku odunije evropskih dràva koja se jo{pomalo drì. Pi{e povremeno za„Ludus“ i nada se da }e bar on pre -ìveti.

Tribina i CZKD-u

12

ôvekova tragedija gostovala u Budimpe{ti

LUDUS 168Lu

MADA^ NA[AO SVOJE GLUMCE

POZOVI SNP RADI POBEDETeatarsko-sportsko-diplomatske misije Srpskognarodnog pozori{ta, ili kako smo pomogli na -{im reprezentativcima i Borisu Tadi}u

Delo ôvekova tragedija ma|arskogpisca Imrea Mada~a smatra senekom vrstom svetinje u kulturi

susedne Ma|arske, ne{to kao Andri} usrpskoj, Selimovi} u bosanskoj, Krleà uhrvatskoj ili Njego{ u crnogorskoj litera-turi. I zbog toga se, a ne samo zbog 4.000stihova od kojih je sastavljeno, vrlo retkopostavlja na scenu. Bez tog tereta, reìjepredstave po ovom delu, u dramatizacijiKate \armati, prihvatio se krajem pro{lesezone u Novosadskom pozori{tu/Ujvide-ki sinhaz reditelj Kokan Mladenovi}.

Novosadska predstava, furoizno di -nami~na i duhovita, bave}i se feno me -nima propale demokratije, izneverenerevolucije, propalog znanja koje ne moèda spasi svet, religije koja ne nudi izaz,podse}a nas {ta smo kao civilizacija bili ustanju da uradimo u ime „vi{ih ciljeva”.Ukratko, ova ôvekova tragedija je ta~anprikaz onoga {ta je ostalo od bo`jeg dela uovom na{em razvratnom 21. veku.

Glavnu re~ u predstavi vodi Luciferkoga – sve su prilike prvi put u istorijipostavljanja ovog dela na scenu – igraèna, a igra ga Emina Elor i to maestral-no. Lako, odlu~no, intrigantno, o~arava-ju}e zavodljivo pa ni ne ~udi {to je za ovuulogu dobila nagradu za najbolju ènskuulogu na festivalima u Ki{vardi i Smed-erevu kao i Patakijev prsten, najve}ugluma~ku nagradu koju jedan ma|arskiglumac moè dobiti u na{oj zemlji (pan -dan joj je, recimo, nagrada „Milo{ @u -ti}”). Najdirektniji partneri Elorovoj sudvostruki sterijanac Aron Bala` kaoAdam i Agota Ferenc kao Eva. Ovom trijuasistira gotovo ceo anambl Novosadskogpozori{ta koji igra kao jedna du{a. Oni suhor ~as robova i vlastelina, ~as razvratni-ka i vernika, onda dèlata i `rtava, potomdemonstranata i vlastodràca, u jednomtrenutku to je horda smernih a u drugombeskrupuloznih... Hor ~ine: Terezia Figu-ra, Livia Banka, Irena Abraham, I{tvanKere{i, Zoltan [irmer, Atila Nemet, Julia

Kokrehel, Gabriela Crnkovi}, Tama{Varga, Tama{ Hajdu, Gabor Pongo, An -drea Jankovi~.

Kada je stigao poziv da novosadskovi|enje Mada~evog dela gostuje u Ma -da~evoj domovini, na jednoj od najpo -znatijih pozori{nih scena u Budimpe{ti,onoj pozori{ta Barka, radost i trema uansamblu Novosadskog pozori{ta dostiglisu prili~an broj stepeni. Jer, nije malastvar igrati ovo delo pred publikom kojaMada~a zna do tan~ina. Poziv je stigao oddirektora tog teatra Zoltana [ere{a koji jepredstavu video na njenoj premijeri. [e -re{, i sam izvrsni pozori{ni glumac srespektabilnom holivudskom biografijom(filmovi San{ajn I{tvana Saboa sa Ral -fom Fajnsom i Ameri~ka rapsodija EveGarbo{ s Nastasjom Kinski i Skarlet Jo -hanson), kaè da ju je pozvao jer je na -stala po originalnoj i izuzetno ma{tovitojideji, dodaje da je to zato mo`da i najboljiMada~ koga je na sceni video a i sam je umladosti igrao u jednom.

Po izvo|enju predstave usledio jedugotrajan aplauz i ~ak pet izlazaka nascenu, {to ba{, kaù, i nije ~est slu~aj na

scenama u Budimpe{ti. Sude}i po njemumoglo bi se re}i da je Mada~, na{av{iprave glumce, najzad na{ao i pravi klju~da stigne na scenu.

Zanimljiv je bio i sastav publike: bilisu to mahom mladi ljudi i sami skloniredefinisanju mitova pa i mada~evskog,{to ovaj novosadski svakako jeste, potomteatrolozi i kriti~ari, glumci, me|u njimai nekada{nji ~lanovi Novosadskog pozo -ri{ta, izuzetni glumci Krista Sor~ik i Ga -bor Na|pal, svojevremeno laureati Steri-

jine nagrade za predstavu Pripitomlja-vanja Ujvideki sinhaza, koji su danas~lanovi Barka sinhaza i Studija K.Na|pal ima bogatu filmsku karijeru uMa|arskoj a Sor~ik trenutno odli~nuulogu u predstavi Dogvil. NovosadskomMada~u komplimente je uputila i po -zori{na kriti~arka Katalin Agne{ Si~ kojaistakla „gluma~ku razigranost EmineElor, predanu kolektivnu igru ali i du -hovito ma{tovit rediteljski rad”.

Sneàna Mileti}

Veoma neprijatno me je iznenadilokada premijer Mirko Cvetkovi}nedavno, ~estitaju}i sto godina po -

stojanja srbijanskom Olimpijskom komi-tetu, nije na{ao za shodno da pomeneSrpsko narodno pozori{te. Ne radi se otome da je SNP upravo zakora~io u jubi-larnu, sto pedesetu sezonu, kao najstarijaprofesionalna teatarska institucija u Srba(a i {ire), te prosta ra~unica pokazuje daje za pola veka starije od ovda{njih orga-nizovanih olimpijaca. Ne, problem je {tobi na{i najvi{i dràvni rukovodioci mo -rali da vode ra~una o blagotvornom uti -caju Srpskog narodnog pozori{ta na re -zultate koji doma}i sportisti postiù name|unarodnim takmi~enjima. Ako pre -mijer nije zapazio izvesne zakonitosti,onda bi, pretpostavljam, na to valjalo daga upozori ministarka za sport i omladi-nu Republike Srbije, a resorno ministar-stvo (sporta, da ne bude zabune) moralobi da se uklju~i u finansiranje inostranihgostovanja Srpskog narodnog pozori{ta.

Prvo je, naime, predstava Brod zalutke Milene Markovi} u reìji Ane To -movi} i produkciji Srpskog narodnogpozori{ta izvedena na festivalu „Novadrama iz Evrope“ u Vizbadenu, i to upra-vo na dan kada smo na fudbalskom Svet-skom kupu izvojevali istorijsku pobedunad Nemcima, da bi potom ista predstavabila odigrana i na teatarskom festivalu uPlzenu kojom prilikom smo ispra{ili ~e -{ku tenisku reprezentaciju na Dejviskupu.

Ukoliko postoji ikakva strategija raz -voja sporta u ovoj dràvi nas bi, dakle,

valjalo ubudu}e o dràvnom tro{ku slatina sva va`nija sportska takmi~enja nakojima u~estvuje ma koja od ovda{njihreprezentacija. A ukoliko nadle`ni neuvi|aju na{ krucijalni doprinos rezulta-tima doma}eg sporta, neka barem uvaèpretrpljeni strah koji smo na pomenutimgostovanjima ose}ali strepe}i da doma}inavija~i svoj bes ne iskale na nama –teatarskoj sirotinji, kao i iskazano pri -merno dostojanstvo koje nam nije dozvo-lilo da taj strah i pokaèmo. Barem ne umeri koja bi omela izvo|enje predstava.

No, da ne ispadne da su na{i sportistijedini videli }ar od pomenutih festival-skih nastupa Srpskog narodnog pozo -ri{ta, valja po{teno konstatovati i da smonakon gostovanja u Vizbadenu dobili po -ziv za saradnju s tamo{njim teatrom (na~ijem ~elu je jedan od najuglednijih ev -ropskih pozori{tnika, reditelj ManfredBajlhards), dok smo posle uspe{nog izvo -|enja na{e predstave u Plzenu dobili –ve~eru. Nijedan od ova dva festivala, na -ime, nije takmi~arskog karaktera, a sobzirom na to da je Nema~ka zvani~noiza{la iz recesije plzensku ve~eru s pra -vom beleìmo kao hvale vredan uspeh.

Da bih ipak olak{ao situaciju premi-jeru i odgovaraju}em ministarstvu pome-nu}u da je Srpsko narodno pozori{te uposlednjih nekoliko meseci gostovalo i uPe~uju, evropskoj prestonici kulture, Osi -jeku (oba puta s predstavom savremenogplesa Jezik zidova), Lo|u (s dramskompredstavom Kao da), i Temi{varu (sdramskom predstavom Dàndrljiv mu`),te da su ova gostovanja protekla bez

ikakvih sportskih posledica po na{edoma}ine.

S druge srane, ne bi bilo fer ni akouspehe Srpskog narodnog pozori{ta ogra-ni~imo samo na sferu sporta (i razonode).Jer, malo ko je u sveop{toj nervozi iatmosferi povi{enih tenzija registrovaoda je upravo Srpsko narodno pozori{tepripremilo, kako }e se ispostaviti izuze-tno uspe{nu posetu predsednika Republi-ke Srbije Borisa Tadi}a Hrvatskoj. Tamo,ta~nije: u Zagrebu, bili smo samo nekoli-ko dana pre no {to se Tadi} iskrcao nahrvatsku re~nu obalu nadomak Vukova-ra.

Istina, Hrvatsku, pa i njen glavnigrad, ve} godinama redovno pohodimo,ali po pravilu gostujemo u Rijeci, Puli,Osijeku, kao i Zagreba~kom dramskomkazali{tu Gavella, a neka mi bude dozvo-ljeno da neskromno konstatujem kako mise ~ini da smo u ovom teatru ve} steklivernu i nama naklonjenu publiku. Oupravi da i ne govorimo. Ovaj put smo,me|utim, posetili prestoni~ko Hrvatskonarodno kazali{te.

Ta stvar sa zagreba~kim HNK-ombila je veoma komplikovana, o ~emu sve -do~e podaci iz ne tako davne povesti, ka -da su ugovorene i najavljene razmenepredstava ovog teatra i beogradskog Na -rodnog pozori{ta preko no}i uz burne re -akcije hrvatske javnosti otkazivane, atamo{nje uprave su zbog unutra{njihpritisaka podnosile ostavke.

Ni sada nije i{lo jednostavno. Ta~ -nije, godinama smo se merkali, pozdrav-ljali preko zajedni~kih prijatelja, sra me` -ljivo se raspitivali jedni o drugima, sreta-li se na neutralnim terenima, dopisivali,uzajamno razmenjivali ~estitke, da binapokon dogovor bio utana~en pre neko-liko meseci. Kona~no }e se dogoditi: Srp -sko narodno pozori{te }e 2. oktobra gosto-vati u Hrvatskom narodnom kazali{tu spredstavom Ujkin san F. M. Dostojevskog

u dramatizaciji i reìji Egona Savina, a sPredragom Ejdusom i Gordanom \ur -|evi}-Dimi} u glavnim ulogama.

Uskoro, po~etkom slede}e godine,usledi}e uzvratno gostovanje: HNK }edo}i u Srpsko narodno pozori{te. Najve-rovatnije s predstavom Gra|anin plemi}@. B. P. Molijera u reìji Kre{imira Do len -~i}a. Ova predstava je 24. novembra naovogodi{njoj dodeli Nagrada hrvatskogglumi{ta dobila ~ak tri priznanja: kaonajbolja dramska predstava u celini, zascenografiju je nagra|ena Dinka Jeri -~evi} (u kategoriji dramskih, operetskih,muzi~kih i plesnih predstava), a AnaSavi}-Gecan za kostime. Dakle, Zagrep -~ani }e nam ponuditi dostojan „revan{“na na{em terenu. No, vratimo se na{emgostovanju u HNK.

Ne tako davno u visokotira`nim beo -gradskim dnevnim novinama objavljenaje kratka vest da je izvesni prestoni~kiteatar gostovao u nacionalnom pozori{tususedne dràve, te da je postigao ogro-man uspeh a da je tamo{nja publika ova -cijama ispratila na{e glumce.

Sve bi ovo bilo u redu da se vest nijepojavila u jutarnjem izdanju lista i to nasam dan gostovanja, dakle pre no {to jeinostrana publika uop{te imala prilikuda vidi na{u predstavu i glumce ispratiovacijama.

„Nevolja“ s kojom su se suo~ili pred-stavnici beogradskog teatra, barem naplanu informisanja o njihovom inostra-nom uspehu, jeste u tome {to su oni uisti-nu doìveli – ovacije. Ko }e im sada, na -kon ove medve|e novinarske usluge,poverovati? [to se mene ti~e – problemanema, jer nemam potrebu da im verujemna re~. Bio sam tamo i svojim o~ima vi -deo reakciju doma}ina, sopstvenim u{i -ma ~uo njihove aplauze i uzvike „Bra -vo!“, a sad bih rado o tome i javno sve -do~io samo da nije one idiotske novinskevesti.

No, da ne bi bilo nesporazuma povo-dom ovako va`nog gostovanja SNP-a uzagreba~kom HNK-u, odlu~ili smo da naput povedemo i ekipu Radio-televizijeVojvodine, te da prepustimo kameri dasnimi a novinarki i pozori{noj kriti~arkiIvani Petrovi} da posvedo~i o onome {to}e se dogoditi.

A dogodilo se da smo Ujkin san odi -grali pred punom salom (iako je bilanedelja, kraj tzv. produènog vikenda,dan uo~i Svih svetih, {to je u Hrvatskojneradni dan, i to nakon trodnevnog izu -zetno uspe{nog gostovanja Jugosloven-skog dramskog u „Gavelli“). Doma}inivele da je salu ispunila klasi~na publikaHrvatskog narodnog kazali{ta, koja nasje do~ekala aplauzom. Gledaoci su pa` -ljivo pratili igru glumaca, odli~no su rea -govali tokom predstave, a na koncu ihispratili – ovacijama. I, {to je najbolje,

sve je snimila kamera, a Ivanu nije mr -zelo pa je gledaoce pre izlaska iz HNK-apitala {ta misle o predstavi, ovom gosto-vanju i ponovnom uspostavljanju odnosaizme|u dva teatra. Misle sve najbolje, aèleli bi da im ubudu}e ~e{}e dolazimo ugoste.

Gostovanje u Zagrebu nam je bilo va -`no – pokaza}e se da nije bilo ni{tamanje va`no ni na{im doma}inima – jerjedni druge nismo pose}ivali duè od dvedecenije. Pa i tada, osamdesetih godinapro{log veka, nije bila po sredi razmenadva teatra, nego je HNK gostovalo na Ste -rijinom pozorju. Do{li su s predstavomOstavka o gorkoj sudbini Stjepana Mile-ti}a, jednog od najuspe{nijih upravnika iprvog intendanata HNK-a, „utemeljiteljahrvatskog glumi{ta“.

Predstava je zavr{ena spu{tanjemzavese, ali na tom novosadskom gostova-nju nije bila spu{tena zavesa SNP-a ve}jedan od originalnih sve~anih zastora sascene HNK-a, dekorativna kompozicijaVlaha Bukovca iz 1898. Tim gestom HNKje iskazalo po{tovanje Pozorju, ali i Srp -skom narodnom pozori{tu, na ~ijoj scenije realizovano to gostovanje.

Danas oba teatra obeleàvaju 150godina od osnivanja. Povezuje nas misijaJovana \or|evi}a koji je 1861. osnovaoSrpsko narodno pozori{te, a s grupomnovosadskih glumaca je pohodio Zagrebda bi, u duhu panslovenskih ideja, tamonastalo profesionalno kazali{te. Bukov -~ev zastor je pohranjen kao muzejskieksponat, ali oba teatra su daleko od mu -zeja. Poku{avaju, a bogami i uspevaju,da uhvate korak koji }e nacionalne tea -tarske institucije, uprkos politici i bespa-rici, u~initi mestima u kojima obitavaìva teatarska umetnost. To, uostalom,obja{njava i sva gostovanja SNP-a pome-nuta na po~etku ovog teksta, ali i nacio-nalne nagrade koje je zasluìlo HNK.Otuda i obostrana potreba da ponovo,uprkos dugoj pauzi (i razlozima zbog ko -jih je pauza toliko dugo trajala), usposta-vimo saradnju.

Nekoliko dana po povratku iz Zagre-ba, rekoh, Boris Tadi} je posetio Vukovar.Sticaj okolnosti je namestio da ba{ togdana na sceni „Pera Dobrinovi}“ SNP-agostuje Hrvatsko narodno kazali{te, ali izOsijeka. Igrali su predstavu Fragile Tene[tivi~i} u reìji Snjeàne Banovi}, ravna-teljice Drame zagreba~kog HNK-a u dobaone neuspele razmene predstava s Beo -gradom.

Ni na dan na{eg gostovanja u Zagre-bu, kao ni na dan kada su u Novom Sadubili Osije~ani, nikakvih sportskih aktiv-nosti na relaciji Hrvatska–Srbija nijebilo. Niko, dakle, nije moga da izgubi. Ani da pobedi. Niko,osim pozori{ta.Aleksandar Milosavljevi}

ôvekova tragedija u budimpe{tanskom teatru Barka

Ujkin san, SNP

LUDUS 16813

Gostovanja

Internacionalni festival eksperimentalnogteatra

Piše: Ne la Antonov i¯

TEATAR MIMART U KAIRU

Dah teatar se vratio u Beograd posle veomauspe{ne dvomese~ne turneje po isto~nojobali i srednjem zapadu Sjedinjenih Ame -ri~kih Dràva. Mo`da i najduà turneja ne -kog srpskog pozori{ta u Americi, a sigurnojedna od uspe{nijih, zavr{ila se {estodnev -nim predstavljanjem u „7 Stages Theatreu“u Atlanti

TURNEJA DAH TEATRA U AMERICI

Poslednjeg dana Bitef festivala, doksmo ~ekali rezultate ìrija, pozvaome je organizator CIFET (Cairo

International Festival for ExperimentalTheatre) festivala iz Egipta da nas obave-sti da smo izabrani. Nakon nekolikodana stigao je i zvani~an poziv na Mini-starstvo inostranih poslova o selekcijipredstave Oktagon Teatra Mimart.

Iako smo do sada u~estvovali napreko trideset evropskih festivala, speci-jalno smo se obradovali jer nikada nismogostovali u Africi. Ubrzo su nas stiglepodeljene emocije jer je trebalo da pokri-jemo sami putne tro{kove do Kaira za nas{estoro. To kako smo re{avali pomenutiproblem pri~a je za sebe. Ukratko, Sekre-tarijat za kulturu nam je obezbedio polo-vinu novca, pomogli su nam op{tine NoviBeograd i Vra~ar, pozajmice kolega.Naàlost, Ministarstvo za kulturu namnije dalo ni odgovor na pisma i molbu,~ak ni posle puta i u~e{}a. Posle nedeljudana traganja za podnetim zahtevomMinistarstvu za pokrivanje samo jednekarte, do{la sam do osobe kod koje senalazi predmet, do Milene Buri}. Telefon-ski razgovor nije imao smisla u kontekstukulturne politike, kulturne ustanove ietike samog festivala CIFET. Re~eno mi jeda treba da konsultujemo Ministarstvo zakulturu kada se prijavljujemo na me|u -narodne festivale, odnosno da su hteli dapo{alju drugu predstavu Bitef teatra skojim su se ve} dogovorili, kao i s nekimiz ambasade Egipta. Do sada nisam zna -la da na otvoreni inostrani konkurs, ob -javljen na sajtu festivala, ne treba da seprijavljujemo ako Ministarstvo o tome ni -je obave{teno... No, uprkos preprekama,oti{li smo u Kairo preko Istanbula.

Kairo je potpuno jedinstven grad; odistorije starog sveta, preko hri{}anstva,islama do danas. Sve je tu nekako zaje-dno: bogati i siroma{ni, ljudi razli~itihvera i tradicija, uz jedan neverovatno vi -sok nivo tolerancije. Kao i sam grad i fe -stival je bio prepun neo~ekivanih kontra-sta. U~estvovalo je preko trideset zemalja

{teni u dva hotela, koji su bili veoma bli -zu jedan drugom, sa pet zvezdica i sasvim uslovima maksimalne udobnosti.Mi smo bili u hotelu „Safir“, u oblastiDoki. Mo`da je zanimljivo {to se ceo festi-val doga|ao na petnaestak mesta u raz -nim pozori{tima, pa smo imali priliku daod jedne do druge predstave veoma jefti-nim taksi prevozom upoznamo grad kojizapravo ìvi i no}u.

Dvadeset dva miliona stanovnikaovog grada doprinose specijalnoj atmosfe-

salom 17. i 18. oktobra, uz burno pozitiv-nu reakciju publike. Da bismo projekatpribliìli arapskom svetu, u video}-radsmo ubacili arapske re~i i simbole, a naveliko iznena|enje publike koja je poz -dravila aplauzom usred predstave, zavr -{na scena po~inje tekstom na egipatskomjeziku koji je glumica savladala za neko-liko dana. Imali smo veliko zadovoljstvo{to nam je prvog dana na predstavi bioambasador Dejan Vasiljevi} i konzul Mir -ko Tav~ar, te nam je razgovor nakonpredstave mnogo zna~io u smislu pozitiv-nih reagovanja na provokaciju savreme-ne umetnosti kojom se zavr{ava na{apredstava. Mediji su specijalno bili zain-teresovani za nas, pa smo gostovali natelevizijama, davali intervjue i najavilinedelju Srbije u Egiptu.

U okviru festivala od 11. do 13. okto-bra bio je simpozijum „Eksperimentomdo teatra vizija“, polaze}i od konstatacijeda „Pozori{te budu}nosti bi}e pozori{tevizija“. Kao {to su predstave donele dru -ga~ijost u odnosu na posmatranje savre-menosti, tako je i na simpozijumu bilozna~ajno razmeniti iskustva o razlikamaevropskog teatra i ostalih u~esnika festi-vala.

Izdvojila bih predstave koje su mo` -da bliske mom ukusu, provokativne i

dramaturgiju. Sve je otvoreno a precizno,sve je ve} vi|eno, ali ura|eno na provo-kativan na~in, mit u dramskom obliku,ples koji stvara novi mit o Evropi koja sebavi razlikama, identitetom i integraci-jom. Druga predstava Edo-zgodbo bratovRusjan iz Ljubljane, za koju bih li~no vo -lela da se na|e na Bitefu slede}e godine,donosi takozvani „filmski teatar“ gde jesu{tina pri~e na kratkim dokumentarnimdelovima filma koje prekidaju se}anjakroz fotografije, a koje su zapravo vizijeumetnikovih fantazmi. Samo dvoje akte-ra na sceni kroz magiju prave pokretneslike, gde simulakrum ~ini niz projekcijau prostoru i do sada nevi|ena instalacijau reìji Nede Bric. Predstava se bavi isto-rijom letenja, zapravo po~ecima, vezanimza Balkan, ali tako|e govori o letenju,ma{tarenju, o vizijama koje umetnik ilinau~nik ima stvaraju}i delo, ali isto takoi svaki obi~an ~ovek. Pored njih u~estvo-vali su Poljska (Teatr montownia), Ru -munija (T.E.T.A.), [panija (Mr. KubicProducciones), Tunis, Hrvatska i drugi.

Festival CIFET 2010. bio je mestosusreta razli~itih kultura, tradicija i po -gleda na novo i eksperimentalno u tetaru,te kontakti koje smo tu ostvarili zna~ajnisu ne samo za Teatar Mimart, ve} i zaSrbiju jer smo mnoge zemlje upoznali s

koje su prikazale svoje ekperimentalneprojekte, u zavisnosti od tradicije, stepenarazvoja pozori{ne umetnosti i iskustva ualternativnom teatru. Svakodnevno smoimali priliku da vidimo razli~ite projekte,kako u istraìvanju sadràja, tako i uistraìvanju forme, od tradicionalnih et -noritualnih projekata, preko klasi~nihdramskih sadràja do potpuno savreme-nih provokativnih projekata. Gledali smolepezu predstava od onih namenjenihmladima, preko predstava za {iroku pu -bliku, do onih ~iji provokativni sadàjidefini{u ciljnu grupu fasciniranih pozna-vaoca savremene umetnosti. Savreme-nost odre|uju dru{tveni fenomeni, te na -ravno da su u zavisnosti stepena kultur-nog razvoja neke zemlje predstavljeniprojekti potpuno razli~iti jedan od dru -gog. Ta razli~itost je donela sveìnu, pa seza razliku od festivala na koje smo navi-

Od 24. septembra Centar za pozo -ri{na istraìvanja Dah teatar bio jena turneji po Americi igraju}i dve

predstave – Prelaze}i liniju i Pri~a o~aju. U sklopu turneje Dijana Milo{evi},rediteljka i umetni~ki direktor Dah tea -tra, odràla je nekoliko predavanja natemu Uloga umetnika u mra~nim vreme-nima, a glumica Sanja Krsmanovi}-Tasi}prezentaciju svog rada Telo koje peva,glas koji ple{e. Osim pomenutog, ovopozori{te je predstavilo i svoje radioni-ce/{kole: Internacionalnu {kolu za redite-lje i glumce i Unutar laboratorije, koji seve} godinama uspe{no odràvaju i gde

veliki broj u~esnika dolazi iz inostran-stva, a zna~ajan broj iz Sjedinjenih Dr -àva.

Turneja je po~ela u~e{}em na konfe-renciji Teatar i izgradnja mira u konf-liktnim zonama u presti`nom njujor{komteatru La Mama, koji je s „Teatrom bezgranica“ i podrào tu konferenciju, a nakojoj je ugo{~en veliki broj pozori{nihtrupa iz Amerike, Evrope, Afrike, Kam -bodè... Dah teatar se vrlo uspe{no pred-stavio svojim komadom Prelaze}i linijuposle kog je odràno i predavanje DijaneMilo{evi}, kao i razgovor sa ~lanovimapozori{ta. Dah teatar je potom dobio poziv

da tri nedelje igra svoje predstave u LaMami. Na ovoj presti`noj konferencijiprikazan je i film Acting together, perfor-mance i creative transformation of conf-lict rediteljke Sintije Koen, u kom svojevi|enje ove teme daje i Dijana Milo{evi}.

Posle predstavljanja u Njujorku, Dahteatar je gostovao na dva presti`na ame -ri~ka univerziteta: Braun univerzitet(Road Ajlend) i Dòrd`taun univerzitet(Dòrd`taun, Va{ington). Ovom prilikomsu se sreli s piscem i teatrologom ErikomEhnom, te s trupom „Yuyachkani“, s ko -jom je razmatrana mogu}nost saradnje.Studenti ali i ostali posetioci imali supriliku da pogledaju predstave Prelaze}iliniju i Pri~a o ~aju, kao i da se u nepo-srednom kontaktu s ~lanovima teatraupoznaju s tehnikama i metodima radakoji su prisutni u ovom pozori{tu ve} sko -ro dvadeset godina.

Posetom Univerziteta u Ri~mondunastavljena je vi{egodi{nja saradnja uokviru koje njihovi studenti provode nekovreme u Dah teatru i upoznaju se s ra -dom tog pozori{ta. Odràn je i susret sprofesorkom Dènet Rodèrs.

Na „Coe Collegu“ trupa Dah teatra sesrela i s Denisom Burnetom, jednim odorganizatora ove velike turneje.

Nakon nekoliko izvo|enja u univer-zitetskim pozori{tima, Pri~u o ~aju jeimala prilike da vidi publika u îkagu, u„Chopin Theatreu“. Ovo je bilo jedno odnajpose}enih i najboljih izvo|enja ovepredstave na turneji. U publici su bili ipredstavnici Konzulata Republike Srbije.

Turneja je zavr{ena gostovanjem u„7 Stages Theatreu“ u Atlanti, gde je Dahteatar za 6 dana odrào radionice, pre -zentacije, igrao svoje predstave. „7 StagesTheatre“ je jedan od organizatora oveameri~ke turneje i jedan od dugo godi{ -njih partnera Dah teatra, a napravljenisu i planovi za daljusaradnju.

kli, posle gledanja ~ak tri do pet predsta-va dnevno, ose}ate potpuno odmorni izadovoljni.

Festival CIFET, u organizaciji Mini-starstva kulture Egipta, zajedno godina-ma vodi ministar Faruk Husni s predsed-nikom festivala profesorom FavzijemFahtmijem Ahmedom, te je ovo 22. izda-nje od 10. do 20. oktobra bilo savr{enoorganizovano. Svi u~esnici su bili sme -

ri ìvota, veoma su gostoprimivi i prija-tni.

Pre odlaska u Kairo ~uli smo primed-be kolega koji su ve} bili ranijih godina, akoje su se odnosile na tehniku i organiza-ciju. Me|utim, bez obzira na veoma te h -ni~ko-tehnolo{ki zahtevnu predstavuOktagon, brzo smo sve pripremili sa izu -zetno ljubaznim tehni~arima pozori{taEl Aim. Igrali smo dva puta pred punom

rizikovale su da prona|u neki novi kod uizvo|a~koj umetnosti. U~e{}e Italije pred-stavom Orfej Daniele \ordano, bilo jeprovokativno jer dodiruje razlike Evrope iAfrike, gde se poznatom temom Orfejaoblikuje monodrama (jedino glumica go -vori tekst), dok kroz pokret tamnoputiplesa~ iz Rima neverbalno „razgovara“ snjom, uz zvuke afri~kih instrumenatasenegalske grupe koja sve vreme kreira

radom i projektima u nas, kroz razgovore,dogovore o budu}oj saradnji. Podelili smogodi{njak nezavisne izvo|a~ke scene uSrbiji RASTER 09. u izdanju TKH Foru-ma za kritiku, koji je izazvao veliko inte-resovanje i diskusije o va`nosti ovak vihprojekata za istorijusavremene izvo|a~keumetnosti.

Oktagon (Foto: Lidija Antonovi}) El Aim teatar Mimart sa ambasadorom (Foto: Lidija Antonovi})

Dah teatar u 7 Stages Theatreu, Atlanta

14

Intervju: Iva Milo{evi}

LUDUS 168Lu

POZORI[TE IPAK MO@E DA LJUDE ÎNI BOLJIM„Danas je zamagljena svrha obrazovanosti iproduhovljenosti. Ljudi, pogotovo mladi, nevide svrhu toga. Ne vide na koji na~in }e onito mo}i da iskoriste da bi ìveli kvalitetno, tj.da bi sebi obezbedili ìvot koji donosi kom -for. Te`nja ka materijalnom uspostaviljenaje kao osnovni cilj, kao smisao ìvota, kaoklju~na vodilja koja obeleàva sva htenja ododabira profesije pa nadalje. U isto vreme,naravno, smisao ìvota se gubi, ali nepostoji svest o tome. ôvek ne prepo znajeda mu vlastita intencija donosi nezado-voljstvo“, kaè rediteljka Iva Milo{evi}

Tat jana Nje¦ i¯

Rediteljka Iva Milo{evi} u Jugo slo -venskom dramskom pozori{tu ra -di predstavu Iz juna~kog ìvota

gra|anstva Karla [ternhajma ~ija jepremijera po~etkom naredne godine. Nje -ne predstave Drama o Mirjani i ovimaoko nje i Fedrina ljubav pobrale su iuspehe i simpatije publike i naklonostkritike na raznim festivalim i gostovanji-ma. Jo{ od kako je debitovala Magi~nimpopodnevom Volfganga Bauera (Bitefteatar) bavi se intrigantnim temama idilemama u markantnim rediteljskimpostavkama. Provocirala je polemike po -stavkom Rejvenhilove drame Shoppingand fucking (JDP, Teatar „Bojan Stupi-ca”), zanimljivo markirala svoj rediteljs-ki status postavkom Kazimira i KarolineEdena fon Horvata (Narodno pozori{teSombor), potom „dobila etiketu“ ozbiljnei promi{ljene rediteljke predstavama:Razvaljivanje Nila Labjuta (JDP, Teatar„Bojan Stupica”), Put do nirvane ArturaKopita (Atelje 212), Mala sirena H. K.Andersena (Malo pozori{te „Du{ko Ra -dovi}”), Zmijsko leglo Vasilija Sigareva(Atelje 212), Vuk i sedam jari}a bra}eGrim (Pozori{te lutaka „Pinoko”), Fedri-na ljubav Sare Kejn (JDP, Teatar „Bojan

Gor~in, a ina~e te komade je osamdesetihreìrao Paolo Ma|eli u Zagrebu, tako dasmo imali taj hrvatski prevod koji je po -sluìo kao uvid. Za na{e potrebe prevodje uradio Bo{ko Milin. No, jako mi sedopalo.”

Za{to?Zato {to kroz jednu, prakti~no, vod -

viljsku strukturu komad vrlo nemilosrd-

Stupica”), Proslava Vinterberga, Rukovai Hansena (Atelje 212)....

Razgovor s Ivom Milo{evi} ra|en jejednog ranog popodneva u kafi}u ne da -leko od Jugoslovenskog dramskog pozo -ri{ta. Jer, u pozori{tu se, kao {to znamo,ne pu{i a svaku, pa i takvu, torturu ~o -vek nastoji da izbegne ako ikako moè.Iako moè delovati bizarno i nebitno gdese razgovor vodi, ipak nije tako. Imane{to od ukusa i mu~nine i gor~ine u ~i -njenici da, na primer, pozori{ni bifei za -hvaljuju}i propisima o zabrani pu{enja,nisu vi{e mesto susreta. No, to je druga iduga tema. A pozori{ni bifei, zavisno izkog ugla posmatramo stvari, mogu biti iovakvi i onakvi, samo nisu nebitni.

No, Iva je na razgovor do{la posleprobe predstave Iz juna~kog ìvota gra -|anstva, prirodno, pod utiskom svegaonoga {to nosi i/ili zna~i dati komad,tona u kome je protekla proba, svojihrediteljskih dilema...

Karl [ternhajm (1878–1942) je ra -noekspresionisti~ki nema~ki pisac a po -menuti komad je zapravo naziv trilogijeu kojoj on vivisecira filistarski, malo-gra|anski duh gra|anstva, licemernimorl, gramzivost... U gluma~koj podelisu: Dragan Mi}anovi}, Jelena \oki},An|elika Simi}, Nikola Vujovi}, BojanLazarov, Marko Ba}ovi}, Rada \uri~in,Predrag Ejdus, Nada [argin i MarinkoMad`galj. Scenograf je Gor~in Stojanovi},kostimograf Leo Kula{, a kompozitorVladimir Pejkovi}.

Ovo je prvo izvo|enje dela Karla[ternhajma na srpskom jeziku i prvareìja Ive Milo{evi} na Velikoj sceni JDP-a „Ljuba Tadi}”.

Na po~etku razgovora Iva kaè danaziv predstave zapravo odgovara imenu~itavog jednog ciklusa komada tog pisca,koje je on pisao pred i za vreme Prvogsvetskog rata, a kroz koje, podsmevaju}ise, razobli~ava gramzivog, sebi~nog gra -|anina, pripadnika kapitalisti~kog dru -{tva na vrhuncu razvoja koje je, kaotakvo, i dovelo do rata.

Govore}i o tome {ta ju je privuklo ko -madu kaè: „Za po~etak, meni se ve}izvesno vreme radi klasika, klasika kaomogu}nost da se odmaknem od psiho-lo{kog realizma i od savremenog trentka~ime sam baratala u poslednje vreme,sem mjuzikla Glorija po delu RankaMarinkovi}a. Tako|e, èlela sam da ra -dim ne{to {to je blisko komediji u naj -{irem smislu. [ternhajma mi je predloìo

Kod [ternhajma ima pobune, ali suto trenuci posle kojih sledi vrlo laka sa -moprodaja. On iz toga crpi komi~nost.Gledamo, izme|u ostalog u predstavi, ~o -veka kome nakratko proradi savest, ave} slede}eg trenutka pred nekom ne -~asnom ponudom, naj~e{}e finasijskom,on odbacuje bilo kakve obzire.

bavi i to naplati, zapravo i nije umetnost.Kada je re~ o pozori{tu ne mislim da onotreba da bude revolucionarno u smisluda predstavom ru{ite vladu niti je to mo -gu}e. Ono treba da rafinira duh, da pod -mazuje zup~anike u ljudskom duhu, datera ljude na promi{ljanje na~ina ìvotakoji vode, sistema vrednosti koji prih-vataju, da motivi{e na preispitivanje ali i

no razobli~ava beskrupuloznost, gram zi -vost, egoizam koji u malogra|aninu, stu -bu kapitalizma, izlazi na povr{inu. Pra -timo dru{tveni uspon mu{ke loze u jednojporodici. U komadu Ga}e, koji govori obizarnom incidentu da su jednoj ènispale ga}e dok je car prolazio, mi vidimokako je taj banalni doga|aj probudio umalogra|aninu sposobnost i potrebu datu|u nepriliku pretvori u svoju mogu} -nost da se obogati. U slede}oj pri~i Snobvidimo jednog sina koji postaje bogatiindustrijalac, dobija ponudu da oènigrofovsku }erku, {to zna~i da u|e u aris-tokratski sloj, a zarad toga on odlu~ujeda pogazi i poslednju trunku ljudskosti.I, u tre}em komadu koji se zove 1913 gle -damo tog snoba kao grofa u poodmaklimgodinama koji ima troje potpuno deka -dentne dece, zainteresovane samo za po -modarstvo nikako za poslove, i njegovsukob sa }erkom oko {efovskog mesta ufabrici oru`ja ~iji su oni vlasnici. Da neprepri~avam dalje, kroz komad vidimokako ta potreba za osvajanjem i/ili prib-liàvanjem centru mo}i koji uàsno jakofunkcioni{e deformi{u}i sve. Odnosno,vidimo da je ta volja i potreba za osva-janjem mo}i ono {to vodi ljude a idu}i timputem oni gaze preko svega. Mislim da tojako dobro korespondira sa onim {to miovde trenutno ìvimo.

A to je?Dominantna, ta~nije jedina lestvica

dru{tvenog (ne)uspeha je stepen ponià -vanja drugih ili poniènosti od stranedrugih. Taj mra~an mehanizam, u kojisvi bivaju uvu~eni, stra{no pusto{i duh iljudskost i od ljudi pravi monstrume.

Ho}ete da kaète da izvla~i ono naj -gore u ~oveku?

Da, upravo izvla~i ono najgore uljudima. A ono {to je meni izazovno jesteta komi~na forma u kojoj se [ternhajmpoigrava dok je re~ o vrlo ozbiljnim, uz -nemiravaju}im, dru{tveno aktuelnimstvarima.

Da li u toj pozori{noj pri~i i u onomeu ~emu ìvimo, {to je aktuelno, ima po -bune ili je re~ samo o pristajanju?

@ivimo u vremenu u kome sve vi{e,svesno ili nesvesno, prihvatamo to da ciljopravdava sredstva. Vi{e se pri~a o tomeda li je izbor sredstava bio dovoljno mu -dar a ne dovodi se u pitanje cilj.

Problem je zapravo u tome {to jeve}inski stav da je moral stvar pro{losti ada je aktuelno pona{anje dru{tveno prih-vatljivo. Licemerje je postalo legitimno.Principi ~asnog, po{tenog ìvljenja, da -vanja prioriteta nekim ljudskim vrednos-tima su se sveli na paradu, na floskulekoje se izgovaraju pa gaze. Ono {to ljudipokazuju u praksi upravo je suprotno.

Ako se osvrnemo unazad ne u~i linas istorija da kad to nadvlada, nu`nosledi entropija sistema?

Upravo tako. Kod [ternhajma, odno -sno u predstavi Iz juna~kog ìvota gra -|anstva imamo da je usledio Prvi svetskirat. Jedan od junaka i kaè da je do ratadovelo to {to bogati samo èle jo{ vi{ebogatstva i mo}i a gladni nemaju ni hle -ba, pa s njima moè{ kako ho}e{. Postojita teza da glad nu`no dovodi moral upitanje. Mislim da je to problemati~no,ipak. Me|utim, sve proizlazi iz sistemavrednosti koji vremenom postaje domi-nantan i prihva}en. Ako se ve}ina po -na{a na odre|eni na~in, kakav god onbio, to zna~i da pojedinac „ima oprav-danje“ da se pona{a isto tako. To aboliraod odgovornosti.

Radnja komada se, dakle, odvijapred Prvi svetski rat, jeste li u tom smis-lu intervenisali u predstavi?

Ne, zadràli smo epohu. Ona je vrlova`na izme|u ostalog i zato {to daje ko -mi~nost kroz koju se prelama aktuelnost,slika savremenosti obeleène gramzi-vo{}u, pohlepom shvatanjem mo}i kaopozicije koja obezbe|uje pravo na vr{enjeprisile....

Gde je umetnik u svemu tome? Da lije umetnik postao selebriti a umetnostizgubila subverzivnost?

Kako koje delo i kako koji umetnik.Svaka umetnost koja je dekorativna ikomercijalna, pod komercijalnim podra -zumevam da joj je primarni cilj da za -

da omogu}ava katarzi~ni smeh usledsuo~avanja sa onim ~ega ste mo`da i sa -mi deo.

Nismo li svedoci da mejnstrim u ko -me ìvimo od kulture stvara zabavu iima negativan, ~ak poniàvaju}i odnosprema obrazovanosti, produhovljeno -sti...?

Zamagljena je svrha obrazovanosti iproduhovljenosti. Recimo, za{to mladisve manje ~itaju? Ne vide svrhu, ne videna koji na~in }e oni to mo}i da iskoristeda bi ìveli kvalitetno, tj. da bi sebiobezbedili ìvot koji donosi komfor. Te -`nja ka materijalnom uspostaviljena jekao osnovni cilj, kao smisao ìvota, kaoklju~na vodilja koja obeleàva sva htenjaod odabira profesije pa nadalje. U istovreme, naravno, smisao ìvota se gubi,ali ne postoji svest o tome. ôvek ne pre -poznaje da mu vlastita intencija donosinezadovoljstvo. Velika, pa ako ho}ete, ipozori{na tema.

[ta je za vas pozori{te? Za mene je pozori{te prostor duhovne

samospoznaje.To je i prostor kolektivneposve}enosti. U poslednje vreme, na pri -mer, na festivalskim gostovanjima volimda gledam predstavu iz dèpa. Uzbu|ujeme duboka koncentracija ljudi na sceni ioko scene da posve}eno doprinose igrikao pozori{nom ~inu, da iskazuju dubo-ku veru u njenu va`nost uprkos njenojneumitnoj efemernosti. Za mene je pozo-ri{te prostor za katarzu i za intelektualnianga`man. U isti mah – i hram i dom.

Va{ dosada{nji rad, izme|u ostalog,obeleìle su predstave Shopping andfucking, Zmijsko leglo, Fedrina ljubav.Prili~no ste se hvatali u ko{tac sa tzv.dramaturgijom krvi i sperme. Kako da -nas sagledavate tu dramaturgiju?

Kao dobro prona|eni jezik kojim seda izraziti esencija duha jednog vreme-na. Mislim da sada{nje vreme traì novejezike.

Rade}i, kasnije hvaljenu i nagra -|ivanu predstavu Proslava u Ateljeu 212rekli ste da vas je komad privukao i time

Iva Milo{evi}

Ludus ne moèbez

Ministarstvaza kulturuRepublike

Srbije,a verujemo dani Ministar stvone moè bez

Ludusa

LUDUS 16815

Intervju: Iva Milo{evi}

{to govori o nesuo~avanju ~oveka sa isti -nom, sa stvarima onakvim kakve jesu...

Da, jedna od funkcija pozori{ta jeste ita~ka suo~avanja sa ukupnom ljudskomsituacijom, stepenom antropolo{kog raz -voja, stanjem duha, fiksiranjem savre-menosti.

Ta predstava, koja mi je bila vrlouzbudljiva dok sam je radila, na svojna~in skenira svojevrsnu patologiju u~oveku koja nikada ne}e imati granica.Tema koja i dan-danas {okira javnost,gotovo da ne pro|e dan kada se probuditei otvorite novine a da se ne suo~ite sastra{nim pri~ama kakve su zlostavljanjadece od strane svojih roditelja.

Predstava koju ste radili po komaduIvora Martini}a Drama o Mirjani i ovi -

Kritika je, izme|u ostalog, zabe -leìla, tj. ocenila da pomenuta predstava„jasno sagledava stvari, naziva ih prav-im imenom i poziva na li~nu potragu zasmisaonim i za samoodre|enjem“...

Kako rekoh, problem ìvotnog smis-la, mehaniciteta egzistencije i privida ko -munikacije izme|u ljudi ono je {to ovajkomad ~ini bolno aktuelnim.

Jedno od pitanja koje je za rediteljeveoma bitno je saradnja i rad sa glumci-ma. Upe~atljiva je, recimo, va{a sarad -nja s Mirjanom Karanovi}...

Veoma sam ponosna na petnaestakgluma~kih nagrada koje su dobijene zauloge u predstavama koje sam ja reì -rala. Nadam se da je to opipljiva posledi-ca mog uìvanja u radu s glumcima.

Srpskom narodnom pozori{tu Novi Sad,do{li sa ise~cima iz novina koji, izme|uostalog, ocrtavaju kroki trivijalnosti sva -kodnevice. Name}u se dva pitanja; jednose nadovezuje na prethodno, tj. na temurediteljskog posla a drugo otvara pitanjemedija?

Volim da istraùjem i eksperimen-ti{em sa stimulisanjem saradnika u vezis temom predstave koju radim. U odnosuna sadràj i temu predstave prilago -|avam i svoj na~in pripreme. Ponekad jeto kolaìranje ise~aka iz novina, ponekadintenzivno ~itanje bo~ne literature, po -nekad uklju~ivanje stru~njaka ili dovo -|enje obi~nih ljudi na probu ~ije ìvotnoiskustvo moè biti inspirativno.

Izdanja Udruènja dramskih umetnika Srbije moète poru~iti nabrojeve telefona: 2631 522, 2631 592, 2631 464 ili mejlom naadresu: [email protected] ili ih kupiti u prostorijama UDUS-a(Beograd, Studentski trg 13/VI)

MARIJA CRNOBORIPriredio Aleksandar Milosavljevi}cena: 800 dinara MATA MILOŠEVI]

Priredile: mr Ksenija Šukuljevi}-Markovi} i Olga Savi}

cena: 800 dinara

LJILJANA KRSTI]Priredila Ognjenka Mili}evi}cena: 800 dinara

RADE MARKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

MIRA BANJACPriredio Zoran Maksimovi}

cena: 800 dinara

PETAR KRALJPriredila Ognjenka Mili}evi}

cena: 800 dinara(rasprodat tira`)

OLIVERA MARKOVI]Priredio Feliks Pa{i}cena: 800 dinara

STEVAN [ALAJI]Priredio Petar Marjanovi}cena: 800 dinara

VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 800 dinara

MIHAILO JANKETI]Priredio Veljko Radovi}cena: 800 dinara

BORA TODOROVI]Autor: Dragana Bo{kovi}

cena: 800 dinara

PREDRAG EJDUSPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

STEVO @IGONPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

PETAR BANI]EVI]Priredio Ra{ko V. Jovanovi}

cena: 800 dinara

BRANKA VESELINOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 800 dinara

IVAN BEKJAREVPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

KSENIJA JOVANOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 800 dinara

M O N O G R A F I J E

SVETLANA BOJKOVI]Autor: Ksenija [ukuljevi}Markovi}cena: 800 dinara

Ostala izdanja

Edicija posve}ena dobitnicima Nagrade„Dobri~in prsten”

ma oko nje ubira uspehe kako kod do -ma}e publike tako i u okruènju, na fe -stivalima tako|e. [ta vas je motivisaloda radite tu predstavu?

To {to je poetika komada autenti~na,{to predstavlja rediteljski izazov zbogapsurdnog baratanja dokumentarno{}u.Mislim da je problem ìvotnog smisla,mehaniciteta egzistencije i privida ko -munikacije izme|u ljudi ono {to ovajkomad ~ini bolno aktuelnim.

Kada je re~ o Miri, saradnja s njom mi jepotpuno otvorila do tada neslu}ene di -menzije rada u pozori{tu. Od nje sammnogo nau~ila i smatram da je ona ve -li~anstvena glumica.

U nekoliko navrata scenografiju zapredstave koje ste reìrali radio jeGor~in Stojanovi}, va{ suprug. Kakoizgleda ta saradnja? S druge strane, kadradite u JDP-u, on vam je umetni~kidirektor. I, opet, kako izgleda ta sarad -nja?

Gor~in je potpisao scenografiju zadvanaest od mojih ~etrnaest reìja. Da -kle, imamo dugogodi{nju i veoma uspe -{nu saradnju na liniji reditelj–scenograf.Mislim da sa svakom novom saradnjomjedno drugo stimuli{emo da odemo korakdalje u odnosu na prethodni rad i to jeono {to mi se dopada i {to cenim. Kada jere~ o odnosu reditelj – umetni~ki direk-tor, Gor~in je veoma zahtevan, jer odreditelja traì veliku temeljitost. S drugestrane, poseduje ve{tinu i znanje dapodrì polaznu ideju reditelja, i omogu}injeno produbljivanje.

Kako vidite poziciju, mesto, ulogureditelja (naravno pozori{nog) danas?Imali smo fazu kada su glumci bili os -novno, najistaknutije obele`je teatra,za tim rediteljsko pozori{te...

Su{tina pozori{ta nije ni reditelj, nipisac, ni glumac, ve} predstava i svi se unjoj poni{tavamo. To je jedino va`no. Sveostalo su vanpozori{ni motivi koji ~ine dase u razli~itim razdobljima pozori{neistorije izdvaja ili name}e neki individu-alni doprinos.

Poznato je da ste na jednu od prvih~ita}ih proba predstave Painkillers, u

[to se ti~e medija, mislim da je medi-jska prezentacija stvarnosti izvrstanbarometar stanja duha vremena. Pozo -ri{te mo`da moè da pozajmi ne{to odmedija, ali nikako ne bi trebalo da se snjima takmi~i. Pozori{te je najmo}nijimedij da izrazi su{tinu ~ovekovog po -loàja u svetu, i za razliku od povr{nihmedija nema za cilj da zavede i zaseni.

U programu za predstavu Pain -killers napisai ste, izme|u ostalog, da jeto komad koji izraàva neuroti~no po pu -njavanje praznine savremenog ~oveka,njegovu opsednutost pohlepom i narciso -idno{}u...

Jednostavno, ìvimo u svetu svetukojim vlada teror uspeha, takozvanogsa vr{enstva i natprose~nosti. U svetu kojipotpiruje ~ovekovu potrebu da zavodi ida bude zaveden. U svetu u kome jeva`no pobe|ivati, dakle, biti iznaddrugih, a ne biti s njima, uvaàvaju}i iuìvaju}i u autenti~nosti razlika. Reìjapredstave Painkillers na mene je uticalai u smislu da me udaljila od preteranogsaose}anja sa bolom savremenog ~oveka,a pribliìla me komi~nom odnosu premastvarnosti.

Kaète da je medijska prezentacijastvarnosti izvrstan barometar stanjaduha vremena, a da je pozori{te naj -mo}niji medij da izrazi su{tinu ~ove -kovog poloàja u svetu...

Pozori{te ipak moè da ljude ~ini bo -ljim od one slike ~oveka koju stvaraju iname}u mediji. Uostalom, pozori{te to~ini ve} dve hiljadegodina.

Sekretarijat za

kulturu

Skupštine grada

Beograda

usrdno dariva

svoje jedine

pozorišne novine.

„Ludus“ uzvra}a

s blagodarnoš}u.

Iva Milo{evi} (Foto: Emma Szabo)

16

Intervju: Biljana Zdravkovi}

LUDUS 168Lu

UJEDINJENA EVROPA JE KULTURNI PROJEKAT„Umetnost se ~esto banalizuje i njen pravac seskre}e sa stabilnog na nesigurni kolosek grani~nih ipopulisti~kih ànrova”, kaè Biljana Zdravkovi}

Biljanu Zdravkovi}, ~elnika „Jugo -koncerta“, prati glas da je velikiradnik i borac kada je o kulturi re~,

kako unutar granica zemlje tako i vannje. U oktobru ju je Evropska komisijapozvala u Brisel da u~estvuje na va`nomme|unarodnom skupu o kulturi, jedan jeod inicijatora osnivanja „Orkestra bezgranica“ koji okuplja vrhunske mlademuzi~are s prostora biv{e Jugoslavije, kaoi Nacionalne asocijacije festivala izvo -|a~kih umetnosti. Li~no je, kaè, i velikiljubitelj pozori{ta.

Nedavno ste pozvani da u~estvujetena posebnom Forumu Evropske unije ko -ji je bio posve}en kulturi?

Imala sam zadovoljstvo da me Evrop-ska komisija pozove na Forum pod na -zivom Izgradnja zajedni~kog dru{tva zasve. Prvi put se Evropska komisija priobradi ovakve teme obratila jednoj asoci-jacijaciji iz oblasti kulture i izbor je paona Evropsku asocijaciju festivala. Tonikako nije slu~ajno. Ova asocijacijaokuplja vi{e od stotinu najuglednijih fe -stivala iz oblasti izvo|a~kih umetnosti.Tako sam 19. i 20. oktobra u Briselu bilajedan od tri izlaga~a u ime svih evropskihfestivala. Sa mnom su evropskim zva ni~ -nicima govorili jo{ i bugarski reditelj kojiìvi u Belgiji Galin Stoev, kao i JeleDieriks, direktor festival u Gentu.

Po povratku s tog skupa rekli ste,izme|u ostalog, kako je bilo re~i i o tomeda je Ujedinjana Evropa zapravo kul -turni projekat?

Da. U poslednje vreme EU ~estogovori o konceptu Ujedinjene Evrope kaoo kulturnom projektu. Teza nije nova, alije sada sve glasnija. Govori se mnogo outicaju kulture na kreiranje gra|anskesvesti, o toleranciji i solidarnosti, ali i okulturnoj industriji, novim tehnologija-ma, uticaju medija... Jedan od najzna -~ajnijih zaklju~aka Foruma je ~injenicada su me|unarodni festivali generatoripovezivanja, multikulturalnosti, sarad-nje, mobilnosti ideja, stvaralaca i ljudikoji se bave kulturom uop{te. Oni su most

koji spaja dràve i narode, ali i kreativnepojedince koji su odavno prekora~ili gra -nice svojih domovina, ne samo unutarEU, ve} i na celom kontinentu, pa i glob-alno... Dakle, s jedne strane Evropa shva-ta da je kultura najlak{i vid komunikaci-je, a s druge evropski zvani~nici priznajuda su im javni tro{kovi u kulturi „kost ugrlu”. Cilj je bio dokazati da su kulturni

ukupnih javnih izdataka. Sasvim ne{totre}e je i pitanje na koji na~in profesion-alci u kulturi razumeju potrebu da sedràva na razli~itim nivoima „rastereti”nepotrebnih izdataka i da najzad na pra -vi na~in po~nu da se bave izna la ̀ enjemalternativnih oblika finansiranja. Ovo jeu na{im uslovima veoma bolno pitanje, ani dràva nam ne pomaè mnogo ve} seoko nevelikih sredstava mi me|usobnosporimo, {to svakako ne odgovara ni -kome.

stvene glave, da pogledamo drugom svetuu o~i i da otvorimo u{i za neka drugami{ljenja.

I, kako vidite kulturu danas i ovde?Njenu poziciju, odlike... Neretko se moè~uti da je zapravo sve estrada od politikedo grand parade?

To svakako na prvi pogled izgledatako. U pitanju su odavno zamenjeneteze. „Mejnstrim kultura” je postala ne{todrugo i sada se po navici, ili zato {to im seto ~ini zgodno i „demokratski”, svi„udvaraju” populisti~koj strani ìvota. To

„Jugokoncert” je glavni „krivac” zaBEMUS, pa i za spektakularan zavr {e -tak ovogodi{njeg festivalu u vidu maes-tralnog koncerta Njujor{ke filharmonije.

Bemus je pro{ao i najsre}nija samzbog ~injenice da se on dogodio. Tradicijaod 42 godine nije nikako za potcenjivanje.Publike je bilo i to razne – od ljubiteljamuzike koji su punili lepi hol Narodnebanke Srbije na besplatnim Bonus kon -certima, do onih ina~e retkih posetilacakoncerata koji su smatrali za pitanje pre -stià da kupe ne sasvim jeftine ulazniceza zavr{ni koncert Njujor{ke filharmoni-je. Bilo ih je 4.000 u dvorani „Savacentra” te ve~eri i to je svakako apsolutnirekord kada su u pitanju koncerti kla -si~ne muzike. Ovaj doga|aj je bio pravifestivalski i imao je zna~aj koji dalekoprevazilazi okvire jednog umetni~kogdoga|aja. Po meni to i jeste uloga festi-vala. U jednom trenutku se celokupnodru{tvo, kao u nekom obostranom ogle -dalu, „prelomi” i postajemo svesni svihsvojih kvaliteta i mana, svojih mogu} -nosti... To je izuzetno va`no.

Po{to imam nemala iskustva u ovomposlu, odavno sam navikla da se svimane moè ugoditi i da kod nas svi imajumi{ljenje o svemu. Ipak, te{ko padajuzlonamerne kritike, neproverene infor-macije iz „pouzdanih” izvora ili odsustvosvesti o zna~aju i ulozi jednog ovakavogfestivala u na{oj sredini.

Nedavno mi je tu jedan priznatiumetnik rekao da je „ovo bio najgori Be -mus do sada” (on ih pamti sve), a samonekoliko dana kasnije jedan njegov kole-ga je izjavio da bi ovaj Bemus bio odli~ani da su na njemu bila samo dva doga|aja:premijera opere Figarova ènidba uprodukciji Narodnog pozori{ta i koncertNjujor{ke filharmonije.

A u vezi „prelamanja” s po~etka ovogodgovora, moram dodati i to da se naovom Bemusu sva{ta prelomilo: SretenaKrsti}a, kome je ovo bila poslednja pro -gramacija, posle ~etvorogodi{njeg sluè -nja Festivalu zamenio je Zoran Eri}. Uzzahvalnost Sretenu, imenovanje ugle -dnog i odli~nog kompozitora na mestuumetni~kog direktora – selektora velikaje sre}a. Doìveli smo na ovom Bemusu idva ozbiljna otkazivanja. Prvo je zbogbolesti otkazala svetski ~uvena MarijanaMijanovi}, ~iji je sofisticirani alt osvojiosve svetske pozornice, a zatim, samonekoliko dana pred po~etak, otkazao je iperkusionista Martin Grubinger, mladazvezda evropske scene, i to zbog preuran-jenog ro|enja svog prvog deteta! To jeozbiljan udarac za svaki festival, a „zve -zdano nebo” Bemusa se namah neprijat-no suzilo. Morali smo da u~estvujemo uunaped izgubljenoj trci s paritetom dinar-evro, da se branimo od stotina onih kojisu polagali pravo na besplatne ulaznice(dakako za koncert Njujor{ke filharmoni-je) i da se uklapamo u „zakone trì{ta”koje, u vremenima krize, za sve traì no -vac unapred.

Pored sjajnog koncerta pijaniste Vla -dimira Milo{evi}a, koji je s pravom postaou poslednje vreme miljenik beogradskepublike, istan~anog nastupa francuskesopranistkinje Karen Vur{ ili odli~nogmuziciranja na ve~eri koju je priredioBazelski kamerni orkestar, „malih” ra -finiranih nastupa u~enika muzi~kih{kola „Mokranjac” i „Stankovi}”, uvekatraktivnog programa sa starom mu zi -kom u izvo|enju ansambla „Flauto dol -ce”, izdvojila bih i dve dragocene promo-cije – 4 kompakt-diska sa celokupnimopusom Ljubice Mari} i diskova sa snim-cima velike umetnice Irine Arsikin.

Neretko napominjete da ste ljubiteljteatra. Va{ osvrt na na{u pozori{nu sce -nu?

Veliki sam ljubitelj teatra. Iako dolaz-im iz sveta muzike, prepoznajem u na -{em teatarskom ìvotu iste ili sasvimsli~ne pojave i situacije sa kojima se su -sre}em u muzi~kom miljeu. Ne}u re}i

TRA@E SE PROJEKTI

Imali ste prilike da se u Briselu sretnete sa komesarom za kulturu EU?Nas desetak se u Briselu susrelo i sa komesarom za kulturu EU Adrulom

Vasilijuom. Pored predstavnika BEMUS-a, sastanku je prisustvovao i DarkoBrlek, predsednik Evropske asocijacije festivala i direktor Festivala Ljubljana,Katrin Deventer, generalni sekertar Asocijacije, kao i zastupnici festivala izBrisela, Sarajeva, Viljnusa, Linca, Londona, Emilije Romanje, Eks an Provansa,Granade, Vroclava i Rima.

Iako u su{tini pravi politi~ar, ova Kipranka (supruga nekada{njeg predsed-nika ostrvske dràve) nosi na sebi neki „kulturni” oreol. Lako se s njom razgo-vara, a mogli smo ~uti i molbu koja ne prelazi ~esto preko usana politi~ara. Evoparafraze: Pomozite mi, dajte mi oru|e u ruke, dajte mi projekte i ja }u znatikako za njih da se borim. Moj mali doprinos ovom pozivu bila je prezentacijaprojekta „Orkestar bez granica”, ansambla koji formiraju regionalni festivali irelevantne muzi~ke institucije u okruènju, a koji }e biti sastavljen od najboljihmladih muzi~ara s prostora nekada{nje Jugoslavije.

S druge strane, i za mene je bilo iznena|enje da ~ujem da su evropski ocisvesni nesporne ~injenice da je na turbulentnom tlu nekada{nje Jugoslavijekultura prva probila sve barijere. To im se ~ini jako va`no (i nama je, naravno).

Ovaj duh trebalo bi sada da se prenese sa nivoa preduzimljivih i kreativnihpojedinaca na celo dru{tvo i na politi~are, a to nije uvek lako. Drago mi je zatokada saznam o susretima na{ih dràvnika i kolega iz susedstva i kada ~ujem daje kultura jedna od tema njihovih dogovora.

Pojedinci na kojima je po~ivao ovaj tanani i preko potreban most saradnjeproteklih godina su potro{ili mnogo energije da u poluinstitucionalizovanimuslovima odrè komunikaciju sa susedima, da dokaù da delimo sli~an kulturniprostor i ba{tinu, da kroz umetni~ke projekte zapo~nu mukotrpan i osetljiv procespomirenja i le~enja rana... Uski i u nekim slu~ajevima egocentri~ni (nacional-isti~ki) okviri u koje smo se svi zavukli posle mu~ne pro{losti i raspada, nisupogodovali nikakvoj saradnji ni u kom pogledu. Kultura je u takvoj situaciji bilanajvi{e o{te}ena jer je sna`nim umetni~kim li~nostima kao vazduh potrebnakomunikacija, pokretljivost, menjanje mesta, a projektima u kulturi neophodnasaradnja s drugima, sli~nima, sa onima koji dele iste ideje, ali i probleme...

projekti neophodni i da ne mogu biti „od -se~eni” samo zato {to pojedini politi~ari iklju~ni donosioci odluka to dovoljno neprepoznaju, nemaju afiniteta ili im sejednostavno ~ini da se toga mogu naj lak -{e odre}i, po principu „od dva zla...” Po -sebno je pitanje {ta su javni tro{kovi ukulturi i na koji na~in se Evropa, ali idràve pojedina~no, nose sa problemomobjektivne potrebe za smanjvanjem

Forum je istakao fantasti~an nivokomunikacije koji je omogu}io internet. Sdruge strane, brza komunikacia i daj -dèst verzija kulturnih produkata obez -vre|uje kreativnost i neposredno obra }a -nje gledaocu ili slu{aocu. Umetnost setako ~esto banalizuje i njen pravac seskre}e sa stabilnog na nesigurni kolosekgrani~nih i populisti~kih ànrova. Sama~injenica da je danas kultura dostupnamnogima nije i jedini cilj umetnosti.Galin Stoev je izneo interesantnu tezu dase umetnik ne moè boriti protiv svihzamki ìvota, ali se kao kreativna indi-vidua moè boriti za pojedinca kom seobra}a. Pozori{nim ~inom se moèspasiti pokoja du{a! Kreativna individuaje jedina sta bilna ta~ka u ~itavom gali-matijasu kul turnih politika, projekata,finansijskih nevolja, institucionalnih,javnih i privatnih inicijativa...

Dakle, {ta je kultura XXI veka?To je svakako vrlo op{te pitanje, ali

nekih okvira ima. Po{to se slobodno moère}i da evropska kultura u tradicional-nom smislu te re~i vi{e ne postoji (semkao akademska paradigma za ne{tonaspramno dalekoisto~noj kulturi, naprimer), sada govorimo o multikulturnojEvropi, o upoznavanju sa razli~itostima,o jedinstvu (i bogatstvu) divergentnogevropskog kulturnog prostora. U tomkontekstu su nacionalne kulture dobro-do{li model za me|usobno upoznavanje,{irenje vidika, iskazivanje me|usobnoguvaàvanja i za stvaranje novog kvalite-ta, inovativnih zajedni~kih projekata, zakreiranje atmosfere blagotvorne saradnjena svim nivoima – nacionalnim, region-alnim i me|unarodnim. Ako se nekome~ini da smo to radili i do sada i da namnije potrebno „uputsvo” iz EU {ta }emomi „ovde kod nas sa na{im parama daradimo”, onda bih rekla da smo mnogotoga radili pogre{no i da nam nikako nebi smetalo da provirimo malo preko vla -stitog praga, da iza|emo malo iz sop -

Biljana Zdravkovi}

je karakteristi~no za sva vremena oz -biljnih promena – zabava i specifi~no na -cionalisti~ki obeleèna „kulturna ba {ti -na” dobijaju prtimat. To }e se te{ko iz -meniti i potrebno je mnogo strpljenja irada. Ujedno sam sigurna – kada najzadovde u Srbiji po~nemo malo bolje daìvimo (i vi{e da radimo), ovaj imid` ali izna~aj i uticaj kulture }e se bitno izmeni-ti.

S druge strane, na{a kulturna scenaima dve strane, dva ìvota: jedan je onajpravi, svakodnevni, kreativni, promi {lje -ni, stvarala~ki-uzavreo, sa svim bli sta -vim trenucima i neda}ama, sa odli~nimili malo manje odli~nim izvo|a~imaumetni~kih radova (a ta~no se zna koji sukoji), sumnjama, svakojakim preganjan-jima, zamenama, „uskakanjima”, prom-enama, sva|ama, suzama, ljubavima,razgovorima, probama, ugovorima, hono-rarima (mala stavka), ka{njenjima, pre -vozima, susretima, surevnjivostima, ah, ikritikama... Onaj drugi ìvot, koji je tunedavno izmi{ljen kako bi na{ narodlak{e progutao gorku pilulu na kojoj pi{e„umetnost” ili, jo{ gore „kultura” je onajkoji gledamo na televiziji ili ~itamo utabloidima: to su trajne {minke (nikada ustvari nisam ta~no razumela {ta je to),{ljokice, skandali, avanture, veliki deodoma}ih serijala, rijaliti programi, „opu -{teni” razgovori u studijskim ki~ fotelja-ma o kuvanju i „umetnosti”, o dijetama i„umetnosti”, o nezi kose i „umetnosti”, ine daj boè o politici ili fudbalu i „umet-nosti”, dìpovi, modne revije, ponekepremijere, sumnjivog kvaliteta promocije,ìriji na takmi~enjima za sve i sva{ta...Opasno je {to koji put u ovu „selebriti”zamku upadnu i oni najbolji, uglavnomglumci i pokoji muzi~ar (ne ra~unaju}ibrojne muzi~ke zvezde „lakih ànro-va”)... A to je samo na korak od „estradnestrane” na{eg kulturnog ìvota koja seodavno etablirala i lepo namestila kao„mejnstrim”.

LUDUS 16817

ni{ta novo kada kaèm da mi imamoodli~nu pozori{nu scenu, dobre reditelje iglumce, odli~ne scenografe i kostimo-grafe. Imamo nekoliko fantasti~nih kom -pozitora koji stvaraju originalnu isasvim boànstvenu muziku za teatar.Predstave dakako variraju, menja se ~akiz sezone u sezonu ìvost pozori{nogsveta, intenzitet njegovog uticaja naokolinu. Svi èlimo da svake godineimamo nekoliko predstava koje }e razbitisve barijere, koje }e nas zaseniti kvalite-tom, kreacijama, talentom autora iprotagonista, koje }e sa scene slati jasneporuke koje nam ìvot zna~e. Ne de{avase to uvek. Ali, takve predstave su retkosti u nekom bogatijem svetu.

Ina~e, izmami}u sigurno pokojikiseli osmeh kolega iz pozori{nog svetakada kaèm da muzi~ari ~esto lamenti-raju nad odnosima koji vladaju u na{ojbran{i. Tada uvek kaù: Kako ljudi izteatra? Oni se svi drè zajedno i zajednose bore... Da, na{ teatar odaje utisaksveìne, savremenosti, aktuelnosti,angaòvanosti, ne ba{ uvek, ali veoma,veoma ~esto. A problemi su nam zajed-ni~ki. Godina koja izmi~e bila je te{ka zasve. Nisam pre terani optimista ni za onukoja dolazi, ali moramo nastaviti daradimo, da stva ramo, da menjamo svetoko sebe, obi~aje, navike i predrasude.Ko moè to bolje od umetnika i njihovihkreacija?

Interesantno je bilo slu{ati u Briseluizlaganje reditelja Galina Stoeva, ~ovekakoji ìvi, ili je ìveo, u dva sveta – rodiose u socijalistu~koj Bugarskoj, a sada ganjegove reìje vode po celom globusu izmale „centrale” koju je smestio u Brisel.Ovaj umetnik koji je pred koju godinupostao poznat (i priznat) zbog nekolikoizuzetno interesantnih ostvarenja naFestivalu u Avinjonu, jednog trenutka jerekao: „Potrebno je samo napraviti dobrupredstavu i na}i na~ina da je smesti{ uma{tu gledaoca. A zatim, pusti ga da sa -nja... Publiku ne treba obrazovati, trebaje usmeravati i stimulisati da u snovimaode jo{ dalje.”

Inicirate osnivanje Nacionalne aso -cijacije me|unarodnih festivala izvo|a -~ kih umetnosti...

Motivisani na{im sada{njim kultur -nim trenutkom, nedavno smo iniciraliosnivanje te asocijacije. Ni sama nisamo~ekivala tako masovan odziv na{ihnajeminentnijih festivala. Pobroja}u ihazbu~nim redom: BELEF, BEMUS, Beo -gradski festival igre, Beogradski |èzfestival, BITEF, Guitar Art, Jugoslovenskipozori{ni festival – Uìce, Me|unarodnatribina kompozitora, Me|unarodni festi-val de~jih pozori{ta – Subotica, NIMUS,NOMUS, Sterijino pozorje, Teatarskainternacionalna beogradska avantura –TIBA i Jazz i improvizovana muzika –Kanjià. Ostavi}emo mogu}nost da namse kasnije mo`da pridruè i neki drugifestivali. Za sada, pozvali smo manife -stacije koje se svojom koncepcijom, sadr -àjem i na~inom prezentacije izdvajajuod ostalih, pre svega po kvalitetu, po ori -ginalnosti i inovativnosti, po kreativnomna~inu sprovo|enja, jednom re~ju –festivali koji daleko prelaze okvirejednog grada ili zemlje, koji govoreuniverzalnim jezikom umetnosti i sti~uistomi {lje nike na svim stranama sveta.Tako, oni, na najbolji mogu}i na~in,reprezentuju i sredinu u kojoj su potekli igde se odrà vaju.

Nacionalna asocijacija }e imati ogro-man kreativni potencijal i ljude koji una{oj sredini na najbolji na~in brinu okulturi. Tako }emo stvoriti veliki demo-kratski poligon za otvoreni dijalog sa os -niva~ima, dràvom, zakonodavcem,sponzorima... Otvori}emo puteve za zaje-dni~ke projekte, za objedinjen nastuppred svetom, inicira}emo radionice zadalju edukaciju mladihmenadèra u kulturi.Tatjana Njeì}

BEZ PREVODA, S POVODOMMatko Bot i¯

Osvrt na Festival u Uìcu

NOV TEATAR U BEOGRADU – POZORI[TE „RAKOVICA“

Uìce je, zahvaljuju}i svinjskomgripu i ljudskoj panici, verovatnojedini evropski grad koji je u 2010.

godini dva puta ugostio isti pozori{nifestival, pa su se usual suspects izteatarskih centara u regiji nakon neuo-bi~ajenog proletnog susreta okupili i uredovnom, jesenjem terminu. Uì~kifestival, za koji predstave pod ju`no -slovenskom egidom „bez prevoda“ ve}~etiri godine uz pomo} Zorana Stama-tovi}a selektuje zagreba~ki kriti~arBojan Munjin, i ove je jeseni pokazaozavidnu selektorsku doslednost i jasnuideju vodilju – pozvane predstave uglav -nom su u zanatskom smislu u vrhumejnstrima vode}ih regionalnih reper-toarskih teatara, a teme kojima se baveusko su vezane za dru{tvenu klimu ovihprostora. Munjin je istinski pozori{ni~ovek, ali i znatièljni novinar s izra -ènim nervom za dru{tveno-politi~kikontekst vremena u kom ìvi, pa u nje -govim selektorskim odlukama socijalnaosve{}enost teatra uvek ima prednostnad vrhunski zami{ljenim i izvedenim,ali praznim larpurlatizmom. U tom smi -slu, ovojesensko izdanje festivala zadr -àlo je estetske i ideolo{ke smernice us -vojene prethodnih sezona, sa svim dru -{tvenim plusevima i pokojim izvedbenimminusom.

Oba ovogodi{nja festivala zapo~elasu predstavama koje svaka na svoj na~inprekopavaju po avetima zajedni~ke pro -{losti naroda i narodnosti ovih prostora,pa je nakon prole}nog Dervi{a i smrtisme{tenog u posleratnu Bosnu, petnaestiJugoslovenski pozori{ni festival otvorenFalsifikatorom autora i reditelja GoranaMarkovi}a. Falsifikator je sme{ten u istovreme i prostor, a zasniva se na za~ud -noj, ironijom natopljenoj pri~i u kojoj secela biv{a dràva sabija u metaforu falsi-fikata, imitacije stvarnosti gde Potemki-nova sela rastu dok se ne uru{e na gra -|ane. Velika je {teta {to uprkos duhovitimdijalozima u predstavi Beogradskogdramskog pozori{ta iskusni filmadìjaMarkovi} ne poku{ava pri~u na sceniistinski pokrenuti pozori{nim sredstvi-ma, pa je kona~ni rezultat uglavnom sta -ti~na i starinska konverzaciona dramapro{arana filmskim ùrnalima, koja }epuno bolje funkcionisati na filmskomplatnu. Jo{ je gore u tom odnosu dru {tve -ne va`nosti i zanatske (ne)utemeljenostipro{la Sarajevska pozori{na tragedijaautora Pe|e Kojovi}a i reditelja Gor~ina

Stojanovi}a, nastala u koprodukciji sara-jevskog MESS-a i tamo{njeg Narodnogpozori{ta. Kojovi} i Stojanovi} preko pa -vali su u pripremi ove predstave po vla -stitim intimnim mapama grada ~ija im jetragi~na sudbina zajedni~ki kamen okovrata, poku{avaju}i suptilnim nostalgi~ -nim tonom teatarski osvetliti prostor ivreme u kom je bosanska krvava tra ge -dija postala mogu}a. Naàlost, Stojanovi}nije na{ao imanentno pozori{ne argu-mente kojima bi pau~inastu Kojovi}evupoeziju razigrao u scenskom prostoru, pase sarajevska predstava pamti prven-stveno kao pretenciozan i razvu~en slo -ènac nejasnog koncepta, u kojoj su do -bre namere autorske ekipe ostale zaklon-jene nedostatkom konstruktivne reditelj -ske vizije. U manje uspeli deo festivalaovog se puta mora ubrojiti i doma}auzdanica, nastala po Bulgakovljevom ro -manu Majstor i Margarita u reìji Alek-sandra Luka~a, koja je usprkos raspo-loènom i kvalitetnom doma}em glu ma~ -kom ansamblu ipak pre svega staromod-na i slabokrvna scenska ilustracija kul -tnog romana.

U gornji dom uì~ke teatarske ponu -de ove jeseni spada êkaonica beograd-skog Ateljea 212, dokumentarna dramakoju su po uzoru na Waiting Room Ger -many Klausa Pohla osmislili reditelj Bo -ris Lije{evi} i dramaturg Branko Di mi -trijevi}. Gorke, autenti~ne pri~e o ekvi -libristici svakodnevnog preìvljavanjakoje su autori prikupili „na terenu“, za -ìvele su u suptilno reìranim monolo -{kim ispovestima, u interpretaciji preda -nog i maksimalno koncentrisanog glu -ma~kog kolektiva. êkaonica je uzoranprimer verbatim teatra kakvog u regijive} godinama prave reditelj Bobo Jel~i} idramaturg Nata{a Rajkovi}, i kao takavpredstavlja dobrodo{lu novinu u reper-toaru uì~kog festivala, kako svojom di -rektnom i neteatralizovanom temom, ta -ko i reaktiviranjem kamernijeg scenskogprostora u kom je fluid izme|u gledalacai izvo|a~a puno izraèniji. Bu|enje pro -le}a Zagreba~kog kazali{ta mladih èsto-ka je i beskompromisna predstava-optu -`nica reditelja Olivera Frlji}a, koji ve}drugi put predstavlja hrvatski teatar naovom festivalu. Frlji} Vedekinda postav -lja u svom prepoznatljivom stilu, kaoprvorazredno politi~ko pozori{te koje„mora imati svog neprijatelja“ – ovog

puta taj neprijatelj je katoli~ka crkva. OdVedekindovog klasika u Frlji}evom mo} -nom teatarskom stroju ostali su samoàlci optu`be prema licemernim crkve -nim kradljivcima ljudskih du{a i nji -hovih nov~anika, prikazani kroz najdi-rektnije slike verni~ke idolatrije i crk ve -ne represije – od sve{teni~kog silovanjamaloletnika do ~itanja mafija{kih ugovo-ra koje je Republika Hrvatska potpisala smo}nim Vatikanom. Usprkos neospor -nom {armu Frlji}evog pankerskog pris-tupa i visokom dometu gluma~kih dopri-nosa, Bu|enje prole}a ne spada u njegovenajuspelije predstave, prvenstveno zbogisuvi{e plakatskog i jednodimenzional -nog pristupa temi kojoj su zagreba~kompredstavom prikazane posledice, ali senije preterano duboko ulazilo u istra ̀ i -vanje uzroka. No ~ak i malo slabiji Frlji}jo{ uvek je svojim „in yer face“ pristupomdovoljno zavodljiv publici i struci, pa jeovu izvedbu ìri proglasio najboljompredstavom festivala, dok je nagrada zanajbolju reìju potpuno zasluèno oti{laFrlji}evoj vr{njakinji, crnogorki AniVukoti}. Mlada crnogorska rediteljkaprvi se put predstavila uì~koj publici,sveòm i zaigranom inscenacijom Moli-jerovog Don @uana. Ana Vukoti} bez su -vi{nih rediteljskih trikova, u siroma { -nom, praznom prostoru postavlja arhe -tipsku pri~u o kultnom zavodniku kojinije ni pateti~an ni buntovan, nego na -prosto uìva u svakom minutu istra ̀ i va -nja prostora vlastite slobode, prepu{taju}i

brigu i kajanje drugima. Podgori~ki Don@uan predvo|en bravuroznim DraganomMi}anovi}em u naslovnoj ulozi u pot pu -nosti uspeva u ne~emu {to se ~ini tolikojednostavnim, a ipak se ne vi|a tako~esto: klasi~ni tekst zaogrnut je duhomvremena, i pu{ten da u ma{tovitoj insce-naciji bez radikalnih intervencija emani-ra sa scene u puno}i svojih zna~enja.

Petnaesti Jugoslovenski pozori{nifestival zaklju~en je kao i pro{le godinepredstavom u reìji Aleksandra Popov -skog, ~ije zaigrane begove u ma{tu i tea -tarsku iluziju selektor Munjin redovno,poput iskusnog lekara propisuje uì~kojpublici kao melem nakon brojnih teatar -skih prekopavanja po mra~nim }o{kovi-ma dru{tvene stvarnosti. MetamorfozeJugoslovenskog dramskog pozori{ta za -igrana je zbirka gluma~kih etida nasta -lih na motivima Ovidijevih legendi, kojase od po~etnih, pomalo uko~enih i emo -cionalno nedovoljno razra|enih prizorapostepeno pretvara u zavodljivi teatarskiimaginarij, koji uverljivo opisuje luk odstrastvene fizike do nedoku~ive meta fi -zike. „Stalna na tom svetu samo prome-na jest“, u~e nas Metamorfoze, ali se ja -sna i argumentovana selektorska politi-ka koja u Uìce dovodi najvibrantnijeizdanke ìvog regionalnog teatra nasre}u ve} neko vreme ne menja. Nek takoi ostane, Ovidijuusprkos.

Od osnivanja Centra za kulturu iobrazovanje Rakovica 1976. godinei njegovog prelaska u ingerenciju

Skup{tine grada Beograda, delatnostCentra prevashodno je usmerena ka tea -tarskoj delatnosti, ne zanemarivaju}i pritom ni ostale umetnosti. Me|utim, doskora se nije uspelo u realizaciji stalnogpozori{nog repertoara. Sredinom 2010,Milo{ Lazi}, tada diplomac Fakultetadramskih umetnosti (odsek gluma), po -krenuv{i Studio glume „Maska“, dolazido ideje za osnivanje pozori{ta, svestan~injenice da u Rakovici i njenoj okoliniìvi oko pola miliona ljudi, koji u svombliskom okruènju nemaju adekvatnumogu}nost da zadovolje svoju pozori{nukulturnu potrebu. Uz podr{ku Centra zakulturu i obrazovanje Rakovica i direk-tora Milana Nedeljkovi}a, Lazi} je uspeoda osnuje najmla|e pozori{te u zemlji –Pozori{te „Rakovica“.

Pozori{te „Rakovica“ je pred punomsalom otvoreno sve~ano 12. oktobra 2010,na sceni Centra za kulturu i obrazovanjeRakovica, gde }e i nastaviti svoj ìvot.Koncept repertoara tog mladog teatra jeza sada preuzimanje gotovih predstava,koje uglavnom nemaju svoju mati~nuscenu. Stalni repertoar ~ine: Kraljicasmeha Zorana Boòvi}a, Omer i MerimaPe{i}a i Belovi}a, Sve o onim stvarima i{ire sa ènama Ivana Toma{evi}a, Klara,dogodilo se ne{to neo~ekivano Anete iIvana Toma{evi}a, sve u reìji IvanaToma{evi}a i produkciji {aba~ke „ScenaMaska“, te Creeps Lika Hibnera, TigarMjurela [izgala i Art Jasmine Reze, sveu reìji Vladimira Popadi} (poslednja uprodukciji Kru{ev~kog pozori{ta), mono -drame Gorice Popovi} Gospo|a Milihbrot,sa~injena od delova Nu{i}evih kratkihpri~a, i Slobodana ]usti}a Dobro ve~e,

~ija premijera sledi, ôrba od kanarincaMilo{a Radovi}a u reìji Predraga Stoj-menovi}a, Pinterov Ljubavnik u reìjiVladana \urkovi}a, Td` Minje Bogavacu reìji Jelene Bogavac, Plutanje E. A.Vajtheda u reìji Jane Mari~i} i MarijeLipkovski.

Pozori{te „Rakovica“ ima i stalnude~ju scenu, na kojoj tako|e nastupajuve} ura|ene predstave, ali i neke u nji -hovoj produkciji. U toku su probe naNu{i}evom komadu Gospo|a ministarka(reìja Vladimir Popadi}), koja se radi usaradnji s polaznicima Studija glume„Maska“.

U okviru Centra od 2008. godinepostoji novi pozori{ni festival „Teatar-Fest“, ~ija je koncepcija izraèna u slo -ganu: „Cela Srbija u Beogradu, ceo Beo -grad u Rakovici!“ Naime, predstave-lau -reati s desetak pozori{nih festivala u

zemlji nastupaju na sceni Centra, saidejom da se beogradskoj publici omogu}ida vidi predstave nebeogradskih pozo -ri{ta, kojima i te kako zna~i gostovanje uprestonici.

Osnivanje novog pozori{ta koje senalazi „van kruga dvojke“ u Beograduvaàn je korak u decentralizaciji kul -turnog ìvota prestonice i nadamo se dane}e biti i poslednji sa ovom tendencijom.Ostaje jo{ da poèlimo sre}u i dug ìvotnajmla|em pozori{tu u Srbiji!

Jelena Popadi}

Najbolja predstava festivala: Bu|enje prole}a iz Zagreba

18LUDUS 168Lu

Pozori{ta u unutra{njosti Srbije

OD PREPOTENCIJE DO IMPOTENCIJESpasoje ¤ . Mi lovanov i¯

Upri~ama demokratije, suverenite-ta, globalizacije, tehnolo{kog na -pretka, ekonomskog napretka...

pozori{te, kao njihov nad-kod i/ili pod-kod, su{tinski biti{e izme|u dve granice:prepotencije i impotencije. Iako je, u sva -kom slu~aju, bolje biti prepotentan negoimpotentan, poku{aj pozori{nog sa mo -(re)interpretiranja olak{ava njegovo iz -vanpozori{no definisanje.

Sa ovakvim uverenjem da}u nekoli-ko na~elnih, i samim tim nepouzdanihocena o stanju ansambala u pozori{timacentralnog dela Srbije, koje ne zna~e ni -{ta drugo do nesigurnost u ispravnoststavova, zate~eno predznanje, svrsishod-

nost razmi{ljanja, ali, u isto vreme, pred-stavlja i podrazumeva sopstveno pravosu|enja.

Pozori{te „Bora Stankovi}” – Vranjeje, po ugledu na Kru{eva~ko pozori{te,otvorilo vrata gostuju}im glumcima (Lju -bomir Bandovi}, Neboj{a Dugali}, MilenaSto{i}), koji su na osnovu svog iskustva ikvaliteta uzdigli interpretativnu snagu~itavog ansambla. Tako je nakon izvan -rednog uspeha Starih dana (B. Stan ko -vi}/N. Dugali}) na 30. „Borinim pozo -ri{nim danima” (po oceni publike tre}apredstava posle Metamorfoza JDP-a iDervi{a i smrti Narodnog pozori{ta, naj -

bolja ènska uloga: Kristina Janji}, ~lani-ca ansambla iz Vranja), ovo pozori{teosvojilo i nagrade na festivalu „Zlatni vi -tez” u Rusiji s predstavom Paviljon 6 (ê -hov/N. Dugali}) – Srebrni vitez za pred-stavu u celini, Zlatni vitez za gluma~koostavrenje pripalo je Neboj{i Dugali}u.

Kru{eva~ko pozori{te, s druge stra -ne, ve} gotovo 20 godina nije imalo reper-toarski proma{aj, barem {to se ti~e pro -dukcijski zahtevnih predstava, u kojimase pojavljuje ve}i ili manji broj gostu -ju}ih, pre svega prestoni~kih glumaca.Ovome u prilog ide i tvrdnja da nakonneverovatnih festivalskih uspeha DundaMaroja, najnovija predstava ovog pozo -ri{ta Put oko sveta (B. Nu{i}/Jug Radivo-jevi}), u kojoj se kao nosioci glavnihuloga pojavljuju Milorad Mandi} Manda

Paviljon 6, Pozori{te „Bora Stankovi}”

(Jovan~a) i Ljiljana Stjepanovi} (Juli{ka)obara sve rekorde gledanosti.

Me|utim, ovakav repertoarski modelu sebi nosi jednu opasnost, opasnost kojase ogleda u svojevrsnom zapu{tanju stal -nog ansambla. Drugi model koji se pre -poznaje jeste oslanjanje isklju~ivo nagluma~ki potencijal ku}e. Kao i prethod-ni i ovaj model ima svoje tamno nali~je –destruktivna introvertnost.

Tako, mo`da i najbolje kvalitativnokoncipiran, ansambl Narodnog pozori{teUìce ~esto ume da se uru{i samodovolj -no{}u i samobitno{}u. Ipak, valja ista}ida ovo pozori{te kao niti jedno drugo naovom prostoru teì ka novom, postmod-ernisti~kom scenskom izrazu u kom up -ravo kvalitet svakog ~lana ansambla kaodela celine dolazi do punog izraàja. Ju -goslovenski pozori{ni festival, koji se ve}15 godina odràva u Uìcu, nesumnjivodoprinosi takvoj te`nji, pre svega kaomogu}nost u(o)gledanja samim glumci-ma.

[aba~ko pozori{te, za ove prilike iprostore, ostvaruje se velikim brojempremijera (u sezoni 2009/2010 ~ak 9) ivelikim brojem igranja (pet igraju}ihdana u nedelji). Takvim postupkom dola -zi do utreniranosti i potpune posve}enos-ti glumaca i stvaranja pogodnog tla zainovativne i zahtevne rediteljske postup-ke. Dovoljno je pomenuti dve poslednjepremijere – Doga|aj u stanu br. 2 NikiteMilivojevi}a i Brehtove Bubnjeve u no}i ureìji Aleksandra Luka~a – koja svakana svoj na~in iziskuje neuobi~ajeno velikgluma~ki napor.

Dugo zanemarivan i za~auren u pro -stor ni{kog okruga, sa retkim izlascimavan njega, Narodno pozori{te Ni{ u po -slednje dve sezone vra}a kompaktnostansamblu. S jedne strane, sve ve}i brojgluma~kih radionica i tzv. istraìva~kihpredstava (poslednja Eufemizam Olivere\or|evi}) nesumnjivo osloba|a gluma~kiizraz kalupa prethodnih vremena, dok sdruge, angaòvanje pre svega I. Bi~keiakao umetni~kog direktora, odnosno zna -~ajnih reditelja, poput Du{ana Jova no -vi}a, unelo je ìvost i neophodnu savre-menost u scensku interpretaciju.

Narodno pozori{te Leskovac ima po -tencijalno najbolji ènski deo ansambla ucentralnoj Srbiji. Ako se u svim ostalimpozori{tima u svakom prepoznaju dve ilitri dobre glumice, u ovom takvo izdva-janje nije mogu}e napraviti na u{trb bilokoje. Problem je da su to sve glumicesrednje ili starije generacije, kao i to damu{ki deo ansambla ne uspeva da dokraja isprati njihov kreativni naboj.

Pozori{te Timo~ke krajine „ZoranRadmilovi}” – Zaje~ar i Narodno pozori -{te Pirot ~ini se da dele istu sudbinu tzv.nenaputnih pozori{ta, i otuda pozori{takoja se tako lako ne osloba|aju starihnavika. Potpomognuta op{tom nema{ti -nom dru{tva ova pozori{ta dugo ve} nisunapravila gluma~ki iskorak.

Knjaèvsko-srpski teatar – Kraguje-vac profili{e se kao jedan od najzna~ajni-jih „festivalskih prostora” u Srbiji, {tosvakako omogu}ava upore|ivanje, sa -znavanje, razmenu iskustava. Me|utim,takvo opredeljenje na izvestan na~inrazvodnjava ~vrstinu ansambla, pre sve -ga malim brojem premijera i igranja.Kragujeva~ki glumci se sve vi{e gostuju udrugim pozori{tima, {to je samo potvrdanjihovog kvaliteta, ali istovremeno ialarm za upravu.

Kraljeva~ko pozori{te i Regionalnopozori{te u Novom Pazaru jo{ uvek su„mlada” pozori{ta, koja svoju punu glu -ma~ku satisfakciju tek treba da dobiju.Razlika je svakako u tome {to novo -pazarsko pozori{te raspolaè akademski{kolovanim glumcima, u kojima se VahidDànkovi} i Zehra Aybar name}u svojimkvalitetom, dok ansambl Kraljeva~kogpozori{ta ~ine glumci regrutovani izamatera. Na ovom mestu treba ista}i Se -mira Gici}a, studenta akademije u No vomPazaru i ~lana novopazarskog pozori{ta,koji se sve vi{e potvr|uje kao izu zetnotalentovan dramski pisac.

Puls teatar – Lazarevac, kao posled-nje registrovano profesionalno i prvoprigradsko pozori{te u Srbiji, pre svegazahvaljuju}i Ivani Nedeljkovi}, koja jesasvim opravdano izgovorila: „Ja sam,bre, Joakim Vuji}!”, okuplja vi{e negodobar ansambl, sastavljen od mladihakademski {kolavnih glumaca iz La za -revca, Aran|elovca i Valjeva, potpomo g -nut dugogodi{njim amaterskim glumci-ma.

Glumci i glumice Narodnog pozori{taPri{tina stvaraju u nenormalnim uslovi-ma i otuda su vi{e-manje upu}eni na sa -me sebe, {to opet njihov nesumnjivi kva -litet sniàva. Gotovo da nema njihovepredstave poslednjih godina u kojimaresavsko-kosovski dijalekt ne naru{avapozori{nu iluziju, da se zadrìm samo natom segmentu scenskog govora. Opet,gotovo da nema pozori{ta u Srbiji koje neangaùje kao gostuju}eg glumca ili glu -micu nakog ili neku iz ansambla ovogpozori{ta {to je samo potvrda njihovoggluma~kog talenta.

Dakle, kao zainteresovani i dobrona-merni gledalac, poku{ao sam da u naj -kra}em ukaèm na umetni~ki potencijalsvakog pozori{ta centralnog dela Srbije.

Istovremeno, nakon svih gledanja,èle}i da koliko-toliko izigram „usudprolaznosti“, „usud papirne maramice“pozori{nog ~ina, poku{a}u da kroz raz -govore s mladim glumicama ovih pozo-ri{ta, onima koje svojim gluma~kim us -pesima defini{u i simbolizuju socioestet-sku ideologiju samih institucija, nagove-stim mogu}u budu}u projekciju pozori{tacentralnog dela Srbije. Ali i nesamo njega.

TRI GRACIJEPrepoznav{i u ovom ternutku

najbolje mlade glumice koje su seizmakle iz Beograda – Minja Peko-vi}, Narodno pozori{te Subotica;Tijana Karai~i}, Narodno pozori{teUìce; Kristina Janji}, Pozori{te„Bora Stankovi}” – Vranje – posta-vili smo im manje-vi{e op{ta pitanjakoja se kre}u u okvirima jo{ uveknerazja{njenih protivre~nosti pozo-ri{ta: pozori{te kao zabavna i/iliprosvetiteljska institucija; centrali-zacija/decentralizacija; institucija imladi itd...

U najkra}em: sve tri su biv{estudentkinje Akademije u NovomSadu, T. Karai~i} i M. Pekovi} sa isteklase, profesora B. Isakovi}a, K.Janji} je godinu dana kasnije upisa-la u klasi Lj. Majere, sve tri su ve}tokom samog studiranja bile prepoz-nate kao vanredni talenti i sve tri suu stalnom anga`manu svojih pozo-ri{ta sa vi{e nego zna~ajnim mestomu njihovim repertoarima.

Vi i porodica?M. Pekovi}: Ro|ena sam

21.10.1983. u Sarajevu, u porodicikoja }e postati izbegli~ka. Radimosve {to moramo i pone{to {to volimo.

T. Karai~i}: Ro|ena sam5.2.1984. u Uìcu. Mala, tempera-mentna, uì~ka porodica, ni{ta senije promenilo do sad.

K. Janji}: 3.11.1986. u Vranju.Poti~em iz „umetni~ke” porodice –svi smo pomalo umetnici u svojimposlovima: modni kreatori, arhitek-ta.

Otkud vi u pozoristu?M. Pekovi}: Ne volim radno

vreme od sedam do tri – otud upozori{tu... Grozim se slabosti ljud-skog organizma – otud ne u medici-

ni... U Narodnom pozori{tu u Suboti-ci mi je ponu|en posao – otud ba{ unjemu...

T. Karai~i}: Zato {to se krozpozori{te otvaram, pozori{te budi umeni najbolje, tu dolazi do izraàjamoj vedar duh i èlja da se igram.

K. Janji}: Verovatno sam samoimala sre}e da na vreme prepoznamsvoj talenat, pa tako i da nastavimda ga negujem. Sada sam upozori{tu u Vranju, odakle i poti~em,i gde su od malih nogu bili mojipo~eci. Medicina – ne sigurno, alifarmacija – mo`da jednog dana.

„[ta vi, kao glumica, èlite dapostignete svojom umetno{}u?“

M. Pekovi}: „… ko }e u~initi –ako ne}e{ ti – da koùh zableji – da{ubara zamumla – i da se ~izmeoprase?“

T. Karai~i}: Da nasmejem, uzdr-mam, potresem, mo`da da i nekogpromenim, ako je to mogu}e.

K. Janji}: „Da promenimsvet”… Da ja uìvam i da drugimapruìm isto uìvanje.

Centar-provincija?M. Pekovi}: Sve ima svoje pred-

nosti. O njima ne treba posebnogovoriti – svaka je poèljna. Izperspektive mladog glumca u Srbiji,koji ima posla (bilo to u centru iliprovinciji), ne moè se govoriti omanama istog. Neumesno je.

T. Karai~i}: Manji ansamblipruàju mladom glumcu vi{e daradi, centar ima vi{e mogu}nosti, alimana je {to se dugo ~ekaju. Izabralasam manji ansambl i manji grad jerse nalazim u godinama kada jeneophodno da {to vi{e radim na sebii da steknem iskustvo.

K. Janji}: Provincija – mesto gdese moète naigrati i ste}i ogromnoiskustvo ali je pitanje da li }e vasiko, ikada primetiti. Centar – pitanjeda li }ete ikada zaigrati. Akogledamo kvalitet a ne kvantitet, ~inimi se da provincija sve vi{e postaje„centar” upravo zbog prostora,potencijala, energije i posve}enostiposlu… Dok se s druge strane odkvantiteta u centru – kvalitet po~eoda podrazumeva.

Kako defini{ete dobru, uspelupredstavu?

M. Pekovi}: „I vuk sit i ovce nabroju.“

T. Karai~i}: Uspela je ako je isti-nita, ako prelomi ne{to u tebi i akopublika ne iza|e ravnodu{na.

K. Janji}: „Malogra|anin verujeda je uvek dobra ona umetnost kojaje popularna, ali umetnost koja jedobra, nikada nije popularna”, R.Harvud.

„@ensko pismo” i glumica?M. Pekovi}: „An|eo za mojim

stolom.“T. Karai~i}: Mislim da su ène

otvorenije i svemu pristupaju samnogo vi{e emocija. Tako da re~koju èna stavi na papir ili kaè nasceni ima neku posebnu teìnu.

K. Janji}: Trebalo bi da budeidealna kombinacija, ali naj~e{}enije tako…

Pozori{te i udvaranje?M. Pekovi}: Pozori{te i udvaran-

je... dodvoravanje, ogovaranje,pregovaranje, razigravanje... ne~egvi{e, ne~eg manje... menja se tekpakovanje.

T. Karai~i}: Prija i jedno i drugo!K. Janji}: Uvek idu zajedno.

Kristina Janji} Minja Pekovi} Tijana Karai~i}

LUDUS 16819

„GVOZDENA DEVICA“ U KRU[EVA^KOM POZORI[TU

ZEMLJOTRES UGROZIO I KRALJEVA^KO POZORI[TE

UKru{eva~kom pozori{tu, na Malojsceni „Jovan Putnik“, 11. novem-bra odràna je premijera drame

Gvo`|e Rone Munro pod naslovom Gvoz-dena devica. Re~ je o jednoj u nizu pred-stava ovog pozori{ta ~iju reìju potpisujeVladimir Popadi} (Terorizam bra}ePrestnjakov, Art Jasmine Reze, KlevetaJelene Popadi}, Uhva}en u mreù i Po -zovi M radi preljube Reja Kunija, Zvez-dana pra{ina Du{ana Kova~evi}a, SvetBranislava Nu{i}a, Zape~ati}emo vasMuze Pavlove). Osim reìje, za ovu pred-stavu Popadi} potpisuje i kostimografiju iscenografiju. Dirljivu pri~u o odnosu Fej injene }erke Dòzi, s jakom trilerskompozadinom, Popadi} je inscenirao kori -ste}i, kako sam kaè „arhitekturu sceneKru{eva~kog pozori{ta“ koja u ovoj uspe -loj reìji postaje, ne samo prostor za igru,nego i samo gledali{te. U predstavi igra-

ju: Ljiljana \okovi}, Mirjana Trebi -njac/Marija Ga{i}-Gaji}, Biljana Niko -li}/Katarina Miti} i Nikola Pantovi}. Ori -ginalnu muziku potpisuje Miroljub Ara -n|elovi} Rasinski.

Govore}i o tome kako bira tekstoveVladimir Popadi} kaè da ih, razume se,odabira imaju}i u vidu postoje}i reper-toar i ansambl: „Naravno, sam odabirnije idealna slika onoga {to me zanima i{to bih voleo da radim, ve} predstavlja {tabih radio u skladu s mogu}nostima iograni~enjima ansambla, budèta i tre -nutnih repertoarskih potreba. Gvozdenadevica je dobar primer kako odabiramtekst koji radim; kada se ispostavilo da jebudèt za produkciju koju treba da radimispod svakog kriterijuma, da izlazi izsvakog okvira profesionalizma i ozbilj -nog rada, morao sam da prona|em tekstna kojem se to ne}e oslikati kao nedo sta -

tak. To je, pre svega, podrazumevalo da jemogu}e da ja ’zamenim’ saradnike: ko -stimografa, scenografa... a onda i daizrada dekora i kostima ne podrazumevatro{kove. Razmi{ljaju}i o Gvozdenoj devi-ci, dosetio sam se da je arhitektura sceneKru{eva~kog pozori{ta vrlo autenti~nascenografija za tu predstavu. To me jejako inspirisalo i stimulisalo da o toj dra -mi ozbiljno razmislim. Pri odabiru jeuvek osnovno pitanje podela. Kada samshvatio da za svaku ulogu u pozori{tuimam odli~no re{enje, i da ne}e biti kom -promisa oko podele, jer je u ovakvom ko -madu takva vrsta kompromisa nemo -gu}a, kona~no sam poèleo da uradimovaj tekst, koji me je zainteresovao jo{kada sam se prvi put susreo sa njim.“

Gvozdena devica je, veli Popadi}, ko -mad koji je „sam sebi odabrao“ maluscenu, a zatim napominje: „Iako samsvestan da ova predstava ni na jednom

gostovanju ne}e izgledati vizuelno kaona mati~noj sceni, odlu~io sam se za ovore{enje kao ne{to jedinstveno, iz uverenjada je osnovna karatkeristika pozori{tajedinstvenost i neponovljivost. Kru{eva -~ka publika }e imati priliku da predstavugleda u tom jedinstvenom ambijentu, alisam potpuno uveren da }e publika i nadrugim scenama, u samoj gluma~koj igrii uzbudljivom tekstu, imati dovoljno mo -gu}nosti da uìva u predstavi.“

Pomenimo i da Vladimir Popadi} uJugoslovenskom dramskom pozori{tu tre -ba da radi Poligraf Robera Lepaà i MeriBresar, a premijera je planirana za krajjanuara. „Radujem se tome da }u u srp -sko pozori{te uvesti delo ~oveka koji da -nas predstavlja jedno od najautenti~nijihi najzna~ajnih pozori{nih imena u svetu,s fantasti~nom ekipom saradnika, nasceni najboljeg srpskog pozori{ta“, kaèPopadi} i dodaje: „Sam tekst je, osim

zbog svoje autenti~nosti u pogledu pozo -ri{nog izraza, za mene izazovan i zato{to neke va`ne politi~ke i globalne temetretira na jedan provokativan na~in, po -prili~no atipi~an zasrpsko pozori{te.“Jelena Popadi}

Kraljeva~ko pozori{te nije ostalo po -{te|eno zemljotresa, koji se dogo-dio u no}i 2. novembra ove godine.

Ve} krhka zgrada ovog teatra zemljotre-som je vidno o{te}ena: krov je uru{en,grede i zidovi su ispucali, reflektori popa-dali... Osu|eni na ~ekanje nadasve neiz-vesne pomo}i grada i dràve, zaposleni uovom pozori{tu sami su preuzeli mere davrate funkcionalnost svog pozori{ta, kakobi spre~ili dalje uru{avanje zgrade i jo{ve}u {tetu.

„Iako i sami pogo|eni zemljotresom iradom na obnovi svojih ku}a, smenjujuse na skelama i krovovima pozori{tainspicijenti, binski radnici, sufleri, glum-ci i scenografi ne bi li vratili snagu ovimzidovima. U nedostatku materijala, koji

svakako ide na bitnija mesta, gledamkako se dekor iz starih predstava korigu-je ne bi li glumio ankere, monta`ne kro -vove i zidove. Nigde do sada nisam videoda priru~ni dekor koji je pravljen zaproste ’gluma~ke’ zahteve scenografijesada igra ulogu nose}ih i stvarnih zidovai krovova. Dekori predstava koje su ~inileumetni~ki integritet i temelj Kraljeva~kogpozori{ta: Kamen za pod glavu, [kola zaène, Patka i ostalih mnogobrojnih sada~ine ne temelj, ve} krov na{e ku}e“, re -kao je za Ludus Vladan Slavkovi}, v.d.direktora Kraljeva~kog pozori{ta.

Svesni da situacija u srpskim pozo-ri{tima nije laka i jednostavna, Kralje-va~ko pozori{te poziva kolege i pozori{tana solidarnost, nagla{avaju}i da im je

moralna podr{ka potrebnija nego ikad.Osim toga, direktor Slavkovi} isti~e da imje potrebna i pomo}, koja bi im omogu}ilada, usled nemogu}nosti igranja na ma -ti~noj sceni, izvode svoje predstave nascenama drugih pozori{ta.

Kraljeva~ko pozori{te je ovu sezonuotvorilo sa idejom da je ono „na tragu no -vog po~etka“. Ta re~enica u ovakvimuslovima dobija novo zna~enje. „Sada }e -mo pobediti zimu i sve zaborave kojimasmo prepu{teni u zemlji koja, svakako,ima pametnija posla. Onda }emo krenutis tim po~etkom i vaspostaviti na{e imenazad na mesto koje mu pripada!“, za -klju~io je upravnikVladan Slavkovi}.

APEL ZA POMO]Po{tovani prijatelji Kra lje -

va~ kog pozori{ta i na{a dragapubliko, zbog nastale situacije ite{kog zemljotresa na{e pozori{tene}e raditi do daljeg. Neplanira-no i ne ̀ eljeno, te{ka o{te}enjazgrade su nas primorala da zbogsigurnosti publike i op{te bezbed-nosti prekinemo na{ osnovni rad.Pozivamo sve ljude dobre volje... isve prijatelje kulture da nampomognu koliko mogu na ra~unbroj 840-705668-52, svrha uplatePOMO] ZA SANACIJU POZO-RI[TA. Hvala vam.

Kraljeva~ko pozori{te

VA[ ENTUZIJAZAM JE ZARAZAN

Je lena Popadi¯

„Pozori{te ima snagu da povezuje ljude“,kaè Dejvid Dosdli, glumac kanadskogpozori{ta TIFT koje je imalo turneju u Srbiji

Pozori{te TIFT (Talk is Free The -ater) kao stalno pozori{te osnovanoje 2003. godine u Bariju, provinciji

Ontario u Kanadi. Njegov repertoar ismer stalno se menja i uklapa u idejesaradnika na projektima. Do sada jeizvelo oko pedeset premijera, i iako jejedno od najmla|ih pozori{ta u Kanadi,ve} je nagra|ivano za svoj rad. U okvirusvoje evropske turneje, predstavu Vel i -~an stvena saga o borbi Ivana protiv Iva -na Gogolja u reìji Aleksandra Luka~aizveli su u ~etiri grada u Srbiji: u [apcu,Kragujevcu, Uìcu i Beogradu. O speci-fi~nostima tog pozori{ta i srpskoj turnejirazgovaramo s glumcem Dejvidom Dos -dlijem (David Dosdley).

Kako je izgledala evropska turnejava{e predstave?

Igrali smo je polaze}i od Londona,preko Srbije do Moskve. Bilo je fan -tasti~no iskustvo kontinuiranog prelaskaiz jednog pozori{ta do drugog, od jednepublike do druge, koja je jako dobroprimila na{u predstavu i uìvala. Tokomturneje sami smo pakovali svoje kostimei rekvizitu, nosili ih kao svoj prtljag, od

mesta do mesta; posledica je nekolikosmrdljivih torbi i mno{tvo lepih razgovo-ra s nepoznatim ljudima.

Aleksandar Luka~ je govorio o spe -cifi~nom stilu „improvizacije“. O ~emu jere~?

S Luka~em sam radio onako kakonisam ni sa jednim kanadskim redite -ljem. Ceo svoj radni vek Luka~ je posvetioizgra|ivanju sopstvenog pozori{nog stilai imam tu sre}u i ~ast da sam njegov gla -vni glumac poslednjih ~etrnaest godina.Njegov stil je blizak komediji, a samproces uklju~uje „honing shtick“ i im -provizaciju. Ali ono {to taj stil ~ini zaistajedinstvenim jeste da on inkorporirapri~u i osnovne dijaloge koji poti~u odsamog pisca. Mnogo vremena potro{ilismo pronalaze}i {ta je to klju~ narativa,koji su su{tinski va`ni dijalozi, {ta jeimperativ u „intenziviranju istine“ – popiscu. To je kao kad moderni DJ upli}ezajedno i multiplicira razli~ite stilovemuzike veruju}i da }e tehnika pomo}i damuzika nadma{i realnost i iskustvo. Go -dine rada s njim ispitale su mogu}nosti ipravila njegovog stila i skoro da smostvorili „jezik rada“ koji funkcioni{e kao

stenogram izme|u nas dvojice. Rezultattoga je da sam s Luka~em ostvario svojenajbolje predstave.

Predstava je izvo|ena bez prevoda.Za{to ste odlu~ili da je izvodite tako ishodno tome, kako je publika primilapredstavu?

Time sam se dosta bavio od trenutkakada je doneta odluka da predstava go -stuje bez titla. Luka~ se slagao sa ovimizazovom, pa se zaista fokusirao na to da{to vi{e iskazujemo fizi~kom radnjom.Poja~an gest je deo njegovog komedio-grafskog stila i on omogu}ava publici dalako komunicira s predstavom i bez ra -zumevanja jezika. Kao i kod ârlija â -plina, ne treba vam jezik da biste razu -meli univerzalnu situaciju i odnose me|ulikovima. Kona~no, i {minka i kostim sutako|e umnogome pomogli u ovom na~i -nu pri~anja pri~e bez zna~ajnog osla -njanja na jezik. I vizuelni identitet je svo -jim elementima obezbedio razumevanjenarativa.

Pretpostavljam da ste imali nekakavstav o Srbiji i srpskim teatrima pre nego{to ste do{li. [ta je su{tinska razlikaizme|u va{e „ideje o Srbiji“ u odnosu naono s ~im ste se sreli?

Ja sam se u Srbiji napunio entuzijaz-mom i energijom! To je bilo zarazno odtrenutka od kad smo stigli na aerodrom,tako je sve izgledalo ìvo... Na{e prvastanica bila je [abac; i sveè vo}e, hrana,klima i ~itav grad bili su predivni. Tokompredstave dobili smo ogroman aplauz.

Odseli smo u hotelu odmah niz ulicu ioti{li smo na ve~eru uz klavir, koji je svi -rao neki srpski pijanista... tako sa uku -som i strastveno! Ljudi su pevali i uì va -li, dok se dim cigarete vijorio prostorijom.Nakon predstave u Kragujevcu, imalismo priliku da u~estvujemo u diskusiji ito nam je dalo uvid u va`nost pozori{ta uSrbiji. Ljudi iz Uìca su zaista posvetilidosta vremena da s nama pri~aju o pred-stavi i, sve u svemu, jo{ jednom smo do -~ekani srda~no. Na kraju smo gostovali uNarodnom pozori{tu u Beogradu i bilo mije veliko zadovoljstvo da nastupam u tomprostoru. Deluje mi da ljudi ina~e jakopodràvaju pozori{te i smele poku{aje uumetnosti. Izgledalo je da i ljudi iz posla ipublika dele s nama univerzalnu ljubavprema pozori{tu. Gde god smo bili, bili

smo po~astvovani prijemom, cve}em,hranom, pi}em i „dobrim srcem“. Hvalati, Srbijo!

[ta vas nisam pitala, a èleli biste dadodate?

Ljudi su povezaniji nego {to samzami{ljao. Na primer, u Srbiji JelenaIveti}, koja radi u [aba~kom pozori{tu,plakala je kad nas je ispra}ala na aero-dromu. To dokazuje da pozori{te imasnagu da poveè ljude i dokazuje tezu daje jezik kao takav ~esto precenjen. Ovikontakti i iskustva ulivaju se u mojeiskustvo i promenilo me je sigurno i kaoosobu, a i kao glumca. @elim da se za -hvalim svima koji su u ovu turneju biliuklju~eni, kaoi publici!

Intervju: Dejvid Dosdli

Vladimir Popadi}, Kru{eva~ko pozori{te

Kraljeva~ko pozori{te posle zemljotresa(Foto: Milica [plaji})

Dejvid Dosdli

20

Reportaà

LUDUS 168Lu

POZORI[NE I DRUGE PRIÊGostovanje Jugoslovenskog dramskog po -zori{ta u Zagrebu zna~ilo je vi{e od izvrsnoguspeha predstave „Drama o Mirjani i ovimaoko nje“

Ol ivera Mi lošev i¯

Evo nas u Zagrebu, Jugoslovenskodramsko pozori{te predstavomDrama o Mirjani i ovima oko nje

mladog hrvatskog pisca Ivora Martini}au reìji Ive Milo{evi} zatvara Gavelineve~eri, tradicionalnu smotru najboljihpredstava u Hrvatskoj, u pozori{tu kojenosi ime slavnog reditelja i pedagogaBranka Gavele. Slede}e ve~eri na istojsceni isto pozori{te – Ovidijeve Metamor-foze u reìji Aleksandra Popovskog. Naputu ka Zagrebu stiè do nas informacijada su sve ulaznice za obe predstaveprodate samo nekoliko sati po objavljiva-nju da gostuju Beogra|ani.

Prvo ve~e u Zagrebu. Gosti smo uHrvatskom narodnom kazali{tu. Najsta-rijoj pozori{noj instituciji u gradu kojaove godine slavi 150. sezonu. Sama zgra-da koja je spomenik kulture nulte kate-gorije je remek-delo arhitekata iz Be~aFelnera i Halmera, autora jo{ ~etrdesetakevropskih pozori{nih zdanja. To pozori{teostvaruju saradnju i sa Srpskim narod-nim pozori{tem iz Novog Sada koje jenekoliko dana nakon JDP-a igralo navelikoj sceni HNK-a predstavu Ujkin sanu reìji Egona Savina.

Gledamo zagreba~ku verziju Marti-ni}evog komada. Drama o Mirjani i ovi -ma oko nje koja je u Hrvatsko narodnokazali{te dovela neke nove klince – piscaIvora Martini}a i rediteljku Anju Ma k -si}-Japundì} da s prvacima ovog pozo-ri{ta na moderan na~in ispune velikuscenu pri~om o obi~noj Mirjani koja pu{ii ispija svoje kafe i u banalnosti svakod-nevice poku{ava da prona|e smisao svogneveselog ìvota. @enski bluz s Mirjanomosvojio ovo klasi~no pozori{no zdanje.

Naslovnu ulogu tuma~i Alma Prica.Kaè da je Mirjanu doìvela kao nekogko je duboko unutra i istovremeno poredsvih de{avanja. Neko ko proìvljava ireaguje na ono {to se oko nje de{ava, ne -ko ko posmatra sve te doga|aje sa strane,posmatraju}i tako i samu sebe. Bilo jeveliko uzbu|enje kada su ~uli da }e beo -gradska ekipa gledati njihovu predstavu.Alma se posebno radovala {to }e slede}eve~eri gledati Mirjanu Karanovi} u istojulozi.

Beogradska verzija Drame o Mirjanizatvorila je Gaveline ve~eri. U pozori{tu uFrankopanskoj ulici u Zagrebu te no}i jebio pravi pozori{ni praznik. MirjanaKaranovi} u naslovnoj ulozi i njeni part-neri u ovoj predstavi druga~ije raspli}usloèno dramsko {tivo o ìvotima obi~nihljudi zarobljenih u kolote~ini svakodne-vice. U predstavi koja kroz suze i smehgovori o stvarnosti... Na kraju veliki, dugaplauz i ovacije zagreba~ke publike. Me -|u njima su mnogi glumci, reditelji,dramski pisci, ali i obi~ni posetioci pozo-ri{ta.

Mirjana Karanovi} sre|uje utiskenakon predstave i kaè kako su lepo ko -municirali s publikom. Misli da zagre-ba~ka publika voli beogradska pozori{tai beogradske glumce. Uvek je prepunasala kada gostuju u Zagrebu. Mnogo je

kolega do{lo, aplauz bio ogroman, svi suna koktelu delili komplimente. „I nekakosam znala da }e tako biti“, kaè.

Ivor Martini} je bio presre}an zboguspeha beogradske predstave u Zagrebu.Njegov komad o Mirjani je praizvedbuimao u Beogradu i kaè da mu je bila~ast {to takva ekipa tuma~i njegovu dra -mu.

Glumica Jasna Malec-Utrobi~i} jedrugarica Radeta [erbedìje sa zagre-ba~ke Akademije. Kaè da joj je uveklepo videti glumce iz Beograda. Se}a sekako je kao student za zimske praznikei{la u Beograd da gleda predstave, pamtidivna druènja u vreme letnjih festivalau Hrvatskoj. Posebno je raduju te iskreneovacije za izvrsnu, duhovitu predstavu izBeograda.

Reditelj Ivica Buljan dobio je nagra-du na Gavelinim ve~erima za najboljupredstavu – Garaà, koju je radio u Za -greba~kom kazali{tu mladih. Nakon beo -gradske Mirjane kaè da je publika bilapotpuno fascinirana predstavom. Da tuvrstu reakcije i ozarenosti vrlo retko vidina zagreba~kim predstavama. Postoji,kaè on, neka kompatibilnosti izme|udve pozori{ne sredine. S jedne strane tuje jedna naturalisti~ka gluma i fanta-sti~na prirodnost koja se ose}a u beo -gradskim predstavama i neka ekspresio-nisti~ka linija koja je blià zagreba~komteatru. I pubilika u Zagrebu je uvek sauìtkom pratila beogradske predstave,kao {to je i publika u Beogradu volelazagreba~ke.

A zatim jo{ jedno uzbudljivo ve~e uzagreba~kom Kazali{tu Gavela. OvidijeveMetamorfoze u reìji Aleksandra Popov-skog tuma~i „beogradski tim snova“,kako je ovu gluma~ku ekipu Jugosloven-skog dramskog najavila hrvatska {tam -pa. Veliku zbirku anti~kih legendi i mito-va o nastanku sveta pesnika iz starogRima Ovidija oni tuma~e iz ovovremenevizure. Narcis i Eho, Piram i Tizba, Pasi-faja i Minos, Jupiter i Dajana... ljubavi,strasti, idile, zlo~ini i kazne bogova. Onibez zadr{ke igraju metamorfoze, primar-ne emocije i porive. Idu i dalje, u nepoz-nato i zabranjeno. Scene se smenjuju uuzbudljivom ritmu, u duhovitoj igri kojau su{tini govori o tome da ìvimo meta-morfoze. I jo{ jednom, na kraju, ovacijezagreba~ke publike.

Glumac Jernej [ugman, prvak ljub-ljanske Drame, do{ao je u Zagreb da gle -da svoje beogradske kolege i isti~e izuze-tan balans u gluma~kom izrazu u ovojpredstavi. Kaè da mu je uvek veliko uì -vanje da gleda beogradske glumce.

Glumica Marija Vickovi} je u reakci-ji publike prepoznala veliku pozitivnuenergiju, videla je i mnoge kolege me|ugledaocima i sve joj je to jako prijalo.

Reditelj Janu{ Kica bio je zadivljenbeogradskim glumcima. Kaè da je sre -}an reditelj kojem se dogodi takva ekipa itakva energija. Svi reditelji to traè, ali seretko doga|a. U predstavi Metamorfoze

ose}a se radost igre koja prelazi rampu idolazi do publike. Oni su, kaè, a misli naglumce, stra{no sna`ni mladi ljudi, igra-ju bez kompleksa, otvoreni su, fan ta sti~ -no govore. Njihova re~enica je mi{ljena,prati je gest i iza svake re~enice ne{tostoji. Svi se fantasti~no kre}u, {to je ret -kost. Lepi su, pozitivni, imam utisak davole pozori{te i da veruju u pozori{te.

Neboj{a Glogovac: „Reakcija publikeje bila divna. I aplauz na kraju bio jeveoma znakovit. Iz pri~e s ljudima odav-de znam da jako vole beogradsku gscenu.Smatraju da imamo {arm, neposrednost,duhovitost.“

Vanja Matujec, glumica Hrvatskognarodnog kazali{ta u Zagrebu, pratila jeoba beogradska izvo|enja, i igra u zagre-ba~koj verziji Drame o Mirjani ulogukoju u Beogradu tuma~i Cvijeta Mesi}.Nakon Metamorfoza sumira utiske: „Pi -tala sam se kako }e se to sad u pozori{tuigrati, Ovidije i Metamorfoze. Dramatur -{ki je ispalo veoma zanimljivo, ali me jenajvi{e intrigiralo to gluma~ko zajed ni -{tvo u predstavi i njihova energija koja jezaista prodirala u publiku.“

Tamara Vu~kovi} opisuje kako je ovapredstava za glumce ne{to posebno. „Tosmo po~eli da ose}amo nekoliko nedeljapre premijere. Ekipa je jako dobra, voli-mo da igramo Metamorfoze, publika toose}a i reakcije su ovakve, kao u Zagre-bu, odli~ne.“

Direktor Branko Cveji} je uìvao ujo{ jednom uspehu svog pozori{ta uZagrebu. Godima unazad i pre onih stra -{nih godina su, kaè, imali obi~aj u JDP-u da provere da li je ono {to oni misle daje dobro za na{u publiku dobro i na dru -gom mestu, pa su onda prvo i{li u Zagrebgde se govori sli~an jezik. Pa kad te reak-cije budu iste kao u Beogradu, i bolje,onda znaju da ta predstava vredi. I idudalje.

Nakon svih aplauza, ovacija, srda~ -nih susreta i pozitivnih utisaka koje jed -no ovakvo beogradsko gostovanje u Za -grebu ostavlja na obe strane ostaje utisakda je to tek jedan korak, te da i dalje osta-je pitanje o ozbiljnoj razmeni umetnosti ikulture izme|u dve sredine.

Direktorka Drame HNK-a Sanja Ivi}kaè da saradnja zavisi od me|u dr ̀ av -nih odnosa saradnje. To je nacionalnaku}a i saradnju moraju prvo da dogovoreministri a zatim i upravnici.

Glumica Branka Cvitkovi}: „Ja mi -slim da je vreme da se ta saradnja otvorii da vi{e ne postavljamo takva pitanja. Tosu tako bezna~ajne relacije, samo nekoli-ko stotiona kilometara. To nije nikakvaprepreka, prepreke su u glavama nera-zumnih ljudi.“

Mirjana Karanovi}: „Mislim da smojo{ u nekoj prvoj fazi saradnje. Politi~kasituacija se polako pobolj{ava. Prisustvosrpske kulture u Hrvatskoj vi{e nije nekanovost, ali tek kada budemo po~eli daradimo koprodukcije i neke zajedni~keprojekte u pozori{tu zakora~i}emo u sle -de}u fazu. Razmene pozori{nih predsta-va bi trebalo da postanu obi~aj i da svekegodine u odre|eno vreme gostujemo jednikod drugih.“

Ivor Martini}, dramski pisac: „Oveovacije koje su beogradski glumci do -ìveli u Zagrebu govore o neophodnostikulturne saradnje i razmene. To se do ga -|a svaki put kada beogra|ani dolaze i toje najbolja potvrda o toj potrebi.“

Jasna Malec-Utrobi~i}, glumica: „Vi -dite kako se Zagrep~ani uvek vesele kadagostuju predstave iz Beograda. Nakonsvih ovih ru`nih stvari mi glumci smouvek bili povezani i drugi treba da nasslede.“

Ivica Buljan, reditelj: „Mladim gene-racijama treba ponavljati da su hrvatskopozori{te u ovom savremenom smislu os -novali srpski glumci po~etkom 19. veka,nau~ili ovda{nje glumce govoru, kao {toje Kugla glumi{te, na primer, kao jedanpozori{ni eksperiment vi{e uticao na beo -gradsku scenu nego na zagreba~ku. Teveze su neprekinute i danas. I saradnjatreba da se kre}e u smeru koprodukcija.Mislim da je to budu}nost i potreba u obesredine.“

Jernej [ugman, glumac iz Ljubljane:„Vidite kako Hrvati primaju srpski teatar,s kojom rado{}u i sa koliko ljubavi. Oba -veza svih nas je da tu kulturnu saradnjupoja~amo, da radimo koprodukcije, jedanjezik pri~amo i dobro se razumemo, a toje za glumce najva`nije, da publika ra -zume o ~emu govorimo.“

Nada [argin, glumica: „Mislim da }eta saradnja biti sve ve}a, to je prosto po -treba, ta razmena druga~ije energije jeneophodna i mislim da }e toga biti svevi{e.“

Aleksandar Popovski, reditelj izMakedonije: „Ma {ta o tome mislili, to jeisti kulturni prostor. To je prirodna potre-ba ljudi. Mi, ljudi iz kulture, ìvimo kaokategorija ljudi koja ne postoji, mi smo tasrednja klasa koja vodi ka progresu.Imamo primitivce i imamo politi~are, svimi ostali statiramo u tom svetu. Ova ob -nova saradnje nas ja~a. Ta uzajamnapodr{ka, ~ak i kada smo slabi u svojojsredini ako sara|ujemo u drugoj postaje-mo ja~i. Pitanje je ko }e pobediti. Ja pred-laèm da to budemo mi, kultura i pozo-ri{te!“

Neboj{a Glogovac, glumac: „To jenu`nost koja se nekako sama od sebeodvija. Bili smo izloèni svim tim politi -~arskim zavrzlamama i svim tim glupo-

stima i nepotrebnim stradanjima. Stvaripolako dolaze na svoje i ta potreba zasaradnjom je evidentna i negde donosikvalitet. Postoji razlika u na~inu na kojiradimo, u mentalitetu, ali spoj ta dva do -nosi zanimljiv kvalitet.“

Vanja Matujec, glumica: „Moj mu` jemuzi~ar i gostovao je u Beogradu s gru -pama Vje{tice, Film i [ou mast go on, jajo{ nisam bila tamo. Mi se druìmo s lju -dima iz Beograda s kojima smo se i predruìli, s Vladom Divljanom i drugima.To se nekako nastavlja, a obnova bi mo -gla i}i i u smeru koprodukcija, zajed -ni~kih radionica i sli~no.“

Tamara Vu~kovi}, glumica: „Potre-ban je ve}i zamah u toj saradnji.“

Janu{ Kica, reditelj: „Mislim da je tasaradnja temelj svega u budu}nosti. Zvu -~i prazno, ali to su ~injenice, saradnja ukulturi je temelj svake druge saradnje.Dogodile su se stra{ne stvari u bliskojpro{losti, ali je zadatak kulture i njena{ansa da se vratimo tamo gde moramobiti – zajedno.“

Branko Cveji}, direktor JDP-a: „Mi -slim da su nas se zaèleli u Zagrebu. Mido|emo svake dve-tri godine ovde i uvekpro|emo ovako. Mislim da su veoma zna -~ajne te razmene, mi to radimo s Gavelomi Zagreba~kim kazali{tem mladih. Tesaradnje su veoma potrebne i nama injima. Prvi smo do{li na gostovanje uZagreb pre nekoliko godina, tada smoigrali samo mlade doma}e pisce i to jenjima bilo veoma zanimljivo. To se posleproduìlo, oni su onda u ZKM-u izveliSkakavce Biljane Srbljanovi}, pa u Gave-li i njen komad Barbelo. To je bio ne samona{ pozori{ni prodor ovde nego i prodorna{e pozori{ne literature. Mi smo zatimprvi izveli Martini}evu Dramu o Mirjani.Jako je va`no da ta saradnja bude i na{irem planu. Mi smo je po~eli pre nekoli-ko godina, veomaozbiljno.“

Drama o Mirjani i ovima oko nje, Hrvatsko narodno kazali{te

Drama o Mirjani i ovima oko nje, Jugoslovenko dramsko pozori{te

Deca sva{ta skupljaju. Neko salvete, neko zna~ke ili automo-bil~i}e, neko {koljke, lutkice, olovne vojnike...

Jedna devoj~ica je volela Pozori{te, a posebno jednu predstavu.Gledala je ko zna koliko puta i skupljala, verovali ili ne, sve ono {tosa scene padne u gledali{te!

„Radovan Tre}i“ Du{ana Kova~evi}a prvi put je izveden 30.decembra 1973. Poslednji put 9. juna 1985. Odigrana je 299. predsta-va.

U jednoj sceni Radovan, iznerviran i ljut na „druga Igrutina“,zgrabi sto na kome je posluàvnik, a na njemu {oljice sa kafom i –tresne ga o zemlju. [oljice polete, neke popadaju sa stola i razbiju seu parampar~ad. Poneki komad odleti i u gle dali{te.

E, sve to {to je palo u gle dali{te, skupljala je ~etr naestogodi{njaIrena, stav ljala u specijalno napravljenu kutijicu i ~uvala u ne kom,samo njoj znanom kut ku.

Pro{lo je nekoliko dece nija. Nema vi{e mnogih ve likih likovakoji su stvarali tu predstavu i u~i nili je takvom da je i dan-danaspublika pamti. Ostao je radni snimak predstave, nekoliko foto gra fijai poneka uspomena...

Ostali su i komadi}i raz bijenih {oljica i osu{eni talog nekenepopijene kafe na sce ni Ateljea 212 u tajnom kut ku jedne gospo|eIrene.

Milan Mihailovi} Caci

Iz „Uspomenara 212“[OLJICE ZA KAFU

Delovi {oljica za kafu sa predstave „Radovan Tre}i“,27. jun 1984. (foto: Caci)

LUDUS 16821

O ISTORIJI JUGODRAME DANASPetar Gr u j i÷ i¯

Obnovljena predstava „U Edenu na Istoku”Borislava Peki}a

Predstava U Edenu na Istoku Bori -slava Peki}a u reìji Marka Mano-jlovi}a, ra|ena za Belef 2007. go -

dine, obnavljena je i od 3. decembra po -novo je pred publikom, ovoga puta nasceni Ustanove kulture „Vuk Karadì}”.

Pred „drugu premijeru“ jedan odprotagonista predstave, glumac Neboj{aMilovanovi} za „Ludus” kaè da ih je naobnovu motivisao maestralni Peki}, za -nimljiva i uvek aktuelna tema komada,kao i ~injenica da je ve} sama ideja opovratku te predstave pred publiku nai -{la na veliku podr{ku i odobravanje.

U drami Borislava Peki}a U Edenuna Istoku svet se deli na `rtve i dèlate,pobednike i gubitnike, osvetljava njihovodnos... U svom osvrtu reditelj MarkoMa nojlovi} je, izme|u ostalog, rekao: „Tajkomad prenosi zapaànje iz sveta u ko -me je ìveo Peki}. Zatim je to zapaànjepretvoreno u ceo jedan svet drame, u ko -me s vremena na vreme i ja ìvim. To jesvet koji se deli na one koji su ugnjeta-vani i one koji ugnjetavaju, {pijune ipredmete {pijuniranja, ili u modernogglobalnom slengu ’achiver’ i ne ’achi-vere’, i govori o tome kako jedni bezdrugih ne postoje.”

Neboj{a Milovanovi} kaè da mu jena neki na~in u gluma~kom opusu po -

sebna ta uloga „tog starog ~oveka kome jeproganjanje postalo ìvot. On neprestanomenja svoj identitet ne bi li zavarao svojtrag. Krajnje banalno i naivno, ali on u toveruje, on bez svog progonjenja ne moè.âk i da ga niko ne goni ({to je gotovonemogu}e), on bi opet beào. Svojevrsnafarsa o tome kako progonitelj ne moèbez progonjenog a progonjeni traì pro -gonitelja... Kao de~ja igra koju su ljudismislili i u nju poverovali. Uobi~ajenapredstava rajskog vrta je atmosfera mira,ùbor potoka, cvrkut ptica, potpuna idi -la... Otkud junaci u Edenu, u rajskomvrtu? Ma kako to na prvi pogled delova-lo, situacija u kojoj su njima odgovara,sami je stvaraju, jer su duboko pove ro -vali u bitnost svojih uloga.”

Po njegovim re~ima interesantno je{to je Peki} video dva stara ~oveka od po70 godina i tako po~eo svoju farsu. „Ali urajskom vrtu godine nisu va`ne, vremeza te ljude ni{ta ne predstavlja. No, da sevratim mom liku. Sazreo je zajedno samnom i mojim iskustvom. A o tome ko -liko je tema aktuelna i sveprisutna netreba posebno govoriti. Mo`da je jedna odnajozbiljnijih podela koju imamo upravopodela na one koji poniàvaju i one kojisu ponièni, odnosno pristaju da buduponièni.”

Kada je 6. avgusta 2007. na Belefupremijerno odigrana predstava U Edenuna Istoku, nai{la je na lep prijem i kodkritike i publike. Tada je, izme|u ostalog,zabeleèno da su se obistinile re~i koje jereditelj Manojlovi} napisao u programu:„Ja bih voleo da kroz ovu predstavupublika doìvi ono isto {to sam i ja do -ìveo dok sam ~itao dramu Borislava Pe -ki}a. Identifikaciju.” A Peki} pak u pred-govoru za dramu pi{e: „... jer mene mu~i{to znam kako, a ne znam – za{to?”

I prilikom „druge premijere” pred-stava je nai{la na dobar prijem kodpublike. Protagonista predstave je i PavlePeki}, ne}ak slavnog pisca. Posle premi-jere Neboj{a Milovanovi} kaè: „S jednestrane promenilo se dosta toga. Promenio

se prostor. Drugi su detalji. Za ovih neko-liko godina menjali smo se i mi... Obnavl-jaju}i je nastojali smo, pre svega, da vra -timo radost igre, sveìnu... Mogu da ka -èm da je sve ovo vreme bila negde uspa-vana u nama.

Ova predstava je na svoj na~in i vrstaezoterije; farsa je a pri tom mora{ da je’pokriva{’ kao da je najlju}i realizam.

„[to se publike ti~e, reakcije su bile uistom tonusu kao i na Belefu. Verujem daje zdu{no reagovala i ’71. kada je bilapraizvedba.”

Po njegovim re~ima, vrlo markantnaodlika ove predstave je tema pristajanja.„To je zapravo jedan od najzanimljivijihfenomena. Ljudi lako pristanu na tupodelu na progonitelje i prognane, i na

mnoge druge stvari. Deklarativno oni tone podràvaju, naprotiv, ali idu za timne~im {to im je prepoznatljivo. Zanimlji-vo kako se to poznato lak{e prihvata odnovog pa ma {ta da je. I onda vidimo upredstavi kako ~ovek gubi sopstveni ì -votu jer mu je centar interesovanja onajdrugi, onaj u odnosu na koga odre|ujesopstveni lik, ìvot, samoose}anje... Ovapri~a fokusira upravo to da oni, progo-nitelj i prognani, ne mogu jedan bez dru -goga, bez obzira u kojoj su ulozi i bez ob -zira na eventualno menjane uloga s vre -mena na vreme. Su{tina je ozbiljno tra -gi~na, ali je manifestacija toga surovogroterskna. I gluma~ki je re~ o ne~emu{to je veoma uzbudljivo i zna~ajno. Li -kovi nisu stvarni, ali taj mu~nimehanizam i te kako jeste.“

Usvojevrsnoj inflaciji visokog umet-ni~kog {kolstva u Srbiji, pitanjejugoslovenskog kulturnog

konteksta danas se, o~ekivano, najvi{eprelama na pitanju nastavnih programakoji obra|uju istoriju pozori{ta i drame.Relativno obilje dràvnih i privatnihdramskih akademija nudi raznolikevarijante naziva za teorijsku oblast kojase, zavisno od fakulteta, naziva „istorijasrpske drame“, „istorija nacionalnedrame“, „is torija srpske i ju`noslovenskedrame“ i sl. Bez namere da ulazimo u{ire razmatranje odre|enih pitanja koja ikod naj pitomijih intelektualnih }udikriju potencijal izazivanja tzv. „pene naustima“, ovom prilikom navodimo sveganekoliko, pre svega prakti~nih problemakojih je ve}ina drugih istori~ara umet-nosti i knji ̀ evnosti li{ena u sastavljanjunastavnih planova, a sa kojima je ipotpisnik ovih redova imao priliku da senedavno suo~i.

Predmet se uglavnom predaje dvose-mestralno i, u prakti~nom smislu, akoodlu~ite da se isklju~ivo fokusirate napisce i pozori{ta s jasnim srpskim na cio -nalnim predznakom, suo~i}ete se, presvega, sa deficitom nastavnog programa.âk i da za Steriju i Nu{i}a odvojite po -lovinu raspoloìvih ~asova, Kosti}, Trif -kovi}, Nastasijevi}, Marambo i jo{ neko -licina dramati~ara su nedovoljni da po -pune preostalu prazninu na na~in na ko -ji, u formi klasi~nih predavanja, kod stu -denata ne}e izazvati potrebu da vas {to~e{}e zaobilaze. Dubrova~ka dramskaknjièvnost se tu, me|utim, name}e kaokorisna kompenzacija, jer stilski i àn -rovski pokriva onaj vi{evekovni vakuumu srpskoj dramatici, {to je povoljnost koju

skoro nijedan nastavni program trenutnone izbegava da iskoristi. A ve} tu, ~ini se,zapo~inje onaj nesporazum pozori{neistorije i prakse koji zao{trava pitanjeovda{njih kulturnih identiteta, stvaraju}ijednu prili~no {izofrenu sliku koja sereflektuje i na akademskom i na prak-ti~nom planu, ove sezone aktuelizovanu ina pojedinim beogradskim repertoarima.

U svojoj nezaobilaznoj Maloj istorijisrpskog pozori{ta, prof. Petar Marjanovi}formuli{e svojevrsan kompromis po tompitanju, tj. navodi nekoliko poznatih iuverljivih razloga za uklju~enje dubro-va~ke drame u korpus istorije srpskogteatra, naro~ito sa aspekta jezika dram-skih tekstova kao kriterijuma kulturne inacionalne legitimacije. Ali, istini zavolju, prose~nom studentu, jezik Drì}aje (ne)razumljiv skoro koliko i jezik Tra -deokomedije Koza~inskog, o kojoj, uzgredre~eno, do pre dvadeset godina na beo -gradskom FDU na predmetu tzv. jugo-drame jedva da je i bilo pomena, a jo{manje o Smrti Uro{a V Stefana Stefa no -vi}a, tom briljantnom po~etku ali ujednoi kraju jednog tipa istorijske drame ka -kva se tokom ~itavog 19. veka (pa i dodanas, uostalom, u pojedinim anahronimoblicima) nastojala uzalud promovisatikao privilegovana dramska vrsta. Nadrugoj strani pak pojedine reìje Drì}aili Stulija u srpskim pozori{tima uposlednjih petnaestak godina smatraju sedatumima ovda{njeg teatra, ali i u tradi-ciji izvo|enja ovih pisaca podjednako,uprkos limitiranom kontaktu s publikomi javno{}u koja ove pisce danas doìvlja-va kao nacionalne klasike i za~etnikeisklju~ivo sopstvene dramske knji ̀ ev no -sti.

No, razgrani~enje konteksta nacio -nalnog teatra u kom su pojedini pisciìveli i stvarali, doima se ~ak kao jednos-tavan posao u pore|enju sa istorijom po -zori{ta, pre svega onom novijom, a kojumo`da najvi{e oli~ava istorijat beograd-skog JDP-a, njegovih glumaca, reditelja idramaturga. Na drugoj strani, ~ak i unajzaba~enijim pozori{tima danas, mo -ète ~uti redovni {lager o „starim, dobrimvremenima“ kada je doti~na ku}a gosto-vala po ~itavoj Jugoslaviji i bila li{enave}ine dana{njih, pre svega materijalnihproblema, usled ~ega neretko dolazite uisku{enje da o jugonostalgiji razmi{ljate ikao o nekoj vrsti provincijalnog kosmo -politizma, ute{nog izgovora za ve}inuproblema pod kojima ova pozori{ta bez -nade`no grcaju.

Ipak, istorija pozori{ta, ba{ kao isvaka druga vrsta istorije, nije fiksnakategorija, ve} je neprestano podlo`nauticajima i dekonstrukciji iz savremenogkonteksta, i to u znatnijoj meri nego isto -rija drame koju u ve}oj meri odre|ujenjena {ira knjièvna, jezi~ka i kulturno-tipolo{ka pozadina. Tako, na primer, preMija~eve reìje La`nog cara [}epanamalog iz 1993, malo ko je o Njego{u, na -ro~ito kod mla|ih generacija, razmi{ljaokao o autenti~nom pozori{nom piscu. Udomenu teorije pak knjièvne istorijeMilorada Pavi}a o srpskom baroku i kla -sicizmu, svojevremeno do~ekane kao pri -li~no smele, ~ak hipoteti~ke stilske peri-odizacije, svoj odjek su na{le upravo uistraìvanju srpskog teatra. A to su ve}teme i oblasti koji, ako bar ni{ta drugo,sa uspehom popunjavaju praznine u te -matski deficitarnim studijskim progra -mima, bez obzira na pozori{nu praksu iideolo{ko puritanstvo ~ije predznake nana{im terenima nikada nije bilo lakoprepoznati niprevideti.

U Edenu na Istoku na Belefu 2007.

GROTESKNA I SUROVA TEATARSKA PRIÂ

[izofrena povijest

22

Reprint Ludus

LUDUS 168Lu

CEO @IVOT POSTAJE REPRIZANa{i ljudi idu u pozori{te. U pozori{tu im sede{ava simulacija velikih emocija. Ti hrli{,zapravo, prema ne~emu {to }e biti tvojatragi~na sudbina. U pozori{tu se gledaocude{ava simulacija onoga {to }e mu se desitiu ìvotu

Uovom razgovoru si predstavljenkao gledalac. Bilo bi dobro da,najpre, objasni{ tu svoju poziciju

gledaoca u pozori{tu.ôvek, kad uve~e krene u pozori{te,

ima jedan oblik pripreme. Mada ja nespadam u onu grupu ljudi koja se sve -~ano obla~i za izlaske u pozori{te. Spa -dam u one ljude koji i nemaju nikakvusve~anu ode}u. Ali, ipak postoji pripre-ma. ôvek se priprema da ide u pozori{tezato {to }e u pozori{tu imati doìvljaj kojinije doìvljaj od ovog sveta. U pozori{teulazim kroz jedna velika vrata, ostav-ljam svet koji me okruùje i, sedaju}i napli{anu ili neku drugu fotelju, o~ekuju}ida se svetla pogase, slu{aju}i {umove kojiponekada dopiru s druge strane zavese,imam ose}aj da }e se preda mnom otvori-ti jedan svet koji zapravo ne postoji. Mojodlazak u pozori{te jeste odlazak u nepo-stoje}e. Naravno, to ose}anje lagano ne -staje ve} posle prvog zraka svetla na sce -ni. Prvi izlazak glumca, prva scena,prva senzacija u potpunosti bri{e se}anjena ono odakle sam do{ao, i ja tada u tomnovom svetu, koji je sada za mene jedinipostoje}i svet, gledam ìvot na isti na~inkao {to ga gledam tokom prepodneva ilitokom dana kada uve~e nemam taj sre -}an trenutak odlaska u pozori{te.

Kada sam jednom na{em prijateljurekao da }u s tobom razgovarati kao sgledaocem, on je kazao: Da, da, ali Ma -{i} je posve}eni gledalac.

Nisam ja posve}eni gledalac. O meniljudi zapravo izmi{ljaju bajke. Nisam jauop{te prosve}eni ~ovek. Jesam ~ovekkoji je tokom svog ìvota imao razli~itainteresovanja i koji je u ta interesovanjaulagao veliki napor da ih zadovolji. Mojradni ìvot ne spada u ne{to {to sam jastekao {kolskim obrazovanjem. Mene jeìvot gurao u raznim pravcima, ja samse tom guranju opirao. Ono {to sam ste -kao kao obrazovanje, to je obrazovanjejednog velikog otpora, jednog rvanja ukome sam, naravno, naj~e{}e bio pora -èna strana. Svaki moj poraz bio je za -pravo upu{tanje u nove bitke. Ako spa -dam u obave{tene ljude, a to je bolji ter -min od „prosve}enog“, moja obave {tenostbi bila obave{tenost ogromnog broja po -raza. Iz toga se ra|a prosvetljena mo -gu}nost da ~ovek vidi dalje i vi{e nego {tobi video u svojim pobedama, pre svegasamog sebe, a zatim druge koji ga okru -ùju ... U pozori{te ne odlazim kao ~ovekkoji je sva svoja iskustva vezao za pozo-ri{te. Odlazim kao ~ovek koji je bezbrojnasvoja ìvotna iskustva vezao za ne{to {tonije pozori{na scena, {to je jedan realni,grub, divalj ìvot. U tom smislu u pozo-ri{tu ja lovim, kao neka divlja zver, onetrenutke u kojima ono tu divljinu svetana neki na~in uspeva da kristali{e. Do -ìvljavam pozori{te kao naknadno isku-stvo. Imam to zadovoljstvo, kada nam sevekovi i epohe otvaraju nanovo, u ~asovi-ma lucidnih gluma~kih i rediteljskih re -{enja, da prepoznam neku vrstu analogi-je izme|u mog skromnog ìvota i velikihtrenutaka ljudske istorije.

Nisi, dakle, prosve}eni gledalac, ne -go gledalac razli~itih interesovanja.

Neko od tih interesovanja verovatnopreteè.

Moja iskustva u pozori{nim zgrada-ma su mnogostrana. Pre svega, ja imamiskustvo arhitekte. Prepoznajem funkcijupozori{ne zgrade, dvorane, pozori{noghola, prepoznajem u kretanjima glumacaograni~enost prostora scene ili njegovepotencijale. Zatim razumem sliku koja sepreda mnom odvija, pre svega zato {to jeod mene odvojena. Razumem analogije ukojima reditelj poku{ava da prenese sli -ku iz nekog drugog iskustva, bilo da jeono vezano za slikarstvo ili za velika,gromadna skulptorska dela istorije, bilo

ja vidim. To vi{e nije svet koji gledam,ve} svet koji vidim.

Kad sam video tvoj plakat za ovogo-di{nji Bitef, video sam neku vrstu slikeideolo{kih i drugih istorijskih iskopina.Pre svega, slika nije lepa, ako govorimoo nekom prvom utisku.

Slika nije lepa. Nije lepa, ali je istini-ta. Istinit je taj ~ovek ~ije lice gledamo.On je, zapravo, bio glavni uzrok onoga{to se desilo na tom plakatu. Imao samgeneralnu ideju da napravim plakat tako{to bih za motiv uzeo ~oveka na ~ijemlicu bi trebalo da izniknu tragovi ne~ega{to njega iznutra uàsno preokupira, a~ega se moè jedino osloboditi tako {to }eto izneti iz sebe. Kada sam to zami{ljao,uvek sam mislio: Boè, kada bih mogaoda na ne~jem licu posejem seme stvarnihbiljaka da niknu! Naravno, to je mon -struozna ideja, iz arsenala neronovskihideja. Ali, onda se, slu~ajnim sticajemokolnosti, pojavio taj ~ovek. Vrlo sam jed -nostavno s njim uspostavio komunikaci-

Primetio sam, ve} posle prvog, ve} posledrugog znaka, kako njegova razdra ga -nost nestaje i kako se na njgovom licupojavljuje jedan oblik najpre blage, paposle, bogami, vrlo ozbiljne depresije. Iznjega je, zapravo, provaljivalo ne{to {toje nosio on, i otac njegovog oca, i otac ocanjegovog oca, sve do prvih oblika svesti osvetu koji poku{ava da sve {to jeproizvoljno i slobodno, utera u ne{to {to}e biti sistem, {to }e biti organizacija, {to}e biti pot~injavanje, u ne{to {to nas ~ininesre}nim ali nam omogu}uje da nad -vladamo svoje biolo{ke impulse, da op -stanemo kao porodica, kao jedno, daopstanemo kao ~ove~anstvo. Desilo se dana plakatu na kojem sam mislio da }uimati izgled veselog klovna, a izabraosam za model ~oveka koji je pedeset godi-na slikao samo klovnove i cirkus, dobi-jem jednog potpuno deprimiranog ~o ve -ka. Onog trenutka kad sam to osetio,okon~ali smo eksperiment. I eto, na pla -katu se zapravo ogleda ne{to {to nas ne~ini sre}nim.

Na plakatu je lice ~oveka koji je ce -log ìvota slikao cirkus. A cirkus je

noj velikoj promeni. Nije to kao nekada,kad su se pojavili Kantor, Grotovski, Bar -ba, La Mama, ili kad nam je bio Bob Vil -son iz Ajove... U pozori{tu vi{e nemamoljudi koji su samo, ili isklju~ivo, autodi-dakti. Ogromne prevrate izvr{ili su ljudiiz drugih profesija. Sada, na kraju mi -lenijuma, kada se pozori{te studira kao{to se studiraju neke druge nauke, re -voluciju u pozori{tu sprovodi obrazovanisvet. Kad sam gledao ovogodi{nji Bitef,imao sam doìvljaj tog nadolaze}eg ta -lasa. A onda, jedne ve~eri posle pred-stave, vra}aju}i se s prijateljima krozneke neosvetljene ulice, s Dor}ola, u~inilomi se da slu tim {ta je ta najzna~ajnijapromena u pozori{tu. Mislim da je to ne -ka vrsta eksplozije divljeg temperamen-ta. Po zori{te je postalo divlje. To vi{e nijepitomo pozori{te. To je pozori{te koje is -kazuje ljudski nemir, divlju prirodu ljud-skih emocija. U pojedinim trenu cima is -kazuje ~ak i divlju prirodu ljudskog po -na{anja, ne samo emocija. Opet }e mo` -da, kao u doba fovizma, divlja zver umet-nosti progovoriti ne ~im {to je vezano zana{e ljudsko po reklo. A u na{e ljudskoporeklo spa daju i divlje zveri.

Jedno je to pozori{te, pozori{te Bite -fa, a drugo ovo s kojim mi ìvimo i kojegledamo.

Ja sam, naravno, pokvareni gle da -lac. Nisam onaj gledalac koji odlazi u po -zori{te bez ikakvog prethodnog zna nja.Poku{avam, naravno, da to sve nestaneiz mene. Moja pokvarenost se sastoji utome {to ja mogu da gle dam pozori{tekoje je prevashodno li terarno, mogu dagledam pozori{te gesta, mogu da gledampozori{te u kome samo telo govori, mogu~ak da gledam one pozori{ne predstave ukojima gotovo da nema pokreta, mo gu dagledam predstave bez re~i, za tim u sta -nju sam da gledam renesan sno pozori{te.Grke – uvek iz nekog, posebnog ugla, i sposebnim doìvljajem. Me|utim, ja tasvoja znanja ne smatram presudnim zadoìvljaj. Moj doìvljaj pozori{ta je ipakintuitivan. Tamo, prepu{ten datomtrenutku, s optere}enjima koja mi je tajdan doneo, ili ta nedelja, ili ti meseci, ilite godine, poku{avam da napravim nekispoj... ne ja, nije dobro re~eno, ne po ku -{avam ja, to poku{ava neko u meni kogaja gledam. Ja, zapravo, u pozo ri{tu mo -trim sebe. Motrim sebe i motrim svojeemocije. Kaèm: Gle, to se meni svi|a! I,dok gledam ovo div lje pozori{te, ja sebikaèm: Dobro, {ta ti se svi|a u tome? Aonda ja sebi samome odgovaram: To semeni ipak svi|a. A onda pitam sebe: Do -bro, ne ~ini li ti se da je to u opreci s ne -~im drugim? Onda ja sam sebi odgova -ram: Da, meni se upravo svi|a {to je to uopreci. Pa onda mislim: Mo`da jaspadam u one ljude koji su stalno u opre-ci, koji se stalno spore, bilo sa so bom, bilosa drugima. To je ne{to {to ~ini moj mo -zak. S time ja, u stvari, nemam veze.Kada se sporim sa ne kim, kada upotrebl-javam grube i te{ke re~i, kaèm sebi po -sle: Boè, opet si bio neprijatan. I kaèmsam sebi: Sramota je to {to si ~inio. Iimam griù savesti. I onda okre}em tele-fon i kaèm svom prijatelju koga sam usvojoj nepromi{ljenosti mo`da i povredio:Izvini, ono {to sam rekao, ja sam tostvarno mislio, ali ja sam to mislio togtrenutka. Moja misao da nas je ve} ne{todrugo, ja vi{e nisam taj koji sam tamobio. A onda mislim: Dobro, ako je ve} totako, gde sam ja to stekao sposobnost dabudem istov remeno i ne{to {to bih èleo ine{to {to ne bih èleo, ~ega }u se kasnijestideti? Onda mi se u~ini da, pored onoga{to sam stekao kao ìvotno is kustvo,postoji ne{to {to sam stekao kao mojeiskustvo u pozori{tu. I mis lim: Boè, mo -`da sam ja to zapravo nau~io u pozo -ri{tu! I onda se setim svojih prijateljaglumaca koji su bili naj~e{}e nesre}ni

Razgovor sa Slobodanom Ma{i}em, gledaocem, radio je Feliks Pa{i} 1994. godine

da je vezano za velike literarne modele.To razumem. Razumem re~i koje se izgo-varaju, kao re~i literature i ljudskog is -kustva, koje nam govore zapravo ne{to iztamnih dubina na{e sopstvene glave iliglava onih ljudi koji su odavno nestali.Razumem kada govori [ekspir. Ali, mo -ram priznati da, pored sveg tog vi{estru-kog razumevanja, ja ipak kada sednem upozori{nu fotelju i kada u toj fotelji po -ku{am da se oslobodim svega onog sa~im sam u{ao u dvoranu, u onom trenu-tku kada se zavesa diè, ipak izgledamkao jedan nevini ljudski aparat u komeni{ta ne postoji, prepu{ten samo onome{to }e do mene dopreti. To ose}anje po -~etka, ve~nog po~etka imam i u drugimdelatnostima s kojima se susre}em kaostvarala~ka li~nost.

Koje su to sve delatnosti?Najrazli~itije delatnosti. Nisam imao

sre}u u ìvotu da budem arhitekta. Bitiarhitekta, u zemlji u kojoj sam ìveo, za -htevalo je uàsan kompromis. Ono {tosam mogao da ~inim bilo je vezano zapapir. Moja osnovna preokupacija je ono{to se u stru~nim krugovima zove gra -fi~ki dizajn. Moja profesija je da gledamsvet i da u njemu pronalazim sliku koju

ju, mada je on me|u drugim ljudima va -ìo kao ~ovek pomalo teàk za komu-nikaciju. On, koji je po profesiji slikar,trebalo je da dozvoli da njegovo lice po -stane slikarsko platno, da on koji je celogìvota kroz sliku kao neku vrstu svogmedijuma iznosio svoj pogled na svetsada sam, sa svojim licem, postane medi-jum za izno{enje jednog drugog pogledana svet. Mene je, u stvari, najvi{e zani-mala njegova psiholo{ka reakcija na to{to }e simboli, ne dvadesetog veka ve}dvesta vekova unazad, progovoriti nekimsvojim zna~enjem, koliko on to buderazumeo. Tog jutra, kada smo odlu~ili danapravimo taj psiholo{ki i stvarala~kieksperiment, on je do{ao sav veseo u foto-atelje mog saradnika, fotografa Vladimi-ra Popovi}a, gde se ve} nalazio slikarZoran Nasti} ~ija je ruka trebalo da budeneka vrsta medijuma. U njegovoj ve se -losti i razdraganosti ogledala se èlja zau~estvovanjem, za igrom. Rekao sam mu{ta }e se desiti i moram priznati da samtada u njegovim o~ima video jednu vrstunedoumice. Onda je slikar po~eo da slikajedan po jedan znak. Pri tom smo na{emmedijumu, posle svakog islikanog znaka,prinosili ogledalo kako bi imao svest otome {ta se de{ava na njegovom licu.

upravo dominantan znak festivala povo -dom kojeg se plakat smi{lja.

To se slu~ajno desilo. I nije se samosada slu~ajno desilo. Dok sam tragao zaplakatom Bitefa, desile su se te verovatnei ne slu~ajne koincidencije. Tragamo, za -pravo, za istim. Jedino {to je plakat ne{tobezna~ajno u od nosu na jednu pozori{nupredstavu, a pogotovo u odnosu na skuppozori{nih predstava koje ~ine festival.Ali, ta bezna~ajnost pruà mogu}nost zaneku vrstu intelektualnog i socijalnogeksperimenta. Mo`da se na plakatu svemnogo jasnije vidi nego u jednoj po zo -ri{noj predstavi. Kao kada bis mo uspeli[ekspirovu dramu, ve{tinom pisca rav -nog [ekspira, iskazati u jednoj re~enici.Ta jedna re~enica bi mo`da bila precizni-ja nego sve stoti ne i hiljade [ekspirovihre~enica. Tako je mogu}e da }e jednogdana jezik plakata biti jezik po kome}emo pre poznavati epohu.

Po{to si video predstave ovogo di{ -njeg Bitefa, ~ini li ti se da bi ne{to treba-lo dodati ili oduzeti na plakatu?

Predstave ovogodi{njeg Bitefa su zamene, kao ~oveka koji je sklon depresijibile ne samo otkrovenje, nego su neke odnjih bile radosni trenuci pozori{ta. Ne{tose de{ava. Pozori{te se nalazi opet u jed -

Slobodan Ma{i} (Foto: Vesna Pavlovi})

LUDUS 16823

Reprint Ludus

kada bi igrali veli ke, uzvi{ene uloge, jernjima na sceni najvi{e uspeha su do -nosile uloge pro ma{enih ljudi, bednika,ubica i zlo~i naca... (Ovde, po ko zna kojiput, kasetofon zakazuje, i zajedni~ki po -ku {avamo da ga umilostivimo, moj sa -govornik i ja, u stvarima tehnike o~i -gledno proma{eni ljudi.) Vidi{, aparatima otpor prema ovom o ~e mu mi govo-rimo ili, mo`da, mi ima mo otpor prematome da to bude zabeleèno. Tako je i upozori{tu gde se susre}u razli~ite volje:volja onih koji èle ne{to da vide i voljaonih koji to prikazuju, pa volja rediteljakoji ho}e da napravi svoj integralni po -gled na svet, pa volja glumaca koji seopiru drugim voljama. Svaka pozori{napredstava, ja je tako doìvljavam, jes te ustvari rvanje divova koji se ne vi de.Divovi koji u glumcima postoje vode me -|usobne ratove. I svaki glumac zna danjegov partner gura is pred sebe svoj duhkoji je agresivan, silovit, koji se ne moèkontrolisati i od kojeg on mora da se~uva. Sve to oni doìvljavaju svake ve~erikao veliki ratni sukob. Uzbu|eni su,imaju lupanje srca, imaju zamor u udo -vi ma, imaju ogroman zamor u glavi, ~i niim se da nikada ne}e uspeti da predstavudovedu do kraja. I onda, kada nastupitrenutak u kome se de {ava ta dvostrukaigra, u kome posetioci pozori{ta gledaju ionu igru koja se stvarno vidi i onu kojase da samo naslutiti, u tom me|uprostoruu ko me jeste sve mogu}e i nije mogu}e, ukome su ljudi naterani da odigraju onakokako to mo`da sami ne bi èleli ili setome njihov duh opire, u tom me|upro -storu ja, sede}i u dvorani, gledam zapra-vo ne{to {to i jeste i nije predstava. Doksam bio mla|i, imao sam obi~aj da sasvojom ènom razgovaram o tome kakobih ja to uradio. I kao glumac, i kao re -ditelj. âk i kao glumac. Kako bi to za -pravo u mojoj interpretaciji izgledalo.Na ravno, nije bila re~ o interpretacija ma.Kao mlad ~ovek, imao sam ose}anje pot -pune istovestnosti igre i stvarnosti. Po zo -ri{te sam niz godina doìvljavao kaooblik ve}e i dublje stvarnosti, kao oblikesencije stvar nosti. A onda su, vre me -nom, propratna iskustva vezana za pozo -ri{te, bri sala u meni tu sposobnost doìv -ljava nja pozori{ta kao egzistencije. Po~eosam da doìvljavam pozori{te kao inter-pretaciju. @ao mi je {to je to tako. Jer, li~iosam na one gledaoce prvih filmskihpredstava, koji su se u pani~ nom strahuskrivali ispod svojih sedi{ta kada bi loko-motiva s platna krenula u njihovompravcu. Ja se to ga ne stidim. I danas,kada imam pun doìvljaj u pozori{tu,pla~em na pred stavi. Ne mogu da zaus-tavim suze ko je naviru, mada znam da jesve to {to se de{ava fikcija. Ali, ja to takodoìv ljavam. Najsre}niji sam kada otkri -jem da u ugrejanoj pozori{noj dvora nijedna hladna kap suze krene iz mog okaniz moje lice.

Ne pla{i{ li se da }e{, u nekoj sle -de}oj svojoj fazi, pozori{te doìvljava tikao la` u odnosu na stvarnost?

Pazi, ja ipak biram. Na predstavekoje su la` ja ne idem. Gledam ono po -zori{te koje me po kre}e na emocional nomplanu.

Koje je to pozori{te?Pa, evo na ovom Bitefu bila je jedna

predstava koja je na me ne ostavila naj -ve}i utisak. Minimalis ti~ka predstava iz -vedena na velikom dramskom tekstu. Ve -liki trenutak pozori{nog zadovoljstva do -ìveo sam gledaju}i Persijance koje suizveli Grci. Pri tom sam, naravno, imaone koliko sporednih pitanja. Jedno od tihpitanja je bilo: zar je mogu}e da su Grci totako izvodili? Onda sam shvatio da jepitanje infantilno. Uop{te nije va`nokako su to stari Grci izvodili. Ta predsta-va dovela me je do uverenja da, bez obzi-ra na to koliko se mi, ljudi, me|usobno

razlikovali, sli~nosti me|u nama sumnogo ve}e nego {to su sli~nosti izme|upojedi na~nog ~oveka i neke morske ribe.Mi, zapravo, jesmo jedna porodica. ô -ve~anstvo jeste jedno. Eshil i Grci kako suto interpretirali to jedno nam se otvorilo.I, kada bih bio u situaciji da mogu dabiram pozori{te koje bih voleo da gledam– znaju}i da je moje vreme ograni~eno ida se ve} pribliàvam onome {to }e bitikraj moga ìvota – èleo bih da vi dimne{to od tog gr~kog pozori{ta, celog [ek -spira, pa ne{to i od moder nog pozori{ta,ali ne preterano mno go. @eleo bih davidim, iz istorije po zori{ta, dvadeset-tri -deset predstava. I to bi bilo sve. A kada bite predstave bile izvo|ene onako kakobih ja èleo da budu izvedene, one bi bilepred stave dvehiljadite godine. To pozori{ -te bi, zapravo, ponovilo klju~ne te matskekrugove ljudskih sudbina. Ka da samgledao Persijance, u~inilo mi se, ne da jeto velika predstava, ne razmi{ljam na tajna~in, ve} da su oni ispunili taj mali deomoje èlje da negde na kraju ìvota ka -èm: Pa dobro, u ovom ìvotu video samvelike slike, pro~itao sam zna~ajne knji -ge i video sam ne{to i od pozori{ta... Miìvimo u vremenu u kome ìvimo, i ì -vimo u istoriji. Ako bi to moglo da seizrazi metaforom, cela stvar podse}a najednu vodenu povr{inu. Na tu vode nupovr{inu povremeno padne neki ka mi -~ak koji pravi koncentri~ne krugove.Ljudi koji su naivni misle da ti krugoviposle deset, dvadeset sekun di, posle dvaminuta nestanu. Ljudi ma koji su senzi-bilniji i koji imaju, mo`da, neku opti~kumanu u svome oku ~ini se da to ipakmora da traje dugo, sat ili dva. Ljudi kojiznaju oni znaju da je to talasanje trajno.@ivot na{, koji bi podse}ao na jedan oblikglatke vodene povr{ine na kojoj se ogle -daju sve promene {to se oko nas de {a -vaju, sadrì istovremeno talasa nja svihpromena koje su se pre nas desile, u ne -dogled unazad. Jednog da na }emo utvr -diti da ve} postoje nagove{taji talasanjakoje }e se tek desiti. Zapravo, kamen koji}e mo`da tek kroz hiljadu godina pastina jednu takvu vodenu povr{inu... naonom mestu gde }e pasti ve} se, u stvari,la gano te~nost priprema da se zatalasa.Tako je i sa pozori{tem. Jeste, postojipozori{te savremeno i postoje pitanja nakoja to pozori{te poku{ava da da svojodgovor. Ali, ono istovremeno odgovara ina sva pitanja koja su ve} postavljena.Svaki glumac igra, u sva kom komadu,sve uloge, ne koje je sam igrao, nego kojesu svi pozori{ni pisci napisali i svi glum-ci tokom ovih silnih vekova odigrali. Utom smislu mi smo uvek i u onome danasi u onome {to je pro{lo, neki kaù i u ono -me {to }e tek do}i. S pozori{tem mo ̀ emozapravo da odsanjamo ne{to {to je ljuds-ka sudbina. Ja to tako doìvljavam... Po -stoji ne{to {to je istorija i ne{to to je izvoristorije koji }e jednom postati istorijskareka. Danas je on jo{ izvor. U ovom vekuse desila jedna velika promena: ne{to {toje bi lo ~vrsto vreme i ~vrsti prostor nesta -lo je. Nema ~vrstih granica niti u materi-jalnom, niti u duhovnom smislu. Postojetakozvana grani~na podru~ja. U gra ni~ -nim podru~jima stvari i jesu i nisu, i jesteono {to izgleda da jeste ali istovremeno inije, jer se grani~i sa onim drugim o~emu mi mislimo da sve znamo. Po{to sepozori{te zasni va na interpretacijamaprostora i vre mena, ono je, u stvari, tofantasti~no ljudsko duhovno eksperimen-talno podru~je za istraìvanje koliko jene {to {to je bilo nekad ~vrst oblik posta lomekan oblik fluida. Sve se danas izme -{alo. Red i sistem nisu vi{e os novne kate-gorije. Haos je postao oblik egzistencije.Sve i jeste mogu}e i nije mogu}e. Vi{enemamo nijedno ~vrsto upori{te ni u ~e -mu. Zato ima mo ovakve traume.

I, kada iz tog haosa u|e{ u pozori { -te...

Iz tog haosa, kad udem u pozori{te,ako je pozori{te pravo, ja vidim predsobom haos. Pozori{te otkriva haos. To

smo doìveli na ovom Bitefu. Do {li sunam glumci, skromni glumci ali ogrom -nog nadahnu}a, i pozori{ta s misijom:prikazala su nam haos kao sistem. I mina to moramo da se navi kavamo. Kao {tosu se ljudi navikava li na impresioniste,navikavali su se na foviste, navikavali suse na Maljevi~a, na beli kvadrat, na crnikvadrat, ljudi su se navikavali na [agalakoji lebdi, ljudi su se posle navikavali naMagrita kod kojega je ljudska figura bilaljudska figura, jedino nije stajala ni na~emu, zapravo je lebdela... Iz kaminaizlazi ne{to {to je izgledalo kao lokomoti-va. Neverovatno! Magrit je promeniodimenzije. Prostor je njegov postao multi-valentan. Neki zakoni vaè, neki zakonine vaè. Izgledalo je sve kao proizvoljnaigra. Vreme }e pokazati da to verovatnonije slu~aj. Tako isto i pozori{te... Ovopozori{te koje nam je do{lo, ono na slu -}uje to {to }e se desiti. I to }e jednoga da -na biti na{a ose}ajnost. Kakva ose}aj -nost? Rekli bi moji prija telji Ljubi{aRisti} i Borka Pavi}evi}: nova ose}ajnost.

Nisi mi odgovorio na pi tanje: koji biznak, po ste ovogodi{njeg Bitefa, dodaoonom plakatu?

Pove}ao bih jedan znak. Na tomplakatu ima znak koji se meni desio. Togjutra sam povredio prst i, po{to ni samimao flaster, stis nuo sam taj prst drugimprstom. Posle sat-dva, idu}i prema foto -grafu, slu~ajno sam tim prstom dodirnuoùtu majicu slikara Zorana Nasti}a. Ka -snije, u ateljeu, na licu na{ega medijumaislikali smo i tu fleku koja je bila tragmoje krvi. Kada bih danas taj plakatradio, ja bih tu oz naku moje krvi pov e -}ao, tu oznaku koja se nalazi na ~elu.

Kad bismo zamislili scenu kao spiri -tisti~ki sto a predstavu kao jednu spi -ritisti~ku seansu, {ta misli{ koga bis moili {ta bismo danas prizvali za tim sto -lom?

Mi ne znamo sile koje nama uprav -lja ju. Istorija je za nas ne{to prili~no ne -poznato. Tu skoro sam ~itao roman kojigovori o silama istorije. U jednom nivouromana se pojavljuju velike istorijskeli~nosti koje upravljaju istorijom; onenjome upravljaju onako kako je to istori-jski poznato. U drugom sloju pojavljujuse fiktivni junaci. Oni imaju predose}anjekako }e se istorija desiti i èle da seodupru sudbini. Pisac im daje fan ta -sti~nu mogu}nost da ~ine sve da se istori-ja ne desi kako }e se desiti. Ali, sudbinaje nesumnjivo mnogo ja~a od pojedi -na~nih èlja. Istorija se, naravno, de silaonako kako se desila... To bi bio odgovorna tvoje pitanje.

Da ~ujem sada obja{njenje jednogkompetentnog gledaoca: za{to su nampozori{ta danas puna?

@ivimo u vremenima velikih emoci-ja. Na{ narod ima egzistencijalnu nesre -}u da mu se de{avaju vremena veli kihemocija. Ogroman broj ljudi je bio `rtvavelikih emocija. Nestali su, bili su pobi-jeni. Velike emocije zahtevaju `rtve. Ne -}u kazati da su se emo cije desile preistorije; i istorija i emo cije su se desilezajedno. Pod istori jom podrazumevamneki sled doga|aja. Na{ narod ima tunesre}u da ì vi u prostorima i vremeni-ma velikih emocija. I zato imamo tra -gi~nu sud binu. Da li smo mogli da jeizbegnemo? Nismo mogli da je izbeg-nemo, na isti na~in na koji danas na{iljudi ne beè od pozori{ta. Na{i ljudi iduu pozori{te. U pozori{tu im se de{ava si -mulacija velikih emocija. Ti hrli{, zapra-vo, prema ne~emu {to }e biti tvoja tra -gi~na sudbina. U pozori{tu se gledaocude{ava simulacija onoga {to }e mu sedesiti u ìvotu... Kada bismo bili ljudskineosetljivi i kada ne bismo razumevalida je prolivanje ljudske krvi ne{to stra -{no, a ne samo istorijska ~injenica, i ka -da bismo se bavili isklju~ivo ne~im {to bibila isto rija umetnosti ili istorija ose -}anja, onda bismo kazali: pravi, velikiistorijski narodi su oni narodi koji ìve uvelikim emocijama. Jedino moramo znati{ta je cena toga. Sve {to nam se de{ava isve u ~emu u~estvujemo ima svoju cenu.Cena velikih emocija pla }a se u ljudskojkrvi. Da li to moèmo izbe}i? Mislim dane moèmo. Mora mo prona}i na~in da seodbranimo. Ne da nas to mimoi|e. To nezavisi od nas. Nesre}u svi guraju od sebe.Ostali evropski narodi nesre}u guraju nanas, da njih ne bi sna{la. Verovati da seljudska nesre}a moè eliminisati, to bibilo isto kao verovati da }e mo ìveti i kadne bude sunca... O toj tragi~noj ljudskojsudbini govore sve velike drame koje sukroz ove hiljade godina napisane. One negovore o bezna~ajnom, niti o slu~ajnom,one govore o onome bitnom, a to je ljud -ska tragedija.

Ako, kao {to kaè{, u pozo ri{te ide -mo da bismo do ̀ iveli simulaciju velikihemocija, {ta se zbiva kada iza|emo izpozori{ta?

Ostaju tragovi simulacije. Neki sma -traju da sti~emo sposobnost da se ustvarnim velikim emocijama i tragedija-ma pona{amo u skladu sa ne~im {to bibio rezultat napora da se ljudski rod ople-meni. Drugi smatraju obrnuto. Verovatnoje istina negde na sredini. Ali je nesumn-jivo da dobar pliva~ sti ~e sposobnostplivanja – plivanjem. ôvek koji èli daodbrani sebe, svoje najbliè, kona~no daodbrani i za dnjeg ~oveka od velikih emo -

cija i ugroàvaju}ih doga|aja, taj ~ovekiz pozori{ta izlazi dodirnut, ne}u da ka -èm oplemenjen. Ipak ima neko isku stvoda se ne mora prepustiti samo instinkti-ma. Onda se on u tragi~noj realnostiìvota prestane da pona{a kao ìvotinja.

Ne idu svi ljudi u pozori{te.Naàlost. I}i }e... Gledaju televiziju.

Gledaju film. Da nemamo tu fikciju,nama bi bile potrebne hiljade godina dasteknemo iskustvo ste~eno uz nju. In -tenzivno ìvimo u fikciji realnosti: stotinegodina u dva-tri sata! Hiljade godinatokom na{eg ìvota u fiktiv nom vre me -nu: Na{ mozak zapravo ne razlikuje fik -ciju od stvarnosti. Svest razlikuje, alimozak ne. Mozak kad zabeleì fikciju, onje tretira kao realnost. Zato te nikad neiznena|uje kada vidi{ ìrafu u trku. Atrebalo bi da budemo zgranuti: ìrafa utrku! Me|u nama mnogi nisu u ìvotuvideli realnu ìrafu, ali se ne iznenadekada vide ìrafu u trku. Bezbroj puta sina televiziji gledao kako ìrafa tr~i, itvoja fikcija ti zamenjuje realnost. Zatomi zapravo danas nismo u sta nju da ka -èmo {ta jeste stvarno. Na{e sve ras -prave, svi na{i sukobi su otuda {to jednastrana mis li da ona druga strana pri~ane{to {to nije stvarno... Fikcija televizijs-ka je esencijalnija od pozori{ne. Sredstvapozori{ta, u tehni~kom i tehnolo{komsmislu, primitivnija su. ôvek koji leti, upozori{tu uvek uslovno leti. ôvek kojileti na televiziji –stvarno leti... Televizijanam svake ve~eri prikazuje ne fiktivnanego stvarna ubistva. Prikazuje namstvarna ubistva da bismo onda i fiktivnapo~eli da shvatamo kao stvarna. Na {etelevizijsko iskustvo ne razlikuje stvarnood fiktivnog. Kada u nekom filmu vidimoda je ~ovek pao sa tri naestog sprata i dase razbio, to smo zabeleìli kao trajnoiskustvo pada jednog ~oveka sa tri na e -stog sprata. Ne beleìmo to kao pad lutkekoja li~i na ~oveka i pada sa trinaestogsprata. I zato, kad budemo videli stvarnipad nepoznatog ~oveka sa tri naestogsprata, doìve}emo to samo kao ponav -ljanje ne~ega {to smo ve} videli. Ali, to }ebiti stvarni pad, i to }e biti stvarni ~ovek,i bi}e stvarna krv. Ali mi }emo to doìvetisamo kao reprizu. Mi ceo stvarni ìvotda nas doìvljavamo kao reprizu. Zato jepozori{te nezaobilazno u ljudskoj ci -vilizaciji. Pozori{te lagano postaje origi-nal, a ceo ìvot postaje repriza. I zato nijesvejedno kakvo je pozori{te. Narodi kojiimaju dobra i jaka pozo ri{ta jesu narodikoji se na jednom drugom nivou su ~e -ljavaju sa svojom egzistencijom, nego onikoji ta pozo ri{ta nemaju. Pozori{te jedanas preu zelo ulogu originala,a ìvot je repri za.

Slobodan Ma{i} (Foto: Vesna Pavlovi})

24

Teatarska de{avanja na inostranim scenama

LUDUS 168Lu

SEZONA EDVARDA BONDA U LONDONSKOM PAB POZORI[TU

Maja Mi la tov i¯

Jesen boji Ulicu Kilburn koja se prosti-re severozapadnim delom Londona.Uobi~ajena gu`va u delu grada kome

je u 18. veku slavu donela banja s lekovi-tom vodom, da bi ve} krajem veka postaoop{te poznat kao pozornica za odr ̀ a -vanje dvoboja, borbi pasa, za boks i pro -stituciju. Sa industrijskom revolucijom,sredinom 19. veka, ovde se naseljava si -roma{na radni~ka klasa koju ~ine uglav-nom irski emigranti. Niz glavnu ulicuotvara se mno{tvo pabova, koji Kilburnuu istoriji Londona obezbe|uju reputacijumesta gde se pabovi nikada ne zatvaraju.Jedan od tih pabova je i „Kok Tavern“(The Cock Tavern). Na prvom spratuovog paba, koji je dobio ime po borbamapetlova, ìvi pozori{te, dok za {ankom uprizemlju koje smrdi na alkohol, znoj imokra}u i dalje ispijaju pivo i viski ljudiumorni od ìvota.

Tu, u tom malom pozoristu sa {ezde-setak mesta, upravo se odràla dvome-se~na retrospektiva {ezdesetogodi{njegrada Edvarda Bonda, jednog od naj zna -~ajnijih i najkontroverznijih britanskihdramskih pisaca. Za{to tu? Ovo pitanje jeponovo Bonda dovelo u ìù rasprava ikontroverznosti i pokrenulo seriju ~lana-ka i debata po novinama, internetu i po -zori{nim kuloarima.

Da bi se mo`da pojasnili razlozi ove~udne odluke treba malo za}i u Bondovupro{lost. Poti~e iz siroma{ne radni~kefamilije, ro|en je 1934. godine, odrasta uvreme velike depresije i Drugog svetskograta. S petnaest godina po~inje da radi ufabrici i potom dve godine sluì u britan-skoj vojsci. Dobrovoljni odlazak u armiju

je u to vreme (a rekla bih i danas) za si -roma{nu radni~ku klasu bilo neko re{e -nje za nastavak {kolovanja, siguran ob -rok i beg iz potpune bede. Po izlasku izvojske, Bond odlazi u pozori{te, samoo-brazuje se rade}i iza scene i gledaju}ipredstave. Veliki utisak na njega ostavljagostovanje Brehtove predstave Majkahrabrost i njena deca u izvo|enju berlin-skog ansambla 1956. godine. Svoju pro -fesionalnu karijeru dramskog pisca za -po~inje 1958. godine u „Rojal Kortu“ (Ro -yal Court), u to vreme novom, hrabrompozori{tu koje postavlja savremene dra -me ~ija izvo|enja su ~esto podlegala cen -zuri kancelarije Lorda êmberlena. Zna -~ajno je spomenuti da je Bond doprineokona~nom ukidanju cenzure 1969, odbi-jaju}i po prvi put da promeni sporne sce -ne u svojoj drami Spaseni (Saved) i nala-ze}i na~in da zaobi|e zakon. Od tada dodanas Bonda prati reputacija da ne pri -staje na kompromis i da je vrlo teàk zasaradnju. Napisao je oko pedesetak dra -ma, uz to pi{e i pozori~ne eseje, poeziju,libreta i filmske scenarije i ima vrlo kri -ti~no mi{ljenje o stanju u kome se britan-sko pozori{te nalazi smatraju}i da je „sa -vremena drama jo{ uvek zakopana ispod|ubreta komercijalne zabave“.

Danas je pisac koji je promenio bri -tansku dramu ru{e}i pozori{ne konven-cije svoga vremena sa èljom da prikaè„istinitu dramu koja slika ljudsko sta -nje“, u dobrovoljnom pozori{nom egzilu.

Sukob je po~eo osamdesetih godina ikulminirao je kada je RSC (Royal Shake-speare Company) postavljao Ratnu triolo-giju (War Triology). Bond je tada i{etao

iz glavnih londonskih pozori{ta, o{trokritikuju}i njihovo poimanje teatra. Za -branio je da mu se drame izvode u bri -tanskim mejnstrim pozori{tima i od tadaje imao premijere svojih novih komadauglavnom u Francuskoj (gde je posle Mo -lijera najigraniji pisac), dok je u Engle-skoj pisao drame isklju~ivo za sred -njo{kolske amaterske dramske grupe. Nidanas Bondovih komada nema na reper-toaru vode}ih londonskih pozori{ta („Ro -jal Kort“ je ove godine hteo da ponovopostavi Spasene, ali Bond nije dozvolio),zabrana je i dalje na snazi, no Bondovedrame se nalaze na redovnom repertoaruevropskih i svetskih pozori{ta („PiccoloTeatro“ iz Milana u januaru postavlja Udru{tvu ~oveka, dok se u Japanu spremakompletna Ratna triologija).

U intervjuu za BBC povodom sezoneu „Kok Tavern“ pozori{tu na pitanje osukobu s vode}im pozori{nim ku}amaBond kaè: „Za{to se moje drame neuklapaju u ono {to se trenutno de{ava ubritanskom teatru? Zato {to mislim da jebritanski teatar napustio svoju odgovor-nost. Nije prikladan za svoje vreme. Mi -slim da rad u britanskom teatru tre nutnonije dobar i ~ini mi se da ljudi ne znajumnogo o mogu}nostima pozori{ta. Sigu-ran sam da ne poimaju krizu drame kojaje danas prisutna.“

U okviru sezone publika je imalaprilike da vidi {est predstava i u~estvujeu panel diskusiji s piscem. Bond je oda -brao pet drama, po jednu iz svake dekadesvog stvarala{tva i specijalno za ovunapisao je novi komad. Sezonu su ~inilepredstave:

The Pope’s Wedding (1962) je premi-jerno prikazana u „Rojal Kortu“ 1965.godine. Ona je prva u grupi drama kojese bave pitanjem savremene urbane de -humanizacije.

The Fool (1975) pripada „istorijskomciklusu“, govori o ìvotu i destrukciji

Dòna Klera, pesnika radni~ke klase iz19. veka.

Red, Black and Ignorant (1984) prvaje drama iz ciklusa Ratne triologije. Dra -ma beleì scene iz ìvota nikada ro|enogMonsturma ~iji ìvot je uni{ten pre nego{to je po~eo.

Olli’s prison (1991) originalno je na -pisan kao scenario po kome je BBC sni -mio film, kasnije je adaptirana za pozo-ri{te.

The Under Room (2005) se de{avagodine 2077. u nekom predgra|u, Dòa -na otkriva da u njenom podrumu ìviafri~ki imigrant. Zanimljivo za ovu dra -mu je {to se zahteva da imigrant na scenibude reprezentovan preko lutke.

There Will be More (2010) je novadrama koja se bavi savremenim istra -ìvanjem pri~e o Medeji i prvi je deo trio-logije koja }e uslediti. Ujedno je to i prvolondonsko praizvo|enje Bondovog koma-da u poslednjih 25 godina.

Osnovna tema Bondovog rada je is -traìvanje uzroka nasilja koje formira izaokuplja ne{e dru{tvo i prikazivanjenjegovih psiholo{kih posledica. U svojimdramama on sukobljava nasilje i o~aj s

tvrdoglavom verom u dobro i ~ove~no is -pituju}i poreklo imperativa ljudskosti.Smatra da je dru{tvu drama potrebna jeru njoj traìmo sliku ljudskosti: „Dramaproisti~e iz ljudske potrebe da se prodre usvet stvarnosti da bi se popravio odnosizme|u li~nog i dru{tvenog. Tragi~nasudbina je u stvari moralna odgovornost.Dinamika drame je dijalektika ’radikal-ne nevinosti’, pravde, osvete i korupcije.“

Ova sezona nije samo pokrenula de -batu o Bondovom radu ve} i o „pozori{nojmodi“ i tretmanu pisaca u savremenimbritanskim pozori{tima. U svom inter-vjuu za pozori{ni ~asopis Stejd` i u svojojkolumni u Indipendentu Mark Rejvenhilkritikuje pozori{nu politiku koja odpreterane opsednutosti jednokratnim inovim zanemaruje negovanje savremenedrame. Ta moda koja je u besomu~noj po -trazi za novim senzacijama ne dozvolja-va ponovna ~itanja savremenih klasika,ne pravi mesta za ponovno postavljanjedobrih komada koji su napisani pre desetili petnaest godina i to je nedostatak kojibi trebalo promeniti u savremenom bri -tanskom teatru smatraRejvenhil.

IZ LI^NOG UGLAO Milovanu Nov~i}u, pozori{nom reditelju

Osnovna tema Bondovog rada je istraìva -nje uzroka nasilja koje formira i zaokupljane{e dru{tvo i prikazivanje njegovih psiho-lo{kih posledica

Iz mnogo razloga, nikada mi nije biloteè da napi{em novinski ~lanak.Nijedan koncept nije mi se ~inio do -

voljno dobrim, dovoljno distancirnim odteme... Onda sam shvatio da distance nitimoè niti traba da bude. Mo`da je i boljeovako? Objektivne i distancirane novin-ske ~lanke o Milovanu M. Nov~i}u moguda pi{u drugi, a ovakav pristup moè daima samo neko ko o njemu svakodnevnorazmi{lja vrte}i film, kadar po kadar, odpo~etka do kraja. Pa da krenemo...

...od – kraja! Smrt ~oveka koji je odstupanja na du`nost avgusta 1973. pasve do penzionisanja novembra 1995.neprekidno bio na ~elu najve}eg i pomnogima najzna~ajnijeg pozori{ta uzemlji u ovda{njim {tampanim i elek-tronskim medijima pro{la je neza be le -èno.

U nultim godinama 21. veka, praksaje da se na rukovode}a mesta postavljajuljudi po principu strana~ke trgovine ipodele resursa. Nekada su bili va`ni ikarakter i stru~nost i obrazovanje.

Formalno, Milovan Nov~i} je na Filo-lo{kom fakultetu zavr{io dva smera:svetsku i jugoslovensku knjièvnost, ana Fakultetu dramskih umetnosti reìju.O njegovom neformalnom obrazovanjugovori ogroman fond vi{e puta pro~itanihknjiga ku}ne biblioteke koju potpisnik

ovih redova ne}e uspeti do kraja ìvotada pro~ita. Tu su i vi{edecenijska prija-teljstva sa zna~ajnim likovnim umetnici-ma Drago{em Kalaji}em, Mili}em Stan-kovi}em, \or|em Kadijevi}em... Uveksam se pitao zbog ~ega se moj otac vi{edruìo sa slikarima i vajarima nego saglumcima i rediteljima? Prona{av{i sce -nografske skice koje je kao predloge da -vao svojim scenografima i fotografijepredstava koje je reìrao pre mog ro|enjaili u periodu dok sam bio suvi{e mali dabi ih gledao, shvatio sam da je mogao bitiizuzetno dobar slikar. Likovnost njegovihrediteljskih re{enja, igre svetlosti i senki,boje i oblici kostima i dekora, govore uprilog tome. Njegova {kolska drugaricami je nedavno otkrila da se u ranojmladosti, pored slikarstva, ozbiljno bavioi vajarstvom. To mi nikada nije ni spome-nuo. A pri~ali smo zaista o svemu...

Kada sam krajem sedamdesetih os -novao svoj prvi bend i po~eo da se bavimkomponovanjem melodija i pisanjem sti -hova, otkrio sam koliko je ogromno nje -govo znanje iz te oblasti ljudskog stvara-la{tva. I ne samo znanje ve} dubokosu{tinsko razumevanje najapstraktnijeumetnosti – muzike. Nepogre{ivo jeumeo da odvoji zrno od kukolja ~ak ikada bi kukolj bio savr{eno produkcij-sko-aranèrski upakovan u dopadljivu

{arenu laù. Bilo da je re~ o kreaciji, tj.autorstvu ili pak interpretaciji nekogdela, u njegov vrednosni sud biste uvekmogli da verujete jer je nekako uvek bioargumentovan i objektivan. U mladosti jenajvi{e slu{ao dèz i bluz, kasnije klasi-ku, poznanstvo s mojom majkom otvorilomu je vrata izvornog rokenrola, a mojpubertet mu je omogu}io ozbiljno upoz-navanje sa svim postoje}im vrstama ipodvrstama savremene muzike. Kada snekim ìvite u stanu od samo 36 kvadra-ta, onda slu{ate ono {to slu{a i on. Tako jemoj tata otkrio „Kraftwerk“, „TangerineDream“ i „Pink Floyd“, a ja Majlsa Dej -visa, ârlija Parkera i Djuka Elingtona.

Od sredine osamdesetih pa sve do2003. (njegove poslednje reìje: praizved-be komada Frizer }elave peva~ice Mi{eNikoli}a) komponovao sam muziku zanajve}i broj njegovih predstava. Skoro dauop{te nije morao bilo {ta da mi obja -{njava; gotovo telepatski bih shvatio ka -kva mu muzika za koju scenu ili prelazizme|u pojedinih scena treba. Rad s njimna tekstu a kasnije i na pozornici, jednoje od na{ih najlep{ih i najkreativnijihdruènja.

Na moju veliku àlost, svoju naj zna -~ajniju predstavu The Play postavio je nasceni Ateljea 212 godinu dana pre mogro|enja. O njoj sam ~itao samo kritike i

prikaze. U jednom francuskom ~asopisupi{e da su „glumci i reditelj za predstavuuradili vi{e nego sam dramski pisac“! Apisac je bio ni manje ni vi{e negoSamjuel Beket. Video sam nekoliko crno-belih fotografija, slu{ao se}anja ljudi izekipe i – to je to. Pre nekoliko godina,kao svojevrsni izazov, i sâm sam poèleoda je reìram. Ali... Mo`da }u ipak jed -nog dana, kao oma` svom ocu, imati pri -like da reìram The Play. Reìja togBeketovog komada bila je njegov diplom-ski rad!

O 35 reìja koliko je potpisao nakontoga, dovoljno su pisali drugi. Po pravilu,izuzetno pohvalno. Bio je zaista sjajanreditelj.

A, kakav je ~ovek bio moj otac? Ne -popravljivi optimista i neizle~ivi hu ma -nista. Najnesebi~nija osoba koju samimao prilike da upoznam. Pakost, ljubo-mora, zluradost i zavist osobine su kojekod njega niste mogli prona}i ni u trago-vima. Verovao je da su svi ljudi po priro-di dobri i tako im je pristupao. Mnogi suto zloupotrebljavali. Njegova skromnost iodricanje od materijalnog uvek su bili uapsolutnom neskladu s njegovom natpro-se~nom inteligencijom i obrazovanjem, ajo{ vi{e sa svetom koji ga je okruìvao.Danas, u doba hiperkonzumerizma ikraha svih moralnih vrednosti, taj ne -sklad bi, iz dana u dan, bivao sve ve}i.

Pro{lo je godinu dana od kada je oti -{ao. Krajnje otmeno i nenametljivo, upra-vo onako kako je i ìveo.

Dejan Nov~i}

Generalna proba komada The Play: Tatjana Beljakova, Milovan Nov~i}, SlobodanAligrudi}, Neboj{a Delja, Mirjana Kodì}

Red, black and ignorant

LUDUS 16825

Teatarska de{avanja na inostranim scenama

KAD SE MI MRTVI PROBUDIMOOd 24. septembra do 7. novembra u Seulu jeodràna Peta pozori{na olimpijada, mani-festacija koju su pokrenuli svetski reditelji ipisci kao {to su Robert Vilson, Hajner Miler,Tada{i Suzuki, Toni Morison...

Aleksandra Jakš i¯

SPAS DOLAZI IZ NI[TA

Argentinska prestonica BuenosAjres pretvara se u veliku pozor-nicu. Tokom poslednjih godina sve

je vi{e nezavisnih pozori{nih trupa kojeokupiraju napu{tene ku}e, garaè, skla-di{ta, a nastupaju po uli~nim trgovima,autobusima, pabovima, nude}i ni{ta ma -nje kvalitetan program od onog u Nju -jorku ili Londonu. U gradu od oko tri mi -liona stanovnika trenutno je registrovano198 teatara od kojih je 180 malih i neza-visnih. Me|utim, broj godi{njih produk-cija je svako ve}i, te je u 2010. izvedeno~ak njih 600 (dràva izdvaja za njih okomilion dolara). Cezar Matus, direktorArgentinske asocijacije nezavisnih tea -tara kaè da se komercijalna i nezavisnascena dopunjavaju i me|usobno ja~aju:„Mnoge pozori{ne zvezde su po~ele u al -ternativnim krugovima, a u isto vrememnoge od njih se vra}aju svojim koreni-ma i malim pozornicama.”

Da biste bili uspe{an glumac potreb-no je da svoju karijeru vodite kao biznis,a novi losan|eleski veb-sajt YourActorM-BA.com poku{ava da ih u tome obu~i. Tajedanaestonedeljna veb-serija provodiglumce kroz sve segmente filmske indus-trije i u svakoj epizodi pored voditelja-osniva~a projekta – dvoje kasting-me na -dèra i jednog glumca –gostuju reditelji,pisci, poznati glumci, agenti i sl. Prva

epizoda emitovana je jo{ 22. septembra ibavila se audicijama. Zna~ajno je dapretplatnici (cena je 250 dolara) iz celogsveta mogu da inetraktvino u~estvuju, tj.razgovaraju sa u~esnicima putem ~etauìvo.

Tokom oktobra i novembra u Man -~esteru je vrlo zapaèno gostovalo poljskopozori{te „Teatr Piesn Kozła“ (Song of theGoat theatre) predstavom Magbet po[ekspiru. Sedi{te teatra formiranog sre -dinom 1990-ih je u ~etrnaestovekovnommanastiru u Vroclavu. Ina~e, njihov radje vrlo jedinstven na sceni savremenogpoljskog pozori{ta koje doìvljava rene-sansu. [ekspirovu tragediju od pet ~i -nova saèli su u 75-minutnu polifonupredstavu, koja na „momente oduzimadah svojom lepotom”, kaè Gardijan. Me -|unarodni ansambl od osmoro glumacabosonog je i obu~en u jednostavne ogrta~ekoji kombinuju elemente kiltova i samu-rajske ode}e. „Na{ [ekspir nema nikakveveze sa onim kog su ljudi nau~ili da vide.Mi ne uni{tavamo tekst, naprotiv, po ku -{avamo da na|emo aspekte koji se uglav -nom ne upotrebljavaju – pronalazimonjegovu muzikalnost. Jer, [ekspir je ikompozitor, on komponuje na{a ose}a -nja”, kaè osniva~ ovog teatra GregorBral.

Gradona~elnik finskog grada Turku,koji }e biti prestonica kulture 2011.godine, dao je 5.500 besplatnih karata za50-ak kulturnih de{avanja, te i po zo -ri{nih, domovima zdravlja – na doktori-ma je da odlu~e da li poseta teatru moèkoristiti pacijentu u okviru le~enja!

Dok je jedna od produkcija Cirque duSoleila na evropskoj turneji, u najve}ojcirkuskoj kompaniji pripremaju novupredstavu koja }e se baviti ìvotom Majk-la Dèksona. Turneja „Immortal WorldTour” kre}e iz Montreala oktobra slede}egodine, traja}e do sredine 2012. i poho-di}e 27 gradova. Predstava }e ko{tati oko57 miliona dolara, igra}e oko 60 izvo |a -~a, a reditelj i koreograf je Dèjmi King.

U „Bruce Museumu“ u Grinvi~u (Ko -nektikat) u toku je izlo`ba „De~ji pogled:Papirna pozori{ta iz 19. veka“ na kojojsu izloèna 32 modela ovakvih mini-jaturnih teatara iz Engleske, Nema~ke,Danske, Francuske, [panije, Italije, Au -strije i SAD. Neki modeli su antikvarni,neki su savremene reprodukcije, a svideo privatne kolekcije. Papirna pozori{tasu jeftino prodavana, bila su od{tampanana kartonima u boji ili crno-belo (koja supotom moglo biti obojena vodenim boja-ma) od kojih su deca isecala delove isastavljala pozori{ne zgrade – sve odproscenijuma, sedi{ta do kostimiranihglumaca. Za zavr{en papirni teatar mo -gle su se kupiti razne produkcije, drame,opere, pantomima – od Pepeljuge do ko -mada [ilera i [ekspira – sa dijalozima,scenskim uputstvima i mizansce nom.

Kompanija „Stella Artois” je zapromociju svog novog piva napravilainteraktivnu pozori{nu predstavu TheNight Chauffeur ~iju reìju potpisujeFeliks Baret. Komad sme{ten u {ezdesetegodine pro{log veka odigravao se u desetlondonskih pabova tokom druge polovinenovembra. Publika je voèna kroz Lon -don u citroenu, a svakom kupovinom pi -va na odre|enim mestima gledaocima jedata mogu}nost da u~estvuju u predstavi.

„The Royal Shakespeare Company“u Stratfordu je otvorio svoje rekonstru-isano zdanje posle ~etiri godine renovi-ranja. Zgrade „Royal Shakespeare The -atre“ i „Swan Theatre“ po prvi put su po -vezane i to staklenom pasarelom. Tako|e,otvorena je nova sala sa 1.000 sedi{ta,konstruisana da publika sedi s tri straneoko scene ne bi li se uspostavio intimnijiodnos sa izvo|a~ima. Izgra|en je i toranjvisine 36m, s kog }e publika imati pa -noramski pogled na rodno mesto [ekspi-ra, na njegovu ku}u, {kolu, grob.

Ve}ina italijanskih pozori{ta, kon -certnih dvorana i bioskopa bila je u jed -nodnevnom {trajku u novembru, koji je

podràlo oko 250.000 kulturnih radnika,zbog smanjenja subvencija i neodr ̀ a -vanja spomeni~ke ba{tine – vlada je na -javila da }e u idu}e tri godine subvencijeu kulturi smanjiti za 280 miliona evra.

U Berlinu se svake godine od oktobrado januara odràva festival Spielzeit’Eu-ropa u pozori{tu „Haus der Berliner Fest-spiele“. Ovaj program sponzori{e i pred-stavlja produkcije svetski renomiranihumetnika, ali je i partner najzna~ajnijihfestivala kao {to su oni u Avinjonu, Edin-burgu, Salcburgu i sl. Ovogodi{nje izdan-je posve}eno je kulturnom dijalogu kojise realizuje kroz inovantni pozori{nijezik. Izvedene su dramske i plesne pred-stave: MAUForum u reìji umetnika saSamoe Lemija Ponifasioa; Continu Sa{eValc prikazuje tenziju izme|u koreograf-skih i piktoralnih elemenata; poljskireditelj Kristof Varlikovski postavio jesvoje visokotehnolo{ko vi|enje drameTenesija Vilijamsa Tramvaj zvani èljapod nazivom Un Tramway; Angelin Pre -ljocaj je spojio svoju kompaniju s ple -sa~ima iz ruskog Bolj{og baleta da biotkrio svakodnevne rituale u dijalogu saindijskim umetnikom Subodhom Guptomu predstavi And Then, One ThousandYears Of Peace; Sidi Larbi êrkaoui injegovi plesa~i i umetnici iz 13 zemaljaoslanjaju se na konverzaciju u vavilon-skoj jezi~koj konfuziji stvaraju}i isku -stveni svet me{aju}i muziku uìvo, ples,teatar, tekst i skulpture (BABEL (wo r -ds)); monolog Mission u reìji RavenaRuela, nastao na osnovu intervjua samisionarima iz Konga, govori o zemljineverovatne prirodne lepote i uàsnognasilja; koreografija njujor{ke Kineskin-je [en Vei prvi put je predstavljena uBerlinu, i predstavlja susret sa Azijomkoji je stvoren iz putovanja u kompleksAngor Vata (Rite Of /pring/B.E.R. -L.I.N./Re-(Part II))); festival zatvarajukrajem godine Tu`ni tropi, koje je

gledala ovogodi{nja bitefovska publika.U Berlinu je briljirala Izabel Iper kojatuma~i glavnu ulogu u Tenesijovoj dra -mi. Predstava je ina~e premijerno izve-dena u februaru u francuskom Odeonteatru. Varlikovski je svoju reìju fo -kusirao striktno na Blan{inoj psihi i utekst inkorporirao obilje literarnih idramskih referenci od Sofokla do OskaraVajlda. Oslobo|ena svih lokalnih ju` -nja~kih detalja, tragedija postaje multi-medijalni doga|aj koji se odvija u vi so -kostilizovanoj i transparentnoj sce no -grafiji.

Peta pozori{na olimpijada odràna jeod 24. septembra do 7. novembra u Seu -lu. Re~ je o me|unarodnoj festivalskojorganizaciji koju su pokrenuli najpoz-natiji svetski reditelji i pisci kao {to suRobert Vilson, Hajner Miler, Tada{i Su -zuki, Toni Morison, Theodoros Terzopu-los (predsednik Internacionalnog komite-ta Pozori{ne olimpijade, koji ~ine ~lanovi13 zemalja i ~ije sedi{te je u Atini), radipromocije dramskog stvarala{tva. Olim -pijade su do sad odràvane u Gr~koj,Japanu, Rusiji i Turskoj. Na Petoj olimpi-jadi izvedene su 44 predstave iz svihzemalja ~lanica Komiteta pod motom„Ljubav i humanost“. Izme|u ostalih,zapaèna su bila izvo|enja predstavaKad se mi mrtvi probudimo indijskogareditelja Ratana Tizama, Sofoklov AjantT. Terzopulosa, Dionis T. Suzukija, Ha -mlet Tomasa Ostermajera, Krapova pos -lednja traka u reìji R. Vilsona, pa iMacbeth after Shakespeare Ivice Bu lja -na. U sklopu festivala odràne su i ra -dionice, predavanja i performansi kojitematizuju saradnju teatara Dalekogistoka i ostatka sveta. U okviru Olimpi-jade, gradska ~etvrt glavnog ju`nokore-jskog grada Deahangno, s vi{e od 130malih pozori{ta stavljena je pod Une -skovu za{titu kao jedinstvenomesto tog tipa na svetu.

ZALJUBLJENIKPOZORI[TA

Dragi Prijatelju,Nikola Nidò Majstorovi}u, bio si

najbolji majstor u pozori{tu. Imao si naj -lep{u radnju gde si kovao slova od zlata,i rasipao ih svima, èle}i da svi budubogati kao ti.

Majstore ne`nog srca, majstore brit -ke misli, majstore scene kojoj si ~itav svojìvot dao, majstore retkog dara da prepo-zna{ muku gluma~ku, majstore koji siuzvisio na{ gluma~ki zanat do zvezdakoje sijaju poput zvezde Danice, pa dopadalice, koju si znao da u letu svojihanegdota uhvati{ i vrati{ je visoko, da nebi zgasnula; majstore jer si znao da jegluma~ki zanat - biti kalfa uzvi{enoj bo -ginji Taliji, zato {to si pekao zanat namnogim scenama.

Ako nisi stigao da kaè{ ovih nekoli-ko re~i, koje si nau~io od Bjelinskog, oni -ma koji dolaze, ja }u ti pomo}i, kao {to siti nama ~itav ìvot pomagao.

Do{apni im: „Volite li vi teatar kako ga ja volim, to

jest svom snagom srca, s odu{evljenjem,do samozaborava na koji je spremnasamo vatrena mladost, spremna i èljnada doìvi lepo? Ili, bolje re}i, moète li dane volite teatar vi{e od svega na svetu,osim dobra i istine.

„O, idite, idite u teatar, ìvite i umriteu njemu, ako moète!“

Mirjana Vukoj~i}(Opro{tajne re~i pored odra, na ispra}aju

Nikole Nidè Majstorovi}a)

Ksenija Jovanovi}: Sa Nidòm jeoti{ao jedan od velikih zaljubljenikapozori{ta. Nidà se `rtvovao za pozori{te.

Njegova odanost je bila dirljiva i kaoumetnika i kao publike i kao organizato-ra, da sakupi toliko sme {nih i tu`nihpri~a svih jugoslovenskih pozori{ta. Za toje bila spremna samo njegova neogra-ni~ena ljubav prema glu m cima.

Mi{a Janketi}: Nidù znam odu -vek, a ne znam da je oti{ao!? Ne brinemose jedni o drugima kako bi trebalo, aNidà nas je voleo mnogo vi{e nego minjega. Nidà je postigao ono za ~im smosvi ùdeli – bio je ~ovek.

Ruìca Soki}: Odlaze divni ljudi,plemeniti, koji ni{ta nisu traìli. Pisao jeo glumcima i pravi ìvot njihov vaspo-stavljao diskretno. Njegov duh je znao danas nasmeje i rastuì. Njegove su re~ibile blagotvorne.

Rale Damjanovi}: Najve}i pozo-ri{ni zaljubljenik koga sam znao. Njego-ve knjige Smeh i suze, Dobitnici Dobri -~inog prstena i Smehotvorci su dragoce-na gra|a. On je jedini istrajno beleìo ono{to se doga|a iza zavese, u privatnomìvotu glumaca i tako sa~inio drugu sce -nu – scenu ìvota. Njegova vedrina jeplenila mnoge ljude i kada je gostovao umojim emisijama na Radio Beogradu bilismo op~injeni njegovomdobrotom.

Un Tramway pariskog Odeona (foto: Pascal Victor ArtComArt)

In memoriam: Nikola Majstorovi}

Predstava Ni{ta koncept je malogteatra. Igramo u Kulturnom centru„Parobrod“ kod Ljubice Beljanski-

Risti} na Bitef polifoniji. Scena je naulazu u zgradu, a gledali{te stepeni{tekoje podse}a na amfiteatar. Poku{avamo(uvek kaèm poku{avamo, jer je ceokoncept umetnosti sama naznaka) da naprostoru od jednog metra sa osamdesetcentimetara uritmujemo sopstveno posto-janje. Mi nismo glumci, mi smo amorfnamasa sazdana od pet ljudi obu~enih ucrne majice i crne pantalone. Kre}emo se,tr~imo, guramo, prepli}emo i u mnoìniujedinjujemo misao. Svi smo za-jedno! Usredini na{ih tela, koja nisu plesna, ali supokretna, egzistira {tap od ljeskovogdrveta. On simbolizuje pateti~an naporka metafizici. ôvek dvadest prvog vekaprevi{e se okrenuo zemnim realizacija-ma, on samo u korisnim ~injenicama vidisvoj ishod, a on mu izmi~e. Nesna|en,~ovek se na{ao pred jo{ ve}im pitanjem: Ipored svega {to imam... i pored ostva -renog bogatstva materijalnog vi|enja, jasam prazan i sam. [upljina ispunjava~oveka, nedostaje mu {tap. Taj falus epo -

he mogao bi biti putokaz, mudrost ilimarkacija ka duhovnoj prirodi. Zbog togaje moto predstave – „U doba velikogni{tavila, jedino nas Ni{ta moè spasiti“.

Re~ Ni{ta je re~ po~etka.Ni-{ta je iskaz ozna~enja i ozra~enja

da ne{to, ipak, moèmo da u~inimo zasvet, da nije sve bez osnove i da se u Ve -likoj nuli krije na{ Dom i Prapo~etak kojisu nam danas, kada je epoha mo`da ve}pri vrhu kraja, potrebniji vi{e od hleba.Svet ispunjen kvantumom, kakvog ne -prestano zati~emo u pogledima, stvar -nosti i umetnosti, ~oveka obe{~a{}uje iobesmi{ljava do najogrnutije kostimo-grafije izgubljenosti. Zbog toga se, posletrideset minuta akterske energije i neo -buzdanog kontinuiteta, pojavljuje glumi-ca Dragana Jovanovi} i kubisti~kimglasom iscepa kultnu re~ H-T-E-NJ-E navokale. Re~ koja daje ozna~enje slobode.Dovoljnosti. I za~ela novih umetni~kihdela pa makar se ona zvala i – ìvot! Re~HTENJE celokupna je filozofija JakobaBemea, misti~nog peva~a ~ija je enciklo-pedija znanja bila u obu}arskoj stolici isvetlosti.

Umetnost je rizik.Umetnost je obaveza. Igramo na ma -

lom prostoru jer on simbolizuje na{e èljeda nam se barem malo priu{ti mo gu} -nost. Gde nas pozovu, mi }emo igrati.Ujedno, to je i oma` Sekretarijatu za kul -turu Beograda jer potpomaè na{e mi -kroprojekte i predstave zasnovane namalim zna~enjima, minimalisti~koj este -tici i ogoljenoj postavci teatarskih misli.Na takav na~in, reìja lako ulazi u mojeglumce koji tragaju za impersonalnimBogom i apstrakcijom kao najdefinisani-jom umetno{}u. Jer, ono {to ne poznajemopostaje na{e vlasni{tvo, ono {to nema ob -lik predlog je da iz Ni{ta izvu~e oblik izna~enje dostojanstvene ljudskosti i ce -lokupne istorije pozori{ta. Tamo gde neprepoznajemo mrak {ume, korak je nei z -vestan... ali spasonosan, jer pronalazimotragediju i komediju sopstva. Odgovor -nost koja hoda ispred nas i koju sledimo.

Predstavu prezentuju: Draga Jova -novi}, Uro{ Vuk{a, Nina Juri{i}, BoìdarMandi} i Predrag Mitrovi}... koji su svo -jom ekstazom i ritmom polomili radijatorna zidu. Procurila je voda, a Ljubica Be -ljanski je rekla: „Stigli su bistripotoci...“

Boìdar Mandi}

Premijerno izvedenom Dramom oMirjani i ovima oko nje hrvatskogmladog dramati~ara Ivora Marti-

ni}a u reìji, tako|e mlade, Anje Maksi}-Japundì} zapo~ela je slavljeni~ka 150-godi{njica Hrvatskog narodnog kazali{taiz Zagreba. Ovo je hrvatska praizvedbaMartini}eve pri~e o sredove~noj èni injenom odnosu prema ljudima koji jeokruùju, dok je drama ve} doìvela pre -mijere u Beogradu (JDP) i Ljubljani. Re -diteljka je predstavu osmislila kao vi so -koestetizovani mjuzikl, a domen cele iz -vedbe diè i neobi~na scenografija na trinivoa, koja uklju~uje i prazan bazen.

Novu sezonu u Zagreba~kom kaza-li{tu mladih, koja }e se baviti Drugim iDruga~ijim, te prihvatanjem svih razli ~i -tosti, otvorio je autorski projekt Ovo bimogla biti moja ulica rediteljke AniceTomi} i dramaturga Jelene Kova~i}. Re~je o multidisciplinarnom, programu ve -zanom za temu nasilja, nadahnutim isti -nitim doga|ajem koji je 2008. godine po -tresao Hrvatsku, ubistvom osamnaesto-godi{njeg Luke Ritza, kog su na smartprebili na ulici – sredi{nji deo je predsta-va, a bi}e odràne i javne rasprave, trib-ine i radionice o nasilju. „Radi se o fik -cionalnoj pri~i koja je ostvariva, a mo`dase ve} i ostvarila – na sahrani neimeno-vanog mladi}a zati~emo 13 likova ipotom pratimo 12 sati njihovih ìvota”,opisala je ukratko Tomi}eva. „Predstavapoga|a u samu sr` na{eg doba, èstokaje i furiozna, a opet neverovatno te{ka imelanholi~na. Ona ni u koga ne upireprst krivice, ne nudi odgovore, ne pro na -lazi opravdanja – ona postoji zato {to na -ma takva predstava, naàlost, treba. Tre -ba nam kako bi mladi shvatili da ulicamoè biti i mesto unutargeneracijskog

susreta, a ne mesto zlo~ina”, kaè kritikaVjesnika.

Remek-delo Bertolta Brehta i KurtaVajla Opera za tri gro{a prva je ovose-zonska dramska premijera re~koga HNKIvana pl. Zajca u postavci slovena~kogreditelja Eduarda Milera. „Ovaj naslovdanas je vrlo aktuelan; mo`da vi{e negoikada pre. Kao da ga je Breht pisao zadana{nje vreme. Taj svet la`nih bogalja,siromaha, la`nih policajaca, la`nih `r ta -va, la`nih prijatelja, la`nih emocija iodnosa, taj svet proizlazi iz dubine ljud -ske naravi, iz èlje za lep{im i boljim ì -votom, iz ùdnje i nu`de za sre}om, izpotrebe za hedonizmom. Taj komad, kao injegovi songovi, ta~ni su i precizni, isto -vremeno su uìtak, pravi hit, ali i terajuna razmi{ljanje”, rekao je Miler.

Dje~je kazali{te Dubrava ima novupredstavu – Matildu Roalda Dala dra -matizovao je i reìrao Oliver Frlji}. Pri~aje to o darovitoj devoj~ici Matildi s nad -ljudskim mo}ima, kao {to je pomeranjename{taja, za koju porodica nema razu -mevanja, pa se ona sprijateljuje s u~itelji-com. Frlji} je uspeo da izgradi dinami~nupredstavu s vrlo jasnim dramskim linija-ma, ~iji su poseban za~in delovi kojisjajno razbijaju ~etvrti zid, dopadljiveironi~ne sekvence koje ne ostaju bezdru{tvene kritike.

U Hrvatskom narodnom kazali{tu uZadru odigrana je prva ovosezonskapredstava Sara Bernar, reìju potpisujeIvan Leo Lemo. „@ivot slavne glumice iizvrsne tragi~arke ujedno je i prikazsavremene mitologije. Nikad nije biloslavnije glumice i cela ’celebrity’ popkultura zapravo je zapo~ela s njom”,rekao je reditelj. Pri~a o ìvotu svetskipopularne francuske glumice istovre-

meno je i introspektivna i duboko intim-na pri~a ène koja se bori sa strahom odnevoljenosti podstaknutim hladnim od -nosom njene majke prema njoj.

@iri 25. Gavelinih ve~eri odlu~io je daje najbolja predstava Garaà nastalaprema tekstu Zdenka Mesari}a u reìjiIvice Buljana i izvedbi Zagreba~kog ka -zali{ta mladih. „Predstava kojoj se ovegodine dodeljuje nagrada fascinira nesamo zbog svog neposrednog uvida u sa -da{njicu, ve} i kao intrigantna, nova ka -zali{na stvarnost”, stoji u obrazloènju.

Nakon ambijentalnog uprizorenja naovogodi{njim Rije~kim letnjim no}ima,predstava Cirkus destetika u reìji Alek-sandra Popovskog i dramatizaciji Mag -dalene Lupi doìvela je premijeru i nasceni HNK Ivana pl. Zajca, gde su bilisme{teni i glumci i gledaoci. Komad,ànrovski odre|en kao „muzi~ka para-noja“, zasnovana je na izboru iz radovaDanila Harmsa, kojima su dodate pesmei ne{to drame – okvir je cirkus iz koga segradi ~itav koncept predstave. „Ovajcirkus je specifi~an i po tome {to se unjemu pokazuje malo ve{tina, ali punoljudskih sudbina. Harms je poput vode ine moè se staviti u ~vrsto korito. On

traì poseban tretman“, rekao je Popovs-ki. Njegov Cirkus ima tri dela – jedan jena kopnu, drugi pod vodom, a u tre}emglumci idu ku}i. Prvi deo dodirujeHarmsove ta~ke koje se bave smislom iapsurdom, drugi deo su ljubavne pri~e, atre}i paranoi~no-dramske scene kojeprikazuju ljudske sudbine.

U zagreba~kom Kazali{tu Tre{nja suspehom je gostovalo Bu|enje prole}aMalog pozori{ta „Du{ko Radovi}” u reìjiAnje Su{e. „Dobili smo komentar odmnogih ljudi da je predstava vrlo hrabra,{to, moram priznati, pomalo za~u|uje jerli~no je ne doìvljavam kao hrabru, ve}kao rezultat procesa zapo~etih u ’Ra -dovi}u’”, izjavila je tom prilikom Su{a.

U Hrvatskoj je i ove godine odrànaNo} kazali{ta 20. novembra, kada suizvedene 93 predstave i 65 prate}ih sa -dràja u 54 kulturne institucije u 24 gra -da. Ono pak {to su organizatori (Dje~jekazali{te Dubrava) zamislili prilikompokretanja ove manifestacije – {irenje nazemlje regije, a potom i na ~itavu Europu– ostvarilo se u Bosni i Hercegovini i uSlova~koj, dok je na taj dan svoja vrataotvorilo i Crnogorsko narodno pozori{te.

Politi~ka satira Ko je sru{io Berlin -ski zid dramskog pisca i glumca AmiraBukvi}a premijerno je izvedena u Histri-onskom domu u Zagrebu u reìji ZoranaMuì}a. Bukvi} se bavi turbulentnimpoliti~kim zbivanjima na hrvatskim pro -storima i {ire, zadiru}i duboko u vremesocijalizma, dolaska demokratije kao isada{njice. On tako|e govori o sudbinipisca, o hrvatskom intelektualcu i ro -doljubu, o strahoti umetni~kih traènja.Re~ je i o porodi~noj i ljubavnoj dramikoja se prelama kroz tipi~nu emi grant -sku pri~u.

Biografska drama Michelstaedter oliku ovog mladog filozofa, ~ija se doktor -ska teza „Uveravanje i govorni{tvo“ idanas smatra va`nim tekstom za razvojfilozofije egzistencije, prvi je premijerniovosezonski naslov Talijanske dramerije~kog HNK Ivana pl. Zajca. Reìjupotpisuje italijanski reditelj i scenaristaMarko Koli, koji je s G. Presburgerom

autor teksta prema kom je nastala dra -ma.

Sve~ana dodela 18. nagrada hr vat -skog glumi{ta za 2010. godinu uprili~enaje u Hrvatskom narodnom kazali{tu uZagrebu. Nagrada za ukupno umetni~kodelovanje u kategoriji drame dodeljena jereditelju Jo{ku Juvan~i}u; nagradu zanajbolju dramsku predstavu u celinidobio je Gra|anin plemi} u reìji Kre -{imira Dolen~i}a i izvedbi zagreba~kogHNK-a; za najbolje rediteljsko ostvarenjenagra|en je Robert Raponja za Paralelnesvetove Mire Gavrana u izvedbi HNK-a izOsijeka; nagrada za najbolji savremenihrvatski dramski tekst ili dramaturgijupripala je Olji Lozici za adaptaciju i dra -matizaciju zapisa Ivana Kova~i}a udramsku predstavu Smij i suze staregaSplita, koja je praizvedena u sklopu 56.Splitskog leta...

[ezdesetu godi{njicu postojanja po -zori{te Komedija obeleìlo je ponovnimpostavljanjem muzi~kog igrokaza JakovaGotovca \erdana u reìji Ri~arda Si mo -nelija, u originalnim scenografijama ikostimima iz 1984, kada ga je Simoneliprvi put reìrao. Gotovac je spretno ispleolibreto prema motivima istoimene noveleDinka [imunovi}a, protkav{i ga narod-nim napevima, ljubavnim i pastirskimpesmama, rugalicama, narodnim obi~a -jima, plesovima i kolima. A zanimljiva jei sama pri~a o \erdanu na daskamaKomedije – u tri navrata postavljao ga jeTito Strozi (1955, 1958. i 1966), te ga je„preuzeo” Ri~ard Simoneli, koji ga sadareìra tre}i put u karijeri.

Prva ovosezonska premijera osije~ -kog HNK-a je Krleìna Leda pod redi telj -skom palicom Ivana Lea Leme. Dramakoju je njen autor prvo prozvao ljubav -nom igrom, a zatim i komedijom, u Osije -ku je poslednji put izvedena 1990. „âkmislim da je nismo ni osavremenili usmislu neke aktuealizacije. Vi{e smo jevratili negde hiljadama godina unazad.Sve {to smo dodali i nadogradili zapravoje mitologizacija samoga teksta“,kaè Lemo.

26

EX YU scena (16.10.2010 – 27.11.2010)

LUDUS 168Lu

Aleksandra Jakš i¯

USarajevskom ratnom teatru –SARTR nova sezona po~ela je po -liti~kim teatrom koji se bavi aktu -

elnim ìvotom – premijerom farse u dveslike Osipate se polako, Va{a visosti potekstu knjièvnika Mirka Kova~a u reìjimladog Gorana Damjanca. Tekst je na -stao 1968. godine, odigran premijerno uKamernom teatru 55 i nakon jedne re pri -ze, po nalogu jo{ uvek neotkrivene osobeili vi{e njih, skinuta s repertoara. Re -datelj Damjanac je rekao da nisu hteli daiznevere pisca, pa je i dalje re~ o kriticidru{tva u kom ìvimo. Okosnica na kojuse predstava oslanja je na~in dolaska navlast, kako se ostaje na vlasti, kako seopstaje na vlasti.

Glumci prijedorskog pozori{ta premi-jerno su izveli predstavu Heroj nacijeura|enu po tekstu Ivana M. Lali}a u re -ìji @eljka Kasapa, ~ime je i zvani~nootvorena 58. sezona ove ustanove. Pred-stava prikazuje dokle ide ljudska glupostkada ide stazom rijaliti {oua, odnosno na{ta je obi~an ~ovek spreman za pet minu-ta slave. „Rijalitiji su kulturni obrazackoji je pogan za naciju i ovo je neka vrstaupozorenja, jer imamo dve stvarnosti –jednu koju ìvimo i jednu koju gledamona televiziji, a one se ~esto prepli}u ikonkuri{u jedna drugoj“,rekao je Lali}.Reditelj predstave istakao je da je re~ okomediji zabune sa vodviljskim elemen-tima, koja prelazi u crnohumornu ko me -diju.

Me|unarodni festival pozori{ta zadecu, odràn u Banjaluci, ove godine bio

je u znaku ruskog lutkarstva, pa je prveve~eri otvorena izlo`ba „Najbolje lutkeRusije 20. veka“. Re~ je o lutkama Muze-ja pozori{nih lutaka iz Dràvnog aka -demskog centralnog teatra „Sergej Ob -razcov“ iz Moskve. U takmi~arskom pro -gramu bilo je devet predstava iz devetzemalja (Rusije, Slovenije, BiH i Repub-like Srpske, Rumunije, Slova~ke, Srbije,Francuske, Hrvatske, Ma|arske). Ocenaìrija je da je festivalskoj publici po nu -|ena {iroka lepeza teatarskih inscenaci-ja, od tradicionalnog, zasnovanog prete -`no na klasi~noj bajci, do hrabrih i inov-ativnih predstava u kojima je odgovornotretirana apstraktna tema. PredstavaRu`no pa~e Dràvnog lutkarskog pozori -{ta „Lutaju}e psetance“ iz Sankt Peter-burga dobila je Gran pri festivala. Pozo -ri{tance „Pu`“ je u ~ast nagra|enih iz -velo predstavu E ba{ ho}u.

U Gradskom pozori{tu „Jazavac“ uBanjaluci odràn je Festival mladog glu -mca „Zaplet 02“. Prema re~ima direkto-ra festivala Maria Lukaji}a, publika jeimala prilike da vidi program „Playra-dio“, gde su ume}e svoje dramatizacije ireìje kroz radio-drame pokazali studen-ti Akademije umetnosti u Banjaluci iFakulteta dramskih umetnosti iz Beogra-da, kao i takmi~arski program, u kom suu~estvovale tri predstave i to predstavadoma}ina Nao~ari Eltona Dòna, [ekspirna Egzit Teatra Egzit iz Zagreba i Hani-bal podzemni Teatra Kabare iz Tuzle.

Na sceni Bosanskog narodnog pozo -ri{ta Zenica premijeru je imao tekst Ro -landa [imelfeniga Arapska no} u reìji

Filipa Grinvalda. Mesto de{avanja jejedna vi{espratnica, u njoj se ljudi skoro ine poznaju, a to se najbolje vidi kada Fa -tima, jedna od dve junakinje drame, neuspeva da u|e u svoju zgradu, jer se nemoè sporazumeti sa ènom od koje traìpomo} preko interfona. U komadu likoviglasno iskazuju ne samo ono {to govorejedni drugima, ve} i ono {to misle, ose -}aju, sanjaju, zapaàju oko sebe, pa ~ak iono {to u datom trenutku rade. Svi junacisu zato~enici ove no}i, upleteni u sop -stvene navike, u niz istih doga|aja kojise ponavljaju iz dana u dan. Njihov tokizmeni}e samo jedan pokvareni lift.

Koko{ka Nikolaja Koljade u reìjiAdmira Glamo~aka nova je predstavaPozori{ta mladih iz Sarajeva. Tekst opi -suje intimu ìvota glumaca i glumica,ìvot iza kulisa i postavlja pitanje: gde jei da li se uop{te moè povu}i jasna di -stinkcija izme|u teatra i ìvota. Danaskada je upravo na{ svakodnevni ìvotpostao najprodavaniji medijski materijal,ova predstava, na jedan ironi~no-ko -mi~an na~in govori o ìvotu ljudi kojimateatarska umetnost predstavlja osnovniuslov egzistencije.

Susreti pozori{ta/kazali{ta u Br~ -kom, 27. po redu, odvijali su se od 18. do26. novembra pod motom „Izazovi mo -dernosti/globalizacije i savremeni dram-ski pisac”. „Razli~iti izazovi modern-izacijske brzine koji stoje pred savre-menim ~ovekom, a koji se ogledaju uprebacivanju krivice jednih na druge ilitre}e zbog dekonstrukcije dru{tva, zatim

u trajnoj dilemi o tragi~noj simbiozi lju -bavi i smrti koju proizvodi takvo vreme,pa o proizvodima takvog doba koje per -sonifikuju narkomani, trgovci robljem itajkuni teme su koje savremeni dramskipisci donose u svom spisateljsko-teatar -skom vi|enju i izrazu na Susrete pozo ri -{ta/kazali{ta u Br~kom 2010. godine”,stoji u saop{tenju festivala. Zvani~naselekcija obuhvatala je predstave bh. tea -tara: Sarajevska pozori{na tragedijaNarodnog pozori{ta iz Sarajeva, Moj bratNarodnog pozori{ta RS, Bizarno Bosan-skog narodnog pozori{ta Zenica, Osipajtese polako, Va{a visosti SARTR-a, teGrobnica za Borisa Davidovi~a Pozori{taPrijedor, kao i tri predstave iz regiona:Balon Teatra EXIT iz Zagreba, Drama oMirjani i ovima oko nje Jugoslovenskogdramskog pozori{ta i ûdo u PoskokovojDragi Kazali{ta „Kerempuh“ iz Zagreba.Van konkurecije posetioci su imali prilike

da vide predstavu Oro iz bajke Gradskogpozori{ta Podgorica, a konceptualnucelinu Susreta upotpunjavali su sadràjidefinisani kao OFF susreti ili OFF OFFsusreti (s povodom), na kojima su sepredstavljali najzna~ajniji teatarskistvaraoci i teoreti~ari s ju`noslovenskihprostora. @iri: Mani Gotovac, MirsadTuka i Ivan Bekjarev, izme|u ostalih,dodelio je nagradu za najbolju reìjuGoranu Damjancu (Osipate se polako,Va{a visosti – ova predstava je nagra -|ena i za najbolju u celini), za najboljidramski savremeni tekst @eljku Huba~u(Bizarno), Gran pri Susreta za najboljuènsku i mu{ku ulogu dobili su MirjanaKaranovi} (Drama o Mirjani i ovima okonje) i Kre{imir Miki} (Balon), dok je Granpri za najbolju predstavu dodeljenzagreba~kom Balonu.

[TA SE DOGA\A U POZORI[TIMA BIH

Drama o Mirjani i ovima oko njeu Zagrebu

Osipate se polako, Va{a visosti u SARTR-u

KAZALI[NI DOGA\AJI U HRVATSKOJ

Neobi~na klovnovsko-pozori{na pre -dstava Ultimativna tragedija po [ek spi -ru u reìji Ravila Sultanova imala je pre -mijeru u Slovenskom mladinskom gle -dali{~u. Nastala kao rezultat eksperi-menta, ona ispituje ve~na {ekspirovskapitanja poput onog biti ili ne biti...

U Slovenskom ljudskom gledali{~u(SLG) Celje premijerno je izvedena pred-stava za decu Cesarjeva nova obla~ila(Carevo novo odelo), nastala po motivimaAndersenove bajke u dramatizaciji Mi -lana Jesiha i reìjiBorisa Kobala.

LUDUS 168

Osam predstava iz sedam evropskihzemalja izvedeno je tokom 4. me -|unarodnog teatarskog festivala

„Skupi“, koji je odràn od 3. do 9. novem-bra u Makedonskom narodnom teatru uSkoplju. U~estvovali su: turski Gilgame{Dràvnog teatra iz Konje, Devojka i smrtNarodnog pozori{ta iz Pri{tine, dva fran-cuska teatra – „Ku}a Evrope i Orijenta“je izvela To ne{to i pozori{te „Hiljadukultura“ predstavu Osu|en na smrt, za -tim M. m. e. ko je prvi po~eo u izvo|enjukompanije „Polonija“, slovena~ki Miniteatar je odigrao komad Ma i Al, te @en -ska sekta „Staue“ iz Bukure{ta, i Dram -ski lutkarski teatar iz Pazardìka s pred-stavom Pukanki.

Makedonski reditelj Ivan Popovskidobio je nagradu za postavku najboljede~je predstave (Alisa u zemlji ~uda tea -tra „Masterskaja Petar Fomenko“) naovogodi{njem moskovskom me|unarod-nom teatrskom festivalu „Zlaten vitez“.

Bitoljski teatar je za svoj 66. ro |en -dan pripremio poseban osmodnevni re -pertoar (9–17. novembar). Za tu prigoduspecijalno je prikazana jedna neklasi~napostavka simboli~nog imena Zajedno ureìji Ljup~a Gorgievskog. Na sceni uopu{tenoj i komi~noj atmosferi nalazi seceo pozori{ni ansambl od glumaca dotehnike...

Vele{ki teatar „Jordan Hadì Kon -stantinov – Dìnot“ premijerno je izveopredstavu Generalna proba samoubistvaDu{ka Kova~evi}a u reìji Stojana Sto -janovskog. „Iako sam ljubitelj klasi~nihtemi, aktuelnost ove gorke komedije ukojoj se sve vrti oko intelektualca koji èlida se ubije, privolela me je da se uhvatimu ko{tac s tim savremnim tekstom. Pred-stava je pravljena u naivnom klju~u te jezabavna i duhovita, ali sa silnom pozadi-nom koja se ru{i na nas”, kaè reditelj.

Otu|enost mladih ljudi i njihova po -vu~enost u virtuelni svet interneta tema

je nove predstave skopskog Dramskogteatra Norve{ka.Danas u reìji OliveraMicevskog. Komad norve{kog pisca Igo -ra Bauerisima govori o de~ku i devojcikoji re{e da se ubiju.

Glumac Dejan Lili} izabran je za no -vog direktora Makedonskog narodnogteatra.

Ansambl prilepskog teatra „Vojdanêrnodrinski“ zavr{io je rad na predstaviAntica pod rediteljskom palicom gosta izHrvatske Branka Brezovca. „Ova epope-ja je hibrid izme|u opere, operete i mju -zikla, u kom glumci imaju veliku slobo-du“, kaè Brezovec. Radnja je prikazananizom realisti~nih scena koje su ispreple-tane s folklornim elementima, obi~ajima,igrom, pesmom i pucanjem. Osnovnikonflikt u ovom tekstu je ljubavni, ali jeprilepska postavka koncepcijski dovede-na do politi~kog. Iza trnovite ljubavnepri~e izme|u momka i devojke krije se

rasko{na slika multikulturalne svakod-nevice u Makedoniji. Antica je i sim bo -li~an prikaz Makedonije sa svim njenimnarodima, koja poku{ava da se izbavi izkandì starog i nazadnog.

Meto Jovanovski, glumac Dramskogteatra iz Skoplja, ovogodi{nji je dobitnik

nagrade za ìvotno delo „Petre Prli~ko“.@iri je nagradu dodelio za ~etrdesetogo-di{nju blistavu karijeru koja Jovanov -skog ubraja u red jednog od vode}ih glu -maca Makedonije alii Balkana.

27

EX YU scena (16.10.2010 – 27.11.2010)

POZORI[NE NOVOSTI IZ CRNE GORECrnogorsko narodno pozori{te je to -

kom ovog perioda imalo nekolikouspe{nih gostovanja. Olbijeva dra -

ma Ko se boji Virdìnije Vulf u reìji Di -na Mustafi}a odigrana je na 50. MESS-u,a Molijerov Don @uan u reìji Ane Vu -koti} izveden je u okviru 10. interna-cionalnog pozori{nog festivala „Skampa“u Elbasanu, u Albaniji, koji se odràvaod 1999. godine i prezentuje doma}u ime|unarodnu teatarsku scenu, stavlja-ju}i u fokus inovativno, provokativno ikontroverzno pozori{te, u potrazi zanovim istraìvanjima u teatru. Don @uanje igran i na Jugoslovenskom pozori{nomfestivalu u Uìcu, gde je osvojio tri „Ar -daliona“ – rediteljki Ani Vukoti} pripalaje nagrada za reìju, Dragan Mi}anovi}dobitnik je priznanja za najbolju mu{kuulogu, a nagradu za najbolje kostimo-grafsko re{enje osvojio je Leo Kula{.

Dodelom nagrada i premijerom Ras -prave Pjera de Marivoa u reìji OliveraFrlji}a na „sceni kutiji“, obeleèn je DanCrnogorskog narodnog pozori{ta. Podse -}amo, komad je premijerno izveden letosu ambijentalnom prostoru Kotora u okvi -

ru Me|unarodnog festivala KotorArt. Ra -sprava se, prema re~ima Frlji}a, bavistvaranjem i razgradnjom teatarske ilu -zi je. S druge strane, u komadu je u pr -vom planu prikaz jednog socijalnog eks -perimenta, gde se ljudi na samom ro -|enju izoluju i rastu bez kontakta sa bilokim, osim sa njihovim instruktorom. Po -red gluma~kih i godi{njih nagrada pro -gla{en je i pobednik konkursa CNP-a zadoma}i dramski tekst – drama Jajapozori{ne kriti~arke Nata{e Nelevi}.„Ovaj dramski tekst u postdramskoj for -mi bavi se arhetipskim me|uljudskimodnosima. Na poetsko-meditativan na -~in, koriste}i formu poliloga, ispri~ana jesudbina ène iz razli~itih uglova posma-tranja – tradicionalnih, psiholo{kih,istorijskih, metafizi~kih”, navodi se u ob -razloènju ìrija.

Sve~ano je proslavljen i jubilej 100godina Kraljevskog pozori{ta „Zetskidom“. Ova godi{njica predstavlja zna~a -jan doga|aj u istoriji crnogorske kulture– formiranje dràvnog pozori{ta, koje jeujedno bilo i prva profesionalna instituci-ja kulture u Crnoj Gori. Prva pozori{na

predstava na Cetinju odràna je 1888.godine u novopodignutoj zgradi pozori{tanazvanoj „Zetski dom“. Od Balkanskecarice knjaza Nikole I, koja je tada izve-dena, pozori{na aktivnost na Cetinjukontinuirano je trajala sve do 1916. go -dine. Iza Drugog svetskog rata pozori{teje imalo status republi~ke ku}e, da bi od1958. postalo poluprofesionalno. Sa Tito -gradskim narodnim pozori{tem inte-grisano je 1971, a ve} naredne prestalo jeda radi. Devedesetih godina zgrada po zo -ri{ta je nanovo obnovljena uz pro{irenjescene.

Akciona drama Marije ôlpe Plan BHercegnovskog pozori{ta premijerno jeizvedena na sceni dvorane „Park“. Re~ jeo drami ~iji junaci (èna i mu{karac)ìve u svom svetu u kom sve posmatrajukao pretnju i u kome sve moè ugrozitiegzistenciju – bolest, strast, ljubomora,ludilo. „Ovo je {okantan i dobar tekst.Savremen je po temi, pripada realnomìvotu i skoro je dokumentaran. Poku{aosam da stilski pomirim naturalizam,dramsku strukturu i simboliku”, kazao

je reditelj Slobodan Milatovi}. Muziku isongove uradio je Rambo Amadeus.

Jedinstvenom pripoveda~kom pred-stavom ôvek ~oveku, koju izvode Rada\uri~in i Vjera Mujovi}, u Gradskoj knji -àri u Podgorici po~ela je manifestacija„Neodoljiva nedelja“. Predstavu, kojagovori o ljudskim ~e`njama, strahovima,radostima, àlostima, nadama, neobja { -njivom i nepojmljivom, ~ini izbor iz delaBore Stankovi}a (Ve~iti poljubac), IveAndri}a (@ena na kamenu), Branka ]o -

pi}a (Ba{ta sljezove boje), Isidore Sekuli}(Gospa Nola), Milovana Danojli}a (ôvek~oveku) i Mome Kapora (100 nedeljablokade). „Vjera i ja smo ve} radile sli~nupredstavu o Silviji Plat i videle da je ta -kva komunikacija s publikom plodotvor-na. Tada sam odlu~ila da napravim ovajizbor pri~a”, kazala je Rada \uri~in. Sle -de}i na ovoj manifestaciji, koja }e seodvijati svake nedelje, bi}e glumac PetarBoòvi}, koji }e izvoditi odlomkeiz svojih monodrama.

Na sceni Lutkovnog gledali{~a izLjubljane premijerno je izvedenkomad Mihaela Endea Momo u

adaptaciji i reìji Klavdije Zupan i Ur{uleTeràn. Ova pri~a govori o ljubavi, pri -jateljstvu, ma{ti i igri – stvarima koje~ini ìvot. Momo je devoj~ica koja imasposobnost da saslu{a druge i tako impomogne da re{e svoje probleme. Me |u -tim, ìvot joj se menja kada stigne Go -spodin u sivom koji promovi{e princip„Vreme je novac“. Prihvataju}i njegoveideje, Momo gubi prijatelje... U ovoj lut -karskoj predstavi koriste se razne te -hnike od teatra senki do kompjuterskeanimacije.

Na sceni za mlade istog pozori{tapremijeru je imao komad Kamni (Ka -menje) australijskih autora Toma Likosai Stefa Nantsouja u reìji gosta izHrvatske Ivice [imi}a. Re~ je o dramati-zovanom istinitom doga|aju – dvojicamomaka se zabavljaju tako {to s mostaiznad autoputa bacaju kamenje na vozi-la. Ishod te igre je pogibija voza~a. U ovojduodrami u kojoj su zastupljeni i sterotipiiz TV detektivskih serija, socijalni an -ga`man, moderan koncept teatra za mla -de, dvojica glumaca igraju momke idetektive.

Na Maloj sceni ljubljanskog SNG-akamerno su predstavljena ~itanja do sadneizvedenih prevoda anti~kih drama.Jesenji ciklus ~inile su tragedije po sve -}ene Herkulu: Euripidovi Alkestida iMahniti Herakle i Sofoklove Trahin-janke.

U Kulturnom domu u Trstu odrànaje prva ovosezonska premijera Sloven-skoga stalnega gledali{~a (SSG), slove-na~ka praizvedba dela nema~kog dra -mati~ara Rolanda [imelfeniga Zlatnizmaj u reìji Poljaka Janu{a Kice. Umet-ni~ki direktor SSG-a Primo` Bebler jeizabrao taj tekst i zbog novog i neo ~e -kivanog na~ina pisanja. Petoro likovapri~aju ~udnu i kompleksnu pri~u o lju -dima koji ìve i rade u istoimenom azij -skom restoranu u nekom zapadnoevrop-skom mestu. U centru je Kinez koji patiod zubobolje i njegova sestra koja je za -robljena na samo nekoliko metara od nje -ga. Pisac nam prikazuje mozaik intere-santnih likova kojima je zajedni~kasavremena boljka – èlja da budu nekodrugi.

U Slovenskom mladinskom gledali -{~u izvedena je monodrama Zadnji plesNiìnskog u reìji Marka Mla~nika.Autorska ekipa je predstavu zasnovalana raznim izvorima, ali najpre na dnev -

nicima poznatog ruskog baletana i knjizinjegove sestre Bronislave Niìnske.

Na Maloj sceni Drame ljubljanskogSNG-a premijerno je prikazana posledn-ja drama Sema [eparda Lunine mene(Mese~eve mene) u reìji Borisa Cavaze.Radnja se odvija na tremu izolovane ku -}e u nekoj bestragiji, gde sada ìvi 65-go -di{nji ~ovek kog je èna izbacila iz ku}e.U goste mu dolazi prijatelj i njih dvojicapiju i prise}aju se pro{lih dana. Ono {to jeobojici zajedno jeste samo}a prisutna unjihovim ìvotima.

A na Velikoj sceni iste ku}e izvedenaje Fejdoova komedija u tri ~ina o ljubavi,poùdi i braku – Bumbar (]uran) u re -ìji Luke Martina [kofa. Radnja se odvi-ja tokom no}i u pariskom buròaskomdomu, potom u razuzdanom hotelu da bise na svetlosti dana rezimirala „ludano}”.

Sebastijan Horvat postavio je dramuIvana Cankara Jakob Ruda (1901) nasceni Pre{ernovog gledali{~a Kranj.Cankarov ta~an prikaz kapitalizma ikritika dru{tva prepoznatljivi su i ak tu -elni i danas. Ovo je drama o vlasnikufabrike koji poku{ava da se iz finansijskepropasti izbavi na eti~ki sporan na~in –oduzimaju}i sre}u i slobodu svojoj }erki.

Pulicerom nagra|en tekst EdvardaOlbija Ob~utljivo ravnovesje (Delikatnibalans) nova je predstava Mestnoggledali{~a ljubljanskog u reìji Zvoneta[edlbauera. Konverzacija tokom obi~neporodi~ne ve~ere pretvara se u pravobojno polje. Svaki od likova – dva starijapara i dve mla|e razvedene ène –prisiljen je da prona|e delikatnu rav no -teù koegzistencije, gde individua moèbiti autonomna i slobodna a opet deosvoje porodice. Olbijev komad s prime-sama nadrealizma govori o slomu dru -{tva koje treba da je bazirano na huma -nosti.

NOVITETI SLOVENA^KOG GLEDALI[Â

TEATARSKE VESTI IZ MAKE DONIJE

Tri „Ardaliona” u Uìcu: Don @uan

@ivot u multikulturalnoj Makedoniji: Antica

Fejdo u ljubljanskoj Drami SNG-a: ]uran

28

Dnevnik

LUDUS 168Lu

Putujem, mislim, ose}am

NA SLOVO NA SLOVO BPiše: Jovan ¬ i r i lov

Beograd–Bukure{t,1. novembar 2010.Kad krenem avionom na tako bi zar -

ne destinacije kao {to je glavni gradsusedne Rumunije, gotovo je sigurno da}u se na~ekati satima. Iako nije nikakvoiznena|enje, ipak nije mi bilo lako ~ekatisatima na beogradskom aerodromu bezikakvih obave{tenja za{to avion ne pole}ejedino za Bukure{t. Na insistiranje na{alteru informacija saznavao sam daJAT-ov avion jo{ nije poleteo, bez razloga.Ispostavilo se da je uzrok bila magla.Mogli su bar da to saop{te, bili bismomirniji da smo znali da je takozvana vi{asila.

Uve~e sam na predstavi Piram iTizba u reìji Aleksandra Dabiè. Igrajutaj deo iz [ekspirovog Sna letnje no}i.Prepoznajem u prvom delu ruke rumun-skih reditelja iz 60-ih godina pro{logveka. U drugom delu, zapravo drugojvarijaciji na istu temu, bilo je ne~eg odstila Andreja [erbana u njegovoj nju -jor{koj fazi kod La Mame. Tre}a varijaci-ja nas je sve razgalila nekom auten -ti~no{}u, jer su ovog puta Pirama i Tizbuodigrali scenski radnici, zaista sa svomnaivno{}u, a koju je sigurno tako nekakozamislio i sam [ekspir. Posebno uìvanjeje bilo videti s kakvom razgaljeno{}u ru -munski prvaci gledaju svoje kolege bin -ske radnike, koji se uzaludno trude daigraju kao njihove slavne kolege, naivnouvereni da oni to i mogu, a uspeli su dana svoj na~in budu bolji od njih.

gleda ovu predstavu. Ovog puta je stemi{varskim glumcima napravio zamene razo~aravaju}u predstavu, bezradnje, mada ipak uz ne{to njegove bukei besa. Sve li~i na neki masovni stand-upkabare frontalno usmeren prema publici,na veoma {irokoj sceni, s dobrim projek-cijama, ali malo scenske radnje. Jo{ je sveto bilo bez engleskog prevoda.

Bukure{t, 3. novembar 2010.Sa Ivanom Stefanovi} odlazim na

izlo`bu rumunskih slikara jevrejskogporekla. Neverovatno da je jedan od njihpo imenu V. Braun naslutio nacisti~kiholokaust i impresivno ga naslikao. Taslika je, naravno, posluìla za plakatizlo`be. Zoran Mihailovi}, Ivanin mu` ina{ ambasador u Rumuniji, rekao joj jeda obratimo pa`nju na jednog slikara poimenu Aleks Leon (1903–1968), koji jenaslikao „Ljubavnike”, sli~ne onom kakokod nas danas slika Dunji}. Odmah smozapazili tog slikara, sigurno s najboljimplatnom na izlo`bi.

Pitam se {to je Bukure{t, grad sa takoimpozantnim zgradama i trgovima, tih igotovo bezljudan. Ivana kaè da je po -znato da Bukure{t nema neki izrazitcentar, kao su recimo Terazije ili Skadar-lija, u kom bi stalno trajala neka vreva.Ono {to je isto kao u Beogradu (Balkan!)je da i Bukure{t pati od „krezubavih”ivi~njaka, àrdinijera pretvornih u veli -ke pepeljare, kao i rupa i rup~aga gde ihnajmanje o~ekuje{. Osim toga, zvrjeprazne i zapu{tene mnoge zgrade iz doba

pro{log veka, nadomak nas u publici, alitako neinspirisano, da se brzo zaboravlja.

Budimpe{ta,18. novembar 2010.Kokan Mladenovi} Branislavu Lije -

{evi} i mene vozi za Budimpe{tu da vidi-mo njegovu predstavu Pravde, varijacijuna temu Aristofanovog Mira. Kata \ar -mati, njegova koautorka na tekstu, predpredstavu o~ajava {to nije do{ao profisimultani prevodilac pa }e morati da gazameni. „Nikada nisam radila. Kako }u!”Kokan je, kao i obi~no, neumoljiv. Boga-mi, ovog puta u pravu. Ni{ta ne bismo ra -zumeli.

Tekst se sastoji od odli~nih Koka -novih stihova, i to jo{ ve{to i nebanalnorimovanim, koje je zatim Kata prevela nama|arski. Nije joj bilo lako. Ma|ari kaùda i njen prevod zvu~i dobro.

Kokan nam pred predstavu obja {nja -va da je preradio Aristofanov Mir. Odla-zak na nebo s velikim insektom govno-valjem, nije da bi se uspostavio mir, ve}da se izvojuje pravda, aktuelniji princip udoba tranzicije u isto~noj Evropi, zna~i iu Ma|arskoj.

Pre nekih ~etrnaest godina bio samimpresioniran predstavom tada veomamladog Kokana Mladenovi}a. Od tada garedovno i s pa`njom pratim, a katkada isara|ujem s njim kao dramaturg. [to godradio nije izneverio sebe, svesnu nameruda bude aktuelan, ili bolje re~eno an -gaòvan i da u toj aktuelnosti bude ta~an,no ipak da ne izneveri umetnost. [to seti~e umetni~kog faktora, on o tome nepri~a, ve} se to podrazumeva. Pred pred-stavu, kao i obi~no, pri~a koje su mi bilenamere. Da nije u pitanju neko ko toveoma suvislo i bogato obrazlaè, zamoliobih ga da mi to ne radi pred predstavu.

Lepo mu je bilo da radi sa srodnimdu{ama u „Barka“ teatru koji imaju sli -~an kredo o politi~ki osve{}enom pozo -ri{tu, a koji to ~ine umetni~kim sredstvi-ma, kao i on.

Predstava spada me|u one u kojimase publika seli u dva razli~ita prostora i ukojoj su glumci gorljivi saradnici u os tva -rivanju rediteljevih ideja, koje postaju injihove.

Jedan od elemenata aktuelizacije na -ro~ito je duhovit. Falanga ratnika u mas -kirnim odelima nosi gas-maske, kao ade -kvatnu zamenu za anti~ke maske u he -lenskom teatru.

Jedna od Kokanovih dosetki je dasvaki gledalac zati~e na svom mestu no} -ni sud, kao mogu}nost da publika „pomo-gne“ u prikupljanje izmeta kao hranegovnovalju (pristojnije balegaru, kotrlja-nu ili jo{ pristojnije a nau~no ska rabeju)za let na Olimp. Dame koje s ponosom no -se skarabeja kao nakit, neka bar znaju{ta to on valja.

Br~ko, 25. novembar 2010.Direkcija XXVII Susreta pozori -

{ta/kazali{ta u Br~kom pozvala me je dagovorim o Bitefu. Do~ekuju me ljubaznidoma}ini Br~ani. U Domu kulture u {estsati, naravno po podne, skupilo se vi{enego uobi~ajen broj slu{alaca na ovakvimsusretima, i to tako|e neuobi~ajeno vi{emu{karaca nego èna. Tokom Susretaovih dana su u istom terminu govorilizanimljivi gosti, izme|u ostalih MiraStupica, Boro Dra{kovi}, Haris Pa{ovi}...

Po dolasku obradovao sam kad samvideo negde na javnom mestu u gradu daje iste ve~eri na festivalu predstava Sara-jevska pozori{na tragedija koju je reìraoGor~in Stojanovi}. On mi je pre izvesnogvremena s pravom prebacio {to nisamdo{ao u Sarajevo na premijeru.

Naslov sugeri{e dva toka – sarajevs-ku tragi~nu stvarnosti i gotovo tragi~nade{avanja u pozori{tu kad asambl tutragediju poku{ava da odigra. Dakle, re~je o pozori{tu u pozori{tu. Ovaj komad osvemu tome govori bez zadr{ke, i to uBiH, na teritoriji svakog entiteta, zna~i naterenu gde su se ìvotne tragedije de -{avale. Bio sam sve vreme u gr~u, a na -ro~ito kada su se na sceni na{li u direkt-nom klin~u Srbin i Bo{njak, prvi s revol-verom na slepoo~nici koji drì ovaj drugi.

Oni u tom krajnje dramati~nom tre -nutku raspravljaju {to se i danas raspra-vlja u nedogled i bez rezultata – ko jeprvi po~eo, ko ih je vi{e na suprotnoj stra-ni pobio, ko je bio suroviji...

Pored sve smelosti i nepo{tednostikojom je tretirana osetljiva tema, predsta-va je, usred Br~kog, kod publike na krajupro{la s velikim aplauzom.

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137COBISS.SR-ID 54398983Izlaze jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 1500 primeraka

IzdajeUdruènje dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/2631-522,2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873http://www.udus.org.rse-mail: [email protected] 100040788Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednikLjiljana \uri}

Glavni i odgovorni urednikTatjana Njeì}

Savet LudusaSvetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov, GoranMarkovi}, Dejan Mija~, Gorica Mojovi},Ljubomir Simovi}

RedakcijaBranko Dimitrijevi}, Petar Gruji~i},@eljko Huba~, Aleksandra Jak{i},Aleksandar Milosavljevi}, OliveraMilo{evi}, Miroslav – Miki Radonji},Ana Tasi}

Lektura i korekturaAleksandra Jak{i}

Sekretar redakcijeRadmila Sandi}

Tekstove i fotografije slati na:[email protected]

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuTatjana Buhae-mail: [email protected]

Dizajn LUDUSA\or|e Risti}

Redizajn LUDUSAAXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Borisa Kidri~a 24

Me|utim, to nije kraj. Ovome {to sledinisam prisustvovao, iako sam jo{ bio uBr~kom. Za okruglim stolom prilikomsusreta sa stvaraocima voditelj je napra-vio neopreznu {alu, kako mu je neko~estitao Barjam, a nije i Dan dràvnostiBiH. A na to je neko iz publike za Dandràvnost dobacio da mu to i nije praz-nik. Nemili dijalog koji je usledio izme|ugledaoca, voditelja i nepoznatog slu{aoca,zavr{io se tako {to su sarajevski glumcinapustili salu. A voditelj je nastavio dija-log s publikom.

Umeo bih vi{e da kaèm {ta su svenameravali stvaraoci, ali dizajneri vi{enemaju milosti sa svojim „kreacijama“.Program Tragedije {tampan je na kva -dratnom kartonu sa izjavama dvojiceautora – Pe|e Kojovi}a i Gor~ina Stojano-vi}a. Me|utim, prva je {tampana sivimslovima na crnoj podlozi, a druga, jo{ne~itljivija, crvenim slovima. To se zaistavi{e ne moè ~itati. Ostaje mi da iz prote-sta odsada ne gledam predstaves takvim programom.

Bukure{t, 2. novembar 2010.Moja uobi~ajena poseta knjiàrama s

dugogodi{njom prijateljicom kompozi-torkom Ivanom Stefanovi}. Sre}an sam{to sam na{ao veoma podroban Etimo-lo{ki re~nik rumunskog jezika. Posebnikuriozitet je da je na kraju objavljenspisak re~i koje poti~u iz drugih jezika.Nikad ne bih pomislio da u rumunskomima daleko vi{e re~i poreklom iz srpskog,nego iz engleskog i turskog jezika. Danasse na festivalu prikazuje predstava Do -ma}im ljubimcima pristup zabranjen,Bitefovoj publici dobro poznatog gostaGarsije Rodrigesa, koji je svojim smelimscenama ~ak uspeo da {okira beogradskupubliku naviklu na {okove. Nepo{tednose obra~unavao sa svim konvencijamagra|anskog pozori{ta uz obilnu upotrebublata, kojom katkada isprljaju i prveredove partera, „krvi”, vode i golotinje.Jedan sam od retkih gostiju festivala kojije potegao prili~no daleko od centra da

realnog socijalizma. Niko ne}e u njih dau|e jer ih podse}aju na ne{to izme|umra~nog i sivog.

U Odeonu predstava Andreja [er -bana, mog prijatelja iz revolucionarnih60-ih, ra|ena po filmu Ingmara Berg -mana Krici i {aputanja, koju je napravios ma|arskim glumcima u Kluù. Spadame|u najnovije poku{aje da se analiziraumetni~ki postupak kao takav, tako {tose kao osnova uzima neki veliki film.Ovaj poduhvat [erbana je u potpunostiuspeo. Jedan glumac sve vreme igraIngmara Bergmana koji spremakadrove, a usput proba uloge s glumci-ma, raspravljaju}i s njim inteligentno itanano o su{tini po zori{ne i gluma~keumetnosti.

Na kraju posete Bukure{tu jedansre}om kratki, ali bezna~ajni Hamlet nama|arskom reditelja Petera Urajia. Kaoeksperimentalno pozori{te 60-ih godina

Pravda Kokana Mladenovi}a u Budimpe{ti

Gor~in Stojanovi}, reditelj Sarajevske pozori{ne tragedije (Foto: Senad Gubeli})

pozori[ne novine broj 168 decembar 2010. godina xviii … · 2019. 11. 28. · nastasijevi}a u...

Documents